Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 100 17235 121952 121834 2022-07-24T22:49:06Z Wlodzimierz 28 /* Песме */ wikitext text/x-wiki {{Википедија|Светозар Ћоровић}} [[Слика:Светозар Ћоровић.jpg|200 п|десно]] === Романи === * [[Барон из Дангубице]] * [[Женидба Пере Карантана]] * [[Мајчина султанија]] * [[Стојан Мутикаша (Ћоровић)|Стојан Мутикаша]] * [[Јарани (Светозар Ћоровић)|Јарани]] * [[У ћелијама]] * [[Међу својима (Светозар Ћоровић)|Међу својима]] * [[Мркоњић]] === Драмски текстови === * [[Љубомора]] * [[Крвни мир]] * [[Стана Ранковићева]] * [[Владика у Пољицама]] * [[Он]] * [[Адем-бег]] * [[Птице у кафезу]] * [[Ајиша]] * [[Зулумћар]] * [[Као вихор]] * [[Поремећен план]] * [[Издаје стан под кирију]] * [[Наше позориште]] * [[Тутор]] * [[У мраку (Светозар Ћоровић)|У мраку]] === Приповетке === * [[Записци са Кисјељака]] * [[Из земље Хиришиме]] * [[Народњак]] * [[Дивљак]] * [[Посвадбица]] * [[Шћепан наружник]] ==== Приче о љубави ==== * [[Латинка]] * [[Сан Мехе Фењерџије]] * [[Испод врба]] * [[Даша]] * [[Осман-бегова шаргија]] * [[Стара прича]] * [[Теферич]] * [[На мјесечини (Светозар Ћоровић)|На мјесечини]] * [[На води]] * [[Пуштеница]] * [[Хоџа Салих]] * [[Иза хамама]] * [[Ђул-бегова Зејна]] * [[Хафиз-ефендија]] * [[Халилова кајда]] * [[Уочи свадбе]] * [[На прозору (Светозар Ћоровић)|На прозору]] * [[Тата]] ==== Лица и нарави ==== * [[Божићна плећка]] * [[Једна врло невјероватна прича о Јовану Лумбарди његовој швраки ]] * [[Приложник]] * [[Благо томе ко довијек живи]] * [[Омер-ага]] * [[На припеци]] * [[Хаџи-Пипун]] * [[Два старца]] * [[Мајстор-Петрово срце]] * [[Чудо]] * [[Риједак теферич]] * [[Прије сахране]] * [[Бећир-агин пут]] * [[Под липом]] * [[Марков инад]] * [[Авдага]] * [[Јарани (1908)]] * [[Два мајстора]] * [[Мајстор Обрен]] * [[Смирај (Светозар Ћоровић)|Смирај]] ==== Комшије ==== * [[Махмут-бег]] * [[Са неном]] * [[Ахметага]] * [[Са дјецом]] * [[Синџа]] * [[Вечерњи посједак]] * [[Хаџи-Ибрахимов сан]] * [[Махалска чесма]] * [[У ноћи (Светозар Ћоровић)|У ноћи]] * [[Сусрет (Светозар Ћоровић)|Сусрет]] * [[Куповина]] * [[Догађај]] * [[Под старост]] * [[Код болесника]] * [[Иза ифтара]] * [[У механи]] ==== Приче о биједним људима ==== * [[Другови]] * [[Илијина невоља]] * [[Заборављена кућа]] * [[Јадан, јадан Мишко]] * [[Под пећинама]] * [[Ибрахим-бегов ћошак]] * [[Маркова оставка]] * [[Баба Јованина смрт]] * [[Стари механџија]] * [[На сијелу]] * [[За њим]] * [[Како се Мула-Мехмед оженио]] * [[Васиљев Божић]] * [[Маруша]] * [[Хакија]] * [[Баба Аинђина слава]] * [[Ибрахимови рођаци]] * [[Пендек]] * [[Догађај]] * [[Радост Омера Грбе]] ==== Приче о дјеци ==== * [[Мали просјак]] * [[Богојевљенска ноћ]] * [[На Нову годину]] * [[Савин Божић]] * [[На Васкрс]] * [[У ноћи (Светозар Ћоровић, 1914)|У ноћи]] * [[Павлов капут]] * [[Пањкало]] ==== Записи са села ==== * [[Јединац]] * [[У затвору]] * [[На бијеломе хљебу]] * [[Пријатељи (Ћоровић)|Пријатељи]] * [[Лов на вукове]] * [[Записци са села]] * [[Поп Тандркало]] * [[На визитацији]] * [[Нов ђердан]] * [[Гријех Стипана Чаловине]] * [[Матан десетинар]] * [[Поропчијино путовање]] * [[Отац (Светозар Ћоровић)|Отац]] * [[Освета (Светозар Ћоровић)|Освета]] * [[Просидба]] * [[Кумови]] ==== Приче из немирних времена ==== * [[На сусрет]] * [[Проклетство]] * [[Записци једног заборављеног човјека, гл. II и III]] * [[Мујагино јунаштво]] * [[Белај]] * [[Пред црквеним прагом]] * [[Јарани]] * [[Шпијун]] * [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]] * [[На вежбалишту]] * [[Шта пишу]] * [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]] * [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]] * [[Брђани]] ==== Записци једног заборављеног човјека ==== * [[Мујагино јунаштво]] * [[Белај]] * [[Пред црквеним прагом]] * [[Шпијун]] * [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]] * [[На вежбалишту]] * [[Шта пишу]] * [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]] * [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]] * [[Брђани (Светозар Ћоровић)|Брђани]] === Песме === * [[Пјев'о бих ти]] * [[Небу]] * [[*** (Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије...)]] * [[*** (Минуће и младост наша...)]] * [[Данте]] * [[У зиму]] * [[Често пута]] * [[Пријатељу (Светозар Ћоровић)|Пријатељу]] * [[Стој, путниче]] * [[О, лептиру]] * [[Себичњак]] * [[Мачићи и жаба]] * [[Бебица и сат]] * [[Мала страшивица]] * [[Коврцан]] * [[Нека тужи]] * [[Некад бијах...]] === Успомене о нашим књижевницима === * [[У Змајеву споменицу]] * [[Чика Љубин двобој на Цетињу]] * [[Стеван Сремац у Мостару]] * [[Са Милорадом Митровићем]] * [[Прва пјесма Османова]] * [[Пилипенда (Светозар Ћоровић)|Пилипенда]] * [[О Радоју Домановићу]] * [[Једна успомена на Крањчевића]] === Свједочанства === === Преписка === === Библиографија и литература === === Речник страних и мање познатих речи === === Светозара Ћоровић, живот и рад === * [[Светозара Ћоровић, живот и рад]] {{DEFAULTSORT:Ћоровић, Светозара}} [[Категорија:Светозар Ћоровић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] 4jwdxxdxjqd4zturyhm482bo0mpfjxv 0 20771 121942 105560 2022-07-24T22:03:27Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Тамара | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов | преводилац = Војислав Илић | белешке= }} <poem> Бурни Терек шуми, тече, :И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече :Кроз неравни Даријал. По обали росно цвеће :Чаролијски вије сплет, Ал' где орô небу леће, :Лепши тамо ниче цвет!<br /> Над обалом, небу горе, :Тамарин се диже двор, Сваке ноћи, сваке зоре, :Ту је шала, смеј и збор Ту се свако жељом слади, :Да угове само њој, И царица, шале ради, :Диже једном пехар свој. Бурни Терек јури брже, :Бруји, тутњи Даријал И Тамара пехар врже :У срдити, мутни вал: „Гле! Кô златни пехар јàко, :Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, :За насладе једну ноћ, Па нек љуби моје очи, :Нека грли вити стас; Нека зора са истока :Загрљене нађе нас!“ Што у њеном беше гласу, :То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, :Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола :Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, :Кô јесенски, мутни дан. Он се нагло из сна трже, :Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, :И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. :Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро! :Буди моја једну ноћ.“ Опет жагор разви крила, :И сантура звони с њим, И свечано са наргила :Дизао се хладни дим. А кад сутра на висини :Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, :Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, :Па срдито баца вал, И са пеном даље јури :Кроз неравни Даријал... 1. август 1883. </poem> == Извори == * ''Војислав Илић: Лирско песништво, страна 197-198, Вук Караџић, Београд. == Упореди == * [[Тамара (Љермонтов)]] {{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}} [[Категорија:Војислав Илић]] [[Категорија:Михаил Љермонтов]] [[Категорија:Преводи]] 7jwea1uw9ppdmo0fzhr6falg3cvdua7 0 21551 122020 96641 2022-07-25T08:42:11Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Мајка хоће Ђурђа да окупа; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да окупаш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га сузам’ окупати!“ Мајка хоће Ђурђа да обуче; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да обучеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га у рукав обући!“ Мајка хоће Ђурђа да опаше; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да опашеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га косом опасати!“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Миса жена Станојла Петровића, тежака из села Речке. == Извор == * Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 21., стр. 25-26. * Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 44. [[Категорија:Ђурђевданске песме]] [[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 6tyscxbdcp7hsjy9tvb67vonwffdcxa 100 24169 121959 121557 2022-07-25T00:22:18Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милорад Ј. | презиме = Митровић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1867 | годинасмрти = 1907 | опис = '''Милорад Ј. Митровић''' (1867-1907) био је српски књижевник, правник, публициста и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Милорад Митровић (песник) | остава = | остава_кат = }} == Поезија == '''Мисли и снови''' * [[(Не, никада неће моја лира...)]] * [[На мору (Милорад Митровић)|На мору]] * [[Крај мора]] * [[Заборављена путања]] * [[При постању]] * [[Облак (Милорад Митровић)|Облак]] * [[Идол (Милорад Митровић)|Идол]] * [[Дух прошлости (Милорад Митровић)|Дух прошлости]] * [[(Бурно вече пада и вихор се диже...)]] * [[Цветак (Милорад Митровић)|Цветак]] * [[Љубав (Милорад Митровић)|Љубав]] * [[Два листа]] * [[На развалинама]] * [[Стари дуб]] * [[Једна прича]] * [[Незнани гроб]] * [[Бедуин]] * [[Ноћна посета]] * [[(Растанка нашег доћи ће доба...)]] * [[(Пред сликом твојом замишљен стојим...)]] * [[Песник (Милорад Митровић)|Песник]] * [[Три анђела]] * [[Шах и песник]] * [[Недеља на селу]] * [[Зимска ружа]] * [[Уздахну зима седа...]] * [[Куцну зима на прозоре моје]] * [[Ја и тица]] * [[Мојим прошлим данима]] * [[(Од свега ћу одрећи се једном...)]] * [[(Наоколо гора свуда...)]] * [[Шта ће бити на послетку...]] * [[Ненаписана песма]] * [[(Сам. Далеко. Нигде људског гласа...)]] * [[(Под увелим венцем мртва јесен лежи...)]] * [[Источна прича]] * [[Пред пролеће]] * [[(Далеко, далеко да ми је да бежим...)]] '''Књига о љубави''' * [[Стара љубав]] * [[Дон Рамиро]] * [[Папучица]] * [[Робиња]] * [[Два витеза]] * [[Песма о срцу]] * [[Била једном ружа једна]] * [[Пољубац (Милорад Митровић)|Пољубац]] * [[Трубадур (Милорад Митровић)|Трубадур]] * [[Бег Али-бег и Ајка Атлагића]] * [[Најтежи грех]] * [[Хетера]] * [[Фантазија о љубави]] * [[Двоје драгих]] * [[Мртав витез]] * [[Лепа Ванда]] * [[Пустиник]] * [[Млади пастир и царева ћерка]] '''Пригодне песме''' * [[О прослави Светозара Марковића]] * [[На нову годину (Милорад Митровић)|На нову годину]] * [[Косовском орлу]] * [[Сувремени мир]] * [[Христос васкрес]] * [[Први мај 1890. године]] * [[Што л' Ситница тако шуми]] * [[На Видов-дан 1894. године]] * [[Боабдил]] * [[Хај, дивно је по горама нашим]] * [[Посланица другу]] * [[Пророк (Милорад Митровић)|Пророк]] * [[Пас и његова судба]] * [[Свиња реформатор]] * [[Млади орао]] * [[Под врбама вавилонским]] * [[Лав и лицемери]] * [[Незнану Незнановићу]] * [[Стари мач]] * [[Ружа и босиљак]] * [[На водама вавилонским (Милорад Митровић)|На водама вавилонским]] * [[Веће врана]] * [[Орао, врана и споменик]] * [[Кобац и стари врабац]] * [[Лав и магарац (Милорад Митровић)|Лав и магарац]] * [[Коста С. Таушановић]] * [[Во, пчела и липин цвет]] * [[Стара прича (Милорад Митровић)|Стара прича]] * [[Одзив (Милорад Митровић)|Одзив]] * [[Две тице]] * [[Апотеоза Јоакиму Вујићу]] * [[Хвалисави мајмун]] * [[Напуштено гнездо]] * [[Незахвално јагње]] * [[Ловчев сан]] * [[Зечја интерпелација]] * [[Пролог (Милорад Митровић)|Пролог]] * [[Пријатељска пошалица]] * [[Позив на патриотски збор]] * [[† Божа Кнежевић]] * [[Ловачка идила]] '''Епиграми''' * I. [[Кокета удавача]] * II. [[Трећи гроб]] * III. [[Коларчева Задужбина]] * IV. [[Примеран учитељ]] * V. [[(Изгласасмо буџет)]] * VI. [[Срећна земља]] * VII. [[(Ову славну апотеку)]] * VIII. [[(Јуче рече једна лепа дама...)]] * IX. [[О женама]] * X. [[Примерна супруга]] '''Пенелопа''' * [[Песма прва]] * [[Песма друга]] * [[Песма трећа]] '''Преводи''' * [[Проста молитва]] * [[Геније]] * [[Тројица]] * [[Потонула круна]] * [[Покајник]] * [[Анђео (Милорад Митровић)|Анђео]] * [[Бели јелен]] * [[Изгубљена срећа]] * [[Вук и вучић]] * [[Тришкин кафтан]] '''Песме из књижевних часописа''' * [[Двоје младих]] * [[Стари грм]] * [[*** (Тамо гора, грм до грма...)]] [[Категорија:Милорад Митровић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] moejsc8s90y98gsvzthcm2d76mnikvx 100 25408 121958 60018 2022-07-25T00:13:29Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Симо | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1846 | годинасмрти = 1967 | опис = '''Симо Поповић''' (1846–1921) био је књижевник, писац и политичар. | слика = | опис_слике = | википедија = Симо Поповић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Освојење Никшића]], * [[С краљем Николом из дана у дан (1916-1919)]] * [[Ваше Височанство!]] * [[Здравица]] * [[Божји дар (Војвода Симо Поповић)]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] 6yrg3j19kvnuoesfyn2ywxqbgy9s0pu 0 31205 121963 91914 2022-07-25T07:55:06Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ајде, мори, па ајде, Од синоћ те чекају, Да ти лице гледају: Јеси л' танка, висока, Јеси л' бела, румена? „Радуј ни се наш свекру: Водимо ти снајицу, Кано звезду Даницу. Радуј ни се наш куме: Водимо ти кумицу, Кано звезду Даницу.” </poem> Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 1, стр. 10-11. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] i9tl1rv647z41wsatov8ntfzk2xq1hd 121966 121963 2022-07-25T07:57:58Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ајде, мори, па ајде, Од синоћ те чекају, Да ти лице гледају: Јеси л' танка, висока, Јеси л' бела, румена? „Радуј ни се наш свекру: Водимо ти снајицу, Кано звезду Даницу. Радуј ни се наш куме: Водимо ти кумицу, Кано звезду Даницу.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 1, стр. 10-11. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 75ad8azno69z8ausz9ozjlg40wsn2so 122057 121966 2022-07-25T11:05:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ајде, мори, па ајде, Од синоћ те чекају, Да ти лице гледају: Јеси л' танка, висока, Јеси л' бела, румена? „Радуј ни се наш свекру: Водимо ти снајицу, Кано звезду Даницу. Радуј ни се наш куме: Водимо ти кумицу, Кано звезду Даницу.<ref>Ако је девојка била из другог села онда су сватови ишли девојци још у петак увече и тамо преноћили. Девојку су изводили у суботу ују тру и тада јој певали горњу песму која само тако и има смисла.</ref>” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 1, стр. 10-11. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] qnc4by63soaigygcik2e73bw40hekoe 122058 122057 2022-07-25T11:06:17Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ајде, мори, па ајде, Од синоћ те чекају, Да ти лице гледају: Јеси л' танка, висока, Јеси л' бела, румена? „Радуј ни се наш свекру: Водимо ти снајицу, Кано звезду Даницу. Радуј ни се наш куме: Водимо ти кумицу, Кано звезду Даницу.<ref>Ако је девојка била из другог села онда су сватови ишли девојци још у петак увече и тамо преноћили. Девојку су изводили у суботу ују тру и тада јој певали горњу песму која само тако и има смисла.</ref>” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 1, стр. 10-11. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] qu6r92eiu6forurw6woqy91kq4rmcbk 122059 122058 2022-07-25T11:06:49Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ајде, мори, па ајде, Од синоћ те чекају, Да ти лице гледају: Јеси л' танка, висока, Јеси л' бела, румена? „Радуј ни се наш свекру: Водимо ти снајицу, Кано звезду Даницу. Радуј ни се наш куме: Водимо ти кумицу, Кано звезду Даницу.<ref>Ако је девојка била из другог села онда су сватови ишли девојци још у петак увече и тамо преноћили. Девојку су изводили у суботу ујутру и тада јој певали горњу песму која само тако и има смисла.</ref>” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 1, стр. 10-11. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 2qn5khn4xarl2of5hbmlfw0erfg1uti 122060 122059 2022-07-25T11:07:29Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ајде, мори, па ајде, Од синоћ те чекају, Да ти лице гледају: Јеси л' танка, висока, Јеси л' бела, румена? „Радуј ни се наш свекру: Водимо ти снајицу, Кано звезду Даницу. Радуј ни се наш куме: Водимо ти кумицу, Кано звезду Даницу.<ref>Ако је девојка била из другог села онда су сватови ишли девојци још у петак увече и тамо преноћили. Девојку су изводили у суботу ујутру и тада јој певали горњу песму која само тако и има смисла.</ref>” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 1, стр. 10-11. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] g13fv27gt8htf2qhavb8l2kox6ex0gr 0 31206 121967 91915 2022-07-25T07:59:23Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Остани збогом девојко Остала мајка без тебе Ко моја мајка без мене. „Петруно, момо, Петруно, Зашто си танка, висока, Зашто си бела румена? Са чим те мајка хранила, Са чим те лепо појила?” Са белим лебом хранила, Са рујним вином појила — Зато сам танка, висока, Зато сам бела румена. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 2, стр. 11-12. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] o9ali1w821ynxdye5kothcus2d2eih0 0 31207 121968 91916 2022-07-25T07:59:43Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Еј, Здрав делијо на зло ударио: Еј! На девојку и на чабар вина. Еј! Ко попије само чабар вина, Еј! Он да љуби ту добру девојку. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 3, стр. 12. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] gn7hfr5h8nvdsq2fkc0v1laffl6otlv 122061 121968 2022-07-25T11:17:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Еј! Здрав делијо на зло ударио: Еј! На девојку и на чабар вина. Еј! Ко попије само чабар вина, Еј! Он да љуби ту добру девојку. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 3, стр. 12. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] juaq5e1n5sd1e4dgjwb9smat328kgmx 0 31208 121964 91917 2022-07-25T07:55:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Оплетите мому у редове, У редове мому, у редове, У преплете мому, у премете. „Не бој ми се сна̑о, снао мила Ти си снао бољу мајку нашла, Ти си снао бољег оца нашла, Ти си снао бољег брата нашла, Нег својега браца што с манула; Ти си снао бољу сеју нашла, Него своју сеју што с манула.” </poem> Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 4., стр. 13. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] j3lewm2ytdmqbyhpr5otyugff55thxi 121965 121964 2022-07-25T07:57:29Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Оплетите мому у редове, У редове мому, у редове, У преплете мому, у премете. „Не бој ми се сна̑о, снао мила Ти си снао бољу мајку нашла, Ти си снао бољег оца нашла, Ти си снао бољег брата нашла, Нег својега браца што с манула; Ти си снао бољу сеју нашла, Него своју сеју што с манула.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сарка, уд. Павла Мишића, бившег тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 4., стр. 13. [[Категорија:Сватовске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 1aynavlcgh1fejesqzjfej0nopzv9up 0 31210 121977 91918 2022-07-25T08:07:06Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> У поље иде девојка Ниша се златном јабуком; На кога падне јабука, Он ће да љуби девојку! На младо<ref>Младожења</ref> паде јабука Млад ће да љуби девојку. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Радановић, тежак из села Трњана. == Напомене== {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 5., стр. 15. [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] cwmhg3pr6anlgtdq7za59s0fm90d9ib 0 31212 121979 95106 2022-07-25T08:08:39Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Јаој, сад се жени Анђел младожења, Јаој, сазвао је младе невенчан, Јаој, да му лепо иските сватове; Јаој, јер ће Анђел дуго путовати, Јаој, у далеко испросио девојку: Јаој, без имена, још без фамилије, Јаој, што је није сунце огрејало, Јаој, што је мајка није задојила. Јаој, кад китише, лепо накитише, Јаој, сада оће Анђел путовати, Јаој, вечерас ће ићи по девојку. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Живана Вучковићева, девојка из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 7, стр. 16-17. [[Категорија:Тужбалице‎]] 2pm4pu9mrsu72869djq28qk2fu4h9ow 0 31213 121981 95108 2022-07-25T08:11:17Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Јаој, колика је зелена ливада, Јаој, по њој шета Анђел младожења; Јаој, за њим води кума и старојку, Јаој, и сватове лепо искићене, Јаој, на далеко просио девојку: Јаој, кроз три воде и четири горе. Јаој, коње јашу кићени сватови: Јаој, воду газе, копите не квасе; Јаој, гором иду, гора не пројеча, Јаој, а напред је Анђел младожења, Јаој, коња јаше рукавице нема. Јаој, отвор те се ви та рајска врата, Јаој, изведите младу испрошену, Јаој, нек изнесе свилене дарове Јаој, нек изнесе и те рукавице Јаој, зелен боре где ћеш ми на конак? Јаој, стара мајко у црну земљицу. Јаој, добра вечер уморни радници: Јаој, је л’ готови двори за Анђела, Јаој, јесте л’ лепо двори саградили, Јаој, да их не би тама обузела, Јаој, да их не би тмола попаднула? </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милена жена Милоша Ивића, тежака из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 8, стр. 17. [[Категорија:Тужбалице‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 92ukbt0qy17dqditfa0fi2d9ug5rzig 0 31214 121985 95109 2022-07-25T08:14:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Јаој, умре млади, млади младожења, Леле, Мито, млади младожења Јаој, камо тебе кума и старојке Леле, Мито кума и старојке? Јаој, камо тебе младе и невесте Леле, Мито младо и невесте? Јаој, камо тебе девер до девојке, Леле, Мито, девер до девојке? Јаој, камо тебе то црно арапче!<ref>Под овим се разуме наконче, које младожења и млада по доласку са венчања пред кућом младожењином примају на руке.</ref> Леле, Мито, то црно арапче? Јаој, кумова ти она црна земља Леле, Мито, она црна земља, Јаој, а старојка та зелена трава Леле, Мито, та зелена трава. Јаој, задухнуше вихpи и ветрови Леле, Мито, вихpи и ветрови, Јаој, загpтоше беле забуљаче Леле, Мито, беле забуљаче. Јаој, расти јело дигуј грање горе Леле, Мито дигуј грање горе, Јаој, да пролазе кићени сватови Леле, Мито, кићени сватови. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 9, стр. 18. [[Категорија:Тужбалице‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] fsrvk75icq4qtiyi3sije2r1m82sw4c 0 31216 121988 91922 2022-07-25T08:16:23Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Марко проси Моравку девојку Марко проси, а мајка му не да: „Не прос’ синко Моравку девојку Моравке су врло главобољне Од главе болују, од срца умиру А у тебе жито положито Ко ће синко тебе да га пожње?” Марко не хте мајку да послуша Тек испроси Моравку девојку Испроси ју и доведе ју. Кад је стигло жито за жњевање Тад одоше жито да пожњеју, Марко пожње: двеста и два снопа, А Моравка: триста и три снопа. Кад су стали жито да повежу, Марко свеза двеста и два снопа, А Моравка: триста и три снопа. Па седоше вина да с’ напију, Марко попи: двеста и две чаше, А Моравка: триста и три чаше; Марко не зна где му глава стоји, А Моравка ситан везак везе, Везак везе, танку песму пева, Па у песми Марка позиваше: „Диг’ се Марко зај’дно да певамо.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 23., стр. 28. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] hm8oow961arr4gp9n9zoghat4gj20cq 0 31217 121989 91923 2022-07-25T08:16:41Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Цар Константин мобу навалио: Двеста српа, триста везиоца, На сам данак Огњану Марију, До пладне су и плели и жњели, А од пладне сузе проливали: Громом бије громовник Илија, Стрелом стреља Св. Пантелија, Огњем гори Огњена Марија. Тешила их сестра Магдалена: „Не би громом громовник Илија, Не стрел’ стрелом Св. Пантелија, Не гор’ огњем Огњана Марија Лазару је голема невоља: У двору му љуба оболела А у пољу пшеница прозрела.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 24., стр. 29. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] cbqsm1tf1eftynf09iokqsepi3wegm4 0 31218 121990 91924 2022-07-25T08:16:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Захвали се младо нежењено: Да изведе воду у ливади, Да расади зелен бoр на делу, Да испроси за морем девојку. — Умрла му у селу девојка, И он мисли та иста његова; Па се чуди на коју ће страну, Док не легне под бором на делу. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 25., стр. 29. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] th8h694p962kxwywilnc8y511sr69yi 0 31219 121991 91925 2022-07-25T08:17:19Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Мајка Мару у Београд дала, Да научи књигу београдску. Она није књигу ни учила, Већ учила повој и пелене: Повој гради од лукова перја, Пелене су од купусна лисја. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 26., стр. 29-30. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] nrh0lav1o3yzexedxc7q8ygto6y57b4 0 31220 121992 91926 2022-07-25T08:17:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Хајте друство дома да идемо Да идемо нашој старој мајци: „Добро вече остарела мајко, Је л' готова господска вечера?” Одговара остарела мајка: „Јест готова господска вечера, Радницима софра постављена, Изволите сада на вечеру.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 27., стр. 30. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] benh08zlqtekc0ulmemie1vfxokxzfr 0 31221 122029 91927 2022-07-25T08:48:13Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> „Ој девојко, црно око! Дај ти нама једно око!” — „Цркни, пукни, не да ти га, Док ми мајка за брег зађе, После ћу ти оба дати!” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Васа Станковић, писар општински из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 28., стр. 32. [[Категорија:Краљичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] r65w22h8anwwb126nu0g5cyias835je 0 31222 122015 91928 2022-07-25T08:39:12Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Овде има младо момче! Жените га, на држ’те га: Да га брада не превари, Да га моме не забаве! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Мара из села Видровца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 29., стр. 33. [[Категорија:Краљичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] p1zut4hoj63yf677vhriwy1lgnbvs0h 0 31223 121993 91929 2022-07-25T08:18:06Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Домаћине, кућанине! Овце ти се изјагњиле; Све овчићи-виторози! Све овчице-калушице! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд.. бр. 30., стр. 30. [[Категорија:Краљичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] d7lunh4iw6skt2woixbg04qh99nv5hb 0 31224 122016 91930 2022-07-25T08:39:29Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Синоћ ми била седељка, :Убава Радо, гиздава! Свака је мома напрела: :Убава Радо, гиздава! Ај, по два, по три вретена, :Убава Радо, гиздава! А ти си, Радо, сам једно, :Убава Радо, гиздава! Јоно (и оно) је танко предено: :Убава Радо, гиздава! Ваздан га мајка мотала, :Убава Радо, гиздава! Двеста је свежња свезала, :Убава Радо, гиздава! Триста је клетва метала! :Убава Радо, гиздава! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Мара из села Видровца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 31., стр. 34. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 2uit4hyicwmf5q2ec949xbrx4yrp7vz 0 31225 122011 91931 2022-07-25T08:37:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Цвили, пишти, убава девојка, Глас се чује до ведрога неба: Да је чује њена стара мајка, Да јој прати један аршин платна Аршин платна, један конац златан Да завије њене црне очи, Па да у њу мутну воду скочи: „Боље бити црна дављеница, Него бити брацу љубовница!” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Цвета из села Рогњева. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 32., стр. 34. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Породичне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] o17im7q33rsmy10jk12nggslolsist9 0 31226 122012 91932 2022-07-25T08:37:22Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ниша Јана малена Јована Нишала га па му говорила: „Расти, расти, малени Јоване, Расти, расти никад не дорас’о.” Она мисли нико је не слуша Њу слушала њена стара мајка „Мучи Јано, муком замукнула Ти не куни малена Јована Кад ја стати тебе проклињати Ти се нећеш никада удати Док не чујеш рибу да попева Мрамор камен с брега да отпева!” Тад је пошла Јана, лепа Јана Тад је пошла уз тихо Дунаво: Да дочује рибу да попева, Мрамор камен с брега да отпева. Њу сусрете Лазаре возаре: — „Где си пошла Јано, лепа Јано?” — „Ја сам пошла уз тихо Дунаво Да дочујем рибу да попева, Мрамор камен Јано, лепа Јано!” — „Врат се натраг Јано, лепа Јано! Где си чула риба да попева, Мрамор камен с брега да отпева?!” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Цвета из села Рогњева. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 33., стр. 34-35. [[Категорија:Породичне песме‎]] [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] q40rndltva2cnpvxwutx7irhugc9ylb 0 31227 121969 91933 2022-07-25T08:00:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ниша мајка малена Јована Нишала га па му говорила: „Расти, расти, малени Јоване Расти, расти, да голем порастеш: Да отмемо цару царевину — Царевину, нашу дедовину.” Ал дочуше дареви дворани, Цар их прати Јовановој мајки: „Ид’те, ид’те слуге и војводе, Доведт ми малена Јована.” Искаше га и данци и ноћи Искаше га ал’ га мати не да. — „Дај га, дај га цар да се називље.” — „Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.” Лагаше је док је преварише, Па узеше нејаког Јована, Узеше га, па га одведоше, Одведоше, па га погубише. Пишти мајка и дању и ноћу И проклиње цара и дворане: Што узеше нејаког Јована, Што узеше, мајку преварише, Узеше га, па га погубише. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 34., стр. 35-36. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Породичне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 6nmzcxurkgiuxrtp4s8u70eugjb1dyc 0 31228 122030 95119 2022-07-25T08:49:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ваздан ходих, ништа не находих, Ја на брдо, а сунце за брдо, Кад на брду — зелена ливада, У ливади бунар — вода ладна, Код бунара девојка заспала: Под главом јој снопак детелине, У руци јој струк бела босиљка. Ја с’ освртох и лево и десно Па прискочих заспалој девојци: Загрлих ју по два до три пута, Пољубих ју до стотину пута. Разбуди се заспала девојка: „Ид’ одатле, ти незнано момче, Да не види моја стара мајка, Караће не, моја стара мајка, Караће не: и мене и тебе.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Јула жена Ђорђа Лукића, тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 35, стр. 36. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Љубавне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] bv004ffn4wfhhttsoj7lzxa8h7iyy3e 0 31229 121970 95120 2022-07-25T08:00:34Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Узјездило је загорче — Стано! (припев) Уз дивно равно загорје: Да прекупује волове, И оне чарне биволе, И те рогате овнове. Не прекупова волове, Ни оне чарне биволе, Ни те рогате овнове: Гајде је прекуповако И оне танке цоваре! Куде је ишло, свирило, Те је девојке мамило. Домамило Раду девојку, Па ми он Ради говори: „Убава Радо, гиздава!” „И ти си красан Стојане, Ајд да се ми две узмемо.” „Нећу те Радо, те нећу.” „Зашто ме нећеш Стојане?” „Кад је била седељка Моја је мајка ђерела Свака је мома напрела; Ај по два до три вретена, А ти си Радо, тек једно.” „Ако је једно Стојане, Али је танко, претанко: Ваздан га мајка мотала Двеста је врзма свезала, Триста је клетва метала: „Руке ти Радо отпале, Очи ти Радо испале, Зашто си тако напрела.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 36., стр. 36-37. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Љубавне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 0cqojih76troukq07m36yamhj16ek9g 0 31230 121971 91935 2022-07-25T08:00:58Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Од како се заљубимо Ми се нигде не нађомо До раз синоћ на кладенцу Туна мало постојамо Постојамо, пограјамо. Док кобилка ластaр пушти И ведра се расануше Сунце зађе за горицу Јасан месец за зорицу. Па говори Милка момку: „Како ћу ти мајки лагат?” „Ласно ћеш ти мајки лагат? Налог много на водици Орли воду замутили Ми чекасмо да с’избистри.” Мајка милку запитује: „Буд је вода замућена, Буд је налог на водици Што ти коса помршена?” „Над водом је суви јавор, Ја се сагох да захватим Он ми косу замрсио.” „Буд ти коса помршена, Што ти лице помршкано?” Милка мајки одговара: „Мучи мајко, замукла се Зар ти ниси млада била.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 37., стр. 37. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Љубавне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] dpl5ck3e5jhacpqw81hxmuz0r2r7y0z 0 31231 122031 95121 2022-07-25T08:50:19Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Засвирио свилен гајтан Е ти Милко драга душо! Од како се заљубимо! Ми се нигде не видомо До раз синоћ на кладенцу. Туна мало постојамо: Док ми сунце за брег зађе Јасан месец зору даде. „Како ћемо мајки лагат?” „Лако ћемо кад хоћемо: Орли воду замутише, Ја сам мало постојала, Док се вода поизбистри.” Од како се заљубимо, Ми се нигде не нађомо, До раз синоћ на кладенцу. Туна мало постојамо, Постојамо, пограјамо: Док кобилка ластор пушти, И ведро ми гљиве роди, А чаша ми врену пушти. Овце чували три године Нигде штету не направи Да којему баш попoву Поп заиска млого глобу: На клас јагње, на сноп овцу, На крстину по стотину. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Јула жена Ђорђа Лукића, тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 38., стр. 38. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Љубавне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 6f1oo3hsgzrj5oq65kr0fm812iy38hq 0 31232 122035 91937 2022-07-25T08:52:27Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Захвали се бела Рада Код сви’ друга на кладенцу: „Како ли ме мајка роди, Мене момче не целива, Ни ми цветак с главе узе.” То дочуо млад Немија, Па отиде својем дому: Обуче се девојачки, Опаса се невестачки; Па отиде на кладенац Трже Раду за ручицу Одведе ју у шумицу. Стаде вриштат’ бела Рада: „Јао мени и до Бога, Није жена ни девојка, Већ је ово млад Немија!” Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: „Јао леле, мен’ до Бога Како ли ћу мајци ићи?!” Ал’ говори млад Немија: „Ако не смеш мајци д идеш Ајд’ д’идемо мојем дому.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Станица уд. Лазе Чавића земљорадника из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 39., стр. 38-39. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] gavj7ztzcz1xj54s2iutizm7m6t3bpo 0 31233 121972 91938 2022-07-25T08:01:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Писмо пишу Крајинке девојке, Па га шаљу граду Београду, Београду Живку капетану: „Пуштај момке Живко капетане, Пуштај момке, осташе девојке.” Одговара Живко капетане: „Удавајте с Крајинке девојке, Ја сам моје момке оженио, Оженио пет стотин’ војника, У ’ном пољу ниже Београда Црном земљом и зеленом травом.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 40., стр. 39. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 5l436rgkyri2qp3aucg52uhofjtqnyg 0 31234 121974 91939 2022-07-25T08:01:58Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Покрај пута та нова градина, :Ој Лале, Лазаре! У градини цвеће свакојако, :Ој Лале, Лазаре! И у цвећу девојка заспала, :Ој Лале, Лазаре! Под главом јој снопак детелине, :Ој Лале, Лазаре! Чекајући Стојана да дође. :Ој Лале, Лазаре! Стојан иде и дружину води. :Ој Лале, Лазаре! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 42., стр. 40. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 5rttmvfsv3e2oxgt43w1j3n1tnkdyqq 0 31235 122036 91940 2022-07-25T08:53:28Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Живовао Јован и Стојан, Од МаЛенога Детета, До големога момчета. Кад су се стали женити Стојан ми узе невесту, А Јован узе девојку. Боља Стојану невеста, Него Јовану девојка. Стојанова ми невеста, Са петли воду заваћа, Са зору огањ залаже. А Јованова девојка: Са зору воду заваћа, Са сунце огањ залаже, Па спушти поле по доле, Да јој се ноге не беле! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Живко Лазић тежак из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 47., стр. 42-43. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 1gu16za7ie8xi3iq0w1vu8ow3zuoe08 0 31236 122037 91941 2022-07-25T08:53:52Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Што је лепо, с вечер месечина, Чак се види Влашка-Каравлашка! И у Влашкој та нова градина, У градини севлин до појаса, У севлину, севлинова мајка. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Живко Лазић тежак из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 50., стр. 44. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] rts51ws8qj4szvpcfdw5eewpyez6syq 0 31237 121982 91942 2022-07-25T08:11:44Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Вози вино Петрија девојка Никаква ју копца не укоби — Укоби ју Петар из Загорја: „Добра копца Петрија девојко!” „Бог помого, Петре из Загорја!” „Је ли ти је вино за продају?” „Мени није вино за продају Већ је мени брацу за свадбицу.” „Ако ти је брацу за свадбицу, Да ми дадеш једну олбу вина, Ако ли ми вина ти не дадеш, Исећ’ћу ти чепје на бурадм’ма, Истећ’ће ти све то рујно вино.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милена жена Милоша Ивића, тежака из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 51., стр. 45. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 95fqa6jqqnqdulhqsz7kwzwsgwqq4tm 0 31238 122040 91943 2022-07-25T08:56:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki == Више села зелена ливада<ref>Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 52., стр. 45.</ref> == <poem> Више села зелена ливада, У ливади дивно оро игра У том ору Дамњанова љуба Пуче пушка из зелена луга Пуче пушка а Дамњан ми паде Дамњан паде а љуба допаде: „Еј, Дамњане, моје љуте ране! Косе режем те ти ране тежем Сузе роним те ти ране спирам.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милица уд. Станојла Јеремића б. тежака из села Смедовца. [[Категорија:Народне песме у Крајини]] == Више села зелена ливада<ref>Бушетић, Т. М. 1902. Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча. Музиколошки институт САНУ: Београд.</ref>== <poem> Више села зелена ливада, У ливади бунар воде хладне, Код бунара прострто сиџаде, На сиџаде заспало ''чељаде''. Њу ми буди најмлађе братанче: „Диг’ се, тето, чудо да гледамо, Како коси младо нежењено: Први откос — трава детелина, Други откос — смиље и босиље, Трећи откос — крстати босиљак. Диг’ се, тето, чудо да гледамо, Како коси младо нежењено!” </poem> == Извори == {{reflist}} [[Категорија:Љубавне песме‎]] i2us5gofa87frdtj4fniys3pd2785h0 0 31239 121978 91944 2022-07-25T08:07:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Дуни ми, дуни, лађане, :Еј, лађане! Дођи ми, дођи драгане, :Еј, драгане! У моју башту шарену, :Еј, шарену! Под виту јелу зелену, :Еј, зелену! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Радановић, тежак из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 45-46. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] p5eea8wg64xm1pef37t04og1v0trfsq 0 31240 122032 91945 2022-07-25T08:50:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Три девојке бостан посејале Гором диње, долом лубенице, А по среди румене ружице, Код ружице стража постављена, Баш на стражи Кајка материна. Докраде се овчар од оваца, Да убере румену ружицу, Ухвати га Кајка материна. Три девојке збор збориле: Прва каже: „да га обесимо”, Друга каже: „да га закољемо”, Трећа каже: „да га осудимо”. Ал’ говори овчар од оваца: „Нисам сужањ да ме обесите, Нисам јагње да ме закољете, Већ сам момак да ме ожените.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Јула жена Ђорђа Лукића, тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 55., стр. 46-47. [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 8iblevpnuj5j32an5q9d6smdeta19j3 0 31241 122033 91946 2022-07-25T08:51:06Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Сеје Рада ран босиљак, Неко јој га ноћу краде. Краде јој га момче младо Момче младо (име момка), Ноћу краде, ножем реже, Па га меће за ушима: Ваздан држи у чашици, А ноћу га за ушима: По сву ноћ га сам мирише За девојче тад уздише. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Јула жена Ђорђа Лукића, тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 56., стр. 47. [[Категорија:Љубавне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] k5hhj40xtvi2ttop37k7o93chye526p 0 31242 122025 91947 2022-07-25T08:45:55Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ни Чајдано, ни бељмези :Бељ меџани. Подранило младо Ленче — Чајдано! Подранила у градину — Чајдано! Обучена, намашњена — Чајдано! Набрала је струк босиљка, Метнула га с десне стране, Кад с’ обрне, њој мирише. Ни Чајдано, ни бељмези :Бељ меџани! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 58., стр. 48. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] grmsgg2pjhpagfve9vhsip7je7njhjr 0 31243 122044 91948 2022-07-25T09:01:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ја заседох за новим асталом, Па написах једно ситно писмо, Испрати га код мојега драгог: „Зар те драги за мен’ није жао?” „Жао ме је, па ме срце боли, Сутра ћу ти покрај двора проћи, И провешћу кићене сватове, И пронећу зелене барјаке!” „Лепо ћу те даром даривати: Младожењи — везену кошуљу, А свекрви — свилену кошуљу, Свиле јој се кости у болести!” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 61., стр. 50. [[Категорија:Љубавне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] hhkpkywijh3sot3bc2xaaw4wk4l1k8q 0 43245 122056 95992 2022-07-25T09:21:22Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Станковић, Ж. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд, 1951. '''COBISS.SR-ID - 33746447''' <small> (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/33746447)</small> === А. СВАДБА === * 1. [[Ајде, мори, па ајде]] * 2. [[Остани збогом девојко]] * 3. [[Еј! Здрав делијо на зло ударио]] * 4. [[Оплетите мому у редове]] * 5. [[У поље иде девојка]] * 6. [[Девојка је момку прстен повраћала]] === Б. САХРАЊИВАЊЕ (погреб) === * 7. [[Сад се жени Анђел младожења]] * 8. [[Колика је зелена ливада]] * 9. [[Умре млади, млади младожења]] * 10а. [[Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде]] * 10б. [[Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде (10б)|Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде]] * 10в. [[Јаој, младожења крст што је код главе]] === В. РАНА (ранило) === * 11. [[Љеља! Ми идемо к селу]] * 12. [[Свети Тудор коња води]] * 13. [[Кога нема на рану да дође]] * 14. [[Кога нема на рани]] * 15. [[Огањ гори на планини]] * 16. [[Ој, младенци, честити вам венци]] * 17. [[Иде Рада са белила]] * 18. [[Огањ гори на планини (18)|Огањ гори на планини]] * 19. [[Никола се на рај навалио]] * 20. [[Чије је цвеће, мори, најлепше]] * 21. [[Мајка хоће Ђурђа да окупа]] === Г. МОБА === * 22. [[Хај, навал' мобо на крај да идемо]] * 23. [[Марко проси Моравку девојку]] * 24. [[Цар Константин мобу навалио]] * 25. [[Захвали се младо нежењено]] * 26. [[Мајка Мару у Београд дала]] * 27. [[Хајте друство дома да идемо]] === Д. КЛАКА<ref>Клака је туђа реч, вероватно позајмљена од Румуна у Крајини. По влашким селима у Крајини клаке не само да су веома распростра њене, већ их тим именом и зову. По томе судим да је наш народ од њих и примио ову реч.</ref> === === Ђ. КРАЉИЦЕ === * 28. [[Ој девојко, црно око]] * 29. [[Овде има младо момче]] * 30. [[Домаћине, кућанине]] === Е. СЕДЕЉКА === '''(Прело)''' * 31. [[Синоћ ми била седељка]] * 32. [[Цвили, пишти, убава девојка]] * 33. [[Ниша Јана малена Јована]] * 34. [[Ниша мајка малена Јована]] * 35. [[Ваздан ходих, ништа не находих]] * 36. [[Узјездило је загорче]] * 37. [[Од како се заљубимо]] * 38. [[Засвирио свилен гајтан]] * 39. [[Захвали се бела Рада]] * 40. [[Писмо пишу Крајинке девојке]] * 41. [[Заспала једна девојка]] * 42. [[Покрај пута та нова градина]] * 43. [[Пошла Јуца]] * 44. [[Девојчице, турумчице]] * 45. [[Ој Јелице висока планино]] * 46. [[Еј! Марко јаше коња преко поља]] * 47. [[Живовао Јован и Стојан]] * 48. [[Дворе мела краљица госпођа]] * 49. [[Ој, леле, сине Стојане]] * 50. [[Што је лепо, с вечер месечина]] * 51. [[Вози вино Петрија девојка]] * 52. [[Више села зелена ливада]] * 53. [[Дуни ми, дуни, лађане]] * 54. [[Каравилко! јеси л' дома]] * 55. [[Три девојке бостан посејале]] * 56. [[Сеје Рада ран босиљак]] * 57. [[Ој, љубићу бело луче]] * 58. [[Ни Чајдано, ни бељмези]] * 59. [[Ој, три дуње, три јабуке]] * 60. [[Еј! чува овце убава девојка]] * 61. [[Ја заседох за новим асталом]] * 62. [[Сан ме ломи, сан ме громи]] * 63. [[Еј! шта то журба]] ** [[Еј, што тој буна]] * 64. [[Што омиле, што омиле]] * 65. [[Дмитар проси Мару прошеницу]] * 66. [[Голуб гуче на пенџеру]] * 67. [[Прошетао се Митар млад]] * 68. [[Бре Миљо, Миљо, Милице]] * 69. [[Еј! Соко бира где ће наћи мира]] * 70. [[Стојан иде са орања]] * 71. [[Седајте, седајте]] * 72. [[Занишала се драгана]] * 73. [[Мара ми у град одлази]] * 74. [[Петли пеше у зору]] === '''Ж. ДРУГЕ ПЕСМЕ''' === '''(путничке, пословачке, попевачке, славске итд.)''' * 75. [[Кукурек с брда виче]] * 76. [[Високо дрво лад нема]] * 77. [[Висока јела лад нема]] * 78. [[Кад ја умрем, мале, ви ме закопајте]] * 79. [[Хај! Вита, вита јело]] * 80. [[У Ивана у влашкога бана]] * 81. [[Еј! Омpкох замркох]] * 82. [[Синоћ неста цареве девојке]] * 83. [[Ој, колико су дана у години]] * 84. [[Осу се небо звездама (Крајина)|Осу се небо звездама]] * 85. [[Планино моја старино — леле]] * 86. [[Пуче пушка из горице црне]] * 87. [[Овце чува Милош дете младо]] * 88. [[Везак је везла Дјева Марија]] * 89. [[Шетала Јана, мале, по винограду, мале]] * 90. [[Вино пију Турци и кнезови]] * 91. [[Сеја брата на вечеру звала (Крајина)|Сеја брата на вечеру звала]] * 92. [[Има отац до два мила сина]] * 93. [[Ја бих ведро, ал' се заоблачи]] * 94. [[Има мајка једна мила сина]] * 95. [[Синоћ мајка Павла оженила]] * 96. [[Дмитар хоће и Мара га хоће]] * 97. [[Ја подраних на ту ладну воду]] * 98. [[Ја пресадих јелу на камену]] * 99. [[Савила се грана јоргована]] * 100. [[Што је лепа сјајна месечина]] * 101. [[Ој, месече, мој ноћни путниче]] * 102. [[На Морави два бела дућана]] * 103. [[Коси Марко под лугом ливаду]] * 104. [[Овце чува Јован чобанине]] * 105. [[Чува овце до два чобанина]] === [[Имена лица од којих су забележене песме и игре]] === == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] pa80flcly33gdrtfu6x5uqbkazsu150 0 43246 121998 95111 2022-07-25T08:29:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде Леле, Мито, мрак по пољу паде; Јаој, сви се људи у село збирају Леле, Мито, у село збирају, Јаој, само Мита из села излази Леле, Мито, из села излази, Јаој, он не жали сада за овамо Леле, Мито, сада за овамо. Јаој, тамо има мајку ка и вамо. Леле, Мито, мајку ка' и 'вамо, Јаој, тамо има оца ка' и 'вамо Леле, Мито, оца ка' и 'вамо. Еј! Ко попије само чабар вина, Еј! Он да љуби ту добру девојку. Јаој, тамо има браћу ка' и 'вамо, Леле, Мито, браћу ка' и 'вамо. Јаој, тамо има сестре ка' и 'вамо, Леле, Мито, сестре ка' и 'вамо. Јаој, кукавица често да га кука Леле, Мито, често да га кука. Јаој, морске змије очи да не пију Леле, Мито, очи да не пију. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 10а, стр. 18-19. [[Категорија:Тужбалице‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] bre1kwewg96z9wwa2g47qi86qhmq9nt 0 43247 121999 95113 2022-07-25T08:29:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде Леле, Јово, мрак по пољу паде Јаој, сви се људи у село збирају Леле, Јово у село збирају. Јаој, тебе нема да у село дођеш, Леле, Јово да у село дођеш — Јаој, млада ти је зелена травица Леле, Јово, зелена травица Јаој, мајка ти је та црна земљица Леле, Јово, та црна земљица. Јаој, отац ти је крст што је код главе Леле, Јово, крст што је код главе. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 10б, стр. 19. [[Категорија:Тужбалице‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 1pc4gn1keda17wgw0lmbl4mqmflgxd2 0 43248 122000 95115 2022-07-25T08:29:49Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Јаој, младожења крст што је код главе, Леле, Јело, крст што је код главе, Јаој, свекар ти је та црна земљица Леле, Јело, та црна земљица. Јаој, а свекрва зелена травица Леле, Јело зелена травица. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 10б, стр. 19. [[Категорија:Тужбалице‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 71w9f4umtmg12trph4zl1bbcyhv3bl2 0 43249 122007 95117 2022-07-25T08:34:18Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Љеља! Ми идемо к селу, Љеља! село се разбеже, Љеља! стој село не бегај: Љеља! не идем да робим, Љеља! тек идем да просим, Љеља! за брацу девојку. Љељо! У село идемо, Љељо! село се разбеже: Љељо! стој не бегај село, Љељо! не идем да робим, Љељо! тек идем да просим, Љељо! за нашега брата Љељо! за Николу ђака. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Косте Станковића тежака из села Шаркамена. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 20. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 5up9awubbhpcgvhpbr3ct2o9cv7c1mb 0 43250 121973 95124 2022-07-25T08:01:41Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Заспала једна девојка У свилани (припев) Под једно дрво багрено. Духнуше вихpи, ветрови Те окршише гранчице Од тога багрeн-дрвета, Те разбудише девојку. Стаде проклињат девојка: „Проклети да сте вихори, ветрови Што разбудисте девојку. Чудан сам санак уснила. Да златан прстен изгуби.” (несвршено). </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 41., стр. 39-40. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] cjfxwldxv2ezx6n0d28m1nlm05ozzz2 0 43251 121975 95127 2022-07-25T08:02:18Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Пошла Јуца, Лазаре! (припев) Пошла Јуца у вече код ујца Еј, Лазаре! (припев) Пошла млада Како ће да страда Скобише је тројица жандари: Један скида Са врата дукате, Други скида — С руке белензуке, Трећи каже: „Ти си моја Јуца.” Додаде јој Мараму са гројзем. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 43., стр. 40-41. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 0lc4mdjwcjwr9c0yp8i9ctvjpmoue3z 0 43252 121994 95130 2022-07-25T08:18:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> „Девојчице, турумчице, Ружо румена!” „Што ти са мном не беседиш, уста медена?” „Ја бих с тобом беседила, Не смем од мајке.” „А куд ти је стара мајка? Не било ти је!” „Отишла је у градину, Невен да бере.” „Повенуло њено срце, Ко моје за теб"!” „Подај мајци скорушице, Нека поједе, „Нека једе скорушице, Па нека цркне.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 44., стр. 41. [[Категорија:Посленичке песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] tchp11q6yhhejsfsji649g3o12xjjbe 0 43263 121980 95155 2022-07-25T08:09:08Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Има отац до два мила сина: Једног сина на науке дао Да научи оно ситно писмо, Други син се беше заволео Заволео са једном девојком Волели се пет месеца дана. Говори му она мила сеја: „Шта ће теби она бела вила, Бела вила из белога града?“ „Узећу је, могу и умрети.“ Па он леже јадан да болује Боловао је три године дана Боловао је и хоће умрети. Одлазила она мила сеја Омразила брацу и снашицу. Тад рекоше њему родитељи: „Чујеш ли нас наш рођени сине Просићемо т' ону белу вилу.“ И одоше том бијелом граду Да испросе ону белу вилу. „Чујеш ли ме убаво девојче, Да те просим за мојега сина, Мога сина, мога Димитрија.“ Одговара она бела вила: „Ја не могу њему љуба бити Јер је другу цуру испросио, Друга цура боља је од мене.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Живана Вучковићева, девојка из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 92., стр. 69-70. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 6y6659leae9fv5lh3p8gm3wohgqag7q 0 43264 122049 95156 2022-07-25T09:03:10Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Сеја брата на вечеру звала: „Хајде, брале, са мном вечерати.“ „Не мог сејо стобом вечерати, Већ ја хоћу љуба да ми будеш, Старој мајци она милa снајка.“ „Немој брале, тако да говориш Није било, нити ће да буде. Ти испрати до милога Бога: Ако капне оно рујно вино, Ја не могу теби љуба бити; Ако капне она бистра вода, Ја ти могу онда љуба бити.“ Кад су јутрос обоје устали На асталу она бистра вода Онда може брат сеју узети. Ал' говори она мила сеја: „Да препливаш ону мутну Дрину.“ До пола је беше препливао А од пола он се удавио. Викну сеја танко да попева, Пева мало па се забатали, Проли сузе низ бијело лице: „Хвала Богу, хвала јединоме: То је мени мој рођени братац!“ Жалила га за девет година, Терала је свакад своју правду. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 91., стр. 68-69. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] a3zyc6wjp8ioym7n08t3wwvdaa2do1f 0 43265 122048 95157 2022-07-25T09:02:51Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Вино пију Турци и кнезови Код прелепе Манде Иванове Бога моли Манда Иванова Да не дође Иван са дружином Докле Турци са брег не замакну Таман Манда у беседи беше Ето Иван иде са дружином Како иде, тако ми говори: „Чији коњи у јахар седели, Чији соко дуње обарао?” Заова снаху речју претицала: „Тако м' Бога Иван, мили брале! Синоћ су ти шуре долазили.“ „Кад су мени шуре долазили, Шта ће Манди сиње под ђерданом?“ „Тако м' Бога Иван, мили брале, Точила је вино из долине, Зато Манди сиње под ђерданом.“ „Муч', не лажи моја мила сејо! Кад би мени шуре долазили, Не би Манди сиње под ђерданом. Не би сиње под ђерданом било.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 90., стр. 68. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] s8d7l8hbz5y3r66bq3lc5w6oi4xy3nr 0 43266 122047 95159 2022-07-25T09:02:34Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Шетала Јана, мале, по винограду, мале По новом саду: У руци носи, мале, мараму с гројзем, У другој носи, мале, мараму с дуњке, На леђма носи, мале, то мушко чедо. Њу ми укобе, мале, до три трговца. Први трговац, мале, моје је гројзе, Други трговац, мале, моје су дуњке, Трећи трговац, мале, моја је Јана, Моја је Јана, мале, и мушко чедо. „Ој, Јано! Јано! мале, јагњешце младо Јагњешце младо, пиле шарено!“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 89., стр. 67-68. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] nww4vuifhn6gb99ql2j4onkhqimlx4r 0 43268 121984 95161 2022-07-25T08:12:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Овце чува Милош дете младо, Овце чува дванајест година, Заимао је дванајест хиљада, Н никоме штету не учини, И нико га није оглобио. Кад је било у недељу младу, Он ми нађе две лепе девојке; Ту је мало с њима постојао, Постојао, поразговарао, Док му овце за брег западоше. Упадоше у попову њиву; Што су мало штету учиниле, Па га више попа оглобио: На клас му је младо јагње уз'о А па на сноп овцу шиљеговицу, На крстину по једну стотину! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милена жена Милоша Ивића, тежака из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 87., стр. 67. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] b2nb4c44g33p0hywu8mm9lk1lxugjwl 0 43269 121983 110178 2022-07-25T08:12:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Пуче пушка из горице црне, Те ми уби три млада хајдука: Једнога је мајка ожалила, Другога је сеја ожалила, Трећег нема кој' да жали, Већ га жали под прстен девојка. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милена жена Милоша Ивића, тежака из села Јасенице. == Извор == * Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 67. * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 215. * Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 188. [[Категорија:Историјске песме]] [[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 7eqedtqz1b0pxzuzx51c5t5py902hxl 0 43659 122052 95941 2022-07-25T09:05:55Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> У Ивана у влашкога бана Једна ћерка за чудо је лепа Што је лепа, име јој је лепше Име јој је Ружица девојка. Кад говори кано бисер рони Кад се смеје кано сунце греје. (несвршено). </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Михајло Николић, прота, прет. Тим. дух, суда. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 61-62. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] pj9iwsrkmqgl3n47obw9hp56uz8fpcr 0 43660 122039 95940 2022-07-25T08:55:10Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Еј, Омpкох замркох. Тужно ми тужна земља (припев) Омpкох замркох. Еј, Градину радећи. Еј! Кад ја одох дома Еј, До троји просевци: Еј, Једни су из Ниша, Еј! Други су из града, Еј, Трећи су сељани. Еј! Ја њима говорим: Еј, Који сте из Ниша, Еј, У Ниш да идете, Еј, Киту да носите. Еј! Који сте из града, Еј. У град да идете, Еј, Киту да носите. Еј! Који сте сељани, Еј, Киту оставите, Еј, Киту оставите, Па дома идите. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Жика Недељковић, тежак из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 62. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] h2yl5dhtz8jrl40ej0w260duszf300p 0 43661 122017 95942 2022-07-25T08:39:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Синоћ неста цареве девојке, Повела слугу Радивоја, Слугу води, сама да не ходи: И понела три товара блага, Благо носи, путем да не проси; Понела је царев бели шатор, Шатор носи, на пољ' да не ноћи. То дочуше дворкиње девојке Па одоше цару те јавише Цари се је много дожалило Цар распрати ту његову војску Па распрати редом по земаља Да му нађе цареву девојку. Војска ишла редом по земаља Па је нашла цареву девојку. Девојка је цару говорила: „Иди царе, чувај твоју војску, Ја шта тражим, ја сам за ме нашла.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Мара из села Видровца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 62-63. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] p8oof6oqnct6af8ndnzihsyakis0idx 0 43662 122053 95943 2022-07-25T09:06:45Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ој, колико су дана у години, Толико је уз море градова, Нема лепша града од Леђана, И њега је Богдан саградио. Много је се дуга задужио, Па не може јунак да с' одужи. Имао је једну стару мајку, Па је мајци својој говорио: „Обувај се, мале, одевај се, Да те водим да те препродајем, Много сам се дуга задужио, Па не могу јунак да с' одужим. Имао сам девет воденица, Имао сам девет ваљавица, Па све сам их редом продавао, Не би ли се дуга одужио, Па не могу јунак да с' одужим.“ Ал' говори она стара мајка: „Бог те уби Богдане јуначе! 'Ко те није од људскога срама Зашт' те није од Божјега греха? Кад ти имаш своју верну љубу, Па је води па је препродаји, Па се јунак дуга ти одужи.“ Он отиде натраг натрагове Натрагове у своје дворове Па говори оној верној љуби: „Чујеш мене, моја верна љубо! Обувај се љубо, одевај се, Да те водим у нове пазаре, Да те водим да те препродајем. Много сам се дуга задужио, Па не могу јунак да с' одужим. Што сам имао девет воденица, Што сам имао девет ваљавица, Све сам љубо, јунак продавао, Па не могу опет да с' одужим.“ Послуша га она верна љуба, Па послуша Богдана јунака; Обула се и оденула се, Поведе је у нове пазаре, Поведе је да је препродаје; Никаква га коба не укоби, Укоби га Туре Игралија, Па питује Туре Игралија: Ој, Бога ти младо то трговче Куд си повео гиздаву невесту?“ Тад говори то младо трговче: „Ој, Бога ти, незнана делијо! Ја сам повео у нове пазаре: Саградио сам та Леђана града, Много сам се дуга задужио Па не могу јунак да с' одужим. Имао сам девет воденица, Имао сам девет ваљавица, И све сам их јунак продавао, Па не могу опет да с' одужим.“ Тад говори Туре Игралија Тад говори незнаној делији: „Ој, Бога ти, незнана делијо! Пошто цена гиздавој невести! Тад говори незнана делија: „Цена јој је пет стотин' дуката.“ Кад то дочу Туре Игралија, Да је тада благо небројено, И изброја пет стотин' дуката. Кад поведе Туре Игралија Кад поведе гиздаву невесту. Па пођоше путем да путују Кад зађоше кроза гору чарну Чудна тица у горици поји: „Ој, Бога ти, незнана делијо! Јеси л' им'о негде нека рода?“ Тад ми стаде гиздава невеста Па говори незнаној делији: „Ој, Бога ти, незнана делијо! Чудна тица у горици поји, Јал' сестрица јали мили братац?“ Кад то дочу Туре Игралија, Он ми стаде да је запитује, Запитује гиздаву невесту: „Ој, Бога ти, гиздава невесто! Да л' имаде негде нека рода?“ Ал' говори гиздава невеста: „Имала сам једна мила брата, Мила брата Туре Игралију, И њега су Турци заробили, Заробили, одавно одвели.“ Ал' говори Туре Игралија: „Ој, Бога ти, гиздава невесто! Да га видиш, да л' би га познала?“ Још говори гиздава невеста: „Да га видим ја би га познала.“ Тада рече Туре Игралија: „А по чему би могла га познати?“ „Рана му је на левом рамену, Младеж му је на десном образу.“ Кад то дочу Туре Игралија, Разви главу црним пиштимаљем, Па га позна она мила сеја, Познаше се братац и сестрица; И ништа јој није учинио, Само ју је три пут пољубио, Од жалости од велике милости. Кад с' опозна братац са сестрицом, Вратише се натраг натрагове; Што год може брже похиташе, Достигоше Богдана јунака, Па говори Туре Игралија: „Стани мало, Богдане јуначе!“ Кад то дочу Богдане јуначе, Осврте се да види који је. Тад говори Туре Игралија: „Ој, Бога ти, мој рођени зете!“ Па ми свуче свилену доламу, Па распростре на зелену траву, Па сасипа оно пусто благо, Кол'ко броји тол'ко забројава: „Ево теби Богдане јуначе! Ево теби мој рођени зете! Нека ти је просто моје благо, И бројено ка' и небројено, И да ти је просто моја сеја! Врат' се натраг мој рођени зете! Па се јунак дуга ти одужи, Па ми чувај моју милу сеју Ја јој нисам ништа ни чинио Опрости ме Боже, ти грешнога Само сам је три пут пољубио Као братац сеју у милости.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Михајло Станојевић-Пешић, кафеџија из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 63-65. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 2cfjh1tkfxw12a4hidbq5yg0lfyskgg 0 43663 122054 95944 2022-07-25T09:07:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Осу се небо звездама Звездане дане, (припев) Да мој мили брале! Осу се небо звездама И равно поље овцама Звездама нема Данице Овцама нема чобана До једно дете — Радоје И оно лудо заспало Буди га сестра Јелица: „Устани брате Радоје Овце ти за брег зађоше. (несвршено). </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Михајло Станојевић-Пешић, кафеџија из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 65-66. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] ep6rcsycd53yj90488z61yx1fxpjwnc 0 43664 122055 95945 2022-07-25T09:08:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Планино моја старино — леле! Планино моја старино! Доста сам по теб' ходио, Хајдучке чете водио. |- Хајдучки барјак носио. Многе сам мајке цвелио Цвелио мајку Јованову Заклах јој сина Јована: Па терам оца да пече — Отац га пече, па плаче; На терам сестру да пева — Сестра му пева па плаче, Па терам брата да свира — Братац му свира, па плаче, Па терам мајку да једе, Мајка га једе, па плаче. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Љуба жена Михајла (Мике) Станојевића, тежака из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 66. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 3k8r8qd8omrtc30o340fgwg502sa013 0 43665 121995 95949 2022-07-25T08:18:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> „Ој Јелице висока планино! Многи кажу да си каменита! Дал' ја могу преко тебе проћи? Са тебе се бео Шабац види, И по Шапцу шабачке девојке, И са њима млади Стеван шета: У руци му аршин сува злата, Што ми мери бедем и земљице.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 44., стр. 42. [[Категорија:Прелске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] ft2cnkviybbbh5f9k2s33klsrrj50vk 0 43666 121996 95950 2022-07-25T08:19:25Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Еј! Марко јаше коња преко поља Аман, Марко јаше коња преко поља, (припев) Еј! коњ му гази ружу до колена Еј! румен ружо, ја би тебе брао, Еј! али немам коме да те дајем: Еј! мајку имам, али је остарела, Еј! сејке имам, ал се разудале, Еј! љубу имам, ал је неразумна, Еј! на вро (оро) иде, али га не игра. Еј! pужу берем, у пазух је мећем, Еј! румен ружо што си увенула?” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 44., стр. 42. [[Категорија:Прелске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] jbj1q001jmo7qwt2nbwi4mpxzehuakc 0 43667 121976 95951 2022-07-25T08:03:05Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Дворе мела краљица госпођа Дворе мела па је љуто клела: „Еј, дворови, пусти му остали Од када ме мајка удомила Још ми није у двор преступила.” Таман она у говору била Допадоше материне слуге: „Хајде, хајде, краљице госпођo! Сад ти мајка три весеља гради: Братац Марко за девојку пош'о, Сеји Мари даровшије дошли Сеји Ружи просевци дођоше. „Стант те мало, материне слуге, Да ја идем у нова пазара Да ја купим до три лепа дара: Брацу Марку — коња оседлана Сеји Мари — од мака кошуљу, Сеји Ружи — од руже рукаве.” Кад пођоше тим белим дворима, И прођоше преко поља равна, Тада рече краљица госпођа: „Стан'те мало материне слуге, У вом пољу на тамњан мирише." Тад рекоше материне слуге: „Хајде хајде, краљице госпођo! Туна има траве тамњанице.” Кад стигоше у ту чарну гору, Тада рече краљица госпођа: „Стан'те мало материне слуге Мен' се чини да попови чате.” Ал рекоше материне слуге: „Хајде, хајде, краљице госпођо, Туна има птића ченовнића.“ Кад су стигли до тих белих двора: Браца Марка на носила носе, Сестра Мара под покровом лежи, Сестра Ружа с душом раставља се! Још говори краљица госпођа „Проклет' да сте материне слуге, Што ви мени право не казасте, Да не идем у нова пазара, Да не купим до три лепа дара, Већ да купим то црно оружје! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 44., стр. 43-44. [[Категорија:Прелске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 5exoljc0jv4b6psfkfslb54tgy3kqjz 0 43668 122038 95952 2022-07-25T08:54:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> „Ој, леле, сине Стојане, Хајд' да те мајка ожени.” — „Нећу се мајко оженим, Мило ме хајдук да будем, Хајдучко 'ружје да носим, Крваве ноже да пашем.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Жика Недељковић, тежак из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 44., стр. 44. [[Категорија:Прелске песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 0at8791fnda3qeo56y6ll1hv9exw2wd 0 43669 122043 95953 2022-07-25T09:00:40Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> „Каравилко! јеси л' дома? „Јесам дома — нисам сама, Дома ми је стари бабо, „Каравилко јеси л' дома? „Јесам дома — нисам сама, Дома ми је стара мајка. „Каравилко! јеси л' дома? Јесам дома — нисам сама, Дома ми је мили братац.” „Каравилко! јеси л' дома? „Јесам дома — нисам сама, Дома ми је мила сеја. Донес' оцу кола дрва Кола дрва па да спаваш, Донес' мајки до три брда, До три брда, па да спаваш, Донес' брату црну земљу, Црну земљу, па да спаваш, Донес' сеји до три момка, До три момка, па да спаваш.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 46. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 5lemkblyjwdjnbtc8utrg0r553pmy8l 0 43670 122024 95954 2022-07-25T08:45:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ој, љубићу бело луче Бело луче, шане, мори, Што на прозор пуче. Сад мој драги коња језди Коња језди, шане мори, Кроз гору зелену. Пред кафаном коло игра Коло игра, шане мори, Коло девојачко. И у колу верна љуба Верна љуба, шане мори, Њему верна љуба. „Љубо моја, где си ноћас Где си ноћас, шане мори, Где си ноћас била?” „У кафани, драго моје, Драго моје, шане мори, У меком јоргану. У кафани драго моје, Драго моје, шане мори, У меком душеку. У душеку, драго моје, Драго моје, шане мори, У горњем кревету.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 47-48. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 4zks5ri7nkgazmthjci8efokkvx1twn 0 43671 122026 95955 2022-07-25T08:46:20Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ој, три дуње, три јабуке, На орману труле, Гледајући, чекајући Да их Јулка мирише. (несвршено). </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 49. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] m80wd1kc4g6km8ug6w3znhli3o5ftfk 0 43672 122001 95956 2022-07-25T08:30:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Еј! чува овце убава девојка, Еј, за главом јој зумбул цвеће цапти, Еј, ја се маши зумбул да оберем Еј, јер сам мислио да ће за ме поћи, Еј, украо бих је ал' је мајка не да Еј, пред кућом јој бадем дрво расте Еј, ја се попех бадему на грану: Да закукам кано кукавица, Да преврнем кано ластавица, Не би ли се мајки дожалило, Да ме пушти где девојка спава. Ал' говори она етара мајка: „Цркни, пукни ти млађано момче, Не пуштам те за девет година. Неће старој мајки да с' дожали. Цркло, пукло то млађано момче. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 49. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 0rertyyy2hyxirxmpr0s230o6nvyrgz 0 43673 122021 95957 2022-07-25T08:42:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Сан ме ломи, сан ме громи Сан ми не доходи, Слушајући стару мајку За кога ме даје; Мајка даје, мајка да је За једног овчара, „Цркла, пукла, стара мале За овчара нећу, У овчара многе овце “ Ал' његове нису.” Мајка даје, мајка да је За једног свињара. „У свињара свиње грде Ал' га рано буде Цркла, пукла, стара мале За свињара нећу.” Мајка даје, мајка да је За једног плужара. „Цркла, пукла, стара мале За плужара нећу, У плужара црне руке - Ал' бела погача.” Мајка даје, мајка да је За једног жандара. „Цркла, пукла, стара мале За жандара хоћу! У жандара шарка пушка Ал' му кућа пуста.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Миса жена Станојла Петровића, тежака из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 50-51. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] fflah63fhz3k9yccxttizjnfkxod4vx 0 43674 122002 95958 2022-07-25T08:30:51Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Еј! шта то журба У горњем крају? Еј! да л' је свадба Да л' је кавга. Еј! нит је свадба Нит је кавга Еј! већ девојка Момка кара. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 51. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 766u1cuf4mtaypqh0uymwps3ntz3s1u 0 43676 122003 95960 2022-07-25T08:31:56Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Што омиле, што омиле Милошу девојка? А што му је, а што му је Курва омилела? Да л' по ходу, да л' по ходу Да л' по њеном роду? Нит' по ходу, нит по роду Већ по лепом разговору. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 51-52. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 92da46jd42mbh9ko6to8srmedeienyx 0 43677 122045 95961 2022-07-25T09:01:39Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Дмитар проси Мару прошеницу, Он је проси, она се подноси, Поднос Маро, поднос на делију! (несвршено) </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 52. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] rkodd0dfq6o4m85almj9oz0xyuw32p1 0 43678 121997 95962 2022-07-25T08:19:55Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Голуб гуче на пенџеру, Ја га не слушам, Чекам мило, чекам драго, Зајдно да слушамо. Драго ми је на далеко, У туђој земљи; И у Турској и Француској, Незнаној земљи. Оро игра у авлији, Ја га не играм: Чекам мило, чекам драго, Зајдно да играмо. Драго ми је на далеко, У туђој земљи; И у Турској и Француској Незнаној земљи. Катан расте у градини, Ја га не берем, Чекам мило, чекам драго, Зајдно да беремо. Драго ми је на далеко, У туђој земљи И у Турској и Француској Незнаној земљи. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 52-53. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 74c1kj27l8mllyyl6bh19hdysr6uj8m 0 43679 122004 95963 2022-07-25T08:32:25Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Прошетао се Митар млад, Прошетао се млад јунак, Преко нове чаршије, Покрај хладне механе. Спазила га Јелена, Племенита госпођа: „Сврати 'вамо Митар млад, Сврати 'вамо млад јунак! Вечеру сам зготовила, А постељу прострела.” Одговара Митар млад, Одговара млад јунак: „Не смем, не смем Јелено Племенита госпођo! Биће ту на Кошут краљ, Од те куће господар.” Одговара Јелена Племенита госпођа: „Не бој ми се Митар млад, Не бој ми се млад јунак! Није овде Кошут краљ, Ове куће господар; Отиш'о је Кошут краљ Отиш'о је он у лов.” Превари се Митар млад Превари се млад јунак. Па отиде Јелени, Племенитој госпођи, Племенитој Јелени На високе чардаке. Лов ми лови Кошут краљ Лов ми лови за дан два. Трећи дан је уловио, Па ми пође у дворови. Спазио га Митар млад Спазио га млад јунак. Па ми викну Јелену Племениту госпођу: „Чујеш мене Јелена Племенита госпођo! Ето дође Кошут краљ Од те куће господар.” Па говори Кошут краљ Од те куће господар: „Чујеш мене Јелена Племенита госпођo! Додај мени кључеве, Од тих наших ормана, Да отворим Јелена! На орману вратанца, Да ја видим, Јелена, Кога има у орману?“ Одговара Јелена, Племенита госпођа: „Деца су ти с играла, Кључеве ти потрла.” То не слуша Кошут краљ То не слуша господар. Чизмом лупа у орман, Да отвори тај орман; Орман му се отвара, Митар му се поклања. Ал' говори Кошут краљ Од те куће господар: „Шта ћеш туна Митар млад?” Слободи га Кошут краљ: „Не бој ми се Митар млад, Не бој ми се млад јунак! Кад сам био ка' ти млад, Ја сам био гори враг: Преко плота скакао, У коприве спавао. Туђе жене љубио, А девојке грлио.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 53-54. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] kg6kigawg779u8flmdl35dj7h7gcn41 0 43680 122005 95964 2022-07-25T08:32:46Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> „Бре Миљо, Миљо, Милице! Дам теби киту ружице. Кад теби кита повене, - Ти дођи, драга, код мене, Да твоје лице обљубим, Да теби киту променим.” — „Бре, не дам, не дам ђаволе! За синоћне једове. Где ти се синоћ сигра смо, На Петрове ливаде, Тамо ми прстен остаде. Бре, нађоше га сељани, Па метнуше га у глобу, Прстен је глоба — ми оба!” „Бре, Миљо, Миљо, Милице! Дам теби киту ружице. Кад теби кита повене Ти дођи, драга, код мене: Да твоју киту променим Да твоје лице обљубим.” — „Бре, не дам, не дам ђаволе! За синоћне једове: Где ти се синоћ сигра смо, На Петрове ливаде, Тамо ми гривна остаде, Бре, нађоше је сељани, Па метнуше је у глобу, Гривна ми глоба — ми оба!” „Бре Миљо, Миљо, Милице! Дам теби киту ружице. Кад теби кита повене, Ти дођи, драга, код мене: Да твоју киту променим, Да твоје лице обљубим.” — „Бре, не дам, не дам ђаволе! За синоћне једове. Где ти се синоћ сигра смо, На Петрове ливаде, Тамо ми ђердан остаде, Бре, нађоше га сељани, Па метнуше га у глобу, Ђердан ми глоба — ми оба!” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 54-55. [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] qxhiqw96ilktied6sqohv62z472x80b 0 43682 122022 96304 2022-07-25T08:43:17Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Стојан иде са орања, Бела Рада са шетања. Стојан дума белој Ради: „Ајде Радо, поћ за мене!” „Хоћу, хоћу млад Стојане! Ал' не могу ову вечер, Сад су мени много гости: Мајци браћа, мен' су ујци, Оцу сестре, мен' су тетке, Већ да дођеш другу вечер, Другу вечер по вечери.” Али Стојан то не слуша, Већ он иде прву вечер, Прву вечер по вечери Белој Ради на пенџери. Па погледа кроз пенџере, Рада седи до девера, До девера наваљена. Ту је мало постојао, Док ми зоре зазорише, Њега санци одолеше, Коња ноге заболеше. Он отиде у градину, Свеза коња за малину, Па ми леже у здравињак, Руке метну у босиљак, Танке ноге у страторак. Ту је мало поспавао, Док ми данак забелио. Отуд иде бела Рада Да набере росно цвеће, Да извије смиљне ките, Да накити све сватове: Све сватове и кумове, И кумове и старојке, И те ручне мил' девере Право иде у здравињак. Уварди је млад Стојане, Уварди је, појури је, Овде, онде да је стигне Достиже је на прелазу, Пољуби је по образу, Одсече јој беле дојке Па их даде хртовима: „Најте, јед'те, ви хртови, Сву ноћ сте ми гладни били, Дреждајући белој Ради Дреждајући белој Ради на пенџери.“ Одсече јој русу косу, Па је даде својем коњу: „Нај ти коњу росно сено, Сву ноћ си ми гладан био Дреждајући белој Ради, Дреждајући на пенџери!” Извади јој чарне очи, Па их даде својем коњу: „Нај ти коњу бистру воду, Сву ноћ си ми жедан био, Жедан био, белој Ради Белој Ради на пенџери.” </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Миса жена Станојла Петровића, тежака из села Речке. == Извор == * Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 56-57. * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 295-296. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Љубавне песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] fybf9op096dah95t7g844vg0j1pkysv 0 43683 122041 95968 2022-07-25T08:58:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Седајте, седајте Сви редом момци Давајте, давајте Кој, ведро вина; Радивој, Радивој (или како је име) Два ведра вина! Станислав, Станислав Три ведра вина!<ref>Ова се песма препева на седељкама и клакама: кад једна девојка препева другој кога момка, кога ова друга воли.</ref> итд. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милица уд. Станојла Јеремића б. тежака из села Смедовца. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 57. [[Категорија:Прелске песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 1roow8603jiyqb971jfda9y2btnb4y2 0 43684 122027 95969 2022-07-25T08:46:47Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Занишала се драгана, На танки, дуги конопци, Конопци ми се класнуше, Паде драгана у Дунав. Па ми говори тај бајо: „Пливај ми, пливај драгано, „Не могу, бајо, не могу, Руса се коса закачи, За танко ракит корење.“ Ал он јој опет говори: „Пливај ми, пливај драгано!“ „Не могу, бајо, не могу: Ноге ми се закачише, За ситно, дробно камење.“ Бајо драгани говори: „Пливај ми, пливај драгано!“ „Не могу, бајо, не могу Чедо низ Дунав отиде.“ Бајо јој опет говори: „Пливај ми, пливај, драгано!“ Докле ми на крај испливаш.“ Драгана баји говори: „Нећу ти, бајо, нећу Док ми не дође драги!“ Драги ми дође драгани, Али га узе бајо, Па ми га баци у Дунав! Мртву ми драги драгану, За десну руку извуче, И спусти драгу на траву. Бају ми сабљу потрже, Да драгог њеног посече; Ал сабљу узе му драли, Па њоме бају посече: Црна му крвца не паде, Не паде црна из грла, Две љуте змије падоше: Једна се вија, превија, У гушу њему да уђе; Друга с' усправља на ноге, Богу се моли и вели: „Мили ми Боже подај, Да мртва душа устане.“ „Бајо ми душу изгуби, Јер ми драгану погуби.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 57-58. [[Категорија:Прелске песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] hx1eixrj9yzts9nsb3o8a7ot84ewqr0 0 43685 122042 95970 2022-07-25T08:59:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Мара ми у град одлази, Паша на чардак сеђаше, Са белом руком климаше Лепој Мари говораше: „Хајде Маро да се потурчиш, Дајем ти пола пашалука, На висок чардак да седиш, Танку тефлију да предеш, На златно булско вретено.“ Мара паши одговара: „Нећу пашо да се потурчим, Да ми дадеш султан џамију, И у цркву да је претвориш, У којој ће српска деца Српска деца да се крштавају, Млади момци да се венчавају, Старе душе да се опевају.“ Паши Мара одговара: „Тако могу да се потурчим! Ал се паша тад заплака: „Одкуд може то да буде. Нит' је било, нит' ће бити, Црква да се од џамије, Од џамије турске гради.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милица уд. Станојла Јеремића б. тежака из села Смедовца. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 58-59. [[Категорија:Прелске песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] ikyndpy6526vdlbqadci4ozsuru7co0 0 43686 122006 95971 2022-07-25T08:33:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Петли пеше у зору, Једни пеше, други започеше. Устаните девојке Која до сад не уста Која рани, порани Две среће приграби. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца. == Референце == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 59. [[Категорија:Прелске песме‎ ]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] o7i67el4c74fj6lp94deupfj8v8jq1d 0 43687 122028 95972 2022-07-25T08:47:10Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> ''(Прва пролећна песма)'' Кукурек с брда виче: „Ожените ме!“ Никсичица руку пружа: „Одведите ме!“ Мајка јој се ноктом коље: „Не узмите је.“ - Љубичица цветом цвета „Обљубите је.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 60. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] ot3fvo224l3mxar5s2g3lhbvgur45t3 0 43688 122050 95973 2022-07-25T09:04:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> ''(Путничка)'' Високо дрво лад нема, Широко поље крај нема, Убава мома род нема, Дубока вода брод нема Ситно камење број нема. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Петар Поповић свештеник из села Речке. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 60. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 5bpqfa2mgwzy5l6rdwz96t0chor8wa3 0 43689 122034 95975 2022-07-25T08:51:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Висока јела лад нема Под јелом Јова болује „Болујеш Јово, хоћеш да умреш?“ „Болујем мајко, хоћу да умрем.“ ..................................... Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Широко поље крај нема. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Јула жена Ђорђа Лукића, тежака из села Шаркамена. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 60. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] ipek2d92bbrj2vpdkib36mpi1kxp4zf 0 43690 122046 95977 2022-07-25T09:02:09Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> ''(Путничка)'' „Кад ја умрем, мале, ви ме закопајте, Закопајте, мале, у поље широко, Закопајте, мале, крај друма голема, Закопајте, мале, до појас дубоко, Закопајте, мале, с аршином широко, Закопај ме мале, под жуту неранџу, Што ми има, мале, цвеће расцветано. Па код мене, мале, клупе наградите, Код главе ми, мале, ружу посадите, А код ногу, мале, бунар ископајте, - Ко год прође, мале, нек се ту одмори: Од умора, мале, на клупи нек седи, А од жеђи, мале, воде нека пије, Рад мириса, мале, ружу нек мирише.“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 61. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] pwa7utls016w1c9oc7pplh9qcf5eoiy 0 43691 122051 95978 2022-07-25T09:05:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Хај! Вита, вита јело, Ти високо растеш, Ха! Ти високо растеш, Далеко погледаш, Хај! На далеко гледаш, На сред Смедерева; Хај! Смедерево равно, Ту је моје драго, Хај! Иди, иди тамо, Поздрави овамо, Хај! Пшеница је зрела, Јерица презрела; Хај! Ал' је пожњевена И овршена, Хај! А девојке стигле, Стигле за љубљење. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Јован Станојевић прота окр. крајин. == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 86., стр. 61. [[Категорија:Српске лирске народне песме‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] nry28cjq68whxfk01s89v3smeld0o6l 0 43692 122023 110037 2022-07-25T08:45:08Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Хај, навал' мобо на крај да идемо, Хај, на крају је зелена ливада, Хај, у ливади јела пресађена, Хај, и под јелом вода изведена, Хај, и код воде убава девојка: Хај, свилу преде на златно вретенце, Хај, бисер ниже на орлово перце, Хај, кој” ће јунак најпре достигнути? Хај, он ће узет“ убаву девојку. Хај, навал” мобо на крај да идемо, Хај, на крају је јела пресађена, Хај, и под јелом зелена ливада, Хај, у ливади бунар воде ладне, Хај, и код воде момче и девојче: Хај, ту се оба млади заљубише, Хај, и мењаше гpивне и прстење. Док девојке певају ову песму добацио би који обешењак ову досетку: Хај, навал, мобо на крај да идемо, Хај, на крају је паучљива проја! и тако у шали и смеху весело продужују рад. '''У збирци "Чудно дрво"''' Навал', мобо, на крај да идемо! На крају је зелена ливада, у ливади јела пресађена, и под јелом вода изведена, и код воде убава девојка: свилу преде на златно вретенце, бисер ниже на орлово перце. Кој' ће јунак најпре достигнути, он ће узет' убаву девојку! </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре. == Извор == * Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 23., стр. 27-28. * Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 122. [[Категорија:Жетелачке песме]] [[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]] [[Категорија:Посленичке песме]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] i7hhtt07e70d6tagyejpevb3cm5apwo 0 43693 122008 95983 2022-07-25T08:35:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Свети Тудор коња води<ref>Тако раде у селу Рајцу, где сам и записао ову песму од Мијајла Стојановића земљоделца из истог села. У другим селима не играју ово коло, нити пак знају за ову песму.</ref> Коња води па говори: „Ој Николо млад Николо, Коло водиш ал' не гледаш, У кога си погледао Свакому си болест дао: Кому двадни, кому тридни, А јунаку три грознице; Јунаку си три грознице, Три грознице, три године: Те ти јунак ноге нема — Ноге нема да га носе, Руке нема да загрли — Да загрли мому младу; Уста нема да пољуби -- Да пољуби мому младу: Очи нема да погледа — Да погледа мому младу. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Цвета из села Рогњева. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 20. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 37u23j7xaft6xarsts41sdgds8wdweb 0 43694 122013 95984 2022-07-25T08:38:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Кога нема на рану да дође, Њему капа прегорела, Није мало, ни па много: - Кол'ко врана да пролети, И сво јато да проведе. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Мара из села Видровца. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 21. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 6oxj1xwly6bql143p770577kf41iole 0 43695 122018 95985 2022-07-25T08:41:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Кога нема на рани, Немамо га на јави. Месечина, тавнина Слази доле у поље Да беремо конопље, Да вијемо конопце, Да вешамо момчаде: Кога нема на рану, Да дође, да дође. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Миса жена Станојла Петровића, тежака из села Речке. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 21-22. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] r5hizsjerkm48288sr3jslvdtg01xy5 0 43696 121986 95986 2022-07-25T08:14:29Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Огањ гори на планини, И код огња три овчара, Сва тројица гологлави: Један жали стару мајку, Други жали милу сеју, Трећи жали верну љубу. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 22. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] f0hsfc0rtltbwmmtwtvit0u32rhi8ou 0 43697 122019 95987 2022-07-25T08:41:41Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Ој, младенци, честити вам венци, Вама венци а нама младенци. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Миса жена Станојла Петровића, тежака из села Речке. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 22. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] sbqag3qwbmlmwytmvpsj4fxu7pjehrf 0 43698 122014 96305 2022-07-25T08:38:47Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Иде Рада са белила,<ref>Место где се платно бели.</ref> Стојан иде са орања: „Стан, почекај бела Радо, Да те нешто верно питам: Какви теби гости дошли?“ — „Мајци сејке, мен' су тејке, Мајци браћа, мен' су ујци.“ Стојану се неверица, Неверица лака чини, Па отиде по вечери, По вечери на пенџери. Рада стоји уз девери!! Како се је наљутио, До три пут је ускочио, У градину где је дошла Рада цвеће да набере, Да накити те девере. Стојан скочи главу јој отсече. — „Ој Стојане, ти Стојане, Кад си мени ноге оставио: Ја ћу опет светом ићи, Ја ћу опет главу наћи; Јер ја имам и за 'вицу, И за 'вицу из горице, Из горице танку вилу.“ Ал он скочи ноге јој отсече Беле ноге до колена Беле руке до рамена: — „Ето т' Радо бела света, Ја ћу лако и без тебе, А како ћеш ти без света, Кад си веру погазила?“ </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Мара из села Видровца. == Напомене == {{reflist}} == Извор == * Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 22-23. * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 296-297. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] 27pk20r7zm3me0qcw0ar8mhrkdcvkpz 0 43699 121987 95989 2022-07-25T08:15:16Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Огањ гори на планини, Тавна ноћ (припев) И код огња три овчара: Једно Јован друго Стојан, А треће је млад Радосав. Реч ми дође Радосаву: - „Ајде д' идеш на седељку, Разболе се танка Милка, Чекајући Радосава.<ref>За ову песму не бих рекао да се пева на рани и ако ми је баба Мара, из села Видровца, од које сам ову песму записао, рекла да се пева, јер сам текст песме јасно показује да је ова песма седелачка. Ја сам је овде уврстио једино с тога што ми пок. баба Мара рече: да се више на рани пева него на седељкама.</ref> </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 23. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] p9fj09qztj2kcrd8lih5cs1uf311dvf 0 43700 122009 98021 2022-07-25T08:36:18Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Никола се на рај навалио, Па од раја у пак'о гледао, А у паклу Јела удовица. Он упита Јелу удовицу: „Шта си грешна Јело удовицо Те ти млада у том паклу гориш?“ Одговара Јела удовица: „Трипут сам се млада удавала, Сва три пута за удовце ишла, Застала сам троје сирочади: Које ми је хлеба поискало. А ја сам га земљом нахранила; Које ј' рекло: „опаш мене мале“, А ја сам га змијом опасала; Које ј' рекло: „дај ми воде мале“ А ја сам га једом напојила — Зато млада ја у паклу горим“. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Цвета из села Рогњева. == Напомене == {{reflist}} == Извор == * Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 23. * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 273. [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] rw4yzmc1r322rwfdzkwq7cgti10ccw1 0 43701 122010 95991 2022-07-25T08:36:39Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Чије је цвеће, мори, најлепше? Ђурђево цвеће, мори, најлепше. Долете пчела, мори, од мора Донесе гласе, мори, од Бога: Овога лета, мори, берићета, Пшеница бела, мори, родиће, Амбаре наше, мори, пуниће, Лоза ће вино, мори, родити, Бачве ће наше, мори, пунити, Срца ће наша, мори, веселит. Чије је цвеће, мори, најлепше? Ђурђево цвеће, мори, најлепше. Долете пчела, мори, од мора, Донесе гласе, мори, од Бога. — „А шта има, мори, у гласу? Достало јагње, мори, без мајке, Остани и ти девојко, Ко што сам и ја, мори, остало.“ Чије је цвеће, мори, најлепше? Ђурђево цвеће, мори, најлепше. Брала га Ђурка, мори, девојка, Ђурђу га на скут, мори, намеће, Ђурађ га од скут", мори, одмеће, „Ни моје цвеће, мори, Ђурђево, Ни моја Ђурка, мори, девојка.“ Чије је цвеће најлепше? Ђурђево цвеће најлепше. Долете пчела од мора, Донесе гласе од Бога, Са чим је лето богато: Са они млади јагањци, С јагањци и млади телаци. Са чим је лето богато? Са здрављем лето богато. Са чим је лето богато? С телаци лето богато. Са чим је лето богато? С јагањци лето богато. Са чим је лето богато? С пчелама лето богато. Са чим је лето богато? С пшеницом лето богато. итд. </poem> === Имена лица од којих су забележене песме === Баба Цвета из села Рогњева. == Напомене == {{reflist}} == Извор == Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 11, стр. 24-25. [[Категорија:Песме на ранилу‎]] [[Категорија:Народне песме у Крајини]] bzfulhdxii31eyfv7dmkffyn20bw8yl 100 46696 121947 118744 2022-07-24T22:29:23Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јелена Ј. | презиме = Димитријевић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1862 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Јелена Ј. Димитријевић''' (1862—1945) била је српска књижевница. | слика = Биста Јелене Ј. Димитријевић.jpg | опис_слике = | википедија = Јелена Ј. Димитријевић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Ариф-бег и Стамболка]] * [[Позна јесен]] * [[Сиромах сам (Јелена Димитријевић)|Сиромах сам]] * [[Хајдемо!]] * [[Измирење]] * [[Лутајте мисли]] * [[Мртва љубав]] * [[Да л' те волим?]] * [[Порука (Јелена)|Порука]] * [[Њена звезда]] * [[Заклетва (Јелена)|Заклетва]] * [[Сањалица]] * [[Лири]] [[Категорија:Јелена Ј. Димитријевић|Јелена Ј. Димитријевић]] [[Категорија:Српски књижевници]] 8csjgnahybkoe773njll4d2ttrfc4s3 0 47816 121941 105559 2022-07-24T22:02:28Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Тамара | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов | преводилац= Ристо Ј. Одавић | година=1899 | белешке= }} <poem> У Дарјалском дубокланцу, Где кроз маглу Терек бије, Црна као стење под њом Старинска се кула вије. Царице је, зле Тамаре, Ова кула вита, те́сна. Тамара је анђ’о лепи Ал’ ко демон зла и бесна. А кроз маглу полуноћну Сија огањ — пурпур сами; Он путнику поглед скреће И на ноћни одмор мами. И Тамарин глас се чује, Глас пун жеље и пун страсти; Свемоћна је чар у њему, Непојамне пун је власти. На глас ма̑мни к њојзи хита Купац, ратник, пастир дерни.... Пред њиме се врата шире И прима га евнух верни. А на одру чудно меком, Пуна злата и рубина, Она чека.... Пред њом кипе Два пехара пуна вина. И сплићу се топле руке, На уснама усне горе; Чудновати, дивљи звуци Целу ноћ се туна оре. Ко стотина да је дошла Младих људи, лепих снаша На сватовску игру ноћну Ил’ подушје богаташа. Али тек што светлост јутра По горама зраком сине, У кули је мир и тама — У тренутку пир умине. Само Терек Дарјал дере И с грмљавом кроз крш рије; Вал на вал се с пеном пење, Вал се с валом брзо вије. И у плачу мртво тело Ужурбани носе даље.... А са окна бела слика Последње му „Збогом” шаље. Опрашта се пуно нежно, А глас јој је сладост права, Ко да усхит за нов сусрет И љубљење изражава. </poem> == Извор == 1899. Нова Искра. Година 1, број 1, страна 11. == Упореди == * [[Тамара]] {{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}} [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Михаил Љермонтов]] [[Категорија:Ристо Ј. Одавић]] [[Категорија:1899.]] 