Ромео и Јулија

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Ромео и Јулија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>15898</id>
    <revision>
      <id>122136</id>
      <parentid>99279</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:23:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <comment>/* ДРУГИ ЧИН */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79825" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРОЛОГ ==
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

== ПРВИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
== ПРОЛОГ ==&lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;

::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>lbl4p0cxvvzx49w543fdhrn0sbs11gp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122137</id>
      <parentid>122136</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:37:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79825" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРОЛОГ ==
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

== ПРВИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''

== ПРОЛОГ ==&lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;

::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>a18pn4bw9eu62oo2lfg1ryzyrlmpvhn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122138</id>
      <parentid>122137</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:38:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79826" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРОЛОГ ==
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

== ПРВИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''

== ПРОЛОГ == &lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;

::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>5o0ojyp9xbc16cz2wpamgsyqmru02gq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122139</id>
      <parentid>122138</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:40:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79827" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРОЛОГ ==
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

== ПРВИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ПРОЛОГ == &lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;

::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>6jzd8qfnr9y22hihpf3gn1m8muwqydc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122140</id>
      <parentid>122139</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:42:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79826" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРОЛОГ ==
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

== ПРВИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ПРОЛОГ == &lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>p28afygvwiortwj6opoye8wveo9gjz0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122141</id>
      <parentid>122140</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:45:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79825" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРОЛОГ ==
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

== ПРВИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''

== ПРОЛОГ == &lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>g2t5lg2nts7kr6kthqii70pr2u9v7at</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122142</id>
      <parentid>122141</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:46:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79828" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина


== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''

== ПРОЛОГ == &lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

== ДРУГИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>f6gn1630riuyqwzokb9bh8rym2pgj8r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122143</id>
      <parentid>122142</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:47:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79831" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина


== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ДРУГИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ === &lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>itrim9sfkjkk0rt02ewi5yxlyd5g9vq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122144</id>
      <parentid>122143</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:48:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <comment>/* ДРУГИ ЧИН */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79649" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина


== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ДРУГИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>39f8bkdamzn58hwx51yv0bl8mnx7839</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122145</id>
      <parentid>122144</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:49:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>93.138.69.149</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79830" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

'''Ликови''':

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина


== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ДРУГИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''&lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.

 
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>hp92tylefwhrvfymf14kstb2uy987cx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Цар Константин мобу навалио</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31217</id>
    <revision>
      <id>122149</id>
      <parentid>121989</parentid>
      <timestamp>2022-07-26T07:05:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1745" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Цар Константин&lt;ref&gt;По свој прилици име Константин овде је погрешно узето и треба да буде: „Цар Лазаре“ пошто се у даљем тексту вели да је Лазару а не Константину голема невоља. Уосталом и природније је да српски народ испева песму своме цару а не туђинскоме.&lt;/ref&gt; мобу навалио:
Двеста српа, триста везиоца,
На сам данак Огњану Марију,
До пладне су и плели и жњели,
А од пладне сузе проливали:
Громом бије громовник Илија,
Стрелом стреља Св. Пантелија,
Огњем гори Огњена Марија. 
Тешила их сестра Магдалена:
„Не би громом громовник Илија,
Не стрел’ стрелом Св. Пантелија,
Не гор’ огњем Огњана Марија
Лазару је голема невоља:
У двору му љуба оболела
А у пољу пшеница прозрела.”
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена.

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 24., стр. 29.

[[Категорија:Посленичке песме]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>ab56gu40269s12af6l3j5pnh7pq3efn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Народне песме у Крајини</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43245</id>
    <revision>
      <id>122150</id>
      <parentid>122056</parentid>
      <timestamp>2022-07-26T07:17:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Г. МОБА */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7602" xml:space="preserve">Станковић, Ж. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд, 1951.

'''COBISS.SR-ID - 33746447''' &lt;small&gt;
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/33746447)&lt;/small&gt; 


=== А. СВАДБА ===

* 1. [[Ајде, мори, па ајде]]
* 2. [[Остани збогом девојко]]
* 3. [[Еј! Здрав делијо на зло ударио]]
* 4. [[Оплетите мому у редове]]
* 5. [[У поље иде девојка]]
* 6. [[Девојка је момку прстен повраћала]]

=== Б. САХРАЊИВАЊЕ (погреб) ===

* 7. [[Сад се жени Анђел младожења]]
* 8. [[Колика је зелена ливада]]
* 9. [[Умре млади, млади младожења]]
* 10а. [[Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде]]
* 10б. [[Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде (10б)|Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде]]
* 10в. [[Јаој, младожења крст што је код главе]]

=== В. РАНА (ранило) ===

* 11. [[Љеља! Ми идемо к селу]]
* 12. [[Свети Тудор коња води]]
* 13. [[Кога нема на рану да дође]]
* 14. [[Кога нема на рани]]
* 15. [[Огањ гори на планини]]
* 16. [[Ој, младенци, честити вам венци]]
* 17. [[Иде Рада са белила]]
* 18. [[Огањ гори на планини (18)|Огањ гори на планини]]
* 19. [[Никола се на рај навалио]]
* 20. [[Чије је цвеће, мори, најлепше]]
* 21. [[Мајка хоће Ђурђа да окупа]]

=== Г. МОБА ===

* 22. [[Хај, навал' мобо на крај да идемо]]
* 23. [[Марко проси Моравку девојку]]
* 24. [[Цар Константин мобу навалио]]
* 25. [[Захвали се младо нежењено]]
* 26. [[Мајка Мару у Београд дала]]
* 27. [[Хајте друство дома да идемо]]
** 27в. [[Хајте друство дома да идемо (Варијанта)|Хајте друство дома да идемо]]

=== Д. КЛАКА&lt;ref&gt;Клака је туђа реч, вероватно позајмљена од Румуна у Крајини. По влашким селима у Крајини клаке не само да су веома распростра њене, већ их тим именом и зову. По томе судим да је наш народ од њих и примио ову реч.&lt;/ref&gt; ===

=== Ђ. КРАЉИЦЕ ===

* 28. [[Ој девојко, црно око]]
* 29. [[Овде има младо момче]]
* 30. [[Домаћине, кућанине]]

=== Е. СЕДЕЉКА ===
'''(Прело)'''

* 31. [[Синоћ ми била седељка]]
* 32. [[Цвили, пишти, убава девојка]]
* 33. [[Ниша Јана малена Јована]]
* 34. [[Ниша мајка малена Јована]]
* 35. [[Ваздан ходих, ништа не находих]]
* 36. [[Узјездило је загорче]]
* 37. [[Од како се заљубимо]]
* 38. [[Засвирио свилен гајтан]]
* 39. [[Захвали се бела Рада]]
* 40. [[Писмо пишу Крајинке девојке]]
* 41. [[Заспала једна девојка]]
* 42. [[Покрај пута та нова градина]]
* 43. [[Пошла Јуца]]
* 44. [[Девојчице, турумчице]]
* 45. [[Ој Јелице висока планино]]
* 46. [[Еј! Марко јаше коња преко поља]]
* 47. [[Живовао Јован и Стојан]]
* 48. [[Дворе мела краљица госпођа]]
* 49. [[Ој, леле, сине Стојане]]
* 50. [[Што је лепо, с вечер месечина]]
* 51. [[Вози вино Петрија девојка]]
* 52. [[Више села зелена ливада]]
* 53. [[Дуни ми, дуни, лађане]]
* 54. [[Каравилко! јеси л' дома]]
* 55. [[Три девојке бостан посејале]]
* 56. [[Сеје Рада ран босиљак]]
* 57. [[Ој, љубићу бело луче]]
* 58. [[Ни Чајдано, ни бељмези]]
* 59. [[Ој, три дуње, три јабуке]]
* 60. [[Еј! чува овце убава девојка]]
* 61. [[Ја заседох за новим асталом]]
* 62. [[Сан ме ломи, сан ме громи]]
* 63. [[Еј! шта то журба]]
** [[Еј, што тој буна]]
* 64. [[Што омиле, што омиле]]
* 65. [[Дмитар проси Мару прошеницу]]
* 66. [[Голуб гуче на пенџеру]]
* 67. [[Прошетао се Митар млад]]
* 68. [[Бре Миљо, Миљо, Милице]]
* 69. [[Еј! Соко бира где ће наћи мира]]
* 70. [[Стојан иде са орања]]
* 71. [[Седајте, седајте]]
* 72. [[Занишала се драгана]]
* 73. [[Мара ми у град одлази]]
* 74. [[Петли пеше у зору]]

=== '''Ж. ДРУГЕ ПЕСМЕ''' ===
'''(путничке, пословачке, попевачке, славске итд.)'''

* 75. [[Кукурек с брда виче]]
* 76. [[Високо дрво лад нема]]
* 77. [[Висока јела лад нема]]
* 78. [[Кад ја умрем, мале, ви ме закопајте]]
* 79. [[Хај! Вита, вита јело]]
* 80. [[У Ивана у влашкога бана]]
* 81. [[Еј! Омpкох замркох]]
* 82. [[Синоћ неста цареве девојке]]
* 83. [[Ој, колико су дана у години]]
* 84. [[Осу се небо звездама (Крајина)|Осу се небо звездама]]
* 85. [[Планино моја старино — леле]]
* 86. [[Пуче пушка из горице црне]]
* 87. [[Овце чува Милош дете младо]]
* 88. [[Везак је везла Дјева Марија]]
* 89. [[Шетала Јана, мале, по винограду, мале]]
* 90. [[Вино пију Турци и кнезови]]
* 91. [[Сеја брата на вечеру звала (Крајина)|Сеја брата на вечеру звала]]
* 92. [[Има отац до два мила сина]]
* 93. [[Ја бих ведро, ал' се заоблачи]]
* 94. [[Има мајка једна мила сина]]
* 95. [[Синоћ мајка Павла оженила]]
* 96. [[Дмитар хоће и Мара га хоће]]
* 97. [[Ја подраних на ту ладну воду]]
* 98. [[Ја пресадих јелу на камену]]
* 99. [[Савила се грана јоргована]]
* 100. [[Што је лепа сјајна месечина]]
* 101. [[Ој, месече, мој ноћни путниче]]
* 102. [[На Морави два бела дућана]]
* 103. [[Коси Марко под лугом ливаду]]
* 104. [[Овце чува Јован чобанине]]
* 105. [[Чува овце до два чобанина]]

=== [[Имена лица од којих су забележене песме и игре]] ===

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>1uo3mjk4iwhax9nkp79hiftoucsjw87</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122152</id>
      <parentid>122150</parentid>
      <timestamp>2022-07-26T08:16:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Ђ. КРАЉИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7650" xml:space="preserve">Станковић, Ж. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд, 1951.

