Попутала незнана невеста

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Попутала незнана невеста</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45081</id>
    <revision>
      <id>121691</id>
      <parentid>116103</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:48:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3135" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Попутала незнана невеста]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Попутала незнана невеста, 
попутала па је залутала, 
налутала дванаест ајдука,
с њима ишла за девет година, 
када настала година десета, {{стих|5}}
она роди једнога ајмана, 
однела га у гору зелену, 
везала га за јелу зелену, 
везала га, па га занијала, 
па му онда вако говорила: {{стих|10}}
„Лоло, лоло, материн ајмане, 
да делимо с краља краљевину, 
да делимо с цара царевину, 
краљевина наша очевина, 
царевина наша дедовина.&quot; {{стих|15}}
То дочули куси Бугарчићи, 
па отишли цару на дивану, 
па говоре цару на дивану:
„Код нас има незнана невеста, 
полутала, па је залутала, {{стих|20}}
налутала дванаест ајдука, 
с њима ишла за девет година, 
кад настала година десета, 
она роди једнога ајмана, 
одвела га у гору зелену, {{стих|25}}
везала га за јелу зелену, 
везала га па га занијела, 
па овако њему говорила:
Лоло, лоло, материн ајмане, 
да делимо с краља краљевину, {{стих|30}}
да делимо с цара царевину, 
краљевина наша очевина, 
царевина, наша дедовина.&quot;
Кад то зачу царе на дивану, 
он потпрати своје верне слуге, {{стих|35}}
да увате незнану невесту, 
оштро Милче кроз комин утече.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 175-176.

* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 272-273.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 51.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Песме при комишању‎]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]</text>
      <sha1>4qz6e27k8ta3gr3wf7e0dknqcf80zf6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Озгор се чуше црни Татари</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45140</id>
    <revision>
      <id>121715</id>
      <parentid>116127</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T06:52:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1696" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Озгор се чуше црни Татари&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Озгор се чуше црни Татари, 
озгор се чуше, оздол дојдоше, 
сваки Татарин по коња води, 
по коња води по роба носи, 
на једном Милена плаче, {{стих|5}}
на другом Ковиљка тужи.&lt;ref&gt;Задња два стиха укод Саватија Грбића гласе: на једноме Малина плаче,/на другоме Калина тужи.&lt;/ref&gt;}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 229.

* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 289.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 53.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]</text>
      <sha1>0arbi0p6byxhci6nd2kc73pllr55ot2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Народне песме из часописа &quot;Развитак&quot; - Зајечар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50399</id>
    <revision>
      <id>121719</id>
      <parentid>121589</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:33:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7448" xml:space="preserve">&quot;Развитак&quot;, часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961-

'''COBISS.SR-ID - 3725570''' &lt;small&gt;
(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)&lt;/small&gt;

* [[Две песме о Хајдук Вељку]] &lt;small&gt;Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59&lt;/small&gt;
* [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] &lt;small&gt;Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41&lt;/small&gt;
* [[Кој је жедан воду нека пије]] &lt;small&gt;Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41&lt;/small&gt;
* [[Што ли Тимок мутан тече]] &lt;small&gt;Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67&lt;/small&gt;
* [[Стојана - Санак снила Думићева  мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] &lt;small&gt;Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39&lt;/small&gt;
* [[Сестра троваљћа]] &lt;small&gt;Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41&lt;/small&gt;
* [[То донесе сунце у пазухе]] &lt;small&gt;Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73&lt;/small&gt;
* [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] &lt;small&gt;Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69&lt;/small&gt;
* [[Куку, мене, што остави...]] &lt;small&gt;(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.&lt;/small&gt;
* [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] Сакупио &lt;small&gt;Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53&lt;/small&gt;
* [[Лепа тицо, бела Радо]] &lt;small&gt;(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53&lt;/small&gt;
* [[Сватовске народне песме]] &lt;small&gt;Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49&lt;/small&gt;
* [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] &lt;small&gt;Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59&lt;/small&gt;
* [[Да ни млади у ћитицу вржу]] &lt;small&gt;Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71&lt;/small&gt;
* [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] &lt;small&gt;Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69&lt;/small&gt;
* [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] &lt;small&gt;Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73&lt;/small&gt;
* [[Народне песме из Јелашнице]] &lt;small&gt;Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51&lt;/small&gt;
* [[Народне песме из средњег Тимока]] &lt;small&gt;Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77&lt;/small&gt;
* [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] &lt;small&gt;Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89&lt;/small&gt;
* [[Народне песме из Црне Реке]] &lt;small&gt;Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74&lt;/small&gt;
* [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73.
* [[Народне песме из сокобањског краја]] &lt;small&gt;Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93&lt;/small&gt;
* [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] &lt;small&gt;Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64&lt;/small&gt;
* [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] &lt;small&gt;(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61&lt;/small&gt;
* [[Венци за младенци]] &lt;small&gt;(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81&lt;/small&gt;
* [[Народне лирске песме Височке Ржане]] &lt;small&gt;Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77&lt;/small&gt;
* [[Ова Гора нема разговора]] &lt;small&gt;(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74&lt;/small&gt;
* [[Српске народне епске песме]] &lt;small&gt;Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104&lt;/small&gt;
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] &lt;small&gt;(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43&lt;/small&gt;
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). &lt;small&gt;Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53&lt;/small&gt;
* [[Ластавице дај ми твоје крило]] &lt;small&gt;(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63&lt;/small&gt;
* [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] &lt;small&gt;Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55&lt;/small&gt;


== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>0oibqcp3bnaryg315g0ec76k3peshjl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Миш ми је поље попасо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53219</id>
    <revision>
      <id>121717</id>
      <parentid>116241</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T07:46:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3187" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Миш ми је поље попасо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Миш ми је поље попасо!
Дође ми мачка с мачићи,
Те удави миша с мишићи.
Ој леле, дој леле, да ме није жао.
Дође ми квочка с квочићи, {{стих|5}}
Те удави мачку с мачићи.
Квоца мацу,
Маца миша,
Миш ми је поље попасо,
Ој леле, дој леле, да ме није жао. {{стих|10}}
Дође ми лија с лијићи,
Те удави квочку с квочићи.
Лија квоцу,
Квоца мацу,
Маца миша, {{стих|15}}
Миш ми је поље попасо,
Ој деле, дој леле, да ме није жао.
Дође ми куца с кучићи,
Те удави лију с лијићи.
Куца лију, {{стих|20}}
Лија квоцу,
Квоца мацу,
Маца миша,
Миш ми је поље попасо,
Ој леле, дој леле, да ме није жао. {{стих|25}}
Дође ми вуја с вујићи,
Те удави куцу с кучићи.
Вуја куцу,
Куца лију,
Лија квоцу, {{стих|30}}
Квоца мацу,
Маца миша,
Миш ми је поље попасо,
Ој леле, дој леле, да ме није жао. 
Дође ми меца с мечићи, {{стих|35}}
Те удави вују с вујићи.
Меца вују,
Вуја куцу.
Куца лију,
Лија квоцу, {{стих|40}}
Квоца мацу,
Маца миша,
Миш ми је поље попаоо,
Ој леле, дој леле, да ме није жао. 
Дође ми лава с лавићи, {{стих|45}}
Те удави мецу о мечићи.
Лава мецу,
Меца вују,
Вуја куцу,
Куца лију, {{стих|50}}
Лија квоцу,
Квоца мацу,
Маца миша,
Миш ми је поље попаоо,
Ој леле, дој леле, да ме није жао. {{стих|55}} 
Дође ми тигра с тигрићи,
Те удави лаву с лавићи.
Тигра лаву,
Лава мецу,
Меца вују, {{стих|60}}
Вуја куцу,
Куца лију,
Лија квоцу, 
Квоца мацу,
Маца миша. {{стих|65}}
Миш ми је поље попасо,
Ој леле, дој леле, да ме није жао.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 291-293.


[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме‎ на моби]]</text>
      <sha1>iwwk3cowluu2ywhga4qel40glxwi1sx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Горо ле, горице,/Зелена травице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53226</id>
    <revision>
      <id>121716</id>
      <parentid>116128</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T07:32:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1528" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Горо ле, горице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Горо ле, горице, 
Зелена травице,
У тебе ми цвати 
Жуто гајтан цвеће. 
Девојке га брале, {{стих|5}}
Гори га давале,
Да их не прокаже. 
Њим гора говори:
Ви, луде девојке,
Што га мен’ давате. {{стих|10}}
Што гора виђује,
Ником не казује.
Кад би казивала,
Била б' исечена,
Од врх до корена. {{стих|15}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 289-290.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 53.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>gsgr2wsodhi5ml5uycdyp3r2pn3333p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тавнина, мале, тавнина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53239</id>
    <revision>
      <id>121714</id>
      <parentid>116125</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T06:46:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1537" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Тавнина, мале, тавнина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Тавнина, мале, тавнина,
Не видох момка кој' беше, 
Је ли је младо је л' старо? 
Ако ли буде млад момак, 
Душек му био простирка, {{стих|5}}
Свилен јорган завојка, 
Момина рука под главу. 
Ако ли буде старкеља, 
Трње му било простирка, 
Ведро му небо — завојка, {{стих|10}}
Шугава маца — девојка.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 288.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 53.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>30x1tgzp2ispov3br09z3jagit6h4ax</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој девојко, бриго материна (Бољевац)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53243</id>
    <revision>
      <id>121713</id>
      <parentid>116124</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T06:41:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1306" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој девојко, бриго материна]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој девојко, бриго материна,
Све се бринеш не мож' се удати
Удаћеш се и покајаћеш се.
Код мајке си бела и румена,
А код војна жута и пребледна.{{стих|5}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 287-288.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 53.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>kjftq3atoycwg080jpezlje0amxt0yj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој девојко, душо моја,/Ге но синоћ с тобом стоја</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53245</id>
    <revision>
      <id>121712</id>
      <parentid>116122</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T06:35:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1685" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој девојко, душо моја]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој девојко, душо моја,
Ге но синоћ с тобом стоја,
Туја оста сабља моја,
Сабља моја и марама.
У марами огледало. {{стих|5}}
Ајде, душо, да тражимо,
Ако Бог да те нађемо,
Право ћемо поделити,
Мене сабља и марама,
Тебе, душо, огледоло. {{стих|10}}
Огледај се до јесени,
Од јесени ајде мене,
Чуваћу те кано мене.
У пролеће иди дома,
Немам леба ни за мене, {{стих|15}}
А камо ли и за тебе.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 287.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 53.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>kfzrixzk35zkegkdyr0isp8gq5mfilk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сеничице, малена девојко</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53249</id>
    <revision>
      <id>121711</id>
      <parentid>116118</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T06:19:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1697" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Сеничице, малена девојко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Сеничице, малена девојко.
Узо бих те по ситно одење,
Ал’ не могу од много кудење, 
Једни веле: сањива, дремљива, 
Други веле: љута као змија, {{стих|5}}
Трећи веле: од лошега рода.
А она их љуто проклињала:
Који веле: оањива, дремљива,
Не нашо их санак у болести,
Који веле: љута као змија, {{стих|10}}
Змија им се око срца вила,
Који веле: од лошега рода,
Не имали од срца порода.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 286.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 52-53.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>lx5e3yyzqadub2xif98rjdfsvqbttqv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Има мајка две девојке,/Рано ми, рано, сунце греје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53250</id>
    <revision>
      <id>121710</id>
      <parentid>116117</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T06:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1657" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Има мајка две девојке]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Има мајка две девојке,
Рано ми, рано, сунце греје,&lt;ref&gt;Понавља се уз сваки ред.&lt;/ref&gt; 
Лепу Кату, лепу Злату.
Обе су јој вечерале,
Вечерале па поспале, {{стих|5}}
Кад у јутру обе мртве.
Њи ми мајка жално жали,
Жално жали па нариче:
Кој ће мајке воду носит’?
Кој ће мајке кућу мести? {{стих|10}}
Мртва Ката проговара:
Мајка ће си воду носит'
Мајка ће си кућу мести.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 285-286.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 52.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>46gxl4j03qlxcwzub052osfjx3dn1im</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Девојке су цвеће брале</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53259</id>
    <revision>
      <id>121709</id>
      <parentid>116110</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T05:51:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1294" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Девојке су цвеће брале]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Девојке оу цвеће брале,
Цвеће брале, китке виле,
Китке виле, говориле:
Можемо ли момке варат 
По те ведре ладне ноћи, {{стих|5}}
По те сјајне месечине?}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 283.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 52.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>h2vwpk9r5p0v95s37t0uen17rufd05m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој убава, убава девојко, ој!/Која ми је овде нема</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53261</id>
    <revision>
      <id>121708</id>
      <parentid>116108</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T02:41:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1385" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој убава, убава девојко, ој]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој убава, убава девојко, ој!
Која ми је овде нема,
Да дође, да дође!
На кудељку да дојаше.
Да дође, да дође! {{стих|5}}
А вретенце — пошиблице,
Да дође, да дође!
Повезаљка — зауздаљка,
Да дође, да дође!}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 282.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 52.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Седелачке песме‎]]</text>
      <sha1>imzjwoot5rwkgo3m2hn8z4sf8uo4wi6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Диг' се, младо, роса те попала</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53264</id>
    <revision>
      <id>121707</id>
      <parentid>116106</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T02:29:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1421" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Диг' се, младо, роса те попала]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Диг' се, младо, роса те попала,
Чекај, љубо, сунце да огреје,
Да огреје, роса да опадне,
Да опадне, младо, да се дигне,
Да се дигне, нешто да ти каже; {{стих|5}}
Да ти каже, да ти се пожали:
Ге ме мајка младог оженила.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 275.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 52.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Виноградарске песме‎]]</text>
      <sha1>crmgt5882m26t0nkt2njd3jhr3l9ych</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој убава, убава девојко, ој./Недин башта лојзе сади</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53265</id>
    <revision>
      <id>121694</id>
      <parentid>116104</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T20:01:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1911" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој убава, убава девојко, ој]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој убава, убава девојко, ој.
Недин башта лојзе сади,
Лојзе сади, чардак гради,
Неду реди да га чува,
Ајде, Недо, лојзе чувај. {{стих|5}}
Неда седи на прелази.
На прелази на долази,
Отуд иду три овчара,
Први овчар проговара:
Дај ми, Недо, црно око. {{стих|10}}
Неда дава црно гројзе,
Замењује црно око.
Други овчар проговара:
Дај ми, Недо, бело лице.
Неда дава бело гројзе. {{стих|15}}
Замењује бело лице.
Трећи ћути, не говори,
Њему даде црно око,
Њему даде бело лице,
Њему даде танку снагу. {{стих|20}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 275.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 51.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Виноградарске песме‎]]</text>
      <sha1>friwlt31yy12h2ird6joia4qoal1sc7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Села Живка па запева</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53266</id>
    <revision>
      <id>121693</id>
      <parentid>115985</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:53:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="986" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Села Живка па запева]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Села Живка па запева:
Јао, Саво, што те нема&lt;ref&gt;Ово се припевава свакоме момку и девојци.&lt;/ref&gt;.
}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 274.


