Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12947 67798 63698 2026-05-09T14:29:31Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67798 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Prince Hamlet kill King Claudius, in Shakespeare's Hamlet.jpg|thumb]] '''[[w:Освета|Освета]]''' или '''одмазда''' је свесно чињење штете другом појединцу или групи које се јавља као одговор на штетни чин — стварни или перципирани — за који се сматра одговорним тај исти појединац или група. == Цитати == * Боље се никад не осветити, него убити неког слабијег због освете! ** [[Марко Миљанов]], ''Примјери чојства и јунаштва'', гл. 34 * Крваво иде време<br />[[Срби|Српске]] освете,<br />Требаће земља српска<br />Храбре [[Милош Обилић|Милоше]]. ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Љубав (Ђура Јакшић)|Љубав]]'' (1862), строфа 5. * О, тирани, чујте — не треба вам крити —<br />И освета наша – црвена ће бити! ** [[Коста Абрашевић]], ''Црвена'' (1894), строфа 4. * Ти си, старче, имô право.<br />Ја за мржњу не знам више,<br />Усне њене, њене очи,<br />Мач освете преломише. ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Дон Рамиро|Дон Рамиро]]'' (1894), строфа 12. * Безумно, страсно, са смехом и плачем,<br />А оружани мржњом на тиране,<br />С буктињом, лиром и са бритким мачем,<br />Прославићемо осветничке дане<br />И као звона грмићемо тада<br />Са равних поља и са барикада. ** [[Војислав Илић]], ''[[s:Из бележника|Из бележника]]'' (1888), строфа 8. * Ој, давори, ти [[Косово]] равно!<br />Што си данас дочекало, тужно,<br />После нашег [[Лазар Хребељановић|кнеза честитога]],<br />Да Арапи сад по теби суде!<br />Ја срамоте поднети не могу,<br />Ни жалости велике трпити,<br />Да Арапи таки зулум чине<br />И да љубе младе и девојке.<br />'''Данас ћу вас, браћо, осветити,'''<br />'''Осветити, или погинути.''' ** [[Марко Краљевић]], ''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' {{цитат|Природно је [[право]] да осветом препуни [[Душа|душу]]. ([[Атила]])}}<br /> {{цитат|Онај који смера освету чини [[зло]] самом себи, јер постаје зао. ([[Марко Аурелије]])}}<br /> {{цитат|Читава [[идеја]] освете и кажњавања је детињасти [[сан]]. Правилно говорећи, не постоји таква ствар као освета. Освета је чин који желите да почините кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је [[осећај]] импотенције уклоњен, [[жеља]] испарава. ([[Џорџ Орвел]])}}<br /> {{цитат|Огроман [[успех]] је најбоља освета. ([[Френк Синатра]])}}<br /> == Пословице == {{цитат|Шта освета чини. ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}<br /> {{цитат|Ако ћеш да се осветиш Турчину, моли Бога да почне пити ракију; ако ћеш да се осветиш Србину, моли Бога да оде у [[хајдук]]е.<ref>Јер Турчин кад почне пити он пије док не пропадне са свим; а Србин како оде у хајдуке већ је кућу своју раскућио, а и глава му је готово на коцу.</ref> ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}<br /> {{цитат|Освета је врло често слатка, али нема калорија, и не гоји. ([[Мароканске пословице|Мароканска пословица]])}}<br /> == Референце == <references/> {{Википедија|Освета}} [[Категорија:Теме]] jxg6rxb1vj6xsn48tw22f2lc8hcbfv0 67799 67798 2026-05-09T14:30:07Z Coaorao 6170 67799 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Prince Hamlet kill King Claudius, in Shakespeare's Hamlet.jpg|thumb]] '''[[w:Освета|Освета]]''' или '''одмазда''' је свесно чињење штете другом појединцу или групи које се јавља као одговор на штетни чин — стварни или перципирани — за који се сматра одговорним тај исти појединац или група. == Цитати == * Боље се никад не осветити, него убити неког слабијег због освете! ** [[Марко Миљанов]], ''Примјери чојства и јунаштва'', гл. 34 * Крваво иде време<br />[[Срби|Српске]] освете,<br />Требаће земља српска<br />Храбре [[Милош Обилић|Милоше]]. ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Љубав (Ђура Јакшић)|Љубав]]'' (1862), строфа 5. * О, тирани, чујте — не треба вам крити —<br />И освета наша – црвена ће бити! ** [[Коста Абрашевић]], ''Црвена'' (1894), строфа 4. * Ти си, старче, имô право.<br />Ја за мржњу не знам више,<br />Усне њене, њене очи,<br />Мач освете преломише. ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Дон Рамиро|Дон Рамиро]]'' (1894), строфа 12. * Безумно, страсно, са смехом и плачем,<br />А оружани мржњом на тиране,<br />С буктињом, лиром и са бритким мачем,<br />Прославићемо осветничке дане<br />И као звона грмићемо тада<br />Са равних поља и са барикада. ** [[Војислав Илић]], ''[[s:Из бележника|Из бележника]]'' (1888), строфа 8. * Ој, давори, ти [[Косово]] равно!<br />Што си данас дочекало, тужно,<br />После нашег [[Лазар Хребељановић|кнеза честитога]],<br />Да Арапи сад по теби суде!<br />Ја срамоте поднети не могу,<br />Ни жалости велике трпити,<br />Да Арапи таки зулум чине<br />И да љубе младе и девојке.<br />'''Данас ћу вас, браћо, осветити,'''<br />'''Осветити, или погинути.''' ** [[Марко Краљевић]], ''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' {{цитат|Природно је [[право]] да осветом препуни [[Душа|душу]]. ([[Атила]])}}<br /> {{цитат|Онај који смера освету чини [[зло]] самом себи, јер постаје зао. ([[Марко Аурелије]])}}<br /> {{цитат|Читава [[идеја]] освете и кажњавања је детињасти [[сан]]. Правилно говорећи, не постоји таква ствар као освета. Освета је чин који желите да почините кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је [[осећај]] импотенције уклоњен, [[жеља]] испарава. ([[Џорџ Орвел]])}}<br /> {{цитат|Огроман [[успех]] је најбоља освета. ([[Френк Синатра]])}} == Пословице == {{цитат|Шта освета чини. ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}<br /> {{цитат|Ако ћеш да се осветиш Турчину, моли Бога да почне пити ракију; ако ћеш да се осветиш Србину, моли Бога да оде у [[хајдук]]е.<ref>Јер Турчин кад почне пити он пије док не пропадне са свим; а Србин како оде у хајдуке већ је кућу своју раскућио, а и глава му је готово на коцу.</ref> ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}<br /> {{цитат|Освета је врло често слатка, али нема калорија, и не гоји. ([[Мароканске пословице|Мароканска пословица]])}} == Референце == <references/> {{Википедија|Освета}} [[Категорија:Теме]] l75bpv9d97w0ql0y3jfn7qd9guyorb7 0 13141 67800 67373 2026-05-10T11:46:19Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67800 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jovan Skerlic.jpg|thumb|[[Критика|Критичар]] треба да има интелектуалну несебичност, способност да се удвоји, да поред свога рођенога [[живот]]а живи и животом дела. За то је потребна не само јака осетљивост, уметничко осећање [[лепота|лепога]], но и широка, гипка [[интелигенција]], вазда отворена најразличнијим схватањима, способност [[w:Протеј|Протеја]] да се непрестано може мењати.]] [[Датотека:Jovan Skerlić 1899.jpg|thumb|[[Писац]] треба да буде не у предмету но над предметом, да доминира [[живот]]ом и светом, да гледа озго, да разуме и друге и друго, да казује сву разноликост других и разних људских душа и приказује богату скалу свих људских осећања.]] '''[[w:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]''' (20. август 1877 — 15. мај 1914) био је српски књижевник и књижевни критичар. == Цитати == * Ја сам рашчистио ситуацију и показао да писмени савремени здрави разумни и искрени људи треба да воде литературу. Али сада, ја то осећам, појављују се и други задаци. ** Према сећањима Станислава Винавера „Скерлић као врхунски судија” ''[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_0833799904969554DA96E0026F768924/1934/10/20?fullscreen#mode/1up Идеје 1934. Бр. 3.]'' * …трагични утисак није у стиховима но у ономе што је иза њих, у страхобном и језивом предмету који они причају. ** ''[[s:Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)|Песме од Војислава Ј. Илића, млађег]]'' (1909) * …ми смо жртве наше болешљиве радозналости и перверсне маније за ретким и јаким осећајима… ** ''Песме од Војислава Ј. Илића, млађег'' (1909) === ''[[Јован Дучић]]: Пјесме'' (1901) === * Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих.<br > === ''[[s:Догматичка и импресионистичка критика|Догматичка и импресионистичка критика]]'' (1902) === [[Датотека:Book of my Remembrance-smaller.jpg|мини|Тражи се слободан дух, без предрасуда и без предубеђења, решеност да се све критикује и све да се каже, уверење да је на овом свету само једна ствар суверена, а то је слободна мисао људска.]] * Као и сваки писац, критичар ставља у своја дела свој лични темпераменат, и своје схватање и осећање [[живот]]а. Праву вредност једнога дела не треба тражити у његовој саобразности мртвим и произвољним правилима пожутелих реторика; '''један писац у толико вреди у колико је у стању да види, да осети, да добро изнесе оно што је његово особено и што га одликује од других људи.''' * Чим човек каже да је једно дело [[лепота|лепо]] или ружно, или тврди да је један писац бољи или гори од другога, по себи се разуме да он има мерила према коме то тврди. ** Поглавље III * '''Да се једно дело добро оцени треба добро да се разуме, да се схвати основна идеја, да се, тако рећи, продре у суштину његову.''' Критичар треба да има интелектуалну несебичност, способност да се удвоји, да поред свога рођенога живота живи и животом дела. За то је потребна не само јака осетљивост, уметничко осећање лепога, но и широка, гипка интелигенција, вазда отворена најразличнијим схватањима, способност Протеја да се непрестано може мењати. '''Тражи се слободан дух, без предрасуда и без предубеђења, решеност да се све критикује и све да се каже, уверење да је на овом свету само једна ствар суверена, а то је слободна мисао људска.''' ** Поглавље IV === ''Тренуци од Данице Марковић'' (1905)=== * Треба имати храбрости па рећи сву своју мисао, не правити се ни гори ни бољи но што је, певати само оно што се истински осетило и од чега је душа затрептала. === ''[[Лаза Костић]]'' (''Омладина и њена књижевност'', књига V: Омладински писци) === * Лаза Костић је читао стране узоре не да обогати свој дух и прошири свој видик, но једино да би успешније могао изводити своје књижевне опсенарије, да би могао бацати прах у очи, изазивати дивљење код својих „коншколара” у Пешти, код редовних посетилаца више-мање књижевних кавана у Новом Саду, и код учасника омладинских скупштина. Он чита да би у згодном тренутку могао просути кишу грчких, латинских, талијанских, енглеских, па чак и санскритских цитата, запрепастити невероватним именима светске књижевности, служити се речима које је у доколици могао ишчепркати само по лексиконима. * Његова је девиза не узбудити него зачудити, дати неслућене везе идеја, неочекиване ефекте. * '''Пун је неологизама, чудних речи, монструозних метафора.''' Код Шекспира он није нашао онај моћан реализам, ону интензивну поезију, ону као море дубоку психологију, дубоко познавање људског срца и гвоздену енглеску логичност. Он је из Шекспира узео јамб и несликован стих, али њему се код његовог „Вилија” нарочито допало оно што је најниже и најслабије: емфаза, каламбури, титрање речима, све песникови уступци вулгарном укусу ондашње публике енглеске. * '''Силом свога генија он је ковао нове речи, правио нову синтаксу, стварао свој, особени српски језик.''' Обични људи и недовољно генијални песници рекли би костур, а он ће рећи коштаник. У својој песничкој