Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 8317 68569 67702 2026-10-24T11:12:34Z Coaorao 6170 /* Цитати о Његошу */ 68569 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Petar II Petrović-Njegoš.jpg|мини|Будалама кад би вјеровали,<br />[[Песник|Поете]] су покољење лудо.]] [[w:Петар II Петровић Његош|'''Петар II Петровић Његош''']] (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је [[Срби|српски]] православни владика црногорски и брдски, поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Сматра се за једног од највећих српских [[песник|пјесника]] и филозофа. [[Датотека:Giuseppe Tominz - Portrait of Petar II Petrović-Njegoš.jpg|мини|Вјечна зубља вјечне помрчине<br />Нитʼ догори нити свјетлост губи.]] : '''Види још:''' :: '''''[[Горски вијенац]]''''' :: '''''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''''' :: '''''[[Луча микрокозма]]''''' :: '''''[[Огледало српско]]''''' == Цитати == * Не бој се, а чувај се. ** Из писма Јеремији М. Гагићу, Цетиње, 5. новембра 1831. * Име ми је вјерољуб,<br />презиме ми родољуб.<br />[[Црна Гора|Црну Гору]], родну груду<br />камен паше одасвуда.<br />'''Српски пишем и зборим,'''<br />'''сваком громко говорим:'''<br />'''народност ми [[срби]]нска,'''<br />'''ум и душа славјанска.''' ** Из посвете за ''Даницу'' (1826), „о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833” * [[Школа|Училишта]] су воздвигнута да се остре умови људски а људима који су њима посвећени није свободно да будалају. ** Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846. * Све што иде већ је на праг од куће дошло. ** Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846. * Брат брата бије, брат брата сијече, развалине су нашега царства у нашу крв огрезле. — Ево опште наше несреће! ** Из писма Осман-Паши Скопљаку, Цетиње, 5. октобра 1847. * Сто путах је лакше ономе ко се бори но ономе који чама код куће. ** Из писма Станку Вразу, Цетиње, 20. октобра 1848. * '''[[Истина]] је ја сам љубитељ благоразумне свободе која дичи и облагорођава човјека.''' Она је наш жртвеник којему се најблагороднији производи овога горскога гњијезда јошт од пантивијека приносе. Него је и то истина, стотине путах дјелом освједочена, да сам ја највиши непријатељ анархије, која је гора лего куга. Та мене је анархија више главобоље дала но иком у Европи. ** Из писма Ф. С. Стадиону, 27. фебруара 1849. * Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи. ** Из писма Меду Пуцићу, 23. априла 1849. * Неки су ме совјетовали да очи на женски пол не окрећем, а човјек не може и са самртнога одра да очи не баци на красно створеније. ** Из писма Петру Маринковићу, Цетиње, 10/22. августа 1850. * '''Највиши је аманет и светиња маша после имена [[Стефан Душан|Душанова]] име [[Карађорђе Петровић|Карађорђијево]]. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.''' ** Из писма Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850. * Ко је оно на високом брду –<br />Попео се на крутој литици,<br />Смјело сио на висину страшну<br />И весели са ње поглед бача<br />Пут пучине мора кипућега,<br />Гледи море ка се узљуљало,<br />Ка валови за валовма трче,<br />Стењу исти са ужасном хуком<br />По простору немирне равнине,<br />Устрашени Еоловим бичем,<br />Ломе своју силу непрестано<br />О окружне скале и брегове? ** ''[[s:„Ко је оно на високом брду“|„Ко је оно на високом брду”]]'', 1-12. * Липо, љепо, лепо и лијепо,<br />било, бјело, бело и бијело<br />листићи су једнога цвијета,<br />у пупољ се један одњихали. ** Ненаведен извор === ''[[w:Горски вијенац|Горски вијенац]]'' === :<small>Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте ''[[Горски вијенац]]''</small> [[Датотека:Karađorđe, standing.jpg|мини|Алʼ [[Јунак|хероју]] тополскоме, [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] бесмртноме,<br />Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:<br />Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,<br />Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.]] [[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|Шта [[Леонида I|Леонид]] оће и Сцевола<br />Кад [[Милош Обилић|Обилић]] стане на поприште?<br />Ова мишца једнијем ударом<br />Престол сруши а тартар уздрма.]] [[Датотека:Guslar v.jpg|мини|Ђе се гусле у кући не чују,<br />Ту је мртва и кућа и људи.]] [[Датотека:Crnogorka v.jpg|мини|[[Соко]] мрзи поља од прашине,<br />Соко неће жабу из лужине,<br />Соко хоће високу литицу,<br />Соко трази тицу јаребицу;<br />Јаребица танка и плашива,<br />Ма тијела како [[ватра]] жива.]] [[Датотека:Eduard Magnus - Heimkehr des Palikaren, 1836.jpg|мини|[[Муж]] је бранич [[жена|жене]] и [[дете|ђетета]],<br />[[Народ]] бранич [[црква|цркве]] и племена;<br />Чест је [[слава]], светиња народња!]] * Алʼ [[Јунак|хероју]] тополскоме, [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] бесмртноме,<br />Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:<br />Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,<br />Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. * Шта [[Леонида I|Леонид]] оће и Сцевола<br />Кад Обилић стане на поприште?<br />Ова мишца једнијем ударом<br />Престол сруши а тартар уздрма. * Свʼјет је овај тиран тиранину,<br />А камоли души благородној! * '''У добру је лако добро бити,'''<br />'''На муци се познају јунаци!''' * Страх животу каља образ често.<br />Ко на брдо, акʼ и мало, стоји<br />Више види но онај под брдом. * Зло се трпи од страха горега. * Очи зборе што им вели срце. * Тешко земљи куда прође војска. * '''Тврд је орах воћка чудновата,'''<br />'''Не сломи га, алʼ зубе поломи.''' * '''Свак је рођен да по једном умре,'''<br />'''Част и брука живе довијека.''' * Вук на овцу своје право има<br /> Ка тиранин на слаба човјека;<br />Алʼ тирјанству стати ногом за врат,<br />Довести га к познанију права,<br />То је људска дужност најсветлија! * Ђе се гусле у кући не чују,<br />Ту је мртва и кућа и људи. * '''Обилићу, змају огњевити,'''<br />'''Ко те гледа блијеште му очи!'''<br />'''Свагда ће те светковат јунаци!''' * Соко мрзи поља од прашине,<br /> Соко неће жабу из лужине,<br />Соко хоће високу литицу,<br />Соко трази тицу јаребицу;<br />Јаребица танка и плашљива,<br />Ма тијела како ватра жива. * '''Муж је бранич [[Жена|жене]] и ђетета,'''<br />'''Народ бранич цркве и племена;'''<br />'''Чест је слава светиња народња!''' * Будале су с очима слијепе,<br />Које виде, а залуду виде;<br /> Требају им за просте потребе<br /> Ка осталој исто животини. * Тијело стење под силом душевном,<br />Колеба се душа у тијелу;<br />Море стење под силом небесном;<br />Колебљу се у мору небеса.<br />Нико срећан, а нико довољан;<br />Нико миран, а нико спокојан.<br />'''Све се човјек брука за човјеком;'''<br />'''Гледа мајмун себе у зрцало.''' * Криву клетву на дом не понеси,<br />Јер је мука с Богом ратовати! * Кад крв проспем ради своје вјере,<br />Не бојим се клетве, ни другога. * Иза туче ведрије је небо,<br />Иза туге бистрија је душа,<br />Иза плача веље појача. * '''Коме закон лежи у топузу,'''<br />'''Трагови му смрде нечовјештвом.''' * Без муке се пјесна не испоја,<br />Без муке се сабља не сакова! * Јунаштво је цар зла свакога,<br />А и пиће најслађе душевно,<br />Којијем се пјане покољења.