Аутор:Мило Јововић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Мило Јововић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>46731</id>
    <revision>
      <id>121903</id>
      <parentid>120652</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T11:19:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Пјесме објављене у сарајевском листу Босанска вила */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8201" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Мило
| презиме =  Јововић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1866
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Мило Јововић''' (1866-1916) био је српски песник.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Мило Јововић (пјесник)
| остава = 
| остава_кат = 
}}

=== Пјесме објављене у сомборском часопису за дјецу - ''Голуб'' ===

* [[Чудан сан]], 1892.
* [[Домовини (Јововић)|Домовини]], 1892.
* [[Ђак и школа]], 1893.
* [[Ја сам Српче]], 1893.
* [[Старој години (Јововић)|Старој години]], 1893. 
* [[Дијете и одјек]], 1893.
* [[Загонетка (Јововић)|Загонетка]], 1894.
* [[Не дичим се]], 1894.
* [[Мајци (Јововић, 1894.)|Мајци]], 1894.
* [[Пјаница]], 1895.
* [[Косовска опомена]], 1895.
* [[Није Србин]], 1895.
* [[Не плашим се]], 1895.
* [[Слога]], 1895.
* [[Љенивцу]], 1895.
* [[Поздрав роду]], 1896.
* [[Протекло је пет вјекова]], 1896.
* [[Братимска љубав]] - Посвећено моме драгом пријатељу И. Костићу, 1896.
* [[Српско име]], 1896.
* [[Србину (Јововић)|Србину]], 1896.
* [[Малом Српчету]] - Посвећено моме миломе Ф. Маровићу, 1896.
* [[Светоме Сави]] - (акростих), 1897.
* [[Српчету]], 1897.
* [[У туђинини (Јововић)|У туђини]], 1897.
* [[Голубу]], 1897.
* [[Мало Српче]], 1897.
* [[Мајци (Јововић)|Мајци]], 1897.
* [[Љубав к роду]], 1897.
* [[Не клони]], 1898.
* [[Роду]], 1899.
* [[Ђачка благодарност]] - на дан Св. Саве, 1900.
* [[Србин]], 1901.
* [[Не стидим се]], 1901.
* [[Зашто бих се сужњем звао]], 1901.
* [[Књига (Јововић)|Књига]], 1901.
* [[Опомена за живот]], 1901.
* [[Поређење]], 1901.
* [[Чежња за славом]], 1901.
* [[Отаџбини (Јововић)|Отаџбини]], 1902.
* [[Над гробом своје миле мајке]], 1902.
* [[Матерински језик]], 1902.
* [[Пријатељство (Јововић)|Пријатељство]], 1902.
* [[Пјесма на колијевци]], 1902.
* [[Дијете и лептир]], 1902.
* [[Лењивцу]], 1902.
* [[Знање]], 1902.
* [[Поздрав Голубу]], 1903.
* [[Црногорцу]], 1903.
* [[Пјеснику Змају]], 1903.
* [[Годишњица (Јововић)|Годишњица]] - смрти моје предраге матере, 1903.
* [[Царић]] - по народној причи, 1903.
* [[Пригодом двадесетпетогодишњице ослобођења Бара]], 1903.
* [[Надмудрио цара]] - по народној причи, 1903.
* [[Поезија (Јововић)|Поезија]], 1903.
* [[Лажно пастирче]], 1904.
* [[Димњачар]], 1904.
* [[Нада (Јововић)|Нада]], 1904.
* [[Злотвор]], 1904.
* [[Поносим се]], 1904.
* [[Слобода (Јововић)|Слобода]], 1905.
* [[Већ је прошло пет вјекова]], 1905.
* [[Сијено]], 1905.
* [[После распуста]], 1905.
* [[Презирем]], 1905.
* [[Искрице]], 1905.
* [[Бранковој сјени]], 1905.
* [[Искрице (II)]], 1905.
* [[Ко да ме гони?]], 1905.
* [[Поздрав младом пјеснику]] - А. Кошутићу, 1905.
* [[Учите дјецо]], 1905.
* [[Самрт]], 1906.
* [[Знање (Јововић)|Знање]], 1906.
* [[Пјевати ћу]], 1906.
* [[Пријатељство (Јововић, II)|Пријатељство]], 1906.
* [[Братимство]], 1906.
* [[Жеља (Јововић)|Жеља]], 1907.
* [[Азбука]], 1907.
* [[Слога (II)]] - акростих, 1907.
* [[Блудни син]] - по причи из Старога завјета, 1908.
* [[Пролеће (Мило Јововић)|Пролеће]], 1908.
* [[Над гробом Петра В. Дабановића]] - ученика IV раз. гимназије, преминулог у 18. год. свога живота, 1908.
* [[Скиталица]], 1908.
* [[Зар да се бојим?]], 1908.
* [[Птица у затвору]], 1909.
* [[Складујмо браћо!]] (складујмо – сложимо се), 1910.
* [[Радост пламљећа]], 1910.

=== Пјесме објављене у новинама на словеначком језику - ''Словански свет'' ===
* [[У ноћи (Мило Јововић)|У ноћи]], 1894.
* [[Срцу (Мило Јововић)|Срцу]], 1894.
* [[Пјесми (Мило Јововић)|Пјесми]], 1894.
* [[Видов - дан]], 1894.
* [[Највећи јади (Мило Јововић)|Највећи јади]], 1894.
* [[Србинова молитва]], 1894.
* [[Мајци (Мило Јововић, II, 1894.)|Мајци]], 1894.
* [[Не стидим се]], 1894.
* [[Руку ми даде]], 1895.
* [[Није тајна]], 1895.
* [[Ти ме питаш]], 1895.
* [[Мојој нади]], 1895.
* [[Виновој лози]], 1895.
* [[Растанак друга]], 1895.
* [[Дивно ли је]], 1895.
* [[Већ сам жељан]], 1895.
* [[Ја сам сретан]], 1895.
* [[Пружи ми бјелу руку]], 1895.
* [[Блажен сам драга]], 1895.
* [[Залуд противност свака]], 1895.
* [[Весео сам]], 1895.
* [[О! ђе си моја драга]], 1895.
* [[Спаљеној пјесми]], 1895.
* [[Живот наш]], 1895.
* [[Српству (Мило Јововић)|Српству]], 1896.
* [[Исповјест]], 1896.
* [[Зашто је ноћца тавна]], 1896.
* [[У самоћи (Мило Јововић)|У самоћи]], 1897.
* [[Заборављени патриота]], 1897.
* [[Вјеруј ми душо мила]], 1897.
* [[Ја те волим само за то]], 1897.
* [[Мајчин савјет (Мило Јововић)|Мајчин савјет]], 1897.
* [[Покажи ми душо]], 1897.
* [[Њој]], 1898.
* [[Нека свијет своје збори]], 1898.
* [[Жалостан пастир]], 1898.
* [[Пјевај злато]], 1898.
* [[Над'о сам се]], 1898.
* [[Мајчин савјет (Мило Јововић, II)|Мајчин савјет]], 1898.
* [[Једној моми]], 1898.

=== Пјесме објављене у сарајевском листу ''Босанска вила'' ===
* [[Двије љубави]], 1893.
* [[Плакао бих]], 1893.
* [[Брат је мио, које вјере био]], 1894.
* [[Отаџбини (Мило Јововић)|Отаџбини]], 1894.
* [[Губитком српског пјесника Војислава Илића]], 1894.
* [[Зашто пјевам]], 1895.
* [[Роду, II|Роду]], 1895.
* [[Само слога Србина спасава]], 1896.
* [[Слога, II|Слога]] - Посвећено Барској Омладини (акростих), 1896.
* [[Разновјерној браћи]], 1897.

=== Пјесме објављене у ''Цетињском вјеснику'' ===
* [[На глас смрти инж. В. Паганина]], 1910.
* [[Српској застави]], 1911.
* [[Ускок на Бадњи дан]], 1912.
* [[Протекло је пет вјекова]], 1913.
* [[Скадар]], 1913.

=== Пјесме објављене у цетињском књижевном листу ''Луча'' ===
* [[На те мислим...]], 1897.
* [[Ја те волим само за то...]], 1899.

[[Категорија:Мило Јововић|*]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>1prd9l0hfndc3ezkiwfduwv0rpvvnvi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Народне умотворине из листа „Кића“</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50114</id>
    <revision>
      <id>121889</id>
      <parentid>114525</parentid>
      <timestamp>2022-07-23T18:07:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59993" xml:space="preserve">== Библиографија народних умотворина из лесковачког, власотиначког и топличког краја штампаних у листу „Кића“ од 1905. до 1908. године&lt;ref&gt;Станиша Војиновић, Библиографија народних умотворина из лесковачког, власотиначког и топличког краја штампаних у листу „Кића“ од 1905. до 1908. године, Лесковачки зборник ХХ, 1980, издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац, 1980., стр. 313-326.&lt;/ref&gt; ==

Настављајући традицију часописа „Слава” (Ниш, 1896), „Караџић” (Алексинац, 1899—1901) и „Градина” (Ниш, 1900—1901) у Нишу је 17. априла 1905. године почeо излазити „Кића” лист за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина.

Иако је од савременика означен као лист који је некритички доносио народне умотворине, често варијанте, његова вредност је у томе што је, окупивши велики број сарадника из целе Србије а нарочито из крајева ослобођених у ратовима 1877—78. године, сачувао од заборава народне песме, гприче, шале, загонетке и питалице. Велики број сарадггика најразличитијих занимања (мећу скупљачима народних умотворина налазе се: трговци, учитељи, ћаци, чииовници, занатлије и др.) омогућио је покривање просторно велике територије — често забачене крајеве — омогућавајући нам увид у народно стваралаштво, поред осталих и лесковачког, власотиначког и топличког краја.

Излазећи у Нишу, граду још живог усменог народног стваралаштва, лист успева да забележи и известан број непознатих „старинских” песама које су певане још за време турске владавине.

На крају треба истаћи да је „Кића” излазио десет година (1905—1914) у Нишу под уредништвом Михаила Ј. Оцокољића и три године (1922, 1925, 1926) у Београду под уредништвом Стеве Николића.

