Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.12 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 1607 68064 68016 2026-07-22T11:14:39Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68064 wikitext text/x-wiki [[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]] '''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. == Цитати == * Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе. ** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.) * Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“ ** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21. * Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право… ** Из писма кнезу Милошу, 1832. * Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена… ** Сусрети, стране 18-20. * Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134. * Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме. ** Из предговора Првом српском буквару * У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише. ** О Видаковићевом роману (1817) * Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега. ** О Видаковићевом роману (1817) * Не да се, али ће се дати. ** Из писма Мушицком, 1818. * Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. ** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849) * Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. ** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240. == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}} [[Категорија:Рођени 1787.]] [[Категорија:Умрли 1864.]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски географи]] [[Категорија:Српски лингвисти]] [[Категорија:Српски филолози]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] [[Категорија:Слависти]] [[Категорија:Учесници Првог српског устанка]] c0exv6opwwpxvlgojtb37a4xrfpghox 68065 68064 2026-07-22T11:15:10Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68065 wikitext text/x-wiki [[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]] '''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. == Цитати == * Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе. ** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.) * Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“ ** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21. * Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право… ** Из писма кнезу Милошу, 1832. * Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена… ** Сусрети, стране 18-20. * Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134. * Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме. ** Из предговора Првом српском буквару * У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише. ** О Видаковићевом роману (1817) * Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега. ** О Видаковићевом роману (1817) * Не да се, али ће се дати. ** Из писма Мушицком, 1818. * Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. ** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849) * Никакога Србина нема који не зна за име [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]]. ** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240. == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}} [[Категорија:Рођени 1787.]] [[Категорија:Умрли 1864.]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски географи]] [[Категорија:Српски лингвисти]] [[Категорија:Српски филолози]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] [[Категорија:Слависти]] [[Категорија:Учесници Првог српског устанка]] dxjuuj8dca8th9ssz25svu31ft7yr40 0 19600 68062 65714 2026-07-21T14:52:06Z Coaorao 6170 68062 wikitext text/x-wiki '''[[w:Станија Добројевић|Станија Добројевић]]''' (17. март 1985) је српски фото-модел и телевизијска личност. == Цитати == {{цитат|Да, тачно је да отварам школу за старлете, из неколико разлога. Под један - то ће бити прва таква школа у свету. Под два - најлепше жене на свету су Српкиње, тако да неће бити пријемног испита. Под три - биће предмет дипломатија, тако да ће наше лепотице имати веће шансе да изведу нашу земљу у свет, за разлику од наших политичара. Старлету за председника!}}<br /> {{Википедија|Станија Добројевић}} {{DEFAULTSORT:Добројевић, Станија}} [[Категорија:Рођени 1985.]] [[Категорија:Српски манекени]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] [[Категорија:Жене]] f6xd6zfvvmz112x0guron4xlgjh84ql 0 21351 68063 67808 2026-07-22T11:14:03Z Coaorao 6170 /* Цитати о Марку Краљевић */ 68063 wikitext text/x-wiki '''Марко Мрњавчевић''' је био дејуре српски краљ од 1371. до 1395. године, док је дефакто владао територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп. У српској народној епици, у којој му је посвећен један од циклуса песама, познат је као '''[[w:Марко Краљевић|Краљевић Марко]]'''. [[Датотека:Đura Jakšić - Kraljević Marko, 1857, Narodni muzej.jpg|мини|<center>Није куја окотила вука,<br />Ни Туркиња родила [[јунак]]а,<br />Кô Српкиња Краљевића Марка.