<br />'''Благо томе ко довијек живи,'''<br />'''Имао се рашта и родити!''' * Вјечна зубља вјечне помрчине<br /> Нит догори нити свјетлост губи. * '''Љепше ствари нема на свијету'''<br />'''Него лице пуно веселости.''' * Благо мени, моји соколови,<br />Благо мени, јуначка свободо!<br />Јутрос си ми дивно воскреснула<br />Из гробовах нашијех ђедовах! * А у руке Мандушића Вука<br />Биће свака пушка убојита! == Цитати о Његошу == * Oј владико, Црној Гори главо,<br />Наша дико, наша веља славо! ** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском|Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском]]'' (1848), 1–2. * Његош је прототип косовског борца. И као песник и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао, „Јеремија Косова”, и у исто време и активни, одговорни борац за „скидање клетве” и остварење Обилићеве мисли. ** [[Иво Андрић]], ''[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5604&m=2#page/1/mode/2up Његош као трагични јунак косовске мисли]'' (1935) * Као што Енглези славе [[Шекспир|Шекспира]], тако и ми морамо да славимо Његоша. ** [[Данило Лазовић]] * И сам Његош је један свој избор пјесама назвао ''[[Огледало српско]]''. Сматрам да је Његош огледало у којем се сваки наш чојвек, хтио то или не, с времена на вријеме треба да огледне. ** [[Данило Лазовић]] == Спољашње везе == {{Википедија|Петар II Петровић Његош}} {{Викизворник|Петар II Петровић Његош}} {{DEFAULTSORT:Петровић Његош, Петар II}} [[Категорија:Рођени 1813.]] [[Категорија:Умрли 1851.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски филозофи]] [[Категорија:Српски свештеници]] [[Категорија:Петровићи Његоши]] qiwht2krluyg02dzi1nmzuw1bcicjvb 68570 68569 2026-10-24T11:14:31Z Coaorao 6170 /* Цитати о Његошу */ 68570 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Petar II Petrović-Njegoš.jpg|мини|Будалама кад би вјеровали,<br />[[Песник|Поете]] су покољење лудо.]] [[w:Петар II Петровић Његош|'''Петар II Петровић Његош''']] (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је [[Срби|српски]] православни владика црногорски и брдски, поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Сматра се за једног од највећих српских [[песник|пјесника]] и филозофа. [[Датотека:Giuseppe Tominz - Portrait of Petar II Petrović-Njegoš.jpg|мини|Вјечна зубља вјечне помрчине<br />Нитʼ догори нити свјетлост губи.]] : '''Види још:''' :: '''''[[Горски вијенац]]''''' :: '''''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''''' :: '''''[[Луча микрокозма]]''''' :: '''''[[Огледало српско]]''''' == Цитати == * Не бој се, а чувај се. ** Из писма Јеремији М. Гагићу, Цетиње, 5. новембра 1831. * Име ми је вјерољуб,<br />презиме ми родољуб.<br />[[Црна Гора|Црну Гору]], родну груду<br />камен паше одасвуда.<br />'''Српски пишем и зборим,'''<br />'''сваком громко говорим:'''<br />'''народност ми [[срби]]нска,'''<br />'''ум и душа славјанска.''' ** Из посвете за ''Даницу'' (1826), „о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833” * [[Школа|Училишта]] су воздвигнута да се остре умови људски а људима који су њима посвећени није свободно да будалају. ** Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846. * Све што иде већ је на праг од куће дошло. ** Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846. * Брат брата бије, брат брата сијече, развалине су нашега царства у нашу крв огрезле. — Ево опште наше несреће! ** Из писма Осман-Паши Скопљаку, Цетиње, 5. октобра 1847. * Сто путах је лакше ономе ко се бори но ономе који чама код куће. ** Из писма Станку Вразу, Цетиње, 20. октобра 1848. * '''[[Истина]] је ја сам љубитељ благоразумне свободе која дичи и облагорођава човјека.''' Она је наш жртвеник којему се најблагороднији производи овога горскога гњијезда јошт од пантивијека приносе. Него је и то истина, стотине путах дјелом освједочена, да сам ја највиши непријатељ анархије, која је гора лего куга. Та мене је анархија више главобоље дала но иком у Европи. ** Из писма Ф. С. Стадиону, 27. фебруара 1849. * Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи. ** Из писма Меду Пуцићу, 23. априла 1849. * Неки су ме совјетовали да очи на женски пол не окрећем, а човјек не може и са самртнога одра да очи не баци на красно створеније. ** Из писма Петру Маринковићу, Цетиње, 10/22. августа 1850. * '''Највиши је аманет и светиња маша после имена [[Стефан Душан|Душанова]] име [[Карађорђе Петровић|Карађорђијево]]. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.''' ** Из писма Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850. * Ко је оно на високом брду –<br />Попео се на крутој литици,<br />Смјело сио на висину страшну<br />И весели са ње поглед бача<br />Пут пучине мора кипућега,<br />Гледи море ка се узљуљало,<br />Ка валови за валовма трче,<br />Стењу исти са ужасном хуком<br />По простору немирне равнине,<br />Устрашени Еоловим бичем,<br />Ломе своју силу непрестано<br />О окружне скале и брегове? ** ''[[s:„Ко је оно на високом брду“|„Ко је оно на високом брду”]]'', 1-12. * Липо, љепо, лепо и лијепо,<br />било, бјело, бело и бијело<br />листићи су једнога цвијета,<br />у пупољ се један одњихали. ** Ненаведен извор === ''[[w:Горски вијенац|Горски вијенац]]'' === :<small>Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте ''[[Горски вијенац]]''</small> [[Датотека:Karađorđe, standing.jpg|мини|Алʼ [[Јунак|хероју]] тополскоме, [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] бесмртноме,<br />Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:<br />Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,<br />Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.]] [[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|Шта [[Леонида I|Леонид]] оће и Сцевола<br />Кад [[Милош Обилић|Обилић]] стане на поприште?<br />Ова мишца једнијем ударом<br />Престол сруши а тартар уздрма.]] [[Датотека:Guslar v.jpg|мини|Ђе се гусле у кући не чују,<br />Ту је мртва и кућа и људи.]] [[Датотека:Crnogorka v.jpg|мини|[[Соко]] мрзи поља од прашине,<br />Соко неће жабу из лужине,<br />Соко хоће високу литицу,<br />Соко трази тицу јаребицу;<br />Јаребица танка и плашива,<br />Ма тијела како [[ватра]] жива.]] [[Датотека:Eduard Magnus - Heimkehr des Palikaren, 1836.jpg|мини|[[Муж]] је бранич [[жена|жене]] и [[дете|ђетета]],<br />[[Народ]] бранич [[црква|цркве]] и племена;<br />Чест је [[слава]], светиња народња!]] * Алʼ [[Јунак|хероју]] тополскоме, [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] бесмртноме,<br />Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:<br />Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,<br />Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. * Шта [[Леонида I|Леонид]] оће и Сцевола<br />Кад Обилић стане на поприште?<br />Ова мишца једнијем ударом<br />Престол сруши а тартар уздрма. * Свʼјет је овај тиран тиранину,<br />А камоли души благородној! * '''У добру је лако добро бити,'''<br />'''На муци се познају јунаци!''' * Страх животу каља образ често.