Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.10 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 8918 68047 67999 2026-07-10T11:00:30Z Coaorao 6170 /* Д */ 68047 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Đura Jakšić, The Girl in Blue, 1856, National Museum of Serbia.jpg|мини|Кад би мома звезда била,<br />Никад не би душа моја<br />Бела данка зажелила. ~ [[Ђура Јакшић]]]] '''[[w:Жена|Жена]]''' је одрасло људско биће женског пола. У српском језику се појам ''жена'' користи и у значењу ''супруге''. :::[[Жена#А|А]] · [[Жена#Б|Б]] · [[Жена#В|В]] · [[Жена#Г|Г]] · [[Жена#Д|Д]] · [[Жена#Ђ|Ђ]] · [[Жена#Е|Е]] · [[Жена#Ж|Ж]] · [[Жена#З|З]] · [[Жена#И|И]] · [[Жена#Ј|Ј]] · [[Жена#К|К]] · [[Жена#Л|Л]] · [[Жена#Љ|Љ]] · [[Жена#М|М]] · [[Жена#Н|Н]] · [[Жена#Њ|Њ]] · [[Жена#О|О]] · [[Жена#П|П]] · [[Жена#Р|Р]] · [[Жена#С|С]] · [[Жена#Т|Т]] · [[Жена#Ћ|Ћ]] · [[Жена#У|У]] · [[Жена#Ф|Ф]] · [[Жена#Х|Х]] · [[Жена#Ц|Ц]] · [[Жена#Ч|Ч]] · [[Жена#Џ|Џ]] · [[Жена#Ш|Ш]] · ''[[Жена#Библија|Библија]]'' · [[Жена#Непознати аутори|Непознати аутори]] · [[Жена#Пословице|Пословице]] · [[Жена#Спољашње везе|Спољашње везе]] == Цитати == == А == * Жена је увек неког<br />жељна, и сама. ** [[Мира Алечковић]], ''Незвани гост'' * Жена стоји као капија, на излазу као и на улазу овога света. ** [[Иво Андрић]], ''Смрт у Синановој текији'' == Б == * Жене су увек истините, чак и усред своје највеће дволичности, зато што се оне увек поводе за неким природним осећањем. ** [[Оноре де Балзак]], ''[[Чича Горио]]'' (1835), део 2. (Превод [[w:Јелисавета Марковић (преводитељка)|Јелисавете Марковић]]) * Жена је жена, само мијења имена. ** Говори гроф Секереши ([[Срђан Тимаров]]) у епизоди 1430. ТВ серије ''[[Државни посао (ТВ серија)|Државни посао]]'' (2020) чији сценарио су написали [[w:Димитрије Бањац|Димитрије Бањац]], [[w:Никола Шкорић|Никола Шкорић]] и [[w:Дејан Ћирјаковић|Дејан Ћирјаковић]] * Модерна жена неће никада пасти са женске слабости. Оне куражно ступају у борбу живота… ** [[Јелица Беловић Бернаджиковска]], ''[[s:Модерне жене|Модерне жене]]'' (1889) * Жена је [[јунак]], јер она умије да трпи. ** Јелица Беловић Бернаджиковска, ''Модерне жене'' (1889) * Без богатог мужа или, боље речено, без хипер богатог мужа жена је нико и ништа. ** [[Исидора Бјелица]], ''Мали водич за љубавну срећу'' (2006) * У царству [[Лепота|лепоте]] жена круну носи. ** [[Милутин Бојић]], ''[[s:Лепота (Милутин Бојић)|Лепота]]'' (1910), строфа 4. * Не знам, монаси, ниједан други облик који тако силно заокупи ум мушкарца као тело жене. Тело жене силно заокупи ум мушкарца. ** [[Буда]] * Жене сваку оригиналну мисао зачине [[секс]]ом. ** [[Вања Булић]], ''Око отока'', трећи део == В == * Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. ** [[Свети Василије Велики]] * Жена је Сунце које се рађа<br />И буди сестру, румену Зору;<br />Жена је на узбурканом мору<br />Светиља што те из даљине води. ** [[Душан Васиљев]], ''[[s:Жена (Д. Васиљев)|Жена]]'', строфа 4. * Жена није природно агресивна, сем кад те напада из твога срца! ** [[Милован Витезовић]], ''Милена из Кнез Михаилове'' * Жена мора имати новца и своју сопствену собу ако мисли да пише. ** [[Вирџинија Вулф]], ''Сопствена соба'' (1929) (Превели Славица Стојановић и Смиљка Богуновић), прво поглавље == Г == * Само ко снажно жене штити<br />[[Љубав]] заслужује од њих. ** [[Јохан Волфганг фон Гете]], ''Фауст'', трећи чин (Превео [[w:Бранимир Живојиновић|Бранимир Живојиновић]]) * Амазонке некʼ су жене,<br />Прави [[јунак]] свако дете. ** Јохан Волфганг фон Гете, ''Фауст'', трећи чин (Превео Бранимир Живојиновић) * Све је остало мртво, само је женина љубав жива. ** [[Максим Горки]], ''[[s:Кан и син|Кан и син]]'' (1896) * Воли жена да плаче: од туге плаче, од радости плаче! ** Максим Горки, ''[[Мати]]'' (1906), први део, глава 23. * Жена је рођена слободна и остаје једнака мушкарцу у свим правима. Социјалне разлике могу се оправдати само благостањем заједнице. ** [[Олимпија де Гуж]], ''[[s:Повеља о правима жене и грађанке|Повеља о правима жене и грађанке]]'' (1791), члан I == Д == * За српство ми срце горе,<br />За Србина живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам жена, али смем! ** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 2. * Жени је најлакше да поверује да је мушкарац воли зато што је то све што она жели. ** Љиљана ([[Бранкица Себастијановић]]) говори Радмилу ([[Милош Биковић]]) у ТВ серији ''[[Самац у браку (ТВ серија)|Самац у браку]]'' (2014) коју је написала [[w:Милена Деполо|Милена Деполо]] по мотивим истоименог романа [[Мир-Јам]] * У женама ћеш наћи добре пријатеље и искрене савезнике, боље и несебичније него међу људима. Жене су бољи дио човјечанства. ** [[Владан Десница]], ''[[Прољећа Ивана Галеба]]'' (1957), XXXIII * Ако млада девојка једном помисли о себи да је лепа, она никад неће посумњати у истинитост речи ма ког човека који би јој рекао да је заљубљен у њу; јер верује ли да је довољно дражесна да га освоји, природно је да очекује и последице тога освајања. ** [[Данијел Дефо]], ''Мол Фландерс'', III (Превео [[w:Боривоје Недић|Боривоје Недић]]) * …зато што је опасност већа, жене имају десет хиљада пута више разлога да буду опрезне и уздржане; и буду ли обазриве, откриће сваку варалицу која би им могла понудити руку; јер, кратко речено, данас има врло мало људи чији је живот чист и светао; и буду ли се жене само мало распитале, брзо ће моћи да упознају мушкарце и да себе спасу. ** Данијел Дефо, ''Мол Фландерс'', IX (Превео Боривоје Недић) * Жена је неприкосновена; света је жена која