Аутор:Вук Врчевић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Вук Врчевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15491</id>
    <revision>
      <id>122437</id>
      <parentid>33180</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T19:41:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="904" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Вук
| презиме = Врчевић
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1811
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Вук Врчевић''' (1811 —1882) је био сакупљач народних умотворина и сарадник [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]].
| слика = Vuk Vrčević.jpg
| опис_слике =
| википедија = Вук Врчевић
| остава = 
| остава_кат = Vuk Vrčević
}}
== Дела ==

* [[Тужбалица сестре над Његошевим одром]]
* [[Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве]]

[[Категорија:Црногорски књижевници]]
[[Категорија:Сакупљачи народних песама]]</text>
      <sha1>brqaaiwhnalqei51f5mju4zsm5rc56w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милета Јакшић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>24003</id>
    <revision>
      <id>122434</id>
      <parentid>122157</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T19:03:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме из часописа */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15035" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милета
| презиме = Јакшић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1935
| опис = '''Милета Јакшић''' (1863-1935) био је српски књижевник и православни свештеник.
| слика = Mileta Jaksic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Милета Јакшић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

&lt;center&gt;
=Дела=

=== Христос на путу ===
[[Анђео смрти]] | [[Беле и црвене руже]] | [[Голгота]] | [[Јован пустињак]] | [[Кукавица (Милета Јакшић)|Кукавица]] | [[Легенда о глувонемој]] | [[Магдалена (Милета Јакшић)|Магдалена]] | [[Маријин вео]] | [[Мирјам]] | [[Мудри слуга]] | [[Мушице]] | [[Ноћ у пустињи]] | [[Прича о ђаволу]] | [[Разбијен крчаг]] | [[Сиротињска крв]] | [[Сироче (Милета Јакшић)|Сироче]] | [[Христос на путу]] | [[Христос у крчми]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Песме ==
=== Песме ===
[[Nocturni flores]] (I-V) | [[Бог тихи]] | [[Весело је]] | [[Вече на трави]] | [[Вече у шуми]] | [[Жабе (Милета Јакшић)|Жабе]] | [[Живот (2)|Живот (Твоје је јутро које те пробуди...)]] | [[Из Дневника]] | [[Једно јутро]] | [[Крајње куће]] | [[Летњи дани]] | [[Март (2)|Март (Време кад врба...)]]/[[Једном...]] | [[Март|Март (Пустило јару мартовско сунце...)]] | [[На месечини]] | [[Ноћ (2)|Ноћ (Откуд долазиш, разблудна ноћи...)]]/Летња ноћ | [[Обмана (Милета Јакшић)|Обмана]] | [[Пеге (Милета Јакшић)|Пеге]] | [[Песник и песма]] | [[Писмо из манастира]] | [[Рано јутро]] | [[С ветром]] | [[Стари записи]] | [[Старост (Милета Јакшић)|Старост]] | [[Тихо пристаниште]] | [[Утеха (Када за гором...)]] | [[Утеха (Плакати, нашто?...)]] | [[Цветку (Милета Јакшић)|Цветку]]
&lt;br&gt;

'''МЛАДОСТ'''

[[Не могу ти рећи]] | [[Несаница]] | [[Она (Милета Јакшић)|Она]] | [[Очекивање (Милета Јакшић)|Очекивање]] | [[Посета (Милета Јакшић)|Посета]] | [[Последња ружа (Милета Јакшић)|Последња ружа]]/[[У јесен (Милета Јакшић)|У јесен]] | [[Први и други састанак]] | [[Растанак (Милета Јакшић)|Растанак]]/[[На растанку (Милета Јакшић)|На растанку]] | [[У пролеће (Милета Јакшић)|У пролеће]]
&lt;br&gt;

'''ЉИЉАНИ ПОЉСКИ'''

[[Кишица мину]] | [[Метаморфоза]] | [[На омари]] | [[Облаци]] | [[Пред подне]]/[[У пољу (Милета Јакшић)|У пољу]] | [[Успомене (Милета Јакшић)|Успомене]]
&lt;br&gt;

'''ПРОЛЕЋЕ'''

[[Благи ветар]] | [[Међу горама]] | [[Нада (Милета Јакшић)|Нада]] | [[Промахује]] | [[Спавају пупољци]] | [[Тренутак среће]] | [[Уништена песма]] | [[Успомене (Милета Јакшић)|Успомене]]
&lt;br&gt;

'''ЛЕТЊЕ НОЋИ'''

[[Вила (Милета Јакшић)|Вила]] | [[Време (Милета Јакшић)|Време]]/[[Ноћу (Милета Јакшић)|Ноћу]] | [[Звезде (Милета Јакшић)|Звезде]] | [[Ноћ (Милета Јакшић)|Ноћ]] | [[Ноћ на реци]] | [[Ноћна тајна]] | [[Поноћ је... месец]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] | [[Шетња у ноћи]]
&lt;br&gt;

'''ИДИЛЕ'''

[[Ђаво]] | [[Пролетње јутро на селу]] | [[Сеоски песник (Милета Јакшић)|Сеоски песник]]
&lt;br&gt;

'''МРТВО ЛИШЋЕ'''

[[Ведро јутро јарко сунце носи]]/[[Јесење_јутро_(Милета_Јакшић)|Јесење јутро]]/Јесен | [[Данас (Милета Јакшић)|Данас]] | [[Златно јутро огрезло у роси]] | [[Јесен у туђини]] | [[Крајем октобра]] | [[Лето и зима]] | [[Мртва срца]] | [[На храсту ћуте]] | [[Сунце сја]] | [[Тихи ветар када поремети]] | [[Тихо је... капље]] | [[У гори јесен стоји]]
&lt;br&gt;

'''БЕЗ ОДЈЕКА'''

[[Вече (Милета Јакшић)|Вече]] | [[Над понором]] | [[Несаница (Милета Јакшић)|Несаница]] | [[Нов]] | [[Славуј (Милета Јакшић)|Славуј]] | [[Ћутати]] | [[У пролазу (Милета Јакшић)|У пролазу]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]]
&lt;br&gt;

'''ЈЕСЕЊИ ВЕТАР'''

&lt;center&gt;
[[Ветар позне јесени]] | [[Јесењи ветар]] | [[Новембар (Милета Јакшић)|Новембар]] | [[Прошло]]
&lt;br&gt;

'''ВЕЛИКА ТИШИНА'''

[[Велика тишина]] | [[Ова тишина]] | [[Позив (Милета Јакшић)|Позив]] | [[Привиђења]] | [[У магли (Милета Јакшић)|У магли]]
&lt;br&gt;

'''ЗИМА'''

[[Болестан дан]]  | [[Вечерња тишина]] | [[Живот (Милета Јакшић)|Живот]] | [[Животу (Милета Јакшић)|Животу]] | [[За друговима]]  | [[Зимска ноћ (Милета Јакшић)|Зимска ноћ]] | [[Кад с планина]]  | [[Као у тамници]]  | [[Мој пријатељ и ја]] | [[Мокра брда, мокри лузи]]  | [[Повратак (Милета Јакшић)|Повратак]] | [[После болести]]  | [[Пролази живот]]  | [[Пуста кућа]] | [[Самоћа (Милета Јакшић)|Самоћа]] | [[Старац (Милета Јакшић)|Старац]] | [[Старим путем]] | [[Суморни дани (Милета Јакшић)|Суморни дани]]  | [[Тишина (Милета Јакшић)|Тишина]]
&lt;br&gt;

'''МОЈ ЗАВИЧАЈ'''

[[Мој завичај]]  | [[Пљусак]]  | [[Погреб (Милета Јакшић)|Погреб]]  | [[Прошлост]] | [[Стари орах]]
&lt;br&gt;

'''СМРТ'''