Имајући у виду да нема библиотеке у Југославији која има комплет свих бројева овога листа, а познавајући интересовање за народно стваралаштво ових крајева, доносимо испод библиографских јединица преписе песама сматрајућн да оне у највећој мери садрже добро сачувана локална обележја.

=== I, 1905 ===

* 1. [[Литије у тоpличком округу]] — &lt;small&gt;Кића бр.8, 5. јуни, 1905, стр. 3.&lt;/small&gt;
* 2. Старинска песма. [[Да знајеш моме, мори, не знајеш]] — &lt;small&gt;Кића бр. 19, 21. август, 1905, стр. 1.&lt;/small&gt;
* 3. Старинске песме. [[Севдалине, мори, мала моме]] — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 11. септембар, 1905, стр. 1.&lt;/small&gt;
* 4. [[Пазар у Лесковцу]] — &lt;small&gt;Кића бр. 28. 23. октобар, стр. 2.&lt;/small&gt;&lt;small&gt;(Кремна, прибележио Слав. А. Ђорђевић, шумар); Шала.&lt;/small&gt;

=== II,	1906 ===

* 5. Народне песме из Калне — &lt;small&gt;Кића бр. 5, 29. јануар, 1906 стр. 2—3.&lt;/small&gt;
** 1. [[Еј, пелине, бел’ пелине]]
** 2. [[Огрејала месечина (Кића)|Огрејала месечина]]
** 3. [[Зажени се Јанко од Косова]]
* 6. Народне песмe из Калне [[Родила се Ружица девојћа]] — &lt;small&gt;Кића бр. 6, 5. фебруар, 1906 стр. 3.&lt;/small&gt;
* 7. [[Свети Сава у Куршумлији]] &lt;small&gt;Кића бр. 12 19. март, 1906. стр 2. Прича.&lt;/small&gt;
* 8. [[Отров на тавану]] — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 28. мај, 1906. стр. 2—3. (Лесковац, записала Љубица Младеновић, ученица). Прича.&lt;/small&gt;
* 9 [[Како је један тражио несрећу?]] — &lt;small&gt;Кића бр. 28, 9. јули, 1906, стр. 1—2; Кића бр. 29. 16.	јули, 1906. стр. 1—2. (Куршумлија, прибележио Војислав Бановић). Приче.&lt;/small&gt;
* 10. [[Арнаутска беса]] — &lt;small&gt;Кића бр. 49. 3. децембра, 1906, стр. 2.;(Лесковац, истинит догађај, прибележио Манасије Стојановић, учитељ). Прича.&lt;/small&gt;

=== III, 1907. ===

* 11. [[Дошљак]] (Песма једног дошљака). — &lt;small&gt;Кића 3. 14. јануара, 1907. стр. 3.&lt;/small&gt;
* 12. [[Слатко слано]] — &lt;small&gt;Кића бр. 4, 21. јануара, 1907. стр. 1. (Блаце, срез прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]. Прича.&lt;/small&gt;
* 13. [[Ручао по сату]] — &lt;small&gt;Кића бр. 6, 4. фебруара 1907. стр. 1. (Блаце — ср. прокупачки, Станје В Ковачевић. трг.[овац]. Прича.&lt;/small&gt;
* 14. [[Лисичје лукавство]] — &lt;small&gt;Кића бр. 7, 11. фсбруара, 1907. стр. 1 (Чуо од Стаменка из Лесковац, Денча). Прича.&lt;/small&gt;
* 15. [[Глув старац]] — &lt;small&gt;Кића бр. 9, 25. фебруара, 1907. стр. 3. (Блаце, ср. прокупачки. Станоје В Ковачевић. трг. [овац]). Шала.&lt;/small&gt;
* 16. [[Роса робињица (Кића)|Роса робињица]] — &lt;small&gt;Кића бр. 11, 11. марта 1907. стр. 1.&lt;/small&gt;
* 17. [[Јаглук]] — &lt;small&gt;Народна песма из топличког округа. — Кића бр 11, 11 марта, 1907. стр. 3.&lt;/small&gt;
* 18. [[Разуман човек]] — &lt;small&gt;Кића бр. 11. 11. марта, 1907. стр. 4. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]). Шала.&lt;/small&gt;
* 19. [[Вук]] — &lt;small&gt;Кића бр. 13. 25. марта 1907, стр. 2. (Блаце, ср. прокупачки. Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]). Прича.&lt;/small&gt;
* 20. [[Да му се освети]] — &lt;small&gt;Кића бр. 15, 8. априла, 1907. стр. 3—4. (Блаце, ср. прокупачки. Милан Н. Милосављевић, трг.[овац]). Шала.&lt;/small&gt;
* 21. Свадбене песме. Певају се у једном крају округа топличког од жупљана који су се у овај округ доселили. — Кића бр. 17, 22. априла. 1907. стр. 2. 
** 1. [[Обукуј се, брале, одевуј се]]
** 2. [[Устај куме, устај стари свате]]
** 3. [[Обукуј се селе, одевуј се]]
** 4. [[Делибаша, дели рајско цвеће]]
** 5. [[Полако, лако, туђино]]
** 6. [[Устај куме, устај стари свате (6)|Устај куме, устај стари свате]]
** 7. [[Преступај снале, преступај]]
** 8. [[Мила снале не пресаљај лоце]]
** 9. [[Мили брале што се не похвалиш]]
* 22. [[Јараница]] — &lt;small&gt;Кића бр. 17. 22. априла, 1907. стр. 3.&lt;/small&gt;
* 23. [[Два шашавка]] — &lt;small&gt;Кића бр. 17, 22. априла. стр. 4. (Блаце, ср. прокуп.[ачки]. Милан И. Милосављевић, трг.[овац]). Прича.&lt;/small&gt;
* 24. [[Сељак на телефону]] — &lt;small&gt;Кића бр. 18, 29. априла, 1907. стр. 3. (Блаце. ср. прокуп.[ачки], Милан И. Милосављевић, трг.[овац]). Шала.&lt;/small&gt;
* 25. [[Босотиња (Кића)|Босотиња]] — &lt;small&gt;Кића бр. 21, 20. маја, 1907. стр. 1. (Блаце. Станоје В. Ковачевнћ, трг. [овац]). Прича.&lt;/small&gt;
* 26. [[Крупне речи]] — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 27. маја 1907. стр. 1. (Блаце. ср. прокупачки. Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]). Прича.&lt;/small&gt;
* 27. Житије једног слуге — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 27. маја, 1907. стр. 1. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]). Прича.&lt;/small&gt;
* 28. Вујадин и Обрадин. — &lt;small&gt;Кића бр. 24, 10. јуни, 1907. стр. 2. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац], Шала.)&lt;/small&gt;
* 29. У терезлуку. — &lt;small&gt;Кића бр. 24,	10. јуни, 1907, стр. 3—4. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац], Шала.)&lt;/small&gt;
* 30. Вујадин и Обрадин. — &lt;small&gt;Кића бр. 25, 17. јуни, 1907. стр. 2. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац], Шала.)&lt;/small&gt;
* 31.	Не верује да се оженио. — &lt;small&gt;Кића бр. 26, 24. јуни, 1907. стр. 1. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац], Шала.)&lt;/small&gt;
* 32. Зет у тазбини. — &lt;small&gt;Кића бр. 28,	8. јула, 1907. стр. 4. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац], Шала.)&lt;/small&gt;
* 33. Без наслова. — &lt;small&gt;Кића бр. 29,	15. јули, 1907. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић)&lt;/small&gt;
** [[Гавран гаче поврх чарне горе (Кића)|Гавран гаче поврх чарне горе]]
* 34. Деца на стражи. — &lt;small&gt;Кића бр. 30, 22. јули, 1907. стр. 2. (Блаце, Станоје В. Ковачевић) Прича.&lt;/small&gt;
* 35. Без наслова. — &lt;small&gt;Кића бр. 31, 29. јули, 1907. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац])&lt;/small&gt;
** [[Ој, Цетиње, водо поносита]]
* 36. Да се понови. — &lt;small&gt;Кића бр. 32, 5. августа, 1907. стр. 4. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трговац) Шала.&lt;/small&gt;
* 37. Наредба. — Кића бр. 33, 12. августа, 1907. стр. 1. Ковачевић, трг. [овац]) Шала.
* 38. Прва слава. — &lt;small&gt;Кића бр. 34, 19. августа, 1907. стр. 1. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 39. „Пола Влада”. — &lt;small&gt;Кића бр. 35, 26. августа, 1907. стр. 2—3. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић) Прича.&lt;/small&gt;
* 40. У гостима — &lt;small&gt;Кића бр. 37, 9. септембра 1907. стр. 3. (Прокупље, Д. М., машинист) Шала.&lt;/small&gt;
* 41. И орање је некакав рад. — &lt;small&gt;Кића бр. 38, 16. септембра, 1907. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 42. Радич. — &lt;small&gt;Кића бр. 39,	23. септембра, 1907. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 43. Драмови, врагови. — &lt;small&gt;Кића бр. 39, 23. септембра, 1907. стр. 4. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* 44. [[Роска]] Народна песма из топличког округа. — &lt;small&gt;Кића бр. 45, 4. новембра, 1907. стр. 1. (Село Прекопуце, М.[ита] Фридрих)&lt;/small&gt;
* 45. Песме са седељки. Из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 46, 11. новембра, 1907. стр. 1. (Разгојна, срез. лесковачки, прибележио Драг. М. Јовановић, општ. писар)&lt;/small&gt;
** [[Самни зоро не самнула]]
* 46. Народна песма из округа топличког. — &lt;small&gt;Кића бр. 46, 11. новембра, 1907. стр. 3. (село Прекопуце, М[ита] Фридрих)&lt;/small&gt;
** [[Синоћ Мари покрај двора прођох]]
* 47. Војничка песма. — Кића бр. 47, 18. новембра, 1907.  стр. 3. (Блаце, ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић)
** [[Вино, црвено]]
* 48. Песме са седељке из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 48, 25. новембра, 1907. стр. 1. (Разгојна, ср. лесковачки, прибележио Драг. М. Јовановић, оп. писар)&lt;/small&gt;
** [[Авај Недо, бела Недо]]
* 49. [[Снашица, питома ружица]] &lt;small&gt;Народна песма из округа топличког. — Кића бр .50, 9. децембра, 1907. стр. 1. (село Прекопуце, М.[ита] Фридрих)&lt;/small&gt;
** [[Што је лепо низ поље гледати]]
* 50. Која му је слава? — &lt;small&gt;Кића бр. 51, 16. децембра, стр. 4. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* 51. Песме са седељки. Из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 52, 25. децембра, 1907. стр. 3—4. (Разгојна — ср. лесковачки, Драг. М. Јовановић, оп. [штински] писар)&lt;/small&gt;
** [[Ој, пелине, бел пелине (Кића)|Ој, пелине, бел пелине]]
* 52. [[Свекрвица, отровница]] &lt;small&gt;Народна песма из округа топличког. — Кића бр. 52, 25. децембра, 1907. стр. 4—5. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])&lt;/small&gt;
53.	На причешћу. — &lt;small&gt;Кића бр. 52, 25. децембра, 1907. стр. 6. (Блаце, Милан Ив. Милосављевић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;