3o3sqdi52bcnn1wrvwp5il47vqpoyqz 0 49388 121934 111086 2022-07-24T18:30:01Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980. '''COBISS.SR-ID - 39383303''' <small> (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/39383303)</small> == А) МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА == === I. Обредне и обичајне песме и игре === ==== 1. Календарсхе песме и игре ==== ===== а) Песме и игре зимског циклуса ===== Песме и игре зимског циклуса заступљене су само једним примером. То је песма која се пева на Бадње вече, за коју, и поред тврђења казивача да је везана искључиво за ту прилику, мислимо (судећи по тексту) да је општије примене. Осим ње пронашли смо и изесне остатке обреда "сировара", (детаљан опис обреда налазк се у одељку Остаци игара везаних за обреде, док је музика која је за њега била везана, потпуно заборављена. * 1. [[Проклет да је мори нане]] ===== б) Песме и игре пролећног циклуса ===== У песме и игре овог циклуса убрајају се следеће: копачке (за које је проф. Васиљевић рекао да започињу пролећну сезону), против града и лазаричке. * 2. [[Девојка је расла]] * 3. [[Сирова субото, градева сестро]] * 4. [[Дете гризе јабуче]] * 4а. [[Овде лани дођомо (4а)|Овде лани дођомо]] * 5. [[Седи ђаче на ливадче, доз, доз]] * 5а. [[Два се млади огледују, доз, доз]] * 5б. [[Чубричица, девојчица, доз, доз]] * 5ц. [[Девојчица цркву мете, доз]] * 6. [[Соко лети високо, Лазаре]] * 6а. [[Седи момче крстато, Лазаре]] * 6б. [[Гризе дете јабуче, Лазаре]] * 6ц. [[Староградче, невенче, Лазаре]] * 7. [[Ластавиченце, летно пиленце, доз]] * 7а. [[Игличе венче, доз, над воду цвати]] * 7б. [[Игличе венче, доз, над воду цв’ти]] * 7ц. [[Ластавиченце, доз, по небо лети]] * 7д. [[Ова је кућа, доз, много богата]] * 7е. [[Ој кућо богата, доз]] * 7ф. [[Извише село, свил'но језеро, доз]] * 8. [[Јетрвице, сестрице]] * 9. [[Извир вода извирала (9)|Извир вода извирала]] * 9а. [[Димитрија вино пије]] * 9б. [[Бре Илијо, млад гидијо]] * 9ц. [[Седи Доста на високо]] * 10. [[Лудо, младо коња игра]] * 11. [[Море момче, младо момче (11)|Море момче, младо момче]] * 12. [[Мори Бојо, бела Бојо]] * 12а. [[Помоз' богу, рамни двори]] * 13. [[Трепетлико девојко]] * 14. [[Овија двори доз, рамни, широки]] * 14а. [[Стар Коста седи доз, меке постеље]] * 15. [[Ластавичичка по небо лети]] * 16. [[Море Марко, пијан Марко, доз, доз]] * 16а. [[Цркву мете танка Анка]] ===== в) Песме летњег циклуса ===== У ову групу се убрајају: пчелске, додолске и жетварске песме. Пчелске песме су заступљене само једним примером. „Ројење пчела је, по народном веровању, најбољи знак да је почело лето. Приликом хватања пчелињег роја на дрвету око куће, у воћњаку или забрану, певају се песме мађијског карактера, тзв. пчелиње песме. Под граном на којој се ухвати рој подноси се празна трмка (кошница) замирисана матичњаком или босиоком да у њу сиђе матица и поведе свој рој за собом<ref>Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Београд 1960.</ref>.“ * 17. [[Мат, мат, твоја кућа мато]] За разлику од лазаричког обреда, који је сачувао и кореографске и музичке елементе, код додолског обреда сачуване су само додолске песме, док је од кореографских елемената остао само скок и окрет (детаљан опис обреда налази се у одељку Остаци игара везаних за обреде). * 18. [[Ситна роса да зароси]] * 18а. [[Дај ми боже ситну росу]] * 19. [[Ситна киша да зароси]] * 19а. [[Да зароси ситна роса (19а)|Да зароси ситна роса]] Жетварсхе песме завршавају циклус летњих песама. Некада су биле обредне, али се данас њихов обредни карактер изгубио. Певале су се почев од поласка на њиву, током рада, све до поласка кући. Многе од њих су испуњене љубавним осећањима па се певају и као љубавне и свадбене. Под утицајем све веће примене механизације у обављању сеоских послова (употреба жетелице) опе престају да буду везане за процес рада и углавном се изводе на „крчми" — гозби којом се завршава жетва. * 20. [[Постој слунце, рано не заоди]] * 21. [[Сви аргати постат терав]] * 21а. [[Ој Невене шестореде]] * 21б. [[Широко је бањско поље]] * 22. [[Ружица се развила (22)|Ружица се развила]] * 23. [[Хајде удавај се, мори Ђермано]] * 24. [[Недељко, Недељко море брњаре]] * 25. [[Широко је врањско поље]] * 26. [[Седи мома у ливаде]] * 27. [[Зајди, зајди јасно слунце]] * 28. [[Изгоре гора зелена (28)|Изгоре гора зелена]] * 29. [[Јагње блеје Стојане, мори тамо доле]] * 30. [[Вазда жњејеш Јано]] * 31. [[Што ми је мерак пољак да биднем]] * 32. [[Пије ми се шљивовица]] * 33. [[Синоћ ми је, лале мој, долазио Гојко]] * 34. [[Излегла Јана јо поље]] * 35. [[Море зајде слунце међу две планине]] * 36. [[Море зађе сунце међу две планине]] ===== д) Песме јесењег циклуса ===== У песме јесењег циклуса убрајају се песме које се певају на „предилкама". „Предилке" („седењке") јесу радни, претежно женски скупови, који почињу од 19. агвуста (у народу познатог празника Преображење) и трају до зиме. * 37. [[Стано мори, сву ноћ си ми на руку спавала]] * 38. [[Што Марава мутна тече]] * 39. [[Сву ноћ је Јана седела]] ==== 2. Некалендарске песме ==== ===== а) „Стрижбајске" песме ===== „Стрижбајске" песме се изводе уз обичај познат у народу под називом „стрижба", а то је породично весеље поводом првог шишања новорођеног детета. Обавља га кум који је крстио дете. „Овај обичај обележавао је завршетак циклуса обреда увођења детета у породичну и сеоску заједницу.<ref>Видосава Николић-Стојанчевић. Врањско поморавље, Београд 1974.</ref>” * 40. [[Стрижи куме, младо кумашинче]] * 41. [[Море прна сокол]] ===== б) „Свадбарске" песме ===== Свадба је једиа од најлепших, најстаријих и највише извођених обреда. Изводи се током целе године, али је сеоско становништво одгајкпда обавља у јесен, када је после убране летине економски најјаче. „Свадбени церемонијал је читава сељачка опера која започиње у зору, а негде и раније, па траје по неколико дана. Поваздан звони кућа од песама, шале и смеха, а највише код сватова у гостинској соби."<ref>Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја. Београд 1960.</ref> По месту где се певају, а и по садржају, „свадбарске" песме се могу поделити на песме које се изводе у току припремања свадбе (у момачком и девојачком дому) и на оне које се изводе на самој свадби. Велика је садржинска разлика између песама које се певају у момачком и девојачком дому. Док су прве испуњене радошћу (песме бр. 49а, 61), друге обилују извесним носталгичним елементима (песме бр. 49б, 59, 62). На свадби се изводе песме различитог садржаја и одражавају разна расположења. Док иду по „снашку", сватови певају: Сву ноћ одим ништа не наодим, а на зору невеста си нађох (песма бр. 66) и многе друге песме у којима се огледа њихово весело расположоње. И довођење „снашке" у нови дом пропраћено је песмом (песма бр. 58). Многе песме садрже и хумористичке елементе. Један од њих се односи и на некадашњи обичај да се девојке удају за много млађе момке (песма бр. 68). * 42. [[Не ли те жалба мори девојко]] * 43. [[Ој Стојне, Стојне, руса невесто]] * 44. [[Трешња се од корен корњаше]] * 45. [[Девојче, девојче, не стој спрема мене]] * 46. [[Оро се вије крај манастира]] * 47. [[Роса роси нане, чума бије]] * 48. [[У село море, кавга голема]] * 49. [[Ој девојко, убава девојко]] * 49а. [[Бричи ми се млади младожења (Бујановац)|Бричи ми се млади младожења]] * 49б. [[Викни девојко, заплачи]] * 49ц. [[Анђелино моме, што си наљутена]] * 50. [[Роса роси нане, више село]] * 51. [[Кад пијемо, а што не певамо?]] * 52. [[Дођоше Спанци за дање]] * 53. [[Ој приђи, дођи Јелено]] * 54. [[Облагала се Петкана (Бујановац)|Облагала се Петкана]] * 55. [[Заплакала моја драга]] * 56. [[Бог да го убије мамо, што ме удадоше]] * 57. [[Море сал пијемо, а што не певамо]] * 58. [[Огрејала сјајна месечина (Бујановац)|Огрејала сјајна месечина]] * 59. [[Трешња се од корен корнеше]] * 60. [[Јубава, добрај девојко]] * 61. [[Море збирајте се младожењски момци]] * 62. [[Море нана има сал једно девојче]] * 63. [[Море зададе се тамна јоблачина]] * 64. [[Имала мама ћери убаво]] * 65. [[Трешња се корња, корњаше]] * 66. [[Сву ноћ одим, ништа не наодим]] * 67. [[Гугутка гука у гору]] * 68. [[Море Нешо, Нешо, мамина калешо]] * 69. [[Море враћај коња, Абдуд Ћерим аго]] ===== в) Успаванке ===== Као што и сам назив каже, управанке се певају кад се успављују — „унишавају“ деца. Још Вук је записао да су оне код српског народа веома ретке. Да ли из стида или веровања да то „не слути на добро" и људи у околини Бујановца ретко су нам их певали. * 70. [[Спи ми, спи ми пиле]] * 71. [[Заспало ми џелепче]] * 72. [[Ај нуне, нуне]] * 73. [[Лула, лула, лушка, на Мараву крушка]] ===== д) „Службарске" песме ===== „Службарске (славске) песме су пригодне, тј. везане су за славу — пагански обичај који је под своје окриље узела црква. За њих би, због тога што се слава слави сваке године у исто време, скоро могли рећи да припадају календарским песмама. * 74. [[Јеребице, препелице]] * 75. [[Димитрије вино пије]] * 76. [[Запој ми слуго, море Манојло]] * 77. [[Зеленова кућа, нон мори, бумбе растураше]] * 78. [[Славу слави Краљевићу Марко (Бујановац)|Славу слави Краљевићу Марко]] * 79. [[Јаребичице, препеличице]] * 80. [[Марко слави светога Николу]] * 81. [[Ленче, невесто убава]] * 82. [[Марко слави стар светог Николу]] * 83. [[Облагале се море, девет овчара]] * 84. [[Запевала сојка птица, мисли зора је (Бујановац)|Запевала сојка птица, мисли зора је]] === II Права (чиста) лирика === ===== а) Љубавне песме ===== Љубавне песме су најизразитији пример праве лирике. "Наша народна поезија има много песама о љубави. Оне су најлепше од свих, најтоплије, најнежније и најдирљивије. У њима се износи љубав онаква каква се јавља у животу, у доба хад су песме настале. То је поетски реализам, сјајно стиховање, понегде мало идеалисано, с танким слојем романтичког варака. Љубав се у народној поезији показује у разним врстама и неједнаким ступњевима. Она је, како каже једна арапска изрека, час у осмеху, потом у речи, па у обећању, најпосле у љубавном састанку." (Ј. Продановић). * 85. [[Учи ме, мајко, карај ме (Бујановац)|Учи ме, мајко, карај ме]] * 86. [[Умреја братко Ђорђија]] * 87. [[Кичице, бујна лободо]] * 88. [[Анђелина воду лила]] * 89. [[Облагале се момче и девојче]] * 90. [[Жали Заре да жалимо (Бујановац)|Жали Заре да жалимо]] * 91. [[Павлино моме, море Павлино]] * 92. [[Појдем по пута, пут каменита]] * 93. [[Спава ми се мајко мори, на тој црно око]] * 94. [[Омиле ми јагодо, у село девојче]] * 95. [[Излези Видо мори, чудо да видиш]] * 96. [[Гајтане моме, мори Гајтане]] * 97. [[Отварај ми бело Ленче, вратанца, портанца]] ===== б) Момачке песме ===== * 98. [[Покрај, покрај Рушке немој се удавиш]] * 99. [[А бре Јане, загорјане]] * 100. [[Пилето ми пева, рано, на сабајле]] * 101. [[Ој девојче, ој ђаволе, сањаш ли ме мене?]] ===== в) Девојачке песме ===== * 102. [[Стој бре момче, не бегај]] * 103. [[Свака птица на гранчица, пева песму веселу]] ===== г) Чобанске песме ===== * 104. [[Заспало момиче брегом на камења]] * 105. [[Шумај се горо, листај се]] * 106. [[Ој Стојане, море млад чобане]] * 107. [[Терало Стојне говеда]] ===== д) Печалбарске песме ===== * 108. [[Дилмилтана џанум болна лега]] * 109. [[Каранфил се на пут спрема и пева]] ===== ђ) Песме у ору ===== У песмама у ору или, како их у лругим храјевима иазивају, игре с певањем, синтезом музике, поезије и покрета, најјасније се изражава синкретичност и веза са обредном лириком. * 110. [[Девојче бело, црвено]] * 111. [[Вијена, лоза зелена]] * 112. [[Скоро сам коња коваја]] * 112а. [[Тодоро, лепа девојко]] * 113. [[Једна је ћера у мајци]] * 114. [[Дено, Магдалено]] * 115. [[Мил-Милада седела под 'лада]] * 115а. [[Ја се дадо петнајест године]] * 116. [[Што се сија, нане, доле у ливаде]] * 117. [[Бре девојче, кумановче]] * 118. [[Николо, гајле големо]] * 118а. [[Николо, гајле големо (118а)|Николо, гајле големо]] * 119. [[Китице, дадице, не ми л'жи брата]] * 119а. [[Милево, девојко, куде данас беше?]] * 120. [[Оздол иде Доне, бело Раде]] * 121. [[Алтано, кадано]] * 121а. [[Ој, Лено, Лено, гајлено]] * 122. [[Ој, Стојно, Стојно, руса невесто]] * 123. [[Ој Стојане, Устријане]] * 124. [[Здравче, венче, цвеће миришљаво]] * 125. [[Изникна ми, нане, мори, т'нка коноплика]] === III Песме eпског сaдржаја === * 126. [[Планино моја, трудбино]] * 127. [[Ај, има нана једно мушко дете]] * 128. [[Море, запали се црни Травник]] * 129. [[Вино пије Видово јуначе]] * 130. [[Груја си тражи, море то Јане]] * 131. [[Дај ме, мамо мори, за 'ајдук Николцу]] * 132. [[Облага се туре Осман ага]] * 133. [[Море седи Видим, пије рујно вино]] * 134. [[Што кучиња лајат, мори Јелено моме]] * 135. [[Море, зададе се црни облак]] * 136. [[Qu more Rexho dil te sana]] * 137. [[Ani shkoj maqina ori nane]] * 138. [[Quni shkon sokakut-o]] * 139. [[Oj Lulija jon me limona-o]] * 140. [[Nau nis dasma per mcu nise]] * 141. [[Ani moj hatigje]] * 142. [[Kjo fuska Banatit nane]] * 143. [[Italija o qna asht trenue]] * 144. [[Ushtari ne luft ka nise]] * 145. [[Хајде, хајде Фато, гостинка те лавтут]] * 146. [[Ћерде, со ћерде]] * 147. [[Мули девла ми ћорури дај]] * 148. [[Хеј, андре шума даје, о Тига ваћери]] * 149. [[Ајде, ајде мори Нвџибе, јано баре реза]] * 150. [[Ту ја хатар, ме јо хотар]] * 151. [[Јовај кућа комината, доз, доз]] * 152. [[Писан Перо писмо пише, доз, доз]] * 165. [[Со пиреја ћаје, пале паде]] * 166. [[Лададја Весељи трин ворда канави]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Народне песме и игре у околини Бујановца]] hoeh4awjm5iks172s9rnpbjp0ie81ms 0 52007 121935 113634 2022-07-24T18:36:19Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Заспало ми лаленце]</big>''' }}</center> Заспало ми лаленце, На татково коленце, На мамино криленце. Мајка си га љубеша, Па таг си га будеше: {{стих|5}} Дигни ми се лаленце, Лазарице прођоше. Те ти песму певаше.}} == Референце == {{reflist}} === Напомене === * Вела Стојановић, Црна Трава ===Извор=== * Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 29. [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Народне песме лесковачког краја]] rvlcv4q505hu693vpp9a3rqk5tleaj7 100 54290 121944 121299 2022-07-24T22:12:34Z Wlodzimierz 28 /* Дела */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Божидар | презиме = Черовић | иницијал_презимена = Ч | годинарођења = 1874 | годинасмрти = | опис = Др '''Божидар (Божо) Черовић''' био је филолог и књижевник. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[У зиму]] * [[Сјећаш ли се]] * [[Српкиња (Божидар Черовић)|Српкиња]] * [[Зорки]] * [[На глас смрти Војислава Ј. Илића узор-пјесника српског]] * [[Рањен орао]] * [[У српском Елизијуму]] * [[Поноћ (Божидар Черовић)|Поноћ]] * [[Сањање]] * [[Једна суза (Божидар Черовић)|Једна суза]] * [[Караулски цвијет]] * [[Домовини (Божидар Черовић)|Домовини]] * [[Иза сна]] * [[Симу Милутиновићу]] === Друга дела === * [[Калуфи]] * [[Неколико писама из Карађорђева устанка]] * [[Босански омладинци и сарајевски атентат]] * [[Сима Милутиновић, Сарајлија. Живот и рад пјесников]] [[Категорија:Божидар Черовић]] [[Категорија:Српски књижевници]] 48yvwzr83zczb5i4hnkzfmtmqfxwmvh 100 54307 121943 121762 2022-07-24T22:04:57Z Wlodzimierz 28 /* Преводи */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Ристо Ј. | презиме = Одавић | иницијал_презимена = О | годинарођења = 1870 | годинасмрти = 1932 | опис = '''Ристо Ј. Одавић''' (1870-1932) био је српски гимназијски професор, књижевник, драматург Народног позоришта у Београду, шеф Пресбироа Министарства иностраних послова, политичар, народни посланик, начелник Уметничког одељења Министарства просвете, управник Државне Архиве, културни радник, документариста. | слика = Rista Odavic, Podne br.1, 10. mart 1924.jpg | опис_слике = | википедија = Риста Одавић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Буди храбар...]] * [[Судбина (Одавић)|Судбина]] * [[Људско браство]] * [[Не клони (Одавић)|Не клони]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Преводиоци]] == Преводи == * [[Кад се двоје...]] * [[Љубав (К. Романов)|Љубав]] * [[Свршио си пут живота!]] * [[*** (Спустиле се ноћне сени)]] * [[Тамара (Љермонтов)|Тамара]] l5hx5b59hwi6bycphrl4z3y57d4cj38 100 54353 121950 121837 2022-07-24T22:47:02Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Војислав В. | презиме = Рашић | иницијал_презимена = Р | годинарођења = 1869 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Војислав В. Рашић''' био је српски књижевник, преводилац, правник, дипломата и соколски вођа. | слика = | опис_слике = | википедија = Војислав Рашић | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Јунак нашега доба]] * [[Војиславу (Војислав В. Рашић)|Војиславу]] * [[Женидба Чубре Чојковића]] * [[У албум (Војислав В. Рашић)|У албум]] * [[Посланица]] == Преводи == * [[Клетва (Атанасије Христопул)|Клетва]] * [[Краљева милост]] * [[Спаситељка]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Војислав В. Рашић]] 5l7m9qm0mvxtx7jz2z4765lzvlmltii 0 54461 121912 121899 2022-07-24T14:42:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Напомене</big>''' }}</center> 1. Упореди Н. Шаулић: Српсkе народне песме, књ. I, св. 4. Београд, 1936, стр. 29; М. Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1. Београд, 1950. стр. 300. 2. Упор. Н. Шаулић: наведено дело, стр. 29. 3. Упор. Н. Шаулић: нав. дело, стр. 57. 4. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, Београд, 1960, стр. 260. 5. Упор. Н. Шаудић: Српске народне пјесме, књ. 1, сз. 2. Београд, 1925, стр. 37. 6. Упор. Српске народне пјесме из необјављених рукописа В. Ст. Караџића, књ. I. САНУ. Београд, 1973, стр. 78; М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 87. 7. М. Васиљевић: нав. дело, стр. 170. 8—17. Упор. Т. Р. Vukanović: Shepherd Call Songs in the Balkans - Folklore Volume 72, Магсћ 1961, str. 311—315. 18. T. П. Вукановић: Певање народних песама уз оkретање тепсија. Гласниk Музеја Kосова и Метохије, књ. I. Приштина, 1956, стр. 133; упоr. И. С, Ястребов: Обычаи и пьсни турецкихь Сербоз. Спб. 1886, стр. 187; М. Васиљевић: Југословенски музични фолклор I, стр. 322—323. 19. Упор И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 172. 20. Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. 1, св. 2. Београд, 1926, стр. 62. 21. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака. Београд, 1953, стр. 81. 22. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 132—133. 23. Т. П. Вукановић: Студије из балканског фолклора III. Врањски гласник књ. VII (1971), стр, 195; упор. Н. Шаулић; Српске народне песме, књ„ I, св. 4. Београд, 1936, стр. 108; В. Ст. Караџић: Српсне народне пјесме књ. I. Београд, 1969, стр. 121. 24. Т. П, Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132. 25. Т. П. Вукановић: Стрижба. Врањски гласник књ. III (1967), стр. 177, 26. Упор. И. С, Ястребов: наз. дело, стр. 186. 27. Упор. Н. Шаулић: Српске народне песмз, књ. I, св. 4. стр. 4—5, 28. Т. П. Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, сгр. 133. 29. Т. П. Вукановић: на нав. месту. 30. Т. П. Вукановић: на нав. мзсту. 31. Упор. И. С. Ястребов: наз. дело, стр. 343. 32. Упор. Т. П, Вуканозић: нав. рад, стр. 141; Н. Шаулић: Српске народне песме, књ. I, св. 4, стр. 41—42. 33. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 141; упор. М. Васиљевић; Народне мелодије из Санџака, стр. 28 34. Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2. стр. 28; књ. I, св, 4. стр. 7; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 193, 294. 35. Упор. В, Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. II, Београд, 1969, стр. 85—99. 36. Т. П. Вуканозић: Певање народних песама уз онретање тепсије, стр. 134—135. 37. Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 325—328. 38. Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело „Смрт Омера и Мериме”, стр. 181—183, 183—191; Рад. Петровић: Народнз мелодије из ханске области Врањски гласник књ. VII (1971), стр. 406. 39. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: Јужна стара Србија. Београд, 1913, стр. 318—313. 40. Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор I, стр. 271—272. 41. Упор, М. Васиљевић: наз. дело, стр. 271—272. 42. Упор. М. Васиљевић: наз. дело, стр. 222—224. 43. Упор. В. Ст. Караџић; Српске народне пјесме, књ. I, стр. 301;М, Васиљевић: нав. дело, стр. 209—210; исти: Народне мелодије лескозачког краја, стр. 75 (краљичка). 44. Т. П. Вукановић: наз. рад, стр 137; упор. Р,. Шаулић: Српске народне песме, књ. !, св. 4, стр. 32—33. 45. Т. П. Вунановић: нав. рад, стр. 136; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, нњ. I, св. 2, стр. 15—16; књ. I, св. 4, стр. 5; М. Васиљсзип: Народне мелодије из Санџака, стр. 204. 46. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, ињ. !, св. 4, стр, 83; В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 259. 47. Наш истакнути песник Ј. Дунић, као дипломатски представник (посланик) Југославије био 1930. год. у Каиру. Једне ноћи је преседео у једном ноћном локалу, окружен дамама разних дипломатеких чиновника. Изјутра је ову песму испевао, уз шољицу црне кафе, након испраћаја дама њиховим кућама, у истом ноћном локалу где се повратио, и дао је свом службенику из Посланства М. Пешићу — Течи, који се налазио уз Дучића у истом друштву, исписану на једној хартијици. Од „Тече” песму сам забележио 1949. год. у Сремској Митровици, јер ју је он каткад рецитовао, сматрајући да ју је Дучић испевао кад га је „прошао цвет младости“, што се подударало са годинама живота и овога рецитатора казивача песме. Тако је ова Дучићева песма ушла у народ, или боље речено, била је на прагу да уђе у народно стваралаштво. Године 1950, у Београду, „Теча” ми је дао ову песму исписану Дучићезим рукописом, али ми се она негде затурила у честим сељакањима трбухом за крухом, те је овде саопштавам, онако како сам је своједобно записао у Сремској Митровици. Својевремено, Ј. Дучић је ову песму објавио у „Политици", бр. 0233 од 1931. године, одакле је унета у Дучићева „Сабрана дела“, књ. I, Песме, Сарајево, 1969, стр. 78, под наслозом „Гозба”, и ми је поредбе ради, на овом месту наводимо у целини. '''Гозба''' Кад прођу дани, ко ће знати да каже повест о њима — пролазе као луди свати на белим и бесним коњима. Ја расух песму као море, сви од ње звуче гајеви; и блага која у дну горе чуваху љути змајеви... Мину са својом свитом целом И љубав с њеним боловима, са пажевима и са велом, плачна у златним нолима. А крз још пуна жеђи бесне — жеђ мача и кад мирује! — Да сваком чашом о под тресне, као кад тиран пирује. Као да у сјај мојих вода још суза није панула, и да је јутрос с младог свода први пут зора сванула. Као што се види, варијанта ноју на овом месту дајемо, разликује се у извесном погледу од „Гозбе", те сматрамо да је оза песма вредна да буде и на овај начин обелодањена, јер се ради о старијој форми истозетне песме, која је у „Гозби” претрпела извесне деформације првобитне форме. 48. Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 289. 49. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2, стр. 2; М. Вааиљевић: Народке мелодије из Санџака, стр. 3. 50. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 148; упор. М. Ваеиљезић: нав. дело, стр. 83—84, 250. 51. Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 290; Д. М. Ђорђезић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави. СЕЗб. књ. LХХ. Београд, 1358, стр. 533; М. Васиљевић: Народне мелодије лесновачног краја, стр. 175; исти: Југословенски музички фолклор I, стр. 308. 52. Упор. М. Васиљезић: Народие мелодије из Санџака, стр. 130. 53. Упор. В. Ст. Караџић: Српске нардне пјесме, књ. 1, стр. 282. 54. Упор. В. Ст. Караџић: Српске нардне пјесме, књ. I, стр. 371. 55. Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело, стр. 370; Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, сз. 2, стр. 38—39; књ. I, сз. 3, Београд, 1927, стр. 142—143. 56. Упор. В. Ст. Караџић: нав. место, стр. 353—354; Н. Шаулић: Српске народне пјесме из изобјављоних рукописа 3. Ст. Караџића, књ. », стр. 209—212; М. Васиљесић: Југослозенски музички фолклор I,стр. 262—263. 57. Упор. Т. П. Вукановић: Народне тужбалице. Врање, 1972, стр. 205—203. 58. Упор. Н. Шаулмћ: Српске народне пјесме, књ. I, св. 4, стр. 80—81. 59. Упор. Д. М Ђорђевић: нав. дело, стр. 644—645. 60—61. Упор. В. Ст. Караџић: Српсне народне пјесме, књ. I, стр. 83. 62. Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело, стр. 350—351. 63. Упор. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 156. 64. Упор. И. С. Ястребов: нав. доло, 155. 65. Упор. М. Васиљевић: Југословеиски музички фолклор I, стр. 319. 66. Упор. М. Васиљевић: нав. дело, стр. 326. 67. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: Лазарице. Братстзо, књ. IV, стр. 91; Д. М. Ђорђевић: нав. дело, стр. 245—246; М. Васиљевић: Народне мелодије лескозачксг краја, стр. 16—17 (лазаричке песме}, стр. 44 (лазаричке песме „девојци”}. 