'''COBISS.SR-ID - 33746447''' &lt;small&gt;
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/33746447)&lt;/small&gt; 


=== А. СВАДБА ===

* 1. [[Ајде, мори, па ајде]]
* 2. [[Остани збогом девојко]]
* 3. [[Еј! Здрав делијо на зло ударио]]
* 4. [[Оплетите мому у редове]]
* 5. [[У поље иде девојка]]
* 6. [[Девојка је момку прстен повраћала]]

=== Б. САХРАЊИВАЊЕ (погреб) ===

* 7. [[Сад се жени Анђел младожења]]
* 8. [[Колика је зелена ливада]]
* 9. [[Умре млади, млади младожења]]
* 10а. [[Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде]]
* 10б. [[Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде (10б)|Јаој, сунце зађе мрак по пољу паде]]
* 10в. [[Јаој, младожења крст што је код главе]]

=== В. РАНА (ранило) ===

* 11. [[Љеља! Ми идемо к селу]]
* 12. [[Свети Тудор коња води]]
* 13. [[Кога нема на рану да дође]]
* 14. [[Кога нема на рани]]
* 15. [[Огањ гори на планини]]
* 16. [[Ој, младенци, честити вам венци]]
* 17. [[Иде Рада са белила]]
* 18. [[Огањ гори на планини (18)|Огањ гори на планини]]
* 19. [[Никола се на рај навалио]]
* 20. [[Чије је цвеће, мори, најлепше]]
* 21. [[Мајка хоће Ђурђа да окупа]]

=== Г. МОБА ===

* 22. [[Хај, навал' мобо на крај да идемо]]
* 23. [[Марко проси Моравку девојку]]
* 24. [[Цар Константин мобу навалио]]
* 25. [[Захвали се младо нежењено]]
* 26. [[Мајка Мару у Београд дала]]
* 27. [[Хајте друство дома да идемо]]
** 27в. [[Хајте друство дома да идемо (Варијанта)|Хајте друство дома да идемо]]

=== Д. КЛАКА&lt;ref&gt;Клака је туђа реч, вероватно позајмљена од Румуна у Крајини. По влашким селима у Крајини клаке не само да су веома распростра њене, већ их тим именом и зову. По томе судим да је наш народ од њих и примио ову реч.&lt;/ref&gt; ===

=== Ђ. КРАЉИЦЕ ===

* 28. [[Ој девојко, црно око]]
* 29. [[Овде има младо момче]]
* 30. [[Домаћине, кућанине]]
** 30в. [[Домаћице, кућанице]]

=== Е. СЕДЕЉКА ===
'''(Прело)'''

* 31. [[Синоћ ми била седељка]]
* 32. [[Цвили, пишти, убава девојка]]
* 33. [[Ниша Јана малена Јована]]
* 34. [[Ниша мајка малена Јована]]
* 35. [[Ваздан ходих, ништа не находих]]
* 36. [[Узјездило је загорче]]
* 37. [[Од како се заљубимо]]
* 38. [[Засвирио свилен гајтан]]
* 39. [[Захвали се бела Рада]]
* 40. [[Писмо пишу Крајинке девојке]]
* 41. [[Заспала једна девојка]]
* 42. [[Покрај пута та нова градина]]
* 43. [[Пошла Јуца]]
* 44. [[Девојчице, турумчице]]
* 45. [[Ој Јелице висока планино]]
* 46. [[Еј! Марко јаше коња преко поља]]
* 47. [[Живовао Јован и Стојан]]
* 48. [[Дворе мела краљица госпођа]]
* 49. [[Ој, леле, сине Стојане]]
* 50. [[Што је лепо, с вечер месечина]]
* 51. [[Вози вино Петрија девојка]]
* 52. [[Више села зелена ливада]]
* 53. [[Дуни ми, дуни, лађане]]
* 54. [[Каравилко! јеси л' дома]]
* 55. [[Три девојке бостан посејале]]
* 56. [[Сеје Рада ран босиљак]]
* 57. [[Ој, љубићу бело луче]]
* 58. [[Ни Чајдано, ни бељмези]]
* 59. [[Ој, три дуње, три јабуке]]
* 60. [[Еј! чува овце убава девојка]]
* 61. [[Ја заседох за новим асталом]]
* 62. [[Сан ме ломи, сан ме громи]]
* 63. [[Еј! шта то журба]]
** [[Еј, што тој буна]]
* 64. [[Што омиле, што омиле]]
* 65. [[Дмитар проси Мару прошеницу]]
* 66. [[Голуб гуче на пенџеру]]
* 67. [[Прошетао се Митар млад]]
* 68. [[Бре Миљо, Миљо, Милице]]
* 69. [[Еј! Соко бира где ће наћи мира]]
* 70. [[Стојан иде са орања]]
* 71. [[Седајте, седајте]]
* 72. [[Занишала се драгана]]
* 73. [[Мара ми у град одлази]]
* 74. [[Петли пеше у зору]]

=== '''Ж. ДРУГЕ ПЕСМЕ''' ===
'''(путничке, пословачке, попевачке, славске итд.)'''

* 75. [[Кукурек с брда виче]]
* 76. [[Високо дрво лад нема]]
* 77. [[Висока јела лад нема]]
* 78. [[Кад ја умрем, мале, ви ме закопајте]]
* 79. [[Хај! Вита, вита јело]]
* 80. [[У Ивана у влашкога бана]]
* 81. [[Еј! Омpкох замркох]]
* 82. [[Синоћ неста цареве девојке]]
* 83. [[Ој, колико су дана у години]]
* 84. [[Осу се небо звездама (Крајина)|Осу се небо звездама]]
* 85. [[Планино моја старино — леле]]
* 86. [[Пуче пушка из горице црне]]
* 87. [[Овце чува Милош дете младо]]
* 88. [[Везак је везла Дјева Марија]]
* 89. [[Шетала Јана, мале, по винограду, мале]]
* 90. [[Вино пију Турци и кнезови]]
* 91. [[Сеја брата на вечеру звала (Крајина)|Сеја брата на вечеру звала]]
* 92. [[Има отац до два мила сина]]
* 93. [[Ја бих ведро, ал' се заоблачи]]
* 94. [[Има мајка једна мила сина]]
* 95. [[Синоћ мајка Павла оженила]]
* 96. [[Дмитар хоће и Мара га хоће]]
* 97. [[Ја подраних на ту ладну воду]]
* 98. [[Ја пресадих јелу на камену]]
* 99. [[Савила се грана јоргована]]
* 100. [[Што је лепа сјајна месечина]]
* 101. [[Ој, месече, мој ноћни путниче]]
* 102. [[На Морави два бела дућана]]
* 103. [[Коси Марко под лугом ливаду]]
* 104. [[Овце чува Јован чобанине]]
* 105. [[Чува овце до два чобанина]]

=== [[Имена лица од којих су забележене песме и игре]] ===

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>9ohcb6pdafy5xja5gg66iexgqklpv3a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јаој, младожења крст што је код главе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43248</id>
    <revision>
      <id>122062</id>
      <parentid>122000</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T12:17:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="855" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Јаој, младожења крст што је код главе,
Леле, Јело, крст што је код главе,
Јаој, свекар ти је та црна земљица
Леле, Јело, та црна земљица.
Јаој, а свекрва зелена травица
Леле, Јело зелена травица.
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Мијајло Стојановић, тежак, из села Рајца.

== Напомене ==
{{reflist}}

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 10в, стр. 19.

[[Категорија:Тужбалице‎]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>n75g32d5yeaaoem7zvsh2ws6khcyoee</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Свети Тудор коња води</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43693</id>
    <revision>
      <id>122065</id>
      <parentid>122008</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T12:32:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1536" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Свети Тудор коња води&lt;ref&gt;Тако раде у селу Рајцу, где сам и записао ову песму од Мијајла Стојановића земљоделца из истог села. У другим селима не играју ово коло, нити пак знају за ову песму.&lt;/ref&gt;
Коња води па говори:
„Ој Николо млад Николо,
Коло водиш ал' не гледаш,
У кога си погледао
Свакому си болест дао:
Кому двадни, кому тридни,
А јунаку три грознице;
Јунаку си три грознице,
Три грознице, три године:
Те ти јунак ноге нема —
Ноге нема да га носе,
Руке нема да загрли —
Да загрли мому младу;
Уста нема да пољуби --
Да пољуби мому младу:
Очи нема да погледа —
Да погледа мому младу.
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Баба Цвета из села Рогњева.

== Напомене ==
{{reflist}}

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 12, стр. 20.

[[Категорија:Песме на ранилу‎]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>b8f6lasupm1alglo8st2j0ntmpcs5h0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кога нема на рану да дође</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43694</id>
    <revision>
      <id>122066</id>
      <parentid>122013</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T12:33:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="705" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Кога нема на рану да дође,
Њему капа прегорела,
Није мало, ни па много:
- Кол'ко врана да пролети,
И сво јато да проведе.
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Баба Мара из села Видровца.

== Напомене ==
{{reflist}}

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 13, стр. 21.

[[Категорија:Песме на ранилу‎]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>fklufsimr8m545hxw0vkwtxfm9f0mul</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој, младенци, честити вам венци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43697</id>
    <revision>
      <id>122146</id>
      <parentid>122019</parentid>
      <timestamp>2022-07-26T04:49:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="645" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Ој, младенци, честити вам венци,
Вама венци а нама младенци.
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Миса жена Станојла Петровића, тежака из села Речке.

== Напомене ==
{{reflist}}

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 16, стр. 22.

[[Категорија:Песме на ранилу‎]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>2c0wn7sy8p7kfnrkozd3sg8n37ybrca</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Иде Рада са белила</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43698</id>
    <revision>
      <id>122147</id>
      <parentid>122014</parentid>
      <timestamp>2022-07-26T04:51:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2209" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Иде Рада са белила,&lt;ref&gt;Место где се платно бели.&lt;/ref&gt;
Стојан иде са орања:
„Стан, почекај бела Радо,
Да те нешто верно питам:
Какви теби гости дошли?“
— „Мајци сејке, мен' су тејке,
Мајци браћа, мен' су ујци.“
Стојану се неверица,
Неверица лака чини,
Па отиде по вечери,
По вечери на пенџери.
Рада стоји уз девери!!
Како се је наљутио,
До три пут је ускочио,
У градину где је дошла
Рада цвеће да набере,
Да накити те девере.
Стојан скочи главу јој отсече.
— „Ој Стојане, ти Стојане,
Кад си мени ноге оставио:
Ја ћу опет светом ићи,
Ја ћу опет главу наћи;
Јер ја имам и за 'вицу,
И за 'вицу из горице,
Из горице танку вилу.“
Ал он скочи ноге јој отсече
Беле ноге до колена
Беле руке до рамена:
— „Ето т' Радо бела света,
Ја ћу лако и без тебе,
А како ћеш ти без света,
Кад си веру погазила?“
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Баба Мара из села Видровца.

== Напомене ==
{{reflist}}

== Извор == 
* Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 17, стр. 22-23.

* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 296-297.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Песме на ранилу‎]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>ppol4fx84jwv6pixuhyhsuj2j4rqv3b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Огањ гори на планини (18)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43699</id>
    <revision>
      <id>122148</id>
      <parentid>121987</parentid>
      <timestamp>2022-07-26T05:02:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1479" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Огањ гори на планини,
Тавна ноћ (припев)
И код огња три овчара:
Једно Јован друго Стојан,
А треће је млад Радосав.
Реч ми дође Радосаву:
- „Ајде д' идеш на седељку,
Разболе се танка Милка,
Чекајући Радосава.&lt;ref&gt;За ову песму не бих рекао да се пева на рани и ако ми је баба Мара, из села Видровца, од које сам ову песму записао, рекла да се пева, јер сам текст песме јасно показује да је ова песма седелачка. Ја сам је овде уврстио једино с тога што ми пок. баба Мара рече: да се више на рани пева него на седељкама.&lt;/ref&gt;
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена.