=== IV,	1908. ===

* 54. Старинске песме. &lt;small&gt;Из топличког округа. — Кића бр. 2, 6. јануара, 1908. стр. 3. (Добротић, срез добрички, Слав. Л. Ђурђевић, шумар)
Кад сам био у млађим годинама слушао сам како понека старица забавља малу децу и овако им пева:&lt;/small&gt;
** 1. [[О, Илија, биулија]]
** 2. [[Љуљ, љуљ, љушке]]
** 3. [[Сеје баба брашно]]
** 4. [[Роди баба дете]]
** 5. [[Говедару бамбару]]
* 55. Песме са седељки. — &lt;small&gt;Кића бр. 3, 13. јануара, 1908. стр. 1.(Добротић — ср. добрички, Слав. Л. Бурћевић, шумар). У срезу косаничком гледао сам како се новонасељени Црногорци забављају на седељкама, па, између осталог, и ово: Стану по две девојке са стране, једна наспрам друге, ухвате се за руке и машу горе и доле певајући:
Ткемо, ткамо,
Златне струке,
Свилен балук 
Балучимо...
Удри чешће 
Да је љепше — 
Зби!
За то време момци се провлаче испод њиних руку, ко брже може, да га не дохвате и не груну у леђа.&lt;/small&gt;
* 56. Бајаџора. — &lt;small&gt;&lt;small&gt;Кића бр. 3, 13. јануара 1908. стр. 1—2. (Оране, чуо од Милана Божиновића, Александар П. Цекић, ђак учит. школе) Прича.&lt;/small&gt;
* 57. Момачке песме из нових крајева. — Кића бр. 3, 13. јануара, 1908. стр. 3.(Оране, Александар П. Цекић, ђак учит. школе)&lt;/small&gt;
** [[Алтано, мори, кадуно]]
* 58. Седељачке песме. Из лесковачког среза. — Кића бр. 5, 27. јануара, 1908. стр. 1. (Разгојна — ср. лесковачки, Драг. М. Јовановић, оп.[штински] писар)
** 1. [[Сву ноћ оди ништа не украдо (Кића)|Сву ноћ оди ништа не украдо]]
** 2. [[Седеле ми седељчице]]
* 59. Да је знао бабо — &lt;small&gt;Кића бр. 5, 27. јануара, 1908. стр. 4. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* 60. Краљичке песме. Из околине Лесковца. — Кића бр. 6, 3. фебруара, 1908. стр. 1. (Ваљево, забележио Др. П. Јовановић)
** 1. Домаћину се пева: [[Ој убава мала момо (Домаћину)|Ој убава мала момо]]
** 2. Свекру се пева: [[Ој убава мала момо (Свекру)|Ој убава мала момо]]
** 3. Свекрви се пева: [[Ој убава, убава девојко (Свекрви)|Ој убава, убава девојко]]
* 61. Црногорац на конаку. — &lt;small&gt;Кића бр. 6, 3. феоруара, 1908. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 62. Краљичке песме из околине Лесковца. — Кића бр. 7, 10. фебруар, 1908. стр. 1. (Ваљево, Др. П. Јовановић)
** 4. Момку се пева: [[Море момче, невенче]]
** 5. Ожењеном човеку пева се: [[Два се млада огледаше]]
** 6. Удовици пева се: [[Невестице удовице]]
* 63. Јалова просидба. — &lt;small&gt;Кића бр. 7, 10. фебруара, 1908. стр. 1. (Блаце — ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 64. Зец и ражањ. — &lt;small&gt;Кића бр. 8, 17. фебруара, 1908. стр. 1. (Вл. Хан, Реља Петровић, трг. [овац) Прича.&lt;/small&gt;
* 65. Два кума. — &lt;small&gt;Кића бр. 8, 17. фебруара, 1908. стр. 4. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* 66. Краљичке песме из околине Лесковца. — &lt;small&gt;Кића бр. 9, 24. фебруар, 1908. стр. 1. (Ваљево, Др. П. Јовановић)&lt;/small&gt;
** 7. Удовцу се пева: [[Море Павле, гиди Павле]]
** 8. Мушком детету пева се: [[Голубенце воду пије (Кића)|Голубенце воду пије]]
** 9. Женском детету пева се: [[Грличица воду пије (Кића)|Грличица воду пије]]
* 67. Краљичке песме из околине Лесковца. — &lt;small&gt;Кића бр. 10, 2. марта, 1908. стр. 1. (Ваљево, Др. П. Јовановић)&lt;/small&gt;
** 10. Писару се пева: [[Писар пише ситно писмо]]
** 11. Домаћину се пева: [[Цар ми Коста седеше]]
** 12. Девојци се пева: [[Мори, Вуко, девојко]]
** 13. Младићу се пева: [[Невен цавти у градину]]
* 68. [[Ива и Никола]] &lt;small&gt;Народна песма из топличког округа. — Кића бр. 10, 2. марта, 1908. стр. 1. (село Прекопуце, Мита Фридрих)&lt;/small&gt;
* 69. Изучио једну гимназију више. — &lt;small&gt;Кића бр. 10, 2. марта, 1908. стр. 4. (Д. Топлица,, Раф.[аило] Ант.[онијевић], учит.[ељ]) Шала.&lt;/small&gt;
* 70. Бела вода, добра вода.... — &lt;small&gt;Кића бр. 11, 9. марта, 1908. стр. 1. (Преображање — ср. пчињски, 3. А. Ј., учитељ) Истинит догађај који се одиграо на планини Чемерник за време турске владавине.&lt;/small&gt;
* 71. Дечје песме. &lt;small&gt;Певају мајке кад им деца плачу. — Кића бр. 11, 9. марта, 1908. стр. 3. (Д. Топлица, Драгослав Р. Антонијевић, ћак)&lt;/small&gt;
** [[Гигу, игу]]
* 72. Краљичке песме из околине Лесковца. — &lt;small&gt;Кића бр. 12, 16. марта, 1908. стр. 1. (Ваљево. Др. П. Јовановић)&lt;/small&gt;
** 14. Жени се пева: [[Прошета се челебика Дана]]
** 15. Девојци се пева: [[Мори Вано убава]]
* 73. Раја и ага. — &lt;small&gt;Кића бр. 12, 16. марта, 1908. стр. 2. (В. Хан, Реља Петровић, трг. [овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 74. [[Сеничица]] &lt;small&gt;Народна песма из топличког округа. — Кића бр. 12, 16. марта, 1908. стр. 2. (село Прекопуце, прибележио Мита Фридрих)&lt;/small&gt;
* 75. Срећа на путу. — &lt;small&gt;Кића бр. 13, 23. марта, 1908. стр. 3. (Блаце. Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 76. Народне загонетке. — &lt;small&gt;Кића бр. 13, 23. марта, 1908. стр. 4. (Вл. Хан, Реља Петровић, трг. [овац])&lt;/small&gt;
* 77. Чобанске песме из среза лесковачког. — Кића бр. 14, 30. марта, 1908. стр. 1. (Разгојна — ср. лесковачки, Драг. М. Јовановић, општ.[ински] писар)
** [[Терала Станка товеду]]
* 78. Лазаричке песме из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 15, 6. априла, 1908. стр. 1. (Разгојна — срез лесковачки, прибележио Драгутин М. Јовановић, општ. писар)&lt;/small&gt;
** 1. Певају момцима: [[Ој убава мала момо (Лазаричка)|Ој убава мала момо]]
** 2. Старим људима се пева: [[Свети Петар вино пије]]
** 3. Младим женама певају: [[Невестице, мераклице]]
** 4. Старим женама певају: [[Изникла ми шевтелија]]
** 5. Девојкама певају: [[Ој девојко душо моја (Кића)|Ој девојко душо моја]]
** 6. Писарима певају: [[У сред поља бела школа]]
* 79. Седељачке песме из среза лесковачког. — Кића бр. 16, 13. априла, 1908. стр. 1. (Разгојна — ср. лесковачки, Драгутин М. Јовановић, општ. писар)
** [[Прође момче полу ноћа]]
* 80.	Послушни муж. — &lt;small&gt;Кића бр. 16, 13. априла, 1908. стр. 1—2. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 81. Приче са седељки. — &lt;small&gt;Кића бр. 16, 13. априла, стр. 3. (Разгојна, Драг. М. Јовановић)&lt;/small&gt;
* 82. Приче са седељки. — &lt;small&gt;Кића бр. 16, 13. априла, 1908. стр. 3. (Блаце, Станоје В. Ковачевић)&lt;/small&gt;
* 83. Уз бачву. — &lt;small&gt;Кића бр. 16, 13. априла, 1908. стр. 6. (Прокупље, Петар Мијаиловић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* 84. Авет. — &lt;small&gt;Кића бр. 17, 20. априла, 1908. стр. 2. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 85. Песме са седељки из округа топличког, &lt;small&gt;Кића бр. 17, 20. априла, 1908. стр. 2—3. (Блаце, прибележио Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]&lt;/small&gt;
** [[Има мајка две девојке]],
* 86. Стари бајћа у цркви. — &lt;small&gt;Кића бр. 18, 27. априла, 1908. стр. 4. (Оране, Аца П. Цекић) Шала.&lt;/small&gt;
* 87. Краљичке песме из околине Лесковца. — [[Кића бр. 20, 11. маја, 1908. стр. 1. (Ваљево, Др. П. Јовановић „Лесковчанин”)]]
** 16. Девојци се пева: [[Црнооко девојко]]
** 17. Младићу и девојци пева се: [[Савила се купина]]
** 18. Малом детету пева се: [[Заспало ми луленце]]
* 88. [[Девојачка клетва]] &lt;small&gt;Народна песма из округа топличког. — Кића бр. 22, 25. маја, 1908. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])&lt;/small&gt;
* 89. Ловачка прича. — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 25. маја, стр. 3. (Блаце, чуо од Петра Павловића из Стубле, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])&lt;/small&gt;
* 90. Краљичке песме из околине Лесковца. — &lt;small&gt;Кића бр. 23, 1. јуни, 1908. стр. 1. (Ваљево, Др. П. Јовановић, Лесковчанин)&lt;/small&gt;
** 19. Девојци се пева: [[Стојниче, девојче]]
** 20. Младићу се пева: [[Море момче ципулџиче]]
** 21. Домаћину се пева: [[Слунце, слунце, над кале]]
** 22. Жени се пева: [[Невеста се узвива]]
* 91. Косило. — &lt;small&gt;Кића бр. 24, 8. јуни, 1908. стр. 4. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг. [овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* 92. Народна песма. — &lt;small&gt;Кића бр. 24, 8. јуни, 1908. стр. 4. (Блаце, чуо од Вељка механџије Станоте В. Ковачевић)&lt;/small&gt;
** [[Џака сврака из сувог шљивака]]
* 93. Седељске песме из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 25, 15. јуни, 1908. стр. 1. (Разгојна — ср. лесковачки, прибележио Драг. М. Јовановић, оп. писар)&lt;/small&gt;
** I. [[Пође Стана да кумује]]
** II. [['Валила се Милкин мајка]]
* 94. Народна песма. — &lt;small&gt;Кића бр. 27, 29. јуна, 1908. стр. 1. (Блаце — ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић)&lt;/small&gt;
** [[Два се драги много миловаху]]
* 95. Лазаричке песме из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 28, 6. јула, 1908. стр. 1. (Разгојна — ср. лесковачки, прибележиио Драг. М. Јовановић, оп. писар)&lt;/small&gt;
** 1. Певају бећарима: [[Станиславе, милисаве]]
** 2. Ђацима: [[Писар ђаче књигу пише]]
** 3. Момцима: [[Ој убаве мале моме (Момцима)|Ој убаве мале моме]]
* 96. [[Сам заспати не могу]] &lt;small&gt;Из топличког округа. — Кића бр. 32, 3. августа, 1908. стр. 3. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])&lt;/small&gt;
* 97. Кола за слепца. — &lt;small&gt;Кића бр. 38, 14. септембра, 1908. стр. 1. (Прокупље, чуо и прибележио Петар Мијаиловић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 98. Чобанске песме из лесковачког среза. — &lt;small&gt;Кића бр. 41, 5. октобра, 1908.  стр. 1. (Г. Смиљевац, Љуб. М. Цветковић)&lt;/small&gt;
** [[Пошло момче да у лова иде]]
* 99. Старинске песме. — &lt;small&gt;Кића бр. 41, 5. октобра, 1908. стр. 2—3. Блаце — ср. прокупачки, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])&lt;/small&gt;
** [[Ја запросих, миље моје]]
* 100. Три игре за дан. — &lt;small&gt;Кића бр. 42, 12. октобра, 1908. стр. 3. (Прокупље, Петар Мијаиловић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* 101. Кад се добро прорачуни. — &lt;small&gt;Кића бр. 44, 26. октобра, 1908. стр. 1. (Пуста Река — ср. јабланички, Светозар Банковић механ.[џија]) Прича.&lt;/small&gt;
* 102. Народне песме из округа топличког. — &lt;small&gt;Кића бр. 44, 26. октобра, 1908. стр. 3. (Прекопуце — окрут топлички, М.[ита] Фридрих)&lt;/small&gt;
** [[Висока Јелка до неба]]
* 103. Хаџи Алија и Св. Илија. — &lt;small&gt;Кића бр. 46, 9. новембра, 1908. стр. 1. (Прокупље, П. Мијаиловић, трг.[овац]) Прича која се десила у Прокупљу.&lt;/small&gt;
* 104. Мића и Тића. — &lt;small&gt;Кића бр. 47, 16. новембра, 1908. стр. 3. (Разгојна, Драг. М. Јовановић, општ.[ински] писар) Шала.&lt;/small&gt;
* 105. Међу робијашима. — &lt;small&gt;Кића бр. 49, 30. новембра, 1908. стр. 2. (Срез прокупачки, чуо и прибележио Вој. М. Јовановић, општ.[ински] деловођа) Прича.&lt;/small&gt;
* 106. [[Мала мома]] &lt;small&gt;Народна песма из округа топличког. Кића бр. 50, 7. децембра, 1908. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])&lt;/small&gt;