<br />Ко на брдо, акʼ и мало, стоји<br />Више види но онај под брдом. * Зло се трпи од страха горега. * Очи зборе што им вели срце. * Тешко земљи куда прође војска. * '''Тврд је орах воћка чудновата,'''<br />'''Не сломи га, алʼ зубе поломи.''' * '''Свак је рођен да по једном умре,'''<br />'''Част и брука живе довијека.''' * Вук на овцу своје право има<br /> Ка тиранин на слаба човјека;<br />Алʼ тирјанству стати ногом за врат,<br />Довести га к познанију права,<br />То је људска дужност најсветлија! * Ђе се гусле у кући не чују,<br />Ту је мртва и кућа и људи. * '''Обилићу, змају огњевити,'''<br />'''Ко те гледа блијеште му очи!'''<br />'''Свагда ће те светковат јунаци!''' * Соко мрзи поља од прашине,<br /> Соко неће жабу из лужине,<br />Соко хоће високу литицу,<br />Соко трази тицу јаребицу;<br />Јаребица танка и плашљива,<br />Ма тијела како ватра жива. * '''Муж је бранич [[Жена|жене]] и ђетета,'''<br />'''Народ бранич цркве и племена;'''<br />'''Чест је слава светиња народња!''' * Будале су с очима слијепе,<br />Које виде, а залуду виде;<br /> Требају им за просте потребе<br /> Ка осталој исто животини. * Тијело стење под силом душевном,<br />Колеба се душа у тијелу;<br />Море стење под силом небесном;<br />Колебљу се у мору небеса.<br />Нико срећан, а нико довољан;<br />Нико миран, а нико спокојан.<br />'''Све се човјек брука за човјеком;'''<br />'''Гледа мајмун себе у зрцало.''' * Криву клетву на дом не понеси,<br />Јер је мука с Богом ратовати! * Кад крв проспем ради своје вјере,<br />Не бојим се клетве, ни другога. * Иза туче ведрије је небо,<br />Иза туге бистрија је душа,<br />Иза плача веље појача. * '''Коме закон лежи у топузу,'''<br />'''Трагови му смрде нечовјештвом.''' * Без муке се пјесна не испоја,<br />Без муке се сабља не сакова! * Јунаштво је цар зла свакога,<br />А и пиће најслађе душевно,<br />Којијем се пјане покољења.<br />'''Благо томе ко довијек живи,'''<br />'''Имао се рашта и родити!''' * Вјечна зубља вјечне помрчине<br /> Нит догори нити свјетлост губи. * '''Љепше ствари нема на свијету'''<br />'''Него лице пуно веселости.''' * Благо мени, моји соколови,<br />Благо мени, јуначка свободо!<br />Јутрос си ми дивно воскреснула<br />Из гробовах нашијех ђедовах! * А у руке Мандушића Вука<br />Биће свака пушка убојита! == Цитати о Његошу == * Oј владико, Црној Гори главо,<br />Наша дико, наша веља славо! ** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском|Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском]]'' (1848), 1–2. * Његош је прототип косовског борца. И као песник и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао, „Јеремија Косова”, и у исто време и активни, одговорни борац за „скидање клетве” и остварење Обилићеве мисли. ** [[Иво Андрић]], ''[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5604&m=2#page/1/mode/2up Његош као трагични јунак косовске мисли]'' (1935), стр. 5. * Као што Енглези славе [[Шекспир|Шекспира]], тако и ми морамо да славимо Његоша. ** [[Данило Лазовић]] * И сам Његош је један свој избор пјесама назвао ''[[Огледало српско]]''. Сматрам да је Његош огледало у којем се сваки наш чојвек, хтио то или не, с времена на вријеме треба да огледне. ** [[Данило Лазовић]] == Спољашње везе == {{Википедија|Петар II Петровић Његош}} {{Викизворник|Петар II Петровић Његош}} {{DEFAULTSORT:Петровић Његош, Петар II}} [[Категорија:Рођени 1813.]] [[Категорија:Умрли 1851.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски филозофи]] [[Категорија:Српски свештеници]] [[Категорија:Петровићи Његоши]] 39x19e84jsmlhastq4txtkto24407yc 0 8318 68571 67614 2026-10-24T11:15:44Z Coaorao 6170 /* Цитати о Горском вијенцу */ 68571 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gorski Vijenac.jpg|мини|Тврд је орах воћка чудновата,<br />Не сломи га, алʼ зубе поломи.]] '''''[[w:Горски вијенац|Горски вијенац]]''''' (у првом издању '''Горскiй вiенацъ''') рефлексивно-херојска је поема у облику народне драме српског песника и владара [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]], настала у доба српског романтизма. Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву српску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. == Цитати == === Посвета ''Праху оца Србије'' === [[Датотека:Karađorđe, standing.jpg|мини|Алʼ [[Јунак|хероју]] тополскоме, [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] бесмртноме,<br />Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:<br />Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,<br />Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.]] [[Датотека:Đura Jakšić - Boj Crnogoraca s Turcima, 1846, Narodni muzej.jpg|мини|[[Борба|Борби]] нашој краја бити неће<br />До истраге турске али наше…]] * Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,<br />Он ће ера бити страшна људскијема кољенима. * Алʼ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,<br />Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:<br />Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,<br />Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. * Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!<br />Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,<br />Сабљом му се Турци куну — клетве у њих нема друге. * Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,<br />Алʼ небесну силну зраку што ћʼ угасит твоје душе?<br />Плачне, грдне помрчине — могу лʼ оне свјетлост крити?<br />Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.<br />'''Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље''',<br />'''Све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.''' * Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,<br />Алʼ хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,<br />Гле, Српкиње сада рађу… Благородством Српство дише…<br />Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! === Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену === * А ја што ћу, али са киме ћу?<br /> Мало руках, малена и [[снага]],<br />Једна сламка међу вихорове,<br /> Сирак тужни без нигђе никога…<br />'''Моје племе сном мртвијем спава,<br />Суза моја нема родитеља''',<br />Нада мном је [[небо]] затворено,<br />Не прима ми ни [[плач|плача]] ни [[молитва|молитве]];<br />У ад ми се [[свет|свијет]] претворио,<br />А сви људи паклени духови. * Куго људска, да те [[Бог]] убије!<br />Али ти је мало по свијета<br />Те си својом злошћу отровала,<br />Но си отров адске своје [[душа|душе]]<br />И на овај камен избљувала?<br />Мала ти је [[жртвовање|жертва]] сва [[Србија]] <br />Од Дунава до мора сињега?<br />На трон сједиш неправо узети,<br />Поносиш се скиптром крвавијем;<br />Хулиш Бога с светога олтара,<br />Мунар дуби на [[крст]] раздробљени! * Виђи посла [[цар|цара]] опакога,<br />Кога [[ђаво]] о свачему учи:<br />„[[Црна Гора|Црну Гору]] покорит не могу<br />Ма никако да је сасвим моја;<br />С њима треба овако радити…”<br />Па им поче демонски месија<br />Лажне вјере пружат посластице.<br />Бог вас клео, погани изроди,<br />Што ће [[ислам|турска вјера]] међу нама?