Аутор:Светозар Ћоровић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Светозар Ћоровић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17235</id>
    <revision>
      <id>121834</id>
      <parentid>121602</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T23:42:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7628" xml:space="preserve">{{Википедија|Светозар Ћоровић}}
[[Слика:Светозар Ћоровић.jpg|200 п|десно]]


=== Романи === 

* [[Барон из Дангубице]]
* [[Женидба Пере Карантана]]
* [[Мајчина султанија]]
* [[Стојан  Мутикаша (Ћоровић)|Стојан  Мутикаша]]
* [[Јарани (Светозар Ћоровић)|Јарани]]
* [[У ћелијама]]
* [[Међу својима (Светозар Ћоровић)|Међу својима]]
* [[Мркоњић]]

=== Драмски текстови === 

* [[Љубомора]]
* [[Крвни мир]]
* [[Стана  Ранковићева]]
* [[Владика у Пољицама]]
* [[Он]]
* [[Адем-бег]]
* [[Птице у кафезу]]
* [[Ајиша]]
* [[Зулумћар]]
* [[Као вихор]]
* [[Поремећен план]]
* [[Издаје стан под кирију]]
* [[Наше позориште]]
* [[Тутор]]
* [[У мраку (Светозар Ћоровић)|У мраку]]

=== Приповетке === 

* [[Записци са Кисјељака]] 
* [[Из земље Хиришиме]]
* [[Народњак]]
* [[Дивљак]]
* [[Посвадбица]]
* [[Шћепан наружник]]

==== Приче о љубави ====

* [[Латинка]]
* [[Сан Мехе Фењерџије]]
* [[Испод врба]]
* [[Даша]]
* [[Осман-бегова шаргија]]
* [[Стара прича]]
* [[Теферич]]
* [[На мјесечини (Светозар Ћоровић)|На мјесечини]]
* [[На води]]
* [[Пуштеница]]
* [[Хоџа Салих]]
* [[Иза хамама]]
* [[Ђул-бегова Зејна]]
* [[Хафиз-ефендија]]
* [[Халилова кајда]]
* [[Уочи свадбе]]
* [[На прозору (Светозар Ћоровић)|На прозору]]
* [[Тата]]

==== Лица и нарави ====

* [[Божићна плећка]]
* [[Једна врло невјероватна прича о Јовану Лумбарди његовој швраки ]]
* [[Приложник]]
* [[Благо томе ко довијек живи]]
* [[Омер-ага]]
* [[На припеци]]
* [[Хаџи-Пипун]]
* [[Два старца]]
* [[Мајстор-Петрово срце]]
* [[Чудо]]
* [[Риједак теферич]]
* [[Прије сахране]]
* [[Бећир-агин пут]]
* [[Под липом]]
* [[Марков инад]]
* [[Авдага]]
* [[Јарани (1908)]]
* [[Два мајстора]]
* [[Мајстор Обрен]]
* [[Смирај (Светозар Ћоровић)|Смирај]]

==== Комшије ====

* [[Махмут-бег]]
* [[Са неном]]
* [[Ахметага]]
* [[Са дјецом]]
* [[Синџа]]
* [[Вечерњи посједак]]	
* [[Хаџи-Ибрахимов сан]]
* [[Махалска чесма]]
* [[У ноћи (Светозар Ћоровић)|У ноћи]]
* [[Сусрет (Светозар Ћоровић)|Сусрет]]
* [[Куповина]]
* [[Догађај]]
* [[Под старост]]
* [[Код болесника]]
* [[Иза ифтара]]
* [[У механи]]

==== Приче о биједним људима ====

* [[Другови]]		
* [[Илијина невоља]]		
* [[Заборављена кућа]]
* [[Јадан, јадан Мишко]]
* [[Под пећинама]]
* [[Ибрахим-бегов ћошак]]
* [[Маркова оставка]]		
* [[Баба Јованина смрт]]	
* [[Стари механџија]]	
* [[На сијелу]]
* [[За њим]]		
* [[Како се Мула-Мехмед оженио]]	
* [[Васиљев Божић]]		
* [[Маруша]]		
* [[Хакија]]      		
* [[Баба Аинђина слава]]
* [[Ибрахимови рођаци]]	
* [[Пендек]]	
* [[Догађај]]
* [[Радост Омера Грбе]]

==== Приче о дјеци ====

* [[Мали просјак]]	
* [[Богојевљенска ноћ]]	
* [[На Нову годину]]
* [[Савин Божић]]	
* [[На Васкрс]]
* [[У ноћи (Светозар Ћоровић, 1914)|У ноћи]]	
* [[Павлов капут]]
* [[Пањкало]]

==== Записи са села ====

* [[Јединац]]	
* [[У затвору]]	
* [[На бијеломе хљебу]] 
* [[Пријатељи (Ћоровић)|Пријатељи]]	
* [[Лов на вукове]] 
* [[Записци са села]] 
* [[Поп Тандркало]] 
* [[На визитацији]]	
* [[Нов ђердан]]	
* [[Гријех Стипана Чаловине]]  
* [[Матан десетинар]]   
* [[Поропчијино путовање]]  
* [[Отац (Светозар Ћоровић)|Отац]]	
* [[Освета (Светозар Ћоровић)|Освета]]
* [[Просидба]] 
* [[Кумови]]	

==== Приче из немирних времена ====

* [[На сусрет]] 
* [[Проклетство]]
* [[Записци једног заборављеног човјека, гл. II и III]]
* [[Мујагино јунаштво]]
* [[Белај]]	
* [[Пред  црквеним  прагом]]
* [[Јарани]]
* [[Шпијун]]	
* [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]]	
* [[На вежбалишту]]
* [[Шта пишу]]
* [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]]
* [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]]
* [[Брђани]]

==== Записци једног заборављеног човјека ====

* [[Мујагино јунаштво]]
* [[Белај]]	
* [[Пред црквеним прагом]]
* [[Шпијун]]	
* [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]]	
* [[На вежбалишту]]
* [[Шта пишу]]
* [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]]
* [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]]
* [[Брђани (Светозар Ћоровић)|Брђани]]

=== Песме === 

* [[Пјев'о бих ти]]
* [[Небу]]
* [[*** (Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије...)]]
* [[Данте]]
* [[У зиму]]
* [[Често пута]]	
* [[Пријатељу (Светозар Ћоровић)|Пријатељу]]
* [[Стој, путниче]]
* [[О, лептиру]]
* [[Себичњак]]
* [[Мачићи и жаба]]
* [[Бебица и сат]]
* [[Мала страшивица]]
* [[Коврцан]]
* [[Нека тужи]]
* [[Некад бијах...]]

=== Успомене о нашим књижевницима === 

* [[У Змајеву споменицу]]
* [[Чика Љубин двобој на Цетињу]]	
* [[Стеван Сремац у Мостару]]
* [[Са Милорадом Митровићем]]
* [[Прва пјесма Османова]]
* [[Пилипенда (Светозар Ћоровић)|Пилипенда]]
* [[О Радоју Домановићу]]
* [[Једна успомена на Крањчевића]]

=== Свједочанства === 

=== Преписка === 

=== Библиографија и литература ===

=== Речник страних и мање познатих речи ===

=== Светозара Ћоровић, живот и рад === 

* [[Светозара Ћоровић, живот и рад]]


{{DEFAULTSORT:Ћоровић, Светозара}}
[[Категорија:Светозар Ћоровић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>h9tjbjbgrosdqxdti06i7ibrm8uzxxi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Коња игра лудо младо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>40936</id>
    <revision>
      <id>121806</id>
      <parentid>108595</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:54:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1123" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Коња игра лудо младо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коња игра лудо младо, 
коњ га носи ју планине. 
Овце чува руса Стојна. 
Трипут су се пригрнали, 
пригрнали, целивали. {{стих|5}}
На три места уста пукла, 
три су капке крв капнале, 
три су горе повенале.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 14.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 31.

[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>nqyj3qupc9hive4agw4ri8hidu5c25s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121807</id>
      <parentid>121806</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:55:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="913" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Коња игра лудо младо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коња игра лудо младо, 
коњ га носи ју планине. 
Овце чува руса Стојна. 
Трипут су се пригрнали, 
пригрнали, целивали. {{стих|5}}
На три места уста пукла, 
три су капке крв капнале, 
три су горе повенале.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 14.


[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>p0f8zju2ssdmn5p56sikvbvfp4i86ei</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Којо, Којо, Костадине</title>
    <ns>0</ns>
    <id>41023</id>
    <revision>
      <id>121830</id>
      <parentid>116538</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:47:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1142" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Којо, Којо, Костадине]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Којо, Којо, Костадине, 
слегни доле у падине, 
да ми видиш моју рубу, 
моју рубу: тос-кошуљу, 
тос-кошуљу, пребер појас, {{стих|5}}
пребер појас, алку футу, 
алку футу, кол-чарапе.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 59.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 22.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>aw3lxrch7av7duttsjq3mmgbpkr2d71</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„Стојанке моме, мори девојко“</title>
    <ns>0</ns>
    <id>41336</id>
    <revision>
      <id>121845</id>
      <parentid>116848</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:21:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2060" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[„Стојанке моме, мори девојко“]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Стојанке моме, мори девојко, 
куде си била, џан'м, јучера?“ 
„Турчине аго, море Алијо, 
на Врање пазар, џан’м, шетала!&quot; 
„Што виде, моме мори, на пазар {{стих|5}}
што виде, џан’м, мори, на пазар?“ 
„Турчине аго, море Алијо, 
турска се војска, море, писује, 
турска се војска, аго, писује!&quot; 
„Стојанке моме, мори девојко, {{стих|10}}
да ли и мене, џан’м, писаше?“ 
„Писаше, аго море, писаше, 
најнапред тебе, аго, писаше, 
пред турску војску, море, да идеш, 
зелени барјак, аго, да носиш!&quot; {{стих|15}}
„Стојанке моме, мори девојко, 
ти мене, џан’м мори, да чекаш.&quot; 
„Турчине аго, море Алијо, 
и ја ћу, аго море, сас тебе, 
на ноћу да сам, море, ад’мче, {{стих|20}}
на д’њу да сам, џан’м, кад’нче!&quot;}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 147.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 71.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Женске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>qtp8engmrnfif81jkqm1zijfmecq4du</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Трипут ми Тале удари</title>
    <ns>0</ns>
    <id>41373</id>
    <revision>
      <id>121832</id>
      <parentid>117779</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:56:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1757" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Трипут ми Тале удари]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Трипут ми Тале удари, 
триста ми жичке поквари. 
Тале мори, бело девојче! 
Триста ми жичке поквари, 
триста ми чуда направи. {{стих|5}}
Тале мори, бело девојче! 
Не могу платно да ткајем 
за свекра и за свекрву. 
Тале мори, бело девојче! 
За свекра и за свекрву, {{стих|10}}
и за најмлади девери. 
Тале мори, бело девојче!}} 

=== Напомене ===

Некада су је у Врању певале жене као „ткачку песму“.