врућици он ће рећи речи које ни пре ни после њега жив и паметан Србин није изговорио: изниклица, неокрунка, санци полетанци, плакајница, покајка, сунчанарка, плетисанка, узданак, битангаш, осалка, гуд, жур, стен, вир, вап, дуј, кив, подоб, тез, неверад, увојан коситрес, векотрај, ликомет, скотомир, непровар, недровир, севље, кајне, измичар, и тако даље, стотинама! * Оно што спасава ''Максима Црнојевића'', драму песничке младости Костићеве, што јој даје релативну вредност према данашњој јадној драми српској, '''то су извесна лирска места, са полетом, са поезијом, са снажним изразом, са тирадама, са успелом реториком.''' * […] Костићеве драме, поред свих својих фантазија, имају нечег много литерарнијега но драме, нарочито историјске, доцнијих српских драматичара. Не само да су личности сложеније и више, да је језик књижевнији, но каткада има и умешности у извођењу сцене и у задобијању јаких драмских ефеката. Најзад, '''то је прва српска драма испевана јамбом, који у српској метрици има нечега особено крепког и енергичког.''' * Он је био и остаће само као песник, и то као жалостан пример како се зло може проћи са нешто талента а са много таштине. За његову поезију, даје се рећи оно што је Хајне говорио о једном спису романтичара Брентана: „Рекао би човек да присуствује маскованом балу речи и слика. Све то хуји у красном нереду, и махнитост која влада даје ствари извесно јединство”. Овај још живи човек, пред чијим се генијалним песмама некада падало на колена, већ данас припада књижевној историји, и '''ту ће бити забележен као први наш писац који је почео писати живим јамбом уместо тромог српског трохеја, и као један од оснивача уметничке драме српске.''' === ''[[Милорад Митровић (песник)|Милорад Ј. Митровић]]: Књижевна скица'' (1908) === * Он је написао целу једну ''Књигу о љубави'', али не као [[Франческо Петрарка|Петрарка]] своје сонете, [[Хајнрих Хајне|Хајне]] своју ''Књигу песама'', или [[Јован Јовановић Змај|Змај]] своје [[s:Аутор:Јован Јовановић Змај#Ђулићи|Ђулиће]] и [[s:Јован Јовановић Змај#Ђулићи увеоци|Ђулиће увеоке]], као књигу о својој љубави, но књигу о општој људској љубави, Љубави једном речју. * Једна од његових најбољих и најпознатијих песама, која се Змају толико допадала да ју је превео на немачки, и која је и компонована, јесте ''[[s:Била једном ружа једна|Била једном ружа једна]]''… У ствари, то је мала и лепа балада, дирљива проста драма срца у три симетричне строфе, развијање једнога општега осећања, и сасвим објективно лирско јесте оно опевање остављене девојке, остављене за [[љубав]] и за руку друге. * Баладе и романсе, ''Књига о љубави'', јесу најглавнији и најбољи део његова рада, и карактеристично је да већи део те књиге сачињавају баладе, које су ближе епу, и да правих романса, које су ближе лирици, готово никако и нема. * Митровић […] поред свега свога политичкога реализма, имао је пуно романтичкога у себи (она његова фотографија из зрелих година, у бајроновском плашту и са краватом која се лепрша на ветру!) и њему се допадале романсе и баладе, које су битно романтични књижевни родови. * Његове баладе и романсе дешавају се незнано где, незнано кад, ван времена и ван простора, у царству плавих снова и чезнућа. * Цела модерна поезија је индивидуалистичка, и оно што нас занима код једнога песника то је његова особеност, његов дух и његова осећајност, начин како он схвата и осећа [[живот]] и [[природа|природу]], како прима и исказује утиске спољњег света. '''Без индивидуализма, без дубоке искрености и топле непосредности, поезија губи свој чар, а можда и своју вредност.''' * Митровић је угладио и усавршио баладу као нико пре њега, и, како је нико после није радио, може се рећи: и као нико после њега. Форма у тим његовим малим спевовима врло је израђена. '''Песник је успео да да̂ концизност свакој песми, а нарочито да догађај исприча у крепким, довршеним стиховима, који иду у најбоље послове српске версификације.''' * Оно што се уопште може дати баладама и романсама Митровић је готово све дао. Он је угладио и усавршио баладу и романсу у нашој књижевности и подигао је до висине до које пре њега није била. * Има неколико његових пажљиво и са љубављу рађених, глађених и вештачки углађених и врло срећно изведених балада и романса, пријатних и мелодичних, без којих се неће моћи замислити ниједна антологија поезије српске. === ''Једна књижевна зараза'' (1909) === * [[Сима Пандуровић|Г. Пандуровић]] је један од бољих и оригиналнијих млађих песника наших, и његова књига је врло карактеристична по душевни живот и књижевна схватања нашега најмлађега нараштаја. И поводом те карактеристичне књиге једног даровитог младог песника, '''поводом тог особеног књижевног случаја који има општи карактер, прилика је отворено проговорити коју реч о једној опасној књижевној болести, која код нас почиње чинити много зла.''' * У српској књижевности, у последње време, ми смо већ навикли да сретамо наслове који као да су преписани са надгробних споменика, и корице које су у црнини посмртних листа или са трновим венцем испод кога капљу крваве сузе. Наше најмлађе песничко поколење пева песме чији наслови казују садржај: ''Један плач'', ''Рани увелак'', ''Тужне песме'', ''Тужан дан'', ''На гробљу'', ''Мрачно је и пусто'', ''Плач'', ''Погреб'', ''Сузе'', ''Нирвана'', ''De profundis'', и готово нема млађег песника који нема своје ''Finale''. '''Ми смо већ придављени књишким песимизмом наших најмлађих писаца, али треба признати да тако црнога песимизма још није било као што се налази у ''Посмртним почастима'' г. Симе Пандуровића.''' * Г. Пандуровић је безуслован песимист, каквог ми до данас нисмо видели, песимист не са