[[Анахорета (Милета Јакшић)|Анахорета]]  | [[Буба]] | [[Исељеници]]  | [[Јагње]] | [[Једног пролетњег дана]] | [[Једном...]] | [[Лубања]] | [[Мали погреб]]  | [[Недеља после подне]]  | [[Распеће]]  | [[Скитница]] | [[Смрт (Милета Јакшић)|Смрт]] | [[Ствари које су прошле]]  | [[Тајна (Милета Јакшић)|Тајна]] | [[Усамљена кућа]]
&lt;br&gt;

'''РЂАВИ ТРЕНУЦИ'''

[[Без посла]]  | [[Дон Кихот]] | [[Живот (Милета Јакшић)|Живот]]  | [[Рђави тренуци]]  | [[Савет Музи]]
&lt;br&gt;

'''СТАРИНА'''

[[Дух косовског витеза]] | [[Монах]] | [[Под кулом цара Лазара]] | [[Роб(Милета Јакшић)|Роб]] 	 | [[Стара прича (Милета Јакшић)|Стара прича]] | [[Старина]] 	 | [[Христос је устао из мртвих]]
&lt;br&gt;

'''ЛЕГЕНДЕ'''

[[Голгота]] | [[Дрен]]	 | [[Зова]] | [[Јешуа Машиах]]/[[Христос на путу]] | [[Јован пустињак]] | [[Легенда о глувонемој]] | [[Магдалена (Милета Јакшић)|Магдалена]]	 | [[Маријин вео]] | [[Мирјам]] | [[Ноћ у пустињи]] | [[Христос у крчми]]
&lt;br&gt;

'''СПАЉЕНЕ ПЕСМЕ'''

[[Бићете ми близу]]	 | [[Бол из прошлости]] | [[Ви сте отишли]] | [[Једнога дана]] | [[Мрзиће нас]] | [[На овом месту]] | [[Нема писма]] | [[Ноћни гласови (Милета Јакшић)|Ноћни гласови]] | [[Опростите]]	 | [[Сакрите ове песме]] | [[Судба (Милета Јакшић)|Судба]]	 | [[У албум (Милета Јакшић)|У албум]] | [[Шетња (Милета Јакшић)|Шетња]]
&lt;br&gt;

'''QUODLIBET''' (Епиграми)

[[De gustibus]] | [[Ende gut — alles gut]] | [[L’ impossible]] | [[Антиквириран]] | [[Глад (Милета Јакшић)|Глад]] | [[Зашто? Зато!]] | [[Крађа]] | [[Моја досетка]] | [[Моје жеље]] | [[Пред изборе у неком срезу]] | [[Рђав ђак]] | [[Улизица]] | [[Чувари парнаса]]
&lt;br&gt;

=== Песме из часописа ===

[[Витезови (Милета Јакшић)|Витезови]] | [[Да мајке имадем... (Милета Јакшић)|Да мајке имадем...]] | [[Ждрали]] | [[Жртва (Милета Јакшић)|Жртва]] | [[Зимска ноћ (Милета Јакшић - Стражилово)|Зимска ноћ]] | [[Из даљине (Милета Јакшић)|Из даљине]] | [[Имао сам... (Милета Јакшић)|Имао сам...]] | [[Јесење јутро (Милета Јакшић)|Јесење јутро]] | [[Јесењи дан (Милета Јакшић)|Јесењи дан]] | [[Јесењи дарови (Милета Јакшић)|Јесењи дарови]] | [[Јесињи лист (Милета Јакшић)|Јесињи лист]] | [[Јутро (Милета Јакшић)|Јутро]] | [[*** Кад сам поред тебе, ја застрепим лако]] | [[Крај шуме (Милета Јакшић)|Крај шуме]] | [[Крчмарици (Милета Јакшић)|Крчмарици]] | [[Куд ћеш... (Милета Јакшић)|Куд ћеш...]] | [[Љубав (Милета Јакшић)|Љубав]] | [[Млади Лир]] | [[Младој познаници]] | [[Младом другу (Милета Јакшић)|Младом другу]] | [[Могила]] | [[Молитва (Милета Јакшић)|Молитва]] | [[На брегу (Милета Јакшић)|На брегу]] | [[*** На криоцу ветра летио бих тужан]] | [[На развалинама (Милета Јакшић)|На развалинама]] | [[На растанку-Јавор (Милета Јакшић)|На растанку (Јавор)]] | [[На растанку (Милета Јакшић)|На растанку]]/[[Растанак (Милета Јакшић)|Растанак]] | [[Небесни гост (Милета Јакшић)|Небесни гост]] | [[***  Не питај за јаде ове]] | [[Ноћу (Милета Јакшић)|Ноћу]]/[[Време (Милета Јакшић)|Време]] | [[Ноћ у пољу (Милета Јакшић)|Ноћ у пољу]] | [[Окови (Милета Јакшић)|Окови]] | [[*** O љубави слатка, птичице безбрижна]] | [[Опомена (Милета Јакшић)|Опомена]] | [[Песнику (Милета Јакшић)|Песнику]] | [[Повратак (Милета Јакшић - Стражилово)|Повратак]] | [[Пред пролеће (Милета Јакшић)|Пред пролеће]] | [[Свирачици (Милета Јакшић)|Свирачици]] | [[Сеоски песник (Милета Јакшић)|Сеоски песник]] | [[Сироче-песма (Милета Јакшић)|Сироче]] | [[Случајни састанак (Милета Јакшић)|Случајни састанак]] | [[Срцу (Милета Јакшић)|Срцу]] | [[Стари мач (Милета Јакшић)|Стари мач]] | [[Стрепња  (Милета Јакшић)|Стрепња]] | [[Терет (Милета Јакшић)|Терет]] | [[*** Ти си к'о цветак, што мири у лугу]] | [[Тихо је... (Милета Јакшић)|Тихо је...]] | [[*** У густом жбуну једном где грање шумори мило]] | [[У зору (Милета Јакшић)|У зору]] | [[У јесен (Милета Јакшић)|У јесен]]/[[Последња ружа (Милета_Јакшић)|Последња ружа]] | [[У магли (Милета Јакшић)|У магли]] | [[У пољу (Милета Јакшић)|У пољу]]/[[Пред подне]] | [[У пролеће 1 (Милета Јакшић)|У пролеће]] | [[У самоћи (Милета Јакшић)|У самоћи]] | [[У спокојству]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] | [[У шуми (Милета Јакшић)|У шуми]]
&lt;br&gt;

=== Песме преведене ===
[[Апелес и магаре (Милета Јакшић)|Апелес и магаре]] | [[Дитирамб (Милета Јакшић)|Дитирамб]] | [[Кир-Дима (Милета Јакшић)|Кир-Дима]] | [[Магарац и славуј (Милета Јакшић)|Магарац и славуј]] | [[На Дунаву (Милета Јакшић)|На Дунаву]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Приповетке ==
=== Нечиста кућа ===

[[Rosa, rosae]] | [[Ах, Матилда!]] | [[Божитњи сан]] | [[Глад (Милета Јакшић)|Глад]] | [[Даћа]] | [[Демон]] | [[Други тенор]] | [[Дубок је корен]] | [[Литија]] | [[Мали брат]] | [[Мистерије]] | [[Нечиста кућа]] | [[Новац душогубац]] | [[Остављена]] | [[Пророштво]] | [[Светац који не помаже]] | [[Стадо]] | [[Страх (Милета Јакшић)|Страх]] | [[У огледалу]] | [[Црквењаково прасе]] | [[Црно маче]] | [[Шта је видео Пера Детлић]]
&lt;br&gt;

=== Из часописа ===

[[Први пољубац (Милета Јакшић)|Први пољубац]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Драме ==
[[Урок]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Романи ==
[[Роман усамљеног човека]]

&lt;/center&gt;

[[Категорија:Милета Јакшић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>6bue5j1q7xj2jte554yq5qpr2oo4po9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Народне умотворне из часописа Босанска вила</title>
    <ns>0</ns>
    <id>29658</id>
    <revision>
      <id>122443</id>
      <parentid>107500</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T07:57:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Разне песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="68663" xml:space="preserve">== Народне умотворне из часописа Босанска вила ==