се воли. ** [[Александар Дима Отац|Александар Дима]], ''Гроф Монте Кристо'', (Превели Андрија Милићевић и Душко Костић), XVI * Жене су немилосрдне према људима које не воле. ** [[Александар Дима Син]], ''Дама с камелијама'' (1848) (Превод Живојина Живојиновића), 9. * По држању краљица, по понашању дете. ** [[Јелена Ј. Димитријевић]], ''Американка'' (1912), I * Дубинa жeнскoг срцa сe joш ни дaн-дaњи нe дa испитaти… ** [[Фјодор Достојевски]], ''[[Зли дуси]]'', први део, прва глава (Превод [[w:Косара Цветковић|Косаре Цветковић]]) * Ја сневам о жени, већој но све жене,<br />Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,<br />Што је као божји дах у просторима,<br />Који не дотаче никог осим мене. ** [[Јован Дучић]], ''[[s:Жена (Јован Дучић)|Жена]]'', строфа 1. * Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна<br />Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;<br />Само си лепота колико си тајна;<br />И само истина колико си жудња. ** Јован Дучић, ''[[s:Песма жени|Песма жени]]'' (1920), строфа 1. * Жена је највиши подстрек људског стварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. ** Јован Дучић, ''[[Благо цара Радована]]'' * Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' * Жена је најбољи спасилац од чамотиње. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' * Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати да је изграђујемо боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је одиста, она може још донети човеку неизмерно пуно радости. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'', о жени, 8. * Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине. ** Јован Дучић, ''[[Градови и химере]]'', Писмо са Јонског мора == Е == * Питати се да ли је „жена” супериорна или инфериорна „мушкарцу” исто је што и питати се да ли је вода супериорна или инфериорна ватри. ** [[Јулијус Евола]], ''Метафизика секса'' (1958), I, (Превод Дубровке Рајх) == Ј == * Жена је данас најјефтинија роба… Некад је мушкарац сањао о удатој жени, данас се двадесет процената девојака удаје без венчања. И оне не траже дубину осећања, оне траже оно исто што и мушкарци. ** [[Мир-Јам|Милица Јаковљевић]], ''Алпске руже'', „Удате жене и њихова психа” * Кад би мома звезда била,<br />Никад не би душа моја<br />Бела данка зажелила. ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Мома|Мома]]'' (1856) * Некʼ по цвећу жене газе,<br />А трње је за човека! ** Ђура Јакшић, ''[[s:Стазе|Стазе]]'' (1856), строфа 2. == К == * Жена је дубоко конзервативно биће, у најбољем, најплеменитијем смислу тог појма деснице. Она рађа живот и најбоље зна вредност и цену живота. Она од мушкарца изискује етичност јер зна, свесно или интуитивно, да је живот немогућ без етике, да је етика основна структура и логика живота. ** [[Драгош Калајић]], „О дами и џентлмену” из интервјуа за магазин ''Џентлмен'' [https://dragoskalajic.com/dolce-vita/04-o-dami-i-dzentlmenu/] * Жене имају велику моћ. Када бих неке жене које познајем могао придобити да заједнички раде за мене, ја бих свакако продро. А нарочито код овог суда који се састоји скоро од самих женскароша. Покажи иследном судији из даљине жену, и он ће јуришати преко судског стола и оптуженог само да би на време стигао до ње. ** [[Франц Кафка]], ''[[Процес (роман)|Процес]]'', глава девета (Превела Вида Жупански Печник) * Ти си, душо, моја Ева,<br />Само кад те створи [[Бог]],<br />Искино̂ је с ребром мојим<br />Још и парче [[Срце|срца]] мог. ** [[Лаза Костић]], ''[[s:Анђелчићу...|Анђелчићу…]]'' (1862) * Кад жене куну, враг благосиља! ** Лаза Костић, ''Максим Црнојевић'' (1866) * Тад моја вила преда ме грану,<br />Лепше је овај не виде вид;<br />Из црног мрака дивна ми свану,<br />Ко̂ песма славља у зорин свит;<br />Сваку ми махом залечи рану,<br />Алʼ тежој рани настаде брид:<br />Што ћу од миља, од муке љуте,<br />''Santa Maria della Salute?'' ** Лаза Костић, ''[[s:Santa Maria della Salute|Santa Maria della Salute]]'', строфа 5. == Л == * Жена је што и дете. ** [[Лаза К. Лазаревић]], ''Вертер'' == М == * Жене су најмилосрднија, али и најдосаднија створења на свету. Ко их избегава, ослобађа се незгода, а и користи; ко се с њима дружи, тај има колико користи толико и бриге. ** [[Николо Макијавели]], ''Мандрагола'', ​​чин 3, појава 4. (превод Вере Бакотић-Мијушковић) * Кад је човек поред жене, не треба да се хвали ако презире смрт. ** [[Проспер Мериме]], ''Кармен'', III (Превео: Душан Милачић) * Ти си, старче, имô право.<br />Ја за мржњу не знам више,<br />Усне њене, њене очи,<br />Мач освете преломише. ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Дон Рамиро|Дон Рамиро]]'' (1894), строфа 12. * У мајке је ћерка била,<br />Ко̂ дан лепа, ко̂ цвет чедна,<br />Па заволе једно момче, —<br />Била једном ружа једна. ** Милорад Митровић, ''[[s:Била једном ружа једна|Била једном ружа једна]]'' (1896), строфа 1. == Н == * Жена је загонетка чије је решење дете. ** [[Фридрих Ниче]], ''[[Тако је говорио Заратустра]]'' * Ако идеш према жени, понеси бич. ** Фридрих Ниче, ''Тако је говорио Заратустра'' * Једна обична жена па крије своје тајне, а једна [[држава]] па да није кадра сакрити своје. ** [[Бранислав Нушић]], ''[[Сумњиво лице]]'', чин први, XII == Њ == * Совршенство творенија, таинствене силе боже,<br />Ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!<br />Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи —<br />Од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!