Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 4 1320 121606 121189 2022-07-19T23:59:30Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Гавро Бабић]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Михаил Бакуњин]] (1814-1876) ;[[Аутор:Есад Беј|Есад Беј]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Александар Беркман]] (1870-1936) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Стеван Бешевић]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Јарослав Бидло]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Адолф Бланки]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Саво Бобаљевић]] ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Валтазар Богишић]] ;[[Аутор:Григорије Божовић|Григорије Божовић]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Милутин Бојић‎]] ;[[Аутор:Никола Боројевић|Никола Боројевић]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Јован Бошковић‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Благоје Бранчић]] ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Драгомир Брзак]] ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Вера Бугарска-Чонић]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Иван Бунић Вучић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Михо Бунић Бабулинов]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Марин Бурешић]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] crh4xzcme8g4st0kn31c8ypu08m7yrs 100 17235 121602 121559 2022-07-19T23:36:30Z Wlodzimierz 28 /* Песме */ wikitext text/x-wiki {{Википедија|Светозар Ћоровић}} [[Слика:Светозар Ћоровић.jpg|200 п|десно]] === Романи === * [[Барон из Дангубице]] * [[Женидба Пере Карантана]] * [[Мајчина султанија]] * [[Стојан Мутикаша (Ћоровић)|Стојан Мутикаша]] * [[Јарани (Светозар Ћоровић)|Јарани]] * [[У ћелијама]] * [[Међу својима (Светозар Ћоровић)|Међу својима]] * [[Мркоњић]] === Драмски текстови === * [[Љубомора]] * [[Крвни мир]] * [[Стана Ранковићева]] * [[Владика у Пољицама]] * [[Он]] * [[Адем-бег]] * [[Птице у кафезу]] * [[Ајиша]] * [[Зулумћар]] * [[Као вихор]] * [[Поремећен план]] * [[Издаје стан под кирију]] * [[Наше позориште]] * [[Тутор]] * [[У мраку (Светозар Ћоровић)|У мраку]] === Приповетке === * [[Записци са Кисјељака]] * [[Из земље Хиришиме]] * [[Народњак]] * [[Дивљак]] * [[Посвадбица]] * [[Шћепан наружник]] ==== Приче о љубави ==== * [[Латинка]] * [[Сан Мехе Фењерџије]] * [[Испод врба]] * [[Даша]] * [[Осман-бегова шаргија]] * [[Стара прича]] * [[Теферич]] * [[На мјесечини (Светозар Ћоровић)|На мјесечини]] * [[На води]] * [[Пуштеница]] * [[Хоџа Салих]] * [[Иза хамама]] * [[Ђул-бегова Зејна]] * [[Хафиз-ефендија]] * [[Халилова кајда]] * [[Уочи свадбе]] * [[На прозору (Светозар Ћоровић)|На прозору]] * [[Тата]] ==== Лица и нарави ==== * [[Божићна плећка]] * [[Једна врло невјероватна прича о Јовану Лумбарди његовој швраки ]] * [[Приложник]] * [[Благо томе ко довијек живи]] * [[Омер-ага]] * [[На припеци]] * [[Хаџи-Пипун]] * [[Два старца]] * [[Мајстор-Петрово срце]] * [[Чудо]] * [[Риједак теферич]] * [[Прије сахране]] * [[Бећир-агин пут]] * [[Под липом]] * [[Марков инад]] * [[Авдага]] * [[Јарани (1908)]] * [[Два мајстора]] * [[Мајстор Обрен]] * [[Смирај (Светозар Ћоровић)|Смирај]] ==== Комшије ==== * [[Махмут-бег]] * [[Са неном]] * [[Ахметага]] * [[Са дјецом]] * [[Синџа]] * [[Вечерњи посједак]] * [[Хаџи-Ибрахимов сан]] * [[Махалска чесма]] * [[У ноћи (Светозар Ћоровић)|У ноћи]] * [[Сусрет (Светозар Ћоровић)|Сусрет]] * [[Куповина]] * [[Догађај]] * [[Под старост]] * [[Код болесника]] * [[Иза ифтара]] * [[У механи]] ==== Приче о биједним људима ==== * [[Другови]] * [[Илијина невоља]] * [[Заборављена кућа]] * [[Јадан, јадан Мишко]] * [[Под пећинама]] * [[Ибрахим-бегов ћошак]] * [[Маркова оставка]] * [[Баба Јованина смрт]] * [[Стари механџија]] * [[На сијелу]] * [[За њим]] * [[Како се Мула-Мехмед оженио]] * [[Васиљев Божић]] * [[Маруша]] * [[Хакија]] * [[Баба Аинђина слава]] * [[Ибрахимови рођаци]] * [[Пендек]] * [[Догађај]] * [[Радост Омера Грбе]] ==== Приче о дјеци ==== * [[Мали просјак]] * [[Богојевљенска ноћ]] * [[На Нову годину]] * [[Савин Божић]] * [[На Васкрс]] * [[У ноћи (Светозар Ћоровић, 1914)|У ноћи]] * [[Павлов капут]] * [[Пањкало]] ==== Записи са села ==== * [[Јединац]] * [[У затвору]] * [[На бијеломе хљебу]] * [[Пријатељи (Ћоровић)|Пријатељи]] * [[Лов на вукове]] * [[Записци са села]] * [[Поп Тандркало]] * [[На визитацији]] * [[Нов ђердан]] * [[Гријех Стипана Чаловине]] * [[Матан десетинар]] * [[Поропчијино путовање]] * [[Отац (Светозар Ћоровић)|Отац]] * [[Освета (Светозар Ћоровић)|Освета]] * [[Просидба]] * [[Кумови]] ==== Приче из немирних времена ==== * [[На сусрет]] * [[Проклетство]] * [[Записци једног заборављеног човјека, гл. II и III]] * [[Мујагино јунаштво]] * [[Белај]] * [[Пред црквеним прагом]] * [[Јарани]] * [[Шпијун]] * [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]] * [[На вежбалишту]] * [[Шта пишу]] * [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]] * [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]] * [[Брђани]] ==== Записци једног заборављеног човјека ==== * [[Мујагино јунаштво]] * [[Белај]] * [[Пред црквеним прагом]] * [[Шпијун]] * [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]] * [[На вежбалишту]] * [[Шта пишу]] * [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]] * [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]] * [[Брђани (Светозар Ћоровић)|Брђани]] === Песме === * [[Пјев'о бих ти]] * [[Небу]] * [[Сунашце сјајно]] * [[Данте]] * [[У зиму]] * [[Често пута]] * [[Пријатељу (Светозар Ћоровић)|Пријатељу]] * [[Стој, путниче]] * [[О, лептиру]] * [[Себичњак]] * [[Мачићи и жаба]] * [[Бебица и сат]] * [[Мала страшивица]] * [[Коврцан]] * [[Нека тужи]] * [[Некад бијах...]] === Успомене о нашим књижевницима === * [[У Змајеву споменицу]] * [[Чика Љубин двобој на Цетињу]] * [[Стеван Сремац у Мостару]] * [[Са Милорадом Митровићем]] * [[Прва пјесма Османова]] * [[Пилипенда (Светозар Ћоровић)|Пилипенда]] * [[О Радоју Домановићу]] * [[Једна успомена на Крањчевића]] === Свједочанства === === Преписка === === Библиографија и литература === === Речник страних и мање познатих речи === === Светозара Ћоровић, живот и рад === * [[Светозара Ћоровић, живот и рад]] {{DEFAULTSORT:Ћоровић, Светозара}} [[Категорија:Светозар Ћоровић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] o7ue0hoe60bp5if06v3rgmfjc7g0zsi 100 24003 121600 120641 2022-07-19T23:23:10Z Wlodzimierz 28 /* Песме из часописа */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милета | презиме = Јакшић | иницијал_презимена = Ј | годинарођења = 1863 | годинасмрти = 1935 | опис = '''Милета Јакшић''' (1863-1935) био је српски књижевник и православни свештеник. | слика = Mileta Jaksic.jpg | опис_слике = | википедија = Милета Јакшић | остава = | остава_кат = }} <center> =Дела= === Христос на путу === [[Анђео смрти]] | [[Беле и црвене руже]] | [[Голгота]] | [[Јован пустињак]] | [[Кукавица (Милета Јакшић)|Кукавица]] | [[Легенда о глувонемој]] | [[Магдалена (Милета Јакшић)|Магдалена]] | [[Маријин вео]] | [[Мирјам]] | [[Мудри слуга]] | [[Мушице]] | [[Ноћ у пустињи]] | [[Прича о ђаволу]] | [[Разбијен крчаг]] | [[Сиротињска крв]] | [[Сироче (Милета Јакшић)|Сироче]] | [[Христос на путу]] | [[Христос у крчми]] <br><br> == Песме == === Песме === [[Nocturni flores]] (I-V) | [[Бог тихи]] | [[Весело је]] | [[Вече на трави]] | [[Вече у шуми]] | [[Жабе (Милета Јакшић)|Жабе]] | [[Живот (2)|Живот (Твоје је јутро које те пробуди...)]] | [[Из Дневника]] | [[Једно јутро]] | [[Крајње куће]] | [[Летњи дани]] | [[Март (2)|Март (Време кад врба...)]]/[[Једном...]] | [[Март|Март (Пустило јару мартовско сунце...)]] | [[На месечини]] | [[Ноћ (2)|Ноћ (Откуд долазиш, разблудна ноћи...)]]/Летња ноћ | [[Обмана (Милета Јакшић)|Обмана]] | [[Пеге (Милета Јакшић)|Пеге]] | [[Песник и песма]] | [[Писмо из манастира]] | [[Рано јутро]] | [[С ветром]] | [[Стари записи]] | [[Старост (Милета Јакшић)|Старост]] | [[Тихо пристаниште]] | [[Утеха (Када за гором...)]] | [[Утеха (Плакати, нашто?...)]] | [[Цветку (Милета Јакшић)|Цветку]] <br> '''МЛАДОСТ''' [[Не могу ти рећи]] | [[Несаница]] | [[Она (Милета Јакшић)|Она]] | [[Очекивање (Милета Јакшић)|Очекивање]] | [[Посета (Милета Јакшић)|Посета]] | [[Последња ружа (Милета Јакшић)|Последња ружа]]/[[У јесен (Милета Јакшић)|У јесен]] | [[Први и други састанак]] | [[Растанак (Милета Јакшић)|Растанак]]/[[На растанку (Милета Јакшић)|На растанку]] | [[У пролеће (Милета Јакшић)|У пролеће]] <br> '''ЉИЉАНИ ПОЉСКИ''' [[Кишица мину]] | [[Метаморфоза]] | [[На омари]] | [[Облаци]] | [[Пред подне]]/[[У пољу (Милета Јакшић)|У пољу]] | [[Успомене (Милета Јакшић)|Успомене]] <br> '''ПРОЛЕЋЕ''' [[Благи ветар]] | [[Међу горама]] | [[Нада (Милета Јакшић)|Нада]] | [[Промахује]] | [[Спавају пупољци]] | [[Тренутак среће]] | [[Уништена песма]] | [[Успомене (Милета Јакшић)|Успомене]] <br> '''ЛЕТЊЕ НОЋИ''' [[Вила (Милета Јакшић)|Вила]] | [[Време (Милета Јакшић)|Време]]/[[Ноћу (Милета Јакшић)|Ноћу]] | [[Звезде (Милета Јакшић)|Звезде]] | [[Ноћ (Милета Јакшић)|Ноћ]] | [[Ноћ на реци]] | [[Ноћна тајна]] | [[Поноћ је... месец]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] | [[Шетња у ноћи]] <br> '''ИДИЛЕ''' [[Ђаво]] | [[Пролетње јутро на селу]] | [[Сеоски песник (Милета Јакшић)|Сеоски песник]] <br> '''МРТВО ЛИШЋЕ''' [[Ведро јутро јарко сунце носи]]/[[Јесење_јутро_(Милета_Јакшић)|Јесење јутро]]/Јесен | [[Данас (Милета Јакшић)|Данас]] | [[Златно јутро огрезло у роси]] | [[Јесен у туђини]] | [[Крајем октобра]] | [[Лето и зима]] | [[Мртва срца]] | [[На храсту ћуте]] | [[Сунце сја]] | [[Тихи ветар када поремети]] | [[Тихо је... капље]] | [[У гори јесен стоји]] <br> '''БЕЗ ОДЈЕКА''' [[Вече (Милета Јакшић)|Вече]] | [[Над понором]] | [[Несаница (Милета Јакшић)|Несаница]] | [[Нов]] | [[Славуј (Милета Јакшић)|Славуј]] | [[Ћутати]] | [[У пролазу (Милета Јакшић)|У пролазу]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] <br> '''ЈЕСЕЊИ ВЕТАР''' <center> [[Ветар позне јесени]] | [[Јесењи ветар]] | [[Новембар (Милета Јакшић)|Новембар]] | [[Прошло]] <br> '''ВЕЛИКА ТИШИНА''' [[Велика тишина]] | [[Ова тишина]] | [[Позив (Милета Јакшић)|Позив]] | [[Привиђења]] | [[У магли (Милета Јакшић)|У магли]] <br> '''ЗИМА''' [[Болестан дан]] | [[Вечерња тишина]] | [[Живот (Милета Јакшић)|Живот]] | [[Животу (Милета Јакшић)|Животу]] | [[За друговима]] | [[Зимска ноћ (Милета Јакшић)|Зимска ноћ]] | [[Кад с планина]] | [[Као у тамници]] | [[Мој пријатељ и ја]] | [[Мокра брда, мокри лузи]] | [[Повратак (Милета Јакшић)|Повратак]] | [[После болести]] | [[Пролази живот]] | [[Пуста кућа]] | [[Самоћа (Милета Јакшић)|Самоћа]] | [[Старац (Милета Јакшић)|Старац]] | [[Старим путем]] | [[Суморни дани (Милета Јакшић)|Суморни дани]] | [[Тишина (Милета Јакшић)|Тишина]] <br> '''МОЈ ЗАВИЧАЈ''' [[Мој завичај]] | [[Пљусак]] | [[Погреб (Милета Јакшић)|Погреб]] | [[Прошлост]] | [[Стари орах]] <br> '''СМРТ''' [[Анахорета (Милета Јакшић)|Анахорета]] | [[Буба]] | [[Исељеници]] | [[Јагње]] | [[Једног пролетњег дана]] | [[Једном...]] | [[Лубања]] | [[Мали погреб]] | [[Недеља после подне]] | [[Распеће]] | [[Скитница]] | [[Смрт (Милета Јакшић)|Смрт]] | [[Ствари које су прошле]] | [[Тајна (Милета Јакшић)|Тајна]] | [[Усамљена кућа]] <br> '''РЂАВИ ТРЕНУЦИ''' [[Без посла]] | [[Дон Кихот]] | [[Живот (Милета Јакшић)|Живот]] | [[Рђави тренуци]] | [[Савет Музи]] <br> '''СТАРИНА''' [[Дух косовског витеза]] | [[Монах]] | [[Под кулом цара Лазара]] | [[Роб(Милета Јакшић)|Роб]] | [[Стара прича (Милета Јакшић)|Стара прича]] | [[Старина]] | [[Христос је устао из мртвих]] <br> '''ЛЕГЕНДЕ''' [[Голгота]] | [[Дрен]] | [[Зова]] | [[Јешуа Машиах]]/[[Христос на путу]] | [[Јован пустињак]] | [[Легенда о глувонемој]] | [[Магдалена (Милета Јакшић)|Магдалена]] | [[Маријин вео]] | [[Мирјам]] | [[Ноћ у пустињи]] | [[Христос у крчми]] <br> '''СПАЉЕНЕ ПЕСМЕ''' [[Бићете ми близу]] | [[Бол из прошлости]] | [[Ви сте отишли]] | [[Једнога дана]] | [[Мрзиће нас]] | [[На овом месту]] | [[Нема писма]] | [[Ноћни гласови (Милета Јакшић)|Ноћни гласови]] | [[Опростите]] | [[Сакрите ове песме]] | [[Судба (Милета Јакшић)|Судба]] | [[У албум (Милета Јакшић)|У албум]] | [[Шетња (Милета Јакшић)|Шетња]] <br> '''QUODLIBET''' (Епиграми) [[De gustibus]] | [[Ende gut — alles gut]] | [[L’ impossible]] | [[Антиквириран]] | [[Глад (Милета Јакшић)|Глад]] | [[Зашто? Зато!]] | [[Крађа]] | [[Моја досетка]] | [[Моје жеље]] | [[Пред изборе у неком срезу]] | [[Рђав ђак]] | [[Улизица]] | [[Чувари парнаса]] <br> === Песме из часописа === [[Витезови (Милета Јакшић)|Витезови]] | [[Да мајке