== Напомене ==
{{reflist}}

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 18, стр. 23.

[[Категорија:Песме на ранилу‎]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>a7sm3kyqxmjbaxd6kqe5ed8smetay76</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53330</id>
    <revision>
      <id>122070</id>
      <parentid>121898</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:20:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18875" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. [[Славске здразице „молитвање&quot;]]
* 55. [[Славске здравице које наздрављају гости]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>3udzaddgkp81i91dcxb1puna3xr1au7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122080</id>
      <parentid>122070</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:49:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19163" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. [[Славске здразице „молитвање&quot;]]
* 55. [[Славске здравице које наздрављају гостима]]
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II Друга чаша за добар час
** III [[За сз. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>d393ldkv8jtcpp2sh49zgy6hhfoxjcq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122081</id>
      <parentid>122080</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:49:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19167" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. [[Славске здразице „молитвање&quot;]]
* 55. [[Славске здравице које наздрављају гостима]]
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>rccdcz3jfcji5dowaf09bxwb0zb6jff</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122092</id>
      <parentid>122081</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:08:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19200" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. [[Славске здразице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)]]
* 55. [[Славске здравице које наздрављају гостима]]
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>ritkk9lgh6i66d8gfjwwce6kjvzlyuv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122093</id>
      <parentid>122092</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:10:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19307" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. Славске здразице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>gjlnwne6rul9wz9weetfoqyandq7hvb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122094</id>
      <parentid>122093</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:11:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19313" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здразице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>9fdpynm22j2tpyr0u4nhu3bdbltmrfd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122104</id>
      <parentid>122094</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T15:59:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Славске песме, здравице, молитвања и благослови */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19313" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — зар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>38u046lstz3dre8zpoxjnw8jmt6gcwf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122116</id>
      <parentid>122104</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T17:13:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме о Варици */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19313" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града(леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>6m1cir77x91jzbhf28a299tti3oz7j6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122127</id>
      <parentid>122116</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:58:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме бројанице противу града(леда) */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19314" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>lf4k0os6dr6nq14hye8uvjdj726b8sj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122128</id>
      <parentid>122127</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T20:01:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* IX. Песме које опевају средњовекозно феудално друштво */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19314" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Маркс гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил дезојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>pzc7r1pcpp766oxa9g4iv7qby9t95c7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122129</id>
      <parentid>122128</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T20:02:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19314" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Марко гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил девојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>jcqdqbki6ekpoapdegwc8vyg59kosjg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122130</id>
      <parentid>122129</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T20:03:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19319" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се пезају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле ====

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Марко гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил девојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>33unfnzat1wnf7b2c7us4g8gezus005</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122131</id>
      <parentid>122130</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T20:03:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме које се пезају кад се везе и плете */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19319" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме ноје се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се певају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле ====

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Марко гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил девојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>4g85d8noubn4u021doqpjn40nkwxv8c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122132</id>
      <parentid>122131</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T20:04:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме ноје се певају кад се пече ракија */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19319" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме које се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се певају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле ====

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Марко гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил девојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. Попова ћера дел’ Митре
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>bx05ao9iky2gxfemmcwrjb8stheas16</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122133</id>
      <parentid>122132</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T20:06:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* XIII. Разне забавне песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19323" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први номсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушнка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је лилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета рада по планини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме ноје певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој дезојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојазци]]

==== Песме које се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се певају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме којз се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле ====

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болујз прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено дезојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватози]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око ширско]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојно, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена зодице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари сзате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је нућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Марко гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула зојводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил девојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Озце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе озце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом]]
* 19. [[Попова ћера дел’ Митре]]
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења]]
* 23. [[Тиде Ђурђа ка пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдно, нагрдно]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашие песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијсне (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>hplp1qe9rqdqvfl3x7p3ci94tf2624p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54462</id>
    <revision>
      <id>122121</id>
      <parentid>121962</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:48:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36991" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
     Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали.
     Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији:
     '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово).
     '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косанице); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја сич (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања&quot;), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе--Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница).
     '''III. Песме које певају деца:''' 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом&quot;, Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају&quot;. Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница).
     '''IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме:''' 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе&quot;. Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе&quot;. Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу&quot;. Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама&quot;. Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице&quot; или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаиица. „Говедари или овчари драже козаре&quot;); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад со скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају&quot;. Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица&quot;. Заграђе — Косаница); 18. Свчзри, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима&quot;. Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирскз дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица&quot;. Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска&quot;. Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова&quot;. Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани&quot;. Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине&quot;. Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Паотирска егалица: фацотија и сатира&quot;. Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза&quot;. Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле мојз (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова&quot;. Мачја Стена — Косаница); 30, Ники краво, ду Морево („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвеђена золу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани&quot;. Добри До — Косаиица).
     '''V. Работничке песме.''' Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије&quot;. Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу&quot;. Новаке, Подрима — Косово).	Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима&quot;. Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија&quot;. Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама&quot;. Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 11.О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије&quot;. Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми&quot;. Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају&quot;. Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице&quot;. Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду&quot;. Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као нада се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама дозиковања, удара или бије гоч — бубањ, нао и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму&quot; и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља&quot;. Церница, Горња Мораза — Косозо); Пестме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву&quot;. Добри До — Косаница).
     '''VI. Пеше које се певају приликом подстрига прве дечје косе:''' 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косозо}.
     '''VII. Свадбене песме:''' 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђезојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено дезојче („Пева се о свадби и на славу&quot;. Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма&quot;. Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о
свадби, слави и овако кад оћеш&quot;. Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћуна у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило&quot; у свадбеном ритуалу, при игрању ора&quot;. Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене&quot;. Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају&quot;. Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма&quot;. Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Нина Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије&quot;. Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21 Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито&quot;. Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе&quot;. Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђз старом свату&quot;. Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. У људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију


долоке весме: 34. Дудулица гола и боса. („Вржу јој главу с врбом, некој дезојчици, а потом прскају воду по авлији. Леб у сито јој се даје, а она стркеља сито по авлији и вика: пуни боже! Биће родна година. Воду јој сипају на главу из канту. Сир, леб, воће даје јој се. Раније су то биле сеоске девојке, сада су то Циганке“. Шилозо, Горња Морава — Косово); 35. Ој дудулице, дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале, да пада киша. Дарују ги: сирење, масло, брашно. То заједнички ручак спремали. До пладне заврше то. Дудулице су биле селске девојке, сад се то баталиле.&quot; Гризиме, Крива река — Косово); 33. Ми у село, киша у поље. („Када је суша, девојке би се обукле у старе хаљине, са врбовим венцем око главе ишле кроз села и певале озу песму&quot;. Гризиме, Крива река — Косово); 37. Ој додо, ој додоле. („У свану кућу додолице иду — заврате.&quot; Витина, Горња Морава — Кособо); 38. Моли бога дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале да пада киша. Дарују ги сирење, масло, брашно. Од то заједнични ручак спремали. То су биле селске девојке, а сада се то баталило.&quot; Гризиме, Крива река — Косово); 39. Удар’ киша додоле. („Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу&quot;. Дубока, Рогозна — Косово). Песме бројанице протав града (леда). Вапаји и дозиви утопљеника, ради заштите од града: 40. Не наврћи воду на своју ливаду грехота је. („Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза, стави руку на чело, десну, као кад се поздравља војнички, а лијевом руком маше около себе, окренувши се ка најцрњем облаку. Испред куће се изнесе софра, на њу поставе изврнуте ложице, поред софре се проспе жеравица ужарена, а покрај ове стави сјекира&quot;. Трпезе — Косаница); 41. О дављениче, врни црни облак. („Пуно пут се устави облан. Овако се баје противу градобитине. Особа која баје, то обично чини са кућног прага, машући каквим канавцем према облаку и дозивајући изгласа дављеника који се кад било удавио, гледајући према црним облацима.&quot; Сочаница —- Косово); 42. О дављениче удављени. („Као бројаница се гласно изговара противу града.&quot; Уз то „најмлађе дијете заголимо и машемо с њиме на вратима и једно зрно града му ставимо под језик, а по једно на таван од куће”. Гњеждане, Рогозна Косовс); 43. Усту мрк. („Бројаница изгозорена гласно противу града.&quot; Гњеждане, Рогозна — Косово). Песме о варици: 44. Вар — вар варице. („Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице.&quot; Сочаница — Косово). Славске песме, здравице, молитвања и благослсви; 45. Гризна момче јабуну, („На завршетку песмице певају се стихови: 
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина господи помилуј!”
ува Река, Призренски подгор — Косово); 46. Да је знала дрењина. („На завршетку песме певају се стихози:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина, господи помилуј!&quot;
Сува Река, Призренски подгор — Косово); 47. За срећне беле погаче. („Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница}; 40. Код нашега часног домаћика. (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 49. Ко подиже вишњу славу. („Песма се пева у разиим приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}; 50. Куда ти рало одило. („Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина&quot;. (Рударе — Косаница); 51. О море момће, тврда главо. („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина, господи помилуј!&quot;
Сува Рзка. Призренски подгор — Косово); 52. Препелићице високо летиш. („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћииа, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косово); 53. Родило му се грожђе и пшеница. („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј. господи помилу]!
Нашега домаћина, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косозо}; 54. Славске здравице „молитвање“ кад се „господа&quot;. (Добри До — Косаница}; 55. Славске здравице које наздрављају гости. Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница}; 56, Домаћинова добродошлица, (Славска здравица ксд становништва званог „Србијанци&quot;. Добри До — Косаница); 57. Домаћину за здравље. („Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница); 58. Смиљем гора ограђена. (Бело Брдо, Копаоник —- Косово; 59. Шта је мезе Јело. (Бело Брдо, Копаоник — Косово). Бајалице: 60. Бајалице сд издати. („То је бајалица од издати. То се врти ножем на слепом цреву. Крсти ту ножем и медечи (гозори) му, то кад заболи цео стомак, а незна болесник шта га боли. То су издати. Видровац. Неготинска крајина}; 61. Једе и пије, сам себе не верује. („Врачару доведу код болесника, она запита укућане за име болесника, погледа га, а потом даје прогнозу болести и саопштава начин лечења болесника”); 62. Бајалица против црвеног ветера, („Бајање се врши на кутњем прагу, понајчешће при заласну сунца; увек се прави круг око црвеног ветра на телу, каквом било перушком. Када се круг начини, на перушку се згази ногом, па се опет наставља прављење круга, и то увек наопако од сунца. После се перушка баци, понајчешће негде на плот од градине или кућног обора, Статовац, Топлица - јужна Србија; 63. Лети 'тица преко бела неба. („Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут&quot;, Видровац, Неготинска крајина); 64. Урок скочи. („Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси&quot;. Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год.}. Сноверице; 65. Заспо, Каранан на Каракановом брду, („Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће&quot;. Добри До - Косаница); 66. Овај јунак лако не умире. (Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера). Ђазоље оро; 67. Савоверма коња дерма, („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму.&quot; Добри До — Косаница).

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. 