системом, но без система, упркос свакоме систему. * Живот за нашега песника нема никакве цене. Живот је за њ „болестан и злурад”, само један глуп случај, „једна ружна мрља”, једна мрска ругоба, један мучан терет којега се човек опрашта тек у самртној раци. Једина његова жеља је лећи у гроб, „са венцем снова преко мртвих груди”, док ваздух мирише не на пролетње руже но на „дах мртва смиља”. * Наш песник не пева више ни онај стари „светски бол”, који су романтичари, „жртве живота”, тако поетизовали, ону „стару рану од живота”, која свакога човека више или мање тишти. '''Болесни и болеснички песимизам г. Пандуровића је из декадентске „поезије трулежи”.''' * И ето где падосмо у чисто безумље! То је крајња тачка до које се у српској књижевности дотерало у трци за оригиналношћу, за ретким и јаким сензацијама и неочекиваним ефектима! Али ми, обични смртни, који нисмо у стању казати као песник: „наш се разум жалосно копрца”, ми, нормални људи, банални духови, неизузетне природе, који са нашим „наивним реализмом” верујемо да има три димензије и да су два пута два четири, '''ми профана публика која чита књиге и због које се најзад и књиге ако не пишу а оно у сваком случају штампају, ми остајемо запрепашћени пред том безумном визијом двоје драгих који се у дугим белим кошуљама шетају по лудничком парку'''… * […] г. Пандуровић јако греши што у своје стихове гомила, без потребе и без мере, стране речи. У њега има: декор, комплот, сфера, зона, пејзаж, инстинкт, регион, сплин, лаички, перифраза, гест, хигијена, апстракција, парализа, епоха, хипноза, перспектива, авантура, креатура, и тако даље. '''Све то може да буде врло учено, али то није ни најмање лепо.''' * '''Песнички језик, „језик богова”, како су говорили стари, или је чист, или није песнички.''' У сувој прози, где је главно излагање и доказивање, где се тражи разлог и истина а не естетичко осећање, страна реч, по потреби, и може проћи. Али '''у течном песничком стилу, у хармонији ритма и осећања, она долази као камен спотицања, зауставља пажњу, прекида непрекидност естетичког уживања и квари књижевни утисак.''' * Али, има у г. Пандуровића, поред свих чудноватости, врло оригиналних, интимних и јаких осећања, сасвим особено, каткада врло сложено душевно стање, врло личан акценат, нешто што се није налазило ни код једнога од ранијих песника наших, нити код оних који данас пишу. Онда када је јасан и када не претера, у својим ''lucida intervalla'', г. Пандуровић успева да баци сонду у трагичну дубину људскога бола, казујући га јаким и срећно нађеним речима које остају урезане. Он има оно јасно, дубоко и болно продирање у ствари које имају у луцидним часовима врло уморни људи или болесници у тешкој грозници. Затим г. Пандуровић има не само лепих стихова […], но и лепих целих песама, које свакако иду у најбоље производе наше најмлађе поезије (''У пролазу јуче'', ''Са својима'', ''Потрес'', ''Резигнација''). === ''[[s:Лажни модернизам у српској књижевности|Лажни модернизам у српској књижевности]]'' (1911) === [[Датотека:Allegory of Poetry, by Jean-Francois de Troy, 1733, oil on canvas - Portland Art Museum - Portland, Oregon - DSC09068.jpg|мини|Данас се у [[Поезија|поезији]] захтева искреност и спонтаност.]] * Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако [[Владислав Петковић Дис|г. Петковић]], са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време [[Пол Верлен]] назвао „проклетим песницима”, а [[Шарл Бодлер|Бодлер]] „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, г. Петковић је Порок, Проклетство, [[Зло]], Фаталност, [[Пакао]], Каин, Сотона. * Поезија г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „litérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздраживање (оргије, полна љубав, и тако даље); „опсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја. * Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу вилу, која гони облаке и натпева се са [[јунак|јунацима]] у гори зеленој, или смерну Косовку девојку, која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код [[Јован Дучић|Јована Дучића]], муза је „бледо, тихо девојче што снева”, муза г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и ујутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”. * Цела поезија г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свим нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! * Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао [[реч]]и, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име… * '''Поезија г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка.''' Од ''Утопљеног звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу г. [[w:Риста Одавић|Ристе Одавића]], ''Млаких душа'' г. [[w:Вељко Милићевић|Вељка Милићевића]], скрпљен је наслов: ''Утопљене душе''. Са г. Петковићем се десио један занимљив случај: '''тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац.''' * Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренуцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву ту своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последњих година писане читаве психопатолошке студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошом, на коме се добују посмртни маршеви, и молио [[Бог]]а да му да [[снага|снагу]] и [[храброст]] да своје [[срце]] посматра „без одвратности”. И један и други били су добри [[песник|песници]] зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. * '''Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је оно чега у поезији г. Петковића никако нема.''' Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавање песницима које у ствари не схвата, песничка вежбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има [[Милан Ракић|Милана Ракића]], [[Сима Пандуровић|Симе Пандуровића]], па чак и веселог ''Arman-a Dival-a''. * […] г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код [[Милан Ракић|Ракића]]: онај висок интелектуализам његове поезије, оно „силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стоицизам којим он одговара на земаљске болове, ону кристалну јасност његовог изражавања, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. * Овде-онде, штавише, нађе се код г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. '''Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''[[s:Идила (Владислав Петковић Дис)|Идила]]''.''' * Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”. * „Нове” и „модерне” књиге као што су ''Утопљене душе'' гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да ценимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији: оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са [[Петар II Петровић Његош|Његошем]], [[Јован Јовановић Змај|Змајем]], [[Ђура Јакшић|Јакшићем]] и [[Војислав Илић|Војиславом Илићем]], и '''уче нас да код њих верно волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.''' === ''[[s:Анте Старчевић|Анте Старчевић]]'' (1912) === * За нас [[Срби|Србе]] у опште [[Анте Старчевић|Старчевић]] је у толико занимљивији што никада нико о нама није толико зла рекао колико он. Њега више нема, али његово име и његове идеје су остале. * Када један Србин прочита целога Старчевића не може се отети општем утиску да је пред њиме један сасвим наш човек, са свима манама и врлинама наше расе, који да је живео у Београду или Новом Саду шездесетих година потпуно би оличавао оно што се у то ултра-националистичко доба звало Србенда. * Велика Хрватска Анта Старчевића у ствари је исто што и Велика Србија наших [[Патриотизам|патриота]]. Разлика је формална, само у имену. === ''„Песме” Милана Ракића'' (1912) === * Једна велика врлина [[Милан Ракић|Ракићевих]] песама је што су јасне: једна особина која данас и у нас постаје све ређа и ређа. * Из француске школе, чији је он ђак, Ракић је донео љубав према јасности, уверен у лепу реч Вовнаргову да јасност краси дубоке мисли и да као што је логика основ прозе тако је јасност погодба поезије. * Оно што пада у очи одмах у целој његовој поезији то је не само песимистичка но чисто будистичка жица, констатовање свеопште беде људске и пролазности свега на свету, уверење да је цео живот само једно једнолико вечито клаћење шеталице од обмане до разочарања, да је цео наш опстанак само поступно крхање ломних илузија наших под маљем грубе стварности, и да је смрт једини мир и једина утеха уморенима и изубијанима од живота. === ''Две женске књиге: [[w:Исидора Секулић|Исидора Секулић]], „Сапутници”; [[w:Милица Јанковић|Милица Јанковић]] (Л. Михајловић), „Исповести”'' (1913) === [[Датотека:'Young Girl Writing a Love Letter' by Pietro Antonio Rotari, Norton Simon Museum.JPG|мини|Субјективизам, лични и интимни тон у књижевности, данас је особина жена-писаца.]] * '''Субјективизам, лични и интимни тон у књижевности, данас је особина жена-писаца.''' У данашњем нелиричном и неромантичном добу човек-писац, који је некада толико и тако радо причао о себи, добио је неку врсту књижевног стида, постаје све одмеренији и уздржљивији; док жена-писац говори готово искључиво о себи, исповеда се, проказује своје унутрашње тајне, разголићује своју душу. * '''Један од правих услова за књижевни рад јесте дар за непосредно осећање и непосредно изражавање природе и живота.''' Треба бити душом и духом широм отворен, пријемљив као фотографска плоча, примати одмах и непосредно одговарати на спољне утиске. Велики писци имају увек ту непосредну визију ствари, они гледају свет очима и осећају га душом, без посредништва мозга. '''Људи који су се многим читањима и умовањима интелектуализовали, губе драгоцену моћ непосредног посматрања.''' * Негде је излагање тако мутно и замршено, да се не види што се желело рећи; негде се за љубав стила промакне и штошта што нема никаквог људског смисла. Што се мене тиче, ја признајем да ''Мучење'' нисам разумео, а одвећ трансцендентални ''Круг'' ми изгледа с ону страну разума. * Гђица [[Исидора Секулић|Секулић]] воли да се игра речима, она је она ''Worttänzerin'' у њеном ''Растанку'', која уме да „заплеће и расплеће” речи. '''Она злоупотребљава своје способности стила, и гомила усиљене речи и претеране фигуре ради стилског ефекта.''' На пример: „А њој је сваке ноћи нешто лупало на прозор гранчица дивљег кестена која не може да спава и долазили би тада гласови из провалије времена и из царства проклетих душа, и говорили јој да је њихов растанак стража на вратима великог разочарања и мржње, да ватра и страсти нису више богови и да обуче црну сомотску хаљину нелепих паметних девојака, и увене у њој као што се суши биљка у црној вази која светлост не пропушта”. * [[Писац]] треба да буде не у предмету но над предметом, да доминира животом и светом, да гледа озго, да разуме и друге и друго, да казује сву разноликост других и разних људских душа и приказује богату скалу свих људских осећања. == Цитати о Јовану Скерлићу == * Између свих тих наших крупних људи, ја не знам ''ни једнога'' поред којега, све у свему узевши, Скерлић не би могао стати као потпуно раван. И по особинама моралним, и по особинама умним и по активности, он је био један од ретких људи новога Српства. Ја који га познајем двадесет година, који сам га гледао како се развија као ђак, човек, [[писац]], јавни радник, сведочим пред својим народом — а моје ће сведочанство потврдити огроман број људи чија реч важи бар као моја — да нисам видео, понекипут под нешто опоријом спољашношћу, чистије срце, правију душу, смелијег, неустрашивијег борца за [[правда|правду]] и [[истина|истину]] од њега. ** [[Богдан Поповић]], ''Јован Скерлић'' (1914). * О оценама Скерлићевим може се дискутовати, али је једно извесно, да је он данас најјача утицајем и најмаркантнија личност у нашој књижевности. ** Речи [[Сима Пандуровић|Симе Пандуровића]] према сећањима Богдана Поповића, ''Јован Скерлић'' (1914). * Не, облаци смрти покрили те нису,<br />У рукама твојим јоште зубље горе!