Смрт Марка Краљевића

Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Смрт Марка Краљевића 0 22284 68036 67804 2026-07-06T11:01:50Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68036 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже, Да се [[Марко Краљевић|Марку]] за гроб не разнаде, Да се њему душмани не [[Освета|свете]].]] '''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]]. == Цитати == [[Датотека:Kraljevic Mark Plaster Study Ivan Mestrovic 1909 Serbian National Museum Belgrade.JPG|мини|Даворʼ, [[Шарац|Шаро]], даворʼ добро моје! Ево има сто и шесет љета Како сам се с тобом састануо, Још ми никад посрнуо ниси, А данас ми поче посртати, Посртати и сузе ронити: Нека [[Бог]] зна, добро бити не ће, Хоће једном бити према глави, Јали мојој, јали према твојој.]] * Поранио Краљевићу Марко У неђељу прије јарког сунца, Покрај мора Урвином планином. ** 1—3 * „Даворʼ, [[Шарац|Шаро]], даворʼ добро моје! Ево има сто и шесет љета Како сам се с тобом састануо, Још ми никад посрнуо ниси, А данас ми поче посртати, Посртати и сузе ронити: '''Нека Бог зна, добро бити не ће,''' '''Хоће једном бити према глави,''' '''Јали мојој, јали према твојој.”''' ** Марко Краљевић, 9—17 * Бʼјела вило, грло те бољело! Како бих се са Шарцем растао, Кад сам прошʼо земљу и градове, И обишʼо Исток до Запада, Та од Шарца бољег коња нема, Нит’ нада мном бољега јунака? Не мислим се са [[Шарац|Шарцем]] растати Док је моје на рамену главе.” ** 26—33 * Ал’ му бʼјела одговара вила: „Побратиме, Краљевићу Марко! Теби нитко Шарца отетʼ не ће. Нит’ ти можеш умријети, Марко, Од јунака ни од оштре сабље, Од топуза ни од бојна копља, Ти сʼ не бојиш на земљи јунака; Већ ћеш, болан, умријети, Марко, Ја од Бога од старог крвника.” ** 34—42 * '''Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!''' '''Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!''' '''Та за мало, три стотин’ година!''' '''Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.''' ** 68—71 * Узе Марко перна буздована, Узе њега у десницу руку, Па га баци с Урвине планине А у сиње у дебело море, Па топузу Марко бесједио: „'''Кад мој топуз из мора изишʼо,''' '''Онда ʼваки ђетић постануо!'''” ** 90—96 * Књигу пише Краљевићу Марко: „Когођ дође Урвином планином Међу јеле студену бунару, Те затече онђе дели-Марка, Нека знаде, да је мртав Марко; Код Марка су три ћемера блага, Каква блага? Све жута дуката, Један ћу му ћемер халалити, Што ће моје тʼјело укопати, Други ћемер нек се цркве красе, Трећи ћемер кљасту и слијепу, Нек слијепи по свијету ходе, Нек пјевају и спомињу Марка.” ** 100—113 * Кад игуман опазио Марка, На ђакона десном руком маше: „Лакше, синко, да га не пробудиш, Јер је Марко иза сна зловољан, Па нас може оба погубити.” ** 135—139 * Мисли мисли проигуман Васо, Ђе би мртва саранио Марка, Мисли мисли, све на једно смисли: Мртва Марка на свог коња врже, Па га снесе мору на јалију, С мртвим Марком сједе на галију, Одвезе га право Светој гори, Извезе га под Вилиндар цркву, Унесе га у Вилиндар цркву, Чати Марку, што самртну треба, На земљи му тʼјело опојао, Насред бʼјеле цркве Вилиндара Онђе старац укопао Марка, '''Биљеге му никакве не врже,''' '''Да се Марку за гроб не разнаде,''' '''Да се њему душмани не свете.''' ** 151—166 == Цитати о ''Смрти Марка Краљевића'' == * Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. '''У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота.''' ** [[Владимир Ћоровић]], ''Марко Краљевић у српским народним приповијеткама'' (1909) == Спољашње везе == {{Википедија}} gzb96cl7pvmxznjlkg5hks19u1xsdix