<br />Сњежана јој прса ʼкругла, а стрецају светим пламом,<br />Дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;<br />Црна коса на валове низ рајске с игра груди… ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[s:Ноћ скупља вијека|Ноћ скупља вијека]]'' * Ћуд је женска смијешна работа!<br />Не зна жена ко је какве вјере;<br />Стотину ће промијенит вјерах<br />Да учини што јој срце жуди. ** Петар II Петровић Његош, ''[[Горски вијенац]]'' (1847), кнез Роган говори Томашу Мартиновићу након што је сазнао да се Ружа Касанова потурчила == П == * Жена ничег нема сем тела и груди,<br />И моћ да привуче, заведе, очара. ** [[Владислав Петковић Дис]], ''[[s:Поглед (Владислав Петковић Дис)|Поглед]]'' (1905) * Жена је као галија, где јој је вез, тамо је лука већ упола освојена. ** [[Горан Петровић]], ''Опсада цркве Светог Спаса'' (1997), седми дан, III * Бацам овој поглед уназад, детињству: у сусрет једном лику, једне жене, најузвишеније љубави, у првом тренутку учини ми се да је тај лик тамо изразит и јасан, али, напрежући се да се удубим у његове линије, ишчиле неповратно. ** [[Растко Петровић]], ''Откровење'' (1922), „Пробуђена свест — Јуда —” * Што човек мање воли жену,<br />Тим лакше он се свиди њој,<br />И пре заплете душу њену<br />У саблазни и лажи рој. ** [[Александар Пушкин]], ''[[Евгеније Оњегин]]'', глава четврта == Р == * Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама. ** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:(Певам дању, певам ноћу)|Певам даљу, певам ноћу]]'' (1847), 9–12. * Проклет био кога жене сплеле<br />И јуначки мозак му занеле! ** Бранко Радичевић, ''[[s:Милета|Милета]]'' (1848) * Заборављате да је жена по природи, створена за другачију судбину од мушкарца. Жена је у нечему супериорнија од мушкарца, а мушкарац у нечему супериорнији од жене. ** [[Арчибалд Рајс]], ''[[s:Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)/4.7|Чујте Срби! Чувајте се себе]]'' (Превео Дејан Стојићевић) == С == * Жене,<br />Све оне носе крвави крст,<br />Црвени крст<br />[[Мајка|Материнства]].<br />Све оне носе пламену звезду<br />Са Истока. ** [[Јела Спиридоновић Савић]], ''Жена'' * Жена је као море, а човек је азурна струја висина. ** [[Исидора Секулић]], ''Паучина'' (1920) * Жене дочекују побједнике добродошлицом. ** [[Меша Селимовић]], ''Тишине'', 7. * Жене чекају исход и допуштају да их освоје освајачи. Оне су најбољи барометар свих промјена, сигурнији од свих обавјештајних служби у оцјени стабилности једне власти. Осјећајy то нагонски, непогрешиво. Тешко онима које лијепе жене не приме. ** Меша Селимовић, ''Тишине'', 7. * Таква [је] женска нарав […] да не маре за онога који их воли, и да воле онога који се гади од њих. ** [[Мигел де Сервантес]], ''[[Дон Кихот]]'', глава XX (Превод [[w:Ђорђе Поповић Даничар|Ђорђа Поповића Даничара]]) == Т == * Ти најбоље знадеш [[Бог|Боже]],<br />Шта све жена зна и може. ** [[Јаша Томић]], ''[[s:Page:Pesme Jaše Tomića.pdf/62|Жена]]'' == Х == * Жене, нажалост, имају само један једити начин којим могу да нас усреће, док нас на тридесет хиљада начина умеју да унесреће. ** [[Хајнрих Хајне]], ''[[s:Флорентинске ноћи|Флорентинске ноћи]]'', Прва ноћ (Превод Милоша Ивковића) * Дивна је лепота песме, руже, вина,<br />Но кад нема жене све је то празнина. ** [[Мухамед Шемсудин Хафиз]], ''Жена'' [https://livano85.blogspot.com/2015/10/o-zeni-poezija.html?m=1] == Ч == * Жена може постати пријатељ мушкарцу само овим редом: прво познаница, затим љубавница, па тек онда пријатељ. ** [[Антон Чехов|Антон Павлович Чехов]], ''Ујка Вања'', други чин == Ш == * Човек идеализује жену не знајући шта се скрива у њеној души. ** Угљеша ([[Драган Николић]]) говори Анђелки ([[Слобода Мићаловић]]) у ТВ серији ''[[Рањени орао (ТВ серија)|Рањени орао]]'' (2008) коју је написала [[w:Здравко Шотра|Здравко Шотра]] по мотивим истоименог романа [[Мир-Јам]] == ''[[Библија]]'' == * Ја сам ружа саронска, љиљан у долу. ** ''Песма над песмама'', 2:1. * Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи. ** ''Приче Соломунове'', 11:22. * Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа. ** ''Приче Соломунове'', 18:22. * Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер. Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати. Чини му добро, а не зло, свега века свог. ** ''Приче Соломунове'', 31:10–12. * О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. ** [[Исус]], ''[[Јеванђеље по Матеју|Матеј]]'' 15:28. * Мужеви, волите своје жене као што и [[Исус|Христос]] заволе Цркву и себе предаде за њу. ** [[Нови завет]], ''[[Посланица Ефесцима]]'', 5:25. == Непознати аутори == * Зашто проклињеш свету жену? ** [[Еп о Гилгамешу]], Трећа плоча * Сакупише коло ђевојака<br />И пред њима лијепу Хајкуну,<br />На Рада је коло наводила,<br />Преко Рада ногама играла,<br />'''А каква је, да је Бог убије!'''<br />'''Од свију је и већа и љепша,'''<br />'''Љепотом је коло зачинила,'''<br />'''А висином коло надвисила,'''<br />Стоји звека на врату ђердана,<br />Стој шкрипа гаћа од сандала. ** [[Српске народне епске песме|Српска народна епска песма]], ''[[s:Мали Радоица|Мали Радојица]]'', 78–87 * А када је тавна ноћца дошла,<br />Не доносе воштане свијеће,<br />Већ по мраку изводе ђевојку.<br />Кад то виђе Тодоре везире,<br />Он извади од злата прстење<br />Са бисером и драгим камењем:<br />Разасја се соба од камења;<br />'''Така му се учини ђевојка,'''<br />'''Да је љепша од бијеле виле.''' ** Српска народна епска песма, ''[[s:Женидба Душанова|Женидба Душанова]]'' * '''Имао сам од злата јабуку,'''<br />'''Па ми данас паде у Бојану,'''<br />'''Те је жалим, прегоретʼ не могу!''' ** Српска народна епска песма, ''[[s:Зидање Скадра|Зидање Скадра]]'' * Сузе рони Јелица госпођа:<br />„'''Волим с тобом часно погинути,'''<br />'''Негʼ љубити на срамоту Турке;'''<br />'''Нећу своју веру изгубити'''<br />'''И часнога крста погазити.'''”