[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>7mqqt3g7cnm3t98qh4xeut1zkdigmap</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вампир</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54490</id>
    <revision>
      <id>122063</id>
      <timestamp>2022-07-25T12:30:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{Радови у току}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Вампир | одељак= | аутор= Милан Ђ. Милићевић | преводилац=  | година= 1894 | белешке= Истинска причица{{Напомена|Читано на -{II}-. редовној седници Књижевно-уметничке заједнице 10. марта ове год.}}. }…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14714" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{Радови у току}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вампир
| одељак=
| аутор= Милан Ђ. Милићевић
| преводилац= 
| година= 1894
| белешке= Истинска причица{{Напомена|Читано на -{II}-. редовној седници Књижевно-уметничке заједнице 10. марта ове год.}}.
}}
&lt;poem&gt;
Господине капетану, рече кмет Мијат из села Пласковца у Јасеници, среском старешини П... К... који, свршивши службене послове у том селу, наређиваше што има сутра да ради у селу Винчи, — ти се спремаш ујутру рано да одлазиш, а ја бих те молио, да сутра преданиш овде!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан П... К... бејаше млад, школовани човек, а у служби врло вешт и необично тачан чиновник. Послове развлачити он није умео, а „цицварити” по селима управо је мрзио. Чујући шта Мијат жели, он га оштро погледа, и упита:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Зар овде да преданим без посла, а онамо да ме чекају људи, и да дангубе?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кмет Мијат, човек од својих 30–32 године, плав, космат, развијене снаге, и чиста одела, бејаше пријатна слика сељака домаћина. У детињству је неко време ишао у основну школу, те је и сада знао читати и којекако штошта записати, а и осим тога рачунао се је у најразборитије људе у селу. У кући није био задружан; имао је, истина два брата, али су оба испод двадесет година; имао је мајку, жену и своје троје још нејачке дечице. Као вредан домаћин, Мијат је омрцао и освитао на својој њиви, на својој ливади, или код стоке. Сеоски биров, кад би у село дошла изненада каква заповест, или какво писмо на кметово име, никад Мијата није тражио онде где се једе и пије, него онде где се ради. Ето за то и овога дана Мијат је тек пред саму ноћ стигао општинској кући, господину капетану, кад је овај већ био готово посвршавао све своје службене послове с кметовским помоћником Стеваном Врзиком.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кмет Мијат је имао нешто да каже капетану, али то не могаше, докле год око капетана бејаше људи. Тек кад овај, свршивши послове, и отпустивши људе, оста сам, Мијат му приступи ближе и рече: да и сутрадан предани у Пласковцу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А рашта бих ја дангубио овде толико, упита капетан.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Е! Убио му Бог намеру! поче Мијат некако развлачећи, и чешући се иза врата: — Ми смо ти овде на великој муци.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— На каквој муци, весео био кнеже?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Да видиш чуда! јавио нам се у селу вампир!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ене, ене! Какав је то сада разговор? учини капетан.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Овде у нашем селу, наставља Мијат: — још одавно држао је механу и дућан неки ''Ћемерко Цинцарин''. Где је тај човек рођен — не знам; како му је презиме — ни то не знам. Људи су га звали: „''Газда Ћемерко!''” А иза леђа су му говорили: ''Ћемерко Цинцарин''! Тек откад ја знам за себе, он је овде међу нама. Стекао је доста пара, и накуповао много лепога имања. О тој његовој тековини ружно се је причало овде у селу. Говорило се је, на прилику, да „газда Ћемерко свакога заброји у исплаћивању, да свакога заплете у рачунању, да мери криво, и управо да хара и вара на свакој куповини и на свакој продаји.”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зимус, у месојеђе, баш себичне недеље, он се ожени: узе одавде из села добру девојку са врло јаком масом. Кад би у Петров пост, он потеже те умре. У кући му оста сама жена, и момци у механи и у дућану. После његове смрти, жена његова доведе к себи свога брата од стрица и снаху с децом, да не би била сама. Па, мој господине капетану, што Ћемерко умре, божја је воља: помрећемо сви; него ево до некога времена почеше људи говорити: да се је Ћемерко повампирио; јер, веле, њему, као грешнику, земља не да распасти се, па сад, кажу, излази на раскршћа пред људе; иде ноћу кроза село, вукући свој покров за собом, и чак казују да је долазио кући и жени својој. С тога је онде све премрло од страха. Његови укућани чинили су све што старе жене кажу да треба чинити против вампира, па ништа! Он се, веле, јавља те јавља!... Поп Сима из Перчиновца, нека својта жени Ћемерковој, враћајући се из Београда, сврати њиховој кући. Кућани га замоле да освети водицу у њиховој кући. И он узме да водицу свети, а то, веле, усред те богомоље, Ћемерко се невидовно јави рекавши: — Попе Симо, што ме тераш из моје куће? Ово није твоја нурија!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После тога сељаци су се тако преплашили да сада, чим сунце зађе, нико не сме ни носа помолити на поље из куће!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Саслушавши ово казивање Мијатово, капетан продужи ћутати па ће најпосле рећи:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ти, Мијате, велиш да је покојникова удовица жена млада?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Млада је као капља, господине.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А је ли лепа?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Очију од ње не можеш одвојити: тако је лепа?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Па... рећи ће капетан сумњиво: — да ту буну у селу нису начинили какви млади враголани, којима је могло замаћи око за младу, лепу Ћемеркову удовицу?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Господине! Очи не виделе — душа не патила, вели Мијат: — све може бити, само ја тврдити не могу...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ја сутра вас дан овде не могу остати, вели капетан даље: — већ сам поручио да се људи у Винчи рано скупе; него ти постави страже на она места где људи веле да вампир долази. И страже ће ухватити и казати: ко то тера толико шалу те плаши децу и чељад по Пласковцу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Хтео сам то ја и сам, вели Мијат: — али, косподине капетану, ти знаш ове наше људе: не вермају они моју стражу као што би вермали твоју.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Како да не вермају? Ја сам власт у срезу, а ти си власт у општини. Као што се моја власт слуша у свем срезу, тако се твоја мора слушати у твом селу...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Знам ја то, Господине; али то неће да зна други свет. Ето ми имамо у селу свога попа; какав је да је — свештеник је, па кад дође часни пост, ми огледамо: неће ли доћи какав духовник, или који свештеник са стране, из другога села, да му се исповедимо ради причешћа... Ми кметови судимо готово сви једнако: како један, тако и други, па опет парничари врло често траже: „да изиђу страни кметови, и они да виде око чега се људи отимају, и како пресуде ти страни кметови, парничари радо пристају?” Не верују, господине, наши људи никад својему као туђему; бар се свога не боје колико се боје туђега. За то бих ја баш тебе молио да и сутра останеш овде!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Аја! Цео дан не могу остати, рече капетан: — већ сам ти казао зашто.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Али, господине, рече Мијат тишим гласом, и примакнувши се ближе капетану: — има овде и нешто друго што ја теби још нисам ни казао. За то баш треба да останеш...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ти све треба да ми кажеш, рече капетан оштро и упре очи у Мијата: — ако ствар буде важна, размислићемо...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ствар се и од мене крије, те ти ни са̂м не знам добро све; те данас пред ноћ дође човек и каза ми: да су се неки моји сељаци, који се држе да су срца слободнијега, договорили да вампира прободу глоговим коцем...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Како то? упита врло радознао капетан.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Одабраће се њих неколико, узеће са собом и нашега попа, који ће понети књигу ''Громовник'', а сељаци ће понети зашиљено глогово и клеково коље. Све ће тако отићи на гробље, наложиће ватру с обе стране Ћемеркова гроба; гроб ће раскопати да се мртвац цео види; шиљкове кољу још ће нагорети у ватри да боље боду. Тим кољем пробошће на више места Ћемеркову лешину. Докле они то раде, поп ће из ''Громовника'' заклињати бесове да изиђу из тела, а други људи махаће гранама изнад оне ватре те их разагнати, па ће, после свега тога, гроб затрпати и вратити се кућама. Ја то спречити не могу, а оћутати — не смем. Зато те молим да останеш сутра, те са̂м да видиш што је и како је.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Кад је тако, рече капетан: — ја ћу ноћас размислити. Ти дођи сутра рано, па ћу ти онда казати... Него, збиља, Мијате, ми се заговорисмо о том вашем вампиру, па скоро пола ноћи прође. Ако се плашиш, немој ићи кући, него остани те ноћи овде!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не могу, не могу, господине, убрза Мијат, ком бејаше немило помислити како се и сам боји: — без велике невоље, господине кампетану, ја не заноћивам ван своје куће. Лака ти ноћ!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Лака ноћ, Мијате!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После тога, капетан узе ходати по соби, мислећи о том што је чуо, а Мијат се упути кући, пошто још на прагу од суднице добро наби вас на главу.

&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{Напомене}}

== Извор ==
* 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, бројеви 7-8, стр. 97-99, 113–114.