имадем... (Милета Јакшић)|Да мајке имадем...]] | [[Ждрали]] | [[Жртва (Милета Јакшић)|Жртва]] | [[Зимска ноћ (Милета Јакшић - Стражилово)|Зимска ноћ]] | [[Из даљине (Милета Јакшић)|Из даљине]] | [[Имао сам... (Милета Јакшић)|Имао сам...]] | [[Јесење јутро (Милета Јакшић)|Јесење јутро]] | [[Јесењи дан (Милета Јакшић)|Јесењи дан]] | [[Јесењи дарови (Милета Јакшић)|Јесењи дарови]] | [[Јесињи лист (Милета Јакшић)|Јесињи лист]] | [[Јутро (Милета Јакшић)|Јутро]] | [[*** Кад сам поред тебе, ја застрепим лако]] | [[Крај шуме (Милета Јакшић)|Крај шуме]] | [[Крчмарици (Милета Јакшић)|Крчмарици]] | [[Куд ћеш... (Милета Јакшић)|Куд ћеш...]] | [[Љубав (Милета Јакшић)|Љубав]] | [[Млади Лир]] | [[Младој познаници]] | [[Младом другу (Милета Јакшић)|Младом другу]] | [[Могила]] | [[Молитва (Милета Јакшић)|Молитва]] | [[На брегу (Милета Јакшић)|На брегу]] | [[*** На криоцу ветра летио бих тужан]] | [[На развалинама (Милета Јакшић)|На развалинама]] | [[На растанку-Јавор (Милета Јакшић)|На растанку (Јавор)]] | [[На растанку (Милета Јакшић)|На растанку]]/[[Растанак (Милета Јакшић)|Растанак]] | [[Небесни гост (Милета Јакшић)|Небесни гост]] | [[*** Не питај за јаде ове]] | [[Ноћу (Милета Јакшић)|Ноћу]]/[[Време (Милета Јакшић)|Време]] | [[Ноћ у пољу (Милета Јакшић)|Ноћ у пољу]] | [[Окови (Милета Јакшић)|Окови]] | [[*** O љубави слатка, птичице безбрижна]] | [[Опомена (Милета Јакшић)|Опомена]] | [[Песнику (Милета Јакшић)|Песнику]] | [[Повратак (Милета Јакшић - Стражилово)|Повратак]] | [[Пред пролеће (Милета Јакшић)|Пред пролеће]] | [[Свирачици (Милета Јакшић)|Свирачици]] | [[Сеоски песник (Милета Јакшић)|Сеоски песник]] | [[Сироче-песма (Милета Јакшић)|Сироче]] | [[Случајни састанак (Милета Јакшић)|Случајни састанак]] | [[Срцу (Милета Јакшић)|Срцу]] | [[Стари мач (Милета Јакшић)|Стари мач]] | [[*** Ти си к'о цветак, што мири у лугу]] | [[Тихо је... (Милета Јакшић)|Тихо је...]] | [[*** У густом жбуну једном где грање шумори мило]] | [[У зору (Милета Јакшић)|У зору]] | [[У јесен (Милета Јакшић)|У јесен]]/[[Последња ружа (Милета_Јакшић)|Последња ружа]] | [[У магли (Милета Јакшић)|У магли]] | [[У пољу (Милета Јакшић)|У пољу]]/[[Пред подне]] | [[У пролеће 1 (Милета Јакшић)|У пролеће]] | [[У самоћи (Милета Јакшић)|У самоћи]] | [[У спокојству]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] | [[У шуми (Милета Јакшић)|У шуми]] <br> === Песме преведене === [[Апелес и магаре (Милета Јакшић)|Апелес и магаре]] | [[Дитирамб (Милета Јакшић)|Дитирамб]] | [[Кир-Дима (Милета Јакшић)|Кир-Дима]] | [[Магарац и славуј (Милета Јакшић)|Магарац и славуј]] | [[На Дунаву (Милета Јакшић)|На Дунаву]] <br><br> == Приповетке == === Нечиста кућа === [[Rosa, rosae]] | [[Ах, Матилда!]] | [[Божитњи сан]] | [[Глад (Милета Јакшић)|Глад]] | [[Даћа]] | [[Демон]] | [[Други тенор]] | [[Дубок је корен]] | [[Литија]] | [[Мали брат]] | [[Мистерије]] | [[Нечиста кућа]] | [[Новац душогубац]] | [[Остављена]] | [[Пророштво]] | [[Светац који не помаже]] | [[Стадо]] | [[Страх (Милета Јакшић)|Страх]] | [[У огледалу]] | [[Црквењаково прасе]] | [[Црно маче]] | [[Шта је видео Пера Детлић]] <br> === Из часописа === [[Први пољубац (Милета Јакшић)|Први пољубац]] <br><br> == Драме == [[Урок]] <br><br> == Романи == [[Роман усамљеног човека]] </center> [[Категорија:Милета Јакшић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] pa9mlbxknj0c47zqdvu20h516wpff2t 0 27120 121594 63448 2022-07-19T22:00:34Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Одјек (''-{Die Bergstimme}-'') | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац = Коста Абрашевић | белешке= }} [[Слика:Kosta_Abrasevic.jpg|80 п|центар]] {{Поезија| <center>'''Одјек'''</center> <center>— По Хајнеу —</center> Кроз гору коњик хита, лице му сетно, бледо, Мори га туга, мори га вај. "3ар нигде да ме прођу жића ми горки дани, "Ил’ у гробу, можда, тек је јаду крај?" А одјек гором јечи: „У гробу тек је крај!...“ Затрепта бујно лишће... за облак месец скри се... Славујев јекну глас... "О, небо, где ћу наћи станка и покој души? Да није у гробу спас?“ А одјек гором јечи: „У гробу само је спас!...“ Топота помног коња кроз лисну густу гору Потмули бруји јек. "О, куда сада гредем, да л' на крај света мору, Ил’ тамном гробу већ?“ А одјек гором јечи: "Ка тамном гробу већ...“ Сенку за сенком јела промнче помни коњиц. Тек сова изви глас. „О, збогом, свете мрски, — о, збогом, жићу горки, У гробу тек је спас!" А одјек гором јечи: „У гробу тек је спас!...“ 1894 г. Шабац}} === Извор === * [http://www.dlib.mk/bitstream/handle/68275/379/84423434.pdf?sequence=1&isAllowed=y Коста Абрашевић, „Песме“, Социјалистичка издавачка књижара "Туцовић", Београд, 1920], стр. 11 {{ЈВ-аутор|Коста Абрашевић|1894}} [[Категорија:Коста Абрашевић]] [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Хајнрих Хајне]] th2wj7lx1oxnlh56ha9d5l9t3ertoj0 250 27912 121608 66026 2022-07-20T00:51:36Z Wlodzimierz 28 /* Кориговано */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="3" user="Wlodzimierz" /></noinclude>{{Средина| '''А''' }} {| | <poem> '''А,''' прво слово азбуке. Код Римљана А се стављало испред имена младића на војној дужности, а означавало је да су у доба пубертета. Употребљавало се до краја царства. Код нас А носе на еполе- тама сви који служе у 6 пешадиском пуку „Краља Александра -{I}-“, чије је се- диште у Бијељини. Поред тога носили су га сви официри, као и сва Краљева гарда, на кокарди за владе Блаженопо- чившег Краља Александра -{I}- Уједините- ља. А носе на еполети и официри на служби у пешадијској подофицирској школи „Краља Александра -{I}-” у Београду. (У Морзеовој азбуци '''а''' има овај знак: .—). А на авиону означује да је авион извиђачки. У физици '''а''' је скраћеница за ампер. '''а/а (-{аd acta}-),''' ставља се на акта која су свршена и значи да их треба ставити у архиву. Долази као скраћеница ла- тинских речи, -{ad acta}- (у акта). Нашим војним правилима о службеној преписци није предвиђена. '''А. 1,''' чехословачки школски аероплан, двосед, двокрилац, мотор Мерцедес или -{Blesk}-, 100 кс. '''А 11,''' чехословачки авион за извиђање са мотором -{B. M. W. (Water)}- 240 кс., дво- сед. Особине као А. б 12. '''А 12,''' чехословачки авион за извиђа- ње, двосед с мотором -{Maybach}-, 240 кс. својства као А. б 12. '''А 30,''' чехословачки авион за извиђа- ње, двосед с мотором Лорен - Дитрих 450 кс. Хоризонтална брзина 215 км. '''А. б 12,''' чехословачки авион за извиђа- ње, са мотором -{Perun II}- 240 кс., хори- зонтална брзина: 190 км.; врхунац, 7600 м, брзина пењања на 1000 м. 2’, на 3000 </poem> | <poem> м. 8’30”, на 5000 м. 19’20”. Носи 180 кгр. горива. '''АБАБ''' (тур.) матроз, веслар. '''АБА ГАРИМА,''' место у Абисинији, код кога се 1896 г. водила велика битка из- међу Италијана и Абисинаца. '''АБАЈИ,''' назив Плавог Нила, који носи ова река на абисинској територији, по изласку из језера Цана. '''АБАЈЛИЈА,''' народни назив за коњско ћебе. '''АБАКИНКА''', река у Русији десна при- тока Кубана, на којој је, 30 септембра 1720 г., руски одред потукао турски, који је имао 25.000 људи. '''АБАНГА,''' поглавица људождера-црна- ца, који насељавају предео Ниам-Ниам и Момбуту (Конго). '''АБАСА К. КОНСТАНТИН,''' познати ру- ски војни писац и професор војних шко- ла (1841—1906). '''АБАСКАЛ ДОН ХОЗЕ - ФЕРНАНДО,''' шпански маршал, (рођ. у Овиедо, 1743, умро у Мадриду, 1821 г.). &nbsp;Врло млад ушао у војску и, 1775 г., као пуковник, учествовао у рату у Афри- ци, у Мароку, борећи се против Фран- цуза. 1796 произведен у чин бригадног генерала и послан на Кубу, где је утвр- дио Хавану. &nbsp;1808 г., када су се Перуанци подигли на устанак против Шпаније, постав- љен је за главног команданта трупа, и потукао побуњенике. Због тог свог успе- ха био је одликован и произведен у чин маршала. &nbsp;Ратовао је и у Аргентини. Умро је у Мадриду 1821 г. '''АБАТУЧИ,''' позната војничка породица са Корзике, која је дала француској вој— </poem> |}<noinclude>{{Средина| — 7 — }} <references/></noinclude> klpobavm4dwlndsvv6pizxqlghgmlns 0 30016 121616 74851 2022-07-20T05:43:25Z Sergey kudryavtsev 803 iwiki wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нона (''-{Die Nonne}-'') | одељак= | аутор= Лудвиг Уланд | преводилац= Јован Дучић | година= 1896 | белешке= }} <poem> У врту манастира Корача бл'једа нона, А свјетли месец сјаје Кроз осјенчене краје, Куд плачна ходи она. „Умро је, благо мени, Милосник срца мога, А он ће анђео бити; Нећу да сузе лијем, Опет га љубит' смијем — Анђела, Боже, твога...” И приђе икони Дјеве И дивне диже очи — Света икона мала Чудним је сјајем сјала, Кроз сјенку тихе ноћи. Па клече, скрсти руке — — А мирно и нечујно Самрт јој ступи ближе, Па густи вео диже И љубну лице бујно... </poem> == Извор == 1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138. [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Лудвиг Уланд]] [[Категорија:1896.]] [[de:Die Nonne (Uhland 1815)]] [[pl:Zakonnica]] 06lpa7glhsmawjsa358wi7cwvlcsbar 250 31022 121607 72349 2022-07-20T00:08:33Z Wlodzimierz 28 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="3" user="Zoranzoki21" /></noinclude>ПРЕДГОВОР Приступајући изради '''„Илустроване војне енциклопедије“''', једина ми је намера била да нашим активним и резервним официрима, војним чиновницима, подофицирима и осталим војним лицима пружим лако прегледан енциклопедиски извод целокупног војничког знања, служећи се у пуној мери нашом и страном војном литературом, која ми је стајала на расположењу. Према томе, ако '''„Илустрована војна енциклопедија“''' успе у постављеном задатку, то, ни у ком случају неће бити моја заслуга, већ заслуга оних војних писаца чијим сам се делима служио, и којима овом приликом захваљујем. Београд, априла 1936 г. '''Бор. М. Срећковић,''' пешад. пуковник у пензији<noinclude><references/></noinclude> 8dxncqf44i7yqomcx2bzq9tt682d1bb 0 40067 121612 119647 2022-07-20T05:29:07Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910. '''COBISS.SR-ID - 512129192''' <small>(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/512129192)</small> == ЗАБАВЕ == <poem> '''1. Песме''' Све су песме, које ћемо овде даље навести, забележене тачно народним језиком. Полугласник је означен као (а). Понека се песма пева у мало друкчијим варијантама и у Лужници и у Нишави, и ми смо је навели у оба облика. За по неколико песама из истог места, које долазе једна за другом, забележено је увек на крају последње од њих, одакле су и од кога су чувене. </poem> === '''а) „Седенћарске" песме''' === '''(ПРЕЛСКЕ ПЕСМЕ)''' * [[Збирајте се, друшће, на седенћу]] * [[Карај, Донће, до крај да карамо]] * [[Ој ти, Радо, бела Радо]] * [[Два голуба једно гнездо граде]] * [[Сан уснила краљица Милица]] * [[Што ме је мило и драго]] * [[Што ме је мило, да гледам]] * [[Вело-ле, Вело убава]] * [[Додај ми, мале, Стојана]] * [[Кој ми шета око врата]] * [[Ја залибим једно либе]] * [[Овце пасе мома Магдалена]] * [[Клета да је, клета да је, сакојака друшћа]] * [[Појде Јана, појде Јана]] * [[О, ти Дено, кара-Дено]] * [[Леле, Радо, бела Радо]] * [[Руса, Лено, цвече сеје]] * [[Играла сам русалију]] * [[Играј, Јано, да играмо]] * [[Ајде, Радо, да легамо]] * [[Ој, Јоване, гудоване]] * [[Проклет да је ко рече]] * [[Узми ме ти, моме Русе]] * [[Месечино Давино]] * [[Јован шета по градину]] * [[Доделе Марало, шарене ти чорапе]] * [[Ти, душо, ти ми мину през горе]] * [[Облага се момак и девојћа]] * [[Леле, Петре, леле ситноковче]] * [[Запоја девојћа над манастир]] * [[Левен Јово село шета]] * [[Јану мајћа, Јану мајћа на далеко дава]] * [[Појдо рано на воду (1)|Појдо рано на воду]] * [[Појдо рано на воду (2)|Појдо рано на воду]] * [[Појдо рано на воду (3)|Појдо рано на воду]] * [[Појдо рано на воду (4)|Појдо рано на воду]] * [[Појдо рано на воду (5)|Појдо рано на воду]] * [[Појдо рано на воду (6)|Појдо рано на воду]] === '''б) Сватовске песме''' === * [[Куде си била девојћо]] * [[Не предавај се, девојћо]] * [[Куде појде, брале, за девојћу]] * [[Још се мајћи за л(а)жу чинило]] * [[Остан’ збогом, мале остарела]] * [[Убава добра девојћо]] * [[Не врљај жито, девојћо]] * [[Преклон’ се, севди Сусе]] * [[Девојчице убавчице, ти једна у мајћу]] * [[Девојћа седи под горе]] * [[Синоч Марко од Солуна дојде]] * [[Краљ будимски две радости чини]] === '''в)''' '''Жетелачке песме''' === '''<small>И ОСТАЛЕ, КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ УЗ ДРУГЕ ПОЉСКЕ РАДОВЕ</small>''' * [[Застоја се слнце на сред небо]] * [[Намеримо злога чорбаџију]] * [[Здрава се Стана поболе]] * [[Сунце зађе, мрак по поље паде]] * [[Овчар по брег оди]] * [[Рано ранила Петкана]] * [[Постој слнце, рано не заоди]] * [[Вида болна лежи]] * [[Стојан иде од орање]] * [[Рано ми је слнце огрејало (296)|Рано ми је слнце огрејало]] * [[Јечам жела Ружица девојћа]] * [[Седе јунак на равно Косово]] * [[Засвирило момче Загорче]] === '''г)''' '''Лазаричке песме''' === * [[Девојци]] * [[Момку]] * [[Девојчици]] * [[Невести]] * [[Мужу]] * [[Жени]] * [[Баби]] * [[Деди]] * [[Војнику]] * [[Ђаку (Лазаричка песма)|Ђаку]] * [[Попу (Лазаричка песма)|Попу]] * [[Учитељу]] * [[Овчару]] * [[Кући]] * [[Отварајте нове порте, Ладо, Ладо]] * [[Поиграјте, Лазарће]] === '''д)''' '''Краљске песме''' === * [[Момку (Краљска песма)|Момку]] * [[Опет момку]] * [[Девојци (Краљска песма)|Девојци]] * [[Жени (госпођи)]] * [[Човеку]] * [[Газди и трговцу]] * [[Невести (Краљска песма)|Невести]] * [[Овчару (овцама)]] * [[Војнику (Краљска песма)|Војнику]] * [[Учитељу (Краљска песма)|Учитељу]] * [[Орачу (човеку)]] * [[Момчету]] * [[Момку или момчету]] * [[Ђаку (Краљска песма)|Ђаку]] * [[Овчару (Краљска песма)|Овчару]] * [[Псу овчарском]] * [[Детету мушком (беби)]] * [[Детету женском (беби)]] * [[Господину (чиновнику уопште)]] * [[Војнику (Краљска песма-2)|Војнику]] === '''ђ) Женске песме<ref>Све су ове песме заједничке у целом овом крају. Нема ниједне од тих песама да се за њу може рећи, да се пева само у једном селу, а да је непозната у околини. А нема ниједне од тих песама да би се за њу могло рећи, да је она својина само, рецимо, Лужнице, а да се не пева и у Нишави. Ове се песме певају само приликом пољских радова: на жетви и копању.