</center>]] == Цитати из народног предања == [[Датотека:Marko Kraljević i Musa Kesedžija.jpg|мини|<center>Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,<br />ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони! </center>]] [[Датотека:Marko Kraljević by Mina Karadžić.jpg|мини|<center>Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!</center>]] * Ој, давори, ти [[Косово]] равно!<br />Што си данас дочекало, тужно,<br />после нашег [[Лазар Хребељановић|кнеза честитога]],<br />да Арапи сад по теби суде!<br />'''Ја срамоте поднети не могу''',<br />'''ни жалости велике трпити''',<br />'''да Арапи таки [[насиље|зулум]] чине'''<br />'''и да љубе младе и девојке'''.<br />'''Данас ћу вас, браћо, осветити''',<br />'''осветити, или погинути'''.<br /> * Боже мили, на свем’ теби вала,<br />кад бржʼ оде са јунака глава!<br />Канда није на њему ни била! **''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' * Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,<br />ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони! ** ''[[s:Марко Краљевић и Муса Кесеција|Марко Краљевић и Муса Кесеција]]'' * Ако пијем уз рамазан вино,<br />Ако пијем, вера ми доноси;<br />Акʼ нагоним оџе и аџије,<br />Не може ми та образ поднети,<br />Да ја пијем, они да гледају,<br />Нек не иду мени у меану;<br />Ако лʼ носим зелену доламу,<br />Млад сам јунак и доликује ми;<br />Ако лʼ пашем сабљу оковану,<br />Ја сам сабљу за благо купио;<br />Ако играм колом уз кадуне,<br />Ја се, царе, нисам оженио,<br />И ти сʼ, царе, био неожењен;<br />Ако калпак на очи намичем,<br />Чело гори сʼ царем се говори,<br />Што буздован уза се привлачим,<br />И што сабљу на крило намичем,<br />Ја се бојим, да не буде кавге,<br />Ако би се заметнула кавга,<br />'''Тешко оном, тко ј’ најближе Марка'''! ** ''[[s:Марко пије уз рамазан вино|Марко пије уз рамазан вино]]''<br /> * Чујете ли, софро и господо!<br />Тако мене не родила мајка,<br />племенита госпођа краљица,<br />не могу вам Прилип накитити<br />ни босиљком ни руменом ружом,<br />'''већ све редом турскијем главама'''. ** ''[[s:Турци у Марка на слави|Турци у Марка на слави]]'' * Јаох мени, моја посестримо!<br />Зло је поћи, а горе не поћи:<br />да с’ не бојим цара и царице,<br />'''ја се бојим бога и Јована''';<br />баш ћу поћи, да нећу ни доћи! ** ''[[s:Марко Краљевић и Арапин|Марко Краљевић и Арапин]]''<br /> * О Турчине, жив’ те Бог убио!<br />Буд ме братиш, што ми жену дајеш?<br />Мене твоја жена не требује,<br />У нас није кано у Турака,<br />Снашица је, кано и сестрица. ** ''[[s:Марко Краљевић и Алил-ага|Марко Краљевић и Алил-ага]]'' * Кад мој топуз из мора изишó,<br />онда ’ваки ђетић постануо! ** ''[[s:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]'' * '''Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега [[јунак|јунака]]'''. ** ''[[s:Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Живот и обичаји народа српскога]]'' * '''Боља је лепа смрт но рђав живот.''' ** Станоје М. Мијатовић, ''Краљевић Марко у народној успомени'', „Марко и Св. Петар”, [https://pretraziva.rs/show/nova-iskra--1911-07-01.pdf "Нова искра"] (1911) стр. 206. == О Марку у народном предању == [[Датотека:Voukashin and him son.jpg|мини|<center>Бјежи Марко испред родитеља,<br />јер се њему, брате, не пристоји<br />са својим се бити родитељем.</center>]] * '''Свако Туре може везир бити''',<br />'''а [[јунак|јунака]] нема као Марко'''! ** ''[[s:Лов Марков с Турцима|Лов Марков с Турцима]]'' * Није куја окотила [[вук|вука]],<br />Ни Туркиња родила јунака,<br />Кô Српкиња Краљевића Марка. ** ''[[s:Није куја окотила вука|Није куја окотила вука]]'' * Али вила међ вилама каже:<br />„О чујете, виле другарице,<br />'''Не стријељајте по гори јунака''',<br />'''Док је гласа Краљевића Марка'''<br />'''И његова виловита [[Шарац|Шарца]]'''<br />'''И његова шестопера златна''';<br />Што сам јадна од њег’ претрпила,<br />И једва сам и жива остала!” ** ''[[s:Марко Краљевић и вила|Марко Краљевић и вила]]'' * Све повика мало и велико:<br />„Бог да живи Краљевића Марка,<br />који земљу од зла избавио,<br />који сатре земљи