<br />Куда ћете с клетвом прађедовском?<br />Су чим ћете изаћ пред [[Милош Обилић|Милоша]]<br />И пред друге српске витезове,<br />Који живе доклен [[сунце|сунца]] грије? * Грдни дане, да те Бог убије,<br />Који си ме дао на свијету! * Тури такве разговоре црне!<br />Људи трпе, а жене наричу;<br />Нема посла у плаха главара! * Тек што [[вук|вучад]] за [[мајка|мајком]] помиле,<br />Играјућ се страшне зубе своје<br />Већ умију под грлом острити;<br />Тек [[соко|соколу]] прво перје никне,<br />Он не може више мировати,<br />Него своје размеће гнијездо,<br />Грабећ сламку једну и по једну<br />С њом пут неба бјежи цијучући.<br />Све је ово некаква наука! * [[Борба|Борби]] нашој краја бити неће<br />До истраге турске али наше…<br />Нада нема право ни у кога<br />До у Бога и у своје руке;<br />Надање се наше закопало<br />На [[Косово]] у једну гробницу.<br />'''У добру је лако добро бити,'''<br />'''На муци се познају [[јунак|јунаци]]!''' * Видите ли, ако бога знате,<br />Колико је [[море|мора]] и приморја,<br />Равне Босне и Херцеговине,<br />Арбаније управо до мора,<br />Колико је наше Горе Црне,<br />Све је облак притиска једнако,<br />Свуд се чује јека и грмљава,<br />Свуд испод нас муње сијевају,<br />А нас једне само [[сунце]] грије. * Виђесте ли [[чудо]] и знамење<br />Ка се двије муње прекрстише?<br />Једна сину од Кома к Ловћену,<br />Друга сину од Скадра к Острогу,<br />Крст од огња жива направише. === Скупштина о Маломе Госпођину дне на Цетињу === [[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|Шта [[Леонида I|Леонид]] оће и Сцевола<br />Кад [[Милош Обилић|Обилић]] стане на поприште?<br />Ова мишца једнијем ударом<br />Престол сруши а тартар уздрма.]] [[Датотека:Guslar v.jpg|мини|Ђе се гусле у кући не чују,<br />Ту је мртва и кућа и људи.]] [[Датотека:Crnogorka v.jpg|мини|[[Соко]] мрзи поља од прашине,<br />Соко неће жабу из лужине,<br />Соко хоће високу литицу,<br />Соко трази тицу јаребицу;<br />Јаребица танка и плашива,<br />Ма тијела како [[ватра]] жива.]] [[Датотека:Eduard Magnus - Heimkehr des Palikaren, 1836.jpg|мини|[[Муж]] је бранич [[жена|жене]] и [[дете|ђетета]],<br />[[Народ]] бранич [[црква|цркве]] и племена;<br />Чест је [[слава]], светиња народња!]] [[Датотека:Montenegrins from Chevo clan march to battle.jpg|мини|Крст носити вама је суђено<br />Страшне борбе с својим и с туђином!<br />Тежак вʼјенац, алʼ је воће слатко!<br />Воскресења не бива без смрти.]] * Великаши, проклете им душе,<br />На комате раздробише царство,<br />Српске силе грдно сатријеше;<br />Великаши, траг им се утро,<br />Распре сјеме посијаше грко,<br />Те с њим племе српско отроваше;<br />Великаши, грдне кукавице,<br />Постадоше рода издајице.<br />О проклета косовска вечеро,<br />Куд та срећа да грдне главаре<br />Све потрова и траг им утрије;<br />Сам да [[Милош Обилић|Милош]] оста на сриједи<br />Са његова оба побратима,<br />Те би Србин данас Србом био! * О [[Милош Обилић|Милоше]], ко ти не завиди?<br />Ти си жертва благородног чувства,<br />Воинствени гениј свемогући,<br />Гром стравични те круне раздраба!<br />Величаство витешке ти душе<br />Надмашује бесмртне подвиге<br />Дивне Спарте и великог Рима;<br />Сва витештва њина блистателна<br />Твоја горда мишца помрачује.<br />'''Шта [[Леонида I|Леонид]] оће и Сцевола'''<br />'''Кад Обилић стане на поприште?'''<br />'''Ова мишца једнијем ударом'''<br />'''Престол сруши а тартар уздрма.''' * Што утече испод сабље турске,<br />Што на вјеру праву не похули,<br />Што се не хће у ланце везати,<br />То се збјежа у ове планине<br />Да гинемо и крв проливамо,<br />Да јуначки аманет чувамо,<br />Дивно име и свету свободу.<br />Све су наше главе изабране!<br />Момци дивни, исто ка звијезде;<br />Што су досад ове горе дале,<br />Сви падали у крваве борбе,<br />Пали за чест, име и [[слобода|свободу]].<br />И наше су утирали сузе<br />Вјешти звуци дивнијех [[гусле|гусалах]]. * Удри [[ђаво|врага]], не остав му трага,<br />Али губи обадва свијета! * Што ће ђаво у кршћену земљу?<br />Што гојимо [[змије|змију]] у њедрима?<br />Каква браћа, ако Бога знате,<br />Када газе образ црногорски,<br />Када јавно на [[крст]] часни пљују! * Распали се Мићуновић Вуче,<br />Па се Хамзи попримаче близу:<br />„Какво Влаше, крмска потурице!<br />Ђе издајник бољи од витеза?<br />Какву сабљу кажеш и Косово?<br />Да лʼ на њему заједно не бјесмо,<br />Па ја рва и тада и сада?<br />Ти издао пријед и послијед,<br />Обрљао образ пред свијетом,<br />Похулио вјеру прађедовску,<br />Заробио себе у туђина!<br />Што се хвалиш [[град|градом]] и господством –<br />Сви градови што су до нас турски,<br />Јесам ли их опсуо мраморјем,<br />Те нијесу за људе градови<br />Но тавнице за невољне сужње?<br />Бич сам божји ја сплетен за тебе,<br />Да се стављаш што си урадио!” * Али ко би мога помислити<br />Да ће узет Српкиња Турчина? * Ћуд је женска смијешна работа!<br />Не зна жена ко је какве вјере;<br />Стотину ће промијенит вјерах<br />Да учини што јој срце жуди. ** Говори кнез Роган * Ко разгађа, у нас, не погађа. * '''Ко на [[брдо]], акʼ и мало, стоји'''<br />'''Више види но онај под брдом;'''<br />Ја повише нешто од вас видим —<br />То је [[срећа]] дала алʼ несрећа. * '''Не бојим се од вражјега кота,'''<br />'''Нека га је ка на гори листа,'''<br />'''Но се бојим од зла домаћега.''' * Зло се трпи од [[страх|страха]] горега.<br />Ко се топи хвата се за пјену;<br />Над главом се надодају руке! * [[Вране|Врана]] врани очи не извади;<br />Брат је Турчин свуд један другоме.<br />'''Него удри докле махат можеш,'''<br />'''А не жали ништа на свијету!'''<br />Све је пошло ђавољијем трагом,<br />Заудара земља Мухамедом. ** Кнез Раде говори Владици Данилу * Чашу меда јошт нико не попи<br />Што је чашом жучи не загрчи;<br />Чаша жучи иште чашу меда,<br />Смијешане најлакше се пију. * [[Јунак|Јунаку]] се чешће путах хоће<br />Ведро небо насмијат грохотом. * Без муке се [[песма|пјесна]] не испоја,<br />Без муке се сабља не сакова! * Јунаштво је цар зла свакојега,<br />А и пиће најслађе душевно,<br />Којијем се пјане покољења. * Благо томе ко довијек живи,<br />Имао се рашта и родити! * Вјечна зубља вјечне помрчине<br />Нитʼ догори нити свјетлост губи. * [[Вук]] на овцу своје право има<br />Ка [[тиранија|тиранин]] на слаба човјека;<br />Алʼ тирјанству стати ногом за врат,<br />Довести га к познанију [[правда|права]],<br />То је људска дужност најсветлија!<br />Ако сабљу пољубиш крваву<br />И запловиш у ноћне валове,<br />Сљедује ти праху светковање. * Земља стење, а небеса ћуте…<br />Луна и [[крст]], два страшна символа –<br />Њихово је на гробнице царство. * Страшно племе, доклен ћеш спавати? * Младо [[пшеница|жито]], навијај класове,<br />Пређе рока дошла ти је жњетва. * Треба служит чести и имену,<br />Нека буде [[борба]] непрестана,<br />Нека буде што бити не може! –<br />Нек ад прождре, покоси [[сатана]]!<br />На гробљу ће изнићи цвијеће<br />За далеко неко покољење. * Удри за крст, за образ јуначки,<br />Ко гођ паше свијетло оружје,<br />Ко гођ чује [[срце]] у прсима!<br />Хулитеље имена [[Исус|Христова]]<br />Да крстимо водом али крвљу!