</ref>''' === <small>'''(КОЈЕ ПЕВА ЖЕНСКИЊЕ ПРИЛИКОМ ПОЉСКИХ РАДОВА)'''</small> <small>'''Из Лужнице'''</small> * [[Заспал Ива у росне ливаде]] * [[Сл(а)нце ни трепти да зајде]] * [[Девојћа је крај гору стајала]] * [[Ја си појдо там доле]] * [[Мароле, Маро, Марушће]] * [[Колико је поље орманито]] * [[Девојћа је дивја перуника]] * [[Колико је село Камбелево]] * [[Зелени се зелена ливада]] * [[Стан, јуначе, чудо да гледамо]] * [[Дојде цвеће из Совију]] * [[Дунав тече под Јелита града]] * [[Поболе се момче Димитрије]] * [[Стојанће девојћо]] * [[Еј соколе, сив зелен соколе]] * [[Молила мајћа Стојана]] * [[Жалила бела Божана (Из Лужнице и Нишаве)|Жалила бела Божана]] * [[Мори Миљо, виде ли ми коња]] * [[Сестра брата на обед дозвала]] * [[Рано ранила Јелена]] * [[Драгомане, коси ли ти коса]] * [[Сланце зајде, мрак по поље паде]] * [[Ладом се гора залади]] * [[Карван кара Ћира ћириџија]] * [[Ладна горо, да вере си ладна]] * [[Девојћа је Бога помолила (1)|Девојћа је Бога помолила]] * [[Девојћа је Бога помолила (2)|Девојћа је Бога помолила]] * [[Девојћа је црне очи клела]] * [[Ја подуни, ветре горјанине]] * [[Дунав тече под Јелита града (1)|Дунав тече под Јелита града]] * [[Седи Јана на равно Косово]] * [[Појде Марко из гору зелену]] * [[Платно бели Марица девојћа]] * [[Рано рани Марко Краљевићу]] * [[Месец кара Даницу звездицу]] * [[Јадна Јанће, што се не одаваш?]] <small>'''Из Нишаве'''</small> * [[Мароле, црна робињо]] * [[Гороле, горо зелена]] * [[Жела клела Катица девојћа]] * [[Летело тиче на јато]] * [[Петкано, млада бездетко]] * [[Слнце се слага да зајде]] * [[Девојћа је своје очи клела]] * [[Девојћа је Бога помолила]] * [[Суноч одим, ништа не украдо]] * [[Што град Смедерево ваздан затворено]] * [[Под небо лету три кукавице]] * [[Јабалка ми род родила]] * [[Сестра брата од дела окала]] * [[О леле варај, сирото]] * [[Карала Милка ћирију]] * [[Дуни ми, ветре ладане]] * [[Запладни Јован с овнове]] * [[Проклета да је девојћа]] * [[Постој, слнце, ранко не заоди]] * [[Жалба ли те војно сељанине]] * [[Тодоро, горо зелена]] * [[Неје ми срце весело]] * [[Турчин седи на постиљћу]] * [[Синоч Миља сина заженила]] * [[Цовара свири у горе]] * [[Велика гора зелена]] * [[Сан гледала краљица Богдана]] * [[Сиво се стадо узвило]] * [[Овце пасе Јелена девојћа]] * [[Што ме је мило и драго (1)|Што ме је мило и драго]] * [[Синоч Марко од Солуна дојде (1)|Синоч Марко од Солуна дојде]] * [[Сено бере Косовка девојћа]] * [[Порасал је селин до појаса]] * [[Виче ми се, малеле моја]] * [[Ој убава мала момо]] * [[Ој убава мала мома (1)|Ој убава мала мома]] * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * [[Варал Никола Љиљану]] * [[Пладница, брале, а ми си воду немамо]] * [[Две ми вране високо лете]] * [[Лојзе сади Недин башта]] * [[Девојћа је црне очи клела (1)|Девојћа је црне очи клела]] * [[Таван се облак зададе]] * [[Слнце јарко, не заоди ранко]] * [[Марко лаже Моравће девојће]] * [[Девојћа је под ђула заспала]] * [[Кукавица за порода кука]] * [[Ао Јано, Јано беспородна]] * [[Сви јунаци мајће прежалеше]] * [[Остала је Мара удовица]] * [[Јанко дава злато за девојћу]] * [[Калено Пено, роднино]] * [[Пошла Јана да кумује]] * [[Војвода дојде у село]] * [[Ој војно, војно, Страторе]] * [[Стојану књига пристиже]] * [[Оделил чича братенче]] * [[Мајћа сина на пут испрачује]] * [[Два се снега на планину белеју]] * [[Рано ми је слнце огрејало]] * [[Не дреми, Ненће бајино]] * [[Ој јаблко, зеленико]] === '''е) Разне песме''' === <small>'''ЖЕНСКЕ И МУШКЕ, КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ ПРИЛИКОМ СЛАВА И ДРУГИХ ВЕСЕЉА'''</small> * [[Заспала Света Недеља]] * [[Сабрали се сабор свеци]] * [[Колка је Стара Планина]] * [[Два су брата много живовали]] * [[Одели чича братенче]] * [[Ловџије у лов отоде]] * [[Маглица се през дел предевала]] * [[Петкано, мома Петкано]] * [[У горице нигде никој нема]] * [[Град градила бела Неда]] * [[У село су зле богиње]] * [[Устануле воде и Јордане]] * [[Синоч мајћа дете породила]] * [[Поранила два стара путника]] * [[Што се бели у Старе Планине]] * [[Гарван гаче Дамњану на двори]] * [[Огрејала јасна месечина]] * [[Змај девојћу през горицу л(а)же]] * [[Огањ гори меџу две планине]] * [[Ветар ми веје, гору лелеје]] * [[Три кукавице под небо лету]] * [[Марко коси сено на планину]] * [[Ој Неће, Неће, стамболско цвече]] * [[Точи вино, Ћине, да пијемо]] * [[Појде Марко през горе зелене]] * [[Ђул девојћа под ђула заспала]] * [[Варала се змија и девојћа]] * [[Обложи се Тодоре везире]] * [[Скупише се триест капетана]] * [[Учи ме мале, реди ме, како чу, мале, да прајим]] * [[Весела Стојно, весела]] * [[Синоч коњи не дојдоше]] * [[Негде свире нове гајде]] * [[Град градила бела Рада]] * [[Два ми дела равно расли]] * [[Десету вечер вечерамо]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Из Лужнице и Нишаве]] iur67kzdzfkqgazmcz3me2gjsn1evfl 0 40782 121613 119741 2022-07-20T05:33:36Z Bokini 2804 /* Извор */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Зажени се Павол, добар јунак]</big>''' }}</center> Зажени се Павол, добар јунак, па испроси Велику девојћу. Он је проси, она му подноси. Па говори Павловата мајћа: „Синко Павле, материно дете, {{стих|5}} ти да манеш Велику девојћу. мајћа че ти друго љубе најде, другу мому Загорку девојћу. Загорка је танка и висока, Загорка је бела и румена, {{стих|10}} а Велика јако је болњава." Павол си је мајћу послушао, па он узе Загорку девојћу, па отоше на једно венчање, па венчаше Павла и Загорку. {{стих|15}} Павол качи добротога коња: „Останете сви сватове озад, ја чу д’ идем малко унапреда, малко напред двори да наредим. Мајћа ми је јако остарела, {{стих|20}} сестра ми је јако аџамија!" Дор да стигне Павол младожења, сватови га у двор достигнули. Кад сведоше Павла и Загорку, нече Павол да дрнчи Загорку, {{стих|25}} сал говори Павол младожења: „Тако м’ Бога, моје прво љубе, ја ти слушај, ја што чу ти кажем. Кад че јутрос слнце да огране, да огране и дан да осване, {{стих|30}} ти да кажеш моје миле мајће, да набере до девет мајстора, и десетог Петра Мармарина. Па да иду у гора зелена, дрво да зглеџују, ковчег да здељују. {{стих|35}} Не омале нити оголеме, да гледају колко за двојицу." Па се диже това прво љубе, руће мета, горке слзе рони, таг излезе мила свекрвица, {{стих|40}} па ју пита мила свекрвица: „Мила снао, шта ми слзе рониш?" „Ел ме питаш, право чу ти кажем: захтевал је Павол добар јунак, да ми кажеш моје миле мајће, {{стих|45}} да набере до девет мајстора, и десета Петра Мармарина, па да иде у гору зелену, дрво да зглеџује, ковчег да направи, не омали, нити оголеми, {{стих|50}} но да гледа колко за двојицу." Када јутре слнце огрануло, мртав лежи Павол младожења. Саградише мајстори ковчега, па турише Павла у ковчега. {{стих|55}} То дочује Велика девојћа, па говори њојне миле мајће: „Тако м' Бога, мајћо остарела, ја чу Павлу свечу да запалим." Па усуче туја црну свечу, {{стих|60}} па набере лепу ћитку цвече, црну свечу у туј леву руку, а у десну ту шарену ћитку. Па се дигне код Павла јунака, па говори Велика девојћа: {{стих|65}} „Ја одвите доброга јунака, да му свечу ја јадна запалим, да га јадна ја лепо заћитим." Таг се суну, те га и заћити, заћити га, једнаг се устури. {{стих|70}} Толко се је Богу нажалело. Па грабнуше Велику девојћу, турише је код Павла јунака. Две су свече једнак погореле, две су мајће једнак проплакале, {{стих|75}} две су ћитке једнак завенуле, хвала Богу, хвала јединому. <small>''Од Јелене Б. Живића'' ''из Габровнице.'' ''Певају се и у Ј. Извору Балта Бериловцу итд.''</small>}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 331-333. * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 127-128. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирско-епске песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Из Лужнице и Нишаве]] 2045w8xqtme9nims3vzju3hwjf736ef 0 40783 121614 119742 2022-07-20T05:38:09Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бог убије туј славну Србију]</big>''' }}</center> Бог убије туј славну Србију, у њу има највише јунаци, у њу има Милане Топлица, по Милана Реља Бошњанине, и по Рељу Страхинићу Бане. {{стих|5}} Па отоде у Латина града, па си просе Велику девојћу, девојћа је љуто проклињала, проклињала туј славну Србију. Хвала Богу хвала јединому, {{стих|10}} До с'г нисам ја никада видла, што имаде Србија јунаци. <small>''(Толико зна) Од исте Јелене''</small>}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 333. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Из Лужнице и Нишаве]] 344aks7nvjfte7pgd3cyostwrie88sv 0 50399 121589 116888 2022-07-19T18:44:44Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki "Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961- '''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small> (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small> * [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small> * [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small> * [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small> * [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small> * [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small> * [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small> * [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small> * [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small> * [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] Сакупио <small>Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small> * [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small> * [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small> * [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small> * [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small> * [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small> * [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small> * [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small> * [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small> * [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small> * [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small> * [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73. * [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small> * [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small> * [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small> * [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small> * [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small> * [[Ова Гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small> * [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small> * [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small> * [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small> * [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small> * [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 0yxo14daq81p2yuowv03ep0zn4hbuux 0 53096 121580 116152 2022-07-19T14:00:08Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој, убава, убава девојко, ој. Ти старојко, ружице девојко, Добар јунак преко поља иде, Угледа га паша од чардака, Угледа га па је говорио: {{стих|5}} Ајд, Иване, коње да мењамо, Ајд, Иване, лојзе да мењамо, Ајд, Иване, љубе да мењамо, Ајд, Иване, дворе да мењамо, Ајд, Иване, благо да мењамо. {{стих|10}} Коња имам, коња да мењамо, Лојзе имам, лојзе да мењамо, Дворе имам, дворе да мењамо, Благо имам, благо да мењамо, Љубу, имам, љубу ти не дајем. {{стих|15}} Љуба ми је понајмилија: Сачувала кључе од сандука, Те се није благо растрошило.