== Библиографија народних умотворина из лесковачког, власотиначког и топличког краја штампаних у листу „Кића“ од 1922 — 1926. године&lt;ref&gt;Станиша Војиновић, Библиографија народних умотворина из лесковачког, власотиначког и топличког краја штампаних у листу „Кића“ од 1922 — 1926. године, Лесковачки зборник ХХIV, 1984, издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац, 1984., стр. 491-502.&lt;/ref&gt; ==

После првог светског рата лист за прикупљање народноах умотворина и забаву „Кића&quot; поново је покренут у Београду 1922. године. То је била једанаеста година излажења. После прекида од две године „Кића&quot; је поново покренут 1925. а престао је излазити 1926. године. Ова, 1925. и 1926. шдина, погрешно се воде као десета однооно једанаеста година излажења. У овим мећуратним годинама сакупљачким радом се посебно истичу Драг. П. Јовановић, Војислав С. Поповић, Цветко Ђ. Половић и два песника Душан М. Драгићевић и М. Виријевић. Карактеристично је да су у овом времееу забележеее две варијанте дужих епоких песама у Власотинцу. То су Мегдаи Дојчина јунака и Сибињанин Јанко које, поред познатога садржаја, носе и неке лексичке особине овога краја. Овде бисмо указали и иа причу Краљ Милан у Лесковцу која је настала под утицајем позоришног комада са истим насловом од Симе Бунића.

=== XI—1922. ===

* Краљичке песме из врањског округа — &lt;small&gt;Кића бр. 2, 7. јануара, 1922. стр. 4. (Лесковац, забележио Др. П. Јовановић)&lt;/small&gt;
** 1. Девојци се пева: [[Чубричице девојко]]
** 2. Девојци и младићу пева се: [[Девојче, девојче]]
* '''Рецими ли лисо и знам да је вук.''' — &lt;small&gt;Кића бр. 2, 7. јануара, 1922. стр. 4. (Из Лесковачког среза)&lt;/small&gt;
Загонетка. (Значи: Не мораш ми све казати; доста је да ми само нашоменеш) 
* Краљичка песма. Из Врањског округа. — Кића бр. 5, 29. јануара, 1922. стр. 4. (Лесковац, чуо Др. П. Јовановић)
** Пева се у кући: [[Овај кућа богата (Кића)|Овај кућа богата]]
* Загонетке. — &lt;small&gt;Кића бр. 5, 29. јануара, 1022. стр. 4. (Куршумлија, Д. В. Рисантијевић)&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 7, 12. фебруара, 1922. стр. 4. (Из леоковачке околине, М.)&lt;/small&gt;
* „Пента виси, лента зја, пента ленту тупента.&quot; &lt;small&gt;Одгонетка: Звоно и звечак (Кића бр. 8, 19. фебруара, стр. 4.)&lt;/small&gt;
* [[Мегдан Дојчина јунака]] &lt;small&gt;Народна песма из среза власошначког.— Кића бр. 9, 26. фебруара, 1922. стр. 3-4. (Власотинце, чуо од своје мајке Војислав С. Поповић, гимназист)&lt;/small&gt;
* Краљичке песме из врањског ожруга. — &lt;small&gt;Кића бр. 10, 5. марта, 1922. стр. 2. (Лесковац, забележио Др. П. Јовановић)&lt;/small&gt;
** Пева се девојци: [[Зумбул цв'ти у ливаду]]
* Народна песма из јабланичког среза. — Кића бр. 12, 19. марта, 1922. стр. 2. (Сијаринјока Бања, чуо Цветко Б. Поповић)
** [[Што ли цвили горе у планини]]
* Девојачке песме из власотиначког среза. — Кића бр. 13, 26. марта, 1922. стр. 1. (Власотинце, чуо од своје мајке Војислав С. Поповић)
** [[Варај лудо, варај младо]]
* Девојачке песме из јабланичкаг среза. — Кића бр. 15, 9. априла, 1922. стр. 1. (Оијаринска Бања, чуо Цветко Б. Попоовић)
** [[Пратила мајка Божанче]]
* Старинске песме из Власотинца.— Кића бр. 17, 23. ацрила, 1922. стр. 1. (Власотинце, чуо од мајке Цуре, Војислав С Марјановић)
** [[Разболе се младо нежењено]]
* Загонетке. — Кића бр. 17, 23. април, 1922. стр. 4. (Власотинце, Радомир П. Букаловић)
* „На Морави кучка лаје; Бог да знаје зашто лаје&quot;. Одгонетка: трлца (Кића бр. 18, 30. априла, 1922. стр. 4.).
* Загонетка. — Кића бр. 17, 23. април, 1922. стр. 4.	(Лесковац, К. Ј. М.)
* „Црвено, малено, пуно кости набијено&quot;. Одгонетка: шипак (род са шипа дрвета) (Кића бр. 18, 30. априла, 1922. стр. 4.)
* Незвани ујак. — &lt;small&gt;Кића бр. 18, 30. априла, 1922. стр. 1. (Леоковац, по причању старих К. Ј. Д.) Прича.&lt;/small&gt;
* Народне песме из јабланичког среза. — Кића бр. 25, 18. јун, 1922. стр. 2. (Сијаринска Бања, Ц.[ветко] Б. Поповић)
** [[Београд се из темеља тресе]]
* Краљичке песме из Лесковца и околине. — Кића бр. 28, 9. јула, 1922. стр. 1. (Забележио Драг. П. Јавановић)
** 1. Пева се старцу; [[Свети Петар виво пије]]
** 2. Малом детету се пева: [[Заспало ми луленце]],
* Старинске песме из Власотинца. — Кића бр. 31, 30. јула, 1922. стр. 1. (чуо Војислав С. Марјановић)
** [[Ај, слатка плава, на мом срцу спава]]
* Сељак пред стражом. — &lt;small&gt;Кића бр. 31, 30. јули, 1922. стр. 3. (Прокупље, чуо В. Д. Влај. т. п.) Прича из окупације.&lt;/small&gt;
* Девојачке песме из власотиначког ореза. — Кића бр. 32, 6. августа, 1922. стр. 1. (Власотинце, чуо од своје мајке Војислав С. Паповић)
** [[Каравиље, кара ли те мајка]]
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 33, 13. августа, 1922. стр. 4. (Мађере, срез прокупачки, забележио Душан М. Драгићевић)
„Прострех губер, а на губер јајца; погодих старца да ми чува јајца.&quot;&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 35, 27. августа, 1922. стр. 4. (Мађере, чуо Душ.[ан] М. Драшћевић)
„Ваздан тражи, а ништа није изгубила.&quot;&lt;/small&gt;
* Песме сокачке. — Кића бр. 37, 10. Септембра, 1922. стр. 4. (Власошнце, чуо Вој.[ислав] С. Поповић)
** [[Киша пада и помало праши]]
* Како ће цига у рај? — &lt;small&gt;Кића бр. 44, 29. Октобар, 1922. стр. 2. (Куршумлија, чуо од Ванета, Д. Риетивојевића, трг.[овац] Шала.&lt;/small&gt;
* [[Сибињанин Јакко]] Старинска пеома из Власотинца. — Кића бр. 47, 19. новембра, 1922. стр. 3. (Власотинце, чуо и прибележио, Вој.[ислав] С. Поиовић)
** [[Цвили, пишти у Качар планину]]
* Старинска песма из Власотинца. — Кића бр. 50, 10. децембар, 1922. стр. 2. (Власотинце, чуо Воја С. Поповић)
** 1. [[Садила Стана бели босиљак]]
** 2. [[Пошла Јела да кумује]]
* Загонетка. — Кића бр. 52, 24. децембар, 1922. стр. 4. (Прокупље, Н. 3.)
* „Она га воли, он га мрзи, али је ипак тражи.&quot; Одгонетка: бува (Кића бр. 53, 31. децембар, 1922. стр. 4)