[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме при комишању‎]]</text>
      <sha1>lj3dbtqahxp7gd4umzcv6wnsu6l1v63</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Врче мачак испред кладе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53272</id>
    <revision>
      <id>121690</id>
      <parentid>116100</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:33:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1784" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Врче мачак испред кладе]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Врче мачак испред кладе, 
Отуд иде сестра мица,
Па си пита брат' мацана:
Шта ми радиш, брат мацане? 
Ал' говори брат мацане: {{стих|5}}
Две оу жене вечерале,
Што остаде у паници, 
Оставише на полицу,
Ја си рипну на столицу,
Те се попех на полицу, {{стих|10}}
Па изедох из панице.
Кад рипише обе жене,
Обе голе гологлаве, 
Доватише главњетину, 
Главња смуца, глава пуца, {{стих|15}}
Нит' ме боли, нит' ме гори, 
Само ми се мозак види.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 271-272.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 51.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме при комишању‎]]</text>
      <sha1>i0gg8v2avum545jafpmkj2wma2cacn5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Колко прођо земље и градови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53275</id>
    <revision>
      <id>121688</id>
      <parentid>116097</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:24:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1309" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Колко прођо земље и градови]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Колко прођо земље и градови, 
Нигде мене глава не заболе.
Двору дођо, глава ме заболе.
Па не боли, као што се боли,
Него боли, како да се умре. {{стих|5}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 271.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 51.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме при комишању‎]]</text>
      <sha1>glnuhrlsg672kolwios4o2pv3ht9il9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој, убава, убава девојко, ој,/Стојане, луда будало</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53278</id>
    <revision>
      <id>121686</id>
      <parentid>116094</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:15:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1476" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој, убава, убава девојко, ој]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој, убава, убава девојко, ој,
Стојане, луда будало,
Увати сиви волови,
Разори равни долови,
Посади бели босиљак, {{стих|5}}
Да видиш шта ће да никне.
Ако ти никне лудаја,
За мене младу да лудиш;
Ако ти никне буника,
За мене младу да буниш. {{стих|10}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 270.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 51.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме при комишању‎]]</text>
      <sha1>e277tl1xyxjou11lzua69bfhx381zau</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој, ливадо, зелена ливадо,/Што си тако јадна погажена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53279</id>
    <revision>
      <id>121684</id>
      <parentid>116092</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:08:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1559" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој, ливадо, зелена ливадо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој, ливадо, зелена ливадо,
Што си тако јадна погажена?
Јеоу ли те коњи погазили?
Врани коњи са добри јунаци? 
Или су те моме поваљале? {{стих|5}}
Младе моме са млзди бећари?
Нису мене коњи погазили,
Врани коњи са добри јунаци,
Већ оу мене моме повалиле,
Младе моме са млади бећари. {{стих|10}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 269.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 50.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме код скупљања сена‎]]</text>
      <sha1>j7jg8cyerwvq10r01pl5koiihxzfwfg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Девојка лојзе по мору сади</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53292</id>
    <revision>
      <id>121670</id>
      <parentid>116079</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T15:20:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1478" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Девојка лојзе по мору сади]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Девојка лојзе по мору сади,
По мору лојзе, по брегу дуње.
Дан садила, а два се кајала:
Ој, лојзе, лојзе, ти бело гројзе,
Ја те садим, а ко ће те брати? {{стих|5}}
Ја јадна немам никога свога,
До једног Бога и војна мога,
Бог је високо, а војно далеко.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 264.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 50.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Виноградарске песме‎]]</text>
      <sha1>4fnax3ymqtdjmezcaool7hdvnkhx9vd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Млад Милија младо лојзе сади</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53293</id>
    <revision>
      <id>121669</id>
      <parentid>116078</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T15:16:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1513" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Млад Милија младо лојзе сади]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Млад Милија младо лојзе сади,
Лојзе сади, равне дворе гради,
И угради два радосна чина:
Сина жени, милу ћерку дава.
Кћер удава Доње Копиново, {{стих|5}}
Снају проси Горње Малиново.
Скобише се обоји сватови,
Зет и шура узде измењаше,
Сна и зава прстен измењаше.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 264.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 49-50.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Виноградарске песме‎]]</text>
      <sha1>94b6mp7aklqqqjt4ibyld7d687rn7o6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пошле девојке у метле,/А момчадија у виле</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53295</id>
    <revision>
      <id>121668</id>
      <parentid>116076</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T14:09:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1377" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Пошле девојке у метле]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Пошле девојке у метле,
А момчадија у виле.
Момка секира посече,
Девојку змија уједе.
Девојку носе на метле, {{стих|5}}
Момка ми носе на виле.
Момка ми ноое пред цркву,
Девојку носе у цркву.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 263.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 49.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме‎ кад се копа кукуруз]]</text>
      <sha1>au0du3fejhwh85omtnr0yoa6a19r6nc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Синоћ Марко дође из Солуна,/И доведе Солунку девојку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53300</id>
    <revision>
      <id>121667</id>
      <parentid>116072</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T13:54:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1707" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Синоћ Марко дође из Солуна]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Синоћ Марко дође из Солуна,
И доведе Солунку девојку.
Он говори, она не говори,
Он се смеје, она се не смеје,
Он вечера, она не вечера. {{стих|5}}
Бога тебе, Солунка девојко,
Ја говорим, а ти не говориш,
Ја се смејем, а ти се не смејеш,
Ја вечерам, а ти не вечераш!
Проговара Солунка девојка: {{стих|10}}
Ја како ћу јадна вечерати,
Где год стану о мене говоре,
Сваки каже, крађена девојка.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 261.

* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 49.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Песме‎ на моби]]</text>
      <sha1>hlc3rw81z9bn5w6e1xf2swea4okl87m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Куку, ћерко, надаш ли се</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53313</id>
    <revision>
      <id>121658</id>
      <parentid>116046</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T12:01:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2536" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Куку, ћерко, надаш ли се]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Куку. ћерко, надаш ли се,
Куку, ћерко, да ти дођем 
Куку, ћерко, да те питам,
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, поранила? {{стих|5}}
Куку, ћерко, јеси ли ми 
Куку, ћерко, обукла се?
Куку, ћерко, умила се?
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, заложила? {{стих|10}}
Куку, ћерко, црну ватру?
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, црне дворе 
Куку, ћерко, пометала?
Куку, ћерко, јеси ли се, {{стих|15}}
Куку, ћерко, навикнула?
Куку, ћерко, грубој кући?
Куку, ћерко, црној кући?
Куку, ћерко, ладној кући?
Куку, ћерко, мрачној кући? {{стих|20}}
Куку, ћерко, ти ми ћутиш,
Куку, ћерко, ништ' не збориш.
Куку, ћерко, зашто тако,
Куку, ћерко, мајку љутиш?
Куку, ћерко, зашто мајци, {{стих|25}}
Куку, ћерко, ништ' не збориш?
Куку, ћерко, како ти је?
Куку, ћерко, мош ли сама,
Куку, ћерко, да боравиш?
Куку, ћерко, отац те је, {{стих|30}}
Куку, ћерко, поздравио.
Куку, ћерко, браћа су те,
Куку, ћерко, поздравила.
Куку, ћерко, сеје су те 
Куку, ћерко, поздравиле. {{стих|25}}
Куку, ћерко, да не бринеш,
Куку, ћерко, за њих ништа итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 252-253.


[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>e67t88nupz475jn0tnnabhdkjhbxfh0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121659</id>
      <parentid>121658</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T12:03:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2536" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Куку, ћерко, надаш ли се]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Куку. ћерко, надаш ли се,
Куку, ћерко, да ти дођем 
Куку, ћерко, да те питам,
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, поранила? {{стих|5}}
Куку, ћерко, јеси ли ми 
Куку, ћерко, обукла се?
Куку, ћерко, умила се?
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, заложила? {{стих|10}}
Куку, ћерко, црну ватру?
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, црне дворе 
Куку, ћерко, пометала?
Куку, ћерко, јеси ли се, {{стих|15}}
Куку, ћерко, навикнула?
Куку, ћерко, грубој кући?
Куку, ћерко, црној кући?
Куку, ћерко, ладној кући?
Куку, ћерко, мрачној кући? {{стих|20}}
Куку, ћерко, ти ми ћутиш,
Куку, ћерко, ништ' не збориш.
Куку, ћерко, зашто тако,
Куку, ћерко, мајку љутиш?
Куку, ћерко, зашто мајци, {{стих|25}}
Куку, ћерко, ништ' не збориш?
Куку, ћерко, како ти је?
Куку, ћерко, мош ли сама,
Куку, ћерко, да боравиш?
Куку, ћерко, отац те је, {{стих|30}}
Куку, ћерко, поздравио.
Куку, ћерко, браћа су те,
Куку, ћерко, поздравила.
Куку, ћерко, сеје су те 
Куку, ћерко, поздравиле. {{стих|35}}
Куку, ћерко, да не бринеш,
Куку, ћерко, за њих ништа итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 252-253.


[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>nfkic7dodooi78po68vn7gn03r8hjcr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121726</id>
      <parentid>121659</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:46:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2737" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Куку, ћерко, надаш ли се]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Куку. ћерко, надаш ли се,
Куку, ћерко, да ти дођем 
Куку, ћерко, да те питам,
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, поранила? {{стих|5}}
Куку, ћерко, јеси ли ми 
Куку, ћерко, обукла се?
Куку, ћерко, умила се?
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, заложила? {{стих|10}}
Куку, ћерко, црну ватру?
Куку, ћерко, јеси ли ми,
Куку, ћерко, црне дворе 
Куку, ћерко, пометала?
Куку, ћерко, јеси ли се, {{стих|15}}
Куку, ћерко, навикнула?
Куку, ћерко, грубој кући?
Куку, ћерко, црној кући?
Куку, ћерко, ладној кући?
Куку, ћерко, мрачној кући? {{стих|20}}
Куку, ћерко, ти ми ћутиш,
Куку, ћерко, ништ' не збориш.
Куку, ћерко, зашто тако,
Куку, ћерко, мајку љутиш?
Куку, ћерко, зашто мајци, {{стих|25}}
Куку, ћерко, ништ' не збориш?
Куку, ћерко, како ти је?
Куку, ћерко, мош ли сама,
Куку, ћерко, да боравиш?
Куку, ћерко, отац те је, {{стих|30}}
Куку, ћерко, поздравио.
Куку, ћерко, браћа су те,
Куку, ћерко, поздравила.
Куку, ћерко, сеје су те 
Куку, ћерко, поздравиле. {{стих|35}}
Куку, ћерко, да не бринеш,
Куку, ћерко, за њих ништа итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 252-253.

* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 65.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>px7n3ng62yjkjw0msbnjzh3b86rkbtl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јао, Ристо, јао сине</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53314</id>
    <revision>
      <id>121725</id>
      <parentid>121657</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:45:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1933" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Јао, Ристо, јао сине]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Јао, Ристо, јао сине,
Јао, сине, ево твоје,
Јао, сине, вечне куће,
Јао, сине, ту је грубо,
Јао, сине, ту је тавно, {{стих|5}}
Јао, сине, ту је ладно,
Јао, сине, како ћеш се,
Јао, сине, навикнути?
Јао, сине, шта уради?
Јао, сине, о мајком твојом? {{стих|10}}
Јао, сине, с оцем твојим?
Јао, сине, отац нема,
Јао, сине, ког' да пошље,
Јао, сине, на орање,
Јао, сине, на копање, {{стих|15}}
Јао, сине, ти се сети,
Јао. сине, мајке твоје,
Јао, сине, брзо дођи,
Јао, сине, те ме води 
Јао, сине, јер овамо, {{стих|20}}
Јао, сине, нема нико,
Јао, сине, да ме гледа итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 249.

* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-65.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>ofzcomn1zgi6he78m1yrz08bo20s8jh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Куку, Ристо, куку, добро</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53315</id>
    <revision>
      <id>121724</id>
      <parentid>121656</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:44:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2218" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Куку, Ристо, куку, добро]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Куку, Ристо, куку, добро, 
Куку, Ристо, добри друже, 
Куку, мене, шта учини? 
Куку, мене, што остави? 
Куку, мене, кућу твоју? {{стих|5}}
Куку, мене, децу твоју? 
Куку, мене, сирочиће? 
Куку, мене, ко ће од сад, 
Куку мене, да их пази?
Куву, мене, да их чува? {{стих|10}}
Куку, мене, ко ће децу,
Куку, мене, научити?
Куку, мене, оваком раду?
Куку, мене, ко ће т’ сина,
Куку, мене, оженити? {{стих|15}}
Куку, мене, ко ће т' ћерку,
Куку, мене, удомити?
Куку, мене, куд ће сада,
Куку, мене, стока твоја?
Куку, мене, ко ће од сад? {{стих|20}}
Куку, мене, то гледати?
Куку, мене, то чувати?
Куку, Риото, куку друже,
Куку, Ристо, брзо дођи,
Куку, Ристо, мене води, {{стих|25}}
Куку, мене, да не гледам,
Куку, мене, жалост нашу итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 247-248.

* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>3bwa1puwpc2wjk6w6ej7fn3ovu6ps0d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јао, сине, јао, Михаило</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53316</id>
    <revision>
      <id>121722</id>
      <parentid>121655</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:42:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2350" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Јао, сине, јао, Михаило]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Јао сине, јао, Михаило, 
Јао сине, јао добро моје, 
Јао сине, ти ћеш да ми идеш, 
Јао сине, твојој вечној кући, 
Јао сине, мајку да оставиш, {{стих|5}}
Јао сине, оца да оставиш,
Јао сине, брачу да оставиш,
Јао сине, сеје да оставиш,
Јао сине, мајци оста жао,
Јао сине, што те не ожени, {{стих|10}}
Јао сине, јао, Михаило,
Јао сине, зар да тебе мајка,
Јао сине, црној земљи преда,
Јао оине, младог и зеленог?
Јао оине, што те мајка није {{стих|15}}
Јао сине, младог одменила,
Јао сине, теб’ сунце да греје,
Јао сине, са друштвом да одиш.
Јао сине, ко ће оца гледат’,
Јао сине, ко ће мајку гледат’, {{стих|20}}
Јао сине, ко ћо браћу гледат’,
Јао оине, ко ће сеје гледат’,
Јао сине, овце нам чувати,
Јао сине, волове ранити,
Јао оине, јао, добро моје, {{стих|25}}
Јао сине, зашто се наљути,
Јао сине, зашто нас остави итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 247.

* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64.


[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>f72xnhtxzcv7ds9y84r17retpy6rwys</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121723</id>
      <parentid>121722</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:43:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2408" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Јао, сине, јао, Михаило]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Јао сине, јао, Михаило, 
Јао сине, јао добро моје, 
Јао сине, ти ћеш да ми идеш, 
Јао сине, твојој вечној кући, 
Јао сине, мајку да оставиш, {{стих|5}}
Јао сине, оца да оставиш,
Јао сине, брачу да оставиш,
Јао сине, сеје да оставиш,
Јао сине, мајци оста жао,
Јао сине, што те не ожени, {{стих|10}}
Јао сине, јао, Михаило,
Јао сине, зар да тебе мајка,
Јао сине, црној земљи преда,
Јао оине, младог и зеленог?
Јао оине, што те мајка није {{стих|15}}
Јао сине, младог одменила,
Јао сине, теб’ сунце да греје,
Јао сине, са друштвом да одиш.
Јао сине, ко ће оца гледат’,
Јао сине, ко ће мајку гледат’, {{стих|20}}
Јао сине, ко ћо браћу гледат’,
Јао оине, ко ће сеје гледат’,
Јао сине, овце нам чувати,
Јао сине, волове ранити,
Јао оине, јао, добро моје, {{стих|25}}
Јао сине, зашто се наљути,
Јао сине, зашто нас остави итд.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 247.

* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Тужбалице]]</text>
      <sha1>svas3d5oixyfkbn53ybwb4hqvz9s5qz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Добро јутро, домаћице,/Ој, додо, ој, додоле!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53327</id>
    <revision>
      <id>121718</id>
      <parentid>116243</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T08:01:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1472" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Добро јутро, домаћице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Добро јутро, домаћице,
Ој, додо, ој, додоле!
Ови двори пометени,
Ој, додо, ој, додоле!&lt;ref&gt;&quot;Ој, додо, ој додоле!&quot; се понавља после сваког реда.&lt;/ref&gt;
Пометени, отворени. {{стих|5}}
Ми идемо преко оело,
А облаци преко небо.
Наша Дода Бога моли,
Да удари летња роса,
Да пороси поља наша, {{стих|10}}
И у пољу берићета,
Да нам роде берићети:
Од два класа шиник жито,
Од две гиже чабар вино!}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 336.


[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Додолске песме]]</text>
      <sha1>7bgn2h22t1adkbgowmm0irgf553wsel</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Васа Крстић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54272</id>
    <revision>
      <id>121675</id>
      <parentid>121554</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T15:43:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="995" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Васа
| презиме =  Крстић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1849
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Васа Крстић''' (1849-1910) био је књижевник, хумориста и преводилац.
| слика = Vasa Krstic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Васа Крстић
| остава = 
| остава_кат = Vasa Krstić
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Кад се сетим... (Васа Крстић)|Кад се сетим...]]
* [[Црвено, плаво, бело...]]
* [[Чујем жеље са свих страна...]]
* [[Опроштај и добродошлица]]
* [[На бдењу]]
* [[Шта да певам?]]
* [[Стручак неувелка]]

=== Остала дела ===
* [[Казбулбуцијаде]]


[[Категорија:Васа Крстић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>t9h3dzbz7f0daqg9ho1hdqyua13vkou</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ристо Ј. Одавић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54307</id>
    <revision>
      <id>121671</id>
      <parentid>121486</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T15:22:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1363" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ристо Ј.
| презиме = Одавић
| иницијал_презимена = О
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1932
| опис = '''Ристо Ј. Одавић''' (1870-1932) био је српски гимназијски професор, књижевник, драматург Народног позоришта у Београду, шеф Пресбироа Министарства иностраних послова, политичар, народни посланик, начелник Уметничког одељења Министарства просвете, управник Државне Архиве, културни радник, документариста.
| слика = Rista Odavic, Podne br.1, 10. mart 1924.jpg
| опис_слике =
| википедија = Риста Одавић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
* [[Буди храбар...]]
* [[Судбина (Одавић)|Судбина]]
* [[Људско браство]]
* [[Не клони (Одавић)|Не клони]]

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Преводиоци]]

== Преводи ==
* [[Кад се двоје...]]
* [[Љубав (К. Романов)|Љубав]]
* [[Свршио си пут живота!]]</text>
      <sha1>g0x8lxl8qmrms0gta3574dgh4a3dtih</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Љубомир Н. Мирковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54331</id>
    <revision>
      <id>121705</id>
      <parentid>121513</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T22:34:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1007" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Љубомир Н.
| презиме = Мирковић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 
| годинасмрти = 1906
| опис = '''Љубомир Н. Мирковић''' (18??-1906), потписиван и као '''мир-Мир''', био је књижевник, преводилац и лекар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Искре љубави]]
* [[Роб (Љубомир Мирковић)|Роб]]
* [[Поздрав (Љубомир Мирковић)|Поздрав]]
* [[Пркос (Љубомир Мирковић)|Пркос]]
* [[Мати и кћи (Љубомир Мирковић)|Мати и кћи]]
* [[Пастирева фрула]]
* [[Требевићска зора]]

[[Категорија: Љубомир Н. Мирковић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>4phdgvfsqbutgaullz9ebers6b4wavx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/10</title>
    <ns>250</ns>
    <id>54375</id>
    <revision>
      <id>121664</id>
      <parentid>121610</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T13:42:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4886" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ

сци неколико врло истакнутих официра,
међу којима и генерале Жак-Пјера (1726
—1812) и Шарла (1771—1796).
'''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био
бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских
и турско-арапских трупа, које су се на-
лазиле пред Триполисом.
'''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир,
који је војевао против Француза од 1832
—1847 г. и покушао да створи арапско
царство. Издајство његових дотадашњих 
савезника, Мароканаца, код Исла, 1844
г., умањило је значај даљих борби и он
се, три године касније, предао францу-
ском генералу Ламорисијеру. Интерни-
ран је затим у Француску. Доцније је
постао велики пријатељ Француза. (Рођ.
око 1807, близу Маскара, Алжирија —
умро 1883 у Дамаску, Сирија).
'''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ.
у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри-
фанце прво против Шпанаца а затим и
против Француза. Устанак је угушен,
1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао
Французима.
'''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти
шпански калифа, који је заузео Барце-
лону и отерао нормандиске пирате.
'''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола.
'''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861
—1876 г. Извео је темељну реорганиза-
цију турске војске. Под његовом влада-
вином било је бомбардовање Београда
1862, рат са Црном Гором (1862), критски
устанак (1866), устанак у Босни и Хер-
цеговини, Бугарској (1875 год.).
'''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780
—1823). Учествовао као барјактар у пр-
вом и другом устанку. Подизао је буну
у пожаревачкој нахији (Абдулина буна)
у заједници са Стеваном Добрњцем, про-
тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне
је убијен, вероватно по налогу кнеза
Милоша.
'''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене-
рал, рођен у Румунији, а умро на Ро-
досу (1811—1885). Војничко образовање
&lt;/poem&gt;

|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБДУЛ ХАМИД -{II}-}}

стекао је у Бечу. За време Кримског
рата послан је у Анадолију да реорга-
низује војску. Реорганизацију је извр-
шио с великим успехом па је постављен
за министра војске. Истакао се у срп-
&lt;/poem&gt;
[[Слика:Abdülkerim Nadir Pasha in Ilustrovana vojna enciklopedija.png|центар|]]
&lt;poem&gt;
ско-турском рату 1876. 1877 постављен је
на чело турске Врховне команде. Међу-
тим, оптужен да је могао да спречи Ру-
се да пређу Дунав, смењен је с овог
положаја и прогнан на острво Родос, на
коме је и умро као изгнаник.
'''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839
—1861). За његове владавине вођен је
Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном
Гором (1852—53 и 1858 год.).
'''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774
—1789).
'''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од
1876—1909 (1848—1918), син султана Аб-
дул Меџида, дошао на престо у тренут-
ку кад се Турска налазила у веома те-
шком положају, пред сам рат са Србијом
и Црном Гором и у јеку босанско-херце-
говачког устанка. Ратовао и с Русијом,
Србијом и Црном Гором 1877—78 и од-
луком Берлинског конгреса (1878) Тур-
ска је под његовом владавином изгубила
Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо-
&lt;/poem&gt;
|}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>rwnz78u8ma3ydfo2gt6xabrhznn4cak</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121665</id>
      <parentid>121664</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T13:43:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4887" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ

сци неколико врло истакнутих официра,
међу којима и генерале Жак-Пјера (1726
—1812) и Шарла (1771—1796).
'''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био
бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских
и турско-арапских трупа, које су се на-
лазиле пред Триполисом.
'''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир,
који је војевао против Француза од 1832
—1847 г. и покушао да створи арапско
царство. Издајство његових дотадашњих 
савезника, Мароканаца, код Исла, 1844
г., умањило је значај даљих борби и он
се, три године касније, предао францу-
ском генералу Ламорисијеру. Интерни-
ран је затим у Француску. Доцније је
постао велики пријатељ Француза. (Рођ.
око 1807, близу Маскара, Алжирија —
умро 1883 у Дамаску, Сирија).
'''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ.
у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри-
фанце прво против Шпанаца а затим и
против Француза. Устанак је угушен,
1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао
Французима.
'''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти
шпански калифа, који је заузео Барце-
лону и отерао нормандиске пирате.
'''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола.
'''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861
—1876 г. Извео је темељну реорганиза-
цију турске војске. Под његовом влада-
вином било је бомбардовање Београда
1862, рат са Црном Гором (1862), критски
устанак (1866), устанак у Босни и Хер-
цеговини, Бугарској (1875 год.).
'''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780
—1823). Учествовао као барјактар у пр-
вом и другом устанку. Подизао је буну
у пожаревачкој нахији (Абдулина буна)
у заједници са Стеваном Добрњцем, про-
тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне
је убијен, вероватно по налогу кнеза
Милоша.
'''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене-
рал, рођен у Румунији, а умро на Ро-
досу (1811—1885). Војничко образовање
&lt;/poem&gt;

|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБДУЛ ХАМИД -{II}-}}

стекао је у Бечу. За време Кримског
рата послан је у Анадолију да реорга-
низује војску. Реорганизацију је извр-
шио с великим успехом па је постављен
за министра војске. Истакао се у срп-
&lt;/poem&gt;

[[Слика:Abdülkerim Nadir Pasha in Ilustrovana vojna enciklopedija.png|центар|]]
&lt;poem&gt;
ско-турском рату 1876. 1877 постављен је
на чело турске Врховне команде. Међу-
тим, оптужен да је могао да спречи Ру-
се да пређу Дунав, смењен је с овог
положаја и прогнан на острво Родос, на
коме је и умро као изгнаник.
'''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839
—1861). За његове владавине вођен је
Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном
Гором (1852—53 и 1858 год.).
'''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774
—1789).
'''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од
1876—1909 (1848—1918), син султана Аб-
дул Меџида, дошао на престо у тренут-
ку кад се Турска налазила у веома те-
шком положају, пред сам рат са Србијом
и Црном Гором и у јеку босанско-херце-
говачког устанка. Ратовао и с Русијом,
Србијом и Црном Гором 1877—78 и од-
луком Берлинског конгреса (1878) Тур-
ска је под његовом владавином изгубила
Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо-
&lt;/poem&gt;
|}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>4sbt7hvdmfu1nvzou104gmoj4h5w8ko</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121666</id>
      <parentid>121665</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T13:43:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4888" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ

сци неколико врло истакнутих официра,
међу којима и генерале Жак-Пјера (1726
—1812) и Шарла (1771—1796).
'''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био
бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских
и турско-арапских трупа, које су се на-
лазиле пред Триполисом.
'''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир,
који је војевао против Француза од 1832
—1847 г. и покушао да створи арапско
царство. Издајство његових дотадашњих 
савезника, Мароканаца, код Исла, 1844
г., умањило је значај даљих борби и он
се, три године касније, предао францу-
ском генералу Ламорисијеру. Интерни-
ран је затим у Француску. Доцније је
постао велики пријатељ Француза. (Рођ.
око 1807, близу Маскара, Алжирија —
умро 1883 у Дамаску, Сирија).
'''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ.
у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри-
фанце прво против Шпанаца а затим и
против Француза. Устанак је угушен,
1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао
Французима.
'''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти
шпански калифа, који је заузео Барце-
лону и отерао нормандиске пирате.
'''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола.
'''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861
—1876 г. Извео је темељну реорганиза-
цију турске војске. Под његовом влада-
вином било је бомбардовање Београда
1862, рат са Црном Гором (1862), критски
устанак (1866), устанак у Босни и Хер-
цеговини, Бугарској (1875 год.).
'''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780
—1823). Учествовао као барјактар у пр-
вом и другом устанку. Подизао је буну
у пожаревачкој нахији (Абдулина буна)
у заједници са Стеваном Добрњцем, про-
тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне
је убијен, вероватно по налогу кнеза
Милоша.
'''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене-
рал, рођен у Румунији, а умро на Ро-
досу (1811—1885). Војничко образовање
&lt;/poem&gt;

|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБДУЛ ХАМИД -{II}-}}

стекао је у Бечу. За време Кримског
рата послан је у Анадолију да реорга-
низује војску. Реорганизацију је извр-
шио с великим успехом па је постављен
за министра војске. Истакао се у срп-

&lt;/poem&gt;
[[Слика:Abdülkerim Nadir Pasha in Ilustrovana vojna enciklopedija.png|центар|]]
&lt;poem&gt;

ско-турском рату 1876. 1877 постављен је
на чело турске Врховне команде. Међу-
тим, оптужен да је могао да спречи Ру-
се да пређу Дунав, смењен је с овог
положаја и прогнан на острво Родос, на
коме је и умро као изгнаник.
'''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839
—1861). За његове владавине вођен је
Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном
Гором (1852—53 и 1858 год.).
'''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774
—1789).
'''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од
1876—1909 (1848—1918), син султана Аб-
дул Меџида, дошао на престо у тренут-
ку кад се Турска налазила у веома те-
шком положају, пред сам рат са Србијом
и Црном Гором и у јеку босанско-херце-
говачког устанка. Ратовао и с Русијом,
Србијом и Црном Гором 1877—78 и од-
луком Берлинског конгреса (1878) Тур-
ска је под његовом владавином изгубила
Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо-
&lt;/poem&gt;
|}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>itjkfw2qgw2icjcppabq8z131xqclb4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121682</id>
      <parentid>121666</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:01:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4918" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ

сци неколико врло истакнутих официра,
међу којима и генерале Жак-Пјера (1726
—1812) и Шарла (1771—1796).
'''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био
бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских
и турско-арапских трупа, које су се на-
лазиле пред Триполисом.
'''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир,
који је војевао против Француза од 1832
—1847 г. и покушао да створи арапско
царство. Издајство његових дотадашњих 
савезника, Мароканаца, код Исла, 1844
г., умањило је значај даљих борби и он
се, три године касније, предао францу-
ском генералу Ламорисијеру. Интерни-
ран је затим у Француску. Доцније је
постао велики пријатељ Француза. (Рођ.
око 1807, близу Маскара, Алжирија —
умро 1883 у Дамаску, Сирија).
'''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ.
у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри-
фанце прво против Шпанаца а затим и
против Француза. Устанак је угушен,
1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао
Французима.
'''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти
шпански калифа, који је заузео Барце-
лону и отерао нормандиске пирате.
'''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола.
'''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861
—1876 г. Извео је темељну реорганиза-
цију турске војске. Под његовом влада-
вином било је бомбардовање Београда
1862, рат са Црном Гором (1862), критски
устанак (1866), устанак у Босни и Хер-
цеговини, Бугарској (1875 год.).
'''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780
—1823). Учествовао као барјактар у пр-
вом и другом устанку. Подизао је буну
у пожаревачкој нахији (Абдулина буна)
у заједници са Стеваном Добрњцем, про-
тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне
је убијен, вероватно по налогу кнеза
Милоша.
'''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене-
рал, рођен у Румунији, а умро на Ро-
досу (1811—1885). Војничко образовање
&lt;/poem&gt;

|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБДУЛ ХАМИД -{II}-}}

стекао је у Бечу. За време Кримског
рата послан је у Анадолију да реорга-
низује војску. Реорганизацију је извр-
шио с великим успехом па је постављен
за министра војске. Истакао се у срп-

&lt;/poem&gt;
[[Слика:Abdülkerim Nadir Pasha in Ilustrovana vojna enciklopedija.png|центар|]]
&lt;poem&gt;

ско-турском рату 1876. 1877 постављен је
на чело турске Врховне команде. Међу-
тим, оптужен да је могао да спречи Ру-
се да пређу Дунав, смењен је с овог
положаја и прогнан на острво Родос, на
коме је и умро као изгнаник.
'''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839
—1861). За његове владавине вођен је
Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном
Гором (1852—53 и 1858 год.).
'''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774
—1789).
'''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од
1876—1909 (1848—1918), син султана Аб-
дул Меџида, дошао на престо у тренут-
ку кад се Турска налазила у веома те-
шком положају, пред сам рат са Србијом
и Црном Гором и у јеку босанско-херце-
говачког устанка. Ратовао и с Русијом,
Србијом и Црном Гором 1877—78 и од-
луком Берлинског конгреса (1878) Тур-
ска је под његовом владавином изгубила
Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо-
&lt;/poem&gt;
|}

{{Средина|— 8 —}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>oqbkgguheqr0z5i8410gochqub64vhq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121683</id>
      <parentid>121682</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T19:02:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4923" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ

сци неколико врло истакнутих официра,
међу којима и генерале Жак-Пјера (1726
—1812) и Шарла (1771—1796).
'''АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ''', место код кога је био
бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских
и турско-арапских трупа, које су се на-
лазиле пред Триполисом.
'''АБД-ЕЛ-КАДЕР''', чувени арапски емир,
који је војевао против Француза од 1832
—1847 г. и покушао да створи арапско
царство. Издајство његових дотадашњих 
савезника, Мароканаца, код Исла, 1844
г., умањило је значај даљих борби и он
се, три године касније, предао францу-
ском генералу Ламорисијеру. Интерни-
ран је затим у Француску. Доцније је
постао велики пријатељ Француза. (Рођ.
око 1807, близу Маскара, Алжирија —
умро 1883 у Дамаску, Сирија).
'''АБД-ЕЛ-КРИМ''', вођа Рифанаца (рођ.
у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Ри-
фанце прво против Шпанаца а затим и
против Француза. Устанак је угушен,
1924, а, 1926, Абд-Ел-Крим се предао
Французима.
'''АБДЕРАМ -{II}- ПОБЕДНИК''', четврти
шпански калифа, који је заузео Барце-
лону и отерао нормандиске пирате.
'''АБДИКАЦИЈА''', одрицање престола.
'''АБДУЛ АЗИС''', турски султан од 1861
—1876 г. Извео је темељну реорганиза-
цију турске војске. Под његовом влада-
вином било је бомбардовање Београда
1862, рат са Црном Гором (1862), критски
устанак (1866), устанак у Босни и Хер-
цеговини, Бугарској (1875 год.).
'''АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ''' (1780
—1823). Учествовао као барјактар у пр-
вом и другом устанку. Подизао је буну
у пожаревачкој нахији (Абдулина буна)
у заједници са Стеваном Добрњцем, про-
тив кнеза Милоша (1821 г.). 1823 годнне
је убијен, вероватно по налогу кнеза
Милоша.
'''АБДУЛ КЕРИМ ПАША''', турски гене-
рал, рођен у Румунији, а умро на Ро-
досу (1811—1885). Војничко образовање
&lt;/poem&gt;

|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБДУЛ ХАМИД -{II}-}}

стекао је у Бечу. За време Кримског
рата послан је у Анадолију да реорга-
низује војску. Реорганизацију је извр-
шио с великим успехом па је постављен
за министра војске. Истакао се у срп-

&lt;/poem&gt;
[[Слика:Abdülkerim Nadir Pasha in Ilustrovana vojna enciklopedija.png|центар|270п]]
&lt;poem&gt;

ско-турском рату 1876. 1877 постављен је
на чело турске Врховне команде. Међу-
тим, оптужен да је могао да спречи Ру-
се да пређу Дунав, смењен је с овог
положаја и прогнан на острво Родос, на
коме је и умро као изгнаник.
'''АБДУЛ МЕЏИД''', турски султан (1839
—1861). За његове владавине вођен је
Кримски рат (1853—56) и борбе са Црном
Гором (1852—53 и 1858 год.).
'''АБДУЛ ХАМИД -{I}-''', турски султан (1774
—1789).
'''АБДУЛ ХАМИД -{II}-''', турски султан од
1876—1909 (1848—1918), син султана Аб-
дул Меџида, дошао на престо у тренут-
ку кад се Турска налазила у веома те-
шком положају, пред сам рат са Србијом
и Црном Гором и у јеку босанско-херце-
говачког устанка. Ратовао и с Русијом,
Србијом и Црном Гором 1877—78 и од-
луком Берлинског конгреса (1878) Тур-
ска је под његовом владавином изгубила
Босну и Херцеговнну, Тесалију и варо-
&lt;/poem&gt;
|}

{{Средина|— 8 —}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>mikfh5ew1g7xqduur2vfmi87aiipeen</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54378</id>
    <revision>
      <id>121662</id>
      <parentid>121639</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T13:02:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1256" xml:space="preserve">Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905.

