Вук Стефановић Караџић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.48.0-wmf.1</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Вук Стефановић Караџић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1607</id>
    <revision>
      <id>68578</id>
      <parentid>68097</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T08:52:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68578</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7387" sha1="8ex2xdkk48ajzw58se432c6o3s7blmb" xml:space="preserve">[[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]]
'''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

== Цитати ==
* Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе.
** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.)

* Кад се нијесмо родили у богатству и нијесмо марили богатство да стечемо, ваља да трпимо и посао свој да чувамо.
** Из писма Ђури Даничићу, од 27. маја 1850. из Београда

* Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21.

* Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…
** Из писма кнезу Милошу, 1832.

* Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена…
** Сусрети, стране 18-20.

* Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134.

* Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме.
** Из предговора Првом српском буквару

* У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Не да се, али ће се дати.
** Из писма Мушицком, 1818.

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Никакога Србина нема који не зна за име [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]].
** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240.

== Цитати о Вуку Караџићу ==
* Романтичар по идејама, он има рационалистички дух.
** [[Јован Скерлић]], ''Историја нове српске књижевности'', Београд, 1921, стр. 271.

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}}
[[Категорија:Рођени 1787.]]
[[Категорија:Умрли 1864.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски географи]]
[[Категорија:Српски лингвисти]]
[[Категорија:Српски филолози]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Слависти]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]</text>
      <sha1>8ex2xdkk48ajzw58se432c6o3s7blmb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68579</id>
      <parentid>68578</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T08:55:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати о Вуку Караџићу */</comment>
      <origin>68579</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7928" sha1="iz10c0k5af9uhnndwm2lmz17qwrvji0" xml:space="preserve">[[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]]
'''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

== Цитати ==
* Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе.
** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.)

* Кад се нијесмо родили у богатству и нијесмо марили богатство да стечемо, ваља да трпимо и посао свој да чувамо.
** Из писма Ђури Даничићу, од 27. маја 1850. из Београда

* Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21.

* Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…
** Из писма кнезу Милошу, 1832.

* Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена…
** Сусрети, стране 18-20.

* Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134.

* Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме.
** Из предговора Првом српском буквару

* У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Не да се, али ће се дати.
** Из писма Мушицком, 1818.

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Никакога Србина нема који не зна за име [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]].
** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240.

== Цитати о Вуку Караџићу ==
* Романтичар по идејама, он има рационалистички дух.
** [[Јован Скерлић]], ''Историја нове српске књижевности'', Београд, 1921, стр. 271.

* Гледајући боље и изближе Вукову прозу, могло би се слободно рећи: Рационалиста по својим схватањима и погледима, Вук је реалиста по поступцима и начинима на које оно што је видео и сазнао књижевно приказује и уобличава.
** [[Иво Андрић]], ''О Вуку као писцу''. Наша књижевност, бр. 2, Београд, 1946, стр. 191.

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}}
[[Категорија:Рођени 1787.]]
[[Категорија:Умрли 1864.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски географи]]
[[Категорија:Српски лингвисти]]
[[Категорија:Српски филолози]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Слависти]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]</text>
      <sha1>iz10c0k5af9uhnndwm2lmz17qwrvji0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68580</id>
      <parentid>68579</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T09:01:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68580</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8610" sha1="gjq6jwnduhw60u1qiybszon9snmuzjt" xml:space="preserve">[[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]]
'''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

== Цитати ==
* Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе.
** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.)

* Кад се нијесмо родили у богатству и нијесмо марили богатство да стечемо, ваља да трпимо и посао свој да чувамо.
** Из писма Ђури Даничићу, од 27. маја 1850. из Београда

* Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21.

* Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…
** Из писма кнезу Милошу, 1832.

* Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена…
** Сусрети, стране 18-20.

* Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134.

* Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме.
** Из предговора Првом српском буквару

* У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Не да се, али ће се дати.
** Из писма Мушицком, 1818.

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Никакога Србина нема који не зна за име [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]].
** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240.