=== Певачи и казивачи === 

[[:w:Стана Аврамовић Караминга|Аврамовић Стана]] (1897—1969) из Врања. Писмена. Најбољи певач градских песама у Врању.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 135.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 39.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>mtrwckbnr789svzrlkamrcptg6z85n6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„Иконице, госпођо&quot;</title>
    <ns>0</ns>
    <id>41680</id>
    <revision>
      <id>121877</id>
      <parentid>121471</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:13:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1333" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[„Иконице, госпођо&quot;]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Иконице, госпођо, 
што ти двори миришу 
на бел-црвен трендафил, 
и крстати босиљак?
Да л’ си ћерку давала? {{стих|5}}
Ил’ си сина женила?“
„Несам ћерку давала,
но сам сина женила, 
па сам снау довела. 
па ми дари донела, {{стих|10}} 
те ми дари миришу 
на бел-црвен трендафил, 
и крстати босиљак.“
Ој убаве, убаве.
Иконице, госпођо! {{стих|15}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 80-81.

* Момчило Златановић: Краљичке песме, [б. и.], Врање, 1971., стр. 71.

[[Категорија:Краљичке песме (Збирка)]]
[[Категорија:Краљичке песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>j5a3losdbevd3a8tpxidqfdk3gph6gf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121878</id>
      <parentid>121877</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:14:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1607" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[„Иконице, госпођо&quot;]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Иконице, госпођо, 
што ти двори миришу 
на бел-црвен трендафил, 
и крстати босиљак?
Да л’ си ћерку давала? {{стих|5}}
Ил’ си сина женила?“
„Несам ћерку давала,
но сам сина женила, 
па сам снау довела. 
па ми дари донела, {{стих|10}} 
те ми дари миришу 
на бел-црвен трендафил, 
и крстати босиљак.“
Ој убаве, убаве.
Иконице, госпођо! {{стих|15}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 80-81.

* Момчило Златановић: Краљичке песме, [б. и.], Врање, 1971., стр. 71.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 63.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Краљичке песме (Збирка)]]
[[Категорија:Краљичке песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>iwvpz2uog69qrefnvwg0ihbvjw8ptwv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црноока девојчица (132)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>42371</id>
    <revision>
      <id>121828</id>
      <parentid>121349</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:44:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1616" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Црноока девојчица]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Црноока девојчица, 
црно гројзе засадила, 
висок чардак заградила. 
Лице ву се забелело, 
на чардак се засветлело. {{стих|5}}
Што гу виде, све попаде! 
Младо момче мртво паде. 
Не се згоди капка вода, 
не се згоди капка вино, 
но се згоди једна слуза, {{стих|10}}
једна слуза девојачка, 
младо момче поврнаше. 
Ој убаве, убаве, 
играј, играј, мала момо!}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 69.

* Момчило Златановић: Краљичке песме, [б. и.], Врање, 1971., стр. 27.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 21.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Краљичке песме (Збирка)]]
[[Категорија:Краљичке песме]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>jj72tbhrjb59k51nv3stnpplk1oroj5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Стојан и Љиљана (Милићевић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45164</id>
    <revision>
      <id>121871</id>
      <parentid>97972</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:58:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3990" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Стојан и Љиљана&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Стојане, сине Стојане! 
Послушај мајку што збори: 
купи си сиви волови, 
поори њиву голему, 
посеј си бели пченицу, {{стих|5}}
намоли мобу голему, 
све ће девојке да дођев, 
Љиљана мома ће дође&quot;. 
Стојан си мајку послуша, 
купи си сиви волови, {{стих|10}}
поора њиву голему, 
посеја белу пченицу, 
намоли мобу голему, 
све му девојке дођоше,
Љиљана мома не дође! {{стих|15}}
„Стојане, сине Стојане! 
Послушај мајку што збори: 
направи чешму шарену, 
све ћев девојке да дођев, 
Љиљана мома ће дође!&quot; {{стих|20}}
Стојан си мајку послуша. 
Направи чешму шарену; 
све си девојке дођоше, 
Љиљана нема да дође! 
„Стојане, сине Стојане! {{стих|25}}
Послушај мајку што збори: 
направи цркву у село, 
све ћев девојке да дођев, 
Љиљана мома ће дође!&quot; 
Стојан си мајку послуша: {{стих|30}}
направи цркву у село, 
све си девојке дођоше, 
Љиљана нема да дође. 
„Стојане, сине Стојане! 
Послушај мајку што збори: {{стих|35}}
полегни, сине, те умри, 
мајка ће простре покрови, 
мајка ће свећу упали, 
па ће да викие да плаче; 
таг' ће Љиљана да дође&quot;. {{стих|40}}
Стојан си мајку послуша: 
полеже Сгојан те умре, 
мајка му простре покрови, 
упали свећу воштану, 
повикну мајка да кука! {{стих|45}}
Љиљана двори метеше; 
фрљи си метлу из руке, 
па си улезе у кућу:
„Ој мајке, мајке, мајчице! 
Пусти се гласи разносав, {{стих|50}}
да ми је Стојан умреја&quot;. 
Уђе у башту зелену, 
набра си цвеће шарено, 
усука свећу воштану, 
однесе момку Стојану. {{стих|55}}
Запали свећу Стојану, 
тури му китку на груди:
„Ој Боже, Боже, Божице! 
Оваког мрца не видех: 
што су му уста на посмех, {{стих|60}}
што су му очи на поглед, 
што су му руке на похват, 
што су му ноге на поскок!&quot;
Тада си Стојан рипнаја, 
па си ухвати Љиљану: {{стих|65}}
„Пушти ме, пушти, Стојане! 
Да си отидем код мајке, 
да ти донесем дарове, 
да ти дарујем сватове!&quot; 
Стојан Љиљану не пушта! {{стих|70}}
&lt;center&gt;[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]&lt;/center&gt;}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 253-255.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 58-60.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>eyjdwwyqw5bix6rcngnbdg6sh2h9rz0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121872</id>
      <parentid>121871</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:04:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3939" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Стојан и Љиљана&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Стојане, сине Стојане! 
Послушај мајку што збори: 
купи си сиви волови, 
поори њиву голему, 
посеј си бели пченицу, {{стих|5}}
намоли мобу голему, 
све ће девојке да дођев, 
Љиљана мома ће дође&quot;. 
Стојан си мајку послуша, 
купи си сиви волови, {{стих|10}}
поора њиву голему, 
посеја белу пченицу, 
намоли мобу голему, 
све му девојке дођоше,
Љиљана мома не дође! {{стих|15}}
„Стојане, сине Стојане! 
Послушај мајку што збори: 
направи чешму шарену, 
све ћев девојке да дођев, 
Љиљана мома ће дође!&quot; {{стих|20}}
Стојан си мајку послуша. 
Направи чешму шарену; 
све си девојке дођоше, 
Љиљана нема да дође! 
„Стојане, сине Стојане! {{стих|25}}
Послушај мајку што збори: 
направи цркву у село, 
све ћев девојке да дођев, 
Љиљана мома ће дође!&quot; 
Стојан си мајку послуша: {{стих|30}}
направи цркву у село, 
све си девојке дођоше, 
Љиљана нема да дође. 
„Стојане, сине Стојане! 
Послушај мајку што збори: {{стих|35}}
полегни, сине, те умри, 
мајка ће простре покрови, 
мајка ће свећу упали, 
па ће да викие да плаче; 
таг' ће Љиљана да дође&quot;. {{стих|40}}
Стојан си мајку послуша: 
полеже Сгојан те умре, 
мајка му простре покрови, 
упали свећу воштану, 
повикну мајка да кука! {{стих|45}}
Љиљана двори метеше; 
фрљи си метлу из руке, 
па си улезе у кућу:
„Ој мајке, мајке, мајчице! 
Пусти се гласи разносав, {{стих|50}}
да ми је Стојан умреја&quot;. 
Уђе у башту зелену, 
набра си цвеће шарено, 
усука свећу воштану, 
однесе момку Стојану. {{стих|55}}
Запали свећу Стојану, 
тури му китку на груди:
„Ој Боже, Боже, Божице! 
Оваког мрца не видех: 
што су му уста на посмех, {{стих|60}}
што су му очи на поглед, 
што су му руке на похват, 
што су му ноге на поскок!&quot;
Тада си Стојан рипнаја, 
па си ухвати Љиљану: {{стих|65}}
„Пушти ме, пушти, Стојане! 
Да си отидем код мајке, 
да ти донесем дарове, 
да ти дарујем сватове!&quot; 
Стојан Љиљану не пушта! {{стих|70}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 253-255.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 58-60.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>4jgwyhtghg3w39qsbkzl92alwu01yt7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Волели се брат и сестра</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45168</id>
    <revision>
      <id>121852</id>
      <parentid>116237</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:35:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2440" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Волели се брат и сестра&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Волели се брат и сестра. 
Уз усен, уз тулбен, 
шал врти, с козум врти, 
деде, Дудијо!
Волели се, узели се. {{стих|5}}
Уз усен, уз тулбен, 
шал врти, с козум врти, 
деде, Дудијо!
Породили мушко дете.
Уз усен, уз тулбен, {{стих|10}}
шал врти, с козум врти, 
деде, Дудијо!
Чим се дете породило, 
одма очи отворило, 
а у уста зуби има, {{стих|15}}
а под мишку птичје перје. 
Уз усен, уз тулбен, 
шал врти, с козум врти, 
деде Дудијо!
Сво се Врање узбунило, {{стих|20}}
узбунило, зачудило.
Уз усен, уз тулбен, 
шал врти, с козум врт, 
деде, Дудијо!
Стари људи од љутине, {{стих|25}}
побеснели, полудели.
Уз усен, уз тулбен, 
шал врти, с козум врти, 
деде, Дудијо! 
Старе жене бога молив: {{стих|30}} 
„Чувај, боже, да не гори 
поред суво и сирово.”
Уз усен, уз тулбен, 
шал врти, с козум врти, 
деде, Дудијо! {{стих|35}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 141-142.

* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 259.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 67-68.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>r2k9ga08u0u8kx7y9g5bd9r7jgrmfrg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Игличе венче над воду цвета (Збирка)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50182</id>
    <revision>
      <id>121819</id>
      <parentid>116234</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:18:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8959" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014. 

'''COBISS.SR-ID - 211542284''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/211542284)&lt;/small&gt;

* [[НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВРАЊСКОГ КРАЈА]] &lt;small&gt;(Поводом збирке Момчила Златановића) Владан Недић&lt;/small&gt;
* 1. [[Проклети били, море сејмени]]
* 2. [[Пишти, плаче Милица девојка (2)|Пишти, плаче Милица девојка]]
* 3. [[Овце чува, џанум, дели Дима]]
* 4. [[Горо ле, горо зелена (4)|Горо ле, горо зелена]]
* 5. [[Ће те питам, Дојчин, зашто болан лежиш]]
* 6. [[Облагаше се девет ајдуци]]
* 7. [[Два се орла на планину бијев (7)|Два се орла на планину бијев]]
* 8. [[Чукна добош, нане мори, насред пијац]]
* 9. [[Ој Тоне, Тоне, дилбер девојче]]
* 10. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке]]
* 11. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим]]

II

* 12. [[Ниш, нишаљко - полулејко]]
* 13. [[Гризе дете јабуче]]
* 14. [[Заспала ми Анђелинка]]
* 15. [[Заспало ми Анђелинче]]
* 16. [[Заспало ми бело Босе]]
* 17. [[Црнооко девојче, лазаре]]
* 18. [[Девојченце, чубриченце]]
* 19. [[Црноока девојка, лазаре (19)|Црноока девојка, лазаре]]
* 20. [[Љиља шета по двори]]
* 21. [[Седи ђаче на кладенче]]
* 22. [[Ластавица по небо лети]]	
* 23. [[Два се млади огледају (23)|Два се млади огледају]]	
* 24. [[Т'нко Стојне цркву мете]]	
* 25. [[Напред игра Перуника]]	
* 26. [[Мома шара шарен колан]]	
* 27. [[Седна лудо да вечера]]	
* 28. [[Што ти, лудо, уста пуцав]]	
* 29. [[Мама вика да ме жени]]	
* 30. [[Море момче загорјанче]]	
* 31. [[Царигратче, невенче]]	
* 32. [[По двор си шета млада невеста]]		
* 33. [[Бре Илијо, бре гидијо (33)|Бре Илијо, бре гидијо]]	
* 34. [[Игличе венче над воду цвета (34)|Игличе венче над воду цвета]]	
* 35. [[Овај је кућа млого богата]]	
* 36. [[Летив ми, летив, лазаре]]	
* 37. [[Заспало ми занатличе]]	
* 38. [[Имам овце до три стада]]	
* 39. [[Море кмете, силни кмете]]	

III

* 40. [[Огрејала месечина (40)|Огрејала месечина]]	
* 41. [[Јано мори, Јано, слунце огрејало]]
* 42. [[Чије је оно девојче (42)|Чије је оно девојче]]
* 43. [[Постој, слунце, рано не заоди (43)|Постој, слунце, рано не заоди]]	
* 44. [[Поболе се Магде]]
* 45. [[Слунце се слага да зађе (45)|Слунце се слага да зађе]]	
* 46. [[Божане бело, убаво|Слунце ће већем да зађе]]
* 47. [[Слунце се слага да зађе (47)|Слунце се слага да зађе]]
* 48. [[Климна се слунце да зађе]]	
* 49. [[Стојан драгоманин аргати си збира]]	
* 50. [[Сви аргати постат терав (50)|Сви аргати постат терав]]	
* 51. [[Све девојке постат терав, Петријо ле]]
* 52. [[Колико је Бањско поље]]	
* 53. [[Три године овце чувам (53)|Три године овце чувам]]	
* 54. [[Милка лојзе садила]]	
* 55. [[Застоја се јасно слунце (55)|Застоја се јасно слунце]]	
* 56. [[Паднала м'гла голема, нане]]
* 57. [[Густа м’гла, нане, у поље паде]] 
* 58. [[Што ми је, море, мило и драго]] 
* 59. [[Што ми је мило и драго, мори Божано]] 
* 60. [[Чијо је оно девојче]] 
* 61. [[Ђуро гради туј шарену кулу]] 
* 62. [[Запој ми, слуго Манојло]]

IV

* 63. [[Ђурђено моме, Ђурђено мори]]
* 64. [[Пукнала, нане мори, цркнала]]
* 65. [[Китице, дадице, не ми л'жи брата (65)|Китице, дадице, не ми л'жи брата]]
* 66. [[Што ли греје, нане, доле у ливаде]]
* 67. [[Момци си вара дилбер Јелица]]
* 68. [[Убаво Јане, Баново ћере]]
* 69. [[Стојане сине, Стојане]]
* 70. [[Ој девојко, злато моје]]
* 71. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко]]
* 72. [[Ој девојче аџамиче]]
* 73. [[Кито ћерко, кој чука на врата?]]
* 74. [[Када ће идеш, бата Коле]]
* 75. [[Славке, Јавке, промени се]]
* 76. [[Невен цвета леле ле, невен цвета Невено]]
* 77. [[Море Косто, Костадине]]
* 78. [[По ливаде ретко цвеће]]
* 79. [[Китка ми паде, нане, мила нане]]
* 80. [[Шета момче по загорје]]
* 81. [[Врбо, врбичице (81)|Врбо, врбичице]]
* 82. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]]
* 83. [[Што је јасна месечина]]
* 84. [[Алт'но, кад'но мори]]
* 85. [[Колко има, Јане, колко има, душо?]]
* 86. [[Сал дремнамо, Цвето, сал заспамо]]
* 87.	[[Изникла ми танка конпљика]]
* 88.	[[Вијена лоза зелена]]
* 89.	[[Девојче, девојче, не стој спрема мене (89)|Девојче, девојче, не стој спрема мене]]
* 90.	[[Стано душо, Стано, туј ли ти је мајка?]]
* 91.	[[Ти ли беши, кој ли беше синоћ на воду?]]
* 92.	[[Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође]]
* 93.	[[Прошета се Тома уз Горњу малу]]
* 94.	[[Зажени се, нано ле мила, Риста Булумаче]]
* 95.	[[Куде се спремаш да идеш]]
* 96.	[[Ајде, мори Гајо, што се не одаваш]]
* 97.	[[Запој, Неде, запој]]
* 98.	[[Наљутена сам на моју мајку]]
* 99.	[[Наруча Магде, поруча]]
* 100. [[Лошу сам срећу, нане, имала]]
* 101. [[Николе, гајле големо море]]
* 102. [[Овија двори скоро грађени]]
* 103. [[Облага се момче и девојче (103)|Облага се момче и девојче]]
* 104. [[Ој Тимо, Тимо, Тимке девојко]]
* 105. [[Да мој коње, да мој сив соколе]]
* 106. [[Гине момче коња игра]]
* 107. [[Попово Стојне коло си води]]
* 108. [[Лудо младо с девојку си збори]]
* 109. [[Море сине, мили сине]]
* 110. [[Три пута Тале удари]]
* 111. [[Васе, ћеро Васе]]
* 112. [[Бела Јана ћилим ткала]]
* 113. [[Затресе се Шар-планина]]
* 114. [[Цел ноћ си Бојка седела]]
* 115. [[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче]]
* 116. [[Волели се брат и сестра]]
* 117. [[Тодоро, горо зелена, мори]] 
* 118. [[Стојан и Стојне убаво]]
* 119. [[Три године киша нема]]
* 120. [[Руселена главу мила]]

V

* 121. [[Што се сија, нане, у поље широко?]]
* 122. [[Што се сија, нане, горе у планине?]] 
* 123. [[Нишај се, нишај, Неде]] 
*124. [[Седела Злата на мала врата]] 
* 125. [[У село кавга, море, голема]]

* [[РЕЧНИК СТРАНИХ И ДИЈАЛЕКАТСКИХ РЕЧИ]]
* [[НАПОМЕНА (Игличе венче над воду цвета)|НАПОМЕНА]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>e1kx71fymee3ucqniyvfmu4loj9t3ks</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Стано, мори Стано, буштрањска девојко</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50188</id>
    <revision>
      <id>121818</id>
      <parentid>109975</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:16:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1358" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Стано, мори Стано, буштрањска девојко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Стано, мори Стано, 
буштрањска девојко, 
буштрањска девојко!
Ти ли беше, Стано, 
глава на девојке, {{стих|5}}
буштрањска девојко?&quot;
„Ја сам, ја сам, Јово, 
што тој тебе брига?
Што тој тебе брига, 
ти врањска бекријо? {{стих|10}}
Ти врањска бекријо, 
буштрањска делијо!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 92.


* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 33.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>gp6vaap69m4ooadmm3fbj5y5y9on7ie</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Китка ми паде, нане, мила нане</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50196</id>
    <revision>
      <id>121821</id>
      <parentid>109986</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:20:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1286" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Китка ми паде, нане, мила нане]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Китка ми паде, нане, мила нане, 
момче гу нађе, нане, мила нане, 
па гу не дава, нане, мила нане, 
док му не дадем, нане, мила нане, 
тој бело лице, нане, мила нане! {{стих|5}}
Китку си давам, нане, мила нане, 
лице не давам, нане, мила нане!}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 100.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 28.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>pmwsqu82rtgdfjsxyyywt22wrjkgsaz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што се сјаји, Дуде, месечина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50203</id>
    <revision>
      <id>121864</id>
      <parentid>114901</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:37:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2125" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Што се сјаји, Дуде, месечина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Што се сјаји, Дуде, месечина, 
што су коњи, Дуде, за јашење, 
што су моме, Дуде, за крадење! 
Украдо гу, Дуде, поред татка, 
поред татка, Дуде, поред мајку, {{стих|5}}
а мома се, Дуде, не пробуди. 
Пренесо гу, Дуде, кроз три села, 
а мома се, Дуде, т'г пробуди: 
„Куде ми је, мајке, бела сукња, 
бела сукња, мајке, бела рекла?&quot; {{стих|10}}}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 103.

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 173.

* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 46.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 57.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>ruehnrbw3hm0d447k8vptmgm4j716rh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кате јаше</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50230</id>
    <revision>
      <id>121831</id>
      <parentid>110078</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:48:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1041" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Кате јаше&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Кате јаше, злато јаше, 
на белога ата.
Скин' се, Като, скин' се, злато, 
са белога ата.
Покисе ти, покисе ти {{стих|5}}
шешир од дуката.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 145.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 23.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>r7b4tmh5mbzbiejvckg28qd1hfmznaj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50256</id>
    <revision>
      <id>121884</id>
      <parentid>116235</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:30:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2142" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође, 
Васе, ти без време дође?&quot;
„Кад ме питаш, ујно, право ће ти кажем, 
ујно, право ћр ти кажем. 
Ја сам дошја, ујно, од тешки мераци, {{стих|5}}
ујно, от тешки мераци.
Ја сам чуја, ујно, Наца се одала, 
ујно, Наца се одала. 
Одала се, ујно, за Косту Црешњара, 
ујно, за Косту Црешњара. {{стих|10}}
Ја не жалим, ујно, што се је одала, 
ујно, што се је одала.
Већ ја жалим, ујно, што Косту узима,
ујно, што Косту узима.
Јер је Коста, ујно, први пијаница, {{стих|15}}
ујно, први пијаница.&quot;
„Гајрет, Васе, ујнин Васе, ујна ће те жени,
Васе, ујна ће те жени.
Ујна ће те жени сас т'нку Стамену,
Васе, сас т'нку Стамену.&quot; {{стих|20}}}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 113.

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 175.


[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>0ercsk8qm5vdj3lrjaiwv3uid9376sh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121886</id>
      <parentid>121884</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:48:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2415" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође, 
Васе, ти без време дође?&quot;
„Кад ме питаш, ујно, право ће ти кажем, 
ујно, право ћр ти кажем. 
Ја сам дошја, ујно, од тешки мераци, {{стих|5}}
ујно, от тешки мераци.
Ја сам чуја, ујно, Наца се одала, 
ујно, Наца се одала. 
Одала се, ујно, за Косту Црешњара, 
ујно, за Косту Црешњара. {{стих|10}}
Ја не жалим, ујно, што се је одала, 
ујно, што се је одала.
Већ ја жалим, ујно, што Косту узима,
ујно, што Косту узима.
Јер је Коста, ујно, први пијаница, {{стих|15}}
ујно, први пијаница.&quot;
„Гајрет, Васе, ујнин Васе, ујна ће те жени,
Васе, ујна ће те жени.
Ујна ће те жени сас т'нку Стамену,
Васе, сас т'нку Стамену.&quot; {{стих|20}}}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 113.

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 175.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 53.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>neiijejuqtn0tj7dsexuo3ham7sq9sb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Димитријо, сине Митре, мајкино јединче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50257</id>
    <revision>
      <id>121873</id>
      <parentid>110134</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:07:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2440" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Димитријо, сине Митре, 
мајкино јединче, 
Димитријо, сине Митре, 
моја жива рано, 
пет године, сине легам, {{стих|5}}
неси ме питаја, 
неси ме питаја, сине: 
- Од што, мајке, легаш?
Димитријо, сине Митре, 
мајкина будало, {{стих|10}}
зар не видиш, чедо моје, 
да те жена вара?
Ти још спијеш, сине Митре, 
она се промени, 
бела рекла, сине Митре, {{стих|15}}
копче закопчане, 
и на главу, сине Митре, 
косе ишчешљане, 
и на главу, сине Митре, 
коцељи плетени, {{стих|20}}
канате у руке, сине, 
на Ђеренку иде.
Кад се врне, сине Митре, 
рекла искашкана, 
и на реклу, сине Митре, {{стих|25}}
копче искидане, 
а на главу, сине Митре, 
косе расплетене.&quot;
„Ако, мајко, ако, мајко, 
барем је убава. {{стих|30}}
Кад сам бећар бија, мајко,
порте сам рипаја,
порте сам рипаја,
кроз Рудину бегаја,
кроз Рудину сам бегаја, {{стих|35}}
на Грудобран спаја.&quot;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 139-140.

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 176.


[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>kom43bjf9ck2y9gnocha6zghw7kixqs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121875</id>
      <parentid>121873</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:10:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2713" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Димитријо, сине Митре, 
мајкино јединче, 
Димитријо, сине Митре, 
моја жива рано, 
пет године, сине легам, {{стих|5}}
неси ме питаја, 
неси ме питаја, сине: 
- Од што, мајке, легаш?
Димитријо, сине Митре, 
мајкина будало, {{стих|10}}
зар не видиш, чедо моје, 
да те жена вара?
Ти још спијеш, сине Митре, 
она се промени, 
бела рекла, сине Митре, {{стих|15}}
копче закопчане, 
и на главу, сине Митре, 
косе ишчешљане, 
и на главу, сине Митре, 
коцељи плетени, {{стих|20}}
канате у руке, сине, 
на Ђеренку иде.
Кад се врне, сине Митре, 
рекла искашкана, 
и на реклу, сине Митре, {{стих|25}}
копче искидане, 
а на главу, сине Митре, 
косе расплетене.&quot;
„Ако, мајко, ако, мајко, 
барем је убава. {{стих|30}}
Кад сам бећар бија, мајко,
порте сам рипаја,
порте сам рипаја,
кроз Рудину бегаја,
кроз Рудину сам бегаја, {{стих|35}}
на Грудобран спаја.&quot;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 139-140.

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 176.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 64.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>npsafrhjhhxszd55lu3plk9xmlq0twv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50271</id>
    <revision>
      <id>121843</id>
      <parentid>110240</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:15:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3045" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке,
ајде, ајде, мори, да се турчиш.
„Чекај, чекај, море Мурат-аго,
несам ткала, Мурат, тулбен бошче, 
тулбен бошче, Мурат, верен платно.&quot; {{стих|5}}
„Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке, 
доста чекам, мори, три године.
Чекај, чекај, море Мурат-аго, 
да си питам, Мурат, моју сестру;
она ми је, аго, потуркиња!&quot; {{стих|10}}
„Чујеш ли ме, моја мила сестро,
те га дошја, мори, Мурат-ага, 
да ме води, сестро, да ме турчи.&quot; 
„Главу давај, а веру не давај; 
турска вера, сестро, млого лоша; {{стих|15}}
један празник, Танке, у годину, 
па и њега, мори, с пушке чекав.&quot;
„Ајд’ одотле, море Мурат-аго, 
главу давам, а веру не давам; 
турска вера, Мурат, млого лоша, {{стих|20}}
један празник, аго, у годину, 
па и њега, море, с пушке чекав.&quot; 
Пушка пукна, а џам Танка викна: 
„Изеде ме, сестро, турско куче!&quot;
Не бој ми се, моја мила сестро, {{стих|25}}
од пушку ћу, Танке, лек да нађем.&quot; 
Т'г се врна, море, Мурат-ага, 
те из појас анџар нож извади, 
те удари Танку посред срце, 
посред срце, море, џам Стојанку.{{стих|30}}}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 27.

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 199-200.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 73-74.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Историјске песме]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>o986jsjghp2c8wrlpujt067unvu57gv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50272</id>
    <revision>
      <id>121856</id>
      <parentid>115044</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:43:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2301" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим, 
ај нано моја, вечеру да готвим!
Готви што готви, нано ле, седна да вечерам, 
ај нано моја, седна да вечерам.
И сас мене, нано мила, стари Усун беже, {{стих|5}}
ај нано моја, стари Усун беже. 
Једе што једе, нано ле, отиде да шета, 
ај нано моја, отиде да шета. 
Чекам што чекам, нано ле, па пођо по њега, 
ај нано моја, па пођо по њега. {{стих|10}}
У бунар пропаја, нано ле, до сам белу браду, 
ај нано ле, до сам белу браду.&quot;
„Ћути Дуде, ћути ћерко, срећу си имала, 
ај Дуде моје, срећу си имала.
Срећу си имала, Дуде, по сарај да одиш, {{стих|15}}
ај Дуде моја, по сарај да одиш.
По сарај да одиш, Дуде, дукате да носиш, 
ај Дуде моја, дукати да носиш.
Дукати да носиш, Дуде, другога да просиш.
Другога да просиш, Дуде, младога Србина, {{стих|20}}
ај Дуде моја, младога Србина.&quot;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 28.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 65.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>iq70fp8oi9770xgnvrtapvceeupziqk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Застаја слунце</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51207</id>
    <revision>
      <id>121849</id>
      <parentid>111858</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:27:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1305" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Застаја слунце&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Застаја слунце, застаја, 
застаја слунце насред небо, 
еј, па све гледа на бегови двори 
да л' је бегу бегиња бежала, 
ил' су бегу двори изгорели? {{стих|5}}
Нит' је бегу бегиња бежала, 
нит' су бегу двори изгорели, 
но је бегу робиња побегла...
Зато слунце стало па гледало.}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 109.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 69.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Жетелачке песме‎]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>787csjlcv75jgbg2c4h4n64jdh117bt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прошета се Тома уз Горњу малу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52206</id>
    <revision>
      <id>121822</id>
      <parentid>113931</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:22:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1537" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Прошета се Тома уз Горњу малу]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Прошета се Тома уз Горњу малу, 
уз Горњу малу.
Спазила га Ката Соскина,
Ката Соскина.
„А што ти је, Томо, кашкано марамче, {{стих|5}}
кашкано марамче?&quot;
„Немам, Като, жену да ми га опере, 
да ми га опере.&quot;
„Подај ми га, Томо, ја да га оперем, 
ја да га оперем; {{стих|10}}
кад се врнеш, Томо, ја ће ти га дадем; 
ја ће ти га дадем;
да ти замирише, Томо, на Катину душу, 
на Катину душу.&quot;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 114.


* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 26.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>3rrith27fsi6u9nllinfajxpehsh5pk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121824</id>
      <parentid>121822</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:23:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1536" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Прошета се Тома уз Горњу малу]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Прошета се Тома уз Горњу малу, 
уз Горњу малу.
Спазила га Ката Соскина,
Ката Соскина.
„А што ти је, Томо, кашкано марамче, {{стих|5}}
кашкано марамче?&quot;
„Немам, Като, жену да ми га опере, 
да ми га опере.&quot;
„Подај ми га, Томо, ја да га оперем, 
ја да га оперем; {{стих|10}}
кад се врнеш, Томо, ја ће ти га дадем; 
ја ће ти га дадем;
да ти замирише, Томо, на Катину душу, 
на Катину душу.&quot;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 114.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 26.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>clkyrz2p1mttln1ydksb4j3e2f96y8q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што се сија, нане, у поље широко?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52229</id>
    <revision>
      <id>121862</id>
      <parentid>113964</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:32:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1781" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Што се сија, нане, у поље широко?]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Што се сија, нане, у поље широко?
Да л' је слунце, нане, или златан камен? 
Да л' је платно, нане, од најбољу свилу? 
Неје слунце, нане, нити златан камен, 
неје платно, нане, од најбољу свилу, {{стих|5}}
већ тој идев, нане, китени сватови; 
они водив, нане, коњи пеливани.
У сватови, нане, Даница девојка; 
она сија, нане, како златан камен, 
огрејала, нане, китени сватови, {{стих|10}}
огрејала, нане, кума и старејка, 
огрејала, нане, свекра и свекрву, 
огрејала, нане, девера, јетрву, 
огрејала, нане, младог младожењу.}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 147.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 56.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Игличе венче над воду цвета]]</text>
      <sha1>q9zefgfk7f05ngyeus05n7ea05bcw6a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не плачи, нане, не жали</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52308</id>
    <revision>
      <id>121859</id>
      <parentid>114121</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:26:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1083" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Не плачи, нане, не жали]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Не плачи, нане, не жали, 
младост је пуста, убава, 
туга је наша голема... 
Али нам, нане, мајчице, 
комшика срце искида. {{стих|5}}}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 24.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 54.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>0p45stksgcp67h4xfm19pff44rhaly6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Механџи море, механџи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52309</id>
    <revision>
      <id>121880</id>
      <parentid>114122</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:21:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1079" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Механџи море, механџи]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Механџи, море механџи, 
донеси вино, ракију.
Да пијем, да се опијем, 
дертови да си разбијем.

У збирци „Да знајеш, моме мори...&quot;

Механџи, море механџи, 
донеси вино, ракију,
донеси вино, ракију, леле!
Да пијем, да се опијем!
Да пијем, да се опијем, {{стих|5}}
дертови да си разбијем.}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 25.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>590u773id4ak9uiwelggyemdguzqtrl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121881</id>
      <parentid>121880</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:22:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1083" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Механџи море, механџи]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Механџи, море механџи, 
донеси вино, ракију.
Да пијем, да се опијем, 
дертови да си разбијем.

''У збирци „Да знајеш, моме мори...&quot;''

Механџи, море механџи, 
донеси вино, ракију,
донеси вино, ракију, леле!
Да пијем, да се опијем!
Да пијем, да се опијем, {{стих|5}}
дертови да си разбијем.}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 25.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>3ltw54kdzmvyabwawgpeenbs195inf7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121883</id>
      <parentid>121881</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:23:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1355" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Механџи море, механџи]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Механџи, море механџи, 
донеси вино, ракију.
Да пијем, да се опијем, 
дертови да си разбијем.

''У збирци „Да знајеш, моме мори...&quot;''

Механџи, море механџи, 
донеси вино, ракију,
донеси вино, ракију, леле!
Да пијем, да се опијем!
Да пијем, да се опијем, {{стих|5}}
дертови да си разбијем.}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 25.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 54.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>qyrm258gf34p6tvi6q4imftnrq8wsvr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Расрди се руса Боса</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52315</id>
    <revision>
      <id>121816</id>
      <parentid>120413</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:10:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1806" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Расрди се руса Боса]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Расрди се руса Боса: 
и на татка и на мајку, 
и на брата и на сестру, 
а највише на јергени.
Па искочи више село, {{стих|5}}
више село у језеро.
Туј се згоди вишња црешња. 
Сви јергени туј прођоше, 
откинаше бело цвеће.
Па отоше сви дружина, {{стих|10}}
па отоше у кавану,
турише га у ракију.
Попише га сви дружина.}} 

=== Певач и место записа ===

Братство, 1890, IV, стр. 89/2

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 26.

* „Лазарице“, Српски народни обичај, (у Врању и врањском округу); Браство IV, Друштво Светога Саве, Београд, 1890., стр. 89.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 32.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Браство]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>a9ehvd80ft9yoabejeesxkzyfhtowu3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Овија двори скоро градени</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52709</id>
    <revision>
      <id>121866</id>
      <parentid>120373</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:42:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2128" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Овија двори скоро градени]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Овија двори скоро градени, 
скоро градени, рано метени.
У среди двори млада невеста. 
Кошуљу пушта до црну земљу, 
перја уздиза до ведро небо — {{стих|5}}
па се препира с јасно Месече:
„Чујеш ли мене, јасно Месече, 
високо грејеш, далеко видиш.
Да ли си бија скоро у наши?“ 
„Бија сам, бија, синоћ с’м дошја. {{стих|10}}
Татко ти точи тој рујно вино, 
мајка ти меси витли колачи, 
а брат ти спраља тој врана коња, 
сестра ти плете туј ситну лесу&lt;ref&gt;коса оплетена&lt;/ref&gt; — 
па се спраљав у тебе да дођев.“ {{стих|15}}}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 50.

* „Лазарице“, Српски народни обичај, (у Врању и врањском округу); Браство IV, Друштво Светога Саве, Београд, 1890., стр. 80.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 61.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Браство]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>e6cn26apqcq8lgfjctmtj7mqfoaq9km</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Месечино, царева девојко (85)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52711</id>
    <revision>
      <id>121854</id>
      <parentid>114932</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:39:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1436" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Месечино, царева девојко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Месечино, царева девојко, 
што не грејеш д'њу како ноћу? 
Грејала би ал’ си пород немам. 
Сву ноћ ткајем свилене пелене, 
в'зд'н плетем свилене повоје, {{стих|5}}
да повијем студено каменче.
Па се молим Богу јединоме:
„Дај му, Боже, уста да прозбори, 
дај му, Боже, душу да продија, 
дај му, Боже, ноге да прооди, {{стих|10}}
дај му, Боже, руке да промрда!“}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 53.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 66.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>e83xwobgk5lcbjnpy73m9pj0vyqbf8k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52714</id>
    <revision>
      <id>121851</id>
      <parentid>114945</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:32:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1159" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Море, врћај коња, Абдул-Ђерим аго, 
туго, врћај коња, пишман ће да биднеш!“ 
„Море, не врћам га, џанум, млад Стамено, 
туго, не врћам га, да знам да погинем!“}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 61.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 69.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>9pv9sq30j7j97rcwkcydrs7r3a8d462</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53330</id>
    <revision>
      <id>121804</id>
      <parentid>116264</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:36:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* II. Песме ноје се певају деци */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5301" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Јут и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ио не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Налумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>2fujb5k5a5a5cte7oty31akqcf0gklt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Да знајеш, моме мори...(збирка)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53389</id>
    <revision>
      <id>121805</id>
      <parentid>117568</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:53:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7506" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљезина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>8wgjaw2sizmgx4hkvbnrx2h1qistv8a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121808</id>
      <parentid>121805</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:56:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7552" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљезина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>5nwe9y9ydya87bm5hacrngrhebd3dr3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121811</id>
      <parentid>121808</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:02:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7592" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљезина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>o3yty7lf6iwesejdms169z7olb9iy2c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121817</id>
      <parentid>121811</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:15:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7661" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљезина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>m9rjxo3uti62nivofbf6orcykrxwlyg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121820</id>
      <parentid>121817</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:19:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7715" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљезина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>qem58hxogxs2qnruajjslvnwj3w4jdk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121823</id>
      <parentid>121820</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:23:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7769" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљезина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>h7yw7mfrnyo5zanjc6tg06k200j40yl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121825</id>
      <parentid>121823</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:24:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7769" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>tdt01kegjpc8uejbk0s1zyp8xfv742k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121826</id>
      <parentid>121825</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:32:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7812" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>eukjp90evjdwo37di1t4vsetinu7wsx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121827</id>
      <parentid>121826</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:43:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7852" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо. Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>o2pct2wc5auz3f2kgwvispnmm08xbrj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121829</id>
      <parentid>121827</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:46:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7852" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>048lp6qnrgd94uy9wekakrbnmiaeyxp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121842</id>
      <parentid>121829</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:13:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7908" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>h225aqitqc8i1lgz5q5l5w7irxj8pqu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121844</id>
      <parentid>121842</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:19:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7965" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче. бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>e1raxu9wtgxk9vntrt79bxbssjjpiov</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121847</id>
      <parentid>121844</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:24:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7965" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња]] (Б. Стакковић. Коштана, стр.
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>647e3ppbrfiik0i79wzpzplavw9h0k1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121850</id>
      <parentid>121847</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:30:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8030" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>06uthk8olsgnarhkvfat39c2j018jt5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121853</id>
      <parentid>121850</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:38:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8081" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>60uorzy3crlwgtt3i79iapccim9o27b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121855</id>
      <parentid>121853</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:42:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8152" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе веиче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>algkgsu91cxd3yylkur4ctv9v91xey7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121857</id>
      <parentid>121855</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:44:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8152" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштака, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>0p01lm6l5qvlexryxg351klsux61lvl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121858</id>
      <parentid>121857</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:25:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8193" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>0yzw77y0fr4cyagt5ucwwdeofpmwd9p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121861</id>
      <parentid>121858</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:31:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8251" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сија, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>eucg5gc5yi9y6k2mlj3r18jkaboip1y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121863</id>
      <parentid>121861</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:35:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8253" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>6jv2q7e8xb3ilmwhokw0w4yzj5t12t4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121865</id>
      <parentid>121863</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:41:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8301" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>85l779l8qkokm2fzxiuni3fou7rjqxg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121868</id>
      <parentid>121865</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:45:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8341" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљака]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>s3gtbl6zhxj9way9h32b5z3hdisfs8e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121869</id>
      <parentid>121868</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:54:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8341" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљана]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>dym99sz428x5k2ulyi1ys8lt9thopeu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121870</id>
      <parentid>121869</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:56:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8391" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљана (Милићевић)|Стојан и Љиљана]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>eiv44lj1a2m3wzpsc4kptku6frx16v9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121874</id>
      <parentid>121870</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:08:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8462" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљана (Милићевић)|Стојан и Љиљана]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче|Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>tjz18kc3bc0ypwksd18cyvame28k75g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121876</id>
      <parentid>121874</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:12:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8497" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљана (Милићевић)|Стојан и Љиљана]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[„Иконице, госпођо&quot;|Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче|Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>q5mng3fqv4d2way5g5hztn7rzoeryt8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121882</id>
      <parentid>121876</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:22:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8537" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи море, механџи|Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљана (Милићевић)|Стојан и Љиљана]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[„Иконице, госпођо&quot;|Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче|Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>4au9ud0tmwe5kvr4fdlflqjg0op2efv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121885</id>
      <parentid>121882</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:46:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8612" xml:space="preserve">Момчило Златановић,  Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 38691855''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/38691855)&lt;/small&gt;