<br />Ми видимо јасно где се сваке зоре<br />У лепоти рађаш на далеком вису. ** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Наш апостол|Наш апостол]]'' (1914), строфа 1. * Ма колико да је књижевно дело и значење Скерлићево, за наш нараштај он је у првом реду био и остао символ ослобођења, које је искупљено, и уједињења на ком ваља радити. ** [[Иво Андрић]], ''О Скерлићу'' (1924) [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1924-K002] == Спољашње везе == {{Википедија|Јован Скерлић}} {{Викизворник|Јован Скерлић}} {{DEFAULTSORT:Скерлић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1877.]] [[Категорија:Умрли 1914.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] edb14fpsn3ahebgdmbbwlcv84mcxjz1 2 21668 67794 67624 2026-05-09T13:14:06Z Coaorao 6170 /* Најновије */ 67794 wikitext text/x-wiki &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br />Погледајте [[w:Корисник:Coaorao|моју корисничку страницу на Википедији]]; и корисничка страница на [[s:Корисник:Coaorao|Викизворнику]] == Најновије == * [[Смрт Марка Краљевића]] * [[Васа Пелагић]] * [[Santa Maria della Salute (пјесма)]] * [[Никола Беговић]] * [[Југословенство]] * [[Родољуб Роки Вуловић]] * [[Српска Војводина]] === Ново === * [[Црвене магле]] * [[Никола Каваја]] * [[Тесна кожа 3]] * [[Растко Петровић]] * [[Богдан Поповић]] * [[Тесна кожа 2]] * [[Слобода]] * [[Јован Илић]] * [[Шта се згоди кад се љубав роди]] * [[Опкољени]] (проверити и уредити) * [[Ћао инспекторе (филмски серијал)]] * [[Јукио Мишима]] * [[Друга Жикина династија]] * [[Упориште]] * [[Мило Јововић]] * [[Какав деда такав унук]] * [[Ћао, инспекторе]] (има категорије) - додати још садржаја * [[Дама која убија]] - проверити тачност цитата̂ * [[Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)]] - додати садржаја; проверити * [[Самац у браку (ТВ серија)]] - завршено — '''додати категорије'''. == Главно == === Аутори и ауторке: === * [[Драгош Калајић]] * [[Ђура Јакшић]] * [[Бранко Радичевић]] * [[Лаза Костић]] * [[Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Петар II Петровић Његош]] * [[Милан Ракић]] * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Десанка Максимовић]] * [[Милутин Бојић]] * [[Петар Кочић]] * [[Богдан Поповић]] === У доброј мери завршено: === * [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Ј. Митровић]] (додати још један цитат о њему - скг 1911, Бранко Лазаревић) * [[Алекса Шантић]] * [[Јован Дучић]] * [[Јован Скерлић]] - захтева темељно уређивање. Додати још цитата о њему[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1924-K002][https://archive.org/details/jovanskerlicgovo0000sker/page/24/mode/1up] === Намере: === [[Свети Сава]] • [[Милош Црњански]] • [[Војислав Илић Млађи]] • [[Аутор:Ивана Брлић-Мажуранић|Ивана Брлић-Мажуранић]] (узети у обзир и [[Разговор:Данило Киш|ово]]) • [[Карађорђе Петровић]] • [[Адам Прибићевић]] (усавршити) • [[Љубивоје Ршумовић]] • [[Душан Васиљев]] • [[Јован Стерија Поповић]] * Мора да се уреди: [[Михаил Бакуњин]]; [[Драгољуб Дража Михаиловић|Драгољуб Михаиловић]] * Нови, али мора да се прошири: [[Иван Ивачковић]], [[Едуард Лимонов]] == Друго == [[Бранко Ћопић]] • [[Бранислав Црнчевић]] • [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]] • [[Вук Стефановић Караџић]] • [[Љубомир Недић]] • [[Велибор Јонић]] • [[Светозар Стијовић]] • [[Дејвид Ајк]] • [[Исидора Бјелица]] • [[Српске народне епске песме]] • [[Јевросима]] • [[Хајдук Вељко]] • [[Сузана Манчић]] '''У доброј мери побољшано:''' [[Жена]] • [[Јунак]] • [[Отаџбина]] • [[Срби]] • [[Слобода]] • [[Борба]]<br /> '''Уређивано:''' [[Време]] • [[Част]] • [[Машта]] • [[Храброст]] • [[Младост]] • [[Лепота]] <br/>'''Ново:''' [[Ћутање]] • [[Песник]] • [[Снага]] • [[Косово]] • [[Одговорност]] • [[Брат]] • [[Светосавље]] • [[Хајдук]] • [[Заљубљеност]] • [[Фанатизам]] • [[Критика]](можда се нађе неки цитат:[http://arhiva.unilib.rs/latinica/dokument/370/problem-kritike-i-kriticarskih-talenata]) '''Књиге''': [[Градови и химере]] • [[Мати]] • [[Сеобе]] • [[Горски вијенац]] • [[Луча микрокозма]] • [[Злочин и казна]] • [[Чича Горио]] • [[Мали Принц]] • [[Упориште]] '''Филм''': [[Самац у браку (ТВ серија)]] • [[Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)]] • [[Дама која убија]] • [[Ћао, инспекторе]] • [[Какав деда такав унук]] • [[Лепа села лепо горе]] - урађено, потребно проверити • [[Друга Жикина династија]] • [[Луде године]] • [[Ћао инспекторе (филмски серијал)]] • [[Опкољени]] • [[Рањени орао (ТВ серија)]] • [[Тесна кожа 2]] • [[Тесна кожа 3]] • [[Тесна кожа (франшиза)]] ''Усавршити'': [[Балкански шпијун]], [[Живорад Жика Павловић]], [[Бој на Косову (филм из 1989)]], [[Курир Ђока]], [[Срећко Шојић]], [[Димитрије Пантић]] == Нацрт == '''Људи''' — [[Иво Андрић]] • [[Драга Димитријевић Дејановић]] • [[Јелена Ј. Димитријевић]] • [[Јован Дучић]] • [[Ђура Јакшић]] • [[Јован Јовановић Змај]] • [[Лаза Костић]] • [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Ј. Митровић]] • [[Петар II Петровић Његош]] • [[Бранко Радичевић]] • [[Јован Скерлић]] • [[Милица Стојадиновић Српкиња]] • [[Десанка Максимовић]] • [[Милош Црњански]] • [[Алекса