* Зашто не бисте ви у српским одама узели моју ортографију сасвијем? Кога се бојите, кад вам ум каже да онако треба? Немојте мислити да вам ја нудим као Турчин вјером: ја не марим. Што их више сад пристане са мном, то ћемо прије поставити темељ српској литератури; а што их мање пристаје, то је мени већа слава што нијесу сви људи кадри мислити као ја.
** У писму Лукијану Мушицком

== Цитати о Вуку Караџићу ==
* Романтичар по идејама, он има рационалистички дух.
** [[Јован Скерлић]], ''Историја нове српске књижевности'', Београд, 1921, стр. 271.

* Гледајући боље и изближе Вукову прозу, могло би се слободно рећи: Рационалиста по својим схватањима и погледима, Вук је реалиста по поступцима и начинима на које оно што је видео и сазнао књижевно приказује и уобличава.
** [[Иво Андрић]], ''О Вуку као писцу''. Наша књижевност, бр. 2, Београд, 1946, стр. 191.

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}}
[[Категорија:Рођени 1787.]]
[[Категорија:Умрли 1864.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски географи]]
[[Категорија:Српски лингвисти]]
[[Категорија:Српски филолози]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Слависти]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]</text>
      <sha1>gjq6jwnduhw60u1qiybszon9snmuzjt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68581</id>
      <parentid>68580</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T09:01:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68581</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8695" sha1="9sc7lee6wz94l564hawe84pbel3vsgl" xml:space="preserve">[[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]]
'''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

== Цитати ==
* Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе.
** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.)

* Кад се нијесмо родили у богатству и нијесмо марили богатство да стечемо, ваља да трпимо и посао свој да чувамо.
** Из писма Ђури Даничићу, од 27. маја 1850. из Београда

* Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21.

* Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…
** Из писма кнезу Милошу, 1832.

* Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена…
** Сусрети, стране 18-20.

* Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134.

* Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме.
** Из предговора Првом српском буквару

* У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Не да се, али ће се дати.
** Из писма Мушицком, 1818.

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Никакога Србина нема који не зна за име [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]].
** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240.

* Зашто не бисте ви у српским одама узели моју ортографију сасвијем? Кога се бојите, кад вам ум каже да онако треба? Немојте мислити да вам ја нудим као Турчин вјером: ја не марим. Што их више сад пристане са мном, то ћемо прије поставити темељ српској литератури; а што их мање пристаје, то је мени већа слава што нијесу сви људи кадри мислити као ја.
** У писму Лукијану Мушицком; цитирано у ''За и против Вука'' Меше Селимовића

== Цитати о Вуку Караџићу ==
* Романтичар по идејама, он има рационалистички дух.
** [[Јован Скерлић]], ''Историја нове српске књижевности'', Београд, 1921, стр. 271.

* Гледајући боље и изближе Вукову прозу, могло би се слободно рећи: Рационалиста по својим схватањима и погледима, Вук је реалиста по поступцима и начинима на које оно што је видео и сазнао књижевно приказује и уобличава.
** [[Иво Андрић]], ''О Вуку као писцу''. Наша књижевност, бр. 2, Београд, 1946, стр. 191.

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}}
[[Категорија:Рођени 1787.]]
[[Категорија:Умрли 1864.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски географи]]
[[Категорија:Српски лингвисти]]
[[Категорија:Српски филолози]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Слависти]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]</text>
      <sha1>9sc7lee6wz94l564hawe84pbel3vsgl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68582</id>
      <parentid>68581</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T09:04:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68582</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8903" sha1="fsi8y6g8w0h1c0w2qc3fj572hwdqvxb" xml:space="preserve">[[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]]
'''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

== Цитати ==
* Ваљало би уредити школе, по мом мњењу [[Србија]] данас нема ни у чему већег недостатка ни већу нужду ни потребу него у људма способним за народне службе.
** Овако је писао Вук кнезу Милошу 1832. године. ([https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11 ''Босанска вила''] из 1910. Бр. 9/11. Стр. 171.)

* Кад се нијесмо родили у богатству и нијесмо марили богатство да стечемо, ваља да трпимо и посао свој да чувамо.
** Из писма Ђури Даничићу, од 27. маја 1850. из Београда

* Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21.

* Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…
** Из писма кнезу Милошу, 1832.

* Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена…
** Сусрети, стране 18-20.

* Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134.

* Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме.
** Из предговора Првом српском буквару

* У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Не да се, али ће се дати.
** Из писма Мушицком, 1818.

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Никакога Србина нема који не зна за име [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]].
** ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240.

* Зашто не бисте ви у српским одама узели моју ортографију сасвијем? Кога се бојите, кад вам ум каже да онако треба? Немојте мислити да вам ја нудим као Турчин вјером: ја не марим. Што их више сад пристане са мном, то ћемо прије поставити темељ српској литератури; а што их мање пристаје, то је мени већа слава што нијесу сви људи кадри мислити као ја.
** У писму Лукијану Мушицком; цитирано у ''За и против Вука'' Меше Селимовића

* Ми мислимо само да су мисли просте, а да језик не може бити прост.
** Цитирано у ''За и против Вука'' Меше Селимовића

== Цитати о Вуку Караџићу ==
* Романтичар по идејама, он има рационалистички дух.
** [[Јован Скерлић]], ''Историја нове српске књижевности'', Београд, 1921, стр. 271.

* Гледајући боље и изближе Вукову прозу, могло би се слободно рећи: Рационалиста по својим схватањима и погледима, Вук је реалиста по поступцима и начинима на које оно што је видео и сазнао књижевно приказује и уобличава.
** [[Иво Андрић]], ''О Вуку као писцу''. Наша књижевност, бр. 2, Београд, 1946, стр. 191.

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}}
[[Категорија:Рођени 1787.]]
[[Категорија:Умрли 1864.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски географи]]
[[Категорија:Српски лингвисти]]
[[Категорија:Српски филолози]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Слависти]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]</text>
      <sha1>fsi8y6g8w0h1c0w2qc3fj572hwdqvxb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21351</id>
    <revision>
      <id>68577</id>
      <parentid>68519</parentid>
      <timestamp>2026-10-27T17:27:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Спољашње везе */</comment>
      <origin>68577</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18129" sha1="jsqmo0p01vxrfs0pseyr1il7bu8qjik" xml:space="preserve">'''Марко Мрњавчевић''' је био дејуре [[Срби|српски]] краљ од 1371. до 1395. године, док је дефакто владао територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп. У српској народној епици, у којој му је посвећен један циклус песама, познат је као '''[[w:Марко Краљевић|Краљевић Марко]]'''.
[[Датотека:Đura Jakšić - Kraljević Marko, 1857, Narodni muzej.jpg|мини|Није куја окотила вука,&lt;br /&gt;Ни Туркиња родила [[јунак]]а,&lt;br /&gt;Кô Српкиња Краљевића Марка.]]

: '''Види још:'''
:: '''''[[Смрт Марка Краљевића]]'''''

== Цитати из народног предања ==
[[Датотека:Marko Kraljević i Musa Kesedžija.jpg|мини|Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,&lt;br /&gt;Ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони!]]
[[Датотека:Marko Kraljević by Mina Karadžić.jpg|мини|Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!]]

* Ој, давори, ти [[Косово]] равно!&lt;br /&gt;Што си данас дочекало, тужно,&lt;br /&gt;После нашег [[Лазар Хребељановић|кнеза честитога]],&lt;br /&gt;Да Арапи сад по теби суде!&lt;br /&gt;'''Ја срамоте поднети не могу''',&lt;br /&gt;'''Ни жалости велике трпити''',&lt;br /&gt;'''Да Арапи таки [[насиље|зулум]] чине'''&lt;br /&gt;'''И да љубе младе и девојке'''.&lt;br /&gt;'''Данас ћу вас, браћо, осветити''',&lt;br /&gt;'''Осветити, или погинути'''.&lt;br /&gt;

* Боже мили, на свем’ теби вала,&lt;br /&gt;Кад бржʼ оде са јунака глава!&lt;br /&gt;Канда није на њему ни била!
**''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]''

* Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,&lt;br /&gt;Ил’ се уклони, ил’ ми се поклони!
** ''[[s:Марко Краљевић и Муса кесеџија|Марко Краљевић и Муса Кесеџија]]''