<br />Узеше се обоје за руке,<br />Па одоше на бедем Сталаћа,<br />Па беседи Јелица госпођа:<br />„О Пријезда, драги господару,<br />Морава нас вода отхранила,<br />Некʼ Морава вода и сахрани!” ** Српска народна епска песма, ''[[s:Смрт војводе Пријезде|Смрт војводе Пријезде]]'' == Пословице == * Не стоји кућа на земљи, него на жени. ** [[Српске народне пословице|Српска народна пословица]] * Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи. ** Ако је муж жени добар она је здрава и весела, а ако је жена вриједна муж лијепу и чисту кошуљу носи. ** Српска народна пословица * Жене су да зборе, а људи да творе. ** Српска народна пословица * Жену, пушку и коња може чоек показати, али је у наруч не давати. ** Српска народна пословица * Бог је двапут погрешио: кад је створио злато и кад је створио жену. ** [[Индијске пословице|Индијска пословица]] == Спољашње везе == {{Википедија}} * [https://zelenaucionica.com/najvece-mudrosti-o-zenama/ 30 највећих мудрости о женама] * [https://www.prelepapoezija.com/citati-o-zeni/ Цитати о жени] * [https://faktlista.com/30-citata-poznatih-licnosti-o-zanama/ 30 цитата славних и познатих личности о женама] [[Категорија:Теме]] [[Категорија:Феминизам]] 9f4m10jcpngx2ukil5ld5hlids50q81 0 8923 68048 65569 2026-07-10T11:01:29Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68048 wikitext text/x-wiki '''[[w:Срећа|Срећа]]''' или '''радост''' је субјективно стање [[задовољство|задовољства]] животном ситуацијом, повезано са осећајем испуњености и уживања. Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који [[човек]] заузме у таквим, неповољним, условима. == Цитати == * Човјеку је срећа непозната —<br />Права срећа, за ком вјечно трчи;<br />Он јој не зна мјере ни границе:<br />Што се више к врху славе пење,<br />То је виши среће непријатељ. ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Луча микрокозма]]'', из посвете * Свет неће да буде срећан. Народи неће разумну управу ни племените владаоце. Доброта је у овом свету голо сироче. ** [[Иво Андрић]], ''[[Травничка хроника]]'', XI * Анђели би хтели<br />Срећу смртних људи,<br />Они би отели<br />[[Љубав]] нам из груди. ** [[Јован Јовановић Змај]], ''[[s:ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]]'', строфа 3. * [[Дете|Деца]] су највећи дари [[Бог|божији]], а тиме су и извори сваке радости и среће. ** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''Српски мајкама'' (1871) * Остај недостижна, нема и далека —<br />Јер је сан о срећи виши него срећа.<br />Буди бесповратна као младост; нека<br />Твоја сен и ехо буду све што сећа. ** [[Јован Дучић]], ''[[s:Песма жени (Јован Дучић)|Песма жени]]'' (1920), строфа 2. * Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу. Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан. ** Јован Дучић, ''[[Благо цара Радована]]'' (1932) * Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Ми смо срећни! Као море<br />Простире се љубав чиста, —<br />И у њојзи, с неба горе,<br />Кроз звезде се нада блиста… ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:На мору (Милорад Митровић)|На мору]]'' (1889), строфа 7. * Душа мрачна светлост неће,<br />Њојзи годи лажи тмина: —<br />А ко хтедне људству среће,<br />Тога стиже зла судбина. ** Милорад Митровић, ''[[s:Христос васкрес|Христос васкрес!]]'' (1890), строфа 1. * Презрен сам, гоњен, мени мира нема,<br />Камен ме бије, и крст ми се спрема,<br />И горко патим. Ал’ за лажну срећу<br />Ја никад [[Бог]]а одрећи се нећу… ** Милорад Митровић, ''[[s:Пророк (Милорад Митровић)|Пророк]]'' (1896), 9–12. * Ко среће нема, онај је сања. ** [[Стојан Новаковић]], ''[[s:Ја срећу не знам...|Ја срећу не знам…]]'' (1865) == Потребан извор == {{cquote|Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа [[дух]]а. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref><br />- [[Буда]]}} {{cquote|Са сљедећа три својства човјек постиже срећу на оба свијета: - стрпљењем у несрећи, - задовољством Божјим одредбама, и - молитвом у расположењу и изобиљу.<ref name="Hadisi">[http://www.duhovnaizgradnja.net/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/hadisi.htm Hadisi - Muhammedove izreke]</ref><br />- [[Мухамед]]}} {{cquote|Битна ознака сваке среће је једнолична, присна извесност.<br />- [[Иво Андрић]]}} <br /> {{cquote|Само добар човек може да буде срећан и задовољан. А бити добар значи, пре свега, победити лењост, себичлук (егоизам) и лагање (других и себе самих).<br />- [[w:Nebojša Jovanović (psihoterapeut)|Небојша Јовановић]], психолог<ref>Цитирано у ''Радост детињства'', Бојан Герзина, ''[[w:Време_(недељник)|Време]]'', број 1692, 8. јун 2023.</ref>}} == Извори == {{reflist}} {{Википедија}} [[Категорија:Емоције]] [[Категорија:Филозофија]] 1dkory64yl32o2o24ndhtwfcyowjyvs 68049 68048 2026-07-10T11:02:07Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68049 wikitext text/x-wiki '''[[w:Срећа|Срећа]]''' или '''радост''' је субјективно стање [[задовољство|задовољства]] животном ситуацијом, повезано са осећајем испуњености и уживања. Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који [[човек]] заузме у таквим, неповољним, условима. == Цитати == * Човјеку је срећа непозната —<br />Права срећа, за ком вјечно трчи;<br />Он јој не зна мјере ни границе:<br />Што се више к врху славе пење,<br />То је виши среће непријатељ. ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Луча микрокозма]]'', из посвете * Свет неће да буде срећан. Народи неће разумну управу ни племените владаоце. Доброта је у овом свету голо сироче. ** [[Иво Андрић]], ''[[Травничка хроника]]'', XI * Анђели би хтели<br />Срећу смртних људи,<br />Они би отели<br />[[Љубав]] нам из груди. ** [[Јован Јовановић Змај]], ''[[s:ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]]'', строфа 3. * [[Дете|Деца]] су највећи дари [[Бог|божији]], а тиме су и извори сваке радости и среће. ** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''Српски мајкама'' (1871) * Остај недостижна, нема и далека —<br />Јер је сан о срећи виши него срећа.<br />Буди бесповратна као младост; нека<br />Твоја сен и ехо буду све што сећа. ** [[Јован Дучић]], ''[[s:Песма жени|Песма жени]]'' (1920), строфа 2. * Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу. Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан. ** Јован Дучић, ''[[Благо цара Радована]]'' (1932) * Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Ми смо срећни! Као море<br />Простире се љубав чиста, —<br />И у њојзи, с неба горе,<br />Кроз звезде се нада блиста… ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:На мору (Милорад Митровић)|На мору]]'' (1889), строфа 7. * Душа мрачна светлост неће,<br />Њојзи годи лажи тмина: —<br />А ко хтедне људству среће,<br />Тога стиже зла судбина. ** Милорад Митровић, ''[[s:Христос васкрес|Христос васкрес!]]'' (1890), строфа 1. * Презрен сам, гоњен, мени мира нема,<br />Камен ме бије, и крст ми се спрема,<br />И горко патим. Ал’ за лажну срећу<br />Ја никад [[Бог]]а одрећи се нећу… ** Милорад Митровић, ''[[s:Пророк (Милорад Митровић)|Пророк]]'' (1896), 9–12. * Ко среће нема, онај је сања. ** [[Стојан Новаковић]], ''[[s:Ја срећу не знам...|Ја срећу не знам…]]'' (1865) == Потребан извор == {{cquote|Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа [[дух]]а. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref><br />- [[Буда]]}} {{cquote|Са сљедећа три својства човјек постиже срећу на оба свијета: - стрпљењем у несрећи, - задовољством Божјим одредбама, и - молитвом у расположењу и изобиљу.<ref name="Hadisi">[http://www.duhovnaizgradnja.net/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/hadisi.htm Hadisi - Muhammedove izreke]</ref><br />- [[Мухамед]]}} {{cquote|Битна ознака сваке среће је једнолична, присна извесност.<br />- [[Иво Андрић]]}} <br /> {{cquote|Само добар човек може да буде срећан и задовољан. А бити добар значи, пре свега, победити лењост, себичлук (егоизам) и лагање (других и себе самих).<br />- [[w:Nebojša Jovanović (psihoterapeut)|Небојша Јовановић]], психолог<ref>Цитирано у ''Радост детињства'', Бојан Герзина, ''[[w:Време_(недељник)|Време]]'', број 1692, 8. јун 2023.</ref>}} == Извори == {{reflist}} {{Википедија}} [[Категорија:Емоције]] [[Категорија:Филозофија]] gcarrxfuku7cx96kf5e99gcio8gdyn7 0 10588 68051 68040 2026-07-10T11:05:30Z Coaorao 6170 /* Д */ 68051 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag map of Serbia (with Kosovo).svg|мини|Ништа није лепше од Србије. ~ [[Милосав Јелић]]]] '''[[w:sr:Србија|Србија]]''', званично '''Република Србија''', је континентална земља која се налази на раскршћу [[w:sr:Средња Европе|Средње]] и [[w:sr:Југоисточна Европа|Југоисточне Европе]], заузимајући јужни део Карпатског басена и средишњи део [[w:sr:Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. :::[[Србија#А|А]] · [[Србија#Б|Б]] · [[Србија#В|В]] · [[Србија#Г|Г]] · [[Србија#Д|Д]] · [[Србија#Ђ|Ђ]] · [[Србија#Е|Е]] · [[Србија#Ж|Ж]] · [[Србија#З|З]] · [[Србија#И|И]] · [[Србија#Ј|Ј]] · [[Србија#К|К]] · [[Србија#Л|Л]] · [[Србија#Љ|Љ]] · [[Србија#М|М]] · [[Србија#Н|Н]] · [[Србија#Њ|Њ]] · [[Србија#О|О]] · [[Србија#П|П]] · [[Србија#Р|Р]] · [[Србија#С|С]] · [[Србија#Т|Т]] · [[Србија#Ћ|Ћ]] · [[Србија#У|У]] · [[Србија#Ф|Ф]] · [[Србија#Х|Х]] · [[Србија#Ц|Ц]] · [[Србија#Ч|Џ]] · [[Србија#Ш|Ш]] == Б == * Ми браћо морамо имати једну војнички јаку, политички стабилну, демократску и срећну Србију. У таквој Србији, браћо, нећемо морати да се плашимо да ли нас воле Французи и остали савезници, ко нас мрзи, а ко воли, јер такву Србију и такве [[Срби|Србе]] сви ће волети. Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо! ** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић” == В == * Има ли икога међу вама ко не може да поверује да и Србија има душу? Има ли икога, браћо и сестре ко мисли да Србија живи само од хлеба и да се брани само мишицама. Ако постоји једна једина таква особа бићу срећан да посветим све своје време и могућности да исправим такво мишљење. Бићу срећан ако вас уверим да је Србија не толико мишицама колико душом издржала петстогодишње ропство под Турцима, да тако дуго страда а да не буде уништена, да се ослободи азијатског јарма без ичије туђе помоћи, да се несаломљиво супротстави похлепи скоро свих својих суседа; да однесе тако брилијантне победе над Аустро-Угарском у новембру 1914. и најзад, да у наше време брани своју независност од организованог напада Кајзерових трупа, уједињеним са Аустријанцима, Мађарима и Бугарима, исто тако удружених са перфидном издајом монголске свирепости и свих врста црва који су вековима и вековима израстали у мраку и магли Балканског ропства. ** [[Николај Велимировић]], ''Душа Србије'' * Србија се умирит’ не може! ** [[Филип Вишњић]], ''[[s:Бој на Мишару|Бој на Мишару]]'' == Д == * Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,<br />Ој, Србијо међу људима<br />На њивама,<br />Ој, Србијо међу песмама у грудима,<br />Ој, Србијо,<br />Буно међу народима. ** [[Оскар Давичо]], ''Србија'', строфа 15. * Србија је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније. ** [[Јован Дучић]], ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929) * Твоје сунце носе сад на заставама,<br />Ти живиш у бесном поносу синова;<br />Твоје светло небо понели смо с нама,<br />И зоре да зраче на путима снова. ** [[Јован Дучић]], ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1. ==Е== * Многе су се птичурине на Србију обрушиле,<br />белосветски гавранови, лешинари, орлушине ** [[Добрица Ерић]], ''Киша у Србији'' == И == * Нека друга земља у срећи сија,<br />Мени си ти увек најмилија.