'''COBISS.SR-ID - 1662727''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/1662727)&lt;/small&gt;

'''СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ''' 

'''(Кад метну дарове и „барјак“)'''

* [[Девојко, што си се очмала]]
* [[Истекла дзвезда Даница]]
* [[Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)|Мили куме, мило рајско цвеће]]
* [[Домаћене, добре си дојдео]]
* [[Карај, дојке, на крај да карамо]]
* [[Петли пеше, други запојеше (Белић)|Петли пеше, други запојеше]]
* [[По честиту белу перунику]]
* [[Свирка свири]]


* [[Cа'н'к сани]]

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]]</text>
      <sha1>1edq9ruilpgxpe3gzklg25e45lej7r9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мили куме, мило рајско цвеће (Белић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54382</id>
    <revision>
      <id>121660</id>
      <parentid>121644</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T12:29:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1588" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мили куме, мило рајско цвеће]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мили куме, мило рајско цвеће,
Ел си донел венци на младенци, 
Да си венчаш кума и кумицу.
Ако неси донел — јаши коња,
Па се натраг враћај {{стих|5}}
Па отиди у гору зелену,
Па оцечи до две беле лозе,
Да извијеш два венца зелена,
Да си венчаш кума и кумицу!}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Радичевци (Ондашње девојчице)

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 659.

* И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 59.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>9vr2kr7xpzaz1n0b6qzwpp4l1zm7yf9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/12</title>
    <ns>250</ns>
    <id>54388</id>
    <revision>
      <id>121661</id>
      <timestamp>2022-07-20T12:56:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>/* Кориговано */</comment>
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5180" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБЕРАЦИОНИ КРУГ

сочива — ахроматична комбинована со-
чива.
&amp;nbsp;У последње време уместо флинтста-
кла, нарочито Цајсове фабрике употре-
бљавају барат флинтстакло, које пот-
пуно отклања особину обичног флинт
стакла да несразмерно више расипа љу-
бичасте зраке од осталих.
'''АБЕРАЦИОНИ КРУГ''', в . '''аберација.'''
'''АБЕРДИН ГОРДОН''' (1784—1860), ен-
глески политичар, рођен у Единбургу.
Као претседник владе, 1852 г., склопио
савез са Француском.
'''АБЕРКРОМБИ (СИР РАУЛ)''', енглескп
генерал. рођен у Мустри, у Шкотској
1734, умро на мору 1801 г. Врло млад
учествовао је у рату код Фиандре и
Оланде (1794—95, 1796—1799).
&amp;nbsp;1801 г. искрцао се у Египту са 16.000
људи, заузео Абукир и кренуо на Алек-
сандрију, где се сукобио са француским
генералом Мекуом, победио га, али би
рањен, и умре на броду, који га је пре-
возио на Малту, где је допније и са-
храњен.
'''АБЕРЏУШ''', речица у Фезану, Либија,
дуж које иде важан каравански и стра-
тегиски пут Мурзук—Гат.
'''АБИА''', јудејски краљ, победилац из-
раиљског краља Јеробоама (957—955 г.
пре Хр.).
'''АБИАТЕГРАСО''', среско место у про-
винцији Милана (13. 154 ст.) на десној
обали канала Берегвардо. Фридрих -{II}-
и Фридрих Барбароса уништила су га
1167 г. а Шпањолци су код Абиатеграса
победили Французе 1524 г. У тој битци
погинуо је славни француски војсковођа
Бајард.
'''АБИСИНИЈА''', званично '''ЕТИОПИЈА''',
(арапски Хаоста), краљевина у Источној
Африци, која се граничи енглеско-еги-
патским Суданом, Кењом, италијанском
Еритрејом, Џибутијем и Сомалијом.
&amp;nbsp;Површина: 1,120.400 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;; 12.000.000 ст.
Углавном брдска земља, наводњена Ат-
баром и Плавим Нилом.
&lt;/poem&gt;
|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБИСИНИЈА}}

Главни град Адис Абеба, од које води
за Џибути, обалско место у француској
Сомалији, једина железничка пруга у
Абисинији, дуга 790 км. Једини ауто-
мобилски пут у земљи води исто тако
од Адис Абебе у унутрашњост земље,
ка варошици Адис Алам. Од 1931—1933,
данашњи негус Хаиле Селаси, наредио
је да се изради 700 км. нових путева,
од којих најважнији, дуг 120 км., пола-
зи из Џиџига и отвара пут ка Бербери,
обалском месту енглеске Сомалије.
&amp;nbsp;'''Војска:''' Регуларна војска броји 100.000
људи, а резерве (групе необучене) два-
три пута толико (тачно се не зна, и све
друге цифре су произвољне). Регуларну
војску су обучавали прво белгиски и
шведски војни стручњаци, а, од 1933, и
јапански официри. Пре италнјанско-аби-
синског рата 1935—36 г. абисинска вој-
ска је располагала са 180 топова, око
450 митраљеза, 6 тенкова и 7 авиона, док


се код приватних лица (расова и другиљ
поглавица) налазило око 400.000 пушака,
махом старог француског типа (кон-
структор, франц. генерал Базил Гро).
1934, кад су се све више заоштравали
италијанско-абисински односи, Абисини-
ја је у иностранству купила још 80 то-
пова, око 800 митраљеза и потребну ко-
личину муниције и осталог ратног ма-
теријала. Остали подаци о абисинској
војци противуречни су, ма да се са си-
гурношћу може рећи још и то, да је
&lt;/poem&gt;
|}


{{Средина|— 10 —}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>b3jkf4k5lymrz31s2wozzgzs3hch9ae</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121695</id>
      <parentid>121661</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T20:37:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>+слика</comment>
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5326" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБЕРАЦИОНИ КРУГ

сочива — ахроматична комбинована со-
чива.
&amp;nbsp;У последње време уместо флинтста-
кла, нарочито Цајсове фабрике употре-
бљавају барат флинтстакло, које пот-
пуно отклања особину обичног флинт
стакла да несразмерно више расипа љу-
бичасте зраке од осталих.
'''АБЕРАЦИОНИ КРУГ''', в . '''аберација.'''
'''АБЕРДИН ГОРДОН''' (1784—1860), ен-
глески политичар, рођен у Единбургу.
Као претседник владе, 1852 г., склопио
савез са Француском.
'''АБЕРКРОМБИ (СИР РАУЛ)''', енглескп
генерал. рођен у Мустри, у Шкотској
1734, умро на мору 1801 г. Врло млад
учествовао је у рату код Фиандре и
Оланде (1794—95, 1796—1799).
&amp;nbsp;1801 г. искрцао се у Египту са 16.000
људи, заузео Абукир и кренуо на Алек-
сандрију, где се сукобио са француским
генералом Мекуом, победио га, али би
рањен, и умре на броду, који га је пре-
возио на Малту, где је допније и са-
храњен.
'''АБЕРЏУШ''', речица у Фезану, Либија,
дуж које иде важан каравански и стра-
тегиски пут Мурзук—Гат.
'''АБИА''', јудејски краљ, победилац из-
раиљског краља Јеробоама (957—955 г.
пре Хр.).
'''АБИАТЕГРАСО''', среско место у про-
винцији Милана (13. 154 ст.) на десној
обали канала Берегвардо. Фридрих -{II}-
и Фридрих Барбароса уништила су га
1167 г. а Шпањолци су код Абиатеграса
победили Французе 1524 г. У тој битци
погинуо је славни француски војсковођа
Бајард.
'''АБИСИНИЈА''', званично '''ЕТИОПИЈА''',
(арапски Хаоста), краљевина у Источној
Африци, која се граничи енглеско-еги-
патским Суданом, Кењом, италијанском
Еритрејом, Џибутијем и Сомалијом.
&amp;nbsp;Површина: 1,120.400 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;; 12.000.000 ст.
Углавном брдска земља, наводњена Ат-
баром и Плавим Нилом.
&lt;/poem&gt;
|

&lt;poem&gt;
{{Десно|АБИСИНИЈА}}

Главни град Адис Абеба, од које води
за Џибути, обалско место у француској
Сомалији, једина железничка пруга у
Абисинији, дуга 790 км. Једини ауто-
мобилски пут у земљи води исто тако
од Адис Абебе у унутрашњост земље,
ка варошици Адис Алам. Од 1931—1933,
данашњи негус Хаиле Селаси, наредио
је да се изради 700 км. нових путева,
од којих најважнији, дуг 120 км., пола-
зи из Џиџига и отвара пут ка Бербери,
обалском месту енглеске Сомалије.
&amp;nbsp;'''Војска:''' Регуларна војска броји 100.000
људи, а резерве (групе необучене) два-
три пута толико (тачно се не зна, и све
друге цифре су произвољне). Регуларну
војску су обучавали прво белгиски и
шведски војни стручњаци, а, од 1933, и
јапански официри. Пре италнјанско-аби-
синског рата 1935—36 г. абисинска вој-
ска је располагала са 180 топова, око
450 митраљеза, 6 тенкова и 7 авиона, док

&lt;/poem&gt;

[[Слика:Abyssinian emblem in Ilustrovana vojna enciklopedija.png|центар|185п]]
{{Средина|'''Абисински грб'''}}

&lt;poem&gt;

се код приватних лица (расова и другиљ
поглавица) налазило око 400.000 пушака,
махом старог француског типа (кон-
структор, франц. генерал Базил Гро).
1934, кад су се све више заоштравали
италијанско-абисински односи, Абисини-
ја је у иностранству купила још 80 то-
пова, око 800 митраљеза и потребну ко-
личину муниције и осталог ратног ма-
теријала. Остали подаци о абисинској
војци противуречни су, ма да се са си-
гурношћу може рећи још и то, да је
&lt;/poem&gt;
|}


{{Средина|— 10 —}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>nvz4vrofdvhfxqkn94ezw2gzu9co1nu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cа'н'к сани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54389</id>
    <revision>
      <id>121663</id>
      <timestamp>2022-07-20T13:08:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Cа'н'к сани&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Cа'н'к сани царица госпођа, Cа'н'к сани цару доказује: „Чујеш мене, честито (sic) ми царе, Какав c'м ти сан'ак санувала: Небо се је на сред преломило, {{стих|5}} Jаc'ан месец у Дунав побеже, Јасно сл'нце у крв утонуло, C…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1939" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Cа'н'к сани&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Cа'н'к сани царица госпођа,
Cа'н'к сани цару доказује:
„Чујеш мене, честито (sic) ми царе,
Какав c'м ти сан'ак санувала:
Небо се је на сред преломило, {{стих|5}}
Jаc'ан месец у Дунав побеже,
Јасно сл'нце у крв утонуло,
Cитне звeзде јако потмулеле, 
A Bласци су у Влашко пребегли.“
Доказује царе Костадине: {{стих|10}}
„Што ти се је небо преломило —
Тој ће Турци зевњу да одузну;
Што је месец у Дунав побег'л
— Тој ће мене Турци да загубу;
A што ти је сл'нце утонуло {{стих|15}}
— Тој ће бидеш млада удоваца;
Што су звeзде јако потмолеле (sic) —
Деца ће ни сирочићи буду;
Што су Власци у Влашко пребегли —
Тој ће Турци војску да заробу.“ {{стих|20}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Рупје. (Старица из истога села)

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Белић, Александар: Дијалекти источне и јужне Србије; Српски дијалектолошки зборник, књ. 1; Српска краљевска академија, Државна штампарија краљевине Србије, Београд, 1905. стр. 673-674.


[[Белић Александар: Дијалекти источне и јужне Србије]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>d70ilq0sod2w4jayd07f3k0bdin3m1k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Свршио си пут живота!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54390</id>
    <revision>
      <id>121672</id>
      <timestamp>2022-07-20T15:33:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Свршио си пут живота! (-{Thy Days Are Done}-) | одељак= | аутор= Лорд Бајрон | преводилац= Ристо Ј. Одавић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Свршио си пут живота! Ал’ тек сад ће слава стићи: У песмама земље твоје Народ ће ти хва…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1447" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Свршио си пут живота! (-{Thy Days Are Done}-)
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свршио си пут живота!
Ал’ тек сад ће слава стићи:
У песмама земље твоје
Народ ће ти хвалу дићи,
За јунаштво, за рад твој,
Што слободу даде њој.

Док ти ј’ народ у слободи,
Ту заборав нема силе;
Не тече ти крв по земљи,
Већ кроз наше струји жиле.
Твоје дело гони студ
И храброшћу пуни груд.

Кад у боју име т’ чује
Побледеће душман клети!
Девојке ће тебе певат’, —
Како треба за род мрети!
Суза неће имат’ мах:
Вређала би свети прах.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 4-5, стр. 49.