* Ако пијем уз рамазан вино,&lt;br /&gt;Ако пијем, вера ми доноси;&lt;br /&gt;Акʼ нагоним оџе и аџије,&lt;br /&gt;Не може ми та образ поднети,&lt;br /&gt;Да ја пијем, они да гледају,&lt;br /&gt;Нек не иду мени у меану;&lt;br /&gt;Ако лʼ носим зелену доламу,&lt;br /&gt;Млад сам јунак и доликује ми;&lt;br /&gt;Ако лʼ пашем сабљу оковану,&lt;br /&gt;Ја сам сабљу за благо купио;&lt;br /&gt;Ако играм колом уз кадуне,&lt;br /&gt;Ја се, царе, нисам оженио,&lt;br /&gt;И ти сʼ, царе, био неожењен;&lt;br /&gt;Ако калпак на очи намичем,&lt;br /&gt;Чело гори сʼ царем се говори,&lt;br /&gt;Што буздован уза се привлачим,&lt;br /&gt;И што сабљу на крило намичем,&lt;br /&gt;Ја се бојим, да не буде кавге,&lt;br /&gt;Ако би се заметнула кавга,&lt;br /&gt;'''Тешко оном, тко ј’ најближе Марка'''!
** ''[[s:Марко пије уз рамазан вино|Марко пије уз рамазан вино]]''&lt;br /&gt;

* Чујете ли, софро и господо!&lt;br /&gt;Тако мене не родила мајка,&lt;br /&gt;Племенита госпођа краљица,&lt;br /&gt;Не могу вам Прилип накитити&lt;br /&gt;Ни босиљком ни руменом ружом,&lt;br /&gt;'''Већ све редом турскијем главама'''.
** ''[[s:Турци у Марка на слави|Турци у Марка на слави]]''

[[Датотека:Prince Marko and a Moorish Chieftain.jpg|мини|Ој госпођо, Туркињо ђевојко!&lt;br /&gt;Што нагони тебе у језеро?]]

* Јаох мени, моја посестримо!&lt;br /&gt;Зло је поћи, а горе не поћи:&lt;br /&gt;Да с’ не бојим цара и царице,&lt;br /&gt;'''Ја се бојим бога и Јована''';&lt;br /&gt;Баш ћу поћи, да нећу ни доћи!
** ''[[s:Марко Краљевић и Арапин|Марко Краљевић и Арапин]]''

* Ој госпођо, Туркињо ђевојко!&lt;br /&gt;Што нагони тебе у језеро?
** ''Марко Краљевић и Арапин''

* О Турчине, жив’ те Бог убио!&lt;br /&gt;Буд ме братиш, што ми жену дајеш?&lt;br /&gt;Мене твоја жена не требује,&lt;br /&gt;У нас није кано у Турака,&lt;br /&gt;Снашица је, кано и сестрица.
** ''[[s:Марко Краљевић и Алил-ага|Марко Краљевић и Алил-ага]]''

* Кад мој топуз из мора изишó,&lt;br /&gt;Онда ’ваки ђетић постануо!
** ''[[Смрт Марка Краљевића]]''

* '''Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега [[јунак|јунака]]'''.
** ''[[s:Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Живот и обичаји народа српскога]]''

* '''Боља је лепа смрт но рђав живот.'''
** Станоје М. Мијатовић, ''Краљевић Марко у народној успомени'', „Марко и Св. Петар”, [https://pretraziva.rs/show/nova-iskra--1911-07-01.pdf &quot;Нова искра&quot;] (1911) стр. 206.

== О Марку у народном предању ==
[[Датотека:Voukashin and him son.jpg|мини|Бјежи Марко испред родитеља,&lt;br /&gt;Јер се њему, брате, не пристоји&lt;br /&gt;Са својим се бити родитељем.]]