<br />Нек другу земљу богатство кити,<br />у теби волим сиромах бити.<br />Сем тебе никуд не тражим блага<br />Србијо драга ** [[Војислав Илић]], ''[[s:Домовина|Домовина]]'', строфа 1. * ​О живи, живи, на вечну славу<br />Ти света [[мајка|мајко]], Србијо мила,<br />Високо дижи поносну главу<br />И шири твоја млађана крила! ** [[Драгутин Илић]], ''[[s:Химна Србији|Химна Србију]]'' (1882), 9—12 * О како је красно твоје лице,<br />Мајко наша, мила шћери славе<br />Јасног јутра мајове зорице<br />Све дивоте у теби бораве.<br />И кô цвјетне, бисерне росице.<br />Како трепте очи твоје плаве!<br />Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице,<br />Љепотицу над свима те праве. ** [[Јован Илић]], ''[[s:Милопјев Србији|Милопјев Србији]]'' (1845), строфа 1. * Србија је моја постојбина,<br />Саморасна вилогорка красна,<br />Свʼјетла лицем ко звијезда јасна,<br />Те нам трепти с небесних висина. ** Јован Илић, ''[[s:О премила (Јован Илић)|О премила]]'' (1847) == Ј == * И овај камен земље Србије,<br />Што, претећʼ сунцу, дере кроз облак,<br />Суморног чела мрачним борама,<br />О вековечности прича далекој,<br />Показујући немом мимиком<br >Образа свога бразде дубоке. ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 1. * Ништа није лепше од Србије. ** [[Милосав Јелић]], ''Србија'', строфа 43. == К == * Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] Србије. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а [[Срби]] више неће давати своје животе за туђе интересе! ** [[Никола Каваја]] * Ка­да бу­де по­бе­ди­ла у се­би без­раз­ло­жне стра­хо­ве и ма­ло­ду­шно­сти те од­ба­ци­ла из­дај­ни­ке и до­ве­ла на власт сво­је па­три­от­ске сна­ге – Ср­би­ја ће по­ста­ти ве­ли­ка еко­ном­ска, по­ли­тич­ка и кул­тур­на си­ла и де­сно те­жи­ште Евро­пе. ** [[Драгош Калајић]] * Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''Србије'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. ** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849) == Л == * Ја сам за Србију — једну и недељиву. ** [[Данило Лазовић]] == М == * Србија се опет буди:<br />Све што се зачиње<br />У напаћеној утроби жена,<br />Све што ниче из мисли<br />И семена,<br />Све што тлу Србије<br />Живи и роди<br />Намењује се [[Слобода|слободи]]. ** [[Десанка Максимовић]], ''Србија се буди'', строфа 6. * Где год смо пали<br />Свуда је никла<br />По једна Србија,<br />А нико сем нас није знао<br />Ко смо и шта смо… ** [[Матеја Матејић]] (1924–2018), ''Дијаспора'', 10–14 * '''Где си, мајко Србијо,'''<br />'''Последња је [[сат|ора]]?''' ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Одзив (Милорад Митровић)|Одзив]]'' (1903), строфа 1. == О == * Востани, Сербије!<br />Давно си заспала,<br />У мраку лежала;<br />Сада се пробуди,<br />И Сербље возбуди! ** [[Доситеј Обрадовић]], ''[[s:Востани Сербије|Востани Сербије]]'' (1804), строфа 2. * Србија је моја једна кућа, ја о тој кући морам бригу да водим, јер је тешко кући где леба нема, све може да се поднесе, али глад не може. ** [[Милош Обреновић]] == П == * О велике земље, о [[Срби|Српски Народе]],<br />Када ће и за те доћи живот прави?<br />Што судбина крије буктињу [[Слобода|слободе]]?<br />Велико пролеће кад ће да се јави? ** [[Владислав Петковић Дис]], ''[[s:Уздах са Дунава|Уздах са Дунава]]'', строфа 6. * Србијо мила, земљо [[јунак]]а!<br />Насладе горке, мучења свака,<br />Покрове црни славних мужева.<br />Мучено чедо божијег гњева!<br />Купана крвљу бојева јаких<br />Уморна сниваш санак сад лаки.<br />Ал’ доста санка! прени се, буди,<br />Прошла је ноћца, зора већ руди.<br />Петли већ поју, чују се гласи<br />Тужне им песме: спаси, ох спаси! ** [[Симо Поповић]], ''[[s:Србији|Србији]]'' (1866), строфа 1. * Над Србијом смилуј се, Боже! ** [[Александар Пушкин]], ''Војвода Милош'' (1835), стих 1. == Р == * Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,<br />А Србији бијел дан освану. ** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9. == С == * Кад ли ће песму воскресенија<br />На Видовдан певат Србадија? ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]] == Т == * Без [[Отаџбина|отаџбине]], на Крфу живех ја,<br />Али сам клицао увек, живела Србија! ** ''[[s:Тамо далеко|Тамо далеко]]'' == Ц == * Србију не ваља вући ни напред ни назад, ни лево ни десно. Никуда. ** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989) * У Сербии, зорњачу тражим. ** [[Милош Црњански]], ''Сербиа'' (1925) == Ш == * Србадијо, ватро жива,<br />Србадијо, орле мој!