=== Епске народне песме ===

* [[Анђелић Вук]] &lt;small&gt;(Босанска вила, година I, број 1, Сарајево, 16. децембар 1885, стр. 8-9.)&lt;/small&gt;
* [[Асан - ага]] (Босанска вила, година I, број 2, Сарајево, 1. јануар 1886, стр. 28-29.)
* [[Милош Обилић под чадором Муратовим]] (Босанска вила, година I, број 3, Сарајево, 1. фебруар 1886, стр. 42-45, број 4, Сарајево, 16. фебруар 1886, стр. 60-62.)
* [[Пропаст краљевства босанског]] (Босанска вила, година I, број 8, Сарајево, 16. априла 1886, стр. 122-124.)
* [[Омер и Анђелија]] (Босанска вила, година I, број 10, Сарајево, 16. маја 1886, стр. 155-158.)
* [[Скадарка дјевојка (Босанска вила)|Скадарка дјевојка]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 170-172.)
* [[Како је Бихаћ пао у Турске руке]] (Босанска вила, година I, број 12, Сарајево, 16. јуна 1886, стр. 187-188.)
* [[Бој Срба с Татарима под царем Лазарем]] (Босанска вила, година II, број 1, Сарајево, 1. јануар 1887, стр. 10-12.;година II, број 2, Сарајево, 16. јануар 1887, стр. 26-28.;година II, број 1, Сарајево, 1. фебруара 1887, стр. 44-45.)
* [[Ђерзелез Алија]] (Босанска вила, година III, број 4, Сарајево, 16. фебруара 1888, стр. 58-60.)
* [[Удовици није вјеровања]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 8. Сарајево, 16. априла 1887, стр. 123-125.)
* [[Смрт арамбаша Луке и Карапанџа Марка]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 12. Сарајево, 16. јуна 1887, стр. 186-187.; 1887, година II бр. 13. Сарајево, 1. јула 1887, стр. 204-206.; 1887, година II бр. 14. Сарајево, 16. јула 1887, стр. 222-223.; 1887, година II бр. 15. Сарајево, (1.) 16. августа 1887, стр. 235-236.; 1887, година II бр. 16. Сарајево, 16. августа 1887, стр. 253-254.; 1887, година II бр. 17. Сарајево, 1. септембра 1887, стр. 269-270.; 1887, година II бр. 18. Сарајево, 15. септембра 1887, стр. 286-287.; 1887, година II бр. 19. Сарајево, 1. октобра 1887, стр. 301-302.)
* [[Мијат харамбаша (Босанска вила)|Мијат харамбаша]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 12. Сарајево, 16. јуна 1887, стр. 188-189.)
* [[Маркова женидба (Босанска вила)|Маркова женидба]] (Босанска вила, 1887, година II број 18. Сарајево, 15. септембра 1887, стр. 283-284.)
* [[Јуначка освета]] (Босанска вила, 1887, година II број 19. Сарајево, 1. октобра 1887, стр. 296-299.)
* [[Бој за Суторманом]] (Босанска вила, година III, број 11, Сарајево, 1. јун 1888, стр. 172-173.)
* [[Одметник Ајкуна]] (Босанска вила, 1889, година IV број 2. Сарајево, 16. јануара 1889, стр. 27-29.; Босанска вила, 1889, година IV број 3. Сарајево, 1. фебруара 1889, стр. 44-45.)
* [[Женидба бега Гопчевића]] (Босанска вила, 1889, година IV број 4. Сарајево, 16. фебруара 1889, стр. 57-59.; Босанска вила, 1889, година IV број 5. Сарајево, 1. марта 1889, стр. 72-76.; Босанска вила, 1889, година IV број 6. Сарајево, 16. марта 1889, стр. 90-92.)
* [[Вучковић Тадија и девет Кумалића]] (Босанска вила, 1889, година IV број 9. Сарајево, 1. маја 1889, стр. 138-140.; Босанска вила, 1889, година IV број 10. Сарајево, 16. маја 1889, стр. 154-155.; Босанска вила, 1889, година IV број 11. Сарајево, 1. јуна 1889, стр. 171-172.; Босанска вила, 1889, година IV број 13. Сарајево, 1. јула 1889, стр. 202-204.)
* [[Смрт Краљевића Марка (Босанска вила)|Смрт Краљевића Марка]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 372-373.)
* [[Бајо Пивљанин и Лимов харамбаша пале џамију у Предољу]] (Босанска вила, година VII, број 14, Сарајево, 20. маj 1892, стр. 222-223.)
* [[Женидба Милана Топлице]] (Босанска вила, година Х, број 1, Сарајево, 15. јануар 1895, стр. 10-12, Босанска вила, година Х, број 2, Сарајево, 30. јануар 1895, стр. 26-27, Босанска вила, година Х, број 3, Сарајево, 15. фебруар 1895, стр. 43-45, Босанска вила, година Х, број 4, Сарајево, 28. фебруар 1895, стр. 58-59.)
* [[Маркове сабље]] (Босанска вила, година Х, број 5, Сарајево, 15. март 1895, стр. 76.)
* [[Несрећна снаха]]
* [[Женидба Пивљанина Баја (Босанска вила)|Женидба Пивљанина Баја]] (Босанска вила, година XXVII, бр.8, стр. 125-126, 30. април 1912., Сарајево.)
* [[Цар од Стамбола и Бановић Секула]] (Босанска вила, година XXVIII, бр.19, стр. 269-270, 15. октобар 1913. , бр.20, стр. 286, 30. октобар 1913. , бр.21, стр. 301-302, 15. новембар 1913. , Сарајево.)
* 10. [[Маркова женидба (БВ)|Маркова женидба]] (Босанска вила, година II, број 18, Сарајево, 15. септембар 1887, стр. 283-284.)
* [[Старина Новак и Ђерђелез Алија]] (Босанска вила, година XV, број 1, Сарајево, 15. јануара 1900, стр. 15.)
* [[Хрњичић Алија и Костреш Арамија]] (Босанска вила, година XV, број 2, Сарајево, 30. јануара 1900, стр. 27-29., број 3, Сарајево, 15. фебруара 1900, стр. 46-47.)
* [[Старина Новак и бан Задранин]] (Босанска вила, година XV, број 4, Сарајево, 28. фебруара 1900, стр. 60.)
* 11. [[Старина Новак оставио Романију]] (Босанска вила, година XV, број 5-6, Сарајево, 15. и 30. марта 1900, стр. 68.)
* 13. [[Старина Новак избавља сужње из Сарајева]] (Босанска вила, година XV, број 5-6, Сарајево, 15. и 30. марта 1900, стр. 69-70.)
* [[Ахмет бег Љубовић и вила]] (Босанска вила, година XVI, број 4, Сарајево, 28. фебруара 1901, стр. 73-76.)
* 14. [[Како хајдук наплаћује најам]] (Босанска вила, година XXI, број 21, Сарајево, 15. новембар 1906, стр. 331-333.)