зулумћара;<br />проста мʼ била и душа и тело!” ** ''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' * Сједи јунак у пољу широку,<br />У ледину копље ударио,<br />За копље је коња привезао,<br />А пред њиме стоји тулум вина;<br />Не пије га чим се пије вино,<br />Већ леђеном од дванаест ока,<br />Пола пије пола коњу даје;<br />Коњ му није каквино су коњи,<br />Веће шарен, како и говече;<br />'''Јунак није какви су јунаци''':<br />На плећима ћурак од [[вук|курјака]],<br />На глави му капа од курјака,<br />Привезо̑ је мрком јеменијом;<br />Нешто црно држи у зубима<br />Коликʼ јагње од пола године. ** ''[[s:Марко Краљевић и Вуча џенерал|Марко Краљевић и Вуча џенерал]]'' * Кад ујутру јутро освануло,<br />одмах позна стража од Арапа<br />да у војсци не имаде Марка,<br />па повика стража од Арапа:<br />„Сад навали, љута Арапијо!<br />'''Нема оног страшнога јунака'''<br />'''на шарену коњу великоме'''”. ** ''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'' * Кад то зачу Вукашине краљу,<br />скочи краљу од земље на ноге,<br />па потрже злаћена ханџара<br />да убоде свога сина Марка.<br />'''Бјежи Марко испред родитеља''',<br />'''јер се њему, брате, не пристоји'''<br />'''са својим се бити родитељем'''. ** ''[[s:Урош и Мрњавчевићи|Урош и Мрњавчевићи]]'' * Питали Краљевића Марка, како је постао [[јунак]], а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од [[дете|ђеце]]: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим. '''А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити'''. ** ''[[s:Како се Краљевић-Марко јунаштву научио|Како се Краљевић-Марко јунаштву научио]]'' * Али Пав’о Бановић сестри својом одговара:<br />„'''Није оно хурјатин на ливади под шатором,<br />Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.'''” ** ''Кад је Марко Краљевић пољубио вјереницу, а она га није познала'' * '''Тешко Србљем, ђе им није Марка.''' ** ''[[s:Турци не даду пити у славу Божију|Турци не даду пити у славу Божију]]'', стих 183. == [[Српске народне пословице]] о Марку == * '''Тешко Марку Краљевићу у злу добра чекајући!''' * Реве на страну, као Марково рало. ** Пјева се како је мајка била намолила Краљевића Марка да се окани четовања, него да оре и тако да храни себе и мајку; али он опет није ћео да оре брда и долине — куд други људи ору, — него орао цареве друмове. Отуд ваља да је ова пословица постала. (''[[s:Орање Марка Краљевића|Орање Марка Краљевића]]'') * Сва је вика на (онога) Марка (Краљевића). * '''По што би се потурчио Марко'''? Питао Турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: '''За инат''', честити царе. * Одвалио као Марко на [[Косово|Косову]]. ** Што се онђе није десио? * Марково благо за Маркову душу. ** Ваља да је од оне пјесме како је Марко Краљевић преобучен у калуђерске хаљине дошао Мини од Костура, који му је дворе био похарао и љубу заробио и донио глас да је Марко умро па му љуба нешто дала Марку за душу. (''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'') == Цитати о Марку Краљевић == * Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. ** [[Вук Караџић]], ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240. * Кад год јекне песма слободарка,<br />— тутњи име Краљевића Марка! ** [[Драгољуб Ј. Филиповић]] * Ђе си, Марко, нагнута делијо? <br />Иако си турска придворица,<br />алʼ си опет наша перјаница.<br />Појашʼ, Марко, твојега, Шарина,<br />од оружја ништа не узимај<br />до твојега тешка шестоперца;<br />њим Алију згоди међу плећа,<br />па му на част Пророк и хурије! ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Горски вијенац]]'' * Ал’ тако ми српске вере,<br />Вере од јунака,<br />Упамтиће добро Турци<br />Краљевића Марка. ** [[Љубомир Ненадовић]], ''[[s:Марко|Марко]]'' (1844) * Умре Марко, њега нам нестаде,<br />Али ништа, бар винца остаде,<br />Јер да јʼ Марко још живео дуже,<br />Све би винце попио нам, друже. ** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 329–332. * […] Марко штити правду као бог, Марко је крв и кост краљевска, оригинална. Један ударац, и образ дође на своје место… ** [[Исидора Секулић]], ''Портре живога човека'' * Њихов највећи јунак Марко, који се како-тако слаже с царем у Једрени, може да се узме као неки сиров пандан грчком Хераклу и перзијском Рустану, али дабоме на врло варварски скитски начин… ** [[Јохан Волфганг Гете]] == Спољашње везе== {{Википедија}} {{DEFAULTSORT:Краљевић, Марко}} [[Категорија:Умрли 1395.]] [[Категорија:Српски витезови]] [[Категорија:Српски краљеви]] is4ucv8mhjx982yqg2s3ct8fjnc0pc5