=== X — 1925. ===

* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 3, 18. јануар, 1925. стр. 4. (Лесковац, К. Ј. М.)&lt;/small&gt;
* „Седи ћућор на мору, на зелеану јавору; што год људи стекоше, све ћућору однесоше.&quot; Одгонетка: Воденица &lt;small&gt;(Кића бр. 4, 25. јануар, 1925. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 7, 15. фебруар, 1925. стр. 4. (Лебане, Д.[ушан] П. Поповић)&lt;/small&gt;
* „Кад је У друштву своме, има само кожу, а кад га ко купи и употреби, онда има и кожу и кост и месо.&quot; Одгонетка: Прстен сам, и прстен кад се метне на прст, те има и кост и месо.&quot; &lt;small&gt;(Кића бр. 8, 22.	фебруара, 1925. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* Загонегка. — &lt;small&gt;Кића бр. 9, 1. марта, 1925. стр. 4. (Прокупље, М. О. Виријевић)&lt;/small&gt;
* 1. Кљуцну кљоцара, чула се до цара; цар се препаде у море паде.
Не бој се царе; земља се тресе, војска се купи, добро ћи бити.
Одгонетка: разбој &lt;small&gt;(Кића бр. 10, 8. марта, 1925. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* 2. Клинда виси, пенда зја; фурда, фурда ја. Одгонетка: ступа и ћускија &lt;small&gt;(Кића бр. 10, 8. марта, стр. 4.)&lt;/small&gt;
* Краљ Милан у Лесковцу. — &lt;small&gt;Кића бр. 10, 8. марта, стр. 3. (Лесковац, чуо од свога тече Бора Марковић, обућар)
За краљев долазак на леоковачку станицу тадашњи кмет Јован Бунић припремио је и прангије да пуцају, али су неспоразумом шрангије испуцале сав барут пре доласка краља.&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 11, 15. марта, 1925. стр. 4. (Прокупље, М. О. Виријевић)&lt;/small&gt;
* „Овчарче чокотарче, чокотарски збори, враврански 'аноси, свим овцама име зна, а број им не зна.“ Одгонетка: пас овчарски &lt;small&gt;(Кића бр. 12, 22. марта, 1925. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* Загонетке. — Кића бр. 11, 15. марта, стр. 4. (Лебане, Д[ушан] П. П.[оповић])
* 1. Дугачко је уже није; зелено је гуштер није, нокте има, мачка није. Одгонетка:	врежа од кулине &lt;small&gt;(Кића бр. 12, 22. марта, стр. 4.)&lt;/small&gt;
* 2. Шта је то што на ушима реп вуче. Одгонетка: Игла и конац &lt;small&gt;(Кића бр. 12, 22. марта, 1925. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* [[Текла вода]] Народна песма из топличког округа. — Кића бр. 12, 22. марта, 1925. стр. 2. (Вел. Плана — прокупачка, Чуо од куме Стаменке, М. О. Виројевић) 
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 13, 29. марта, 1925. стр. 4. (Прокупље, М. О. Виријевић)&lt;/small&gt;
* „На нашем вранчићу триста и три покровчића и опет му се ребра виде.&quot; Одгонетка: мотовило &lt;small&gt;(Кића бр. 14, 5. априла, 1925. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* Досетљивост пара вреди. — &lt;small&gt;Кића бр. 17, 26. априла, 1925. стр. 3. (Блаце — топличко, Станоје В Ковачевић) Шала.&lt;/small&gt;
* Старинска песма из Влаоотинца. — &lt;small&gt;Кића бр. 18, 3. маја, 1925. стр 3. (В.[ојислав] С. П. [оповић])&lt;/small&gt;
** [[Бела Јела платно бели]]
* Једна старинска песма из Власотинца. — &lt;small&gt;Кића бр. 20, 17. мај, 1924. стр. 1. (Власотинце, чуо Воја С. (П.[оповић])&lt;/small&gt; 
** [[Нишну се звезда]]
* Ловачка шала — &lt;small&gt;Кића бр. 20, 17. мај, 1925. стр. 2. (Прокупље, чуо Божидар С. Лазић, трг.[овац])&lt;/small&gt;
*Даћу њему. — &lt;small&gt;Кића бр. 21, 24. мај, 1925. стр. 3. (Лесковац, чуо С. Т. К.) Шала.&lt;/small&gt;
* Први и последњи. — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 31. мај, 1925. стр. 1. (Прокупље, чуо Божидар С. Лазић, трг.[овачки] п.[омоћник]) Шала.&lt;/small&gt;
* Чик реци трипут брзо. — &lt;small&gt;Кића бр. 22, 31. мај, 1925. стр. 2. (Владичин Хан, чуо С. М. Таоић—Дучинац) Народна мудрост.&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 29, 20. јула, 1925. стр. 4. (Прокупље, Милован Врекпћ, гимназ.[иста])&lt;/small&gt;
* „Шта се кува, а осолит се не може? Одгонетка: јаје (Кића бр. 30, 27. јула, 1925. стр. 4.)
* Врло љубазно. — &lt;small&gt;Кића бр. 32, 9. августа, 1925. стр. 1. (Прокупље, Божидар С. Лазић) Шала.&lt;/small&gt;
* Сулуда. — &lt;small&gt;Кића бр. 34, 23. августа, 1925. стр. 1—2. (Лесковац, чуо и прибележио Д, А.) Прича.&lt;/small&gt;
* Јунак претекао сунце. Народна песма из среза власотиначког. — Кића бр. 34, 23. августа, 1925. стр. 3. (Власотинце, чуо Радомир П. Ћукаловић, трг.[овачки] помоћник)
** [[Похвали се лудо младо]]
* Само да га дигне. — &lt;small&gt;Кића бр. 35, 30. августа, 1925. стр. 3. (Прокупље, чуо Божидар С. Лазић) Шала.&lt;/small&gt;
* Дечје приче. — &lt;small&gt;Кића бр. 36, 6. септембра, 1925. стр. 4. (Лесковац, Д. А)&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 37, 13. септембра. 1925. стр. 4. (Власотинце, Радомир П. Ћука ловић)&lt;/small&gt;
* „По ваздан се скита и спотиче, а у вече се мете за поличе. &quot; Одгонетка: метла &lt;small&gt;(Кића бр. 38, 20. септембра, 1925. стр. 4).&lt;/small&gt;
* Затнетке. — &lt;small&gt;Кића бр. 39, 27. септембра, 1925. стр. 4. (Прокупље, Мил. О. Виријевић)&lt;/small&gt; 
* 1. „Скочи миш у амбар па учини тандаратара то — погоди ми шта је то? Одгонетка: кључ &lt;small&gt;(Кића бр. 40, 4. октобра, 1925. стр. 4.).&lt;/small&gt;
2.	Козе исгерах, кошару помузох. Одгонетка: пчеле &lt;small&gt;(Кића бр. 40, 4. октобра, 1925. стр. 42.)&lt;/small&gt;
* Шта ти је мати! — &lt;small&gt;Кића бр. 41, 11. октобра, 1925. стр. 4. (Прокупље, чуо Свет. Шубарановић) Шала.&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 41, 11. октобра, 1925. стр. 4. (Лесковац, Љубомир В. Поповић)&lt;/small&gt;
* 1. Црни Ђура кућу чува. Одгонетка: катанац &lt;small&gt;(Кића бр. 42, 18. октобар, 1925. стр. 4).&lt;/small&gt;
* 2. Црно мече дупе пече. Одгонетка: котличе (бакраче) &lt;small&gt;(Кића бр. 42, 18. октобра, 1925. стр. 4.).&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 43, 25. октобра, 1925. стр. 4. (Прокупље, Драгиша Димитријевић, гимн.[азиста])&lt;/small&gt;
* „У шуми расло, на коњу висило, међу женама играло.&quot; Одгонетка: сито &lt;small&gt;(Кића бр. 44, 1. новембра, 1925. стр. 42.)&lt;/small&gt;
* Бре-ее. — &lt;small&gt;Кића бр. 45, 8. новембра, 1925. стр. 4. (Прокупље, чула Даница Јовановићева) Шала.&lt;/small&gt;
* Фратар и брица. — &lt;small&gt;Кића бр. 46, 15. новембра, 1925. стр. 3. (Лесковац, Б. Марковић, обућар) Шала.&lt;/small&gt;
* Попин колач. — &lt;small&gt;Кића бр. 47, 22. новембра, 1925. стр. 3. (Печењевци, прибележио Ј.) Шала.&lt;/small&gt;