<br />Тријебимо губу из торине!<br />Нек пропоје пјесна од ужаса,<br />Олтар прави на камен крвави! * Што се црним задоји ђаволом,<br />Обешта се њему довијека. * О гњијездо јуначке свободе,<br />Јесте ли те Бог нагледа оком,<br />Много ли се муке пренијело,<br />Многе ли те чекају [[победа|побједе]]! * Учио си књигу у Цариград,<br />Не некакву ћабу притврдио.<br />Али ти се јошт хоће памети –<br />Потежа је ова наша [[школа]]. * Што је [[човек|човјек]]? Ка слабо живинче! * За врснијем братом али сином<br />Пусти гласи милост утроструче;<br />Нађено је драже негубљена;<br />Иза туче ведрије је небо,<br />Иза туге бистрија је душа,<br />Иза плача веље појача. * [[Страх]] животу каља образ често. * Ох, да ми је очима виђети<br />[[Црна Гора]] изгуб да намири!<br />Тад би ми се управо чинило<br />Да ми свʼјетли круна [[Лазар Хребељановић|Лазарева]],<br />Е слетио [[Милош Обилић|Милош]] међу Србе;<br />[[Душа]] би ми тада мирна била<br />Како мирно [[јутро]] у [[прољеће]]<br />Кад вјетрови и мутни облаци<br />Дријемају у морској тавници. * Но примајте вјеру прађедовску,<br />Да бранимо образ [[отаџбина|отачаства]].<br />Ћуд лисичија не треба [[вук|курјаку]]!<br />Што јастребу оће наочали? * Не шћесте ли послушат Батрића,<br />кунем ви се вјером [[Милош Обилић|Обилића]]<br />И оружјем, мојијем уздањем,<br />У [[крв]] ће нам вјере запливати,<br />Биће боља која не потоне! * Крст и топуз нека се ударе,<br />Коме прсне чело, куку њему! * О [[Косово]] грдно судилиште,<br />Насред тебе Содом запушио! * Очи зборе што им вели [[срце]]. * [[Јунак|Јунацима]] Бог ће учинити<br />Спомен души а прекаду [[гроб|гробу]]! * Тешко земљи куда прође [[војска]]. * Тврд је орах воћка чудновата,<br />Не сломи га, алʼ зубе поломи.<br />Није вино пошто приђе бјеше,<br />Није свијет оно што мишљасте. * Не требује царство нељудима,<br />Нако да се пред свијетом руже. * Коме закон лежи у топузу,<br />Трагови му смрде нечовјеством. * Спуштавах се ја на ваше уже,<br />Умало се уже не претрже;<br />Отада смо виши пријатељи,<br />У главу ми памет ућерасте. * '''Ђе се [[гусле]] у [[кућа|кућу]] не чују,'''<br />'''Ту је мртва и кућа и људи.''' * Ђе си, Марко, нагнута делијо?<br />Иако си турска придворица,<br />Алʼ си опет наша перјаница.<br />Појашʼ, Марко, твојега, [[Шарац|Шарина]],<br />Од оружја ништа не узимај<br />До твојега тешка шестоперца;<br />Њим Алију згоди међу плећа,<br />Па му на част Пророк и хурије! * '''Обилићу, змају огњевити,'''<br />'''Ко Те гледа, блијеште му очи!'''<br />Свагда ће те светковат јунаци!''' * Срб и Турчин не слаже се нигда,<br />но ће прије [[море]] ослачати. * [[Соко]] мрзи поља од прашине,<br />соко неће жабу из лужине,<br />соко хоће високу литицу,<br />соко трази тицу јаребицу;<br />јаребица танка и плашива,<br />ма тијела како [[ватра]] жива. * Чудне [[срам|бруке]], грдне мјешавине!<br />Чујасте ли како се појаше?<br />Залуду се недружина друже,<br />све некакви приговори стари:<br />Милош, Марко – Мујо и Алија! * Какав наук, такво и читање! * Ко ће, синко, божју вољу знати,<br />Ко ли божа прозрети чудеса? * Ко те није чуо ђе говориш,<br />Онај не зна што у тебе спава. * Је лʼ [[истина]] е ово овако,<br />Алʼ нас очи сопствене варају? * Опет умна сила торжествује;<br />Не пушта се да је зло побʼједи,<br />Искру гаси, а [[змије|змију]] у главу.<br />'''[[Муж]] је бранич [[жена|жене]] и [[дете|ђетета]],'''<br />'''[[Народ]] бранич [[црква|цркве]] и племена;'''<br />'''Чест је [[слава]], светиња народња!''' * Што је човјек, а мора бит човјек!<br />Тварца једна те је земља вара,<br />А за њега, види, није земља. * Крст носити вама је суђено<br />Страшне борбе с својим и с туђином!<br />Тежак вʼјенац, алʼ је воће слатко!<br />Воскресења не бива без смрти. * Славно мрите, кад мријет морате! * Будале су с очима слијепе,<br />Које виде, а залуду виде;<br />Требају им за просте потребе,<br />Ка осталој исто животини. * Криву клетву на дом не понеси,<br />Јер је мука с Богом ратовати! * Кад [[крв]] проспем ради своје вјере,<br />Не бојим се клетве, ни другога. === Бадњи вече === * Љепше ствари нема на свијету<br />Него [[лице]] пуно веселости. * Ја сам проша сито и решето<br />Овај грдни свијет испитао,<br />Отрови му чашу искапио,<br />Познао се с гркијем [[живот|животом]]. * Прве капље из чаше отрови<br />Најгрче су и најупорније. * Свʼјет је овај [[тиранија|тиран]] тиранину,<br />А камоли души благородној! * Све се човјек брука са човјеком:<br />Гледа мајмун себе у [[огледало|зрцало]]! * Благо мени, моји соколови,<br />Благо мени, јуначка [[слобода|свободо]]!<br />Јутрос си ми дивно воскреснула<br />Из гробовах нашијех ђедовах! * Мрки Вуче, подигни бркове,<br />Да ти виђу токе на прсима,<br />Да пребројим зрна од пушаках<br />Колика ти токе изломише!<br />Мртву главу не диже из гроба<br />Ми прекова бистра [[пушка|џефердара]].<br />Здраво твоја глава на рамена,<br />Ти ћеш [[пушка|пушку]] другу набавити<br />'''А у руке Мандушића Вука'''<br />'''Биће свака пушка убојита'''! ** Владика Данило говори Вуку Мандушићу == Цитати о ''Горском вијенцу'' == * ''Нека буде што бити не може!''<br />Нигде у поезији света ни у судбини народа нисам нашао страшније лозинке. ** [[Иво Андрић]], ''[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5604&m=2#page/1/mode/2up Његош као трагични јунак косовске мисли]'' (1935), стр. 10. * Његошев ''Горски вијенац'' је најсрпскије дело и с правом се може називати и српском Библијом и својеврсним српским манифестом, у који је велики песник уградио, без остатка, своју [[Црна Гора|Црну Гору]], ону која је вековима побеђивала и која ће и даље побеђивати све „тмуше” које се напрежу да је ишчупају из Српства. ** [[Светозар Стијовић]] == Спољашње везе == * [http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/umetnicka/gorski_vijenac_c.html Онлајн текст] {{Википедија|Горски вијенац}} {{Викизворник|Горски вијенац}} {{DEFAULTSORT:Горски вијенац}} [[Категорија:Књиге 1847.]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Епови]] olprkkz3et8hxuiducw48dx16q3tvyz 0 8759 68562 62354 2026-10-23T13:58:05Z Coaorao 6170 68562 wikitext text/x-wiki [[File:Shakespeare Portrait Comparisons 2.JPG|244px|thumb|right|]] '''[[w:Вилијам Шекспир|Вилијам Шекспир]]''' (26. април 1564 — 23. април 1616) био је енглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа. == Цитати == {{cquote|[[Ђаво|Ђавољска]] злоба код [[жена]] ружнија је него код самог ђавола.}}<br /> {{cquote|Још није било филозофа који би зубобољу стрпљиво поднео.}}<br /> {{cquote|Глупак мисли да је мудрац, али мудрац зна да је незналица.}}<br /> {{cquote|Не можемо сви бити господари, нити се све господаре може истински следити.}}<br /> {{cquote|Говорници нису добри радници.}}<br /> {{cquote|Шта је [[град]] него људи?}}<br /> {{cquote|Пази да извињењем не учиниш грешку већом.}}<br /> {{cquote|Ко презире [[хлеб]], купи са стола мрвице.}}<br /> {{cquote|[[Храброст]] расте са приликом.}}<br /> {{cquote|Смем све оно што доликује човеку, ко сме више од тога није човек.}}<br /> {{cquote|Никада је нећете затећи без одговора, осим ако је нађете без језика.