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 166-167. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 46. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 10m9ur6z7sl90o4h2omihjbffp3j3lf 0 53102 121581 116159 2022-07-19T14:21:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој, убава, убава девојко, ој, Бога моли убава девојка, Дај ми, Боже, очи соколове, И бијела крила лабудова, Да прелетим на тијо Дунаво, {{стих|5}} Да ја видим, где ми војска седи, Да изберем најбољег јунака, Кој’ не пије вино ни ракију Кој' не пуши љутицу дувана.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 169. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 47. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] j8wualt6999w03istxel3dy2bh7zper 0 53123 121584 116178 2022-07-19T15:22:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој, убава, убава девојко, ој, Ранила Миља славуја За пуних девет година. Стаде се Миља удават, Стаде славуја продават. {{стих|5}} Славуј се Миљи мољаше: Немој ме, Миљо, продават, Мети ме, Миљо, у даре, Ја ћу те рано разбудит, Да рано воду донесеш, {{стих|10}} Да рано кућу пометеш, Да раво свекра полијеш, Убава, добра, девојко!}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 175-176. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 48. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] hvaz530g9g7wa55dqdks19per1xj7n5 0 53128 121583 116173 2022-07-19T15:01:13Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Град градила бела вила]</big>''' }}</center> Град градила бела вила, Ни на небу ни на земљи, Већ на меке облачинке. У граду се затворила, Сама себи говорила: {{стих|5}} „Кој' ће мене отворити, Ја би томе љуба била." Отуд иду три трговца, Носе кључе свакојаке, Отвараше белу вилу, {{стих|10}} Отворити не могоше. Отуд иду три Цигана, Носе кључе свакојаке, Отвараше белу вилу, Отворити не могоше. {{стих|15}} Отуд иду три бећара. Носе кључе свакојаке, Обртоше, превртоше, Белу вилу отворише. ......................................................}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 172. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 48. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] o7x6pvi1j47e9d1d6buu9xotvux14s6 0 53129 121582 116172 2022-07-19T14:57:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Зададоше се три облака]</big>''' }}</center> Зададоше се три облака: Први облак од истока, Други облак од запада, Трећи облак од сред неба. Из тог паде ситна књига. {{стих|5}} Гледаше је ред кметови, Ред кметови и попови. Нико књигу не мож' да прочита, Даше књигу ђаку Љубомиру, Књигу чита ђаче Љубомире, {{стих|10}} Књигу чита овако говори: Чујте мене, и стари и млади, Који сина има за женидбу, Нека сина он још сада жени, На лето ће, кажу, бити размирица. {{стих|15}} Који има ћерку за удају, Нека ћерку још сада удаје, На лето ће, кажу, бити размирица. ..........................................................}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 172. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 48. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] h1gr8href9hrvls7n6fp2u8lil0ont3 0 53140 121633 115761 2022-07-20T08:03:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Синоћ ми се Дука Лека зажени]</big>''' }}</center> Синоћ ми се Дука Лека зажени. А јутрос му ситна достиже: Одмах да иде Дука Лека у војску! Рано рани Дука Лека да иде, А љуба му коња спрема и плаче: {{стих|5}} Ти отодиш, Дука Лека, у војску, На ком мене јадну младу остављаш? Остављам те твјој мајци и мојој. Тешко мене код две мајке без тебе! До кад ћу те, Дука Лека, чекати? {{стих|10}} Кад се роди са запада сунце, Тада ћу ти, душо, ја из војске доћи.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 207. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] m8cazcc29zu7t0f55gml7zzau5kp52o 0 53141 121631 115762 2022-07-20T07:52:28Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Браћа вале Невену девојку]</big>''' }}</center> Браћа вале Невену девојку. Нема моме кано наше сеје. То дочује Лила Маричићу. Сам је проси, сам јој киту носи, Прстен ставља, свадбу уговара: {{стих|5}} До недеље свадба да нам будне. Па сабира кићене сватове. Из далек га шуре угледали, Још изближе пред њег ишетали, Руке шире, у лице се љубе, {{стих|10}} За јуначко питају се здравље, Јели, пили, за недељу дана, Јели, пили и закон вршили. Свати пошли дома да си иду. Кад су били у гори зеленој, {{стих|15}} Проговара Лила Маричићу: Бога тебе, куме и старојко, Подигните јаглук са девојке, Да ја видим, за шта коње трошим: Зашто коње, а зашто јунаци. {{стих|20}} Послушаше куме и старојко. Подигоше јаглук са девојке, Сину лице кано јарко сунце, Јагодице, две ђуле ружице, Црне очи, два бистра кладенца, {{стих|25}} Гајтан веђе, морске пијавице, Ситни зуби, два низа бисера. Ал’ је Лила зле очи носио, Те урочи лепоту девојку. Мало пошли кроз гору зелену, {{стих|30}} Говорила убава девојка: Бога тебе, куме и старојко, Срамота је у вас да погледам, А камо ли с вама да говорим, Ал’ не може без договор бити. {{стих|35}} Скините ме од доброга коња Турите ме на зелену траву. То говори са душом се бори То изусти а душу испусти. Тад подвикну Лила Маричићу: {{стих|40}} Бога вама, кићени сватови, Са копљима гроба ископајте, Са ножима даске издељајте, Уз главу јој копље прибодите А за копље коња привежите {{стих|45}} Подвикује танко гласовито. Подвикује Лила Маричићу: Кукавице, ти је рано буди, Ластавице, ти јој извор нађи. Нек завата воду са извора, {{стих|50}} Нек полива кума и старојку. Нек полива младо нежењено.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 206-207. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] hp6ktn97io3rodc4cw42ohnvo9pblor 121632 121631 2022-07-20T07:58:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Браћа вале Невену девојку]</big>''' }}</center> Браћа вале Невену девојку. Нема моме кано наше сеје. То дочује Лила Маричићу. Сам је проси, сам јој киту носи, Прстен ставља, свадбу уговара: {{стих|5}} До недеље свадба да нам будне. Па сабира кићене сватове. Из далек га шуре угледали, Још изближе пред њег ишетали, Руке шире, у лице се љубе, {{стих|10}} За јуначко питају се здравље, Јели, пили, за недељу дана, Јели, пили и закон вршили. Свати пошли дома да си иду. Кад су били у гори зеленој, {{стих|15}} Проговара Лила Маричићу: Бога тебе, куме и старојко, Подигните јаглук са девојке, Да ја видим, за шта коње трошим: Зашто коње, а зашто јунаци. {{стих|20}} Послушаше куме и старојко. Подигоше јаглук са девојке, Сину лице кано јарко сунце, Јагодице, две ђуле ружице, Црне очи, два бистра кладенца, {{стих|25}} Гајтан веђе, морске пијавице, Ситни зуби, два низа бисера. Ал’ је Лила зле очи носио, Те урочи лепоту девојку. Мало пошли кроз гору зелену, {{стих|30}} Говорила убава девојка: Бога тебе, куме и старојко, Срамота је у вас да погледам, А камо ли с вама да говорим, Ал’ не може без договор бити. {{стих|35}} Скините ме од доброга коња Турите ме на зелену траву. То говори са душом се бори То изусти а душу испусти. Тад подвикну Лила Маричићу: {{стих|40}} Бога вама, кићени сватови, Са копљима гроба ископајте, Са ножима даске издељајте, Уз главу јој копље прибодите А за копље коња привежите {{стих|45}} Подвикује танко гласовито. Подвикује Лила Маричићу: Кукавице, ти је рано буди, Ластавице, ти јој извор нађи. Нек завата воду са извора, {{стих|50}} Нек полива кума и старојку. Нек полива младо нежењено.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 206-207. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58-59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] torfv2iu0u6791ryq2md0yg1w1lnczv 0 53142 121630 115764 2022-07-20T07:44:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Смиљ Смиљана покрај воде брала]</big>''' }}</center> Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је скуте и рукаве, Извила је три зелена венца: Први венац себе оставила, Други венац другарици дала, {{стих|5}} Трећи венац низ воду пуштила, Па је њему тихо беседила: Пливај, пливај, мој зелени венче, Док допловиш до Јовини двори, Па упитај Јованову мајку: {{стих|10}} Да ли оће Јову оженити.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 205-206. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] t1tywnglrh55bzl4gmyhlpq9spclerc 0 53143 121629 115765 2022-07-20T07:39:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Мајка сунце на вечеру чека]</big>''' }}</center> Мајка сунце на вечеру чека, Чекала га од синоћ до јутрос, Али сунце мајци не долази. Кад је било у зорицу рану, Тад је сунце мајци дошетало. {{стих|5}} Питала га остарела мајка: Куд си био, куд си дангубио? Њој говори оно јарко сунце: Кад ме питаш, право да ти кажем, Љубио сам три младе девојке: {{стих|10}} Једна ми је бела и румена, Друга ми је танка и висока, Трећа ми је сунце претежала.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 205. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 1sken4ea3b3k983xiofm87acuvcyrv2 0 53144 121628 115766 2022-07-20T07:35:40Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Да је знала топола]</big>''' }}</center> Да је знала топола, Да је чаша попова, Вр'ом би се превила, Те би чашу попила.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 205. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] ly8jmyyagciamqa9vrw6ny8pe9tevq1 0 53145 121626 115767 2022-07-20T07:28:16Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Побегла је попадија, тавна ноћ]</big>''' }}</center> Побегла је попадија, тавна ноћ, Од зла попа за Турчина, тавна ноћ, Остаде јој огрлица, тавна ноћ, На поповој постељици, тавна ноћ!}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 205. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] mytxouk16fdl93asq7kruk62qn5pmo4 0 53146 121625 115768 2022-07-20T07:23:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Киша иде, трава расте]</big>''' }}</center> Киша иде, трава расте, Гора зелени. И гора се с листом саста, А ја немам с ким. Имам драго на далеко, {{стих|5}} У туђој земљи. Кога сретнем, кога видим, За драго питам: Еј, путниче, намерниче, Виде л’ ми драго? {{стих|10}} И да смо га ми видели, Ми га не знамо. На њему је мор долама Мором до земље, На глави му црвен фесић {{стих|15}} Од три дуката. На фесићу златна тура, Царска јазија.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 204-205. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] mvalpssinha1pmtxakr0o0a4doey7da 0 53148 121624 115770 2022-07-20T07:19:07Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој, јабуко зелена]</big>''' }}</center> Ој, јабуко зелена, Што си толко родила: На две гране, три јабуке, А на трећој сокол стоји, Сокол стоји, перје реди, {{стих|5}} Перје реди, да се жени.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 204. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] fnaaqzu4pvwob5is6vmer1enxy0olrk 0 53149 121621 115771 2022-07-20T07:13:33Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој, јабуко зелена]</big>''' }}</center> Девојка је зелен бор садила, Зелен бор садила, Богу се молила: Дај ми, Боже, да мој бор порасте, Да се качим горе по висине, Да ја гледам по мору галије, {{стих|5}} На галији окован делија; Све делије свилом покривени, А мој драги свилом и кадивом.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 204. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 9dujlw06lubffqx8d4ddhic1o0icult 121623 121621 2022-07-20T07:15:08Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојка је зелен бор садила]</big>''' }}</center> Девојка је зелен бор садила, Зелен бор садила, Богу се молила: Дај ми, Боже, да мој бор порасте, Да се качим горе по висине, Да ја гледам по мору галије, {{стих|5}} На галији окован делија; Све делије свилом покривени, А мој драги свилом и кадивом.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 204. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] myzdecf24zk934i3u2mfe1zxxcwh92e 0 53155 121620 115780 2022-07-20T07:06:10Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Шта то сија тамо доле у гори]</big>''' }}</center> Шта то сија тамо доле у гори? Је ли сунце, је ли месец, Је л’ су сјајне звездице? Нит је сунце, нит је месец, Нит су сјајне звездице, {{стих|5}} Већ су оно бели двори, Бели двори у гори. Ако оћеш росно цвеће, Онда дођи у јутру, Јер у јутру свако цвеће {{стих|10}} Росно тужно мирише. Ако оћеш ладне воде, Онда дођи у подне, У подне је свака вода Бистра, ладна, студена. {{стих|15}} Ако оћеш лепе деве, А ти дођи у вече, У вече је свака дева Свом драгану у кревет.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 203-204. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-58. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 7txuupts7ng6xz1z2o96uv34k0eytzz 0 53156 121619 115782 2022-07-20T07:00:49Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Кој’ спомиње свеци Божји]</big>''' }}</center> Кој’ спомиње свеци Божји, Помогли му свеци Божји И сам Господ Бог!}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 203. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] d6nuyd2on8ad8ypnhcekl3heheub88a 0 53157 121618 115783 2022-07-20T06:57:07Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Кој' вино пије за свеци Божји]</big>''' }}</center> Кој' вино пије за свеци Божји. Помогли му свеци Божји И сам Господ Бог!}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 202. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Славске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] r6zro3r7x32sw1d6ap9jm3u52g54of3 0 53161 121588 115787 2022-07-19T18:16:03Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој убава, убава девојко, ој, О, меано, селска сиротињо, Што имадох, све у тебе дадох. Мајку имадох, ја је теби дадох, Брата имадох, ја га тебе дадох. {{стих|5}} Сеју имадох, ја је табе дадох, Љубу имадох, тебе је не дадох.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 194. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 39fwssub5eg0xil0t5na6teza7rso15 0 53165 121587 116207 2022-07-19T18:08:07Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој убава, убава девојко, ој, Што си, Јано, тако пожутела? Што си, Јано, тако пребледела? Је ли ти је, Јано, зло од свекрву? Је ли ти је, Јано, зло од свекра? {{стих|5}} Јв ли ти је, Јано, зло од девера? Је ли ти је, Јано, зло од јетрве? Ил' још ниси дворе упознала? Није мене зло од свекрве. Није мене зло од свекра мога, {{стих|10}} Није мене зло од девера, Није мене зло од јетрве, Одавно сам дворе упознала, Тек је мене зло од мога војна: Нички лежи, а грчки говори, {{стих|15}} А ја јадна ништа не разбирам.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 192-193. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 49. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] rmusbeo5uqum0348is919qry25wnf2u 0 53169 121586 116201 2022-07-19T18:00:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој убава, убава девојко, ој, Радуј нам се, свекрво, носимо ти дарове, Радуј нам се, свекре, носимо ти дарове, Радуј нам се, куме, носимо ти дарове, Радуј нам се, старојко, носимо ти дарове, {{стих|5}} Радуј нам се, девере, носимо ти дарове. Радуј те се, јетрве, носимо ви дарове.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 192. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 49. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] snp15slxsnpo9mul1ilosgbvvpf3s3h 0 53178 121585 116195 2022-07-19T16:50:42Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој убава, убава девојко, ој]</big>''' }}</center> Ој убава, убааа девојко, ој, До тебе је, стари свате, до тебе, Што ти пушташ твоји момци раз тебе, Да ти овде само силе по селу. Ми посласмо нашу мому на воду, {{стих|5}} Скобише је твоји момци од воде, Разбише јој ново ведро ковано, Расипаше бистру воду студену, Ти да платиш, стари свате, да платиш. Ако нећеш ти да платиш, ти кажи, {{стих|10}} А ми знамо твоји коњи где оу ти. Одвешћемо у паланку на пазар, Продаћемо пошто зашто за двеста, Купићемо ново ведро ковано, Заватићемо бистру воду студену. {{стих|15}}}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 187-188. * Сватовске народне песме. Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 2, стр. 49. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] hzsnpi2tlkax4yuw3qjtjji00mfq23g 0 53188 121654 115823 2022-07-20T11:44:52Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Крста носим, Бога молим]</big>''' }}</center> Крста носим, Бога молим, Господе, Господе, помилуј! Ми идемо преко поља, А облаци преко неба, Господе, Господе, помилуј! {{стих|5}} Ми се Богу помолисмо: Да удари летња роса, Господе, Господе, помилуј! Да пороси поља наша, Од два класа шиник жито, {{стих|10}} Од две гиже чабар вина Господе, Господе, помилуј!}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 213-214. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Крстоношке песме‎]] [[Категорија:Лирске народне песме]] t8gu2cgmzg5dwjv121li2m0cqmalof9 0 53314 121657 116047 2022-07-20T11:57:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јао, Ристо, јао сине]</big>''' }}</center> Јао, Ристо, јао сине, Јао, сине, ево твоје, Јао, сине, вечне куће, Јао, сине, ту је грубо, Јао, сине, ту је тавно, {{стих|5}} Јао, сине, ту је ладно, Јао, сине, како ћеш се, Јао, сине, навикнути? Јао, сине, шта уради? Јао, сине, о мајком твојом? {{стих|10}} Јао, сине, с оцем твојим? Јао, сине, отац нема, Јао, сине, ког' да пошље, Јао, сине, на орање, Јао, сине, на копање, {{стих|15}} Јао, сине, ти се сети, Јао. сине, мајке твоје, Јао, сине, брзо дођи, Јао, сине, те ме води Јао, сине, јер овамо, {{стих|20}} Јао, сине, нема нико, Јао, сине, да ме гледа итд.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 249. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Тужбалице]] 6d1zv59aashr0mj8izr0qq8bw42gizj 0 53315 121656 116048 2022-07-20T11:54:07Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Куку, Ристо, куку, добро]</big>''' }}</center> Куку, Ристо, куку, добро, Куку, Ристо, добри друже, Куку, мене, шта учини? Куку, мене, што остави? Куку, мене, кућу твоју? {{стих|5}} Куку, мене, децу твоју? Куку, мене, сирочиће? Куку, мене, ко ће од сад, Куку мене, да их пази? Куву, мене, да их чува? {{стих|10}} Куку, мене, ко ће децу, Куку, мене, научити? Куку, мене, оваком раду? Куку, мене, ко ће т’ сина, Куку, мене, оженити? {{стих|15}} Куку, мене, ко ће т' ћерку, Куку, мене, удомити? Куку, мене, куд ће сада, Куку, мене, стока твоја? Куку, мене, ко ће од сад? {{стих|20}} Куку, мене, то гледати? Куку, мене, то чувати? Куку, Риото, куку друже, Куку, Ристо, брзо дођи, Куку, Ристо, мене води, {{стих|25}} Куку, мене, да не гледам, Куку, мене, жалост нашу итд.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 247-248. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Тужбалице]] a1ln3rqamznkiidgaa8fmkmzw4pxk12 0 53316 121655 116050 2022-07-20T11:50:12Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јао, сине, јао, Михаило]</big>''' }}</center> Јао сине, јао, Михаило, Јао сине, јао добро моје, Јао сине, ти ћеш да ми идеш, Јао сине, твојој вечној кући, Јао сине, мајку да оставиш, {{стих|5}} Јао сине, оца да оставиш, Јао сине, брачу да оставиш, Јао сине, сеје да оставиш, Јао сине, мајци оста жао, Јао сине, што те не ожени, {{стих|10}} Јао сине, јао, Михаило, Јао сине, зар да тебе мајка, Јао сине, црној земљи преда, Јао оине, младог и зеленог? Јао оине, што те мајка није {{стих|15}} Јао сине, младог одменила, Јао сине, теб’ сунце да греје, Јао сине, са друштвом да одиш. Јао сине, ко ће оца гледат’, Јао сине, ко ће мајку гледат’, {{стих|20}} Јао сине, ко ћо браћу гледат’, Јао оине, ко ће сеје гледат’, Јао сине, овце нам чувати, Јао сине, волове ранити, Јао оине, јао, добро моје, {{стих|25}} Јао сине, зашто се наљути, Јао сине, зашто нас остави итд.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 247. [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Тужбалице]] dix6y7nz9kkmz9jvyvwzcoc2z2xigi0 0 54363 121590 2022-07-19T19:19:36Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Пастирева фрула | одељак= | аутор= Љубомир Н. Мирковић | преводилац= | година= 1892 | белешке= }} <poem> На бријегу гори у дебелу хладу Што су га правиле старе липе гране, Сједио би мирно, невесела лица Код свог ст… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Пастирева фрула | одељак= | аутор= Љубомир Н. Мирковић | преводилац= | година= 1892 | белешке= }} <poem> На бријегу гори у дебелу хладу Што су га правиле старе липе гране, Сједио би мирно, невесела лица Код свог стада ц’јеле боговетне дане. Још ко дјечак мали ту је стадо чуво, Ал је онда и њу имао уза се; Прохујали за њег они срећни дани Она сад од њега сасвим одбила се. Сјећао се живо веселих игара Што их заметаху у дјетињој шали, Када су с кикотом, са слатким смијехом За јагањци мали бр’јегом трчкарали. Онда му је било драго слушат ромон Сребрнастих доље у потоку вала, Гледат заход сунца и чаробну румен, Што би иза њега по небу остала. Мила му је била и пјесма славуља, Што се је по шуми гласно разл’јегала, Па тек како су му мила, драга била Невина и мирна та јагањчад мала. Ал сад, — сад ње нема, па ни миља нема Већ се нека туга свела му на лице, Само фрула јоште што му оста вјерна Да га сјећа миле, красне другарице. Из торбице мале, што виси о врату, Руком би се истом фрулице додирно, Принио је усти, поређао прсте, Уздисајем у њу, нехотице пирно. А прстићи лаки почели би играт Сад гори, сад доли по шареној фрули И звуци би пусти, ко да се натјечу, Са бријега озгор тужно одјекнули. А славуљ би на то у шуми умуко, Да с’ наслуша пјесме, што је пастир вије, А пошље би кушо, да сам нако почне, Ал залуду, вазда, — нако не умије. И јагањци мали, што су око њега По травици мекој скакутали чили, И они би стали мирно, забленуто, Па пастирској пјесми свагда се дивили. А он свиро, свиро, док не би изређо Све у пјесми своје невоље и боле, И звуци јечали, док се не изгубе У животу вала поточнијех доле. И тада би скино фрулу са усана, Па је загледао са свакоје стране, Гледао јој писак, гледо рупе мале, И по њојзи шаре дивно ишаране. Гледо би је дуго са сузом у оку, У заносу своме тихо питао је: „Гдје су срећни дани, гдје веселе пјесме, Ох, кажи ми, фруло, цигло добро моје?” Ал нијема фрула као и обично Шутјела би само на његове р’јечи, И чекала опет уздисаја тужног, Да се у њу вине, да тужно зајечи. Он би дуго чеко одговора њена, А пошље је опет примакао усти, И пјесма се опет узвинула тужна, И звуци се опет надметали пусти. </poem> ''Бијељина''. == Извор == 1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 25, стр. 391-392. {{ЈВ-аутор|Љубомир Н. Мирковић|1906}} [[Категорија:Љубомир Н. Мирковић]] pgrn29gnsom5pcgrohgampco1bhxl0m 0 54364 121591 2022-07-19T21:03:14Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= У ноћи... | одељак= | аутор= Вера Бугарска-Чонић | преводилац= | година= 1892 | белешке= }} <poem> У тишини бајне ноћи, :У присенку густог грања, Где поточић тихо бруји :Душа моја слатко сања. Где месец са бледи зрац… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= У ноћи... | одељак= | аутор= Вера Бугарска-Чонић | преводилац= | година= 1892 | белешке= }} <poem> У тишини бајне ноћи, :У присенку густог грања, Где поточић тихо бруји :Душа моја слатко сања. Где месец са бледи зраци :Осветљава росно цвеће, Где но славуј сетно пева :Ту ми млада душа леће. Заноси се успоменом :Лепших ноћи, лепших днева; — Хај! сећа се злата мога :Што га душа вечно снева. А то небо, плаво небо :Звезданога пуно сјаја. О, сећа ме оне ноћи — :Првог, меког загрљаја... Сретна душа блуди, лута :Кроз пределе среће, миља Заносећ се још мирисом :Свог увелог каранфила... </poem> ''Каменица'', 27./-{VIII}-. 1892. == Извор == 1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 26, стр. 401. [[Категорија:Вера Бугарска-Чонић]] eak6zrgp76ohqa2gu5s28axyosf7d1m 14 54365 121592 2022-07-19T21:03:59Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Бугарска-Чонић, Вера}} [[Категорија:Српски књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Бугарска-Чонић, Вера}} [[Категорија:Српски књижевници]] luz7egatgx9mqrglm37mtx33jv1lgir 100 54366 121593 2022-07-19T21:10:29Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Вера | презиме = Бугарска-Чонић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''В(ј)ера Бугарска-Чонић''' (18??-19??), потписивана и као '''Иванко В.Б''', била је српска књижевница и учитељица у Босни и Херцеговини, супруга учитеља Павла Ч… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Вера | презиме = Бугарска-Чонић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''В(ј)ера Бугарска-Чонић''' (18??