{{ЈВ-аутор|Милан Ђ. Милићевић|1908}}

[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]</text>
      <sha1>ezyfygru62edzi65wtwvlw0tcp9998u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122135</id>
      <parentid>122063</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T22:03:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23894" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вампир
| одељак=
| аутор= Милан Ђ. Милићевић
| преводилац= 
| година= 1893
| белешке= Истинска причица{{Напомена|Читано на -{II}-. редовној седници Књижевно-уметничке заједнице 10. марта ове год.}}.
}}
&lt;poem&gt;
Господине капетану, рече кмет Мијат из села Пласковца у Јасеници, среском старешини П... К... који, свршивши службене послове у том селу, наређиваше што има сутра да ради у селу Винчи, — ти се спремаш ујутру рано да одлазиш, а ја бих те молио, да сутра преданиш овде!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан П... К... бејаше млад, школовани човек, а у служби врло вешт и необично тачан чиновник. Послове развлачити он није умео, а „цицварити” по селима управо је мрзио. Чујући шта Мијат жели, он га оштро погледа, и упита:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Зар овде да преданим без посла, а онамо да ме чекају људи, и да дангубе?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кмет Мијат, човек од својих 30–32 године, плав, космат, развијене снаге, и чиста одела, бејаше пријатна слика сељака домаћина. У детињству је неко време ишао у основну школу, те је и сада знао читати и којекако штошта записати, а и осим тога рачунао се је у најразборитије људе у селу. У кући није био задружан; имао је, истина два брата, али су оба испод двадесет година; имао је мајку, жену и своје троје још нејачке дечице. Као вредан домаћин, Мијат је омрцао и освитао на својој њиви, на својој ливади, или код стоке. Сеоски биров, кад би у село дошла изненада каква заповест, или какво писмо на кметово име, никад Мијата није тражио онде где се једе и пије, него онде где се ради. Ето за то и овога дана Мијат је тек пред саму ноћ стигао општинској кући, господину капетану, кад је овај већ био готово посвршавао све своје службене послове с кметовским помоћником Стеваном Врзиком.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кмет Мијат је имао нешто да каже капетану, али то не могаше, докле год око капетана бејаше људи. Тек кад овај, свршивши послове, и отпустивши људе, оста сам, Мијат му приступи ближе и рече: да и сутрадан предани у Пласковцу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А рашта бих ја дангубио овде толико, упита капетан.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Е! Убио му Бог намеру! поче Мијат некако развлачећи, и чешући се иза врата: — Ми смо ти овде на великој муци.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— На каквој муци, весео био кнеже?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Да видиш чуда! јавио нам се у селу вампир!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ене, ене! Какав је то сада разговор? учини капетан.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Овде у нашем селу, наставља Мијат: — још одавно држао је механу и дућан неки ''Ћемерко Цинцарин''. Где је тај човек рођен — не знам; како му је презиме — ни то не знам. Људи су га звали: „''Газда Ћемерко!''” А иза леђа су му говорили: ''Ћемерко Цинцарин''! Тек откад ја знам за себе, он је овде међу нама. Стекао је доста пара, и накуповао много лепога имања. О тој његовој тековини ружно се је причало овде у селу. Говорило се је, на прилику, да „газда Ћемерко свакога заброји у исплаћивању, да свакога заплете у рачунању, да мери криво, и управо да хара и вара на свакој куповини и на свакој продаји.”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зимус, у месојеђе, баш себичне недеље, он се ожени: узе одавде из села добру девојку са врло јаком масом. Кад би у Петров пост, он потеже те умре. У кући му оста сама жена, и момци у механи и у дућану. После његове смрти, жена његова доведе к себи свога брата од стрица и снаху с децом, да не би била сама. Па, мој господине капетану, што Ћемерко умре, божја је воља: помрећемо сви; него ево до некога времена почеше људи говорити: да се је Ћемерко повампирио; јер, веле, њему, као грешнику, земља не да распасти се, па сад, кажу, излази на раскршћа пред људе; иде ноћу кроза село, вукући свој покров за собом, и чак казују да је долазио кући и жени својој. С тога је онде све премрло од страха. Његови укућани чинили су све што старе жене кажу да треба чинити против вампира, па ништа! Он се, веле, јавља те јавља!... Поп Сима из Перчиновца, нека својта жени Ћемерковој, враћајући се из Београда, сврати њиховој кући. Кућани га замоле да освети водицу у њиховој кући. И он узме да водицу свети, а то, веле, усред те богомоље, Ћемерко се невидовно јави рекавши: — Попе Симо, што ме тераш из моје куће? Ово није твоја нурија!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После тога сељаци су се тако преплашили да сада, чим сунце зађе, нико не сме ни носа помолити на поље из куће!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Саслушавши ово казивање Мијатово, капетан продужи ћутати па ће најпосле рећи:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ти, Мијате, велиш да је покојникова удовица жена млада?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Млада је као капља, господине.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А је ли лепа?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Очију од ње не можеш одвојити: тако је лепа?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Па... рећи ће капетан сумњиво: — да ту буну у селу нису начинили какви млади враголани, којима је могло замаћи око за младу, лепу Ћемеркову удовицу?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Господине! Очи не виделе — душа не патила, вели Мијат: — све може бити, само ја тврдити не могу...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ја сутра вас дан овде не могу остати, вели капетан даље: — већ сам поручио да се људи у Винчи рано скупе; него ти постави страже на она места где људи веле да вампир долази. И страже ће ухватити и казати: ко то тера толико шалу те плаши децу и чељад по Пласковцу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Хтео сам то ја и сам, вели Мијат: — али, косподине капетану, ти знаш ове наше људе: не вермају они моју стражу као што би вермали твоју.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Како да не вермају? Ја сам власт у срезу, а ти си власт у општини. Као што се моја власт слуша у свем срезу, тако се твоја мора слушати у твом селу...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Знам ја то, Господине; али то неће да зна други свет. Ето ми имамо у селу свога попа; какав је да је — свештеник је, па кад дође часни пост, ми огледамо: неће ли доћи какав духовник, или који свештеник са стране, из другога села, да му се исповедимо ради причешћа... Ми кметови судимо готово сви једнако: како један, тако и други, па опет парничари врло често траже: „да изиђу страни кметови, и они да виде око чега се људи отимају, и како пресуде ти страни кметови, парничари радо пристају?” Не верују, господине, наши људи никад својему као туђему; бар се свога не боје колико се боје туђега. За то бих ја баш тебе молио да и сутра останеш овде!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Аја! Цео дан не могу остати, рече капетан: — већ сам ти казао зашто.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Али, господине, рече Мијат тишим гласом, и примакнувши се ближе капетану: — има овде и нешто друго што ја теби још нисам ни казао. За то баш треба да останеш...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ти све треба да ми кажеш, рече капетан оштро и упре очи у Мијата: — ако ствар буде важна, размислићемо...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ствар се и од мене крије, те ти ни са̂м не знам добро све; те данас пред ноћ дође човек и каза ми: да су се неки моји сељаци, који се држе да су срца слободнијега, договорили да вампира прободу глоговим коцем...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Како то? упита врло радознао капетан.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Одабраће се њих неколико, узеће са собом и нашега попа, који ће понети књигу ''Громовник'', а сељаци ће понети зашиљено глогово и клеково коље. Све ће тако отићи на гробље, наложиће ватру с обе стране Ћемеркова гроба; гроб ће раскопати да се мртвац цео види; шиљкове кољу још ће нагорети у ватри да боље боду. Тим кољем пробошће на више места Ћемеркову лешину. Докле они то раде, поп ће из ''Громовника'' заклињати бесове да изиђу из тела, а други људи махаће гранама изнад оне ватре те их разагнати, па ће, после свега тога, гроб затрпати и вратити се кућама. Ја то спречити не могу, а оћутати — не смем. Зато те молим да останеш сутра, те са̂м да видиш што је и како је.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Кад је тако, рече капетан: — ја ћу ноћас размислити. Ти дођи сутра рано, па ћу ти онда казати... Него, збиља, Мијате, ми се заговорисмо о том вашем вампиру, па скоро пола ноћи прође. Ако се плашиш, немој ићи кући, него остани те ноћи овде!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не могу, не могу, господине, убрза Мијат, ком бејаше немило помислити како се и сам боји: — без велике невоље, господине кампетану, ја не заноћивам ван своје куће. Лака ти ноћ!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Лака ноћ, Мијате!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После тога, капетан узе ходати по соби, мислећи о том што је чуо, а Мијат се упути кући, пошто још на прагу од суднице добро наби вас на главу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мијатова кућа није далеко од суднице у којој капетан оста да преноћМ али су се ипак до ње морала прећи два раскршћа, и један прелаз (у Мијатово воће), а док се је Мијат с капетаном разговарао, пао је један пљусак кише, те се мало и раскаљало.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Изишавши из суднице, Мијат, у први мах не виђаше готово ништа: толико му се очи бејаху засениле од свеће. Тек после неколико минута, идући онако насумце, он опази да му се очи отварају, и да боље разазнаје предмете у мраку. По души говорећи, он је волео да је она засенулост трајала дуже, те да уз пут не види нигде ништа. Јер овако, пошто је мало прогледао, на првом раскршћу опази човека који, учини му се, стоји с врљиком на рамену, и као да чека њега да тресне! Тек кад је пришао сасвим близу, уверио се је да је то стари стожер од витла, на ком се је витлала омладина зимус у белу недељу! Али је његов вес већ био одскочио на врх главе!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Идући даље, Мијат се разговарао сам са собом. Чинило му се је да у њему има још један Мијат који га нутка да се добро замисли: није ли кад год чим било увредио покојног Ћемерка, те да би сада вампир имао каквог узрока да му се освети?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На то, овај прави Мијат, овај што зна књигу, што се разговара с господом, и, наравно, што не верује да има вампира, говори оном унутра:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ама, за име Божје, како може оживети мртав човек? Сви ти говори о вампиру, само су пресна лаж!...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А зар су толики паметни људи, шапуће онај Мијат изнутра, сад у један мах полудели, те сви говоре да се је Ћемерко повампирио?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Е, али ти сељаци нису Ћемерка видели својим очима; него су један од другога нешто чули, и к тому је сваки и од себе додао по нешто, те је изишло страшило за село...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Идући, и разговарајући се тако, Мијат осећаше да му капа расте на глави. Чинило му се, да се ничега не плаши, а чим што шушне, он се тргне, и уз то је сваки час набијао руком капу на главу...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тек што се, оним размишљањем, бејаше мало охрабрио да вампира нема, да њих не може ни бити, а то већ стиже на друго раскршће. Ту сад опази украј пута некаку гомил, као да су какви пуни џакови наслагани један преко другога. Чудио се је шта би то могло бити, кад ту дању није спазио ништа? Коса му се је сама на глави дизала у вис, а ноге су му бивале све краће, али је он ипак ишао напред куцкајући штапом пред собом у земљу и накашљујући се, управо да разагна свој страх...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Баш кад хтеде штапом такнути у ону гомилу, прво се добро накашља, али на то она гомила, као жива, у један мах ђипи и рукну као какав олуј. Мијат претрну од страха, али се ипак поврати брзо, јер то није било ништа страшно: то су биле свиње, скрдиле се и легле да ту преноће...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Идући одатле даље ка својој кући, Мијат је сам себе слободио, говорећи: баш сам ја нека будала: уплашио сам се, ето, од свиња! Срећа те је ноћ, а да је дан, да ме ко види, смејао би ми се као каквом лудаку...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Говорећи то гласније, он је желео ућуткати онога Мијата изнутра, који му је лагацко шаптао: „Море, ноћу има над човеком област свака нечастива сила!”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На прелазу већ у своје воће причини му се да некаке две жене стоје и разговарају се, а кад приђе ближе и заусти да им назове „добро вече”, виде да нема баш никога!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мијат пређе у своје воће, и обори правце кући: чинило му се је да га није страх, али су му ноге биле нешто веома кратке. Мислио је да не иде него мили! Чудио се је што се њему баш то вече толико некаквих причина причинило, кад му се то није до сад никад догађало?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У тим мислима, он се приближи кући, и већ бејаше, што оно рекну, готов да ухвати за кутња врата. На један мах, онако у помрчини, наери се нешто пред њега, што се није могло распознати што је; учини му се незграпно ждребе, и у један пут, рекао би човек, небо се проломи од некаква груба звука:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— ''Њиха! Њиха ’ Њиха''!
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мијату се учини да тај звук вели: ''Њега! Њега! Њега!'' А онај Мијат изнутра одмах му шану: да то баш Ћемерко тражи: ''Њега! Њега! Њега!'' — Мијата... Очи му помркоше, ноге се одсекоше, он се сасвим изгуби и тресну о земљу колико је дуг...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После тога, неко време ништа није знао за себе. Дошавши к себи, видео је да је у својој кући, да лежи у прочељу према ватри, и да уз њега седи његова мајка, и кваси му главу хладном водом и сирћетом.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Протрљавши малко своје очи, Мијат опази за завалом некаква црна лица, као да су некакви Цигани, али откуд Цигани у његовој кући? Бојећи се да му се и то не причињава, упита мајку:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ко је оно доле за завалом?
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Та, дијете, неки ''мајстори'' (Цигани), рећи ће му мати: — нагнала их синоћ она киша, те свратише и замолише да преноће; па, аратос их било, имају и некака магарца, кога пустише у воће пред кућом, а он, ето, сву драгу ноћ прерика: мајстори веле да слути на време!...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Весели Мијат тек сада виде и познаде да се је онако престравио од циганског магарца и од његове рике!...
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После тога, више од шест недеља, Мијата је, из дана у дан, хватала грозница, а повратити својега пређашњега здравља није могао ни за читаву годину дана...
&lt;/poem&gt;

''У Београду'', 15. септ. 1893.

== Напомене ==
{{Напомене}}

== Извор ==
* 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, бројеви 7-8, стр. 97-99, 113–114.