=== Женске народне песме ===

* [[Асан - ага]] (Босанска вила, година I, број 2, Сарајево, 1. јануар 1886, стр. 28-29.)
* [[Челебија Јово]] (Босанска вила, година I, број 2, Сарајево, 1. јануар 1886, стр. 30.)
* [[Помор сердареве породице]] (Босанска вила, година I, број 5, Сарајево, 1. марта 1886, стр. 79.)
* [[Будимски Бешлага и Илимовић Бајо]] (Босанска вила, година I, број 5, Сарајево, 1. марта 1886, стр. 79.)
* [[Јово Челебија и Мара]] (Босанска вила, година I, број 6, Сарајево, 16. марта 1886, стр. 92-93.)
* [[Утекла дјевојка]] (Босанска вила, година I, број 8, Сарајево, 16. априла 1886, стр. 125.)
* [[Љуба краља босанскога]] (Босанска вила, година I, број 8, Сарајево, 16. априла 1886, стр. 125.)
* [[Дели-Вид]] (Босанска вила, 1886, година I бр. 19. Сарајево, 1. октобра 1886, стр. 303.)
* [[Гонџе Мехмед и Мејра Јауклија]] (Босанска вила, 1886, година I бр. 20. Сарајево, 16. октобра 1886, стр. 316-317.)
* [[Ристини двори]] (Босанска вила, 1886, I бр. 20. Сарајево, 16. октобра 1886, стр. 317.)
* [[Клетва (20)|Клетва]] (Босанска вила, 1886, година I бр. 20. Сарајево, 16. октобра 1886, стр. 317.)
* [[Смрт прелијепе Маре]] (Босанска вила, 1887, година II, број 2, стр. 29.)
* [[Освета (Босанска вила)|Освета]] (Босанска вила, 1902, година XVII, бр. 13, стр. 254.)
* [[Омер-бег и љуба му]] (Босанска вила, година I, број 12, Сарајево, 16. јуна 1886, стр. 187.)
* [[Роса робињица]] (Босанска вила, година I, број 14, Сарајево, 16. јула 1886, стр. 220-221.)
* [[Сестра Дели Јованова]] (Босанска вила, година I, број 14, Сарајево, 16. јула 1886, стр. 221.)
* [[Клетва (Босанска вила)|Клетва]] (Босанска вила, година I, број 14, Сарајево, 16. јула 1886, стр. 221.)
* [[Вјереница бега Јован-бега]] (Босанска вила, година I, број 15, Сарајево, 1. августа 1886, стр. 234-235.)
* [[Јадовање горе шимширове]] (Босанска вила, година I, број 15, Сарајево, 1. августа 1886, стр. 235.)
* [[Јован-бег се с љубом завадио]] (Босанска вила, година I, број 15, Сарајево, 1. августа 1886, стр. 235.)
* [[Смрт племените Маре]] (Босанска вила, година I, број 15, Сарајево, 1. августа 1886, стр. 235-236.)
* [[Несуђеница]] (Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 251.)
* [[Гуслиле су гусле јаворове...]] (Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 251.)
* [[Баше сарајевске]] (Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 251.)
* [[Дјевојка је туђина братила]] (Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 251-252.)
* [[Вино пије Василије]] (Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 252.)
* [[Анђелија (Босанска вила)|Анђелија]] (Босанска вила, 1886, година I бр. 22. Сарајево, 16. новембра 1886, стр. 348.)
* [[Јован-бег]] (Босанска вила, 1886, година I бр. 22. Сарајево, 16. новембра 1886, стр. 348-349.)
* [[Јеросим-бан]] (Босанска вила, 1886, година I бр. 22. Сарајево, 16. новембра 1886, стр. 351.)
* [[Ој звјездице...]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 381.)
* [[Војинова стрина]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 7. Сарајево, 1. априла 1887, стр. 105.)
* [[Зла снаха (Босанска вила)|Зла снаха]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 7. Сарајево, 1. априла 1887, стр. 105-106.)
* [[Вјерно друговање]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 7. Сарајево, 1. априла 1887, стр. 106.)
* [[Јабука је на сред раја расла]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 7. Сарајево, 1. априла 1887, стр. 106.)
* [[Жалост вјерне љубе бега Јован-бега]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 8. Сарајево, 16. априла 1887, стр. 121.)
* [[Али-паша и Бишћанка Фата]] (Босанска вила, 1887, година II бр. 8. Сарајево, 16. априла 1887, стр. 122.)
* [[Непослушна Мара]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 141.)
* [[Јован чобан (Босанска вила)|Јован чобан]] (Босанска вила, 1887, година II број 11. Сарајево, 1. јуна 1887, стр. 171.)
* [[Карловић Иван]] (Босанска вила, 1887, година II број 15. Сарајево, 16. августа 1887, стр. 234.)
* [[Јован-беговица]] (Босанска вила, 1887, година II број 16. Сарајево, 16. августа 1887, стр. 252.)
* [[Смиљаница и Радојица]] (Босанска вила, 1887, година II број 18. Сарајево, 15. септембра 1887, стр. 283.)
* [[Хасан-агиница]] (''Шехерли пјесме из Херцеговине'') (Босанска вила, 1889, година IV број 7. Сарајево, 1. априла 1889, стр. 106-107.)
* [[Смрт Сарајлића Муја]] (''Шехерли пјесме из Херцеговине'') (Босанска вила, 1889, година IV број 7. Сарајево, 1. априла 1889, стр. 107-108.)
* [[Дјевојачка клетва (Босанска вила)|Дјевојачка клетва]] (Босанска вила, 1889, година IV број 8. Сарајево, 15. априла 1889, стр. 121-122.)
* [[Несретна љуба из шехера]] (Босанска вила, 1889, година IV број 8. Сарајево, 15. априла 1889, стр. 122.)
* [[Паунови и Петрослава Петровића]] (Босанска вила, 1889, година IV број 8. Сарајево, 15. априла 1889, стр. 122-123.)
* [[Иван-бег и Ружица ђевојка]] (Босанска вила, 1889, година IV број 8. Сарајево, 15. априла 1889, стр. 123.)

==== Женске народне пјесме из збирка Ђорђа Бјелановића ====

* I [[Похвали се жути лимун на мору]] (Босанска вила, 1887, година II број 10. Сарајево, 16. маја 1887, стр. 154.)
* II [[Пошетала Смедеревка Мара]] (Босанска вила, 1887, година II број 10. Сарајево, 16. маја 1887, стр. 154.)
* III [[Пофали се Јован-беговица]] (Босанска вила, 1887, година II број 10. Сарајево, 16. маја 1887, стр. 154-155.)
* [[Јади Стјепе Бановића]] (Босанска вила, 1887, година II број 14. Сарајево, 16. јула 1887, стр. 219-220.)
* [[С пријетње удовац]] (Босанска вила, 1887, година II број 14. Сарајево, 16. јула 1887, стр. 220.)
* [[Кудила га, ал се покајала]] (Босанска вила, 1887, година II број 14. Сарајево, 16. јула 1887, стр. 220.)
* [[Драга драгог фали]] (Босанска вила, 1887, година II број 14. Сарајево, 16. јула 1887, стр. 220.)

==== Шехерли-пјесме у Босни и Херцеговини (Из збирке Вида Вулетића - Вукасовића) ====

* [[Дјевојачка жеља (Босанска вила)|Дјевојачка жеља]] (Босанска вила, година I, број 6, Сарајево, 16. марта 1886, стр. 91.)
* [[Преудаја Рахман пашинице]] (Босанска вила, година I, број 7, Сарајево, 1. априла 1886, стр. 106-107.)
* [[Дјевојка и Иван Капетановић]] (Босанска вила, година I, број 7, Сарајево, 1. априла 1886, стр. 107.)
* [[Иван бег и дјевојка му]] (Босанска вила, година I, број 7, Сарајево, 1. априла 1886, стр. 107-108.)
* [[Змајева љубовца]] (Босанска вила, година I, број 7, Сарајево, 1. априла 1886, стр. 108.)
* [[Новљанин Иво и љубовца му]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 173-174.)
* [[Софта Лакишић и Мејра]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 174.)
* [[Сењанин Иво и дилбер-Хумихана]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 174.)
* [[Челебија Нико]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 205.)
* [[Стјепо и Мара]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 205-206.)
* [[Иван-беговица и Сумбул удовица]] (Босанска вила, година II, број 11, Сарајево, 1. јуна 1887, стр. 170.)

==== Народне пјесме (Из збирке Ђорђа Петровића, протођакона) ====

* I [[Уз пут цвала румена јабука]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 140.)
* II [[Ето доље крај тија Дунава]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 140.)
* III [[Сунце зађе а мјесец изађе]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 140.)
* IV [[О моја дико дјевојко]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 140.)
* V [[Под оном гором зеленом (Босанска вила)|Под оном гором зеленом]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 140.)
* VI [[Знаш ли драги кад се загдедасмо]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 141.)
* VII [[Ведро бјеше па се наоблачи]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 203.)
* VIII [[Коња пење Мраор-бег дјевојка (Босанска вила)|Коња пење Мраор-бег дјевојка]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 203.)
* IX [[Уродиле жуте крушке]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 203-204.)
* X [[Ој дјевојко би л’ ти пошла за ме?]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 204.)