-19??), потписивана и као '''Иванко В.Б''', била је српска књижевница и учитељица у Босни и Херцеговини, супруга учитеља Павла Чонића. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[У ноћи...]] * [[Сјећање (Вера Бугарска-Чонић)|Сјећање]] * [[Пошљедњи листак]] * [[Молитва (Вера Бугарска-Чонић)|Молитва]] [[Категорија: Вера Бугарска-Чонић]] [[Категорија:Српски књижевници]] f78cafkfk7tojqhh7994dafq66gu59b 121604 121593 2022-07-19T23:49:06Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Вера | презиме = Бугарска-Чонић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''В(ј)ера Бугарска-Чонић''' (18??-19??), потписивана и као '''Иванко В.Б''', била је српска књижевница и учитељица у Босни и Херцеговини, супруга учитеља Павла Чонића. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[У ноћи...]] * [[Сјећање (Вера Бугарска-Чонић)|Сјећање]] * [[Пошљедњи листак]] * [[Молитва (Вера Бугарска-Чонић)|Молитва]] * [[*** (Ружична магла љубавне среће...)]] [[Категорија: Вера Бугарска-Чонић]] [[Категорија:Српски књижевници]] qwxjwea14ylfj339gn7bfoxkiu6ga2e 0 54367 121595 2022-07-19T22:05:00Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Одјек (''-{Die Bergstimme}-'') | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Таса С. Јовичић | година=1892 | белешке= }} <poem> Коњаника сетног носи Кроз горицу коњиц лак; Коњаник се тужно пита: Да л’ на груди драге хита Ил’ у хладног гро… wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Одјек (''-{Die Bergstimme}-'') | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Таса С. Јовичић | година=1892 | белешке= }} <poem> Коњаника сетног носи Кроз горицу коњиц лак; Коњаник се тужно пита: Да л’ на груди драге хита Ил’ у хладног гроба мрак? А одјек му одговара: „У хладнога гроба мрак!” И даље је уздишући Сетно јах’о коњик тај: „Па и ако у гроб слазим Када мира ту налазим, — У гробу је патњи крај!” А ехо му одговара: „У гробу је патњи крај!” Коњику се суза спусти И понова чу се глас: „По сред густе, гробне таме Кад је скривен покој за ме — У гробу је само спас!” А ехо му на то рече: „У гробу је само спас!” </poem> == Извор == 1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 26, стр. 403. [[Категорија:Хајнрих Хајне]] [[Категорија:Таса С. Јовичић]] [[Категорија:Преводи]] 8qboww4xmyw1qalymasmohejdpf9tz4 100 54368 121596 2022-07-19T22:19:00Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Хајнрих | презиме = Хајне | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1797 | годинасмрти = 1856 | опис = '''Хајнрих Хајне''' (нем. -{Heinrich Heine}-, 1797-1856), био је немачки песник. | слика = Heinrich Heine.PNG | опис_слике = | википедија = Хајнрих Хајне | остава = Heinrich Heine | остава_кат… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Хајнрих | презиме = Хајне | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1797 | годинасмрти = 1856 | опис = '''Хајнрих Хајне''' (нем. -{Heinrich Heine}-, 1797-1856), био је немачки песник. | слика = Heinrich Heine.PNG | опис_слике = | википедија = Хајнрих Хајне | остава = Heinrich Heine | остава_кат = Heinrich Heine }} == Дела == * [[Гле и опет...]] (-{Ach, die Augen sind es wieder}-) * [[Одјек (Абрашевић)]] (-{Die Bergstimme}-) * [[Одјек (Таса С. Јовичић)]] (-{Die Bergstimme}-) * [[Приљуби лик...]] (-{Lehn’ deine Wang’ an meine Wang’}-) * [[Кажи...]] (-{Sag’, wo ist dein schönes Liebchen}-) == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Коста Абрашевић|Коста Абрашевић]] * [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] * [[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]] * [[Аутор:Никола Манојловић-Рајко|Никола Манојловић-Рајко]] [[Категорија:Немачки књижевници]] [[Категорија:Хајнрих Хајне]] t9yjdwndggexu7pz58dszmrt8u4dkjp 100 54369 121597 2022-07-19T22:26:20Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Таса С. | презиме = Јовичић | иницијал_презимена = Ј | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Таса С. Јовичић''' (18??-19??), потписиван и као '''Белуш''', био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Де… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Таса С. | презиме = Јовичић | иницијал_презимена = Ј | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Таса С. Јовичић''' (18??-19??), потписиван и као '''Белуш''', био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Њој (Таса С. Јовичић)|Њој]] * [[Над пепелом сагорелих песама]] * [[Иде зима]] * [[Ој месече бледи!]] === Преводи === * [[Одјек (Таса С. Јовичић)]] [[Категорија:Таса С. Јовичић]] [[Категорија:Преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]] 2d319jrii2ygou6xmfe1m0hgco8e6zg 14 54370 121598 2022-07-19T22:27:01Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Јовичић, Таса С.}} [[Категорија:Преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Јовичић, Таса С.}} [[Категорија:Преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]] id842xrz93c137jv9k0slk8gepj3obf 0 54371 121599 2022-07-19T22:36:29Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Поточићу | одељак= | аутор= Михајло Милановић | година= 1892 | белешке= }} <poem> Поточићу мали, Куд се журиш јако Са сребрени вали? Немој хитро, тако! Зар теби не прија У овој тишини — У рајској милини, Гдје се пје… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Поточићу | одељак= | аутор= Михајло Милановић | година= 1892 | белешке= }} <poem> Поточићу мали, Куд се журиш јако Са сребрени вали? Немој хитро, тако! Зар теби не прија У овој тишини — У рајској милини, Гдје се пјесма вија?... Теби славуј пјева, Пјева ти и дјева; Грање ти се клања, Момче о теб’ сања... Стан’ почекај мало, Сад је сунце пало, Сад ће дика дику Грлити, љубити... Поточићу мали, Куд се журиш јако Са сребрени вали? Немој хитро, тако! Зар теби не прија У овој тишини — У рајској милини, Гдје се пјесма вија?... Ноћ је блага пала, Мјесец јасни сија По сред твојих вала̂... Пјесма пјесму вија... Далеко се чује, Даље одјекује... А ти журиш мали Са сребрни вали... </poem> ''Сарајево'', 1892. == Извор == 1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 27-28, стр. 423. {{ЈВ-аутор|Михајло Милановић|1929}} [[Категорија:Михајло Милановић]] hdrd1m8dqukdsus75kq241pn45mfkem 0 54372 121601 2022-07-19T23:29:07Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= У зору | одељак= | аутор= Милета Јакшић | година= 1893 | белешке= }} <poem> Зора руди, ето дана :Ајде брате пиј, Још је душа раздрагана :Још смо млади ми. Нека грми ноћца бајна :Нека јекне јек! Што да мори туга тајна :… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= У зору | одељак= | аутор= Милета Јакшић | година= 1893 | белешке= }} <poem> Зора руди, ето дана :Ајде брате пиј, Још је душа раздрагана :Још смо млади ми. Нека грми ноћца бајна :Нека јекне јек! Што да мори туга тајна :Славе наше тек? Вино: вели све ће проћи :Као лаки сан — Нек веселе ове ноћи :Затече нас дан! Младо срце нека плане :Драги брате, пиј, Ти, анђеле, мило лане :Винце рујно лиј! А кад прође ноћца бајна :Мине тихи мрак Затрептаће зора сјајна :И румене зоре зрак. Запламтиће чаша ова :Као живи плам, Сетићу се младих снова, :Сетићу се, знам... Њено беше лице драго :Као вино то, А она ми беше благо, :Благо моје сво. Но, ко знаде судбу тајну? :Јер њу покри мрак — За то волим зору сјајну :И зоричин зрак... Опростите! Туга моја :Нек не мори вас, Нек дух шири крила своја :Нек се хори глас! Зора руди, ето дана :Ајде брате пиј, Још је душа раздрагана :Још смо млади ми. </poem> == Извор == 1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 1, стр. 6. {{ЈВ-аутор|Милета Јакшић|1935}} [[Категорија:Милета Јакшић]] 5nd7etfe3dos7649uqn03y3w6h1aod2 0 54373 121603 2022-07-19T23:41:17Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Некад бијах... | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1893 | белешке= }} <poem> Некад бијах тако вес’о Као славуј усред луга, Нисам знао шта су боли Нисам знао шта је туга. У весељу увеијак сам Проводио бурн… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Некад бијах... | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1893 | белешке= }} <poem> Некад бијах тако вес’о Као славуј усред луга, Нисам знао шта су боли Нисам знао шта је туга. У весељу увеијак сам Проводио бурне сате; А сад све сам оставио Тек да могу мислит’ на те. Самоћа ми мрска бјеше А сад ми је тако мила. — Сад дружину и не волим А тако ми драга била. Пр’је сам увјек крај пехара Проводио бурне сате; — Сада све сам оставио Тек да могу мислит’ на те. Када сине муња љута Страшећ худа срца многа, А ја тада само мислим ''То је поглед ока твога!'' Или славуј кад запјева У зеленом лугу тамо, Чини ми се — твоју пјесму И твој гласак слушам само. Можда и ти мислиш на ме У тишини — у осами, Па ти ''спомен'' дана сретни За уздахом уздах мами. Ти уздишеш као и ја Обоје нас муче ваји, — Па кад жеље не могу нам Спојиће се уздисаји. </poem> == Извор == 1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 2, стр. 18. {{ЈВ-аутор|Светозар Ћоровић|1919}} [[Категорија:Светозар Ћоровић]] dimp1r8cww6w4bc7r0p2sa8gpa3aegu 0 54374 121605 2022-07-19T23:53:03Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Вера Бугарска-Чонић | преводилац= | година= 1892 | белешке= }} <poem> Ружична магла љубавне среће :Лаким је санком обивла њега; И снива слатко, безбрижно тио, :А јава жића од њега бега. Невина д… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Вера Бугарска-Чонић | преводилац= | година= 1892 | белешке= }} <poem> Ружична магла љубавне среће :Лаким је санком обивла њега; И снива слатко, безбрижно тио, :А јава жића од њега бега. Невина душа не зна за тугу, :Ни злобу тешку што светом влада, Његово срце пуно је миља, :А млади снови среће и нада. О, снивај чедо љубави красне :Злаћане сраке ружичних днева, Није далеко ни оно доба, :Кад мину снови, што младост снева. И ти ћеш доћи обали сивој :Пред бурном јавом, кад живот трне; Суза ће можда често да роси :Те твоје лепе очице црне. Па сневај, сневај, ти мило чедо, :Те бајне снове детињске среће, Јер један поглед у живот, у јаву :И сан спокојства вратит’ се неће. </poem> ''Сомбор'', 4. -{XI}-. 1892. == Извор == 1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 3, стр. 39. [[Категорија:Вера Бугарска-Чонић]] a76yg7y14v3jz8jjfcc3kjlxjbwjtls 250 54375 121609 2022-07-20T01:08:46Z Wlodzimierz 28 /* Кориговано */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="3" user="Wlodzimierz" /></noinclude>{| | <poem> АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ сци неколико врло истакнутих официра, међу којима и генерале Жак-Пјера (1726 —1812) и Шарла (1771—1796). '''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских и турско-арапских трупа, које су се на- лазиле пред Триполисом. '''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир, који је војевао против Француза од 1832 —1847 г. и покушао да створи арапско царство. Издајство његових дотадашњих савезника, Мароканаца, код Исла, 1844 г., умањило је значај даљих борби и он се, три године касније, предао францу- ском генералу Ламорисијеру. Интерни- ран је затим у Француску. Доцније је постао велики пријатељ Француза. (Рођ. око 1807, близу Маскара, Алжирија — умро 1883 у Дамаску, Сирија). '''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ. у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри- фанце прво против Шпанаца а затим и против Француза. Устанак је угушен, 1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао Французима. '''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти шпански калифа, који је заузео Барце- лону и отерао нормандиске пирате. '''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола. '''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861 —1876 г. Извео је темељну реорганиза- цију турске војске. Под његовом влада- вином било је бомбардовање Београда 1862, рат са Црном Гором (1862), критски устанак (1866), устанак у Босни и Хер- цеговини, Бугарској (1875 год.). '''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780 —1823). Учествовао као барјактар у пр- вом и другом устанку. Подизао је буну у пожаревачкој нахији (Абдулина буна) у заједници са Стеваном Добрњцем, про- тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне је убијен, вероватно по налогу кнеза Милоша. '''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене- рал, рођен у Румунији, а умро на Ро- досу (1811—1885). Војничко образовање </poem> | <poem> {{Десно|АБДУЛ ХАМИД II}} стекао је у Бечу. За време Кримског рата послан је у Анадолију да реорга- низује војску. Реорганизацију је извр- шио с великим успехом па је постављен за министра војске. Истакао се у срп- ско-турском рату 1876. 