{{ЈВ-аутор|Милан Ђ. Милићевић|1908}}

[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]</text>
      <sha1>13iyjnmgc0tepv2nkrb9haon2oi4v6n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Милан Ђ. Милићевић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54491</id>
    <revision>
      <id>122064</id>
      <timestamp>2022-07-25T12:30:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Милићевић, Милан Ђ.}} [[Категорија:Српски књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="109" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Милићевић, Милан Ђ.}}
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>dvs95lttgvwpsoa6f9qq7tejigtmog6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милан Ђ. Милићевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54492</id>
    <revision>
      <id>122067</id>
      <timestamp>2022-07-25T12:37:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Милан Ђ. | презиме = Милићевић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1831 | годинасмрти = 1908 | опис = '''Милан Ђ. Милићевић''' (1831–1908) био је српски књижевник, публициста и академик. | слика = MilicevicMilanDj.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Ђ. Милићевић | ост…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="679" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милан Ђ.
| презиме = Милићевић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1831
| годинасмрти = 1908
| опис = '''Милан Ђ. Милићевић''' (1831–1908) био је српски књижевник, публициста и академик.
| слика = MilicevicMilanDj.jpg
| опис_слике =
| википедија = Милан Ђ. Милићевић
| остава = 
| остава_кат = Milan Đ. Milićević
}}

== Дела ==
* [[Вампир]]

[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>fwi67vymc0wsh11plfk3qi40qcn9e7w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта је мезе Јело</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54493</id>
    <revision>
      <id>122068</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:18:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Сзе ракију, Јело, Све ракију, бела Јело! Шта је мезе, Јело, Уз ракију. бела Јело? Жуте дуњке, Јело, И јабуке, бела Јело  И ороси,Јело  И ороси, бела Јело!&lt;ref&gt;84)&lt;/ref&gt;}}   === Певач и место записа ===    == Рефер…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="914" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Сзе ракију, Јело,
Све ракију, бела Јело!
Шта је мезе, Јело,
Уз ракију. бела Јело?
Жуте дуњке, Јело,
И јабуке, бела Јело 
И ороси,Јело 
И ороси, бела Јело!&lt;ref&gt;84)&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145-146. 


[[Категорија:Басме и бајалице‎]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>n2hoz5xd22vfg4p2a42dk3xz10pp85r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122069</id>
      <parentid>122068</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:19:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1004" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Сзе ракију, Јело,
Све ракију, бела Јело!
Шта је мезе, Јело,
Уз ракију. бела Јело?
Жуте дуњке, Јело,
И јабуке, бела Јело 
И ороси,Јело 
И ороси, бела Јело!&lt;ref&gt;Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака, стр. 33&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145. 


[[Категорија:Басме и бајалице‎]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>j72l99tyw7vvzp81tw75oxh2keh8w7m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122071</id>
      <parentid>122069</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:22:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1048" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Сзе ракију, Јело,
Све ракију, бела Јело!
Шта је мезе, Јело,
Уз ракију. бела Јело?
Жуте дуњке, Јело,
И јабуке, бела Јело 
И ороси,Јело 
И ороси, бела Јело!&lt;ref&gt;Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака, стр. 33&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>8favx1z1pfq4n9d96446o7gn0lx1ugg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122077</id>
      <parentid>122071</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:36:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1049" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Сзе ракију, Јело,
Све ракију, бела Јело!
Шта је мезе, Јело,
Уз ракију. бела Јело?
Жуте дуњке, Јело, {{стих|5}}
И јабуке, бела Јело 
И ороси,Јело 
И ороси, бела Јело!&lt;ref&gt;Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије из Санџака, стр. 33&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>cfakjheecfshgalvq9izfrqdc63l1oo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смиљем гора ограђена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54494</id>
    <revision>
      <id>122072</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:24:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Смиљем гора ограђена, А босиљком преплетена!  Ју те горе дза анђела. Мили боже, лепо певу! Слушала их божа мајка, {{стих|5}} Мили боже, лепо певу!}}   === Певач и место записа ===  Бело Брдо, Копаоник — Косово  =…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="915" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Шта је мезе Јело&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Смиљем гора ограђена,
А босиљком преплетена! 
Ју те горе дза анђела.
Мили боже, лепо певу!
Слушала их божа мајка, {{стих|5}}
Мили боже, лепо певу!}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>391qdzaescgbw5pxo76vco5xzmo870c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122073</id>
      <parentid>122072</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:24:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="924" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Смиљем гора ограђена&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Смиљем гора ограђена,
А босиљком преплетена! 
Ју те горе дза анђела.
Мили боже, лепо певу!
Слушала их божа мајка, {{стих|5}}
Мили боже, лепо певу!}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>jfyf46g2zufx4xpqjmj585khgf4jvkm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Домаћину за здравље</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54495</id>
    <revision>
      <id>122074</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:30:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћину за здравље&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Да пијемо прво за здравље, Нашег доброг домаћина! Његове главе и фале  И његове десне и лијеве руке, Које га хране и одазла бране! Да су му сретне и честите! Душмани му отишли низ зелене луг…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1283" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћину за здравље&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Да пијемо прво за здравље,
Нашег доброг домаћина!
Његове главе и фале 
И његове десне и лијеве руке,
Које га хране и одазла бране!
Да су му сретне и честите!
Душмани му отишли низ зелене лугове,
Да плате царске дугове.
Нити дугове платили,
Ни се кући вратили!
Који дошо, кроз лулу прошо,
У чибук ноге прекрстио 
И ту му шероко место било!}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 145. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>36es6qa2afqbf5tp7bcidqv1emudujf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122075</id>
      <parentid>122074</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:33:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1389" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћину за здравље&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;VII&lt;/center&gt;
Да пијемо прво за здравље,
Нашег доброг домаћина!
Његове главе и фале 
И његове десне и лијеве руке,
Које га хране и одазла бране!
Да су му сретне и честите!
Душмани му отишли низ зелене лугове,
Да плате царске дугове.
Нити дугове платили,
Ни се кући вратили!
Који дошо, кроз лулу прошо,
У чибук ноге прекрстио 
И ту му шероко место било!}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144-145. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>3sipd6rrnhtswnly0x7f4fbz1y2ulrh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122076</id>
      <parentid>122075</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:35:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1397" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћину за здравље&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;VII&lt;/center&gt;
Да пијемо прво за здравље,
Нашег доброг домаћина!
Његове главе и фале 
И његове десне и лијеве руке,
Које га хране и одазла бране! {{стих|5}}
Да су му сретне и честите!
Душмани му отишли низ зелене лугове,
Да плате царске дугове.
Нити дугове платили,
Ни се кући вратили! {{стих|10}}
Који дошо, кроз лулу прошо,
У чибук ноге прекрстио 
И ту му шероко место било!}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144-145. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>i1psdkl36c6jew47b28ycp5qg5j8h7w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Домаћинова добродошлица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54496</id>
    <revision>
      <id>122078</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:41:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћинова добродошлица&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;VI&lt;/center&gt; Да пијемо добродошлицу! Ко је дошао, добро дошао! Добар глас донео, А бољи понео, Имо ко и код кога! {{стих|5}} А ко није дошо, Да има где доћи  И одакле поћи!}}   === Певач и место записа ===…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1042" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћинова добродошлица&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;VI&lt;/center&gt;
Да пијемо добродошлицу!
Ко је дошао, добро дошао!
Добар глас донео,
А бољи понео,
Имо ко и код кога! {{стих|5}}
А ко није дошо,
Да има где доћи 
И одакле поћи!}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>mw5qh8wmlgtn4bjhmj110yyqd21bw4w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122079</id>
      <parentid>122078</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:43:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1046" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Домаћинова добродошлица&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;VI&lt;/center&gt;
Да пијемо добродошлицу!
Ко је дошао, добро дошао!
Добар глас донео,
А бољи понео,
Имо ко и код кога! {{стих|5}}
А ко није дошо,
Да има где доћи 
И одакле поћи!}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица код становништва званог „Србијанци&quot;. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>q3u3nr30fhu1fjh2pbmuqu13gfq588i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Да пијемо за Петазарне мученике</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54497</id>
    <revision>
      <id>122082</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:52:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[[Да пијемо за Петазарне мученике]]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;V&lt;/center&gt; Да пијемо за Петазарне мученике, Који се муче, да нас грешне науче, На пут изведу, са добром браћом саставе!}}   === Певач и место записа ===  Славска здравица код стано…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="996" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[[Да пијемо за Петазарне мученике]]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;V&lt;/center&gt;
Да пијемо за Петазарне мученике,
Који се муче, да нас грешне науче,
На пут изведу, са добром браћом саставе!}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица код становништва званог „Србијанци&quot;. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>mtqg576fdem8s0wshflaoio7ulaf3o9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122083</id>
      <parentid>122082</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:54:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="984" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[[Да пијемо за Петазарне мученике]]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;V&lt;/center&gt;
Да пијемо за Петазарне мученике,
Који се муче, да нас грешне науче,
На пут изведу, са добром браћом саставе!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>s05mhie5cfsm9hqfruoyxfd8f96zp0t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122090</id>
      <parentid>122083</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:02:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач и место записа */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="984" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[[Да пијемо за Петазарне мученике]]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;V&lt;/center&gt;
Да пијемо за Петазарне мученике,
Који се муче, да нас грешне науче,
На пут изведу, са добром браћом саставе!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>tdpfs6svgjj6tmx0skk961acqzll7aa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Да пијемо за четири стуба евангелиста</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54498</id>
    <revision>
      <id>122084</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:56:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;IV&lt;/center&gt; Да пијемо за четири стуба евангелиста:  Марка, Матеју, Луку и Јована!}}   === Певач и место записа ===  Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До —…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="926" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;IV&lt;/center&gt;
Да пијемо за четири стуба евангелиста: 
Марка, Матеју, Луку и Јована!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>lnnl3vfsjc453432mzwxgfbca4jgggo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122085</id>
      <parentid>122084</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T13:56:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="924" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Да пијемо за четири стуба евангелиста]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;IV&lt;/center&gt;
Да пијемо за четири стуба евангелиста: 
Марка, Матеју, Луку и Јована!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>0ljgeh7vxem8d1dg96ro5nyksftwtxq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122088</id>
      <parentid>122085</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:01:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="924" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Да пијемо за четири стуба евангелиста]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;IV&lt;/center&gt;
Да пијемо за четири стуба евангелиста: 
Марка, Матеју, Луку и Јована!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>2n6jsgaavme8hvjcan1xl9kahov34m2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>За св. Тројице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54499</id>
    <revision>
      <id>122086</id>
      <timestamp>2022-07-25T13:59:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[За св. Тројице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;III&lt;/center&gt; За св. Тројице! Да помогне бог и св. Тројица, На суду и путу и на сваком месту  на којем смо!}}   === Певач и место записа ===  Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="933" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[За св. Тројице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;III&lt;/center&gt;
За св. Тројице!
Да помогне бог и св. Тројица,
На суду и путу и на сваком месту 
на којем смо!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>n1k8axxmlc7dkw736jnmdo8lb77l7c2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122089</id>
      <parentid>122086</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:01:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="933" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[За св. Тројице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;III&lt;/center&gt;
За св. Тројице!
Да помогне бог и св. Тројица,
На суду и путу и на сваком месту 
на којем смо!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>n8a4ax1dh2v0d05hvuw07sextr4oriz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Друга чаша за добар час</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54500</id>
    <revision>
      <id>122087</id>
      <timestamp>2022-07-25T14:01:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Друга чаша за добар час]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;II&lt;/center&gt; Друга чаша за добар час,  Добар час био међу нас!}}   === Певач и место записа ===  Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница  == Референце == {{reflis…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="874" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Друга чаша за добар час]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;II&lt;/center&gt;
Друга чаша за добар час, 
Добар час био међу нас!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 144. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>8cquypli0pp6ydba851e3c1uabjypzl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прве чаше, добре среће</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54501</id>
    <revision>
      <id>122091</id>
      <timestamp>2022-07-25T14:06:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Прве чаше, добре среће]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;I&lt;/center&gt; Прве чаше, добре среће,  Бог на помоћ и св. Тројица! Мајко Богородице избави сваке муке  И душманске руке!}}   === Певач и место записа ===  Славске здравице код становништва званог „Срби…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="959" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Прве чаше, добре среће]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;I&lt;/center&gt;
Прве чаше, добре среће, 
Бог на помоћ и св. Тројица!
Мајко Богородице избави сваке муке 
И душманске руке!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>ozos6beluo3vyoc9kthubxgp4xkawje</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Који слави крсно име</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54502</id>
    <revision>
      <id>122095</id>
      <timestamp>2022-07-25T14:58:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Који слави крсно име]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;I&lt;/center&gt; Који слави крсно име, На данашњи дан! Помогла му слава божа  И данашњи дан!}}   === Певач и место записа ===  Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница  == Р…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="901" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Који слави крсно име]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;I&lt;/center&gt;
Који слави крсно име,
На данашњи дан!
Помогла му слава божа 
И данашњи дан!}} 