68. Упор. И. С. Ястребов; наз. дело, стр. 103; Ј. Хаџивасиљезмћ: наз. дело, стр. 274; Ј. Лазаревић — Големовић: Лазарице у Призренсксм подгору. Гласнин Етнографског института САНУ, нњ. II — III. Београд, 1957, стр. 562. 69. Упор. М. Васиљевић: Југслозенски музички фолклор I, стр. 327. 70. Упср. И. С. Ястребов; нав. дело, стр. 99; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 323, 328. 71. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: наз. рад, стр. 90. 72. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: наз. рад, стр. 75; исти: Јужна стара Србија, стр. 342; Рад. Петровић: иаз. рад, сгр. 390. 73—74. Упор. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 104; Ј. Лаеарезић — Големовић: Лазарице у Призрзнском подгору. Гласник Етнографског инстп-тута САНУ, књ. II — III. стр. 561. 75. Улор. Т. П. Вукановић: Студије из балнканског фолклора III. Врањски гласник књ. VII (1971), стр. 197; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 330. 73—78. Упор. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 198. 79. Упср. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 83. 80. Упор. И. С. Ястребов: нав. делс, стр. 168. 81. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 40 (лазаричка песме). 82. Т. П Вукановић; Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132. 83. Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1, стр. 332. 84. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака, стр. 33. 85. Т. П. Вукановкћ: Средство против рђава сна. Гласник етнографског музеја у Београду, књ. X (1935), стр. 127. 86. Т. П. Вукановић: Ђаволи у веровању код Црногораца досељених у Косаницу. Гласник Етрографског музеја у Београду, књ. X, стр. 126—127. </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] tsyjtq6vxk1yki2fjep7u9b58pqgzru 121919 121912 2022-07-24T15:48:56Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Напомене</big>''' }}</center> 1. Упореди Н. Шаулић: Српсkе народне песме, књ. I, св. 4. Београд, 1936, стр. 29; М. Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1. Београд, 1950. стр. 300. 2. Упор. Н. Шаулић: наведено дело, стр. 29. 3. Упор. Н. Шаулић: нав. дело, стр. 57. 4. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, Београд, 1960, стр. 260. 5. Упор. Н. Шаудић: Српске народне пјесме, књ. 1, сз. 2. Београд, 1925, стр. 37. 6. Упор. Српске народне пјесме из необјављених рукописа В. Ст. Караџића, књ. I. САНУ. Београд, 1973, стр. 78; М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 87. 7. М. Васиљевић: нав. дело, стр. 170. 8—17. Упор. Т. Р. Vukanović: Shepherd Call Songs in the Balkans - Folklore Volume 72, Магсћ 1961, str. 311—315. 18. T. П. Вукановић: Певање народних песама уз оkретање тепсија. Гласниk Музеја Kосова и Метохије, књ. I. Приштина, 1956, стр. 133; упоr. И. С, Ястребов: Обычаи и пьсни турецкихь Сербоз. Спб. 1886, стр. 187; М. Васиљевић: Југословенски музични фолклор I, стр. 322—323. 19. Упор И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 172. 20. Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. 1, св. 2. Београд, 1926, стр. 62. 21. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака. Београд, 1953, стр. 81. 22. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 132—133. 23. Т. П. Вукановић: Студије из балканског фолклора III. Врањски гласник књ. VII (1971), стр, 195; упор. Н. Шаулић; Српске народне песме, књ„ I, св. 4. Београд, 1936, стр. 108; В. Ст. Караџић: Српсне народне пјесме књ. I. Београд, 1969, стр. 121. 24. Т. П, Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132. 25. Т. П. Вукановић: Стрижба. Врањски гласник књ. III (1967), стр. 177, 26. Упор. И. С, Ястребов: наз. дело, стр. 186. 27. Упор. Н. Шаулић: Српске народне песмз, књ. I, св. 4. стр. 4—5, 28. Т. П. Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, сгр. 133. 29. Т. П. Вукановић: на нав. месту. 30. Т. П. Вукановић: на нав. мзсту. 31. Упор. И. С. Ястребов: наз. дело, стр. 343. 32. Упор. Т. П, Вуканозић: нав. рад, стр. 141; Н. Шаулић: Српске народне песме, књ. I, св. 4, стр. 41—42. 33. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 141; упор. М. Васиљевић; Народне мелодије из Санџака, стр. 28 34. Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2. стр. 28; књ. I, св, 4. стр. 7; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 193, 294. 35. Упор. В, Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. II, Београд, 1969, стр. 85—99. 36. Т. П. Вуканозић: Певање народних песама уз онретање тепсије, стр. 134—135. 37. Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 325—328. 38. Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело „Смрт Омера и Мериме”, стр. 181—183, 183—191; Рад. Петровић: Народнз мелодије из ханске области Врањски гласник књ. VII (1971), стр. 406. 39. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: Јужна стара Србија. Београд, 1913, стр. 318—313. 40. Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор I, стр. 271—272. 41. Упор, М. Васиљевић: наз. дело, стр. 271—272. 42. Упор. М. Васиљевић: наз. дело, стр. 222—224. 43. Упор. В. Ст. Караџић; Српске народне пјесме, књ. I, стр. 301;М, Васиљевић: нав. дело, стр. 209—210; исти: Народне мелодије лескозачког краја, стр. 75 (краљичка). 44. Т. П. Вукановић: наз. рад, стр 137; упор. Р,. Шаулић: Српске народне песме, књ. !, св. 4, стр. 32—33. 45. Т. П. Вунановић: нав. рад, стр. 136; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, нњ. I, св. 2, стр. 15—16; књ. I, св. 4, стр. 5; М. Васиљсзип: Народне мелодије из Санџака, стр. 204. 46. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, ињ. !, св. 4, стр, 83; В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 259. 47. Наш истакнути песник Ј. Дунић, као дипломатски представник (посланик) Југославије био 1930. год. у Каиру. Једне ноћи је преседео у једном ноћном локалу, окружен дамама разних дипломатеких чиновника. Изјутра је ову песму испевао, уз шољицу црне кафе, након испраћаја дама њиховим кућама, у истом ноћном локалу где се повратио, и дао је свом службенику из Посланства М. Пешићу — Течи, који се налазио уз Дучића у истом друштву, исписану на једној хартијици. Од „Тече” песму сам забележио 1949. год. у Сремској Митровици, јер ју је он каткад рецитовао, сматрајући да ју је Дучић испевао кад га је „прошао цвет младости“, што се подударало са годинама живота и овога рецитатора казивача песме. Тако је ова Дучићева песма ушла у народ, или боље речено, била је на прагу да уђе у народно стваралаштво. Године 1950, у Београду, „Теча” ми је дао ову песму исписану Дучићезим рукописом, али ми се она негде затурила у честим сељакањима трбухом за крухом, те је овде саопштавам, онако како сам је своједобно записао у Сремској Митровици. Својевремено, Ј. Дучић је ову песму објавио у „Политици", бр. 0233 од 1931. године, одакле је унета у Дучићева „Сабрана дела“, књ. I, Песме, Сарајево, 1969, стр. 78, под наслозом „Гозба”, и ми је поредбе ради, на овом месту наводимо у целини. '''Гозба''' Кад прођу дани, ко ће знати да каже повест о њима — пролазе као луди свати на белим и бесним коњима. Ја расух песму као море, сви од ње звуче гајеви; и блага која у дну горе чуваху љути змајеви... Мину са својом свитом целом И љубав с њеним боловима, са пажевима и са велом, плачна у златним нолима. А крз још пуна жеђи бесне — жеђ мача и кад мирује! — Да сваком чашом о под тресне, као кад тиран пирује. Као да у сјај мојих вода још суза није панула, и да је јутрос с младог свода први пут зора сванула. Као што се види, варијанта ноју на овом месту дајемо, разликује се у извесном погледу од „Гозбе", те сматрамо да је оза песма вредна да буде и на овај начин обелодањена, јер се ради о старијој форми истозетне песме, која је у „Гозби” претрпела извесне деформације првобитне форме. 48. Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 289. 49. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2, стр. 2; М. Вааиљевић: Народке мелодије из Санџака, стр. 3. 50. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 148; упор. М. Ваеиљезић: нав. дело, стр. 83—84, 250. 51. Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 290; Д. М. Ђорђезић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави. СЕЗб. књ. LХХ. Београд, 1358, стр. 533; М. Васиљевић: Народне мелодије лесновачног краја, стр. 175; исти: Југословенски музички фолклор I, стр. 308. 52. Упор. М. Васиљезић: Народие мелодије из Санџака, стр. 130. 53. Упор. В. Ст. Караџић: Српске нардне пјесме, књ. 1, стр. 282. 54. Упор. В. Ст. Караџић: Српске нардне пјесме, књ. I, стр. 371. 55. Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело, стр. 370; Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, сз. 2, стр. 38—39; књ. I, сз. 3, Београд, 1927, стр. 142—143. 56. Упор. В. Ст. Караџић: нав. место, стр. 353—354; Н. Шаулић: Српске народне пјесме из изобјављоних рукописа 3. Ст. Караџића, књ. », стр. 209—212; М. Васиљесић: Југослозенски музички фолклор I,стр. 262—263. 57. Упор. Т. П. Вукановић: Народне тужбалице. Врање, 1972, стр. 205—203. 58. Упор. Н. Шаулмћ: Српске народне пјесме, књ. I, св. 4, стр. 80—81. 59. Упор. Д. М Ђорђевић: нав. дело, стр. 644—645. 60—61. Упор. В. Ст. Караџић: Српсне народне пјесме, књ. I, стр. 83. 62. Упор. В. Ст. Караџић: нав. дело, стр. 350—351. 63. Упор. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 156. 64. Упор. И. С. Ястребов: нав. доло, 155. 65. Упор. М. Васиљевић: Југословеиски музички фолклор I, стр. 319. 66. Упор. М. Васиљевић: нав. дело, стр. 326. 67. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: Лазарице. Братстзо, књ. IV, стр. 91; Д. М. Ђорђевић: нав. дело, стр. 245—246; М. Васиљевић: Народне мелодије лескозачксг краја, стр. 16—17 (лазаричке песме}, стр. 44 (лазаричке песме „девојци”}. 68. Упор. И. С. Ястребов; наз. дело, стр. 103; Ј. Хаџивасиљезмћ: наз. дело, стр. 274; Ј. Лазаревић — Големовић: Лазарице у Призренсксм подгору. Гласнин Етнографског института САНУ, нњ. II — III. Београд, 1957, стр. 562. 69. Упор. М. Васиљевић: Југслозенски музички фолклор I, стр. 327. 70. Упср. И. С. Ястребов; нав. дело, стр. 99; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 323, 328. 71. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: наз. рад, стр. 90. 72. Упор. Ј. Хаџивасиљевић: наз. рад, стр. 75; исти: Јужна стара Србија, стр. 342; Рад. Петровић: иаз. рад, сгр. 390. 73—74. Упор. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 104; Ј. Лаеарезић — Големовић: Лазарице у Призрзнском подгору. Гласник Етнографског инстп-тута САНУ, књ. II — III. стр. 561. 75. Улор. Т. П. Вукановић: Студије из балнканског фолклора III. Врањски гласник књ. VII (1971), стр. 197; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 330. 73—78. Упор. Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 198. 79. Упср. И. С. Ястребов: нав. дело, стр. 83. 80. Упор. И. С. Ястребов: нав. делс, стр. 168. 81. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 40 (лазаричка песме). 82. Т. П Вукановић; Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132. 83. Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1, стр. 332. 84. Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака, стр. 33. 85. Т. П. Вукановић: Средство против рђава сна. Гласник етнографског музеја у Београду, књ. X (1935), стр. 127. 86. Т. П. Вукановић: Ђаволи у веровању код Црногораца досељених у Косаницу. Гласник Етрографског музеја у Београду, књ. X, стр. 126—127. </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] sjay0889cggf991er9llivbc3exqlwj 0 54462 121910 121901 2022-07-24T14:35:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</big>''' }}</center> Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали. Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији: '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово). '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косанице); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја сич (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања"), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе--Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница). '''III. Песме које певају деца:''' 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом", Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају". Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница). '''IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме:''' 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу". Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама". Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице" или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаиица. „Говедари или овчари драже козаре"); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад со скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају". Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица". Заграђе — Косаница); 18. Свчзри, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима". Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирскз дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица". Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска". Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова". Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине". Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Паотирска егалица: фацотија и сатира". Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза". Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле мојз (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова". Мачја Стена — Косаница); 30, Ники краво, ду Морево („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвеђена золу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани". Добри До — Косаиица). '''V. Работничке песме.''' Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу". Новаке, Подрима — Косово). Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима". Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија". Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама". Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 11.О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми". Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају". Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице". Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду". Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као нада се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама дозиковања, удара или бије гоч — бубањ, нао и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму" и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља". Церница, Горња Мораза — Косозо); Пестме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву". Добри До — Косаница). '''VI. Пеше које се певају приликом подстрига прве дечје косе:''' 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косозо}. '''VII. Свадбене песме:''' 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђезојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено дезојче („Пева се о свадби и на славу". Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма". Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о свадби, слави и овако кад оћеш". Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћуна у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило" у свадбеном ритуалу, при игрању ора". Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене". Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају". Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма". Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Нина Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21 Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито". Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе". Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђз старом свату". Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. У људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] mmukn615r5tl87jjjbq5yqqoyrh2pt4 121927 121910 2022-07-24T17:07:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</big>''' }}</center> Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали. Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији: '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово). '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косанице); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја сич (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања"), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе--Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница). '''III. Песме које певају деца:''' 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом", Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају". Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница). '''IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме:''' 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу". Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама". Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице" или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаиица. „Говедари или овчари драже козаре"); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад со скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају". Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица". Заграђе — Косаница); 18. Свчзри, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима". Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирскз дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица". Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска". Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова". Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине". Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Паотирска егалица: фацотија и сатира". Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза". Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле мојз (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова". Мачја Стена — Косаница); 30, Ники краво, ду Морево („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвеђена золу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани". Добри До — Косаиица). '''V. Работничке песме.''' Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу". Новаке, Подрима — Косово). Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима". Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија". Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама". Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 11.О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми". Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају". Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице". Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду". Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као нада се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама дозиковања, удара или бије гоч — бубањ, нао и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму" и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља". Церница, Горња Мораза — Косозо); Пестме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву". Добри До — Косаница). '''VI. Пеше које се певају приликом подстрига прве дечје косе:''' 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косозо}. '''VII. Свадбене песме:''' 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђезојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено дезојче („Пева се о свадби и на славу". Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма". Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о свадби, слави и овако кад оћеш". Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћуна у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило" у свадбеном ритуалу, при игрању ора". Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене". Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају". Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма". Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Нина Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21 Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито". Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе". Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђз старом свату". Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. У људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију пет наставља прављење круга, и то увек наопако од сунца. После се перушка баци, понајчешће негде на плот од градине или кућног обора, Статовац, Топлица - јужна Србија; 63. Лети 'тица преко бела неба. („Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут", Видровац, Неготинска крајина); 64. Урок скочи. („Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси". Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год.}. Сноверице; 65. Заспо, Каранан на Каракановом брду, („Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница); 66. Овај јунак лако не умире. (Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера). Ђазоље оро; 67. Савоверма коња дерма, („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму." Добри До — Косаница). </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] 5t2xeb40y7bacjl90y6m80w96rlo0h9 121933 121927 2022-07-24T17:18:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</big>''' }}</center> Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали. Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији: '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово). '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косанице); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја сич (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања"), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе--Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница). '''III. Песме које певају деца:''' 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом", Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају". Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница). '''IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме:''' 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу". Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама". Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице" или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаиица. „Говедари или овчари драже козаре"); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад со скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају". Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица". Заграђе — Косаница); 18. Свчзри, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима". Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирскз дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица". Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска". Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова". Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине". Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Паотирска егалица: фацотија и сатира". Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза". Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле мојз (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова". Мачја Стена — Косаница); 30, Ники краво, ду Морево („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвеђена золу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани". Добри До — Косаиица). '''V. Работничке песме.''' Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу". Новаке, Подрима — Косово). Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима". Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија". Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама". Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 11.О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми". Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају". Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице". Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду". Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као нада се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама дозиковања, удара или бије гоч — бубањ, нао и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму" и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља". Церница, Горња Мораза — Косозо); Пестме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву". Добри До — Косаница). '''VI. Пеше које се певају приликом подстрига прве дечје косе:''' 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косозо}. '''VII. Свадбене песме:''' 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђезојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено дезојче („Пева се о свадби и на славу". Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма". Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о свадби, слави и овако кад оћеш". Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћуна у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило" у свадбеном ритуалу, при игрању ора". Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене". Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају". Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма". Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Нина Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21 Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито". Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе". Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђз старом свату". Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. У људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију ува Река, Призренски подгор — Косово); 46. Да је знала дрењина. („На завршетку песме певају се стихози: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина, господи помилуј!" Сува Рока, Призренски подгор — Носозо); 47. За срећне беле погаче. („Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница}; 40. Код нашега часног домаћика. (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 49. Ко подиже вишњу славу. („Песма се пева у разиим приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}; 50. Нуда ти рало одило. („Славска здравица и благослов, ксје чини главни гост о слави, након упућене здра-вице добродошлице од стране домаћина". (Рударе — Носаница); 51. О мо-ре момће, тврда главо. (,,На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина, господи помилуј!" Сува Рзка. Призренски подгор — Восово); 52. Препелићице високо летиш. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, гослоди помилуј! Нашега домаћииа, господи помилуј! Сува Река, Призренски подгор — Косово); 53. Родило му се грожђе и пш9-ница. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј. господи помилу]! Нашега домаћина, господи помилуј! Сува Река, Призренски подгор — Носозо}; 54. Славсне здравице „молитва-ње“ кзд сз „господа". (Добри До — Косаница}; 55. Славске здравице које наздравлаају гости. ССлавске здравице нод становништва званог „Србијан-ци“. Доори До — Косаница}; 56, Домаћинова добродошлица, (Славска здра-вица ксд становништва званог „Србијанци". Добри До — Косаница); 57. Домаћину за здравље. („Славсна здравица код становништва званог Ср-бијанци. Добри До — Носаница); 58. Смиљем гора ограђена. (Бело Брдо, Копаокик —- Косово; 59. Шта је мезе Јело. (Бело Брдо, Копаоник — Косо-во). Бајалице: 60. Бајалице сд издати. („То је бајалица од издати. То се врти ножем на слепом цреву. Крсти ту ножем и медечи (гозори) му, то над заболи цео стомак, а незна бапеснин шта га боли. То су издати. Видровац. Неготинсна крајива}; 61. Једе и пије, сам себе не верује. („Врачару доаеду нод болесника, она запита укућане за име болесника, погледа га, а потом даје прогнозу болести и саопштава начин лечења болесника”); 62. Бајали-ца против црвзког зЈетра, („Бајање се врши на кутњем прагу, понајчешће при заласну сунца; увек се прави круг око црвеног ветра на телу, наквом било перушком. Када се круг начини, на перушку ее згази ногом, па се о- пет наставља прављење круга, и то увек наопако од сунца. После се перушка баци, понајчешће негде на плот од градине или кућног обора, Статовац, Топлица - јужна Србија; 63. Лети 'тица преко бела неба. („Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут", Видровац, Неготинска крајина); 64. Урок скочи. („Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси". Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год.}. Сноверице; 65. Заспо, Каранан на Каракановом брду, („Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница); 66. Овај јунак лако не умире. (Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера). Ђазоље оро; 67. Савоверма коња дерма, („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму." Добри До — Косаница). </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] tjmeyhq6ckaj0jzm7ks35ecsm3gdwu5 121962 121933 2022-07-25T05:27:42Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</big>''' }}</center> Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали. Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији: '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово). '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косанице); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја сич (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања"), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе--Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница). '''III. Песме које певају деца:''' 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом", Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају". Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница). '''IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме:''' 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу". Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама". Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице" или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаиица. „Говедари или овчари драже козаре"); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад со скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају". Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица". Заграђе — Косаница); 18. Свчзри, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима". Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирскз дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица". Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска". Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова". Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине". Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Паотирска егалица: фацотија и сатира". Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза". Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле мојз (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова". Мачја Стена — Косаница); 30, Ники краво, ду Морево („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвеђена золу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани". Добри До — Косаиица). '''V. Работничке песме.''' Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу". Новаке, Подрима — Косово). Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима". Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија". Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама". Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 11.О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми". Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају". Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице". Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду". Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као нада се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама дозиковања, удара или бије гоч — бубањ, нао и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму" и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља". Церница, Горња Мораза — Косозо); Пестме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву". Добри До — Косаница). '''VI. Пеше које се певају приликом подстрига прве дечје косе:''' 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косозо}. '''VII. Свадбене песме:''' 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђезојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено дезојче („Пева се о свадби и на славу". Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма". Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о свадби, слави и овако кад оћеш". Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћуна у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило" у свадбеном ритуалу, при игрању ора". Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене". Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају". Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма". Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Нина Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21 Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито". Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе". Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђз старом свату". Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. У људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију долоке весме: 34. Дудулица гола и боса. („Вржу јој главу с врбом, некој дезојчици, а потом прскају воду по авлији. Леб у сито јој се даје, а она стркеља сито по авлији и вика: пуни боже! Биће родна година. Воду јој сипају на главу из канту. Сир, леб, воће даје јој се. Раније су то биле сеоске девојке, сада су то Циганке“. Шилозо, Горња Морава — Косово); 35. Ој дудулице, дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале, да пада киша. Дарују ги: сирење, масло, брашно. То заједнички ручак спремали. До пладне заврше то. Дудулице су биле селске девојке, сад се то баталиле." Гризиме, Крива река — Косово); 33. Ми у село, киша у поље. („Када је суша, девојке би се обукле у старе хаљине, са врбовим венцем око главе ишле кроз села и певале озу песму". Гризиме, Крива река — Косово); 37. Ој додо, ој додоле. („У свану кућу додолице иду — заврате." Витина, Горња Морава — Кособо); 38. Моли бога дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале да пада киша. Дарују ги сирење, масло, брашно. Од то заједнични ручак спремали. То су биле селске девојке, а сада се то баталило." Гризиме, Крива река — Косово); 39. Удар’ киша додоле. („Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу". Дубока, Рогозна — Косово). Песме бројанице протав града (леда). Вапаји и дозиви утопљеника, ради заштите од града: 40. Не наврћи воду на своју ливаду грехота је. („Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза, стави руку на чело, десну, као кад се поздравља војнички, а лијевом руком маше около себе, окренувши се ка најцрњем облаку. Испред куће се изнесе софра, на њу поставе изврнуте ложице, поред софре се проспе жеравица ужарена, а покрај ове стави сјекира". Трпезе — Косаница); 41. О дављениче, врни црни облак. („Пуно пут се устави облан. Овако се баје противу градобитине. Особа која баје, то обично чини са кућног прага, машући каквим канавцем према облаку и дозивајући изгласа дављеника који се кад било удавио, гледајући према црним облацима." Сочаница —- Косово); 42. О дављениче удављени. („Као бројаница се гласно изговара противу града." Уз то „најмлађе дијете заголимо и машемо с њиме на вратима и једно зрно града му ставимо под језик, а по једно на таван од куће”. Гњеждане, Рогозна Косовс); 43. Усту мрк. („Бројаница изгозорена гласно противу града." Гњеждане, Рогозна — Косово). Песме о варици: 44. Вар — вар варице. („Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице." Сочаница — Косово). Славске песме, здравице, молитвања и благослсви; 45. Гризна момче јабуну, („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина господи помилуј!” ува Река, Призренски подгор — Косово); 46. Да је знала дрењина. („На завршетку песме певају се стихози: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина, господи помилуј!" Сува Рока, Призренски подгор — Носозо); 47. За срећне беле погаче. („Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница}; 40. Код нашега часног домаћика. (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 49. Ко подиже вишњу славу. („Песма се пева у разиим приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}; 50. Куда ти рало одило. („Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина". (Рударе — Косаница); 51. О море момће, тврда главо. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина, господи помилуј!" Сува Рзка. Призренски подгор — Косово); 52. Препелићице високо летиш. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћииа, господи помилуј! Сува Река, Призренски подгор — Косово); 53. Родило му се грожђе и пшеница. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј. господи помилу]! Нашега домаћина, господи помилуј! Сува Река, Призренски подгор — Косозо}; 54. Славске здравице „молитвање“ кад се „господа". (Добри До — Косаница}; 55. Славске здравице које наздрављају гости. Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница}; 56, Домаћинова добродошлица, (Славска здравица ксд становништва званог „Србијанци". Добри До — Косаница); 57. Домаћину за здравље. („Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница); 58. Смиљем гора ограђена. (Бело Брдо, Копаоник —- Косово; 59. Шта је мезе Јело. (Бело Брдо, Копаоник — Косово). Бајалице: 60. Бајалице сд издати. („То је бајалица од издати. То се врти ножем на слепом цреву. Крсти ту ножем и медечи (гозори) му, то кад заболи цео стомак, а незна болесник шта га боли. То су издати. Видровац. Неготинска крајина}; 61. Једе и пије, сам себе не верује. („Врачару доведу код болесника, она запита укућане за име болесника, погледа га, а потом даје прогнозу болести и саопштава начин лечења болесника”); 62. Бајалица против црвеног ветера, („Бајање се врши на кутњем прагу, понајчешће при заласну сунца; увек се прави круг око црвеног ветра на телу, каквом било перушком. Када се круг начини, на перушку се згази ногом, па се опет наставља прављење круга, и то увек наопако од сунца. После се перушка баци, понајчешће негде на плот од градине или кућног обора, Статовац, Топлица - јужна Србија; 63. Лети 'тица преко бела неба. („Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут", Видровац, Неготинска крајина); 64. Урок скочи. („Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси". Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год.}. Сноверице; 65. Заспо, Каранан на Каракановом брду, („Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница); 66. Овај јунак лако не умире. (Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера). Ђазоље оро; 67. Савоверма коња дерма, („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму." Добри До — Косаница). </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] 24uhwb6j5xcwuovlsiquyftvhfpfka6 14 54468 121909 2022-07-24T13:15:05Z RoastPig 17192 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 121936 121909 2022-07-24T21:58:23Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki [[Категорија:1890-е]] t33a0wi9e6d7nvs4pekkmj4ph2x6yan 0 54469 121911 2022-07-24T14:40:43Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бор садила у башти ђевојка</big>''' }}</center> Пиргито, Маргито, Прилипово, зорђевојко! Саволе, Сајаволе, Савоверма коња дерма. Пирмози, пирамози, 5 Јарамози, јатуози; Карајасум, Миле, Павле; Свилен траче, Ој дилбере мој!<ref>86)</ref>}} === Пева… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бор садила у башти ђевојка</big>''' }}</center> Пиргито, Маргито, Прилипово, зорђевојко! Саволе, Сајаволе, Савоверма коња дерма. Пирмози, пирамози, 5 Јарамози, јатуози; Карајасум, Миле, Павле; Свилен траче, Ој дилбере мој!<ref>86)</ref>}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 22. [[Категорија:Пастирске песме]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] rrq3bqsrg0lujkr43921np25xt3z49t 121913 121911 2022-07-24T14:44:13Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Савоверма коња дерма</big>''' }}</center> Пиргито, Маргито, Прилипово, зорђевојко! Саволе, Сајаволе, Савоверма коња дерма. Пирмози, пирамози, {{стих|5}} Јарамози, јатуози; Карајасум, Миле, Павле; Свилен траче, Ој дилбере мој!<ref>Т. П. Вукановић: Ђаволи у веровању код Црногораца досељених у Косаницу. Гласник Етрографског музеја у Београду, књ. X, стр. 126—127.</ref>}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 22. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] cj5r55ffs0m4vbojrpem36bs97usmjx 121915 121913 2022-07-24T15:39:13Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Савоверма коња дерма</big>''' }}</center> Пиргито, Маргито, Прилипово, зорђевојко! Саволе, Сајаволе, Савоверма коња дерма. Пирмози, пирамози, {{стих|5}} Јарамози, јатуози; Карајасум, Миле, Павле; Свилен траче, Ој дилбере мој!<ref>Т. П. Вукановић: Ђаволи у веровању код Црногораца досељених у Косаницу. Гласник Етрографског музеја у Београду, књ. X, стр. 126—127.</ref>}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] m3bhuyqdwjid1z4ga9ubvksrflan6rn 121928 121915 2022-07-24T17:08:12Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Савоверма коња дерма</big>''' }}</center> Пиргито, Маргито, Прилипово, зорђевојко! Саволе, Сајаволе, Савоверма коња дерма. Пирмози, пирамози, {{стих|5}} Јарамози, јатуози; Карајасум, Миле, Павле; Свилен траче, Ој дилбере мој!<ref>Т. П. Вукановић: Ђаволи у веровању код Црногораца досељених у Косаницу. Гласник Етрографског музеја у Београду, књ. X, стр. 126—127.</ref>}} === Певач и место записа === („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму." Добри До — Косаница) == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] lo6w33fasbcnoov5lj5do92lqf37toh 0 54470 121914 2022-07-24T15:38:43Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Овај јунак лако не умире</big>''' }}</center> На хиљаду девете стотине, И тридесет девете године, Нешто ми се ззмути у глави, Тешке ноге, немогу их вући, Тога дана једва дођох кући; {{стих|5}} Ничке падох на канабе старо, Тако са'м се два сата… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Овај јунак лако не умире</big>''' }}</center> На хиљаду девете стотине, И тридесет девете године, Нешто ми се ззмути у глави, Тешке ноге, немогу их вући, Тога дана једва дођох кући; {{стих|5}} Ничке падох на канабе старо, Тако са'м се два сата одмаро! Тешка глава, да л’ је ово варка? Но буздован Краљевића Марка! А и тако није мала била, {{стих|10}} Ко зобница коња Јабучила! У бунилу и заносу томе, Ђаволи ми стално кости ломе! Метнули ме на врх једне гране, Два са једне, а два с друге стране! {{стих|15}} Један вуче тамо, други амо, Док стадосмо да се котрљамо! Док ђаволи по ливади скачу, Црне вране по дрвећу гачу! Гавран гаче и то на зло слути, {{стих|20}} Ма се друже немој препанути! Срце јако, а кости печене, Болест неће оборити мене! Иако је срце искидано И душманском крвљу покапано, {{стих|25}} Овај јунак лако не умире, Без велике брадваре секире! Требам роду јсш неколко дана, Биће борбе и нових мегдана! Биће трке, биће грдних јада, {{стих|30}} Са Истока, ко и од Запада!}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 148-149. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] dwfv8cq5zzsbfr9dijpjd0jfjw7puyh 121929 121914 2022-07-24T17:09:29Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Овај јунак лако не умире</big>''' }}</center> На хиљаду девете стотине, И тридесет девете године, Нешто ми се ззмути у глави, Тешке ноге, немогу их вући, Тога дана једва дођох кући; {{стих|5}} Ничке падох на канабе старо, Тако са'м се два сата одмаро! Тешка глава, да л’ је ово варка? Но буздован Краљевића Марка! А и тако није мала била, {{стих|10}} Ко зобница коња Јабучила! У бунилу и заносу томе, Ђаволи ми стално кости ломе! Метнули ме на врх једне гране, Два са једне, а два с друге стране! {{стих|15}} Један вуче тамо, други амо, Док стадосмо да се котрљамо! Док ђаволи по ливади скачу, Црне вране по дрвећу гачу! Гавран гаче и то на зло слути, {{стих|20}} Ма се друже немој препанути! Срце јако, а кости печене, Болест неће оборити мене! Иако је срце искидано И душманском крвљу покапано, {{стих|25}} Овај јунак лако не умире, Без велике брадваре секире! Требам роду јсш неколко дана, Биће борбе и нових мегдана! Биће трке, биће грдних јада, {{стих|30}} Са Истока, ко и од Запада!}} === Певач и место записа === Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 148-149. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] i6rsd7zudnnxyleevipwgg5m64qt2zj 0 54471 121916 2022-07-24T15:47:15Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Заспо Каракан на Каракановом брду</big>''' }}</center> Заспо Каракан на Каракановом брду, Мало заспо, чудан сан уснио: Отуд иду триста опасаних И поред њих триста припасаних, А пред њима Тома господине, Те тонота виле и вјештиц… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Заспо Каракан на Каракановом брду</big>''' }}</center> Заспо Каракан на Каракановом брду, Мало заспо, чудан сан уснио: Отуд иду триста опасаних И поред њих триста припасаних, А пред њима Тома господине, Те тонота виле и вјештице, Кроз петоножне ногавице, Да их спушта у Тоношну ријеку, Тоношна је ријека мутна и крвава. Оне њега сташе преклњати: „Не забога, Тома господине, Ми ћемо ти бити од помоћи, Од помоћи од потопна времена.“ На то Тома њима одговара: „Ид’ одатле, божје проклетнице, Нит’ ћу вас ни ваше помођи; Но ћу ићи под највиши град, Да потражим брата Тонатлију, И сестрицу Севетлију, И мајчицу Деветлију. Да ми донесу лука крекеља, Омана дољана, петопрсне ђетелине, Да се мажем од вила и вјештица, Кад пребројале: На небо звијезде, у море пијесак, На пијесак капље, на псу длаке, На гори гране, на грани лишће, На лишће росу, И под росом свакој живиници косу; Онда мене наудиле!<ref>*485</ref>)}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147-148. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] oifdi0yazsn626sgftj3fvx05lxofqf 121917 121916 2022-07-24T15:47:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Заспо Каракан на Каракановом брду</big>''' }}</center> Заспо Каракан на Каракановом брду, Мало заспо, чудан сан уснио: Отуд иду триста опасаних И поред њих триста припасаних, А пред њима Тома господине, Те тонота виле и вјештице, Кроз петоножне ногавице, Да их спушта у Тоношну ријеку, Тоношна је ријека мутна и крвава. Оне њега сташе преклњати: „Не забога, Тома господине, Ми ћемо ти бити од помоћи, Од помоћи од потопна времена.“ На то Тома њима одговара: „Ид’ одатле, божје проклетнице, Нит’ ћу вас ни ваше помођи; Но ћу ићи под највиши град, Да потражим брата Тонатлију, И сестрицу Севетлију, И мајчицу Деветлију. Да ми донесу лука крекеља, Омана дољана, петопрсне ђетелине, Да се мажем од вила и вјештица, Кад пребројале: На небо звијезде, у море пијесак, На пијесак капље, на псу длаке, На гори гране, на грани лишће, На лишће росу, И под росом свакој живиници косу; Онда мене наудиле!<ref>*485</ref>)}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147-148. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 2spq9hcdsyrkuv74mesqtmil8wg16k0 121918 121917 2022-07-24T15:48:25Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Заспо Каракан на Каракановом брду</big>''' }}</center> Заспо Каракан на Каракановом брду, Мало заспо, чудан сан уснио: Отуд иду триста опасаних И поред њих триста припасаних, А пред њима Тома господине, Те тонота виле и вјештице, Кроз петоножне ногавице, Да их спушта у Тоношну ријеку, Тоношна је ријека мутна и крвава. Оне њега сташе преклњати: „Не забога, Тома господине, Ми ћемо ти бити од помоћи, Од помоћи од потопна времена.