1877 постављен је на чело турске Врховне команде. Међу- тим, оптужен да је могао да спречи Ру- се да пређу Дунав, смењен је с овог положаја и прогнан на острво Родос, на коме је и умро као изгнаник. '''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839 —1861). За његове владавине вођен је Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном Гором (1852—53 и 1858 год.). '''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774 —1789). '''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од 1876—1909 (1848—1918), син султана Аб- дул Меџида, дошао на престо у тренут- ку кад се Турска налазила у веома те- шком положају, пред сам рат са Србијом и Црном Гором и у јеку босанско-херце- говачког устанка. Ратовао и с Русијом, Србијом и Црном Гором 1877—78 и од- луком Берлинског конгреса (1878) Тур- ска је под његовом владавином изгубила Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо- </poem> |}<noinclude><references/></noinclude> ao19q4tyqk95amrc9fsfh7pwljf9zzd 121610 121609 2022-07-20T01:12:56Z Wlodzimierz 28 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="3" user="Wlodzimierz" /></noinclude>{| | <poem> АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ сци неколико врло истакнутих официра, међу којима и генерале Жак-Пјера (1726 —1812) и Шарла (1771—1796). '''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских и турско-арапских трупа, које су се на- лазиле пред Триполисом. '''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир, који је војевао против Француза од 1832 —1847 г. и покушао да створи арапско царство. Издајство његових дотадашњих савезника, Мароканаца, код Исла, 1844 г., умањило је значај даљих борби и он се, три године касније, предао францу- ском генералу Ламорисијеру. Интерни- ран је затим у Француску. Доцније је постао велики пријатељ Француза. (Рођ. око 1807, близу Маскара, Алжирија — умро 1883 у Дамаску, Сирија). '''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ. у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри- фанце прво против Шпанаца а затим и против Француза. Устанак је угушен, 1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао Французима. '''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти шпански калифа, који је заузео Барце- лону и отерао нормандиске пирате. '''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола. '''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861 —1876 г. Извео је темељну реорганиза- цију турске војске. Под његовом влада- вином било је бомбардовање Београда 1862, рат са Црном Гором (1862), критски устанак (1866), устанак у Босни и Хер- цеговини, Бугарској (1875 год.). '''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780 —1823). Учествовао као барјактар у пр- вом и другом устанку. Подизао је буну у пожаревачкој нахији (Абдулина буна) у заједници са Стеваном Добрњцем, про- тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне је убијен, вероватно по налогу кнеза Милоша. '''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене- рал, рођен у Румунији, а умро на Ро- досу (1811—1885). Војничко образовање </poem> | <poem> {{Десно|АБДУЛ ХАМИД -{II}-}} стекао је у Бечу. За време Кримског рата послан је у Анадолију да реорга- низује војску. Реорганизацију је извр- шио с великим успехом па је постављен за министра војске. Истакао се у срп- ско-турском рату 1876. 1877 постављен је на чело турске Врховне команде. Међу- тим, оптужен да је могао да спречи Ру- се да пређу Дунав, смењен је с овог положаја и прогнан на острво Родос, на коме је и умро као изгнаник. '''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839 —1861). За његове владавине вођен је Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном Гором (1852—53 и 1858 год.). '''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774 —1789). '''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од 1876—1909 (1848—1918), син султана Аб- дул Меџида, дошао на престо у тренут- ку кад се Турска налазила у веома те- шком положају, пред сам рат са Србијом и Црном Гором и у јеку босанско-херце- говачког устанка. Ратовао и с Русијом, Србијом и Црном Гором 1877—78 и од- луком Берлинског конгреса (1878) Тур- ска је под његовом владавином изгубила Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо- </poem> |}<noinclude><references/></noinclude> 3krb0jrlm4ng551nsl6dzkauvlhaxwt 250 54376 121611 2022-07-20T01:35:20Z Wlodzimierz 28 /* Кориговано */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="3" user="Wlodzimierz" /></noinclude>{| | <poem> АБЕ ши Ниш, Пирот, Врање, Прокупље, Под- горицу, Никшић и Бар, док је Бугарска само признавала султанову врховну власт, што је било више симболичног значења, а исто тако били су велики тубици ван Европе: Туниса (1881) и Е- гипта (1882). &nbsp;Четрнаест година касније избио је уста- нак на Криту, 1897 рат с Грчком, у коме су Турци додуше победили, али су ипак изгубили Крит. Најзад, за његове вла- давине извршена је анексија Босне и Херцеговине и проглашење бугарске не- зависности. Због ових многобројних гу- битака, самовоље и превртљивости и сукоба с младотурцима, ови су успели да га свргну с власти, 27 априла 1909, затворе и пошљу у Солун, где је живео као заточеник. 1912 г. враћен је, као за- точеник, у Цариград, где је остао до смрти. '''АБЕ''' (барон), Наполеонов генерал (1764 —1887), војничку каријеру почео као обичан војник а после битке код Ејлау, (1807) у којој се одликовао великом храброшћу, произведен у чин бригад- ног генерала. Послат у Шпанију, уче- ствовао је и у многим борбама и победио Шпанце код Тившазара и Бруха. Као дивизиски генерал учествовао је и у рату против Руса, 1812 г. 1830 г. по- стављен је за команданта народне од- бране. '''АБЕЈ АНТОАН''', француски војни ле- кар, прочуо се лечењем колере стрих- нином (1832—1891). '''АБЕЛ, ФРИДРИХ-АУГУСТ-СИР''', енгле- ски хемичар, (1827—1902). Посветио се изучавању експлозива и пронашао врсту гранате која носи његово име. Написао разна дела међу којнма и: '''Горећи па-''' '''мук, Модерна историја топовског барута,''' '''Опити на експлозивима, Електрицитет у''' '''употреби експлозива, итд.''' &nbsp;Увео је израду специјалних нитроце- лулозних машина, које су се звале „-{Hol}-- -{länders}-” (холандске), а имале су за свр- </poem> | <poem> {{Десно|АБЕРАЦИЈА}} ху, да у свету разбију бојазан од упо- требе отрова. &nbsp;1889 г. пронашао је бездимни барут, направљен у виду виолинске жице (кон- ца). Тај барут употребљава енглеска војска. '''АБЕНСБЕРГ''', место у Баварској, код кога је Наполеон -{I}-, 1809 г., потукао Ау- стријанце. (Данас 2.170 ст.). '''АБЕРАЦИЈА''', неправилно преламање зракова код сочива. Може бити: &nbsp;'''Сферна,''' код које се зраци ломе непра- вилно услед сферног облика сочива и то у колико су удаљенији од центра у толико се оштрије ломе, а нарочито они који пролазе кроз ивице. Због тога се иза сочива не добија оштра слика пред- мета, већ један круг, који се зове абе- рациони круг. Ово се да отклонити по- стављањем дијафрагми, које уништавају ивичне зраке, или подесном комбина- цијом планконвексних сочива својом кри- вином, скренутих ка предмету. Таква комбинација се зове апланатично сочиво. &nbsp;'''Хроматична:''' разлагање зракова на спектралне боје. Ако зрак долази од бе- лог предмета обасјаног дневном свет- лошћу он ће, пролазећи кроз сочиво, би- ти разложен на спектралне боје, чији се зраци различито преламају и према то- ме се секу у различитим жижама. Нај- мање се ломе зраци црвене боје, зато ће њихова жижа бити најдаље од центра сочива, а најмању даљину ће имати жи- жа љубичастих, јер се они највише ломе. Између те две биће жиже осталих боја. Значи, да лик иза сочива неће бити оштар, већ развучен и по ивинама обојен. &nbsp;Да би се овај недостатак отклонио, упо- требљава се једно сабирно сочиво веће жижне даљине од кронстакла утиснуто у друго издубљено сочиво расипно са мањом жижном даљином. Оба заједно чине ахроматично сабирно сочиво. Да би се у исто време отклонила и сферна аберација код свих добрих оптичких апарата употребљавају се по два оваква </poem> |} {{Средина|— 9 —}}<noinclude><references/></noinclude> jt5t26ferta0w9kq4w2df6uhubpl53h 0 54377 121615 2022-07-20T05:38:55Z Bokini 2804 Нова страница: * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија,… wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. За штампу приредио Илија Николић [[Категорија:Развитак - Зајечар]] f2226ydaseod55xy1y24kg83p4p8nio 121617 121615 2022-07-20T05:44:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. За штампу приредио Илија Николић [[Категорија:Развитак - Зајечар]] t3yxmm7wji3xi7kvezw4u5w6kisivqh 121622 121617 2022-07-20T07:13:56Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] kzx8959f42s6te9rn3fzvjx6vo67x5m 121627 121622 2022-07-20T07:30:07Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] * [[Ој, јабуко зелена,/Што си толко родила]] * [[Киша иде, трава расте]] * [[Побегла је попадија, тавна ноћ]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] gxz3127eamod39atncza5zxcx01szy8 121634 121627 2022-07-20T08:06:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] * [[Ој, јабуко зелена,/Што си толко родила]] * [[Киша иде, трава расте]] * [[Побегла је попадија, тавна ноћ]] * [[Да је знала топола]] * [[Мајка сунце на вечеру чека]] * [[Смиљ Смиљана покрај воде брала (Бољевац)]] * [[Синоћ ми се Дука Лека зажени]] * [[Браћа вале Невену девојку]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 6suc7yn66phcnc038kwxsq74sdvvqf2 121635 121634 2022-07-20T08:55:58Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] * [[Ој, јабуко зелена,/Што си толко родила]] * [[Киша иде, трава расте]] * [[Побегла је попадија, тавна ноћ]] * [[Да је знала топола]] * [[Мајка сунце на вечеру чека]] * [[Смиљ Смиљана покрај воде брала (Бољевац)]] * [[Синоћ ми се Дука Лека зажени]] * [[Браћа вале Невену девојку]] Белић, Александар; Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ (Кад метну дарове и „барјак“)''' * [[Девојко, што си се очмала]] * [[Истекла дзвезда Даница]] * [[Мили куме, мило рајско цвеће]] * [[Домаћене, добре си дојдео]] * [[Карај, дојке, на крај да карамо]] * [[Петли пеше, други запојеше]] * [[По честиту белу перунику]] Овчар виче од дела голема: * [[Свирка свири]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] fukt8tacmc2xmtyyp1pu7fp5i5mgvex 121636 121635 2022-07-20T08:57:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] * [[Ој, јабуко зелена,/Што си толко родила]] * [[Киша иде, трава расте]] * [[Побегла је попадија, тавна ноћ]] * [[Да је знала топола]] * [[Мајка сунце на вечеру чека]] * [[Смиљ Смиљана покрај воде брала (Бољевац)]] * [[Синоћ ми се Дука Лека зажени]] * [[Браћа вале Невену девојку]] Белић, Александар; Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ (Кад метну дарове и „барјак“)''' * [[Девојко, што си се очмала]] * [[Истекла дзвезда Даница]] * [[Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)|Мили куме, мило рајско цвеће]] * [[Домаћене, добре си дојдео]] * [[Карај, дојке, на крај да карамо]] * [[Петли пеше, други запојеше (Белић)|Петли пеше, други запојеше]] * [[По честиту белу перунику]] * [[Свирка свири]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ht4bdosj2u55a889f4k9jiaghb1r2kc 121652 121636 2022-07-20T09:55:08Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] * [[Ој, јабуко зелена,/Што си толко родила]] * [[Киша иде, трава расте]] * [[Побегла је попадија, тавна ноћ]] * [[Да је знала топола]] * [[Мајка сунце на вечеру чека]] * [[Смиљ Смиљана покрај воде брала (Бољевац)]] * [[Синоћ ми се Дука Лека зажени]] * [[Браћа вале Невену девојку]] Белић, Александар; Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ (Кад метну дарове и „барјак“)''' * [[Девојко, што си се очмала]] * [[Истекла дзвезда Даница]] * [[Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)|Мили куме, мило рајско цвеће]] * [[Домаћене, добре си дојдео]] * [[Карај, дојке, на крај да карамо]] * [[Петли пеше, други запојеше (Белић)|Петли пеше, други запојеше]] * [[По честиту белу перунику]] * [[Свирка свири]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 1wmsoug339dftlsciru6n1bhe6ohefw 121653 121652 2022-07-20T09:55:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 57-59. Николић Владимир: Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. XVI, Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд, 1910., стр. 331-333. * [[Зажени се Павол, добар јунак]] * [[Бог убије туј славну Србију]] * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909. '''Славске песме''' * [[Шта то сија тамо доле у гори?