=== Певач и место записа ===

Славске здравице код становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>el6uqw9su21wje8bvh3gq7gyu0mngmw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122096</id>
      <parentid>122095</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T14:59:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="798" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Који слави крсно име]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;I&lt;/center&gt;
Који слави крсно име,
На данашњи дан!
Помогла му слава божа 
И данашњи дан!}} 

=== Певач и место записа ===

Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>f2t5ytjkkqhsixec8muw3sn1czpqx8i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122099</id>
      <parentid>122096</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T15:40:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="799" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Који слави крсно име]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;II&lt;/center&gt;
Који слави крсно име,
На данашњи дан!
Помогла му слава божа 
И данашњи дан!}} 

=== Певач и место записа ===

Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>116t5lzhwol79dkqxd06lu4lyuemxkf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ајде да пијемо ову чашу вина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54503</id>
    <revision>
      <id>122097</id>
      <timestamp>2022-07-25T15:06:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ајде да пијемо ову чашу вина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;I&lt;/center&gt; Ајде да пијемо ову чашу вина  за једине славе! Славу славио свећом и летурђијом!  Слава нас животом и здрављем, Срећом понајвећом — амин! {{стих|5}}}}   === Певач и место записа ===  До…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="941" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ајде да пијемо ову чашу вина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;I&lt;/center&gt;
Ајде да пијемо ову чашу вина 
за једине славе!
Славу славио свећом и летурђијом! 
Слава нас животом и здрављем,
Срећом понајвећом — амин! {{стих|5}}}} 

=== Певач и место записа ===

Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>lv65id4dzgnj2wjlaw5ab201muetu1o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Родило му се грожђе и пшеница</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54504</id>
    <revision>
      <id>122098</id>
      <timestamp>2022-07-25T15:40:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Родило му се грожђе и пшеница&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Родило му се грожђе и пшеница, А кроз кућу све мушка дећица, А кроз пољу сзе женски јагањци, А у брду сва винова лоза, А кроз пољу белица пшеница!&lt;ref&gt;83&lt;/ref&gt;}}   === Певач и место записа ===…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="946" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Родило му се грожђе и пшеница&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Родило му се грожђе и пшеница,
А кроз кућу све мушка дећица,
А кроз пољу сзе женски јагањци,
А у брду сва винова лоза,
А кроз пољу белица пшеница!&lt;ref&gt;83&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>9dnyrhif9xlzyp6obxi0okvwqa4k0zc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122100</id>
      <parentid>122098</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T15:41:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1050" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Родило му се грожђе и пшеница&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Родило му се грожђе и пшеница,
А кроз кућу све мушка дећица,
А кроз пољу сзе женски јагањци,
А у брду сва винова лоза,
А кроз пољу белица пшеница!&lt;ref&gt;Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1, стр. 332.&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Добри До — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>i9218qfltdv0na6suio0lilax9xn58w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122101</id>
      <parentid>122100</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T15:43:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1282" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Родило му се грожђе и пшеница&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Родило му се грожђе и пшеница,
А кроз кућу све мушка дећица,
А кроз пољу сзе женски јагањци,
А у брду сва винова лоза,
А кроз пољу белица пшеница!&lt;ref&gt;Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1, стр. 332.&lt;/ref&gt; {{стих|5}}}} 

=== Певач и место записа ===

„На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина, господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>rsjkbq91mm8jcd3d6tuz9xj6u2udng5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122102</id>
      <parentid>122101</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T15:44:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач и место записа */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1283" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Родило му се грожђе и пшеница&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Родило му се грожђе и пшеница,
А кроз кућу све мушка дећица,
А кроз пољу сзе женски јагањци,
А у брду сва винова лоза,
А кроз пољу белица пшеница!&lt;ref&gt;Упор. М, Васиљевић: Југословенски музички фолклор 1, стр. 332.&lt;/ref&gt; {{стих|5}}}} 

=== Певач и место записа ===

„На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина, господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>othi9mb0iyj413li6k2b3x7inhgpsbg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Припелићице високо летиш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54505</id>
    <revision>
      <id>122103</id>
      <timestamp>2022-07-25T15:57:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Припелићице високо летиш&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Препелићице висоно летиш, Кроз поље шеташ! Кроз поље шеташ, как дома дођеш! Как дома дођеш, више куће слама! Више куће слама, а у кући слава, {{стих|5}} Нек’ је жива домаћинска глава!}}   === Певач и…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1206" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Припелићице високо летиш&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Препелићице висоно летиш,
Кроз поље шеташ!
Кроз поље шеташ, как дома дођеш!
Как дома дођеш, више куће слама!
Више куће слама, а у кући слава, {{стих|5}}
Нек’ је жива домаћинска глава!}} 

=== Певач и место записа ===

„На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина, господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>kop4ha46zaj53v38eepaquv1lbtw4u8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122105</id>
      <parentid>122103</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T15:59:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1133" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Припелићице високо летиш&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Препелићице висоно летиш,
Кроз поље шеташ!
Кроз поље шеташ, как дома дођеш!
Как дома дођеш, више куће слама!
Више куће слама, а у кући слава, {{стих|5}}
Нек’ је жива домаћинска глава!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћииа, господи помилуј!

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>61vesxg1ttnjlnoua7qcfnmqgghm3vx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122106</id>
      <parentid>122105</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T16:01:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1204" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Припелићице високо летиш&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Препелићице висоно летиш,
Кроз поље шеташ!
Кроз поље шеташ, как дома дођеш!
Как дома дођеш, више куће слама!
Више куће слама, а у кући слава, {{стих|5}}
Нек’ је жива домаћинска глава!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћииа, господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 143. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>g5i8r19fwtuuqh1tfvwgjoxiehzc0qb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О море момће, тврда главо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54506</id>
    <revision>
      <id>122107</id>
      <timestamp>2022-07-25T16:32:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;О море момће, тврда главо&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; О море момће, тзрда главо,  Што млого ми знаш! Да ли знају сва дружина  И сам господ бог!}}   === Певач и место записа ===  На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи поми…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1050" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;О море момће, тврда главо&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
О море момће, тзрда главо, 
Што млого ми знаш!
Да ли знају сва дружина 
И сам господ бог!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћииа, господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 142. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>m8lazhrsr8nswolhdxffrxuzuuxbm8c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122108</id>
      <parentid>122107</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T16:34:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1051" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;О море момће, тврда главо&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
О море момће, тврда главо, 
Што млого ми знаш!
Да ли знају сва дружина 
И сам господ бог!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина, господи помилуј!&quot;

Сува Река. Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 142. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>bnjli39ywgv86nftz28cn2vpunuyrrb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Куда ти рало одило</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54507</id>
    <revision>
      <id>122109</id>
      <timestamp>2022-07-25T16:40:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Куда ти рало одило&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Куда ти рало одило, Туда ти жито родило! Сунце ти на Исток, А господ бог на помоћ! Ове године сина женио, {{стих|5}} А догодине унука добио! Па' није лоше, нека примше  На његове старе, биће добар домаћин!…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1767" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Куда ти рало одило&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Куда ти рало одило,
Туда ти жито родило!
Сунце ти на Исток,
А господ бог на помоћ!
Ове године сина женио, {{стих|5}}
А догодине унука добио!
Па' није лоше, нека примше 
На његове старе, биће добар домаћин!
Дао ти бог пун амбар жита и живота!
Пун тор, говеди, оваца, {{стих|10}}
Коза, свиња, трмака и крмака!
Ко ти о злу мислио, о клину висио!
Отишо низ лугове, да наплати дугове!
Нит’ дугове наплатио,
Нит’ се из луга вратио! {{стих|15}}
Здрав си ти до мене,
Да ти срце не вене,
Тако ми крста, попићу је до малог прста!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина, господи помилуј!&quot;

Сува Река. Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 142. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>l5al0aeft5wppl5ihrxzwercnzpyduh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122110</id>
      <parentid>122109</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T16:42:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1751" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Куда ти рало одило&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Куда ти рало одило,
Туда ти жито родило!
Сунце ти на Исток,
А господ бог на помоћ!
Ове године сина женио, {{стих|5}}
А догодине унука добио!
Па' није лоше, нека примше 
На његове старе, биће добар домаћин!
Дао ти бог пун амбар жита и живота!
Пун тор, говеди, оваца, {{стих|10}}
Коза, свиња, трмака и крмака!
Ко ти о злу мислио, о клину висио!
Отишо низ лугове, да наплати дугове!
Нит’ дугове наплатио,
Нит’ се из луга вратио! {{стих|15}}
Здрав си ти до мене,
Да ти срце не вене,
Тако ми крста, попићу је до малог прста!}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина&quot;. (Рударе — Косаница)

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 142. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>bktynj0j3nrj527ambkhb5ehjj244ro</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ко подиже вишњу славу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54508</id>
    <revision>
      <id>122111</id>
      <timestamp>2022-07-25T16:48:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ко подиже вишњу славу&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Јарко сунце кроз орашје, На прозоре у софру гледаше, Ко најлепше за софром сеђаше,  Ко најбоље чашу испијаше? И уз чашу вако говореше: {{стих|5}} „Ко подиже вишњу славу,  Помого му бог!  Подижу је на…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1271" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ко подиже вишњу славу&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Јарко сунце кроз орашје,
На прозоре у софру гледаше,
Ко најлепше за софром сеђаше, 
Ко најбоље чашу испијаше?
И уз чашу вако говореше: {{стих|5}}
„Ко подиже вишњу славу, 
Помого му бог! 
Подижу је наша браћа, 
Помого им бог!&lt;ref&gt;82)&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина&quot;. (Рударе — Косаница)