* '''Свако Туре може везир бити''',&lt;br /&gt;'''А [[јунак|јунака]] нема као Марко'''!
** ''[[s:Лов Марков с Турцима|Лов Марков с Турцима]]''

* Није куја окотила [[вук|вука]],&lt;br /&gt;Ни Туркиња родила јунака,&lt;br /&gt;Кô Српкиња Краљевића Марка.
** ''[[s:Није куја окотила вука|Није куја окотила вука]]''

* Али вила међ вилама каже:&lt;br /&gt;„О чујете, виле другарице,&lt;br /&gt;'''Не стријељајте по гори јунака''',&lt;br /&gt;'''Док је гласа Краљевића Марка'''&lt;br /&gt;'''И његова виловита [[Шарац|Шарца]]'''&lt;br /&gt;'''И његова шестопера златна''';&lt;br /&gt;Што сам јадна од њег’ претрпила,&lt;br /&gt;И једва сам и жива остала!”
** ''[[s:Марко Краљевић и вила|Марко Краљевић и вила]]''

* Све повика мало и велико:&lt;br /&gt;„Бог да живи Краљевића Марка,&lt;br /&gt;Који земљу од зла избавио,&lt;br /&gt;Који сатре земљи зулумћара;&lt;br /&gt;Проста мʼ била и душа и тело!”
** ''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]''

* Сједи јунак у пољу широку,&lt;br /&gt;У ледину копље ударио,&lt;br /&gt;За копље је коња привезао,&lt;br /&gt;А пред њиме стоји тулум вина;&lt;br /&gt;Не пије га чим се пије вино,&lt;br /&gt;Већ леђеном од дванаест ока,&lt;br /&gt;Пола пије пола коњу даје;&lt;br /&gt;Коњ му није каквино су коњи,&lt;br /&gt;Веће шарен, како и говече;&lt;br /&gt;'''Јунак није какви су јунаци''':&lt;br /&gt;На плећима ћурак од [[вук|курјака]],&lt;br /&gt;На глави му капа од курјака,&lt;br /&gt;Привезо̑ је мрком јеменијом;&lt;br /&gt;Нешто црно држи у зубима&lt;br /&gt;Коликʼ јагње од пола године.
** ''[[s:Марко Краљевић и Вуча џенерал|Марко Краљевић и Вуча џенерал]]''

* Кад ујутру јутро освануло,&lt;br /&gt;Одмах позна стража од Арапа&lt;br /&gt;Да у војсци не имаде Марка,&lt;br /&gt;Па повика стража од Арапа:&lt;br /&gt;„Сад навали, љута Арапијо!&lt;br /&gt;'''Нема оног страшнога јунака'''&lt;br /&gt;'''На шарену коњу великоме'''”.
** ''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]''

* Кад то зачу Вукашине краљу,&lt;br /&gt;Скочи краљу од земље на ноге,&lt;br /&gt;Па потрже злаћена ханџара&lt;br /&gt;Да убоде свога сина Марка.&lt;br /&gt;'''Бјежи Марко испред родитеља''',&lt;br /&gt;'''Јер се њему, брате, не пристоји'''&lt;br /&gt;'''Са својим се бити родитељем'''.
** ''[[s:Урош и Мрњавчевићи|Урош и Мрњавчевићи]]''

* Питали Краљевића Марка, како је постао [[јунак]], а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од [[дете|ђеце]]: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим. '''А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити'''. 
** ''[[s:Како се Краљевић-Марко јунаштву научио|Како се Краљевић-Марко јунаштву научио]]''

* Али Пав’о Бановић сестри својом одговара:&lt;br /&gt;„'''Није оно хурјатин на ливади под шатором,&lt;br /&gt;Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.'''”
** ''Кад је Марко Краљевић пољубио вјереницу, а она га није познала''

* '''Тешко Србљем, ђе им није Марка.'''
** ''[[s:Турци не даду пити у славу Божију|Турци не даду пити у славу Божију]]'', стих 183.

* Ја сам Марко Краљевић, свијет мисли да сам јa умро; али сам се ја сакрио у једну горску вилину пећину од како је пушка на свијет изишла, па све чекам згоду да на мојега шарина узјашем, и моју под мохуром ћорду извадим, да саберен све Србље под један барјак и да пред њина јуришим на турке кликујући: јуриш браћо! за вјеру и за часни крст! да истријебимо душнана.
** ''[[s:Херцеговац и Марко Краљевић|Херцеговац и Марко Краљевић]]''

== Српске народне пословице о Марку ==
* '''Тешко Марку Краљевићу у злу добра чекајући!'''