Шантић]] '''Теме''' — [[Борба]] • [[Жена]] • [[Јунак]] • [[Косово]] • [[Љубав]] • [[Отаџбина]] • [[Слобода]] • [[Срби]] • [[Србија]] '''Књиге''' — [[Благо цара Радована]] • [[Горски вијенац]] • [[Градови и химере]] • [[Злочин и казна]] • [[Књига о Милутину]] • [[Луча микрокозма]] • [[Мали Принц]] • [[На Дрини ћуприја]] • [[Травничка хроника]] • [[Сеобе]] • [[Чича Горио]] '''ТВ серије''' — [[Рањени орао (ТВ серија)]] • [[Самац у браку (ТВ серија)]] • [[Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)]] '''Филм''' — [[Балкански шпијун]] • [[Бој на Косову (филм из 1989)]] • [[Лепа села лепо горе]] • [[Луде године]] • [[Тесна кожа (франшиза)|Тесна кожа]] • [[Ћао инспекторе (филмски серијал)|Ћао инспекторе]] • [[Опкољени]] '''Стрип''' — [[Загор]] • [[Хелинген (Загор)|Хелинген]] • [[Чико]] '''Измишљени ликови''' — [[Драгорад Малешевић]] • [[Живорад Жика Павловић]] • [[Димитрије Пантић]] • [[Срећко Шојић]] == Споменице == {{Кампања SheSaid 2025|Milena Milenkovic (VMRS)}} 54as8f4v6cxqdkh7b2hl6rzpbqktja2 0 22284 67795 2026-05-09T14:03:45Z Coaorao 6170 Нова страница: [[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже,<br />Да се Марку за гроб не разнаде,<br />Да се њему душмани не свете.]] '''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака … 67795 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже,<br />Да се Марку за гроб не разнаде,<br />Да се њему душмани не свете.]] '''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]]. == Цитати == * Поранио Краљевићу Марко<br />У неђељу прије јарког сунца,<br />Покрај мора Урвином планином. ** 1—3 * „Даворʼ, Шаро, даворʼ добро моје!<br />Ево има сто и шесет љета<br />Како сам се с тобом састануо,<br />Још ми никад посрнуо ниси,<br />А данас ми поче посртати,<br />Посртати и сузе ронити:<br />'''Нека Бог зна, добро бити не ће,'''<br />'''Хоће једном бити према глави,'''<br />'''Јали мојој, јали према твојој.”''' ** Марко Краљевић, 9—17 * Бʼјела вило, грло те бољело!<br />Како бих се са Шарцем растао,<br />Кад сам прошʼо земљу и градове,<br />И обишʼо Исток до Запада,<br />Та од Шарца бољег коња нема,<br />Нит’ нада мном бољега јунака?<br />Не мислим се са Шарцем растати<br />Док је моје на рамену главе.” ** 26—33 * Ал’ му бʼјела одговара вила:<br />„Побратиме, Краљевићу Марко!<br />Теби нитко Шарца отетʼ не ће.<br />Нит’ ти можеш умријети, Марко,<br />Од јунака ни од оштре сабље,<br />Од топуза ни од бојна копља,<br />Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;<br />Већ ћеш, болан, умријети, Марко,<br />Ја од Бога од старог крвника.” ** 34—42 * '''Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!'''<br />'''Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!'''<br />'''Та за мало, три стотин’ година!'''<br />'''Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.''' ** 68—71 * Узе Марко перна буздована,<br />Узе њега у десницу руку,<br />Па га баци с Урвине планине<br />А у сиње у дебело море,<br />Па топузу Марко бесједио:<br />„'''Кад мој топуз из мора изишʼо,'''<br />Онда ʼваки ђетић постануо!'''” ** 90—96 * Књигу пише Краљевићу Марко:<br />„Когођ дође Урвином планином<br />Међу јеле студену бунару,<br />Те затече онђе дели-Марка,<br />Нека знаде, да је мртав Марко;<br />Код Марка су три ћемера блага,<br />Каква блага? Све жута дуката,<br />Један ћу му ћемер халалити,<br />Што ће моје тʼјело укопати,<br />Други ћемер нек се цркве красе,<br />Трећи ћемер кљасту и слијепу,<br />Нек слијепи по свијету ходе,<br />Нек пјевају и спомињу Марка.” ** 100—113 * Кад игуман опазио Марка,<br />На ђакона десном руком маше:<br />„Лакше, синко, да га не пробудиш,<br />Јер је Марко иза сна зловољан,<br />Па нас може оба погубити.” ** 135—139 * Мисли мисли проигуман Васо,<br />Ђе би мртва саранио Марка,<br />Мисли мисли, све на једно смисли:<br />Мртва Марка на свог коња врже,<br />Па га снесе мору на јалију,<br />С мртвим Марком сједе на галију,<br />Одвезе га право Светој гори,<br />Извезе га под Вилиндар цркву,<br />Унесе га у Вилиндар цркву,<br />Чати Марку, што самртну треба,<br />На земљи му тʼјело опојао,<br />Насред бʼјеле цркве Вилиндара<br />Онђе старац укопао Марка,<br />'''Биљеге му никакве не врже,'''<br />'''Да се Марку за гроб не разнаде,'''<br />'''Да се њему душмани не свете.''' ** 151—166 == Цитати о ''Смрти Марка Краљевића'' == * Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота. ** [[Владимир Ћоровић]], ''Марко Краљевић у српским народним приповијеткама'' (1909) == Спољашње везе == {{Википедија}} 6jp8wliymk0ckcax69wxyrolah2jx78 67796 67795 2026-05-09T14:04:49Z Coaorao 6170 /* Цитати о Смрти Марка Краљевића */ 67796 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже,<br />Да се Марку за гроб не разнаде,<br />Да се њему душмани не свете.]] '''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]]. == Цитати == * Поранио Краљевићу Марко<br />У неђељу прије јарког сунца,<br />Покрај мора Урвином планином. ** 1—3 * „Даворʼ, Шаро, даворʼ добро моје!<br />Ево има сто и шесет љета<br />Како сам се с тобом састануо,<br />Још ми никад посрнуо ниси,<br />А данас ми поче посртати,<br />Посртати и сузе ронити:<br />'''Нека Бог зна, добро бити не ће,'''<br />'''Хоће једном бити према глави,'''<br />'''Јали мојој, јали према твојој.”''' ** Марко Краљевић, 9—17 * Бʼјела вило, грло те бољело!<br />Како бих се са Шарцем растао,<br />Кад сам прошʼо земљу и градове,<br />И обишʼо Исток до Запада,<br />Та од Шарца бољег коња нема,<br />Нит’ нада мном бољега јунака?<br />Не мислим се са Шарцем растати<br />Док је моје на рамену главе.” ** 26—33 * Ал’ му бʼјела одговара вила:<br />„Побратиме, Краљевићу Марко!<br />Теби нитко Шарца отетʼ не ће.