==== Чакавске народне пјесме (С отока Корчуле&lt;ref&gt;Ове је пјесме тачно прибиљежио у Смоквици (на о. Корчули) мој врли пријатељ г. Фрањо Томишић Дежевић, учитељ, те ми их је уступио, а да их уврстим у мој бир. Хвала му! — Донашам ове пјеоме (ка’ обично) без икакве преинаке, те ми је примијетити, да су ове прве двије особито зламените, па се могу успоредити са шехерли пјесмама. — Но свој прилици ове шехерли пјесме унесене су на о. Корчулу из Равне Габеле, а Турци габељани били су одавна на гласу, па је и њихова пјесма прибранија... У свијем се нашијем странама припјева Бего од Габеле, а старијем је Корчуланима лако било упамтити мухамедовске шехерли пјесме, као нути што су ти они од давнина опћилн с Неретвани, на негда били с њима и у пријатељству, бива у савезу проти Млецима. В. В. В. &lt;/ref&gt;) ====

* [[Асанаговица]] (Босанска вила, година I, број 18, Сарајево, 16. септембра 1886, стр. 284.)
* [[Ватина клетва]] (Босанска вила, година I, број 18, Сарајево, 16. септембра 1886, стр. 284-285.)
* [[Краљевић Марко и љубовца му]] (Босанска вила, 1886, I бр. 23. Сарајево, 1. децембра 1886, стр. 365.)
* [[Лиманка дивојка]] (Босанска вила, 1886, I бр. 23. Сарајево, 1. децембра 1886, стр. 365.)

==== Женске народне пјесме с Гласинца ( Из збирке Р. Ј. Чајкановића) ====

* [[Добар одговор]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 332.)
* [[Љепше од љепшега]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 332.)
* [[Дјевојка мами момка у коло]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 332.)
* [[Дјевојке зову момке у коло]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 332.)
* [[Момак зове дјевојку, да буде његова]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 332.)
* [[Клетва невјестина]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 332-333.)
* [[Дјевојка би вољела момка но старца]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 333.)
* [[Браћа удају сестру за сунце]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 333.)
* [[Чобан и чобаница]] (Босанска вила, 1887, II бр. 5. Сарајево, 1. марта 1886, стр. 75-76.)
* [[Старац преварио ђевојку]] (Босанска вила, 1887, II бр. 5. Сарајево, 1. марта 1886, стр. 76.)
* [[Зет у пуница]] (Босанска вила, 1887, II бр. 5. Сарајево, 1. марта 1886, стр. 76.)
* [[Добро уздарје]] (Босанска вила, 1887, II бр. 5. Сарајево, 1. марта 1886, стр. 76.)
* [[Неда војно ићи у коло]] (Босанска вила, 1887, II бр. 5. Сарајево, 1. марта 1886, стр. 76.)
* [[Лош младожења]] (Босанска вила, 1887, II бр. 5. Сарајево, 1. марта 1886, стр. 76.)
* [[Југ проси сјеверку ђевојку]] (Босанска вила, 1887, II бр. 13. Сарајево, 1. јула 1887, стр. 202.)
* [[Паметна невјеста]] (Босанска вила, 1887, II бр. 13. Сарајево, 1. јула 1887, стр. 202.)
* [[Ђевојка куне Мораву]] (Босанска вила, 1887, II бр. 13. Сарајево, 1. јула 1887, стр. 202.)

==== Женске народне пјесме са Косова у Далмацији Скупио Сења Дјаковић ====

* I [[Шибен-трава до рукава]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 379.)
* II [[Вијала се соко тица]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 379.)
* III [[Расте јела зелена]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 379.)
* IV [[О мој мосте, камен-мосте]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 379.)
* V [[Прођох гору јаворову]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 379-380.)
* VI [[Отуд иде јато голубова]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 380.)
* VII [[Сади босиљ Марија]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 380.)
* VIII [[Кулу зиђе Пилипе Маџаре]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 380.)
* IX [[Валила се материна вала]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 139.)
* X [[Ја се сврнух у млиницу]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 139.)
* XI [[Тече вода ријека]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 139.)
* XII [[Расти боре што се брже море]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 139-140.)
* XIII [[Ја се сагнух до земље]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 140.)
* XIV [[Огледало не гледало]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 140.)
* XV [[Путем иде стара бака]] (Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 140.)

==== Српске народне пјесме (придиклице) ====

* I [[Подигле се спахије]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 90.)
* II [[Чува овце мала Мара]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 90-91.)
* III [[Ој орашје под орашје]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.)
* IV [[Ој дјевојко под брдом]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.)
* V [[Текла вода Сибињ вода]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.)
* VI [[Саба зора био дан]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.)
* VII [[Дер изиђи Фато]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.)
* VIII [[Пођо луда за овцама]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.)
* IX [[Да погледам преко кола]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 92.)
* X [[Осјероти сјерота дјевојка]] (Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 92.)
* I [[Лети соко високо (Босанска вила)|Лети соко високо]] (Босанска вила, 1887, година II број 17. Сарајево, 1. септембра 1887, стр. 268.)
* II [[Ко ли 'но се брдом шеће]] (Босанска вила, 1887, година II број 17. Сарајево, 1. септембра 1887, стр. 268.)
* III [[Ево данас девет годин' дана]] (Босанска вила, 1887, година II број 17. Сарајево, 1. септембра 1887, стр. 268.)
* IV [[Полетјела звјездица]] (Босанска вила, 1887, година II број 17. Сарајево, 1. септембра 1887, стр. 268-269.)

==== '''Дилберке&lt;ref&gt;Под овијем натписом имам прилично доста сакупљених пјесама женских. Већином су мухамеданске, а све из Требиња. При купљељу помогоше ми, или од њих прибиљежих: Авдо Кутовић, Милева Ружић, Савка Ћеранић, Фата Муја Тичића. Овим им овдје изражавам своју највећу благодарност на труду и љубави.&lt;/ref&gt;''' '''''(Из збирке народ. умотворина Ст. Р. Делића)''''' ====