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]</text>
      <sha1>icn77ef9t77crtfvsvf4xn1go0p329k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Лорд Бајрон</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54391</id>
    <revision>
      <id>121673</id>
      <timestamp>2022-07-20T15:34:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Енглески књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="62" xml:space="preserve">[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>553mp6i2k5hhh0u7180te5cy05lfjap</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Лорд Бајрон</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54392</id>
    <revision>
      <id>121674</id>
      <timestamp>2022-07-20T15:40:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Лорд Џорџ Гордон | презиме = Бајрон | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1788 | годинасмрти = 1824 | опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму. | слика = Lord Byron.jpg…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="997" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]

[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>mrg1nj1yhinjgukt4d0ydeml5qmehum</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Стручак неувелка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54393</id>
    <revision>
      <id>121676</id>
      <timestamp>2022-07-20T15:49:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Чујем жеље са свих страна... | одељак= на гробу нашег великана — уметника ''Тоше Јовановића'' | аутор= Васа Крстић | година= 1893 | белешке=  }} &lt;poem&gt; И опет звезда једна :Са српска неба паде; И опет туга једна :Да мн…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1859" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Чујем жеље са свих страна...
| одељак= на гробу нашег великана — уметника ''Тоше Јовановића''
| аутор= Васа Крстић
| година= 1893
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
И опет звезда једна
:Са српска неба паде;
И опет туга једна
:Да множи српске јаде;
И опет узор један,
:Међ’ нама више није;
И опет црна земља
:Сина нам дична крије...
На пољу глуме српске
:Мало је звезда јасни,
— И дар и — воља треба
:За позив овај часни. —
Ал’ име ''Тоше'' нашег
:По свом се Српству знало,
И као сунце јасно,
:Међ’ звездама је сјало.
Ах... ''Њега'' нема више...
:На врху свога сјаја
Скоси га самрт црна
:Сред српска завичаја;
Талију српску уви
:У ризу тамне боје,
Да вековечно жали
:Љубимче дично своје.
Па збогом, ''Тошо!''... Збогом!...
:—Кад друкче збиља није; —
Ну ако земља црна
:Трошно ти тело крије,
Слава ће твоја, ''Тоошо'',
:Живети док нас траје,
И носити се широм
:У српске миле краје.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 6-7, стр. 73.

{{ЈВ-аутор|Васа Крстић|1910}}

[[Категорија:Васа Крстић]]</text>
      <sha1>m6zt1bx4as0okyacnqgg9sterw543e0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Своме срцу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54394</id>
    <revision>
      <id>121677</id>
      <timestamp>2022-07-20T16:00:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Своме срцу | одељак=  | аутор= Дионисије Миковић | година= 1893 | белешке= Приликом гласа да је Њ. В. Султан Абдул Хамид допустио да у Ђурђевим Стубовима звоно звони, те је послије толико чемерног доба, зазсво…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1858" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Своме срцу
| одељак= 
| аутор= Дионисије Миковић
| година= 1893
| белешке= Приликом гласа да је Њ. В. Султан Абдул Хамид допустио да у Ђурђевим Стубовима звоно звони, те је послије толико чемерног доба, зазсвонило први пут на Божић: 1893.
}}
&lt;poem&gt;
Чекај! стани! јоште немој
:Препукнути срце моје!
Гле, чуј, сада у Ђурђевим
:Стубовима, звоно поје!

Ах! дуго ли прође доба
:Од онога тужног часа,
Од како се веће није
:Од њег чуло светог гласа!

И кад разум не познаје
:Ти разлоге имаш своје...
Али немој, молим ти се,
:Сад препући срце моје.

У звоник је анђ’о стиг’о
:Послао га добри Боже –
Јер сиротске сузе горке
:Подносити виш’ не може.

Зазвонило свето звоно
:Да будућност навјештава;
Да Бог Србу ране л’јечи
:Славну прошлост ускрсава!

Чекај! Стани! молим ти се,
:Не препукни, срце моје!
Док потпуно ускрснуће
:Оно звоне не пропоје!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 6-7, стр. 73-.

{{ЈВ-аутор|Дионисије Миковић|1942}}

[[Категорија:Дионисије Миковић]]</text>
      <sha1>6h7gi20p7v3e2617m5l03sm2ww7sonw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121678</id>
      <parentid>121677</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T16:01:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1856" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Своме срцу
| одељак= 
| аутор= Дионисије Миковић
| година= 1893
| белешке= Приликом гласа да је Њ. В. Султан Абдул Хамид допустио да у Ђурђевим Стубовима звоно звони, те је послије толико чемерног доба, зазвонило први пут на Божић: 1893.
}}
&lt;poem&gt;
Чекај! стани! јоште немој
:Препукнути срце моје!
Гле, чуј, сада у Ђурђевим
:Стубовима, звоно поје!

Ах! дуго ли прође доба
:Од онога тужног часа,
Од како се веће није
:Од њег чуло светог гласа!

И кад разум не познаје
:Ти разлоге имаш своје...
Али немој, молим ти се,
:Сад препући срце моје.

У звоник је анђ’о стиг’о
:Послао га добри Боже –
Јер сиротске сузе горке
:Подносити виш’ не може.

Зазвонило свето звоно
:Да будућност навјештава;
Да Бог Србу ране л’јечи
:Славну прошлост ускрсава!

Чекај! Стани! молим ти се,
:Не препукни, срце моје!
Док потпуно ускрснуће
:Оно звоне не пропоје!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 6-7, стр. 73-.

{{ЈВ-аутор|Дионисије Миковић|1942}}

[[Категорија:Дионисије Миковић]]</text>
      <sha1>i17j0qlbp4n623n6h9nip7kdqgtj10w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121700</id>
      <parentid>121678</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T21:54:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1858" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Своме срцу
| одељак= 
| аутор= Дионисије Миковић
| година= 1893
| белешке= Приликом гласа да је Њ. В. Султан Абдул Хамид допустио да у Ђурђевим Стубовима звоно звони, те је послије толико чемерног доба, зазвонило први пут на Божић: 1893.
}}
&lt;poem&gt;
Чекај! стани! јоште немој
:Препукнути срце моје!
Гле, чуј, сада у Ђурђевим
:Стубовима, звоно поје!

Ах! дуго ли прође доба
:Од онога тужног часа,
Од како се веће није
:Од њег чуло светог гласа!

И кад разум не познаје
:Ти разлоге имаш своје...
Али немој, молим ти се,
:Сад препући срце моје.

У звоник је анђ’о стиг’о
:Послао га добри Боже –
Јер сиротске сузе горке
:Подносити виш’ не може.

Зазвонило свето звоно
:Да будућност навјештава;
Да Бог Србу ране л’јечи
:Славну прошлост ускрсава!

Чекај! Стани! молим ти се,
:Не препукни, срце моје!
Док потпуно ускрснуће
:Оно звоне не пропоје!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 6-7, стр. 73-74.

{{ЈВ-аутор|Дионисије Миковић|1942}}

[[Категорија:Дионисије Миковић]]</text>
      <sha1>ahpjweg3l6qs39k2go7996maavppkji</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Дионисије Миковић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54395</id>
    <revision>
      <id>121679</id>
      <timestamp>2022-07-20T16:01:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Миковић, Дионисије}} [[Категорија:Српски књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="109" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Миковић, Дионисије}}
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>9oym5d0kp6x320uc6kepnftc11iyyvv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Дионисије Миковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54396</id>
    <revision>
      <id>121680</id>
      <timestamp>2022-07-20T16:03:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Дионисије | презиме = Миковић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1861 | годинасмрти = 1942 | опис = '''Дионисије Миковић''' (1861-1942) био је свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник. | слика = Dionisije Miković.jpg | опис_слике = | википедија =…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="708" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Дионисије
| презиме = Миковић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1861
| годинасмрти = 1942
| опис = '''Дионисије Миковић''' (1861-1942) био је свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник.
| слика = Dionisije Miković.jpg
| опис_слике =
| википедија = Дионисије Миковић 
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Своме срцу]]

[[Категорија:Дионисије Миковић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>o8kcb2cwjv8i4v1jss55afa0zdpki24</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пјев'о бих ти</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54397</id>
    <revision>
      <id>121681</id>
      <timestamp>2022-07-20T16:11:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Пјев'о бих ти | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1893 | белешке= }} &lt;poem&gt; Пјев’о бих ти, ако хоћеш, — О сунчевом свјетлом сјају, Пјев’о бих ти и о зори И о небу — и о рају.  Тепо бих ти — као голуб Голуби…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1422" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пјев'о бих ти
| одељак=
| аутор= Светозар Ћоровић
| година= 1893
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Пјев’о бих ти, ако хоћеш, —
О сунчевом свјетлом сјају,
Пјев’о бих ти и о зори
И о небу — и о рају.

Тепо бих ти — као голуб
Голубици када гуче.
Шапт’о бих ти слатке рјечи —
Моје дивно, бајно луче!

Кад бих мого и звјездице
Са неба бих скин’о мила,
Њима бих те окитио
Да би јоште љепша била.

Пјев’о бих ти, теп’о бих ти,
У звјезде те окитио, —
Шта чинио јоште не бих
Ал’ кад не бих ''Србин'' био!

Јер Срб не зна ништа друго
— Што и вр’јеме још да губи —
Та он знаде што ј’ најљепше
Зна да грли и да љуби...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 6-7, стр. 77.

{{ЈВ-аутор|Светозар Ћоровић|1919}}

[[Категорија:Светозар Ћоровић]]</text>
      <sha1>6qf2qtaqoxjyswu8jn2schpfcqscb52</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/13</title>
    <ns>250</ns>
    <id>54398</id>
    <revision>
      <id>121685</id>
      <timestamp>2022-07-20T19:14:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>/* Кориговано */</comment>
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3501" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБИСИНИЈА

Абисинија, од почетка рата до данас,
стално вршила куповине оружја и оста-
лог ратног материјала у иностранству.
На положајпма главних команданата на-
лазе се расови, покрајинске поглавице,
пија је дужност да сами издржавају
своје трупе и снабдевају свима потре-
бама. Већина ових расова има као вој-
не саветнике бивше европске активне
официре. Абисинци су као војници вео-
ма издржљиви, храбри и задовољни и са
најлошијом исхраном.
&amp;nbsp;'''Историја.''' Колевка абисинског царства
је обала језера Цана (Тана), која је стал-
но била поприште безбројних борби, во-
ђених за самосталност абисинског цар-
ства још у најранија времена.
&lt;/poem&gt;
|

&lt;poem&gt;

{{Десно|АБИСИНИЈА}}

и сталним борбама хришћана и мухаме-
данаца. (Португалски официр Кристо ди
Гама, брат Васка ди Гаме, дошао је та-
ко у Абисинију, на позив абисинских
хришћана, да угуши устанак харарског
емира Ахмеда Грана, у чему је са својих
400 људи и 30 топова и успео).
&amp;nbsp;Новија историја Абисиније пониње тек
од краља Теодора -{II}-, који је, пошто је
на престо ступио 1855 г., успео да учини
крај борбама за превласт, које су се
стално водиле између појединпх расова
и да уједини Абисинију. Теодор -{II}- увео
је многе реформе и тежио да од Аби-
синије створи модерну државу, због че-
га је у земљи, нарочито мећу расовима
којима је укинуо наследно достојанство,
&lt;/poem&gt;
|-
|
&lt;poem&gt;


{{Десно|Абисинска царска гарда}}
&lt;/poem&gt;

|-
|
&lt;poem&gt;
&amp;nbsp;У IV в. Абисинци, дотле незнабошци,
прешли су у хришћанство, док је један
део, који је стално био под ударом на-
језде мухамеданских пљачкаша, примио
муслиманску веру. Све до Теодора -{II}-,
абисинског цара, историја Абисиније је
испреплетана многобројним логендама&lt;/poem&gt;

|

&lt;poem&gt;
стекао велики број непријатеља. Међу-
тим, 1866 г., Теодор -{II}- дошао је у сукоб
с енглеским конзулом Камероном, који
га је увредио, па је Теодор -{II}- наредио
да се конзул и његов секретар оку-
ју, а сви други странци да се про-
терају. Не упуштајући се у преговоре,
&lt;/poem&gt;
|}
{{Средина|— 11 —}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>kg7n4z6zkcl7p8i0ulwhuf4l0d0ol7v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/5</title>
    <ns>250</ns>
    <id>54399</id>
    <revision>
      <id>121687</id>
      <timestamp>2022-07-20T19:21:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>/* Кориговано */</comment>
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="522" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;&lt;poem&gt;


{{Средина|'''И Л У С Т Р О В А Н А &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; В О Ј Н А &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Е Н Ц И К Л О П Е Д И Ј А'''}}&lt;/poem&gt;
{|
|
&lt;poem&gt;

'''Биографије'''
'''Историја'''
'''Географија'''
&lt;/poem&gt;
|
&lt;poem&gt;

'''Тактика'''
'''Стратегија'''
'''Наука о оружју''' итд.
&lt;/poem&gt;
|-
|
|
&lt;poem&gt;