* [[УВОДНЕ НАПОМЕНЕ]]

'''ВРАЊСКЕ ПЕСМЕ'''

* 1. [[Игличе венче]] (В, Ђорђевић, Српске народне мелодије (предратна Србија), бр. 3.)
* 2. [[Црно гројзе, дреновица|Тале ле, зумбуле]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 72.)
* 3. [[Фатише коло]]
* 4. [[Што си, Лено (Станковић)|Што си, Лено]] (Б. Станковић, Стари дани, стр. 15 — 16.)
* 5. [[Ђурђено моме]]
* 6. [[Из бању иде]]
* 7. [[Црноока девојчица (132)|Црноока девојчица]] (Краљичке песме, бр. 3.)
* 8. [[Де си била, дилбер Софке]] (Врањски гласник. V, стр. 446.)
* 9. [[Којо, Којо, Костадине]]
* 10. [[Кате јаше]] (В. Ђорђевић, Српске народне мелодије) (предратна Србија	стр. 5.)
* 11. [[Ластавичица по небо лети]] (Браство, IV, стр. 90/1.)
* 12. [[Испод брег се јела разгранала]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 66.)
* 13. [[Овчар чува]] (Чудно дрво. стр. 127)
* 14. [[Заградила Стана три заграда по ред|Заградила Стана]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 93.)
* 15. [[Прошета се Тома уз Горњу малу|Прошета се Тома]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 93.)
* 16. [[Мома га је љуто клела]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 319.)
* 17. [[Китка ми паде, нане, мила нане|Китка ми паде]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 79.)
* 18. [[Божане бело, пребело]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 19.)	
* 19. [[Мала мома рамни двори|Три капке су крв капнале]] (Браство, IV, стр. 90/3.)
* 20. [[Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)|На три места уста пукла]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 12.)
* 21. [[Расрди се руса Боса]] (Браство, IV, стр. 89 — 90/2.)
* 22. [[Врућина, бато, тужника]] (Српске народне мелодије, свеска VIII, стр. 8.)
* 23. [[Стано, мори Стано, буштрањска девојко|Буштрањска девојко]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 71.)
* 24. [[Заспао ми нежењен]] (Краљичке песме, бр. 18.)
* 25. [[Киша паде, мори Цоне]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 75.)
* 26. [[Дојче, сине Дојче]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 59.)
* 27. [[Бело Ленче]]
* 28. [[Кажи, Суто]]
* 29. [[Трипут ми Тале удари]]
* 30. [[По крај, по крај, Рушке, да се не удавиш|По крај, Рушке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 123.)
* 31. [[Петлови појев]]
* 32. [[Насред села шарена чешма]] (Б. Станковић, Коштана стр. 38 — 39.)
* 33. [[Слунце се слага да зађе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 45.)
* 34. [[Нане, мило нане]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 48.)
* 35. [[Гаја болникава]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 96.)
* 36. [[Да знајеш, моме мори]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 44.)
* 37. [[Мирјано, ој Мирјано]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 21.)
* 38. [[О што имаш, Димке]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 85.)
* 39. [[Шано душо]] (Б. Станковић, Коштана. стр. 8.)
* 40. [[Дуде, бело Дуде]] (Чудно дрво, стр. 153.)
* 41. [[Трипут ти чукна]]
* 42. [[Срце ми болује, нано, срце ми болује|Срце ми болује]] (Нишна се звезда по ведро небо, бр. 83.)
* 43. [[По друм идем]] (М. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, бр. 400.)
* 44. [[Станика ми болна легнала]]
* 45. [[Што ти је, Стано мори]]
* 46. [[Софке, мори Софке, јаланџи девојко|Софке, мори Софке]] (Мори Бојо, бела Бојо. бр. 91.)
* 47. [[Куде си била, мори кара Коцо]]
* 48. [[Ја синоћ прођо, прошета]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 63.)
* 49. [[Зашто, Васе, ујнин Васе, ти без време дође|Зашто, Васе]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 92.)
* 50. [[Не плачи, нане, не жали|Комшика срце искида]] (Б. Станковић, Газда Младен-Певци, стр. 131.)
* 51. [[Механџи море, механџи|Механџи, море]] (Б. Станковић, Коштана, стр. 53.)
* 52. [[Заспало ми ђул-ђули девојче]] (Мори Бојо, бела Бојо, бр. 38.)
* 53. [[Ој свекрво, свекрвице]] (Стојанке, бела Врањаике, бр. 29)
* 54. [[Што се сија, нане, у поље широко?|Што се сија нане]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 121)
* 55. [[Пол’к, пол'к, млад девере]] (Мори Бојо, бела Бојо бр. 44.)
* 56. [[Што се сјаји, Дуде, месечина]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 82.)
* 57. [[Стојан и Љиљана (Милићевић)|Стојан и Љиљана]] (М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 325-327.)
* 58. [[Овија двори скоро градени|Чујеш ли мене, јасно месече]] (Браство, IV. стр. 80/2.)
* 59. [[Мори Јано, жута, бледа|Мори Јано]] (Стојанке, бела Врањанке, бр. 38.)
* 60. [[„Иконице, госпођо&quot;|Иконице, госпођо]] (Краљичке песме, бр. 47.)
* 61. [[Димитријо, сине Митре, мајкино јединче|Димитријо, сине Митре]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 115.)
* 62. [[Синоћ седо, нано мила, вечеру да готвим|Срећу си имала, Дуде]] (Игличе венче над воду цвета. бр. 11.)
* 63. [[Месечино, царева девојко (85)|Месечино, царева девојко]] (Извештај врањске гимназије за школску 1895/96. годину, стр. 5.)
* 64. [[Волели се брат и сестра]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 116.)
* 65. [[Застаја слунце]] (Лесковачки зборник, IV. стр. 69.)
* 66. [[Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго|Море, врћај коња]] (Б. Станковић. Коштана, стр. 37.)
* 67. [[Ој бекче, бекче, бекриче]] (Стојанке. бела Врањанке, бр. 99.)
* 68. [[„Стојанке моме, мори девојко“|Стојанке моме]]
* 69. [[Стојанке, бела девојко]] (Мори Бојо. бела Бојо, бр. 124.)
* 70. [[Ајде, ајде, Танке, џам Стојанке|Ајде, Танке]] (Игличе венче над воду цвета, бр. 10.)

* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Да знајеш)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] 
* [[ИЗВОРИ ПЕСАМА]] 


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>guh695r6vu31qvvhodv74xcv067549x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Коња игра лудо младо (Стојанке, бела Врањанке)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53422</id>
    <revision>
      <id>121809</id>
      <parentid>117640</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:58:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1590" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Коња игра лудо младо&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коња игра лудо младо,
Коњ га носи горе, доле, 
Нанесе га моме дворе.
Моме двори — три кошаре, 
У кошаре три девојке: {{стих|5}}
Једна Јана, друга Стана,
А трећа је џам Стевана. 
Трипут су се пригрнали, 
Пригрнали, целивали,
На три места уста пукла, {{стих|10}}
Три су капке крв капнале. 
Прва капка чашу пуни, 
Друга капка филџан пуни, 
Трећа капка чашче пуни,}} 

=== Певач и место записа ===

Лепа Анђелковић, Горњи Вртогош

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 33. 

Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 31.

[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>hiqp263mwcdh7nw1kzu526cwfuj4t1a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121810</id>
      <parentid>121809</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T17:59:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1652" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Коња игра лудо младо&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коња игра лудо младо,
Коњ га носи горе, доле, 
Нанесе га моме дворе.
Моме двори — три кошаре, 
У кошаре три девојке: {{стих|5}}
Једна Јана, друга Стана,
А трећа је џам Стевана. 
Трипут су се пригрнали, 
Пригрнали, целивали,
На три места уста пукла, {{стих|10}}
Три су капке крв капнале. 
Прва капка чашу пуни, 
Друга капка филџан пуни, 
Трећа капка чашче пуни,}} 

=== Певач и место записа ===

Лепа Анђелковић, Горњи Вртогош

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 33. 

Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 31.

[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>sp8poklpnzk3c5s2fop2tquwkdmimmf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121812</id>
      <parentid>121810</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:03:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1654" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Коња игра лудо младо&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коња игра лудо младо,
Коњ га носи горе, доле, 
Нанесе га моме дворе.
Моме двори — три кошаре, 
У кошаре три девојке: {{стих|5}}
Једна Јана, друга Стана,
А трећа је џам Стевана. 
Трипут су се пригрнали, 
Пригрнали, целивали,
На три места уста пукла, {{стих|10}}
Три су капке крв капнале. 
Прва капка чашу пуни, 
Друга капка филџан пуни, 
Трећа капка чашче пуни,}} 

=== Певач и место записа ===

Лепа Анђелковић, Горњи Вртогош

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 33. 

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 31.

[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]</text>
      <sha1>2cxxfbmvotwgxdzn2pmeg2s4p4nhirw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој свекрво, свекрвице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53439</id>
    <revision>
      <id>121860</id>
      <parentid>117851</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:29:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1768" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ој свекрво, свекрвице&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
- Ој свекрво, свекрвице,
што ти дође наше село?
Да ли заткив да заткиваш?
Да ли завез да завезеш?
Или заплет да заплетеш? {{стих|5}}
- Нити заткив да заткивам,
нити завез да завезем,
нити заплет да заплетем,
но сам дошла за девојку.}} 

=== Певач и место записа ===

Драгица Ћипријановић, Сурлица

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 46. 

* Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 82.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 55.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>nlci5501k5ejil72t9be103nczaoh3e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мори Јано, жута, бледа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53448</id>
    <revision>
      <id>121867</id>
      <parentid>117678</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T07:44:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1147" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мори Јано, жута, бледа&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Мори Јано, жута, бледа,
што си толко пожутела,
као дуња подјесења?
Да ли ти је војно љуто?
Или ти је зла свекрва?” {{стих|5}}
„Моје војно неје љуто,
него ми је зла свекрва,
ваздан жнејем бело жито,
у пол ноћа воду носим!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

Олга Станковић, Горњи Вртогош

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 53. 


[[Категорија:Жетелачке песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>l4aiot2cmqye6tlhoz0q7ga22mf9wbb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121879</id>
      <parentid>121867</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1419" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мори Јано, жута, бледа&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Мори Јано, жута, бледа,
што си толко пожутела,
као дуња подјесења?
Да ли ти је војно љуто?
Или ти је зла свекрва?” {{стих|5}}
„Моје војно неје љуто,
него ми је зла свекрва,
ваздан жнејем бело жито,
у пол ноћа воду носим!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

Олга Станковић, Горњи Вртогош

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 53. 

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 62.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Жетелачке песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>g809lo4w9c62mm6rbr3f9y9lf9vjtde</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дојче, сине Дојче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53469</id>
    <revision>
      <id>121833</id>
      <parentid>117709</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T19:58:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1796" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Дојче, сине Дојче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Дојче, сине Дојче, 
Мама да те жени,
Да ти узне, Дојче, 
Станче Доњоврањче! 
Станче Доњоврањче, {{стих|5}}
Дојче, сине Дојче, 
Млого је богато, 
Млого је рувато!&quot;
„Ја си нећу, мајко, 
Станче Доњоврањче, {{стих|10}}
Но си оћу, мајко, 
Стојне требешињско!&quot; 
„Дојче, сине Дојче, 
Стојне требсшињско 
Беле футе носи!&quot; {{стих|15}}
„Ако, мори мајко,
Оно је бар здраво, 
Здраво и убаво; 
Станче Доњоврањче, 
Мајко, мори мајко, {{стих|20}}
Болникаво лега!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

Станисав Станковић, Горње Требешиње

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 70. 

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 36.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>1xn6gssh7a8u8iq6dhwvtviijkgbfb0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја синоћ прођо, прошета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53473</id>
    <revision>
      <id>121887</id>
      <parentid>117755</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:49:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1601" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ја синоћ прођо, прошета&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ја синоћ прођо, прошета 
Кроз пусту малу Оџинку.
Све су девојке туј биле,
Стана Караминга не беше.
На ниски пенџер седеше, {{стих|5}}
Љубавно писмо писаше,
У Ваљево га праћаше.
„Дођи си, дођи, Аврамцу,
У моју башчу зелену,
У моју кућу малену. {{стих|10}}
На мој кревет да легнеш,
На моји груди да умреш!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

[[:w:Стана Аврамовић Караминга|Стана Аврамовић]], Врање

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 72. 

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 52.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>7dumisklcpmzd1jyh9j0eiw4md8kfvd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121888</id>
      <parentid>121887</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T08:51:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1601" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ја синоћ прођо, прошета&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ја синоћ прођо, прошета 
кроз пусту малу Оџинку.
Све су девојке туј биле,
Стана Караминга не беше.
На ниски пенџер седеше, {{стих|5}}
љубавно писмо писаше,
у Ваљево га праћаше.
„Дођи си, дођи, Аврамцу,
у моју башчу зелену,
у моју кућу малену. {{стих|10}}
На мој кревет да легнеш,
на моји груди да умреш!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

[[:w:Стана Аврамовић Караминга|Стана Аврамовић]], Врање

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 72. 

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 52.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>0bx8lw3thj9hrnzx5ygde68bvdmj8ne</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој бекче, бекче, бекриче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53507</id>
    <revision>
      <id>121846</id>
      <parentid>117794</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:24:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1492" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ој бекче, бекче, бекриче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Ој бекче, бекче, бекриче,
кам ти га коњче дориче?&quot;
„Ој Цене, Цене, Бесцене,
не ми задавај јадови,
малко су моји, па твоји! {{стих|5}}
Остаде коњче у шуме,
у шумадинске планине,
куд Карађорђу јунака!&quot;
„Ој бекче, бекче, бекриче,
кам ти га седло на коњче?&quot; {{стих|10}}
„Ој Цене, Цене, Бесцене,
не ми задавај јадови,
малко су моји, па твоји!
Остаде седло у шуме,
у шумадинске планине, {{стих|15}}
куд Карађорђу јунака!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

Даринка Милошевић, Нова Брезовица

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===

* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 92. 


[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Историјске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>rsr23ltsf8vczsmmkmqqtecyxpomqib</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121848</id>
      <parentid>121846</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T05:25:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1764" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ој бекче, бекче, бекриче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Ој бекче, бекче, бекриче,
кам ти га коњче дориче?&quot;
„Ој Цене, Цене, Бесцене,
не ми задавај јадови,
малко су моји, па твоји! {{стих|5}}
Остаде коњче у шуме,
у шумадинске планине,
куд Карађорђу јунака!&quot;
„Ој бекче, бекче, бекриче,
кам ти га седло на коњче?&quot; {{стих|10}}
„Ој Цене, Цене, Бесцене,
не ми задавај јадови,
малко су моји, па твоји!
Остаде седло у шуме,
у шумадинске планине, {{стих|15}}
куд Карађорђу јунака!&quot;}} 

=== Певач и место записа ===

Даринка Милошевић, Нова Брезовица

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===

* Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет &quot;Коста Стаменковић&quot;, Лесковац, 1969., стр. 92. 

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 70.

[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Стојанке, бела Врањанке]]
[[Категорија:Историјске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>0rrvx6aq7sfw3ilrp9r8vxnrst50m1h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ластавичица по небо лети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54260</id>
    <revision>
      <id>121815</id>
      <parentid>121493</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:08:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1342" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ластавичица по небо лети]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ластавичица по небо лети
по небо лети облаци збира
облаци збира роса да роси
роса да роси трава да ница
трава да ница паун да пасе {{стих|5}}
паун да пасе перја да шири
перја да падав моме да берев
да се накитив на дьн Ђурђевдан.}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* „Лазарице“, Српски народни обичај, (у Врању и врањском округу); Браство IV, Друштво Светога Саве, Београд, 1890., стр. 90.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 23.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Браство]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>edqiu0ofviy0gafbj0x2j107rggspz1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мала мома рамни двори</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54261</id>
    <revision>
      <id>121813</id>
      <parentid>120410</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:04:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1451" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мала мома рамни двори]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мала мома рамни двори.
куде мала туј заспала.
Под главу ву ситна метла,
лопата ву црвен стратор,
прекрила се с т’нко крпче, {{стих|5}}
избила гу ситна роса.
Оздол иде лудо младо,
подина ву т’нко крпче,
избриса ву ситну росу,
три пут гу је пољубија, {{стих|10}}
три пут му се уста пукла,
три капке су крв капнале,
од момино бело лице.}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* „Лазарице“, Српски народни обичај, (у Врању и врањском округу); Браство IV, Друштво Светога Саве, Београд, 1890., стр. 90.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 30.


[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Браство]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>tcr4xmh71gcovnhtixqklzwm4550ziq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121814</id>
      <parentid>121813</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T18:04:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1512" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мала мома рамни двори]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мала мома рамни двори.
куде мала туј заспала.
Под главу ву ситна метла,
лопата ву црвен стратор,
прекрила се с т’нко крпче, {{стих|5}}
избила гу ситна роса.
Оздол иде лудо младо,
подина ву т’нко крпче,
избриса ву ситну росу,
три пут гу је пољубија, {{стих|10}}
три пут му се уста пукла,
три капке су крв капнале,
од момино бело лице.}} 

=== Певач и место записа ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* „Лазарице“, Српски народни обичај, (у Врању и врањском округу); Браство IV, Друштво Светога Саве, Београд, 1890., стр. 90.

* Момчило Златановић, Мирослав Миловановић: Да знајеш, моме мори..., врањске песме, избор; Обелиск, Београд, 1972., стр. 30.