* I [[Дворбу двори гонџа Мехимеде]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* II [[Бјелашницо висока планино]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* III [[Цмиљ дјевојка по горици брала]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* IV [[Разбоље се мула Ибрахиме]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* V [[Јеј’на сједи на буковом пању]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* VI [[Љубовић се на војску опрема]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* VII [[Град градила била вила]] (Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.)
* VIII [[Емина боле болује]] (Босанска вила, година IХ, број 7, Сарајево, 15. април 1894, стр. 106-107.)
* IX [[Тару, перу у Бубића двору]] (Босанска вила, година IХ, број 7, Сарајево, 15. април 1894, стр. 106-107.)
* X [[У Сарај'ву под Бабића двору]] (Босанска вила, година IХ, број 7, Сарајево, 15. април 1894, стр. 106-107.)
* XI [[Завезла се лађа од Будима]] (Босанска вила, година IХ, број 7, Сарајево, 15. април 1894, стр. 106-107.)
* XII [[Коња јаше шећер Салих-ага]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XIII [[Сунце жарко, је л’ колико рано]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XIV [[Ономадне — у петак у подне]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XV [[Дворбу двори Ибришимагићу]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XVI [[Ибришиме Ибришимовићу]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XVII [[Кад изгорје Бешир-аге кула]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XVIII [[Везак везла Златка Осман-аге]] (Босанска вила, година IХ, број 8, Сарајево, 30. април 1894, стр. 121-123.)
* XIX [[Кулу гради Куна Хасан-ага]] (Босанска вила, година IХ, број 9, Сарајево, 15. мај 1894, стр. 138-139.)
* XX [[Шерфа Ају са пенџера звала]] (Босанска вила, година IХ, број 9, Сарајево, 15. мај 1894, стр. 138-139.)
* XXI [[Салко кује коња по мјесецу]] (Босанска вила, година IХ, број 9, Сарајево, 15. мај 1894, стр. 138-139.)
* XXII [[Вила гниздо тица ластавица]] (Босанска вила, година IХ, број 11, Сарајево, 15. јун 1894, стр. 169-170.)
* XXIII [[Дворе гради Аљевац Ал-ага]] (Босанска вила, година IХ, број 12, Сарајево, 15. јун 1894, стр. 186-187.)
* ХХIV [[Запросио силан Џафер беже]] (Босанска вила, година IХ, број 12, Сарајево, 15. јун 1894, стр. 186-187.)
* XXV [[Платно снује Хасан-агиница]] (Босанска вила, година IХ, број 16, Сарајево, 30. август 1894, стр. 252-253.)
* XXVI [[Бисер ниже Бисер-беговица]] (Босанска вила, година IХ, број 17, Сарајево, 15. септембар 1894, стр. 268-269.)
* XXVII [[Разбоље се Хасан-агиница]] (Босанска вила, година IХ, број 17, Сарајево, 15. септембар 1894, стр. 268-269.)
* XXVIII [[Комар калпак накривио]] (Босанска вила, година IХ, број 18, Сарајево, 30. септембар 1894, стр. 284-285.)
* XXIX [[Погорјела гора јаворова]] (Босанска вила, година IХ, број 18, Сарајево, 30. септембар 1894, стр. 284-285.)
* XXX [[Платно б’јеле Сарајке дјевојке]] (Босанска вила, година IХ, број 22, Сарајево, 30. новембар 1894, стр. 344-345.)
* ХХХI [[Мајка Зулку ситно плетијаше]] (Босанска вила, година IХ, број 22, Сарајево, 30. новембар 1894, стр. 344-345.) 
* ХХХII [[Собет купи Диздар-агиница]] (Босанска вила, година IХ, број 23 и 24, Сарајево, 15. И 30. децембар 1894, стр. 367-369.)
* XXXIII [[Разбоље се Далифагић Ахмо]] (Босанска вила, година IХ, број 23 и 24, Сарајево, 15. И 30. децембар 1894, стр. 367-369.)
* XXXIV [[Ђевојка је мало ђевовала]] (Босанска вила, година IХ, број 23 и 24, Сарајево, 15. И 30. децембар 1894, стр. 367-369.)
* XXXV [[Закукала црна кукавица]] (Босанска вила, година IХ, број 23 и 24, Сарајево, 15. И 30. децембар 1894, стр. 367-369.)
* XXXVI [[У Мостару сви нови дућани]] (Босанска вила, година IХ, број 23 и 24, Сарајево, 15. И 30. децембар 1894, стр. 367-369.)
* I [[У кадуне Хасан-агинице]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* II [[Кад умрије Осман-пашиница]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* III [[Вихар пуше, бејтуран мирише]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* IV [[Сан уснила Хасан-агиница]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* V [[Кад погибе од злата јабука]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* VI [[Шимшир гора шимширова]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* VII [[Акшам ђелди, мрак на земљу паде]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* VIII [[Пошетала Бакревића Ћаза]] (Босанска вила, година Х, број 8, Сарајево, 30. април 1895, стр. 123-125.)
* IX [[Сестра сестру на вечеру звала]] (Босанска вила, година Х, број 9, Сарајево, 15. мај 1895, стр. 139-140.)
* X [[Кошутице росна ти си]] (Босанска вила, година Х, број 9, Сарајево, 15. мај 1895, стр. 139-140.)
* XI [[Молила се Златија]] (Босанска вила, година Х, број 9, Сарајево, 15. мај 1895, стр. 139-140.)
* XII [[Везак везла Златка Осман-бега]] (Босанска вила, година Х, број 9, Сарајево, 15. мај 1895, стр. 139-140.)
* XIII [[О, јабуко зеленико]] (Босанска вила, година Х, број 9, Сарајево, 15. мај 1895, стр. 139-140.)
* XIV [[Ал-ћехаја пашиницу кара]] (Босанска вила, година Х, број 9, Сарајево, 15. мај 1895, стр. 139-140.)
* XV [[Пошетала Ришћанкиња млада]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XVI [[Када Мурад нови бег бијаше]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XVII [[Тиха водо, тихо ти се вучеш]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XVIII [[Разбоље се цар Сулејман]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XIX [[Ашикује Салих ефендија]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XX [[У Мостару, челеби пазару]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XXI [[Кад умрије бего Али бего]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XXII [[Пошетали Ресулбеговићи]] (Босанска вила, година Х, број 10, Сарајево, 30. мај 1895, стр. 156-158.)
* XXIII [[Љепа ти је на небу Даница]] (Босанска вила, година Х, број 13, Сарајево, 15. јул 1895, стр. 201-202.)
* XXIV [[Бостан сади Хајкуна ђевојка]] (Босанска вила, година Х, број 13, Сарајево, 15. јул 1895, стр. 201-202.)
* XXV [[Хасан ага вечер вечераше]] (Босанска вила, година Х, број 14, Сарајево, 30. јул 1895, стр. 219-220.)
* XXVI [[Два су бора упоредо расла (БВ)|Два су бора упоредо расла]] (Босанска вила, година Х, број 23 и 24, Сарајево, 30. децембар 1895, стр. 362-363.)
* I [[Овце чува Ружица ђевојка]] (Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.)
* II [[Везак везла робињица Роса]] (Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.)
* III [[Цмиљко биљко, беру л' те ђевоје]] (Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.)
* IV [[Коло игра два бијела дана]] (Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.)
* V [[Уранила лијепа ђевојка]] (Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.)
* VI [[Чија је оно ђевојка]] (Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.)
* VII [[Разбоље се Поповић Јоване]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.) 
* VIII [[Гором греди ђевојчица]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.) 
* IX [[Садих јелу при камену]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.) 
* X [[Вила се лоза винова]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.) 
* XI [[Честа ти је гора покрај мора]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.) 
* XII [[Ој, јаблане кликоване]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.)
* XIII [[Коло игра на Загорју равном]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.)
* XIV [[Коло игра на зеленој трави]] (Босанска вила, година ХVII, број 2, Сарајево, 30. јануар 1902, стр. 33-34.)
* XV [[Повила се Содомина јабланом]] (Босанска вила, година ХVII, број 6, Сарајево, 30. март 1902, стр. 116.)
* XVI [[Овце чува Јован и Јована]] (Босанска вила, година ХVII, број 7, Сарајево, 15. април 1902, стр. 136-137.)
* XVII [[Ђевојка се сунцем нашалила]] (Босанска вила, година ХVII, број 8, Сарајево, 30. април 1902, стр. 154-156.)
* XVIII [[Јово оре по врх Романије]] (Босанска вила, година ХVII, број 8, Сарајево, 30. април 1902, стр. 154-156.)
* XIX [[Ој, моја ружо румена]] (Босанска вила, година ХVII, број 8, Сарајево, 30. април 1902, стр. 154-156.)
* XX [[Под оном гором зеленом]] (Босанска вила, година ХVII, број 8, Сарајево, 30. април 1902, стр. 154-156.)
* XXI [[Заклиње се Але момче младо]] (Босанска вила, година ХVII, број 8, Сарајево, 30. април 1902, стр. 154-156.)
* XXII [[На Гламочу пукоше топови]] (Босанска вила, година ХVII, број 8, Сарајево, 30. април 1902, стр. 154-156.)
* XXIII [[Срма трепти, злато проговара]] (Босанска вила, година ХVII, број 9, Сарајево, 15. мај 1902, стр. 176.)
* XXIV [[Платно били Хасанагиница]] (Босанска вила, година ХVII, број 9, Сарајево, 15. мај 1902, стр. 176.)
* XXV [[Сан уснио беже Омер беже]] (Босанска вила, година ХVII, број 10, Сарајево, 30. мај 1902, стр. 194-195.)
* XXVI [[Пошетала Алибеговица]] (Босанска вила, година ХVII, број 10, Сарајево, 30. мај 1902, стр. 194-195.)
* XXVII [[Сарајево, што си невесело]] (Босанска вила, година ХVII, број 10, Сарајево, 30. мај 1902, стр. 194-195.)
* XXVIII [[Паша кара Ибрахима слугу]] (Босанска вила, година ХVII, број 10, Сарајево, 30. мај 1902, стр. 194-195.)
* I [[Разбоље се Далифагић Ахмо (1902)|Разбоље се Далифагић Ахмо]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* II [[Кад са горе листак опадаше]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* III [[Уродиле дуње Тановића]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* IV [[У кадуне Алибеговице]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* V [[На ливади у дно Перовића]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* VI [[Удаје се Алибеговица]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* VII [[У Агана у мога драгана]] (Босанска вила, година ХVII, број 18 и 19, Сарајево, 15. октобар 1902, стр. 348-350.)
* VIII [[Кад Каури Дабар поробише]] (Босанска вила, година ХVII, број 21 и 22, Сарајево, 30. новембар 1902, стр. 402-404.)
* IX [[Кад умира бего Исах-бего]] (Босанска вила, година ХVII, број 21 и 22, Сарајево, 30. новембар 1902, стр. 402-404.)
* X [[У свиту се наћи не могаше]] (Босанска вила, година ХVII, број 21 и 22, Сарајево, 30. новембар 1902, стр. 402-404.)
* 1. [[Ој, јаблане кликоване (1904)|Ој, јаблане кликоване]] (Босанска вила, година ХIX, број 19 и 20, Сарајево, 31. октобар 1904, стр. 355-356.)
* 2. [[Чуј, драгане, гдје смо синоћ били]] (Босанска вила, година ХIX, број 19 и 20, Сарајево, 31. октобар 1904, стр. 355-356.)
* 3. [[Дјевојка се у Дреновцу купа]] (Босанска вила, година ХIX, број 19 и 20, Сарајево, 31. октобар 1904, стр. 355-356.)
* 4. [[Бањалуко, ти се не б'јелила]] (Босанска вила, година ХIX, број 19 и 20, Сарајево, 31. октобар 1904, стр. 355-356.)
* 5. [[Јао јада, што од мене раде]] (Босанска вила, година ХIX, број 19 и 20, Сарајево, 31. октобар 1904, стр. 355-356.)

==== Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Сакупио: од Омоља Живко ====

* 1. [[Мили Боже на свему ти хвала]] (Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 324-325.)
* 2. [[Башчу сади Ђулић бајрактаре]] (Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 325.)
* 3. [[Прело купи Халваџина Ума]] (Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 325-326.)
* 4. [[Мобу купи ага Хасан-ага]] (Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 326.)
* 5. [[Мобу купи Никшић Хусеине]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 358.)
* 6. [[Подне учи у Мостару граду]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 358-359.)
* 7. [[Од Мостара до Љубиња града]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 359.)
* 8. [[Мајка Фату у жељи родила]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 359.)
* 9. [[Све бих, драга, теби преболио]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 359.)
* 10. [[Мајка жени сина Хусеина]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 359-360.)
* 11. [[Када мени на ум пане драга]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 360.)
* 12. [[Колико је одавде до мора]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 360.)
* 13. [[Доцкан пођох из пјане механе]] (Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 360.)
* 14. [[Разбоље се дилбер Хумијана]] (Босанска вила, година VII, број 24, Сарајево, 30 августа 1892, стр. 380.)
* 15. [[Доцкан пођох широким сокаком]] (Босанска вила, година VII, број 24, Сарајево, 30 августа 1892, стр. 380.)
* 16. [[Мујезин се на мунару пење]] (Босанска вила, година VII, број 24, Сарајево, 30 августа 1892, стр. 380.)
* 17. [[На Плочнику више Орахова]] (Босанска вила, година VII, број 24, Сарајево, 30 августа 1892, стр. 380.)
* 18. [[Хвалила се лијепа ђевојка]] (Босанска вила, година VII, број 24, Сарајево, 30 августа 1892, стр. 380-381.)
* 19. [[Стамболу се отворише врата]] (Босанска вила, година VII, број 24, Сарајево, 30 августа 1892, стр. 381.)
* 20. [[Кад се жени Ћурчића Лутвага]] (Босанска вила, година VII, број 25, Сарајево, 10 септембар 1892, стр. 395-396.)
* 21. [[Уз пут цвала румена ружица]] (Босанска вила, година VII, број 25, Сарајево, 10 септембар 1892, стр. 396.)
* 22. [[У Сарај'ву пред Скарића двором]] (Босанска вила, година VII, број 25, Сарајево, 10 септембар 1892, стр. 396.)
* 23. [[Пошетала Стака и Јованка]] (Босанска вила, година VII, број 25, Сарајево, 10 септембар 1892, стр. 396.)

==== Разне песме ====

* [[Гроздијана и Наход Симеун]] (Босанска вила, 1889, година IV број 1. Сарајево, 1. јануара 1889, стр. 11.)
* [[Он ће грану сребром прековати]] — Босанска Вила 1903., стр. 112.
* [[Чудан санак уснила дјевојка]] — Босанска Вила 1903., стр. 113.
* [[Ђузел Ана]] — Босанска Вила 1894., стр. 59.
* [[Анђели не ће]] — Босанска Вила 1907., стр. 27.
* [[Помор сердарове породице]] — Босанска Вила 1886., стр. 79.
* [[Јање се опрашта с чобанином]] — Босанска Вила 1904., стр. 389.
* [[Бака и дјевојка]] — Босанска Вила 1887., стр. 140.
* [[Дјевојка момку пркоси]] — Босанска Вила 1902., стр. 373.
* [[Са села родица]] — Босанска Вила 1903., стр. 113.
* [[Иван-бег се с љубом завадио]] — Босанска Вила 1886., стр. 235.
* [[Двори њеног драгог]] — Босанска Вила 1905., стр. 250.
* [[Јадни младожења]] — Босанска Вила 1902., стр. 15.
* [[Сестра везе злато уз рукаве]] — Босанска Вила 1903., стр. 137.
* [[Што ће јој, кад је јадна и сама дјевојка]] — Босанска Вила 1907., стр. 347.
* [[Гором језди шарено љељенче]] — Босанска Вила 1892., стр. 267.
* [[Брат и сестра (Босанска Вила)|Брат и сестра]] — Босанска Вила 1906., стр. 270.
* [[Три добра]] — Босанска Вила 1900., стр. 364.
* [[Ја усадих виту јелу (Босанска Вила)|Ја усадих виту јелу]] — Босанска Вила 1892., стр. 267.
* [[Јабланова тужба]] — Босанска Вила 1903., стр. 288.
* [[Прелетјет ће зелено стоборје]] — Босанска Вила 1896., стр. 277.
* [[Црним оком шехер запалила]] — Босанска Вила 1899., стр. 108.
* [[Нека бива, што се у сну снива!]] — Босанска Вила 1891., стр. 173.
* [[Суђеница бега Дервиш бега]] (Босанска вила, 1904, стр. 131, 153)
* [[Материна клетва (Босанска вила)|Материна клетва]] (Босанска вила, 1899, стр. 132, 133)
* [[Љепотица Фата]] (Босанска вила, 1892, стр. 237)
* [[Хасан ага вечер вечераше]] (Босанска вила, 1895, стр. 219—222)
* [[Платно снује Хасанагиница]] (Бос. вила, 1894, стр. 252—253)
* [[Ђевојчица сјетује дилберчића]] (Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 326.)
* [[Милош и Милинко]] (Босанска вила, 1890, година V број 1. Сарајево, 15. јануара 1890, стр. 12-13.)
* [[Мијат харамбаша и ага Хасан-ага]] (Босанска вила, 1890, година V број 2. Сарајево, 31. јануара 1890, стр. 27-28.)
* [[Невјерница љуба]] (Босанска вила, 1890, година V број 3. Сарајево, 15. фебруара 1890, стр. 43-44.)
* [[Млада султанија]] (Босанска вила, 1890, година V број 4. Сарајево, 28. фебруара 1890, стр. 59-60.)
* [[Мујо и Малка]] (Босанска вила, 1890, година V број 11-12. Сарајево, 15. и 30. јуна 1890, стр. 182-184.)
* [[Вјеридба од Новога Имбра]] (Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 212-213.)
* [[Заова се ради невјесте жртвовала]] (Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 213.)
* [[Мијат Харамбаша и ћерка од Сјенице кнеза]] (Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 216.)
* [[Сватовска здравица]] (Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 217.)
* [[Петар Мркоњић]] (Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 218-219.)
* [[Механџина драга]] (Босанска вила, 1890, година V број 15-16. Сарајево, 15. и 31. августа 1890, стр. 245-246.)
* [[Смахо буљубаша и Секула Никола]] (Босанска вила, 1890, година V број 15-16. Сарајево, 15. и 31. августа 1890, стр. 246.)
* [[Мијат ајдук]] (Босанска вила, 1890, година V број 15-16. Сарајево, 15. и 31. августа 1890, стр. 249-250.)
* [[Смрт Смаил-аге Ченгића]] (Босанска вила, 1890, година V број 18. Сарајево, 30. септембра 1890, стр. 285-286.; Босанска вила, 1890, година V број 19-20. Сарајево, новембра 1890, стр. 309-310.)
* [[Женидба краљевић Стефана]] (Босанска вила, 1890, година V број 21-22. Сарајево, новембра 1890, стр. 345-347.)
* I [[Широк сокак потопила Сава]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 364.)
* II [[Кума двори лијепа дјевојка]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 364.)
* III [[Коси Саво зелену ливаду]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 364.)
* IV [[Дика пјева, када воле ћера]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* V [[Синоћ мајка оженила Јову]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* VI [[Буди мајка Катицу дјевојку]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* VII [[Вози вино Софија дјевојка]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* VIII [[Ој Бојана, зелена ливада (Босанска вила)|Ој Бојана, зелена ливада]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* IX [[Моја мајко, тешко ми је јако]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* X [[Ој Илово моја водо ладна]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 365.)
* [[Радослав и Чијеслав]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 362-363.)
* [[Момир Даничић и Корун Турчин]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 366-367.)
* [[Јунаштво Љутице Богдана]] (Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 369-371.)
* [[Жалост за сестром]] (Босанска вила, 1904, година XIX број 19-20. Сарајево, 31. октобра 1904, стр. 354.)