Уредио
'''БОРИВОЈЕ М. СРЕЋКОВИЋ'''
пешад. пуковник у пензији
&lt;/poem&gt;
|}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>eans33cvt7bjkwst0xtwh5m7txtqa9h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/3</title>
    <ns>250</ns>
    <id>54400</id>
    <revision>
      <id>121689</id>
      <timestamp>2022-07-20T19:25:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>/* Кориговано */</comment>
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="515" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{{Средина|
&lt;poem&gt;

'''ИЛУСТРОВАНА'''

'''ВОЈНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА'''


У Р Е Д И О

'''БОРИВОЈЕ М. СРЕЋКОВИЋ'''
пешад. пуковник у пензији
уз сарадњу одбора официра свих родова оружја и струка


'''СВЕСКА ПРВА'''

'''А'''


Б Е О Г Р А Д
Штампарија Драг. Поповић, Луја Бартуа бр. 3. Телефон 22-413
1 9 3 6
&lt;/poem&gt;
}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>eb3s11mitmi0e84k2aaryhdcjmwk3uj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/14</title>
    <ns>250</ns>
    <id>54401</id>
    <revision>
      <id>121692</id>
      <timestamp>2022-07-20T19:53:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>/* Кориговано */</comment>
      <model>proofread-page</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6426" xml:space="preserve">&lt;noinclude&gt;&lt;pagequality level=&quot;3&quot; user=&quot;Wlodzimierz&quot; /&gt;&lt;/noinclude&gt;{|
|
&lt;poem&gt;
АБИСИНИЈА

Енглеска је послала у Абисинију казне-
ну експедицју под командом сера Ро-
берта Непиера (14.000 енглеских и 27.000
урођеничких војника, најмодерније на-
оружаних).
&amp;nbsp;Пре него што је отпочео ратовање,
сер Роберт Непиер, успео је да за Ен-
глеску придобије непријатеље Теодора
-{II}-, краљеве Тигреје, Ласте и Шое (овај
последњи доцније је постао негус Ме-
нелик -{II}-), који су пристали да помажу
енглеску казнену експедицију с тим да
Енглези, чим заробе Теодора -{II}-, напу-
сте Абисинију. Теодор -{II}-, остављен на
цедилу, повукао се у тврђаву Магдала,
коју су Енглези бомбардовали. Без из-
гледа на спасење, Теодор -{II}- је прво убио
свог сина а онда себе, а јануара 1872
крунисан је за негуса, под именом Јован
-{IV}-, рас Голђа-Каза, енглески кандидат.
После крунисања, енглеске трупе су на-
пустиле Абисинију и тако се свршила
ова британска казнена експедиција.
&amp;nbsp;Италија је почела живо да се интере-
сује за колоније 1870 г. 1881 Асаб је
стављен под њен протекторат, Масау-у
је заузела 1885 и тако се приближила
Етиопији. Италијански одреди су пола-
ко заузимали пограничну територију
Абисиније, долазећи често у сукоб с
мањим абисинским племенима која су,
1887. код Догалиа, нанела Италијанима
тежак пораз, док је Јован -{IV}- ратовао с
дервишима — махдистима, који су са
запада упали у Етиопију. 8 марта 1889
г., у битци код Метаме, Јован -{IV}- је по-
бедио дервише, али је и сам убијен.
Скоро једногласно изабран је за негуса
краљ Шое, Менелик -{II}-. 2 маја 1889, Ме-
нелик -{II}- је потписао конзуларну и тр-
говинску конвенцију с Италијом.
&amp;nbsp;9 марта 1894 г. Француска је потпи-
сала с Абисинијом железнички уговор,
што је изазвало велико незадовољство
у Лондону и Риму. 5 маја исте године
закључен је италијанско-енглески уго-
вор о подели Абисиније. Одмах после
&lt;/poem&gt;
|

&lt;poem&gt;
{{Десно|АБИСИНИЈА}}

потписивања уговора, италијанске трупе
су упале на абисинску територију и по-
челе да освајају покрајину Тигреју, по-
беђујући у мањим борбама абисинске од-
реде. Тако су италијанске трупе, под
командом генерала Баратиерија ушле у
Адуу, а затим и у Ади Угри. 25 марта
1895 г. генерал Баратиери је заузео Ади-
грат. Ситуација је била све тежа и ге-
нерал Баратиери је очекивао да ће рат
планути септембра—октобра те године.
&amp;nbsp;Доиста, Менелик -{II}- је одбио предлоге
за мирно решење целог спора, па је
наредио мобилизацију, о чему је главни
командант италијанских трупа, које су
остале у запоседнутим абисинскпм гра-
довима, генерал Аримонди, обавестио ге-
нерала Баратиерија, који се налазио на
путу за Еритреју. Италијанским трупа-
ма је одмах наређен покрет. После ма-
њих сукоба, италијанске трупе под ко-
мандом мајора Тозелија, у децембру
1895, потпуно су уништене код Амба—
Алагија а 2. фебруара 1896 код Макале.
У међувремену, италијански мањи одре-
ди претрпели су поразе на другим ме-
стима. Менелик -{II}- скупио је војску од
100.000 људи, за главног команданта
поставио свог братучеда раса Маконена
(оца садашњег негуса Хаила Селасија)
а овај је потиснуо италијанске трупе у
безводну долину Адуе и ту потукао ре-
дом све корпусе, које је генерал Бара-
тиери слао против њега. Велика битка код
Адуе, 1 марта 1896 г., трајала је пуних
дванаест часова све док нису потпуно
уништене колоне генерала Бормиере,
Аримондија и Албертона. Генерал Бара-
тиери, после овог неуспеха, изведен је
пред ратни суд.
&amp;nbsp;Менелик -{II}- је извршно потпуно уједи-
њење Абисиније и у земљи извео многе
корисне реформе. Кад је Менелик -{II}- умро
1918, њега је наследио на престолу Лиђ
Јасу, велики германофил, који је у зе-
мљи имао велики број непријатеља. Сеп-
тембра 1916 он је збачен с престола, а
&lt;/poem&gt;
|}


{{Средина|— 12 —}}&lt;noinclude&gt;&lt;references/&gt;&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>i0r26ewezq2f8fr5fmskg35wdsoon59</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ништа боље од паметна човјека</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54402</id>
    <revision>
      <id>121696</id>
      <timestamp>2022-07-20T21:40:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ништа боље од паметна човјека | одељак=  | аутор= Стеван Б. Зимоњић | година= 1893 | белешке= Истинити догађај. }} &lt;poem&gt; Неки Лука Ђуледић Херцеговац отићи ће нешто по своме приватноме послу у Цуце у Црну Гору, па…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6439" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ништа боље од паметна човјека
| одељак= 
| аутор= Стеван Б. Зимоњић
| година= 1893
| белешке= Истинити догађај.
}}
&lt;poem&gt;
Неки Лука Ђуледић Херцеговац отићи ће нешто по своме приватноме послу у Цуце у Црну Гору, па ће се том приликом договорити с једном невестом у Цуцама, која је наравно имала свога домаћина, те ће она поћи за Луку, а оставити свога првога домаћина.

То је за Цуце била велика увреда, те они напишу писмо на неколика главара херцовачка, у коме писму кажу како им је неки Лука Ђуледић, из Херцеговине, одвео жену иза живога домаћина, па ако је неће повратити, да Херцеговци, на броју њих тридесет, изађу Цуцима на мејдан на Ријечане, код Убла (вода) Ријечанскога. Неће ли пак Херцеговци ни тако, онда у писму закуну се Цуце Херцеговцима, да ће са четама ударити у Херцеговину и да никога неће поштедити од пушке, ни од ножа, па ни од главње, док ту срамоту не освете.

Ово писмо када су примили Херцеговци, нијесу могли опет од своје срамоте да врате невјесту, јер то би изгледало на тај начин као од страха.

Шта ће учинити Херцеговци? —

Састану се и пишу Цуцама да они не могу вратити невјесту, кад она воли Херцеговца — него да ће доћи тридесет Херцеговара на мејдан на Ријечане, па ту нека изађе и тридесет Цуца.

Пођу дакле Херцеговци, тридесет на броју, који су се изабрали за тога мејдана и дођу на уречени дан на Ријечане, ђе ђе се мејдан дијелити. Но Цуце су лукаво мислиле да све Херцеговце посијеку. Дошло је тридесет Херцеговаца на Ријечане, доћи ће и Цуце, па ће Цуце одвојити тридесет Цуца на једну главичицу а остали ће се покрити по шумама и по кршима.

Тридесет Херцеговаца и тридесет Цуца као мејданџије стануће једни према другијем. Ту ће дакле све два и два да се сијеку. Изићи ће од стране Херцеговаца напријед један, побиће нож, у подину, говорећи: „Нека изиђе један Цуца, који хоће да се посијечемо!” — На то ће Цуце из шуме и иза камења вриснути и потргнути ноже, те јуришити на Херцеговце{{напомена|Међу мејданџијама Херцеговцима био је и отац војводе Зимоњића.}}. Није шала около триста људи! Херцеговци када виде ову крваву пријевару, нијесу знали друго, него се прибију при једној пећини и дочекају Цуце на оружје. Великом срећом бануће у тај исти мах Перо Јаковов Даковић из Грахова{{напомена|Ту су му биле торине, па се случајно ту придесио.}}, па ће скинути капу и стати међу њих, кумећи: „Не људи! Бог ви и свети Јова! Око шта ви је поклање, кажите ми?” — Цуце му кажу око шта је тај крвави скуп. А Перо ће на то: „Зар да толика крв лијеже на Ријечанима око једне жене?! Шта ви је људи? Него дајте њезина два домаћина, па нека се они сијеку!” — На то ће Лука Ђуледић: „Ја хоћу! Нека ми изиђе тај Цуца!”

И Цуце пристану на то, почну дакле туркати између себе оногај правога домаћина невјестина да изиђе Херцеговцу на мејдан, али овај, по ђаволу, не смједе, те Цуце онако у иједу рекоше Перу: „Не смије ови наш... отац изио! Но ћемо се ми остали мирит с браћом Херцеговцима!” — То Перо једва дочека, стане међу њима на мир и све их помири: обећавајући једни другијема кумства, а неки се ту и избратише и ухвате вјечити мир, а невјеста остане код њезина Ђуледића. — По свршеноме чину рећи ће један између Цуца: „Нема ти чоче ништа боље од паметна човјека!”

Видите дакле што је паметан човјек! Какво је добро учинио Перо Јаковов, те браћа око ништа толику крв мал’ не пролише међу собом.
&lt;/poem&gt;

'''Н.Н. Херцеговац'''

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 8-9, стр. 99-100.

{{ЈВ-аутор|Стеван Б. Зимоњић|1937}}

[[Категорија:Стеван Б. Зимоњић]]</text>
      <sha1>4vdzzkbyritnq8loappsya2rntdxcum</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Стеван Б. Зимоњић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54403</id>
    <revision>
      <id>121697</id>
      <timestamp>2022-07-20T21:43:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Стеван Б. | презиме = Зимоњић | иницијал_презимена = З | годинарођења = 1843 | годинасмрти = 1937 | опис = '''Стеван Б. Зимоњић''' (1843-1937) био је капетан, књижевник и сакупљач народних умотворина. | слика =  | опис_слике = | википедија =   | остава =  | остава_кат =  }}  =…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="726" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Стеван Б.
| презиме = Зимоњић
| иницијал_презимена = З
| годинарођења = 1843
| годинасмрти = 1937
| опис = '''Стеван Б. Зимоњић''' (1843-1937) био је капетан, књижевник и сакупљач народних умотворина.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Ништа боље од паметна човјека]]

[[Категорија:Стеван Б. Зимоњић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Црногорски Књижевници]]</text>
      <sha1>ia8yg3dae2ap8aidxn0572hsmt7en2m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121698</id>
      <parentid>121697</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T21:43:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="726" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Стеван Б.
| презиме = Зимоњић
| иницијал_презимена = З
| годинарођења = 1843
| годинасмрти = 1937
| опис = '''Стеван Б. Зимоњић''' (1843-1937) био је капетан, књижевник и сакупљач народних умотворина.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Ништа боље од паметна човјека]]

[[Категорија:Стеван Б. Зимоњић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Црногорски књижевници]]</text>
      <sha1>5qecrbaz6eglw7wd7ghtq29ugtwgk9x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Стеван Б. Зимоњић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54404</id>
    <revision>
      <id>121699</id>
      <timestamp>2022-07-20T21:44:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Зимоњић, Стеван Б.}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="174" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Зимоњић, Стеван Б.}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Црногорски књижевници]]</text>
      <sha1>br85cwijqo8y2b4oefpjkqurp6r9ekx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Снег се топи...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54405</id>
    <revision>
      <id>121701</id>
      <timestamp>2022-07-20T21:58:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Снег се топи... | одељак=  | аутор= Иван Мартиновић | година= 1892 | белешке=  }} &lt;poem&gt; Снег се топи, већ попушта зима, Пролеће ће скоро да нам сине; Али зима, што ју срце има, Никада да мине.  Тражим друштва, где весел…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1470" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Снег се топи...
| одељак= 
| аутор= Иван Мартиновић
| година= 1892
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Снег се топи, већ попушта зима,
Пролеће ће скоро да нам сине;
Али зима, што ју срце има,
Никада да мине.