=== XI, 1926. ===

* Одличан Немац. — &lt;small&gt;Кића бр. 5, 31. јануара, 1926. стр. 4. (Прокупље, чуо М. О. Виријевић, гимн.[азиста]) Шала.&lt;/small&gt;
* Шта се пева на селу? — &lt;small&gt;Кића бр. 6, 7. фебруара, 1926. стр. 2, (Лесковац, чуо Б. Н. Марковић, обућар)&lt;/small&gt;
** 1. [[Ето мајко, шта желиш]]
** 2. [[Ала умем, ала знам]]
* Шта се пева на селу? — &lt;small&gt;Кића бр. 6, 7. фебруара, 1925. стр. 2. (Боргово — Куршумлија, Петар Ђуришић)&lt;/small&gt;
** 1. [[Две јабуке сладаче]]
* О једном говори. — &lt;small&gt;Кића бр. 7, 14. фебруара, 1926. стр. 2. (Прркупље, чула Д. Јовановићева) Прича.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 8, 21. фебруар, 1926. стр. 3. (Мала Плана — Топлица, чуо Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Народна мудрост. — &lt;small&gt;Кића бр. 9, 28. фебруара, 1926. стр. 2. (Мала Плана — Топлица, Драг. А. Цоцић, учитељ)
„Куд лисица преко леда прећђе, можеш туда и топове превести.&quot;&lt;/small&gt;
Благолажа. — &lt;small&gt;Кића бр. 11, 14. марта, 1926 стр. 1. (Лесковац, Д. А.) Прича.&lt;/small&gt;
* Како су постали Турци? — &lt;small&gt;Кића бр. 11, 14. марта, 1926. стр. 1. (Прокупље, чуо Жив. Митић — V) Прича.&lt;/small&gt;
* Циганка и циганче. —- &lt;small&gt;Кића бр. 12, 21. марта, 1926. стр. 1. (Лескоовац, Д. А.) Шала.&lt;/small&gt;
* Правила мудрости. — &lt;small&gt;Кића бр. 14, 4. априла, 1926. стр. 2. (Мала Плана — Топличка, Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 14, 4. априла, 1926. стр. 2. (Мала Плана, Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
** [[Зашто је вино пијано]]? Из леаковачке околине. — &lt;small&gt;Кића бр. 15, 11. априла, 1926. стр. 2.	(Лесковац) Д. А.)&lt;/small&gt;
* Из војске. — &lt;small&gt;Кића бр. 15, 11. април, 1926. стр. 3. (Прокупље, чуо од В. К., Драган В. Словић, IV раз ред. гимназије) Шала.&lt;/small&gt;
* Њена судбина &lt;small&gt;Кића бр. 16, 18. април, 1926. стр. 1—2. (Прокупље, чула Д. Јовановићева) Прича.&lt;/small&gt; 
* Лазаричке песме из Леоковачке околине. — &lt;small&gt;Кића бр. 17, 25. април, 1926. стр. 22 (Београд, Мирко Стаменковић, ткач)&lt;/small&gt;
** 1. Пред кућом: [[Ој убава мала момо (Пред кућом)|Ој убава мала момо]]
** 2. Млади и младожењи: [[Два се млади огледају]]
** 3. Момку за женидбу: [[Ој убава, убава девојко (Момку за женидбу)|Ој убава, убава девојко]]
** 4. Младићу: [[Момче иде из Србије]]
** 5. Обућару: [[Море момче, ципулџиче]]
** 6. Девојци: [[Врба врбу лелеје]],
** 7. Детету: [[Дете гризе јабуку]]
** 8. Кад хоће да награде (Деси се да неко — обично некакав мрзовољан старац — неће да му Лазарице певају; или ако му отпевају он неће ништа да им даде. Тада му оне отпевају ово.) [[А бре ћелчо, ћелави]]
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр. 17, 25. април, 1926. стр. 4. (М. Плана, Драг. А. Цоцић, учитељ)
„Шта је лети студено, а зими вруће?&quot;&lt;/small&gt; 
* Бели Мехмед. — &lt;small&gt;Кића бр. 18, 2. мај, 1926. стр. 2.	(Лесковац, Д. А.)
Прича о томе како је Бели Мехмед растоварио промрзлог и покислог коња и натоварио товар његовом власнику на лећа.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — Кића бр. 18, 2. мај, 1926. стр. 2. (Мала Плана — топлички округ, чуо Драг. А. Цоцић)
* Брз човек. — &lt;small&gt;Кића бр. 18, 2. мај, стр. 4. (Прокупље, чула од свога тате Д. Јовановићева) Шала.&lt;/small&gt;
* Поздрав на Ускрс. — &lt;small&gt;Кића бр. 19, 9. мај, 1926. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* Највећи грех. — &lt;small&gt;Кића бр. 19, 9. мај, стр. 1. (Леоковац, Д. А.) Прича.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 19, 9. мај, 1926. стр. 2. (Мала Плана — топличка, чуо Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Ловачка прича — &lt;small&gt;Кића бр. 19, 9. мај, 1926. стр. 2. (Прокупље, чуо од Мир. Мас. Драган Словић)&lt;/small&gt;
* Загонетка. — &lt;small&gt;Кића бр 19, 9. мај, 1926. стр. 3. (М. Плана, Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt; 
* „Петина га терају, петина га чекају.&quot; Одгонетка: совељка (справа за ткање платна у којој стоји цевка са памуком) &lt;small&gt;(Кића бр. 20, 16. мај, 1926. стр. 4.)&lt;/small&gt;
* Како наздрављају. — &lt;small&gt;Кића бр. 20, 16. мај, 1926. стр. 1. (Блаце, чуо Станоје В. Ковачевић, трг.[овац])
Наздрављање приликом рођења детета у околини Црне Траве.&lt;/small&gt;
* Цигине муштерије. — &lt;small&gt;Кића бр. 20, 16. мај, 1926. стр. 1. (Леоковац, Д. А) Прича.&lt;/small&gt;
* У спомоћ хлеба. — &lt;small&gt;Кића бр. 21, 23. мај, 1926. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* Шерет Ужичанин. — &lt;small&gt;Кића бр. 21, 23. мај, 1926. стр. 2. (Медвећђа — срез јабланички, Милоје М. Стојановић) Прича из војничког живота.&lt;/small&gt;
* Ко право ради, никога се не боји! — &lt;small&gt;Кића бр. 23, 6. јуни, 1926. стр. 1—2. (Медвеђа — срез јабланички, чуо од Милоја Стојановића, Милован Димитријевић, кројач) Прича.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 24, 13. јуни, 1926. стр. 2. (Мала Плана, чуо Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Вуку меденицу. — &lt;small&gt;Кића бр. 25, 20. јуни, 1926. стр. 1. (Блаце, чуо Станоје В. Ковачевић, трг.[оовац]) Прича.&lt;/small&gt;
* Углављачи. — &lt;small&gt;Кића бр. 26. 27. јуни, 1926. стр. 1. (Из Топлице, Б. Б.) Шала.&lt;/small&gt;
* Како нудила кума. — &lt;small&gt;Кића бр. 26, 27. јуни, 1926. стр. 1. (Прокупље, чуо Влад. Д. Влајковић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 26. 27. јуни, 1926. стр. 2. (М. Плана — топличка, чуо Драг. А. Цоцић, учитељ)
Гаталице које се изговарају на Ђурђев-дан и уочи њега.&lt;/small&gt;
* Из војничког живота. — &lt;small&gt;Кића бр. 26, 27. јуни, 1926. стр. 2. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трговац) Шала.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 27, 4. јули, 1926. стр. 2. (Мала Плана, Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 28, 11. јули, 1926. стр. 2. (Мала Плана. Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 29, 18. јули, 1926. стр. 2. (Блаце — округ топлички, Станоје В. Ковачевић)&lt;/small&gt;
* Загонетке. — &lt;small&gt;Кића бр. 30, 25. јули, 1926. стр. 4. (М. Плана — топличка, чуо Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* 1. „Сви царићи у црвено, а сам цар у зелено&quot;. Одгонетка: Дрен (род и дрво); 2. „Из малог неба снег пада.&quot; Одгонетка: сито и брашно &lt;small&gt;(Кића бр. 31, 1. августа, 1926. стр. 4).&lt;/small&gt;
* Из окупације. — &lt;small&gt;Кића бр. 31, 1. август, 1926. стр. 4. (Прокупље, чуо Влад. Д. Влајковић, трг.[овац]) Шала.&lt;/small&gt;
* Ручак по сату. — &lt;small&gt;Кића бр. 32, 7. август, 1926. стр. 1. (Блаце, Станоје В. Ковачевић, трг.Совац]) Прича.&lt;/small&gt;
* Народне гаталице. — &lt;small&gt;Кића бр. 32, 7. август, 1926. стр. 2. (Мала Плана — топличка, чуо у народу и прибележио Драг. А. Цоцић, учитељ)&lt;/small&gt;
* Његов ћата. — &lt;small&gt;Кића бр. 34, 22. август, 1926- стр.1. (Блаце, чуо Станоје В. Ковачевић, трг.[овац]) Прича.&lt;/small&gt;
* Дечје песме. Старовремске из Лесковца. — Кића бр. 34, 22. август, 1926. стр. 2. (Лесковац, забележио Видоје В. Прокоповић)
** [[Села баба на столичку]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Кића]]</text>
      <sha1>53z7gn9gzdoeag4jvqeh7lcz7pqw609</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53330</id>
    <revision>
      <id>121891</id>
      <parentid>121804</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:00:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* I. Козмографске песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5301" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ио не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Налумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>9nryes0cz229pvts4hbsvzzpsm688ng</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121892</id>
      <parentid>121891</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:07:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III. Песме које певају деца */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5301" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Налумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>5mi2i23gpr8ykpfngwp1cdinvyw8qs0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121893</id>
      <parentid>121892</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:08:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме ноје певају деца уз игре */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5301" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>d3fku8j5o5fg0k0xfyqiif3665braa2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121894</id>
      <parentid>121893</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:25:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Работничке песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6956" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Сзети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јозанка болује л’ ти мајка]]
* 12. Преле су преље с вечере
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају	кад	се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====
* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају над се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>5ydnrw7kbofe09iibx73oqo4byrhx86</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121895</id>
      <parentid>121894</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:26:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Работничке песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6959" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Сзети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јозанка болује л’ ти мајка]]
* 12. Преле су преље с вечере
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају	кад	се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====
* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају над се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>k3su4y1ffkratwlbg0401uc5jk2kiq0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121896</id>
      <parentid>121895</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:55:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10932" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Сзети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јозанка болује л’ ти мајка]]
* 12. Преле су преље с вечере
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају	кад	се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====
* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају над се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђеесјна]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гођ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожеља]]
* 12. [[Заплачи девојко за тзоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јашз	Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село	рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танна конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој незене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо г.реплетена]]
* 28. [[Ранита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро тк седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна тзоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Наранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да шалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелоза мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>g9ccj2d0z9cerpzz565q3zolrx8866m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121897</id>
      <parentid>121896</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T06:55:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* VII. Свадбене песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10932" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Сзети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јозанка болује л’ ти мајка]]
* 12. Преле су преље с вечере
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају	кад	се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====
* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају над се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђеесјна]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гођ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожеља]]
* 12. [[Заплачи девојко за тзоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јашз Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танна конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој незене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо г.реплетена]]