<br />Небо ти се разгаљива,<br />Све се већма губи, скрива<br />Петстољетна мрска тама,<br />Са копљем је свјетлост слама<br />Весели се, пјесму пој! ** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Србадији|Србадији]]'' (1889), строфа 1. * Хвала ти Србијо лепа! ** Алекса Шантић, ''[[s:Песма Србији|Песма Србији]]'' (1920), први стих == Потребан извор == * Србија је тим светске класе, али у тенису у [[w:sr:Дејвис куп|Дејвис купу]], публика је тако важан фактор. ** [[w:sr:Џереми Бејтс|Џереми Бејтс]] ([http://www.successories.com/iquote/category/597/class-quotes/90 ]) * Грци и Срби ће остати уједињени све до Судњег дана ** [[w:sr:Војислав Коштуница|Војислав Коштуница]], 3. децембар 2000. ([http://encycl.opentopia.com/term/Serbian-Greek_Friendship ]) * Свима би требало да буде јасно да, након протеклих десет година, НАТО не напада Србију због Милошевића; напада Милошевића због Србије. ** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://www.coastalpost.com/01/4/12.htm ]) *[[w:sr:Косово|Косово]] није део Србије. То је срце Србије. ** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://quotes.yourdictionary.com/serbia ]) * Грци и Срби су уједињени као песница. ** [[w:sr:Владислав Јовановић|Владислав Јовановић]], 1994 * Грчка и Србија су две земље повезане древним и нераскидивим везама. Наша веза је изгубљена у дубинама времена. На српску културу и веру у великој мери утицали су наши заједнички корени у великој цивилизацији Византије. ** [[w:Dimitrios K. Katsoudas|Димитриос К. Кацоудас]] Генерални секретар за европске афере, 3. мај 2007. ([www.mfa.gr/Articles/el-GR/03052007_1526_alp.htm ]) * Зашто се четири велике силе требају борити против Србије, нико не може да разуме. **[[w:sr:JЏон Бернс|Џон Бернс]], [http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/REburns.htm ] * Срби су наши прави пријатељи […] ** [[w:sr:Константин Мицотакис|Константин Мицотакис]] * Као Грк, заклињем се за вечно пријатељство са Србима. ** [[w:sr:Јоргос Папандреу|Јоргос Папандреу]], Београд (15. март 2003) == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викиречник}} {{Остава}} [[Категорија:Србија]] gdtgshm2wg7obh4mh31x39bcu01oisj 0 21673 68050 65436 2026-07-10T11:04:38Z Coaorao 6170 /* Д */ 68050 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Kosovski božuri.jpg|мини|''Косовски божури'', [[Надежда Петровић]]]] '''[[w:Отаџбина|Отаџбина]]''' (арх. отечество, отачаство) је земља [[отац|очева]] (предака) неког народа. Назива се још и '''домовином.''' :::[[Отаџбина#А|А]] · [[Отаџбина#Б|Б]] · [[Отаџбина#В|В]] · [[Отаџбина#Г|Г]] · [[Отаџбина#Д|Д]] · [[Отаџбина#Ђ|Ђ]] · [[Отаџбина#Е|Е]] · [[Отаџбина#Ж|Ж]] · [[Отаџбина#З|З]] · [[Отаџбина#И|И]] · [[Отаџбина#Ј|Ј]] · [[Отаџбина#К|К]] · [[Отаџбина#Л|Л]] · [[Отаџбина#Љ|Љ]] · [[Отаџбина#М|М]] · [[Отаџбина#Н|Н]] · [[Отаџбина#Њ|Њ]] · [[Отаџбина#О|О]] · [[Отаџбина#П|П]] · [[Отаџбина#Р|Р]] · [[Отаџбина#С|С]] · [[Отаџбина#Т|Т]] · [[Отаџбина#Ћ|Ћ]] · [[Отаџбина#У|У]] · [[Отаџбина#Ф|Ф]] · [[Отаџбина#Х|Х]] · [[Отаџбина#Ц|Ц]] · [[Отаџбина#Ч|Ч]] · [[Отаџбина#Џ|Џ]] · [[Отаџбина#Ш|Ш]] == Б == * Отаџбина наша са патње је знана,<br />Лутајући ми је носимо у себи;<br />Она је у крви наших вечних рана,<br />И, кушам те, судбо, такву је погреби! ** [[Милутин Бојић]], ''[[s:Без узвика|Без узвика]]'' (1917), строфа 2. == В == * Домовина, то су: жеље, тајне,<br />Магла што преко поља плови;<br />То су наше бајке бескрајне,<br />'''Домовина — то су сви наши снови!''' ** [[Душан Васиљев]], ''Домовина'', строфа 4. * [[Љубав]] према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према [[Бог|Богу]], то је [[ватра]] која се пали кад засветли [[дан]] у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени. ** [[Пол Верлен]], ''[[s:Срећа (Верлен)|Срећа]]'' (1905) == Г == * Војници! [[Јунак|Јунаци]]! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за [[част]] [[Београд|Београда]] и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. ** Из говора мајора [[Драгутин Гавриловић|Драгутина Гавриловића]] браниоцима Београда (1915) == Д == * Немогуће се уопште одрећи отаџбине и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе. ** [[Јован Дучић]], ''[[Градови и химере]]'' * Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. ** Јован Дучић, ''[[Благо цара Радована]]'' (1932) * Јер је отаџбина само оно куда<br />Наш зној падне где је крв очева пала;<br />И плод благословен рађа само груда<br />Где су мач зарђан деца ископала. ** Јован Дучић, ''[[s:Химна победника#Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4. == Е == * Ми припадамо оној отаџбини коју ниједан непријатељ никада неће моћи да освоји, нити да разруши. ** [[Јулијус Евола]], [https://archive.org/details/Orientamenti/mode/2up?hl=en-US ''Orientamenti, undici punti''], стр. 35. == И == * Нека друга земља у срећи сија,<br />'''Мени си ти увек најмилија.'''<br />Нек другу земљу богатство кити,<br />у теби волим сиромах бити.<br />Сем тебе никуд не тражим блага<br />[[Србија|Србијо]] драга ** [[Војислав Илић]], ''[[s:Домовина|Домовина]]'', строфа 1. * Нек туђе небо радост пролама,<br />Нек туђе горе јече с песмама,<br />'''Ја волим, [[Мајка|мајко]], у теби бити,'''<br />'''Па макар моро̂ и сузе лити.'''<br />'''Ван тебе нећу среће ни блага''',<br />'''Србијо драга''' ** Војислав Илић, ''Домовина'', строфа 3. * Домовино, домовино,<br />Где аманет чуваш знан?<br />Да те није успавала<br />Нашег доба слава сјајна<br />Те почиваш мртви сан?<br />Домовино, домовино,<br />Зашто скриваш поглед свој?<br />То се хоре наши гласи,<br />Својом крвљу што су спасли<br />Од срамоте образ твој! ** [[Драгутин Илић]], ''[[s:У туђини (Драгутин Илић)|У туђини]]'', строфа 3. и 4. == Ј == * '''Алʼ један израз, једну мисао,'''<br />'''Чућеш у борбе страшној ломљави:'''<br />'''„Отаџбина је ово Србина!”''' ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 3. * Ако викну свеци с неба:<br />„Нека земље, у рај амо!”