|О женама}}<br /> {{cquote|Слабости, име ти је жена.}}<br /> {{cquote|Ко не путује никуд остаје прост.}}<br /> {{cquote|Репутација, репутација, репутација! О, ја сам изгубио репутацију! Ја сам изгубио бесмртни део себе, а што је остало, животињско је.}}<br /> {{cquote|Љубав је чисто лудило и заслужу као и свако друго лудило лудницу и бич. Разлог зашто се то тако не чини, само у том, што је ово лудило опће, чак и на чуваре протегнуто. (''Зора,'' 1. 1. 1900. Год. V, Бр. 1, стр. 24.)}} == Види још == * ''[[Краљ Лир]]'' * ''[[Магбет]]'' * ''[[Ромео и Јулија]]'' * ''[[Хамлет]]'' == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Шекспир, Виљем}} [[Категорија:Рођени 1564.]] [[Категорија:Умрли 1616.]] [[Категорија:Енглески књижевници]] [[Категорија:Британски драматурзи]] etsykzi51v17eyhexy4pdvkt3wc18f9 68563 68562 2026-10-23T13:58:29Z Coaorao 6170 /* Спољашње везе */ 68563 wikitext text/x-wiki [[File:Shakespeare Portrait Comparisons 2.JPG|244px|thumb|right|]] '''[[w:Вилијам Шекспир|Вилијам Шекспир]]''' (26. април 1564 — 23. април 1616) био је енглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа. == Цитати == {{cquote|[[Ђаво|Ђавољска]] злоба код [[жена]] ружнија је него код самог ђавола.}}<br /> {{cquote|Још није било филозофа који би зубобољу стрпљиво поднео.}}<br /> {{cquote|Глупак мисли да је мудрац, али мудрац зна да је незналица.}}<br /> {{cquote|Не можемо сви бити господари, нити се све господаре може истински следити.}}<br /> {{cquote|Говорници нису добри радници.}}<br /> {{cquote|Шта је [[град]] него људи?}}<br /> {{cquote|Пази да извињењем не учиниш грешку већом.}}<br /> {{cquote|Ко презире [[хлеб]], купи са стола мрвице.}}<br /> {{cquote|[[Храброст]] расте са приликом.}}<br /> {{cquote|Смем све оно што доликује човеку, ко сме више од тога није човек.}}<br /> {{cquote|Никада је нећете затећи без одговора, осим ако је нађете без језика.|О женама}}<br /> {{cquote|Слабости, име ти је жена.}}<br /> {{cquote|Ко не путује никуд остаје прост.}}<br /> {{cquote|Репутација, репутација, репутација! О, ја сам изгубио репутацију! Ја сам изгубио бесмртни део себе, а што је остало, животињско је.}}<br /> {{cquote|Љубав је чисто лудило и заслужу као и свако друго лудило лудницу и бич. Разлог зашто се то тако не чини, само у том, што је ово лудило опће, чак и на чуваре протегнуто. (''Зора,'' 1. 1. 1900. Год. V, Бр. 1, стр. 24.)}} == Види још == * ''[[Краљ Лир]]'' * ''[[Магбет]]'' * ''[[Ромео и Јулија]]'' * ''[[Хамлет]]'' == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Шекспир, Вилијам}} [[Категорија:Рођени 1564.]] [[Категорија:Умрли 1616.]] [[Категорија:Енглески књижевници]] [[Категорија:Британски драматурзи]] fd57hy61q79m68qjwwxe5yif2bldkeg 0 13124 68564 67135 2026-10-23T14:35:42Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68564 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Branko Radičević 2.jpg|мини|200п|Певам дању певам ноћу<br />Певам, селе, што год оћу.]] '''[[w:Бранко Радичевић|Бранко Радичевић]]''' (28. март 1824 — 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. == Цитати == [[Датотека:Branko Radičević Nepoznati autor.jpg|мини|200п|Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео.]] [[Датотека:Pruszkowski Falling star.jpg|мини|200п|Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама.]] * Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />'''[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,'''<br />'''А [[Србија|Србији]] бијел дан освану.''' ** ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9. * Шат и мене моје сунце дође,<br />Шат и мене данак не мимође […] ** ''[[s:?|?]]'' (1844) * '''Певам дању певам ноћу'''<br />'''Певам, селе, што год оћу.''' ** ''[[s:(Певам дању, певам ноћу)|Певам даљу, певам ноћу]]'' (1847), 1–2. * Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама. ** ''Певам даљу, певам ноћу'' (1847), 9–12. * Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео. ** ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 28–29. * Ој [[Дунав]]о, о ти реко силна,<br />Ала си умилна! ** ''Ђачки растанак'' (1847), 132–133. * Дела ваша сунцу равна<br />Неће скрити нојца тавна. ** ''Ђачки растанак'' (1847), 363–364. * Проклет био кога [[Жена|жене]] сплеле<br />И јуначки мозак му занеле! ** ''[[s:Милета|Милета]]'' (1848) * Мало прође — већ Турке сретоше:<br />Поцикташе те пушке танане,<br />А зајеча гора на све стране,<br />Огањ суну, и до беле зоре<br />Много срце турачко сагоре.<br />3оро бела — ма гле турског јада!<br />Сунце грану — ох јад тек је сада.<br />Пламте њима браде на све стране,<br />А полећу тикве обријане,<br />[[Срби|Срб]] удара и тамо и амо —<br />Но да махнем кад је игра само,<br />Скоро свуд их Срби већ сломише —<br />Ма ће сутра бити муке више. ** ''[[s:Гојко|Гојко]]'' (1851) * Од то доба проше две године,<br />И погибе Змају Милутине.<br />Змај је био, кâ змај је и пао,<br />Сам је онда триест сасекао,<br />И што ћу ти хвалити га веће,<br />Нигда мајка родити га неће. ** ''Гојко'' (1851) * Дође доба да идем у гроба. ** ''[[Кад млидијах умрети]]'' (1862), строфа 2. * ʼОћу ићи у [[Слобода|слободе]] бој,<br />Макар живот изгубио мој! ** ''[[s:Српско момче|Српско момче]]'' * Све што човек у животу уради са пуно љубави према нечему или некоме, све је то — песма. Зато песнике не треба тражити само у књигама, већ свугде где постоје трагови да смо постојали, да смо живели. ** Ненаведен извор == Цитати о Бранку Радичевићу == * Пјевче драги, Србе врли,<br />Искро жива ђачкога круга,<br />Нек’ Аполо тебе грли!<br />Нека Орфеј тражи друга. ** [[Петар II Петровић Његош]], ''Бранку Радичевићу'', строфа 1. * Тај је, Бранко, час тебе помео,<br />А род с тебе грдно је помео. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]] * Уметник увек има још неких ствари које није довршио, још неких речи које није дорекао. Бранко Радичевић је умро прерано и збиља је имао права да каже да своје песме оставља недовршене, „у траљама“, али сви смо ми помало Бранко Радичевић, сви ћемо понешто оставити у траљама, свакоме ће неки започети посао бити нагло прекинут. ** [[Десанка Максимовић]] == Спољашње везе == {{Википедија|Бранко Радичевић}} {{Викизворник|Бранко Радичевић}} {{DEFAULTSORT:Радичевић, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1824.]] [[Категорија:Умрли 1853.]] [[Категорија:Српски песници]] det1boway6kltyhejuf7bo4khyjdyuo 68565 68564 2026-10-23T14:35:53Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68565 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Branko Radičević 2.jpg|мини|200п|Певам дању певам ноћу<br />Певам, селе, што год оћу.]] '''[[w:Бранко Радичевић|Бранко Радичевић]]''' (28. март 1824 — 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. == Цитати == [[Датотека:Branko Radičević Nepoznati autor.jpg|мини|200п|Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео.]] [[Датотека:Pruszkowski Falling star.jpg|мини|200п|Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама.]] * Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />'''[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,'''<br />'''А [[Србија|Србији]] бијел дан освану.''' ** ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9. * Шат и мене моје сунце дође,<br />Шат и мене данак не мимође […] ** ''[[s:?