* 28. [[Ранита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро тк седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна тзоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Наранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да шалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелоза мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>n2o8ib5a6impbhllmbpd3b2tctjhqeo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121898</id>
      <parentid>121897</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T08:27:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18875" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. [[Славске здразице „молитвање&quot;]]
* 55. [[Славске здравице које наздрављају гости]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 58. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>iwwb22jvgo4jlyv04ilyrcgo7qt7ae3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Момчило Златановић: Пчиња</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54448</id>
    <revision>
      <id>121890</id>
      <parentid>121803</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T05:58:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* УСМЕНО ПЕСНИШТВО */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90557" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Цариградском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружане пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести.&quot; Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, 
с тнка мома из далека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, 
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, 
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ће испасеш гајтан веђе, 
ће изобеш црни очи.&quot;
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
Ката бели бело платно, 
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш, 
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју, 
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, 
у суботу однесоше, 
у недељу свадба беше, 
понедељак сеја умре, 
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак, 
у петак те посејасмо, 
у суботу рано ниче, 
у недељу расцвета се, 
понедељак слана паде, 
озноби нам ран босиљак!&quot;
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали, нане]]
* 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>ju66vx7eud62ox0xdz6cd3ax3ud3236</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Напомене</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54461</id>
    <revision>
      <id>121899</id>
      <timestamp>2022-07-24T09:50:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;poem&gt; &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Напомене&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; 1. Упореди Н. Шаулић: Српсkе народне песме, књ. I, св. 4. Београд, 1936, стр. 29; М. Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1. Београд, 1950. стр. 300. 2. Упор. Н. Шаулић: наведено дело, стр. 29. 3. Упор. Н. Шаулић: нав. дело, стр. 57. 4. Уп…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15203" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Напомене&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
1. Упореди Н. Шаулић: Српсkе народне песме, књ. I, св. 4. Београд, 1936, стр. 29; М. Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1. Београд, 1950. стр. 300.
2. Упор. Н. Шаулић: наведено дело, стр. 29.
3. Упор. Н. Шаулић: нав. дело, стр. 57.
4. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, Београд, 1960, стр. 260.
5. Упор. Н. Шаудић: Српске народне пјесме, књ. 1, сз. 2. Београд, 1925, стр. 37.
6. Упор. Српске народне пјесме из необјављених рукописа В. Ст. Караџића, књ. I. САНУ. Београд, 1973, стр. 78; М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 87.
7. М. Васиљевић: нав. дело, стр. 170.
8—17. Упор. Т. Р. Vukanović: Shepherd Call Songs in the Balkans - Folklore Volume 72, Магсћ 1961, str. 311—315.
18.	T. П. Вукановић: Певање народних песама уз оkретање тепсија. Гласниk Музеја Kосова и Метохије, књ. I. Приштина, 1956, стр. 133; упоr. И. С, Ястребов: Обычаи и пьсни турецкихь Сербоз. Спб. 1886, стр. 187; М. Васиљевић: Југословенски музични фолклор I, стр. 322—323.
19.	Упор И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 172.
20.	Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. 1, св. 2. Београд, 1926, стр. 62.
21. Упор. М. Васиљевић:	Народне мелодије из Санџака. Београд, 1953, стр. 81.
22.	Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 132—133.
23.	Т. П. Вукановић: Студије из балканског фолклора III. Врањски гласник књ. VII (1971), стр, 195; упор. Н. Шаулић; Српске народне песме, књ„ I, св. 4. Београд, 1936, стр. 108; В. Ст. Караџић: Српсне народне пјесме књ. I. Београд, 1969, стр. 121.
24.	Т. П, Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132.
25.	Т. П. Вукановић: Стрижба. Врањски гласник књ. III (1967), стр. 177,
26.	Упор. И. С, Ястребов: наз. дело, стр. 186.
27.	Упор. Н. Шаулић: Српске народне песмз, књ. I, св. 4. стр. 4—5,
28.	Т. П. Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, сгр. 133.
29.	Т. П. Вукановић: на нав. месту.
30.	Т. П. Вукановић: на нав. мзсту.
31.	Упор. И. С. Ястребов: наз. дело, стр. 343.
32.	Упор. Т. П, Вуканозић: нав. рад, стр. 141; Н. Шаулић: Српске народне песме, књ. I, св. 4, стр. 41—42.
33.	Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 141; упор. М. Васиљевић; Народне мелодије из Санџака, стр. 28
34. Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2. стр. 28; књ. I, св, 4. стр. 7; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 193, 294.
35.	Упор. В, Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. II, Београд, 1969, стр. 85—99.
36.	Т. П. Вуканозић: Певање народних песама уз онретање тепсије, стр. 134—135.
37.	Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 325—328.
38.	Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело „Смрт Омера и Мериме”, стр. 181—183, 183—191; Рад. Петровић: Народнз мелодије из ханске области Врањски гласник књ. VII (1971), стр. 406.
39.	Упор. Ј. Хаџивасиљевић: Јужна стара Србија. Београд, 1913, стр. 318—313.
40.	Упор. М, Васиљевић:	Југословенски музички фолклор I, стр. 271—272.
41.	Упор, М. Васиљевић: наз. дело, стр. 271—272.
42.	Упор. М. Васиљевић: наз. дело, стр. 222—224.
43.	Упор. В. Ст. Караџић; Српске народне пјесме, књ. I, стр. 301;М, Васиљевић: нав. дело, стр. 209—210; исти: Народне мелодије лескозачког краја, стр. 75 (краљичка).
44.	Т. П. Вукановић: наз. рад, стр 137; упор. Р,. Шаулић: Српске народне песме, књ. !, св. 4, стр. 32—33.
45. Т. П. Вунановић: нав. рад, стр. 136; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, нњ. I, св. 2, стр. 15—16; књ. I, св. 4, стр. 5; М. Васиљсзип: Народне мелодије из Санџака, стр. 204.
46.	Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, ињ. !, св. 4, стр, 83; В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 259.
47.	Наш истакнути песник Ј. Дунић, као дипломатски представник (посланик) Југославије био 1930. год. у Каиру. Једне ноћи је преседео у једном ноћном локалу, окружен дамама разних дипломатеких чиновника. Изјутра је ову песму испевао, уз шољицу црне кафе, након испраћаја дама њиховим кућама, у истом ноћном локалу где се повратио, и дао је свом службенику из Посланства М. Пешићу — Течи, који се налазио уз Дучића у истом друштву, исписану на једној хартијици. Од „Тече” песму сам забележио 1949. год. у Сремској Митровици, јер ју је он каткад рецитовао, сматрајући да ју је Дучић испевао кад га је „прошао цвет младости“, што се подударало са годинама живота и овога рецитатора казивача песме. Тако је ова Дучићева песма ушла у народ, или боље речено, била је на прагу да уђе у народно стваралаштво. Године 1950, у Београду, „Теча” ми је дао ову песму исписану Дучићезим рукописом, али ми се она негде затурила у честим сељакањима трбухом за крухом, те је овде саопштавам, онако како сам је своједобно записао у Сремској Митровици. Својевремено, Ј. Дучић је ову песму објавио у „Политици&quot;, бр. 0233 од 1931. године, одакле је унета у Дучићева „Сабрана дела“, књ. I, Песме, Сарајево, 1969, стр. 78, под наслозом „Гозба”, и ми је поредбе ради, на овом месту наводимо у целини.
'''Гозба'''
Кад прођу дани, ко ће знати 
да каже повест о њима — 
пролазе као луди свати 
на белим и бесним коњима.
Ја расух песму као море, 
сви од ње звуче гајеви; 
и блага која у дну горе 
чуваху љути змајеви...
Мину са својом свитом целом
И љубав с њеним боловима, 
са пажевима и са велом, 
плачна у златним нолима.
А крз још пуна жеђи бесне — 
жеђ мача и кад мирује! —
Да сваком чашом о под тресне, 
као кад тиран пирује.
Као да у сјај мојих вода 
још суза није панула, 
и да је јутрос с младог свода 
први пут зора сванула.
Као што се види, варијанта ноју на овом месту дајемо, разликује се у извесном погледу од „Гозбе&quot;, те сматрамо да је оза песма вредна да буде и на овај начин обелодањена, јер се ради о старијој форми истозетне песме, која је у „Гозби” претрпела извесне деформације првобитне форме.
48.	Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 289.
49.	Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2, стр. 2; М. Вааиљевић: Народке мелодије из Санџака, стр. 3.
50.	Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 148; упор. М. Ваеиљезић: нав. дело, стр. 83—84, 250.
51.	Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 290; Д. М. Ђорђезић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави. СЕЗб. књ. LХХ. Београд, 1358, стр. 533; М. Васиљевић: Народне мелодије лесновачног краја, стр. 175; исти: Југословенски музички фолклор I, стр. 308.
52.	Упор. М. Васиљезић:	Народие мелодије из Санџака, стр. 130.
53.	Упор. В. Ст. Караџић:	Српске нардне пјесме, књ. 1, стр. 282.
54.	Упор. В. Ст. Караџић:	Српске нардне пјесме, књ. I, стр. 371.
55.	Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело, стр. 370; Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, сз. 2, стр. 38—39; књ. I, сз. 3, Београд, 1927, стр. 142—143.
56. Упор. В. Ст. Караџић: нав. место, стр. 353—354; Н. Шаулић: Српске народне пјесме из изобјављоних рукописа 3. Ст. Караџића, књ. », стр. 209—212; М. Васиљесић: Југослозенски музички фолклор I,стр. 262—263.
57.	Упор. Т. П. Вукановић:	Народне тужбалице. Врање, 1972, стр. 205—203.
58. Упор. Н. Шаулмћ: Српске народне пјесме, књ. I, св. 4, стр. 80—81.
59. Упор. Д. М Ђорђевић: нав. дело, стр. 644—645.
60—61. Упор. В. Ст. Караџић: Српсне народне пјесме, књ. I, стр. 83.
62.	Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело, стр. 350—351.
63.	Упор. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 156.
64.	Упор. И. С. Ястребов: нав. доло, 155.
65.	Упор. М. Васиљевић: Југословеиски музички фолклор I, стр. 319.
66.	Упор. М. Васиљевић: нав. дело, стр. 326.
67.	Упор. Ј. Хаџивасиљевић: Лазарице. Братстзо, књ. IV, стр. 91; Д. М. Ђорђевић: нав. дело, стр. 245—246; М. Васиљевић: Народне мелодије лескозачксг краја, стр. 16—17 (лазаричке песме}, стр. 44 (лазаричке песме „девојци”}.
68. Упор. И. С. Ястребов; наз. дело, стр. 103; Ј. Хаџивасиљезмћ: наз. дело, стр. 274; Ј. Лазаревић — Големовић: Лазарице у Призренсксм подгору. Гласнин Етнографског института САНУ, нњ. II — III. Београд, 1957, стр. 562.
69.	Упор. М. Васиљевић: Југслозенски музички фолклор I, стр. 327.
70.	Упср. И. С. Ястребов; нав. дело, стр. 99; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 323, 328.
71.	Упор. Ј. Хаџивасиљевић: наз. рад, стр. 90.
72.	Упор. Ј. Хаџивасиљевић: наз. рад, стр. 75; исти: Јужна стара Србија, стр. 342; Рад. Петровић: иаз. рад, сгр. 390.
73—74. Упор. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 104; Ј. Лаеарезић — Големовић: Лазарице у Призрзнском подгору. Гласник Етнографског инстп-тута САНУ, књ. II — III. стр. 561.
75. Улор. Т. П. Вукановић:	Студије из балнканског фолклора III. Врањски гласник књ. VII (1971), стр. 197; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 330.
73—78. Упор. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 198.
79.	Упср. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 83.
80.	Упор. И. С. Ястребов: нав. делс, стр. 168.
81.	Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 40 (лазаричка песме).
82.	Т. П Вукановић; Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132.
83.	Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1, стр. 332.
84.	Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака, стр. 33.
85.	Т. П. Вукановкћ: Средство против рђава сна. Гласник етнографског музеја у Београду, књ. X (1935), стр. 127.
85. Т. П. Вукановић: Ђаволи у веровању код Црногораца досељених у Косаницу. Гласник Етрографског музеја у Београду, књ. X, стр. 126—127.
&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. 