“ На то Тома њима одговара: „Ид’ одатле, божје проклетнице, Нит’ ћу вас ни ваше помођи; Но ћу ићи под највиши град, Да потражим брата Тонатлију, И сестрицу Севетлију, И мајчицу Деветлију. Да ми донесу лука крекеља, Омана дољана, петопрсне ђетелине, Да се мажем од вила и вјештица, Кад пребројале: На небо звијезде, у море пијесак, На пијесак капље, на псу длаке, На гори гране, на грани лишће, На лишће росу, И под росом свакој живиници косу; Онда мене наудиле!<ref>Т. П. Вукановић: Средство против рђава сна. Гласник етнографског музеја у Београду, књ. X (1935), стр. 127.</ref>)}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147-148. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 6febvywip7ukxviqkzf0rynm9zgx73b 121922 121918 2022-07-24T16:23:11Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Заспо Каракан на Каракановом брду</big>''' }}</center> Заспо Каракан на Каракановом брду, Мало заспо, чудан сан уснио: Отуд иду триста опасаних И поред њих триста припасаних, А пред њима Тома господине, {{стих|5}} Те тонота виле и вјештице, Кроз петоножне ногавице, Да их спушта у Тоношну ријеку, Тоношна је ријека мутна и крвава. Оне њега сташе преклњати: {{стих|10}} „Не забога, Тома господине, Ми ћемо ти бити од помоћи, Од помоћи од потопна времена.“ На то Тома њима одговара: „Ид’ одатле, божје проклетнице, {{стих|15}} Нит’ ћу вас ни ваше помођи; Но ћу ићи под највиши град, Да потражим брата Тонатлију, И сестрицу Севетлију, И мајчицу Деветлију. {{стих|20}} Да ми донесу лука крекеља, Омана дољана, петопрсне ђетелине, Да се мажем од вила и вјештица, Кад пребројале: На небо звијезде, у море пијесак, {{стих|25}} На пијесак капље, на псу длаке, На гори гране, на грани лишће, На лишће росу, И под росом свакој живиници косу; Онда мене наудиле!<ref>Т. П. Вукановић: Средство против рђава сна. Гласник етнографског музеја у Београду, књ. X (1935), стр. 127.</ref>){{стих|30}}}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147-148. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 8zo5mwfog9z59ibthbhhpsxna6qc63r 121930 121922 2022-07-24T17:10:43Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Заспо Каракан на Каракановом брду</big>''' }}</center> Заспо Каракан на Каракановом брду, Мало заспо, чудан сан уснио: Отуд иду триста опасаних И поред њих триста припасаних, А пред њима Тома господине, {{стих|5}} Те тонота виле и вјештице, Кроз петоножне ногавице, Да их спушта у Тоношну ријеку, Тоношна је ријека мутна и крвава. Оне њега сташе преклњати: {{стих|10}} „Не забога, Тома господине, Ми ћемо ти бити од помоћи, Од помоћи од потопна времена.“ На то Тома њима одговара: „Ид’ одатле, божје проклетнице, {{стих|15}} Нит’ ћу вас ни ваше помођи; Но ћу ићи под највиши град, Да потражим брата Тонатлију, И сестрицу Севетлију, И мајчицу Деветлију. {{стих|20}} Да ми донесу лука крекеља, Омана дољана, петопрсне ђетелине, Да се мажем од вила и вјештица, Кад пребројале: На небо звијезде, у море пијесак, {{стих|25}} На пијесак капље, на псу длаке, На гори гране, на грани лишће, На лишће росу, И под росом свакој живиници косу; Онда мене наудиле!<ref>Т. П. Вукановић: Средство против рђава сна. Гласник етнографског музеја у Београду, књ. X (1935), стр. 127.</ref>){{стих|30}}}} === Певач и место записа === „Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147-148. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] ep24xjjh11fledas9fe69k5gtcfhs0f 0 54472 121920 2022-07-24T16:21:03Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Урок скочи</big>''' }}</center> Урок на праг, Урок под праг, Урок скочи, Урок поскочи! Ајте уроци: {{стих|5}} У горске висине, У морске дубине! Ђе во не буче, Ђе крава не риче, Ђе ороз не пјева! {{стих|10}} Ако урекло мушко, Пукле му мошње, Ако урек… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Урок скочи</big>''' }}</center> Урок на праг, Урок под праг, Урок скочи, Урок поскочи! Ајте уроци: {{стих|5}} У горске висине, У морске дубине! Ђе во не буче, Ђе крава не риче, Ђе ороз не пјева! {{стих|10}} Ако урекло мушко, Пукле му мошње, Ако урекло женско, Пукла му дојка! Ко уреко у гору утеко!{{стих|15}}}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 962acr4w1kit9wc25ahowrv8q5li1lx 121921 121920 2022-07-24T16:21:55Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Урок скочи</big>''' }}</center> Урок на праг, Урок под праг, Урок скочи, Урок поскочи! Ајте уроци: {{стих|5}} У горске висине, У морске дубине! Ђе во не буче, Ђе крава не риче, Ђе ороз не пјева! {{стих|10}} Ако урекло мушко, Пукле му мошње, Ако урекло женско, Пукла му дојка! Ко уреко у гору утеко!{{стих|15}}}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 5xi28i3khj9brgj7dnb8k4gnvl1vl7c 121931 121921 2022-07-24T17:12:01Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Урок скочи</big>''' }}</center> Урок на праг, Урок под праг, Урок скочи, Урок поскочи! Ајте уроци: {{стих|5}} У горске висине, У морске дубине! Ђе во не буче, Ђе крава не риче, Ђе ороз не пјева! {{стих|10}} Ако урекло мушко, Пукле му мошње, Ако урекло женско, Пукла му дојка! Ко уреко у гору утеко!{{стих|15}}}} === Певач и место записа === „Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси". Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 147. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 91nkl3ektkz1xtn3d7te6t8wc52wif5 0 54473 121923 2022-07-24T16:27:36Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Лети 'тица преко бела неба</big>''' }}</center> Лети 'тица прено бела неба, Носи млеко у беле нљунице. Пушти млеко на белем камену, Камен пуче! Да истекну оном очи, {{стих|5}} Ко урече дете И даде детету болест! Да подмладимо детету срце! Да… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Лети 'тица преко бела неба</big>''' }}</center> Лети 'тица прено бела неба, Носи млеко у беле нљунице. Пушти млеко на белем камену, Камен пуче! Да истекну оном очи, {{стих|5}} Ко урече дете И даде детету болест! Да подмладимо детету срце! Да остане дете чисто: Као чисто сребро, {{стих|10}} Као рибљино око, Као мајчино млеко!}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 146. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] n9ej60h805ggx8ky0y6s2qsu2k2szb1 121932 121923 2022-07-24T17:13:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Лети 'тица преко бела неба</big>''' }}</center> Лети 'тица прено бела неба, Носи млеко у беле нљунице. Пушти млеко на белем камену, Камен пуче! Да истекну оном очи, {{стих|5}} Ко урече дете И даде детету болест! Да подмладимо детету срце! Да остане дете чисто: Као чисто сребро, {{стих|10}} Као рибљино око, Као мајчино млеко!}} === Певач и место записа === „Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут", Видровац, Неготинска крајина. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 146. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] e5om4j2mdidajv7v4gluls8n87p1wmc 0 54474 121924 2022-07-24T16:30:21Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бајалица против црвеног вјетра</big>''' }}</center> Бјежи ветре, ћера те Петре, Са девет брата, са девет сјекира, Сатјераше те, сасјекоше те! Бјежи ветре, ћера те Петре, Са девет синова, са девет сабаља, {{стих|5}} Саћераше те, сасјекоше те!… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бајалица против црвеног вјетра</big>''' }}</center> Бјежи ветре, ћера те Петре, Са девет брата, са девет сјекира, Сатјераше те, сасјекоше те! Бјежи ветре, ћера те Петре, Са девет синова, са девет сабаља, {{стих|5}} Саћераше те, сасјекоше те! Бјежи ветре, ћера те Петре, Са девет снаха, са девет метала. Саћераше те, избрисаше те!}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 146. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 816r62jzxwhrwtcda122njteaheqwdp 0 54475 121925 2022-07-24T16:34:02Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Једе и пије, сам себе не верује</big>''' }}</center> Ево ја да ти кажем шта је било: „Стојмен добро дете било! Навукло на себе тегобију: Руке, ноге, не осећа! Једе и пије, сам себе не верује! {{стих|5}} Секја над воду дрво и оградисаја! Ће му д… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Једе и пије, сам себе не верује</big>''' }}</center> Ево ја да ти кажем шта је било: „Стојмен добро дете било! Навукло на себе тегобију: Руке, ноге, не осећа! Једе и пије, сам себе не верује! {{стих|5}} Секја над воду дрво и оградисаја! Ће му дадем травицу и водицу, Од Мрата перушиње, ће се посипе! Ће се накади на поврљену кошару, На обрт на сливче и ће оздрави!“ {{стих|10}}}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 146. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] mqh9woar4qujn7goxgrwy9dpcaxfcvz 0 54476 121926 2022-07-24T16:39:59Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бајалица од издати</big>''' }}</center> Пошао св. Аранђео на белом коњу, Белокорац му нож за појасом! Иди, скоби издатњаче ножом И пободе и стера их у Гору галилејску, Где петао не пева, где дете не плаче; {{стих|5}} Гди девојка косу не распл… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бајалица од издати</big>''' }}</center> Пошао св. Аранђео на белом коњу, Белокорац му нож за појасом! Иди, скоби издатњаче ножом И пободе и стера их у Гору галилејску, Где петао не пева, где дете не плаче; {{стих|5}} Гди девојка косу не расплеће, Гди мајка дете не доји! Тамо им је простирач, Тамо им је покривач! Са болесником посо да немају, {{стих|10}} Да остане болесник чист: Као чисто сребро, као рибино око, Као мајчино млеко!}} === Певач и место записа === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145-146. [[Категорија:Басме и бајалице‎]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 942pae2m34q3jo84j45ojfsb15p2mf9 14 54477 121937 2022-07-24T21:58:56Z Wlodzimierz 28 Нова страница: [[Категорија:1890-е]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:1890-е]] t33a0wi9e6d7nvs4pekkmj4ph2x6yan 14 54478 121938 2022-07-24T21:59:21Z Wlodzimierz 28 Нова страница: [[Категорија:1890-е]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:1890-е]] t33a0wi9e6d7nvs4pekkmj4ph2x6yan 14 54479 121939 2022-07-24T21:59:43Z Wlodzimierz 28 Нова страница: [[Категорија:1890-е]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:1890-е]] t33a0wi9e6d7nvs4pekkmj4ph2x6yan 14 54480 121940 2022-07-24T22:00:12Z Wlodzimierz 28 Нова страница: [[Категорија:1890-е]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:1890-е]] t33a0wi9e6d7nvs4pekkmj4ph2x6yan 0 54481 121945 2022-07-24T22:20:08Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На глас смрти Војислава Ј. Илића узор-пјесника српског | одељак= | аутор= Божидар Черовић | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> {{Десно|Али ја ћу опет на дверима гроба Оживљети мишљу наше златно доба. В… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На глас смрти Војислава Ј. Илића узор-пјесника српског | одељак= | аутор= Божидар Черовић | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> {{Десно|Али ја ћу опет на дверима гроба Оживљети мишљу наше златно доба. Војислав}} Србијанче, мили брае, Какви отуд црни гласи? Вила цвили са Авале Шаљућ јаук широм св’јета. Да с’ утрну и угаси Живот скупи, младос рана Пјесника нам великана. Ој, зар тако судбо сконча — У највећем таман јеку — Као звијер крволочна Манув косом непромашном Преда вају и лелеку, Да се вјечно сузе лију, Српску вилу — појезију. Војиславе, дични сине, И за тобом туге ево. Зар не може, па да мине И дај удар страшни силни Твој род мили, ком си пјево, Ком си мелем, — пјесме слао, А за мелем срце дао. Зар за нав’јек да ушути Твоја златна, јасна лира? Зар да више не см’је чути Ни уживат у твом гласу Пуну слатка миомира, Род ти српски, р’јетке славе, Војиславе, Војиславе?... Једна зв’језда, аох јада, На српском је небу мање. За пјесником, коме сада Потешко је рана наћи, Опет наста уздисање Што се давно, давно чуло. Кад нам Бранка нестануло. Аој Српство, мило Српство! Музо српске појезије, Тешко ли се уцв’јелило Срце ваше. Те се уздах За уздахом тешким вије, А из њих се р’јечи праве: Војиславе, Војиславе!... </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 49. [[Категорија:Божидар Черовић]] ephz384vp2yz4q0p00an4rle0xkzgjz 121946 121945 2022-07-24T22:20:42Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На глас смрти Војислава Ј. Илића узор-пјесника српског | одељак= | аутор= Божидар Черовић | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> {{Десно|Али ја ћу опет на дверима гроба Оживљети мишљу наше златно доба. Војислав}} Србијанче, мили брале, Какви отуд црни гласи? Вила цвили са Авале Шаљућ јаук широм св’јета. Да с’ утрну и угаси Живот скупи, младос рана Пјесника нам великана. Ој, зар тако судбо сконча — У највећем таман јеку — Као звијер крволочна Манув косом непромашном Преда вају и лелеку, Да се вјечно сузе лију, Српску вилу — појезију. Војиславе, дични сине, И за тобом туге ево. Зар не може, па да мине И дај удар страшни силни Твој род мили, ком си пјево, Ком си мелем, — пјесме слао, А за мелем срце дао. Зар за нав’јек да ушути Твоја златна, јасна лира? Зар да више не см’је чути Ни уживат у твом гласу Пуну слатка миомира, Род ти српски, р’јетке славе, Војиславе, Војиславе?... Једна зв’језда, аох јада, На српском је небу мање. За пјесником, коме сада Потешко је рана наћи, Опет наста уздисање Што се давно, давно чуло. Кад нам Бранка нестануло. Аој Српство, мило Српство! Музо српске појезије, Тешко ли се уцв’јелило Срце ваше. Те се уздах За уздахом тешким вије, А из њих се р’јечи праве: Војиславе, Војиславе!... </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 49. [[Категорија:Божидар Черовић]] d5nkgbpdvlyxudom20ventu9st0zoyd 0 54482 121948 2022-07-24T22:35:57Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Заклетва | одељак= | аутор= Јелена Ј. Димитријевић | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Не гледај ме тако, ако знадеш Бога! Не гледај ме тако, имена ти твога!... Ил’ ме гледај друкче, ил’ очи обори; Ох, шт… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Заклетва | одељак= | аутор= Јелена Ј. Димитријевић | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Не гледај ме тако, ако знадеш Бога! Не гледај ме тако, имена ти твога!... Ил’ ме гледај друкче, ил’ очи обори; Ох, што не знам, Боже, шта ми душу мори! Страх је ово... није, од страха се бледи; Од страха се срце у грудима леди; Моје срце годи, а лице румени... Не гледај ме тако... о шта ли је мени?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . То је љубав... ћути! ... Пољубих је... Боже, о да лепа санка! Јурнуше ми сузе, ја пред драгу падох! Да не љубим друге — заклетву јој дадох... Ако Бога знадеш, не гледај ме тако; Заклетву ко гази, не буде му лако; Не гледај ме тако, памет ћу изгубит’, Огрешићу душу — тебе ћу пољубит’!... Зар да љубим?... јаој — бегаћу од тебе, Од целога света, од самога себе! Од пламене жеље сагорећу, мрећу — Ал’ заклетве никад погазити нећу. </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 51. {{ЈВ-аутор|Јелена Ј. Димитријевић|1945}} [[Категорија:Јелена Ј. Димитријевић]] kod5wc6bqsmpkcdnyhixqwlporp8t4z 121949 121948 2022-07-24T22:37:11Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Заклетва | одељак= | аутор= Јелена Ј. Димитријевић | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Не гледај ме тако, ако знадеш Бога! Не гледај ме тако, имена ти твога!... Ил’ ме гледај друкче, ил’ очи обори; Ох, што не знам, Боже, шта ми душу мори! Страх је ово... није, од страха се бледи; Од страха се срце у грудима леди; Моје срце годи, а лице румени... Не гледај ме тако... о шта ли је мени?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . То је љубав... ћути! ... ::::::::ах једнога данка — Пољубих је... Боже, о да лепа санка! Јурнуше ми сузе, ја пред драгу падох! Да не љубим друге — заклетву јој дадох... Ако Бога знадеш, не гледај ме тако; Заклетву ко гази, не буде му лако; Не гледај ме тако, памет ћу изгубит’, Огрешићу душу — тебе ћу пољубит’!... Зар да љубим?... јаој — бегаћу од тебе, Од целога света, од самога себе! Од пламене жеље сагорећу, мрећу — Ал’ заклетве никад погазити нећу. </poem> ''Ниш''. == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 51. {{ЈВ-аутор|Јелена Ј. Димитријевић|1945}} [[Категорија:Јелена Ј. Димитријевић]] nzocr0zmuboeqgdg22ynaswt9388z81 0 54483 121951 2022-07-24T22:47:24Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Јунак нашега доба | одељак= | аутор= Војислав В. Рашић | преводилац = | година= 1894 | белешке= (готово балада). }} <poem> Хоћу о срећи да срећан сневам И да весео из душе певам; Хоћу да кличем к’о вила бела И да у пе… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Јунак нашега доба | одељак= | аутор= Војислав В. Рашић | преводилац = | година= 1894 | белешке= (готово балада). }} <poem> Хоћу о срећи да срећан сневам И да весео из душе певам; Хоћу да кличем к’о вила бела И да у песми опевам дела, Хвалећи име Господа Бога А све у славу народа мога! Ево ми лире и звучних жица, Полети песмо к’о ластавица! ::::::* Један је био, једно је име Да се вечито дичимо њиме, Да ће и позно потомство наше Лако дознати како се зваше. Из раног доба песме је вио, Али је врло несрећан био, Јер и ако је на пос’о лег’о, — Од свих му дела сваки је бег’о А често друго кад није знао Он је к’о многи, стихове крао. Ал’ ’залуд муке, узалуд труди, Када му дела не хтеше људи, И за све што је икада слуп’о Рекоше јавно: сасвим је глупо!... Ал’ ипак песник клонуо није, И да му име вечно се вије, Да од никога никад не зебе, Он је јуначки прегор’о себе, — И баш се тиме још више диг’о, И као ор’о далеко стиг’о! Та̀ он је, он је, на крају свега, Од чега други далеко бега, И што ’но други неће и не сме, Он је спалио све своје песме! Он је спалио све своје песме, Што други никад неће и не сме!! Његових дела међ’ нама није, Али му се дух високо вије! ::::::* Да ли ће јоште оваквих бити, Оваквих тића да л’ ће се вити, Коме ће срце да напред креће, Који од ватре стрепети неће?... Примера ево, јунака ево, У чију славу и ја сам пев’о! И сада смело радите тако, Па ето славе баш врло лако! </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 53–54. {{ЈВ-аутор|Војислав В. Рашић|1943}} [[Категорија:Војислав В. Рашић]] 0gjals0pg64t633hvh7sh0twu7nuern 0 54484 121953 2022-07-24T22:52:15Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1894 | белешке= }} <poem> Минуће и младост наша, Па и срећни данци ови Прохујаће хитро, нагло, Ко слађани, кратки снови. Све ће проћи — ништа више Неће бити као сада,… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1894 | белешке= }} <poem> Минуће и младост наша, Па и срећни данци ови Прохујаће хитро, нагло, Ко слађани, кратки снови. Све ће проћи — ништа више Неће бити као сада, Ко и оне жеље бујне Што их гаје срца млада. Па сад барем док нам радост, Док нам срећа шири крила, Уживајмо барем сада — Љубимо се, душо мила! Љубимо се, љубимо се Док смо јоште чили, млађи — Та младост је санак само — Па нека нам буде слађи! Љубимо се, љубимо се — Та љубав је наша света — Љубимо се док нам срећа, Док нам јоште радост цвјета! </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 55. {{ЈВ-аутор|Светозар Ћоровић|1919}} [[Категорија:Светозар Ћоровић]] s78kvpp9s6neik6ea1rzhfcaorjsel4 0 54485 121954 2022-07-24T23:05:12Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Савет | одељак= | аутор= Сава Д. Мијалковић | година= 1894 | белешке= (У књигу споменицу гђици М. В. С) }} <poem> С жељама ће ниским доћи И без срама и без стида, Да ти своју љубав прича, Да са неба звезде скида. Ох, пр… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Савет | одељак= | аутор= Сава Д. Мијалковић | година= 1894 | белешке= (У књигу споменицу гђици М. В. С) }} <poem> С жељама ће ниским доћи И без срама и без стида, Да ти своју љубав прича, Да са неба звезде скида. Ох, презри га, не веруј му, Човек једно срце има: Ко га има на језику Тај га нема у грудима. Ал’ ако те избегава Трпи, ћути, снива, таји, У дубини брижне душе Осећаје своје гаји. Ох, љуби га, веруј њему: Човек једно срце има, Ко га нема на језику, Тај га има у грудима. </poem> ''Берн''. == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 5, стр. 65. {{ЈВ-аутор|Сава Д. Мијалковић|1926}} [[Категорија:Сава Д. Мијалковић]] 4yq9jp2yfk1zb1nzz51990oyoy1dl5e 14 54486 121955 2022-07-24T23:05:48Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Мијалковић, Сава Д.}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Мијалковић, Сава Д.}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] hkbwzxg2pcxa8cdl1gs4dswz6pkuwx2 100 54487 121956 2022-07-24T23:09:46Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Сава Д. | презиме = Мијалковић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1864 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Сава Д. Мијалковић''' (1864–1926) био је српски песник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Савет]] * М… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Сава Д. | презиме = Мијалковић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1864 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Сава Д. Мијалковић''' (1864–1926) био је српски песник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Савет]] * [[Мртва љубав (Сава Д. Мијалковић)|Мртва љубав]] * [[Срце моје хоћу да те питам]] * [[Госпо бриго]] * [[Добар савет]] == Преводи == * Из немачке лирике (1905) [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Сава Д. Мијалковић]] bgbwbrww7n4wbr4pqwrpr3a7cdipyx6 121957 121956 2022-07-24T23:39:03Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Сава Д. | презиме = Мијалковић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1864 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Сава Д. Мијалковић''' (1864–1926) био је српски песник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Савет]] * [[Мртва љубав (Сава Д. Мијалковић)|Мртва љубав]] * [[Срце моје хоћу да те питам]] * [[Госпо бриго]] * [[Добар савет]] == Преводи == * Из немачке лирике (1905) [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Сава Д. Мијалковић]] [[Категорија:Српски преводиоци]] t96snrobxbd9gic7cicgx2hwxlxo07z 0 54488 121960 2022-07-25T00:25:36Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Милорад Митровић | година= 1893 | белешке= }} <poem> Тамо гора, грм до грма, А овамо пут се краде; А крај пута гроб се диже, — Крај таштине и крај наде. „Хеј, пастиру, знаш ли рећи, Ког ту стиже с… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= *** | одељак= | аутор= Милорад Митровић | година= 1893 | белешке= }} <poem> Тамо гора, грм до грма, А овамо пут се краде; А крај пута гроб се диже, — Крај таштине и крај наде. „Хеј, пастиру, знаш ли рећи, Ког ту стиже судба прека?” „„На том месту мир је наш’о Путник један из далека””. „А да л’ когод на гро дође, —— Љуба верна ил’ друг мио?” „„Јуче дође путник неки Па је дуго сузе лио””. </poem> ''Пауне'', 11./-{XII}-. 1893. == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 6, стр. 83. {{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}} [[Категорија:Милорад Митровић]] 350mmp61atpbl2fmt863r956wbts576 0 54489 121961 2022-07-25T00:30:03Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Звезда | одељак= | аутор= Димитрије Глигорић Сокољанин | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Крену једна звезда преко неба плава, Нити звук се зачу, нити лахор пирну, Тиха поноћ сања, не шумори трава, В… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Звезда | одељак= | аутор= Димитрије Глигорић Сокољанин | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Крену једна звезда преко неба плава, Нити звук се зачу, нити лахор пирну, Тиха поноћ сања, не шумори трава, Вечни покој веје кроз долину мирну. Куда оде звезда сетом обузета? Да ли бездна тавна вечно прогута је? Не! Гледећ’ неправду овог злобног света, Оде, да над другим веселије сјаје. </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 6, стр. 85. {{ЈВ-аутор|Димитрије Глигорић Сокољанин|1913}} [[Категорија:Димитрије Глигорић Сокољанин]] dc3vrrdb517tj4w5ksvqxqgkml68ooz