[[Категорија:Да знајеш, моме мори]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Браство]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>pfrzt1uo6l8ln1nyccrl6b79jfzdr0e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Љубомир Н. Мирковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54331</id>
    <revision>
      <id>121839</id>
      <parentid>121705</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T00:31:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Дела */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1047" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Љубомир Н.
| презиме = Мирковић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 
| годинасмрти = 1906
| опис = '''Љубомир Н. Мирковић''' (18??-1906), потписиван и као '''мир-Мир''', био је књижевник, преводилац и лекар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Искре љубави]]
* [[Роб (Љубомир Мирковић)|Роб]]
* [[Поздрав (Љубомир Мирковић)|Поздрав]]
* [[Пркос (Љубомир Мирковић)|Пркос]]
* [[Мати и кћи (Љубомир Мирковић)|Мати и кћи]]
* [[Пастирева фрула]]
* [[Требевићска зора]]
* [[Србинова звијезда]]

[[Категорија: Љубомир Н. Мирковић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>m2zhrma8lqwirsxv2fhmfw3t7mpjqtg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Војислав В. Рашић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54353</id>
    <revision>
      <id>121836</id>
      <parentid>121549</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T23:53:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1070" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Војислав В.
| презиме = Рашић
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1869
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Војислав В. Рашић''' био је српски књижевник, преводилац, правник, дипломата и соколски вођа.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Војислав Рашић
| остава =
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Спаситељка]]
* [[Јунак нашег доба]]
* [[Војиславу (Војислав В. Рашић)|Војиславу]]
* [[Женидба Чубре Чојковића]]
* [[У албум (Војислав В. Рашић)|У албум]]
* [[Посланица]]

== Преводи ==
* [[Клетва (Атанасије Христопул)|Клетва]]
* [[Краљева милост]]

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Војислав В. Рашић]]</text>
      <sha1>bz4dmfvfpihwucoyls15uvzubg4ziqh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121837</id>
      <parentid>121836</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T23:54:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1070" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Војислав В.
| презиме = Рашић
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1869
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Војислав В. Рашић''' био је српски књижевник, преводилац, правник, дипломата и соколски вођа.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Војислав Рашић
| остава =
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Јунак нашег доба]]
* [[Војиславу (Војислав В. Рашић)|Војиславу]]
* [[Женидба Чубре Чојковића]]
* [[У албум (Војислав В. Рашић)|У албум]]
* [[Посланица]]

== Преводи ==
* [[Клетва (Атанасије Христопул)|Клетва]]
* [[Краљева милост]]
* [[Спаситељка]]

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Војислав В. Рашић]]</text>
      <sha1>q39ad0q2w46u43r39drixv1li1bzu1z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Момчило Златановић: Пчиња</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54448</id>
    <revision>
      <id>121795</id>
      <parentid>121793</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:34:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89740" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
+ 4. [[Ој господо, млад господо]]
+ 5. [[Димитрије вино пије]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>8j3z8uirrs052nc0iuebkmm1d06rzbx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121796</id>
      <parentid>121795</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:39:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90069" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико, челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите. Пусто Бањско поље]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>efkg6kaog6ldh7cxci8pwwt9narwlm2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121797</id>
      <parentid>121796</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:41:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90069" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико, челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>3xnud2eofj1muvlfr6w941k7i0nqvnd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121798</id>
      <parentid>121797</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:42:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90068" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>mth6449jbgi37zcqia0vgfxgh6vpo33</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121799</id>
      <parentid>121798</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:46:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90328" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Вожане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>sqeex07ic9y4nu4ppuwa7k0406n2dbh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121800</id>
      <parentid>121799</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:47:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90328" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>3w7mpcwl4ucsbgiad4vpq0p7vtq8v5l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121801</id>
      <parentid>121800</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:51:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90545" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали]]
* 20. [[Ц'вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>m2v9wm6bk4qu10r4m628lcd4decdrvz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121802</id>
      <parentid>121801</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:53:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90547" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали]]
* 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>7686wta3rmo0bfc9jmbx9e7fcsw8xhm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121803</id>
      <parentid>121802</parentid>
      <timestamp>2022-07-22T14:54:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* ЧЕТВРТИ ДЕО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90557" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Царшрадском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружаие пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести&quot;. Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с ткнка мома издалека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ћр пспасеш гајтан веђе, 
ће пзобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1/904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали, нане]]
* 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>n8afyttkgi4srx2o1ko3zovajwomm9h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Бранко Ћопић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54456</id>
    <revision>
      <id>121794</id>
      <timestamp>2022-07-22T13:06:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>17192</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:S.Kragujevic, Branko Copic.JPG|thumb]]  Бранко Ћопић (Хашани, Босанска крајина, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) био је српски и југословенски књижевник.</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="265" xml:space="preserve">[[Датотека:S.Kragujevic, Branko Copic.JPG|thumb]]

Бранко Ћопић (Хашани, Босанска крајина, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) био је српски и југословенски књижевник.</text>
      <sha1>ab8sjr17bshjvfefnhur1xn1ihlr1c5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>*** (Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије...)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54457</id>
    <revision>
      <id>121835</id>
      <timestamp>2022-07-22T23:47:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1893 | белешке= }} &lt;poem&gt; Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије И с цркве звоно мало објави свршетак данка, Када се нојца спусти, нојца тиха и блага И свијет по…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1805" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ***
| одељак=
| аутор= Светозар Ћоровић
| година= 1893
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије
И с цркве звоно мало објави свршетак данка,
Када се нојца спусти, нојца тиха и блага
И свијет почива мирно под крилом слатког сна.

Кроз н’јеме дубраве оне ја самац блудим тада
Па слушам шапат кад лахор мирисно цв’јеће љуби,
И жубор потока бистрог и пјесму славуја тога
Како се разлијеже тужно и лагано се губи.

Занесен и опијен чаробном сликом овом
На тебе мислим тада, дивотно чедо моје,
Па исто ко̂ да слушам са твојих усница рујних
Умилни шапат тајни и слатке пјесмице твоје.

Па као покајник с’једи пред иконицом светом
Што шапће молитве своје онако скромно и благо
И ја побожно станем, па прекрштених руку
Споменем по сто пута име ти слатко и драго...
&lt;/poem&gt;

''Мостар'', 27./6. 1893.

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 20, стр. 300.

{{ЈВ-аутор|Светозар Ћоровић|1919}}

[[Категорија:Светозар Ћоровић]]</text>
      <sha1>chxzvh6rj42p4bxuxy7l85vzji72r03</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Посланица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54458</id>
    <revision>
      <id>121838</id>
      <timestamp>2022-07-22T23:57:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Посланица | одељак= | аутор= Војислав В. Рашић | преводилац =  | година= 1893 | белешке= другу и пријатељу ''С. Мијалковићу'' }} &lt;poem&gt; Прве им песме: весела младост, Препуне среће и сама радост; Невино доба, к’о мири…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1275" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Посланица
| одељак=
| аутор= Војислав В. Рашић
| преводилац = 
| година= 1893
| белешке= другу и пријатељу ''С. Мијалковићу''
}}
&lt;poem&gt;
Прве им песме: весела младост,
Препуне среће и сама радост;
Невино доба, к’о мирис ружа,
Кад небу самом рука се пружа

Али све прође. Отишло, ето,
Мило пролеће и чарно лето,
А дошла јесен... Још страшно није
Докле се може да вино пије. —

Ал’ пази зиму! Гле, како јури,
Како се вије, мршти и бури,
И како прети покровом својим, —
О-јој! Срећа још: што се не бојим!
&lt;/poem&gt;

''Београд'', 8./7.

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 23, стр. 350.

{{ЈВ-аутор|Војислав В. Рашић|1943}}

[[Категорија:Војислав В. Рашић]]</text>
      <sha1>fx2q3r644yd9vw2y8wqwssn5fxfs5y4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србинова звијезда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54459</id>
    <revision>
      <id>121840</id>
      <timestamp>2022-07-23T00:35:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Србинова звијезда | одељак= | аутор= Љубомир Н. Мирковић | преводилац=  | година= 1893 | белешке= }} &lt;poem&gt; Завиту велом будућности тамне Тек као искру слабу и малену, Звијезду гледам Србинове среће, Далеко, далек…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1475" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Србинова звијезда
| одељак=
| аутор= Љубомир Н. Мирковић
| преводилац= 
| година= 1893
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Завиту велом будућности тамне
Тек као искру слабу и малену,
Звијезду гледам Србинове среће,
Далеко, далеко јоште удаљену.

И сад се знаду трагови јој хода
По српском небу још у доби давној,
Има их што су свијетли и јасни,
Јасноћом зборе о прошлости славној.

Има их, па се посве загубили
У облацима Србинових јада,
Они су тумач прошлости кукавне,
Они су тумач Србинова пада.

::::::*

Ој, света искро, тамо у даљини,
Да ли ћеш игда оставити траге,
Који ће бити тумач вјековечно
Србинске среће и слободе драге?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 24, стр. 361.

{{ЈВ-аутор|Љубомир Н. Мирковић|1906}}
[[Категорија:Љубомир Н. Мирковић]]</text>
      <sha1>9vv0r01l7vl1l6dl83qautljth76rw3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Над пепелом сагорелих песама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54460</id>
    <revision>
      <id>121841</id>
      <timestamp>2022-07-23T00:39:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Над пепелом сагорелих песама | одељак= | аутор= Таса С. Јовичић | преводилац=  | година=1893 | белешке= }} &lt;poem&gt; Као свете реликвије Чув’о сам вас све до сада, И душа ми од вас није Растати се била рада.  Али сада оно мени Што сте…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="987" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Над пепелом сагорелих песама
| одељак=
| аутор= Таса С. Јовичић
| преводилац= 
| година=1893
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Као свете реликвије
Чув’о сам вас све до сада,
И душа ми од вас није
Растати се била рада.

Али сада оно мени
Што сте биле, нисте више,
Многој лепој успомени,
Мора да се траг избрише.

И зато вас дајем сада
У чељусти огња жива,
Он једини од вајкада
Најверније тајне скрива.
&lt;/poem&gt;

1893. год.

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 24, стр. 363.

[[Категорија:Таса С. Јовичић]]</text>
      <sha1>295tbnvatze4xrt8qqt2qif48g3ngg2</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>