[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>ghgk94km3efjndo4370gfkhkxfoztrk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54462</id>
    <revision>
      <id>121900</id>
      <timestamp>2022-07-24T10:16:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;poem&gt; &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;      Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на из…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5007" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
     Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали.
     Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији:
     '''I. Козмографсме песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово).
     '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До,

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. 


[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>bjln016rddyogfu7yeprgmrdrz0rhk2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121901</id>
      <parentid>121900</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T10:17:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5007" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
     Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали.
     Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији:
     '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово).
     '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До,

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. 


[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>86sfodecxkzioiutuxqnh57elo3vh4g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Војиславу (Војислав В. Рашић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54463</id>
    <revision>
      <id>121902</id>
      <timestamp>2022-07-24T11:17:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Војиславу | одељак= | аутор= Војислав В. Рашић | преводилац =  | година= 1894 | белешке=  }} &lt;poem&gt; Мој драги Војо, ја жалим тебе, И лијем сузе у туђем крају: Зар тек од смрти могоше наши Да те познају?!  Данас те хвале,…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="944" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Војиславу
| одељак=
| аутор= Војислав В. Рашић
| преводилац = 
| година= 1894
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Мој драги Војо, ја жалим тебе,
И лијем сузе у туђем крају:
Зар тек од смрти могоше наши
Да те познају?!

Данас те хвале, данас те славе,
А за живота им’о си јаде!...
Ако се никад смејао ниси,
Насмеј се саде!
&lt;/poem&gt;

''Париз'', 27. Јан. 1894.

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 5, стр. 71.

{{ЈВ-аутор|Војислав В. Рашић|1943}}

[[Категорија:Војислав В. Рашић]]</text>
      <sha1>tg1dork9ypu051vywmmpfk5qula35lu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>121904</id>
      <parentid>121902</parentid>
      <timestamp>2022-07-24T11:20:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="944" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Војиславу
| одељак=
| аутор= Војислав В. Рашић
| преводилац = 
| година= 1894
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Мој драги Војо, ја жалим тебе,
И лијем сузе у туђем крају:
Зар тек од смрти могоше наши
Да те познају?!

Данас те хвале, данас те славе,
А за живота им’о си јаде!...
Ако се никад смејао ниси,
Насмеј се саде!
&lt;/poem&gt;

''Париз'', 27. Јан. 1894.

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 5, стр. 70.

{{ЈВ-аутор|Војислав В. Рашић|1943}}

[[Категорија:Војислав В. Рашић]]</text>
      <sha1>0oorqwwu3njli5quqacpfkmm9d2uru3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Губитком српског пјесника Војислава Илића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54464</id>
    <revision>
      <id>121905</id>
      <timestamp>2022-07-24T11:23:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Губитком српског пјесника Војислава Илића | одељак= | аутор= Мило Јововић | преводилац =  | година= 1894 | белешке=  }} &lt;poem&gt; У најљепшем цв’јету од младости, К’о пјеснику неумрлом Бранку; Израскида самрт без ми…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1464" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Губитком српског пјесника Војислава Илића
| одељак=
| аутор= Мило Јововић
| преводилац = 
| година= 1894
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
У најљепшем цв’јету од младости,
К’о пјеснику неумрлом Бранку;
Израскида самрт без милости,
Твојој лири звучну жицу танку.

Ти си био, млади Војиславе!
Милогласни славуљ српском гају,
Ал’ ти судба справи в’јенац славе
С анђелима да пјеваш у рају.

Прерано си у вјечност похита!
И замукну у најљепша доба,
Пјесничка ти душа племенита.

Тужним срцем врх хладнога гроба
Кликује ти српска душа свака:
Војиславе! „''земљица ти лака!''”
&lt;/poem&gt;

''У Бару'' (Црна Гора) 8. фебруара 1894.

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 5, стр. 70.

{{ЈВ-аутор|Мило Јововић|1916}}

[[Категорија:Мило Јововић]]
[[Категорија:Сонети]]</text>
      <sha1>n22mg5a60kxia7y6254vccfrhtax45e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>*** (Да су нам душе чисте...)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54465</id>
    <revision>
      <id>121906</id>
      <timestamp>2022-07-24T11:36:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Зорка Добриновић | преводилац =  | година= 1894 | белешке=  }} &lt;poem&gt; Да су нам душе чисте, Да нам се срца слажу, Да су нам мисли исте — То нам и очи кажу.  Идућ’ са судбом бурном, Ми ћемо песме вит…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1012" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ***
| одељак=
| аутор= Зорка Добриновић
| преводилац = 
| година= 1894
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Да су нам душе чисте,
Да нам се срца слажу,
Да су нам мисли исте —
То нам и очи кажу.

Идућ’ са судбом бурном,
Ми ћемо песме вити,
И грести гробу тмурном, —
Неће нам тешко бити.

И кад нас скрије рака,
На гробу цвет ће с’ вити,
Биће нам земља лака —
Та, заједно ћемо бити.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 5, стр. 67.

{{ЈВ-аутор|Зорка Добриновић|1904}}

[[Категорија:Зорка Добриновић]]</text>
      <sha1>8yi8w8p1m4vhsxdkpbjqahz1wo3o69x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Зорка Добриновић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54466</id>
    <revision>
      <id>121907</id>
      <timestamp>2022-07-24T11:36:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Добриновић, Зорка}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="166" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Добриновић, Зорка}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>te8iowjr2md7202kd3j6srayv5twbst</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Зорка Добриновић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54467</id>
    <revision>
      <id>121908</id>
      <timestamp>2022-07-24T11:40:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Зорка | презиме = Добриновић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1872 | годинасмрти = 1904 | опис = '''Зорка Добриновић''', девојачко '''Ђуришић''', (1872–1904) била је српска глумица, књижевница и преводитељка.  | слика =  | опис_слике = | википедија =  | остава =…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="739" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Зорка
| презиме = Добриновић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1872
| годинасмрти = 1904
| опис = '''Зорка Добриновић''', девојачко '''Ђуришић''', (1872–1904) била је српска глумица, књижевница и преводитељка. 
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = 
| остава =
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[*** (Да су нам душе чисте...)]]

[[Категорија:Зорка Добриновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>csldcsnn1zet48yrb9nexhgmcdilqgf</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>