<br />Ја ћу: „Мени рај не треба,<br />Отаџбину хоћу само.” ** [[Сергеј Јесењин]], ''[[s:Ој, Русијо, драга моја (Јесењин)|Ој, Русијо, драга моја]]'' (1914), строфа 5. * Отаџбино моја мила,<br />Најмилије биће моје,<br />Ја сам сретан кад сам никô<br />На слободне груди твоје. ** [[Мило Јововић]], ''[[s:Отаџбини (Јововић)|Отаџбини]]'' (1902), строфа 1. * Отаџбино моја мила,<br />Ти једино моје благо,<br />У наручја твоја слатка,<br />Умрʼјет ми је вазда драго. ** Мило Јововић, ''Отаџбини'' (1902), строфа 3. == К == * Отаџбина је њива на којој се непрестано сије и жање: ми жањемо што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци. ** [[Петар Кочић]] == Њ == * Оно што се чини зло мојему отачаству, оно је моје собствено зло. ** [[Петар II Петровић Његош]], из писма Јеремију М. Гагићу, године 1836. на Цетињу == С == * Срце отаџбине је велико, себично и топло, у њему је верност свих наших срдаца. Ми љубимо отаџбину. ** [[Исидора Секулић]], ''Питање'' * '''За љубов отаџбине своје никаква жртва није велика.''' Зар би се ти размишљавао за своју земљу живот изгубити? ** [[Јован Стерија Поповић]], ''[[s:Скендербег|Скендербег]]'', дејство прво, 5. * Отаџбина шта је, ја не питам даље, нитʼ мисао која<br />Мене мучи више; али једну жељу и идеју вечну<br />Нескривену гајим: да славну те видим, велику и срећну,<br />Отаџбино драга, Отаџбино света, Отаџбино моја! ** М. П. Стефановић, ''Отаџбина'' (1913), строфа 9. * '''Немој венут млад Србине'''<br />'''Усред твоје [[отаџбина|домовине]]'''<br />Не дај се тако туги<br />И надежду сву не губи<br />Погледат ће с неба Бог<br />На вас — цели Српски Род. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''[[s:Гени Рода и млади Србин|Гени Рода и млади Србин]]'' (1846), строфа 4. * Није Србин духом клонô<br />Јошт од њега стрепи враг<br />'''Бог ће дати одбраниће'''<br />'''Домовине своје праг.''' ** Милица Стојадиновић Српкиња, ''Мајско јутро'' (1849), строфа 7. == Р == * О мани се туђа света,<br />Код [[кућа|куће]] је, веруј, боље,<br />Ман’ се, драги, пута клета,<br />Ман’ се зноја и невоље… ** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Драги|Драги]]'' (1843), строфа 2. * И ево Ти се тешком клетвом кунем:<br />Звезданим плавим небом нада собом,<br />И земљом, где ћу мртав сам да трунем —<br />Животом својим, земаљским, и гробом,<br />Животом вечним — и распетим Богом,<br />Да нећу више грешит се о Тебе:<br />'''По твом ћу путу ићи чврстом ногом,'''<br />'''Заборавити на самога себе!''' ** [[Велимир Рајић]], ''[[s:Отаџбини (Велимир Рајић)|Отаџбини]]'', строфа 6. и 7. * '''Ондашњој омладини је, ипак, отаџбина била изнад свега, па, када би се нашла у опасности, прекинула би све расправе и сједињена придружила се браниоцима земље.''' Управо су код те омладине наишле на најдубљи одјек оне племените, али у то време још, изгледа, неостварљиве идеје. Зато се и идеја о уједињењу све браће у једну слободну земљу нарочито неговала међу младима. Идеја о ослобађању [[s:Стара Србија|Јужне Србије]] од турског јарма толико је одушевила омладину да су млади сељаци, студенти, занатлије итд. ступали у четничке редове да јуначки гину од стоструко јачих турских снага. ** [[Арчибалд Рајс]], ''[[s:Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)/4.1|Чујте Срби! Чувајте се себе]]'' * '''Ја ћу дати живот, отаџбино моја''',<br />'''Знајући шта дајем и зашто га дајем.''' ** [[Милан Ракић]], ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]'', строфа 6. * Домовина се брани лепотом<br />И чашћу и знањем<br />Домовина се брани животом<br />И лепим васпитањем. ** [[Љубивоје Ршумовић]], ''Домовина се брани лепотом'', строфа 4. == Ц == * Неким људима се отаџбина смањује, учини се да је цео свет њихова отаџбина, а на крају многи помисле да су у питању два-три пријатеља, неколико кућа, воћњак, и небо изнад главе. ** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' * И питам се откуд та страшна лакомисленост, којом се, у младости, одлази у страну земљу? Је ли то зато, што нам се чини да је живот дуг и да има времена да се вратимо? Они, што одлазе далеко, да се тамо населе, и, тобоже, нађу срећу, чему ли се надају? Зар не осећају да је све то само једна празна радозналост људска и нека врста старог, прастарог, лудила човековог, које су запазили већ и стари Грци. ** [[Милош Црњански]], ''Код Хиперборејаца'' (1966) == Ш == * '''Остајте овдје!… [[Сунце]] туђег неба''',<br />'''Неће вас гријат кô што ово грије''';<br />Грки су тамо залогаји [[хлеб|хљеба]]<br />Гдје свога нема и гдје брата није. ** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Остајте овдје...|Остајте овдје…]]'' (1896), строфа 1. * И мој дух без мира, ко̂ тица са грана,<br />Узвија се, лети пут далеких страна,<br />У завичај мио…<br />Алʼ ја, сморен путник, утјехе не стекоʼ —<br />'''Домовина драга, како си далеко!''' ** Алекса Шантић, ''[[s:У туђини|У туђини]]'' (1900), строфа 3. * '''И свуда гдје је српска душа која''',<br />'''Тамо је мени отаџбина моја''',<br />'''Мој дом и моје рођено огњиште.''' ** Алекса Шантић, ''[[s:Моја отаџбина|Моја отаџбина]]'' (1908), строфа 4. == Пословице == {{цитат|Гди нам је добро, онде и отечество. ([[Српске народне пословице|Српска народна пословица]])}}<br /> {{цитат|Не жалимо живот, алʼ жалимо отечество. ([[Руске пословице|Руска народна пословица]])}}<br /> {{цитат|За отечество – главе положимо. ([[Руске пословице|Руска народна пословица]])}}<br /> {{цитат|За отечество живот подајмо. ([[Руске пословице|Руска народна пословица]])}} [[Категорија:Теме]] 6gn4veep3tnykd8ez0w83z6sawvjkw5