<br />Нит’ ти можеш умријети, Марко,<br />Од јунака ни од оштре сабље,<br />Од топуза ни од бојна копља,<br />Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;<br />Већ ћеш, болан, умријети, Марко,<br />Ја од Бога од старог крвника.” ** 34—42 * '''Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!'''<br />'''Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!'''<br />'''Та за мало, три стотин’ година!'''<br />'''Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.''' ** 68—71 * Узе Марко перна буздована,<br />Узе њега у десницу руку,<br />Па га баци с Урвине планине<br />А у сиње у дебело море,<br />Па топузу Марко бесједио:<br />„'''Кад мој топуз из мора изишʼо,'''<br />Онда ʼваки ђетић постануо!'''” ** 90—96 * Књигу пише Краљевићу Марко:<br />„Когођ дође Урвином планином<br />Међу јеле студену бунару,<br />Те затече онђе дели-Марка,<br />Нека знаде, да је мртав Марко;<br />Код Марка су три ћемера блага,<br />Каква блага? Све жута дуката,<br />Један ћу му ћемер халалити,<br />Што ће моје тʼјело укопати,<br />Други ћемер нек се цркве красе,<br />Трећи ћемер кљасту и слијепу,<br />Нек слијепи по свијету ходе,<br />Нек пјевају и спомињу Марка.” ** 100—113 * Кад игуман опазио Марка,<br />На ђакона десном руком маше:<br />„Лакше, синко, да га не пробудиш,<br />Јер је Марко иза сна зловољан,<br />Па нас може оба погубити.” ** 135—139 * Мисли мисли проигуман Васо,<br />Ђе би мртва саранио Марка,<br />Мисли мисли, све на једно смисли:<br />Мртва Марка на свог коња врже,<br />Па га снесе мору на јалију,<br />С мртвим Марком сједе на галију,<br />Одвезе га право Светој гори,<br />Извезе га под Вилиндар цркву,<br />Унесе га у Вилиндар цркву,<br />Чати Марку, што самртну треба,<br />На земљи му тʼјело опојао,<br />Насред бʼјеле цркве Вилиндара<br />Онђе старац укопао Марка,<br />'''Биљеге му никакве не врже,'''<br />'''Да се Марку за гроб не разнаде,'''<br />'''Да се њему душмани не свете.''' ** 151—166 == Цитати о ''Смрти Марка Краљевића'' == * Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. '''У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота.''' ** [[Владимир Ћоровић]], ''Марко Краљевић у српским народним приповијеткама'' (1909) == Спољашње везе == {{Википедија}} mozrrrwwfc69y8h7j5fl0ihpnwng8np 67797 67796 2026-05-09T14:06:16Z Coaorao 6170 /* */ 67797 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже,<br />Да се [[Марко Краљевић|Марку]] за гроб не разнаде,<br />Да се њему душмани не [[Освета|свете]].]] '''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]]. == Цитати == * Поранио Краљевићу Марко<br />У неђељу прије јарког сунца,<br />Покрај мора Урвином планином. ** 1—3 * „Даворʼ, Шаро, даворʼ добро моје!<br />Ево има сто и шесет љета<br />Како сам се с тобом састануо,<br />Још ми никад посрнуо ниси,<br />А данас ми поче посртати,<br />Посртати и сузе ронити:<br />'''Нека Бог зна, добро бити не ће,'''<br />'''Хоће једном бити према глави,'''<br />'''Јали мојој, јали према твојој.”''' ** Марко Краљевић, 9—17 * Бʼјела вило, грло те бољело!<br />Како бих се са Шарцем растао,<br />Кад сам прошʼо земљу и градове,<br />И обишʼо Исток до Запада,<br />Та од Шарца бољег коња нема,<br />Нит’ нада мном бољега јунака?<br />Не мислим се са Шарцем растати<br />Док је моје на рамену главе.” ** 26—33 * Ал’ му бʼјела одговара вила:<br />„Побратиме, Краљевићу Марко!<br />Теби нитко Шарца отетʼ не ће.<br />Нит’ ти можеш умријети, Марко,<br />Од јунака ни од оштре сабље,<br />Од топуза ни од бојна копља,<br />Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;<br />Већ ћеш, болан, умријети, Марко,<br />Ја од Бога од старог крвника.” ** 34—42 * '''Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!'''<br />'''Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!'''<br />'''Та за мало, три стотин’ година!'''<br />'''Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.''' ** 68—71 * Узе Марко перна буздована,<br />Узе њега у десницу руку,<br />Па га баци с Урвине планине<br />А у сиње у дебело море,<br />Па топузу Марко бесједио:<br />„'''Кад мој топуз из мора изишʼо,'''<br />Онда ʼваки ђетић постануо!'''” ** 90—96 * Књигу пише Краљевићу Марко:<br />„Когођ дође Урвином планином<br />Међу јеле студену бунару,<br />Те затече онђе дели-Марка,<br />Нека знаде, да је мртав Марко;<br />Код Марка су три ћемера блага,<br />Каква блага? Све жута дуката,<br />Један ћу му ћемер халалити,<br />Што ће моје тʼјело укопати,<br />Други ћемер нек се цркве красе,<br />Трећи ћемер кљасту и слијепу,<br />Нек слијепи по свијету ходе,<br />Нек пјевају и спомињу Марка.” ** 100—113 * Кад игуман опазио Марка,<br />На ђакона десном руком маше:<br />„Лакше, синко, да га не пробудиш,<br />Јер је Марко иза сна зловољан,<br />Па нас може оба погубити.” ** 135—139 * Мисли мисли проигуман Васо,<br />Ђе би мртва саранио Марка,<br />Мисли мисли, све на једно смисли:<br />Мртва Марка на свог коња врже,<br />Па га снесе мору на јалију,<br />С мртвим Марком сједе на галију,<br />Одвезе га право Светој гори,<br />Извезе га под Вилиндар цркву,<br />Унесе га у Вилиндар цркву,<br />Чати Марку, што самртну треба,<br />На земљи му тʼјело опојао,<br />Насред бʼјеле цркве Вилиндара<br />Онђе старац укопао Марка,<br />'''Биљеге му никакве не врже,'''<br />'''Да се Марку за гроб не разнаде,'''<br />'''Да се њему душмани не свете.''' ** 151—166 == Цитати о ''Смрти Марка Краљевића'' == * Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. '''У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота.''' ** [[Владимир Ћоровић]], ''Марко Краљевић у српским народним приповијеткама'' (1909) == Спољашње везе == {{Википедија}} aax5bu75cv56paac8xd8gdzgl02rfj3