Тражим друштва, где веселост влада,
Мислећ, да ћу ту топлине наћи;
Срце своје препуњено јада
Изнео сам браћи.

Ал браћа ме још већма растуже
Вајкајућ се: сирома, сирома!
И уместо утеху да пруже,
Терају ме дома:

Да с’ истужим измеђ четир зида,
У осами да јаде изјадам.
Ту да ми се и рана извида,
И бољему надам.

Па када ме боли одумину,
Кад и за ме, веле, прође зима,
Те топлији зраци ми засину,
Тад да одем њима.
&lt;/poem&gt;

''Панчево'', 25./1. 1892.

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 8-9, стр. 100.

{{ЈВ-аутор|Иван Мартиновић|1926}}

[[Категорија:Иван Мартиновић]]</text>
      <sha1>o5wk2tlhtqpx0c5b0nfolu2wzepvo1j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Иван Мартиновић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54406</id>
    <revision>
      <id>121702</id>
      <timestamp>2022-07-20T22:04:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Иван | презиме = Мартиновић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1863 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Иван Мартиновић''' (1863-1926) био је учитељ, писац и преводилац. | слика = Ivan Martinovic.jpg | опис_слике = | википедија = Иван Мартиновић | остава =  | остава_кат = Ivan Ma…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="643" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Иван
| презиме = Мартиновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1926
| опис = '''Иван Мартиновић''' (1863-1926) био је учитељ, писац и преводилац.
| слика = Ivan Martinovic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Иван Мартиновић
| остава = 
| остава_кат = Ivan Martinović
}}

== Дела ==
* [[Снег се топи...]]

[[Категорија:Иван Мартиновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>h39sfc6xkg8bz6xmfhf3evhtq58qui7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121703</id>
      <parentid>121702</parentid>
      <timestamp>2022-07-20T22:04:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="666" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Иван
| презиме = Мартиновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1926
| опис = '''Иван Мартиновић''' (1863-1926) био је учитељ, писац и преводилац.
| слика = Ivan Martinovic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Иван Мартиновић
| остава = 
| остава_кат = Ivan Martinović
}}

== Дела ==
* [[Где сте...]]
* [[Снег се топи...]]

[[Категорија:Иван Мартиновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>3070gi1fp8x2ckk2t8d742wyc36sf5m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Небу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54407</id>
    <revision>
      <id>121704</id>
      <timestamp>2022-07-20T22:29:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Небу | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1893 | белешке= }} &lt;poem&gt; Волим те, када зорица бајна Дивотна своја распучи њедра, И сунце јарко када засија — Када си лица чиста и ведра.  Волим те када та нојца т…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1368" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Небу
| одељак=
| аутор= Светозар Ћоровић
| година= 1893
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Волим те, када зорица бајна
Дивотна своја распучи њедра,
И сунце јарко када засија —
Када си лица чиста и ведра.

Волим те када та нојца тамна
Мрачнијем плаштом земљу обвија, —
Када те зв’језде оките сјајне
А мјесец блиједи међ’ њима сија.

Али најволим гледат те онда
Кад мрачно руво на се обучеш,
У гњеву када помамно с’јеваш
И када громом силнијем тучеш.

Јер само тада грјешници многи
Стрепе и дрхћу од гњева свога,
А кротки, благи и милостиви
Смирено клече и моле Бога.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 11-12, стр. 143.

{{ЈВ-аутор|Светозар Ћоровић|1919}}

[[Категорија:Светозар Ћоровић]]</text>
      <sha1>0o1i6lnucy2glvbe3w5gyhxb4b6s6qm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Требевићска зора</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54408</id>
    <revision>
      <id>121706</id>
      <timestamp>2022-07-20T22:42:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Пастирева фрула | одељак= | аутор= Љубомир Н. Мирковић | преводилац=  | година= 1893 | белешке= }} &lt;poem&gt; Тишина и сад влада под крилом ноћне тмине, Још благи анђ’о санка повише св’јета л’јеће, — Кад мјесец бл’је…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2935" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пастирева фрула
| одељак=
| аутор= Љубомир Н. Мирковић
| преводилац= 
| година= 1893
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Тишина и сад влада под крилом ноћне тмине,
Још благи анђ’о санка повише св’јета л’јеће,
— Кад мјесец бл’једолики с обзорја плава мине,
Тада се и он тихо, нечујно к небу креће.

:Пода мном Сарајево у полутамној сјени
Још мртвим муком ћути ко хрпа каменита,
Кроз маглу к небу стрше крстови позлаћени,
И безброј окованих, тананих мунарета.

:Требевић гордо стоји, а ја му на врхунцу,
Свјежост ми горског зрака животом пуни груди,
Лакоми поглед бацам у сусрет јарком сунцу,
Што но га истом сада драгана зора буди...

:Гле, истом прва румен стидљиви исток краси,
Сунчана прва зрака кроз њу се тихо вије,
С мунаре већ се чују молитве скромне гласи,
И јека јасног звона, што с торња ено бије.

:Творчеву трону стигли умилни звуци звона,
И молитвени гласи сиједог мујезина,
Задрхта, затрепера цијела васиона,
Сунце се у раздрази винуло про васиона...

:Преплећу му се зраци и чаробно се ломе
Гордоме Требевићу о орошене ст’јене,
Пак онда цјелицају у одражају своме
Крунице шарна цв’јећа међ ст’јењем сакривене.

:Шехерли Сарајево плану за часак тихи,
Ко̂ да се разалило биш њега море злата,
Миљацка кроза њ јури као на лаки крили,
И мало подаље се зелених поља хвата.

:Похитај брже, брже, Миљацко пјенушава,
Жури се, жури само, да стигнеш циљу своме,
Србима браћи причај крај Саве и Дунава
О шехер Сарајеву, о завичају своме...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 14, стр. 185.

{{ЈВ-аутор|Љубомир Н. Мирковић|1906}}
[[Категорија:Љубомир Н. Мирковић]]</text>
      <sha1>o290cmqi5g3glc5ws16m317fgmdpj2m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Куку, мене, што остави...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54409</id>
    <revision>
      <id>121720</id>
      <timestamp>2022-07-21T09:35:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: * Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.  * Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београ…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8371" xml:space="preserve">* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.

* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909.

'''Народне песме на моби'''

* [[Ој убава, убава девојко, ој./Ој, девојко, душо моја]] &lt;small&gt;Пева се на моби.&lt;/small&gt;
* [[Опклади се момче и девојче,/Да спавају да се не дирају]] &lt;small&gt;Пева се на моби.&lt;/small&gt;
* [[Ој, девојко, ђаволе,/Не кри очи од мене]] &lt;small&gt;Пева се на моби.&lt;/small&gt;
* [[Пуна градина лобода,/Боли ме срце до Бога]] &lt;small&gt;Пева се на моби.&lt;/small&gt;
* [[Синоћ Марко дође из Солуна,/И доведе Солунку девојку]] &lt;small&gt;Пева се на моби.&lt;/small&gt;

'''При копању кукуруза'''

* [[Ој, убава, убава девојко, ој,/Колика је царева ливада]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа кукуруз.&lt;/small&gt;
* [[Девојко моја, те моја,/Је ли те мајка проклела]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа кукуруз.&lt;/small&gt;
* [[Листај, горо, не лудуј, девојко,/Доста си код мајке лудовала]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа кукуруз.&lt;/small&gt;
* [[Пошле девојке у метле,/А момчадија у виле]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа кукуруз.&lt;/small&gt;

'''Кад се копа виноград'''

* [[Ој, убава, убава девојко, ој./Млад Милија младо лојзе сади]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа виноград.&lt;/small&gt;
* [[Млад Милија младо лојзе сади]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа виноград.&lt;/small&gt;
* [[Девојка лојзе по мору сади]] &lt;small&gt;Пева се кад се копа виноград.&lt;/small&gt;

'''Жетварске народне песме'''

* [[Бога моли Моравка девојка:/Дај ми, Боже, лето ладовато]] &lt;small&gt;Пева се на жетви.&lt;/small&gt;
* [[Јечам жњели Марко и Моравка]] &lt;small&gt;Пева се на жетви.&lt;/small&gt;

'''Кад се ужина на жетви'''

* [[Сунце пладне а девојке гладне]] &lt;small&gt;Пева се на жетви у подне у време ужине.&lt;/small&gt;

'''Кад се враћају кући са жетве'''

* [[Сунце зађе, мрак по поље паде/Голем паде у широко поље]] &lt;small&gt;Пева се на жетви увече, док иду према домаћиновој кући на вечеру.&lt;/small&gt;

'''На косидби кад се сено скупља девојке певају'''

* [[Ој, убава, убава девојко, ој./Подрани девојче рано у недељу]] &lt;small&gt;Пева се када се скупља сено.&lt;/small&gt;
* [[Испод село зелена ливада,/У ливаде селвин до колена]] &lt;small&gt;Пева се када се скупља сено.&lt;/small&gt;
* [[Момче ми се превијаше]] &lt;small&gt;Пева се када се скупља сено.&lt;/small&gt;
* [[Дођи, младо, код мен’ у ливаду]] &lt;small&gt;Пева се када се скупља сено.&lt;/small&gt;
* [[Дођи, драги, код мен' на вечеру]] &lt;small&gt;Пева се када се скупља сено.&lt;/small&gt;
* [[Ој, ливадо, зелена ливадо,/Што си тако јадна погажена]] &lt;small&gt;Пева се када се скупља сено.&lt;/small&gt;

'''При комишању кукуруза'''

* [[Ој, убава, убава девојко, ој,/Стојане, луда будало]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Огледало, да л’ би ме гледало]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Горо ломовита]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Колко прођо земље и градови]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt; 
* [[Ој, Јелице, висока планино,/Са тебе се шарен Шабац види]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Стара баба родила ђавола]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Врче мачак испред кладе]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Чујеш, драги, где девојке поју]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Кукала је сиња кукавица,/Мало кука, више мајку куне]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;
* [[Попутала незнана невеста]] &lt;small&gt;Пева се при комишању.&lt;/small&gt;

'''Кад се бере виноград'''

* [[Ој убава, убава девојко, ој./Недин башта лојзе сади]] &lt;small&gt;Пева се кад се бере виноград.&lt;/small&gt;
* [[Диг' се, младо, роса те попала]] &lt;small&gt;Пева се кад се бере виноград.&lt;/small&gt;
* [[Ој, Јано, Јано, јагњенце младо]] &lt;small&gt;Пева се кад се бере виноград.&lt;/small&gt;

'''Народне песме на седељкама'''

* [[Ој убава, убава девојко, ој!/Која ми је овде нема]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Наклеле се три седељке]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Девојке су цвеће брале]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Огреј мене, сјај месече]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Закукале до три кукавице]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Иди си, иди, дангубо]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Дође старац на седељку]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Болна Вида лежи (Бољевац)|Болна Вида лежи]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Дремка ми је, спавала би, мајко]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Има мајка две девојке,/Рано ми, рано, сунце греје]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Сеничице, малена девојко]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Што ме мило с’ вечер погледати]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Текла вода студена (Бољевац)|Текла вода студена]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Ој девојко, душо моја,/Ге но синоћ с тобом стоја]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Недо, Недо, бела Недо,/Лето прође, јесен дође]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Ој девојко, бриго материна (Бољевац)|Ој девојко, бриго материна]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Тавнина, мале, тавнина]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Која ми је овде нема,/Да дође, да дође]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Озгор се чуше црни Татари]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Горо ле, горице,/Зелена травице]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;
* [[Хоћеш, Миљо, моја бити]] &lt;small&gt;Песма на седељки.&lt;/small&gt;


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>cpipi6zlqesyxx4v9f5xjwjnnc56ql9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121721</id>
      <parentid>121720</parentid>
      <timestamp>2022-07-21T09:41:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="991" xml:space="preserve">* Куку, мене, што остави... (тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.

* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909.

* [[Јао, сине, јао, Михаило]] &lt;small&gt;Кука мајка за сином, кад хоће да га понесу од куће.&lt;/small&gt;
* [[Куку, Ристо, куку, добро]] &lt;small&gt;Кука жена за мужем.&lt;/small&gt;
* [[Јао, Ристо, јао сине]] &lt;small&gt;Кука мајка за оином.&lt;/small&gt;
* [[Куку, ћерко, надаш ли се]] &lt;small&gt;Кука мајка за ћерком.&lt;/small&gt;


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>r4s5glrmkd0lcbmv573mxn4yui07w38</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>