/Је ли сунце, је ли месец]] * [[Девојка је зелен бор садила,/Зелен бор садила, Богу се молила]] * [[Ој, јабуко зелена,/Што си толко родила]] * [[Киша иде, трава расте]] * [[Побегла је попадија, тавна ноћ]] * [[Да је знала топола]] * [[Мајка сунце на вечеру чека]] * [[Смиљ Смиљана покрај воде брала (Бољевац)]] * [[Синоћ ми се Дука Лека зажени]] * [[Браћа вале Невену девојку]] Белић, Александар; Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ''' '''(Кад метну дарове и „барјак“)''' * [[Девојко, што си се очмала]] * [[Истекла дзвезда Даница]] * [[Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)|Мили куме, мило рајско цвеће]] * [[Домаћене, добре си дојдео]] * [[Карај, дојке, на крај да карамо]] * [[Петли пеше, други запојеше (Белић)|Петли пеше, други запојеше]] * [[По честиту белу перунику]] * [[Свирка свири]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] rql4u3k657c9bdjz5vpsrwycvsjju90 0 54378 121637 2022-07-20T09:13:55Z Bokini 2804 Нова страница: Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''COBISS.SR-ID - 1662727''' <small>(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/1662727)</small> '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ''' '''(Кад… wikitext text/x-wiki Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''COBISS.SR-ID - 1662727''' <small>(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/1662727)</small> '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ''' '''(Кад метну дарове и „барјак“)''' * [[Девојко, што си се очмала]] * [[Истекла дзвезда Даница]] * [[Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)|Мили куме, мило рајско цвеће]] * [[Домаћене, добре си дојдео]] * [[Карај, дојке, на крај да карамо]] * [[Петли пеше, други запојеше (Белић)|Петли пеше, други запојеше]] * [[По честиту белу перунику]] * [[Свирка свири]] [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] h96gmp0bk1f8e6tzjrj7v0pyi8jwl07 121639 121637 2022-07-20T09:14:30Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-663. '''COBISS.SR-ID - 1662727''' <small>(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/1662727)</small> '''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ''' '''(Кад метну дарове и „барјак“)''' * [[Девојко, што си се очмала]] * [[Истекла дзвезда Даница]] * [[Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)|Мили куме, мило рајско цвеће]] * [[Домаћене, добре си дојдео]] * [[Карај, дојке, на крај да карамо]] * [[Петли пеше, други запојеше (Белић)|Петли пеше, други запојеше]] * [[По честиту белу перунику]] * [[Свирка свири]] [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] 0cui2i0hyflx9oyptxsq2ukmosjw1nt 14 54379 121638 2022-07-20T09:14:10Z Bokini 2804 Нова страница: [[Категорија:Збирке народних песама]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Збирке народних песама]] g42093vz3t2n8kmvx6fgf37kk99nd6f 0 54380 121640 2022-07-20T09:21:24Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојко, што си се очмала]</big>''' }}</center> Девојко, што си се очмала, Камо ти мратиње ночи, Камо ти петрове жеге, Што ниси радела? Грдно си радела, грдно си дремала, Дан’с си поразилена. Код свети сватови, Кум Бога моли — Амин.… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојко, што си се очмала]</big>''' }}</center> Девојко, што си се очмала, Камо ти мратиње ночи, Камо ти петрове жеге, Што ниси радела? Грдно си радела, грдно си дремала, Дан’с си поразилена. Код свети сватови, Кум Бога моли — Амин.}} === Певач, место записа и напомена === Књажевац == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 206-207. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 5pt92gp7vpqdq21lrcdr0l3gd86nws8 121641 121640 2022-07-20T09:22:17Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојко, што си се очмала]</big>''' }}</center> Девојко, што си се очмала, Камо ти мратиње ночи, Камо ти петрове жеге, Што ниси радела? Грдно си радела, грдно си дремала, Дан’с си поразилена. Код свети сватови, Кум Бога моли — Амин.}} === Певач, место записа и напомена === Књажевац == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 206-207. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] gndczqlexmzkfosxl4unic7c2z233fr 121642 121641 2022-07-20T09:23:53Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојко, што си се очмала]</big>''' }}</center> Девојко, што си се очмала, Камо ти мратиње ночи, Камо ти петрове жеге, Што ниси радела? Грдно си радела, {{стих|5}} грдно си дремала, Дан’с си поразилена. Код свети сватови, Кум Бога моли — Амин.}} === Певач, место записа и напомена === Књажевац == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] ijzgs87g051k5zoo77ajf60ulpof1e7 0 54381 121643 2022-07-20T09:26:55Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Истекла дзвезда Даница]</big>''' }}</center> Истекла дзвезда Даница, Редом дзвезде мањује, Уз месеца стањује, Такој наша девојка Редом рода мањује, {{стих|5}} Уз девера стањује.}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Ондашње де… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Истекла дзвезда Даница]</big>''' }}</center> Истекла дзвезда Даница, Редом дзвезде мањује, Уз месеца стањује, Такој наша девојка Редом рода мањује, {{стих|5}} Уз девера стањује.}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Ондашње девојчице) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 658-659. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 0iu3gn5oua8tfb7fuqvc6asdj4dg2h4 0 54382 121644 2022-07-20T09:30:11Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Мили куме, мило рајско цвеће]</big>''' }}</center> Мили куме, мило рајско цвеће, Ел си донел венци на младенци, Да си венчаш кума и кумицу. Ако неси донел — јаши коња, Па се натраг враћај Па отиди у гору зелену, Па оцечи до две беле… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Мили куме, мило рајско цвеће]</big>''' }}</center> Мили куме, мило рајско цвеће, Ел си донел венци на младенци, Да си венчаш кума и кумицу. Ако неси донел — јаши коња, Па се натраг враћај Па отиди у гору зелену, Па оцечи до две беле лозе, Да извијеш два венца зелена, Да си венчаш кума и кумицу!}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Ондашње девојчице) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 659. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 4bxhj6l29yaqq8fz624zjo29rbfysfp 0 54383 121645 2022-07-20T09:32:55Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Домаћене, добре си дојдео]</big>''' }}</center> Домаћене, добре си дојдео, Добро ти је година донела, Ерица ти брегове зодела Вакле овце поље замрежиле, Риџе козе поље исћитиле, {{стих|5}} Сиве краве обор исплниле, Ројаци ти слнце замрежил… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Домаћене, добре си дојдео]</big>''' }}</center> Домаћене, добре си дојдео, Добро ти је година донела, Ерица ти брегове зодела Вакле овце поље замрежиле, Риџе козе поље исћитиле, {{стих|5}} Сиве краве обор исплниле, Ројаци ти слнце замрежили!}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Ондашње девојчице) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 659. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] h064p0h34z9bo4oaxy53govty5x9fwf 0 54384 121646 2022-07-20T09:38:38Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Карај, дојке, на крај да карамо]</big>''' }}</center> Карај, дојке, на крај да карамо, На крај кажу, зелену ливаду, У ливаду дрво јаворово, Поди дрво сенка нележана, И у сењку Илија терзија. {{стих|5}} Туј си шије коло на одежду, Туј мињује Јаг… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Карај, дојке, на крај да карамо]</big>''' }}</center> Карај, дојке, на крај да карамо, На крај кажу, зелену ливаду, У ливаду дрво јаворово, Поди дрво сенка нележана, И у сењку Илија терзија. {{стих|5}} Туј си шије коло на одежду, Туј мињује Јагода девојка: „Помаг Бога Илијо, терзијо.“ „Бог помого, Јагодо, девојко!“ Проговара Илија терзија: {{стих|10}} „Бога тебе, Јагодо, девојко. Колко бода на моу одежду, Толко да се годин не ожениш, Дор не узнеш Јагоду девојку, Колко листи у моју ћитицу, {{стих|15}} Толко годин’ да се не ожениш, Дор не узнеш Јагоду девојку!“}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Ондашње девојчице) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 659-660. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 9gpldp7z2aamxr2whghddluz8nrlcbt 0 54385 121647 2022-07-20T09:43:43Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Вен’ц]</big>''' }}</center> Петли пеше, други запојеше: „Дизајте се, моме и девојке, Да идемо у гору зелену, Да беремо свакојако цвеће, Да вијемо три венца зелена: {{стих|5}} Јед’н вен’ц за туј сиву краву, Други вен’ц за ковано ведро, Тре… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Вен’ц]</big>''' }}</center> Петли пеше, други запојеше: „Дизајте се, моме и девојке, Да идемо у гору зелену, Да беремо свакојако цвеће, Да вијемо три венца зелена: {{стих|5}} Јед’н вен’ц за туј сиву краву, Други вен’ц за ковано ведро, Трећи вен’ц за ту мрку овцу!“}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Ондашње девојчице) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 660. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] i33jfruwcbk702jp00ciyhdzwjc6uoy 0 54386 121648 2022-07-20T09:47:03Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[По честиту белу перунику]</big>''' }}</center> По честиту белу перунику Овчар виче од дела голема: „К’д си имаш своу стару мајку, Та те тера лети да је ц’втиш Честита му бела перуника: {{стих|5}} „А ја, јадна — проклету мачеу, Та ме тера… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[По честиту белу перунику]</big>''' }}</center> По честиту белу перунику Овчар виче од дела голема: „К’д си имаш своу стару мајку, Та те тера лети да је ц’втиш Честита му бела перуника: {{стих|5}} „А ја, јадна — проклету мачеу, Та ме тера зиме и јесени, Да ме бију слане и снегови!"}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 660-661. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 3k7d8b1e77nnbo9midscx0cv5ezs999 121650 121648 2022-07-20T09:49:23Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[По честиту белу перунику]</big>''' }}</center> По честиту белу перунику Овчар виче од дела голема: „К’д си имаш своу стару мајку, Та те тера лети да је ц’втиш Честита му бела перуника: {{стих|5}} „А ја, јадна — проклету мачеу, Та ме тера зиме и јесени, Да ме бију слане и снегови!"}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци (Сељак, неписмен, из истог села) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 660-661. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] og58ok825kre6knjunrkawc6q5sn0zm 0 54387 121649 2022-07-20T09:48:57Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Свирка свири]</big>''' }}</center> По честиту белу перунику Овчар виче од дела голема: „К’д си имаш своу стару мајку, Та те тера лети да је ц’втиш Честита му бела перуника: {{стих|5}} „А ја, јадна — проклету мачеу, Та ме тера зиме… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>[Свирка свири]</big>''' }}</center> По честиту белу перунику Овчар виче од дела голема: „К’д си имаш своу стару мајку, Та те тера лети да је ц’втиш Честита му бела перуника: {{стих|5}} „А ја, јадна — проклету мачеу, Та ме тера зиме и јесени, Да ме бију слане и снегови!"}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци. (Сељак, неписмен, из истог села) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 660-661. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 5yuenfggzcvg6o3mzj22ocyij2rqzd1 121651 121649 2022-07-20T09:53:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Свирка свири]</big>''' }}</center> Свирка свири, Тупан лупа: тупа, лупа, У сред село оро игра, Тупан лупа: тупа, лупа Едно оро само старци {{стих|5}} Тупан лупа: тупа, лупа А другото само бабе Тупан лупа: тупа лупа. А трећето сал девојке, Тупан лупа: тупа, лупа, {{стих|10}} А четврто сал невесте, Тупан лупа: тупа, лупа Девојкете за целивање, Тупан лупа: тупа, лупа, А невесте за спавање, {{стих|15}} Тупан лупа: тупа, лупа. А бабете за месење, Тупан лупа: тупа, лупа, А старцити за бесење, Тупан лупа: тупа, лупа! {{стих|20}}}} === Певач, место записа и напомена === Радичевци. (Сељак, неписмен, из истог села) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 661. * И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]] [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 9ru68p1oxa9jum8c31nmlu1b0lkxexj