|?]]'' (1844) * '''Певам дању певам ноћу'''<br />'''Певам, селе, што год оћу.''' ** ''[[s:(Певам дању, певам ноћу)|Певам даљу, певам ноћу]]'' (1847), 1–2. * Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама. ** ''Певам даљу, певам ноћу'' (1847), 9–12. * Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео. ** ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 28–29. * Ој [[Дунав]]о, о ти реко силна,<br />Ала си умилна! ** ''Ђачки растанак'' (1847), 132–133. * Дела ваша сунцу равна<br />Неће скрити нојца тавна. ** ''Ђачки растанак'' (1847), 363–364. * Проклет био кога [[Жена|жене]] сплеле<br />И јуначки мозак му занеле! ** ''[[s:Милета|Милета]]'' (1848) * Мало прође — већ Турке сретоше:<br />Поцикташе те пушке танане,<br />А зајеча гора на све стране,<br />Огањ суну, и до беле зоре<br />Много срце турачко сагоре.<br />3оро бела — ма гле турског јада!<br />Сунце грану — ох јад тек је сада.<br />Пламте њима браде на све стране,<br />А полећу тикве обријане,<br />[[Срби|Срб]] удара и тамо и амо —<br />Но да махнем кад је игра само,<br />Скоро свуд их Срби већ сломише —<br />Ма ће сутра бити муке више. ** ''[[s:Гојко|Гојко]]'' (1851) * Од то доба проше две године,<br />И погибе Змају Милутине.<br />Змај је био, кâ змај је и пао,<br />Сам је онда триест сасекао,<br />И што ћу ти хвалити га веће,<br />Нигда мајка родити га неће. ** ''Гојко'' (1851) * Дође доба да идем у гроба. ** ''[[Кад млидијах умрети]]'' (1862), строфа 2. * ʼОћу ићи у [[Слобода|слободе]] бој,<br />Макар живот изгубио мој! ** ''[[s:Српско момче|Српско момче]]'' == Цитати о Бранку Радичевићу == * Пјевче драги, Србе врли,<br />Искро жива ђачкога круга,<br />Нек’ Аполо тебе грли!<br />Нека Орфеј тражи друга. ** [[Петар II Петровић Његош]], ''Бранку Радичевићу'', строфа 1. * Тај је, Бранко, час тебе помео,<br />А род с тебе грдно је помео. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]] * Уметник увек има још неких ствари које није довршио, још неких речи које није дорекао. Бранко Радичевић је умро прерано и збиља је имао права да каже да своје песме оставља недовршене, „у траљама“, али сви смо ми помало Бранко Радичевић, сви ћемо понешто оставити у траљама, свакоме ће неки започети посао бити нагло прекинут. ** [[Десанка Максимовић]] == Спољашње везе == {{Википедија|Бранко Радичевић}} {{Викизворник|Бранко Радичевић}} {{DEFAULTSORT:Радичевић, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1824.]] [[Категорија:Умрли 1853.]] [[Категорија:Српски песници]] pdtnmyfepyrxni0hyl36epq6lfr5rgl 68567 68565 2026-10-23T14:44:29Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68567 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Branko Radičević 2.jpg|мини|200п|Певам дању певам ноћу<br />Певам, селе, што год оћу.]] '''[[w:Бранко Радичевић|Бранко Радичевић]]''' (28. март 1824 — 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. == Цитати == [[Датотека:Branko Radičević Nepoznati autor.jpg|мини|200п|Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео.]] [[Датотека:Pruszkowski Falling star.jpg|мини|200п|Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама.]] * Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />'''[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,'''<br />'''А [[Србија|Србији]] бијел дан освану.''' ** ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9. * Шат и мене моје сунце дође,<br />Шат и мене данак не мимође […] ** ''[[s:?|?]]'' (1844) * Што гроб ладни једном свати,<br />Назад више он не прати. ** ''[[s:Јади изненада|Јади изненада]]'' (1845) * '''Певам дању певам ноћу'''<br />'''Певам, селе, што год оћу.''' ** ''[[s:(Певам дању, певам ноћу)|Певам даљу, певам ноћу]]'' (1847), 1–2. * Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама. ** ''Певам даљу, певам ноћу'' (1847), 9–12. * Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео. ** ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 28–29. * Ој [[Дунав]]о, о ти реко силна,<br />Ала си умилна! ** ''Ђачки растанак'' (1847), 132–133. * Дела ваша сунцу равна<br />Неће скрити нојца тавна. ** ''Ђачки растанак'' (1847), 363–364. * Проклет био кога [[Жена|жене]] сплеле<br />И јуначки мозак му занеле! ** ''[[s:Милета|Милета]]'' (1848) * Мало прође — већ Турке сретоше:<br />Поцикташе те пушке танане,<br />А зајеча гора на све стране,<br />Огањ суну, и до беле зоре<br />Много срце турачко сагоре.<br />3оро бела — ма гле турског јада!<br />Сунце грану — ох јад тек је сада.<br />Пламте њима браде на све стране,<br />А полећу тикве обријане,<br />[[Срби|Срб]] удара и тамо и амо —<br />Но да махнем кад је игра само,<br />Скоро свуд их Срби већ сломише —<br />Ма ће сутра бити муке више. ** ''[[s:Гојко|Гојко]]'' (1851) * Од то доба проше две године,<br />И погибе Змају Милутине.<br />Змај је био, кâ змај је и пао,<br />Сам је онда триест сасекао,<br />И што ћу ти хвалити га веће,<br />Нигда мајка родити га неће. ** ''Гојко'' (1851) * Дође доба да идем у гроба. ** ''[[Кад млидијах умрети]]'' (1862), строфа 2. * ʼОћу ићи у [[Слобода|слободе]] бој,<br />Макар живот изгубио мој! ** ''[[s:Српско момче|Српско момче]]'' == Цитати о Бранку Радичевићу == * Пјевче драги, Србе врли,<br />Искро жива ђачкога круга,<br />Нек’ Аполо тебе грли!<br />Нека Орфеј тражи друга. ** [[Петар II Петровић Његош]], ''Бранку Радичевићу'', строфа 1. * Тај је, Бранко, час тебе помео,<br />А род с тебе грдно је помео. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]] * Уметник увек има још неких ствари које није довршио, још неких речи које није дорекао. Бранко Радичевић је умро прерано и збиља је имао права да каже да своје песме оставља недовршене, „у траљама“, али сви смо ми помало Бранко Радичевић, сви ћемо понешто оставити у траљама, свакоме ће неки започети посао бити нагло прекинут. ** [[Десанка Максимовић]] == Спољашње везе == {{Википедија|Бранко Радичевић}} {{Викизворник|Бранко Радичевић}} {{DEFAULTSORT:Радичевић, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1824.]] [[Категорија:Умрли 1853.]] [[Категорија:Српски песници]] tky6nr0aul8lkap1rgksi7n6b2i514j 68568 68567 2026-10-24T11:11:06Z Coaorao 6170 /* Цитати о Бранку Радичевићу */ 68568 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Branko Radičević 2.jpg|мини|200п|Певам дању певам ноћу<br />Певам, селе, што год оћу.]] '''[[w:Бранко Радичевић|Бранко Радичевић]]''' (28. март 1824 — 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. == Цитати == [[Датотека:Branko Radičević Nepoznati autor.jpg|мини|200п|Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео.]] [[Датотека:Pruszkowski Falling star.jpg|мини|200п|Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама.]] * Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />'''[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,'''<br />'''А [[Србија|Србији]] бијел дан освану.''' ** ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9. * Шат и мене моје сунце дође,<br />Шат и мене данак не мимође […] ** ''[[s:?