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141-142. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>56epbtsdsl1280g9cl1hfa5xifspkfa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122112</id>
      <parentid>122111</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T16:49:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1388" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ко подиже вишњу славу&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Јарко сунце кроз орашје,
На прозоре у софру гледаше,
Ко најлепше за софром сеђаше, 
Ко најбоље чашу испијаше?
И уз чашу вако говореше: {{стих|5}}
„Ко подиже вишњу славу, 
Помого му бог! 
Подижу је наша браћа, 
Помого им бог!&lt;ref&gt;Т. П Вукановић; Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132.&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина&quot;. (Рударе — Косаница)

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141-142. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>aljyto4sh9s3h21udwjyg39at9n8xqs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122113</id>
      <parentid>122112</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T16:50:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1427" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ко подиже вишњу славу&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Јарко сунце кроз орашје,
На прозоре у софру гледаше,
Ко најлепше за софром сеђаше, 
Ко најбоље чашу испијаше?
И уз чашу вако говореше: {{стих|5}}
„Ко подиже вишњу славу, 
Помого му бог! 
Подижу је наша браћа, 
Помого им бог!&lt;ref&gt;Т. П Вукановић; Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132.&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

Песма се пева у разним приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141-142. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>mspqf4fhwlbe4yvh1zzpmsw341zv20e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Код нашега часног домаћина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54509</id>
    <revision>
      <id>122114</id>
      <timestamp>2022-07-25T17:10:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Код нашега часног домаћина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Како ми је сад бих запевао! Те што ми је, те запеват нећу!  Код нашега частног домаћина,  Доста вина, а више ракије, А највише лепе лакрдије {{стих|5}} И бијела леба са чаршије!}}   === Певач и место…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1217" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Код нашега часног домаћина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Како ми је сад бих запевао!
Те што ми је, те запеват нећу! 
Код нашега частног домаћина, 
Доста вина, а више ракије,
А највише лепе лакрдије {{стих|5}}
И бијела леба са чаршије!}} 

=== Певач и место записа ===

Песма се пева у разним приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>f452zdzx4j7o81p8aupjuzpvhih19be</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122115</id>
      <parentid>122114</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T17:12:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="989" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Код нашега часног домаћина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Како ми је сад бих запевао!
Те што ми је, те запеват нећу! 
Код нашега частног домаћина, 
Доста вина, а више ракије,
А највише лепе лакрдије {{стих|5}}
И бијела леба са чаршије!}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>lsklbpvapw705j7a8rs5i29s6a2rerf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>За срећне беле погаче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54510</id>
    <revision>
      <id>122117</id>
      <timestamp>2022-07-25T19:38:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;За срећне беле погаче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Ајде пили смо: прву  За помози боже! Другу чашу за добри час! Трећу за свету Тројицу  И мајку Богородицу! {{стих|5}} Четврту за четири стуба јеванђелиста! А пету за пет Петозарних мученика! Шесту за…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1214" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;За срећне беле погаче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ајде пили смо: прву 
За помози боже!
Другу чашу за добри час!
Трећу за свету Тројицу 
И мајку Богородицу! {{стих|5}}
Четврту за четири стуба јеванђелиста!
А пету за пет Петозарних мученика!
Шесту за срећне славе!
Седму за срећне беле погаче!
Затим, ајде ова једна, {{стих|10}}
Нека прође у антрешаљ небројана!}} 

=== Певач и место записа ===

Бело Брдо, Копаоник — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141. 


[[Категорија:Славске песме]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>eo2qbwy1h5xbq4uznobbnfeyurosgkf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122118</id>
      <parentid>122117</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:40:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1278" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;За срећне беле погаче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ајде пили смо: прву 
За помози боже!
Другу чашу за добри час!
Трећу за свету Тројицу 
И мајку Богородицу! {{стих|5}}
Четврту за четири стуба јеванђелиста!
А пету за пет Петозарних мученика!
Шесту за срећне славе!
Седму за срећне беле погаче!
Затим, ајде ова једна, {{стих|10}}
Нека прође у антрешаљ небројана!}} 

=== Певач и место записа ===

Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>f4xntrwueomx4ws79idh1x04j4p2x30</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Да је знала дрењина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54511</id>
    <revision>
      <id>122119</id>
      <timestamp>2022-07-25T19:43:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Да је знала дрењина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Да је знала дрењина, Да је ћаша Петрина, Он би ћашу испио, С’ оној вино црвено! Ћаша њега у ћело, {{стих|5}} Све му срце весело!}}   === Певач и место записа ===  Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о с…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="952" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Да је знала дрењина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Да је знала дрењина,
Да је ћаша Петрина,
Он би ћашу испио,
С’ оној вино црвено!
Ћаша њега у ћело, {{стих|5}}
Све му срце весело!}} 

=== Певач и место записа ===

Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>cbgtu0z0eidgbuymkcj6dzzrwlc4b9k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122120</id>
      <parentid>122119</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:45:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1087" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Да је знала дрењина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Да је знала дрењина,
Да је ћаша Петрина,
Он би ћашу испио,
С’ оној вино црвено!
Ћаша њега у ћело, {{стих|5}}
Све му срце весело!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песме певају се стихози:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 141. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>f4ndomuu5sgbdd59mhos06nwp0u92g3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гризна момче јабуку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54512</id>
    <revision>
      <id>122122</id>
      <timestamp>2022-07-25T19:50:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Гризна момче јабуку&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Гризна момче јабуку,  Угризе се за руку! О леле, леле ручица,  Девојачка душица!&lt;ref&gt;81)&lt;/ref&gt;}}   === Певач и место записа ===  На завршетку песме певају се стихози: Алилуј, алилуј, господи помилуј!/ На…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1036" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Гризна момче јабуку&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Гризна момче јабуку, 
Угризе се за руку!
О леле, леле ручица, 
Девојачка душица!&lt;ref&gt;81)&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песме певају се стихози:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>5qhqxeyauqr1yt5gorbd82p8oatx7wl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122123</id>
      <parentid>122122</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:51:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1177" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Гризна момче јабуку&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Гризна момче јабуку, 
Угризе се за руку!
О леле, леле ручица, 
Девојачка душица!&lt;ref&gt;Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 40 (лазаричка песме).&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песме певају се стихози:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>dm14rnbsuohco58v33s1dlvfv6x7pw5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122124</id>
      <parentid>122123</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:52:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1181" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Гризна момче јабуку&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Гризна момче јабуку, 
Угризе се за руку!
О леле, леле ручица, 
Девојачка душица!&lt;ref&gt;Упор. М. Васиљевић: Народне мелодије лесковачког краја, стр. 40 (лазаричка песме).&lt;/ref&gt;}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>mjis2xfdvv3i37uz0g4xfmcasnolf50</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вар — вар — варице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54513</id>
    <revision>
      <id>122125</id>
      <timestamp>2022-07-25T19:55:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Вар — вар — варице&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Вар — вар — варице! Отели се кравице! Вар — вара у воду, А берићет у поље!}}   === Певач и место записа ===  На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј!/ Нашега домаћи…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1014" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Вар — вар — варице&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Вар — вар — варице!
Отели се кравице!
Вар — вара у воду,
А берићет у поље!}} 

=== Певач и место записа ===

На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!/
Нашега домаћина господи помилуј!

Сува Река, Призренски подгор — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. 


[[Категорија:Здравице]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>4mgzxj71v83xx2z8l0wxzpukpc1umiu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122126</id>
      <parentid>122125</parentid>
      <timestamp>2022-07-25T19:57:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1054" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Вар — вар — варице&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Вар — вар — варице!
Отели се кравице!
Вар — вара у воду,
А берићет у поље!}} 

=== Певач и место записа ===

Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице.

Сочаница — Косово

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. 


[[Категорија:Песме о варици]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>q25xu0tcjt77alhuar4navwpins77y1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поздрав (Љубомир Мирковић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54514</id>
    <revision>
      <id>122134</id>
      <timestamp>2022-07-25T21:42:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Поздрав | одељак= | аутор= Љубомир Н. Мирковић | преводилац=  | година= 1894 | белешке= }} &lt;poem&gt; Гле, исток гори У рујној зори, А сунце хита, Да грли св’јет — Прва му зрака Чила и лака Љубнула ружу, Убави цв’јет.  Др…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1197" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Поздрав
| одељак=
| аутор= Љубомир Н. Мирковић
| преводилац= 
| година= 1894
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Гле, исток гори
У рујној зори,
А сунце хита,
Да грли св’јет —
Прва му зрака
Чила и лака
Љубнула ружу,
Убави цв’јет.

Дрхтати стала
Ружица мала
Од силног жара
Пољупца тог, —
Пак у висину
Сунашцу вину
Миљени поздрав
Мириса свог.

Мирис се прену,
А с њим се крену
У пјесми чилој
И поздрав мој:
Сунашце јарко,
Сунашце жарко,
Срећан ми био
Излазак твој!
&lt;/poem&gt;

''Бијељина.''

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девет, број 8, стр. 113.

{{ЈВ-аутор|Љубомир Н. Мирковић|1906}}
[[Категорија:Љубомир Н. Мирковић]]</text>
      <sha1>78hs5xyjs1n50hjsae5kdgsrg6cf613</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајте друство дома да идемо (Варијанта)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54515</id>
    <revision>
      <id>122151</id>
      <timestamp>2022-07-26T07:20:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;poem&gt; Хајте друство дома да идемо, Да идемо нашој старој мајци, Ми милимо нашој старој мајци, Кад стигосмо ми рекосмо мајци: „Добро вече остарела мајко! Је л' готова господска вечера?“ „Јест готова господска вечера, Вечера вам киселе лудаје!“&lt;ref&gt;Лудаје — бунд…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1183" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Хајте друство дома да идемо,
Да идемо нашој старој мајци,
Ми милимо нашој старој мајци,
Кад стигосмо ми рекосмо мајци:
„Добро вече остарела мајко!
Је л' готова господска вечера?“
„Јест готова господска вечера,
Вечера вам киселе лудаје!“&lt;ref&gt;Лудаје — бундеве.&lt;/ref&gt;
„Је л' готови господски кревети?“
„Готови су господски кревети,
Кревети вам од трна глогова!“
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===

Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена.

== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 27в., стр. 30-31. 

[[Категорија:Посленичке песме]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>63rj0emfy10ifvcphn1kno4ex8o5kw6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Домаћице, кућанице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54516</id>
    <revision>
      <id>122153</id>
      <timestamp>2022-07-26T08:18:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;poem&gt; „Домаћице, кућанице! А куд ти је домаћине?” — „Отишао је под кирију Вино пију, коња вију.” &lt;/poem&gt;  === Имена лица од којих су забележене песме ===   == Извор ==  Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд.. бр. 30в., стр. 33.  Категор…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="572" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
„Домаћице, кућанице!
А куд ти је домаћине?”
— „Отишао је под кирију
Вино пију, коња вију.”
&lt;/poem&gt;

=== Имена лица од којих су забележене песме ===


== Извор == 
Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд.. бр. 30в., стр. 33.

[[Категорија:Краљичке песме]]
[[Категорија:Народне песме у Крајини]]</text>
      <sha1>34fy145n6jc0zko1ig5rg7793w7xewk</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>