* Реве на страну, као Марково рало.
** Пјева се како је мајка била намолила Краљевића Марка да се окани четовања, него да оре и тако да храни себе и мајку; али он опет није ћео да оре брда и долине — куд други људи ору, — него орао цареве друмове. Отуд ваља да је ова пословица постала. (''[[s:Орање Марка Краљевића|Орање Марка Краљевића]]'')

* Сва је вика на (онога) Марка (Краљевића).

* '''По што би се потурчио Марко'''? Питао Турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: '''За инат''', честити царе.

* Одвалио као Марко на [[Косово|Косову]].
** Што се онђе није десио?

* Марково благо за Маркову душу.
** Ваља да је од оне пјесме како је Марко Краљевић преобучен у калуђерске хаљине дошао Мини од Костура, који му је дворе био похарао и љубу заробио и донио глас да је Марко умро па му љуба нешто дала Марку за душу. (''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'')

== Цитати о Марку Краљевић ==
* Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.
** [[Вук Караџић]], ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240.

* Кад год јекне песма слободарка,&lt;br /&gt;— тутњи име Краљевића Марка!
** [[Драгољуб Ј. Филиповић]]

* Ђе си, Марко, нагнута делијо? &lt;br /&gt;Иако си турска придворица,&lt;br /&gt;Алʼ си опет наша перјаница.&lt;br /&gt;Појашʼ, Марко, твојега, Шарина,&lt;br /&gt;Од оружја ништа не узимај&lt;br /&gt;До твојега тешка шестоперца;&lt;br /&gt;Њим Алију згоди међу плећа,&lt;br /&gt;Па му на част Пророк и хурије!
** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Горски вијенац]]''

* Ал’ тако ми српске вере,&lt;br /&gt;Вере од јунака,&lt;br /&gt;Упамтиће добро Турци&lt;br /&gt;Краљевића Марка.
** [[Љубомир Ненадовић]], ''[[s:Марко|Марко]]'' (1844)

* Умре Марко, њега нам нестаде,&lt;br /&gt;Али ништа, бар винца остаде,&lt;br /&gt;Јер да јʼ Марко још живео дуже,&lt;br /&gt;Све би винце попио нам, друже.
** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 329–332.

* Доле црна ноћи! — Сини опет грбе!&lt;br /&gt;Води сложне ка победи Србе!&lt;br /&gt; Устај, Марко! Куцнуо је час!&lt;br /&gt;Трзај сабљу, род те чека вас!
** [[Јован Ђорђевић]], говори Вила Марку у ''Марковој сабљи'' (1872)

* Напред, децо! — Кад вас љубав спаја жарка,&lt;br /&gt;Пред вама је „Сабља Краљевића Марка!”
** Јован Ђорђевић, говори Марко Краљевић ''Марковој сабљи'' (1872)

* […] Марко штити правду као бог, Марко је крв и кост краљевска, оригинална. Један ударац, и образ дође на своје место…
** [[Исидора Секулић]], ''Портре живога човека''

* Њихов највећи јунак Марко, који се како-тако слаже с царем у Једрени, може да се узме као неки сиров пандан грчком Хераклу и перзијском Рустану, али дабоме на врло варварски скитски начин…
** [[Јохан Волфганг Гете]]

* Кад се упознајемо с именима, који су као прадедови велике уметничке фамилије многих уметничких дела, онда се од нас тражи више напора, више познавања, него кад ушчитамо неко дело које стоји само о себи. Таково је велико име Краљевић Марко. Много се о њему писало, много певало, много говорило. У самом имену постоји неко магичко деловање. Кад га изговорите, није од навике, него од унутарње тајне, — то име се шири, расте и ви се осећате победником…
** Станислав Жупић (''Живот и рад'', бр. 6. март 1932, стр. 381.)

* Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог” носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
** [[Арчибалд Рајс]], ''Чујте Срби''

== Спољашње везе==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Краљевић, Марко}}
[[Категорија:Умрли 1395.]]
[[Категорија:Српски витезови]]
[[Категорија:Српски краљеви]]</text>
      <sha1>jsqmo0p01vxrfs0pseyr1il7bu8qjik</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>