|?]]'' (1844) * Што гроб ладни једном свати,<br />Назад више он не прати. ** ''[[s:Јади изненада|Јади изненада]]'' (1845) * '''Певам дању певам ноћу'''<br />'''Певам, селе, што год оћу.''' ** ''[[s:(Певам дању, певам ноћу)|Певам даљу, певам ноћу]]'' (1847), 1–2. * Кад си звезда, селе моја,<br />Да си међу звездицама,<br />Међу својим, селе моја,<br />Милим сестрицама. ** ''Певам даљу, певам ноћу'' (1847), 9–12. * Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео. ** ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 28–29. * Ој [[Дунав]]о, о ти реко силна,<br />Ала си умилна! ** ''Ђачки растанак'' (1847), 132–133. * Дела ваша сунцу равна<br />Неће скрити нојца тавна. ** ''Ђачки растанак'' (1847), 363–364. * Проклет био кога [[Жена|жене]] сплеле<br />И јуначки мозак му занеле! ** ''[[s:Милета|Милета]]'' (1848) * Мало прође — већ Турке сретоше:<br />Поцикташе те пушке танане,<br />А зајеча гора на све стране,<br />Огањ суну, и до беле зоре<br />Много срце турачко сагоре.<br />3оро бела — ма гле турског јада!<br />Сунце грану — ох јад тек је сада.<br />Пламте њима браде на све стране,<br />А полећу тикве обријане,<br />[[Срби|Срб]] удара и тамо и амо —<br />Но да махнем кад је игра само,<br />Скоро свуд их Срби већ сломише —<br />Ма ће сутра бити муке више. ** ''[[s:Гојко|Гојко]]'' (1851) * Од то доба проше две године,<br />И погибе Змају Милутине.<br />Змај је био, кâ змај је и пао,<br />Сам је онда триест сасекао,<br />И што ћу ти хвалити га веће,<br />Нигда мајка родити га неће. ** ''Гојко'' (1851) * Дође доба да идем у гроба. ** ''[[Кад млидијах умрети]]'' (1862), строфа 2. * ʼОћу ићи у [[Слобода|слободе]] бој,<br />Макар живот изгубио мој! ** ''[[s:Српско момче|Српско момче]]'' == Цитати о Бранку Радичевићу == * Пјевче драги, Србе врли,<br />Искро жива ђачкога круга,<br />Нек’ Аполо тебе грли!<br />Нека Орфеј тражи друга. ** [[Петар II Петровић Његош]], ''Бранку Радичевићу'', строфа 1. * Тај је, Бранко, час тебе помео,<br />А род с тебе грдно је помео. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]] * Уметник увек има још неких ствари које није довршио, још неких речи које није дорекао. Бранко Радичевић је умро прерано и збиља је имао права да каже да своје песме оставља недовршене, „у траљама”, али сви смо ми помало Бранко Радичевић, сви ћемо понешто оставити у траљама, свакоме ће неки започети посао бити нагло прекинут. ** [[Десанка Максимовић]] == Спољашње везе == {{Википедија|Бранко Радичевић}} {{Викизворник|Бранко Радичевић}} {{DEFAULTSORT:Радичевић, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1824.]] [[Категорија:Умрли 1853.]] [[Категорија:Српски песници]] 53vennjrf0hx07t8iv2z1p5quxuwtg8 0 20758 68566 68557 2026-10-23T14:42:15Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68566 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Uroš Predić - dr Svetozar Miletić, GMS.png|мини|Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.]] '''[[w:Светозар Милетић|Светозар Милетић]]''' (22. фебруар 1826 — 4. фебруар 1901) је био адвокат, политичар и градоначелник [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Цитати == * [[Српска Војводина|Војводство]] је сахрањено — али ми му нисмо очи заклопили, и злосретан би [[Срби]]н био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује. Војводство — то значи, биће политичко народа српског с ове стране — сахрањено је, али који су га сахранили, заједно су и још нешто сахранили, што више никад неће васкрснути моћи. Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без имена тога, зацело васкрснути. ** ''[[s:Туциндански чланак|Туциндански чланак]]'' (1860) * Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо, како ће сад [[Слобода|слободу]], једнакост и братинство разумети. ** ''Туциндански чланак'' (1860) * Срби, будимо себи верни; против силе и времена никуд ни камо; зато будимо стрпљиви; Мађарима непрестајмо пружати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду; — али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати. ** ''Туциндански чланак'' (1860) * Ми смо Срби и грађани. ** Са Благовештанског сабора у Сремским Карловцима 2. априла 1861. ''[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610406&seite=1&zoom=33 Србски дневник, 6. април 1861. Бр. 28.]'' * Ми имамо три главне потребе народне, за које средства набављати морамо: имамо потребу да се оснује у средини нашој заведење, у ком би се правно-политичне, по могућству и филолошко-историјске науке на српском језику предавале, и то и ствари, и народа, и језика нашег ради, с тим ћемо добити бољих наученика српских; имамо потребу да се књижевност српска потпомогне и одржи, с тим ће се образованост целог народа унапредити, и они бољи наученици српски добиће више поља за радњу своју; имамо потребу да народ наш има онаку школу живота пред очима, као што је други народи у представљању поетичних умотворина својих и страних врстних људи имајy — прво зовемо Правном Академијом, друго Матицом Српском, треће Позориштем Народним. ** Из текста објављеног у ''Српском дневнику'' 1864. поводом прве скупштине Матице Српске у Новом Саду, [https://www.dnevnik.rs/lat/vesti/politika/dva-veka-od-rodjenja-svetozara-miletica-mocan-glas-slobode-koji-nije-utisao-2026-02-22 „Два века од рођења Светозара Милетића: моћан глас слободе који се није утишао”] ''Дневник'' (22. фебруар 2026.) * Србија и српски народ — то је једно, и исто! ** 1870. * Срб се бије и крв лије<br />За своју слободу. ** Цитирано у роману ''Два идола'' Богобоја Атанацковића, глава VIII * Ми смо Срби, али и грађани. ** Потребан извор == Цитати о Светозару Милетићу== * …јавља се млади нараштај, искључиво светован, слободоуман, независан и национално одлучан, нараштај који ће створити Уједињену Омладину Српску и бити језгро будуће народне странке. На челу тих младих људи стоји Светозар Милетић, који необично потпуно и снажно изражава све добре и рђаве стране свога поколења. То је био „син својих дела”, даровит и активан плебејац, који је својим говорничким способностима, својим политичким темпераментом брзо потискао старије и познатије људе и заузео место неоспорног вође целога народа. Као ђак још у Пожуну и уредник ''Славјанке'', он је био душа ондашњег омладинског покрета српског; у Буни ударао је у Шајкашкој у звона на узбуну; обожавалац и следбеник [[Алфонс де Ламартин|Ламартина]] дизао је народ у име слободе, једнакости и братства, био поверљив чиновник Народне Владе „при особеним порученијима”, и аутор познате песме:<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Већ се србска застава<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Свуда вије јавно… ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), књига II, стр. 87-88. == Спољашње везе == {{Википедија|Светозар Милетић}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Милетић, Светозар}} [[Категорија:Рођени 1826.]] [[Категорија:Умрли 1901.]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски адвокати]] cz6uarywdx6lp4uroiosnhqs2i1kqd0