=== Народне приповетке ===

* [[Дјевојка постала мушко]] (Босанска вила, година I, број 1, Сарајево, 16. децембар 1885, стр. 9-11.)
* [[Преварени кадија]] (Босанска вила, година I, број 2, Сарајево, 1. јануар 1886, стр. 29.)
* [[Дјевојка одбегла оца]] (Босанска вила, година I, број 2, Сарајево, 1. јануар 1886, стр. 29.)
* [[Млади хоџа ипак надмудрио]] (Босанска вила, година I, број 3, Сарајево, 1. фебруар 1886, стр. 46.)
* [[Ко зло чини и дочека га]] (Босанска вила, година I, број 3, Сарајево, 1. фебруар 1886, стр. 46-47.)
* [[Како је Краљевић Марко постао јунак и добио Шарца]] (Босанска вила, година I, број 4, Сарајево, 16. фебруар 1886, стр. 62.)
* [[Што си намислио уради, али помисли на пошљедак]] (Босанска вила, година I, број 6, Сарајево, 16. марта 1886, стр. 91.)
* [[Невјерна жена]] (Босанска вила, година I, број 7, Сарајево, 1. априла 1886, стр. 108-109.)
* [[Крадљивац Раде]] (Босанска вила, година I, број 8, Сарајево, 16. априла 1886, стр. 124-125.)
* [[Царица и дванаест слушкиња]] (Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 141-142.)
* [[Девет пуштеница]] (Босанска вила, година I, број 10, Сарајево, 16. маја 1886, стр. 158-159.)
* [[Еро купио сланину у Бошњака]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 172.)
* [[Умр'о херцеговачки Бог]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 172.)
* [[Тврда вјера спасава]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 172.)
* [[Како је остао манасти Речане, да га Турци не разоре]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 172-173.)
* [[Див]] (Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 173.)
* [[Трујем се медом]] (Босанска вила, година I, број 12, Сарајево, 16. јуна 1886, стр. 188-189.)
* [[Турчин хвали своју жену]] (Босанска вила, година I, број 12, Сарајево, 16. јуна 1886, стр. 189.)
* [[Да лјепа &quot;ошафа!&quot;]] (Босанска вила, година I, број 12, Сарајево, 16. јуна 1886, стр. 189-190.)
* [[Бој довече]] (Босанска вила, година I, број 13, Сарајево, 1. јула 1886, стр. 204-205.)
* [[Сиромашак и његов син]] (Босанска вила, година I, број 14, Сарајево, 16. јула 1886, стр. 221-223.; година I, број 15, Сарајево, 1. августа 1886, стр. 236-237.))
* [[Ајдуковић]] (Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 252-253.)
* [[Лажа и јамак]] (Босанска вила, година I, број 17, Сарајево, 1. септембра 1886, стр. 268.)
* [[Ћело и Шуго]] (Босанска вила, година I, број 18, Сарајево, 16. септембра 1886, стр. 285-287.)
* [[Берићетна рукавица]] (Босанска вила, 1886, I бр. 20. Сарајево, 16. октобра 1886, стр. 317-319.)
* [[Бабино опјело и сто иједан гријех]] (Босанска вила, 1886, I бр. 21. Сарајево, 1. новембра 1886, стр. 333-335.)
* [[Хоџа]] (Босанска вила, 1886, I бр. 22. Сарајево, 16. новембра 1886, стр. 349-350.)
* [[Тичар]] (Босанска вила, 1886, I бр. 23. Сарајево, 1. децембра 1886, стр. 366.)
* [[Како су браћа дошла у рај]] (Босанска вила, 1886, I бр. 24. Сарајево, 16. децембра 1886, стр. 380-381.)
* [[У рају и у паклу]] (Босанска вила, година II, број 1, Сарајево, 1. јануар 1887, стр. 13-14.)
* [[Како је нестало правде на земљи]] (Босанска вила, година II, број 5, Сарајево, 1. марта 1887, стр. 76-79.)
* [[Сиромах постао цар]] (Босанска вила, 1887, II бр. 8. Сарајево, 16. априла 1887, стр. 125-126.)
* [[Реузи]] (Босанска вила, 1886, година II број 24. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 92-94.)
* [[Зет пуницу научио памети]] (Босанска вила, година III, број 5, Сарајево, 1. март 1888, стр. 77.)
* [[„Пусти ми ћебе, џаба ти шишана!&quot;]] (Босанска вила, 1890, година V број 4. Сарајево, 28. фебруара 1890, стр. 60.)
* [[Циганска заклетва]] (Босанска вила, 1890, година V број 4. Сарајево, 28. фебруара 1890, стр. 60.)
* [[Запикали се муж и жена]] (Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 217.)
* [[Лаж за опкладу (Босанска вила)|Лаж за опкладу]] Босанска вила, година XV, број 5-6, Сарајево, 15. и 30. марта 1900, стр. 68-69.)
* [[Сељаков мерам]] &lt;small&gt;(Босанска вила, година XV, број 1, Сарајево, 15. јануара 1900, стр. 15.)&lt;/small&gt;

== Референце ==
{{reflist}}


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Босанска вила]]</text>
      <sha1>m1bgte1vdhkpk9ebh1gggq0uqm8wetw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљевић Марко и Љутица Богдан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>32209</id>
    <revision>
      <id>122442</id>
      <parentid>76610</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T02:04:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Kwamikagami</username>
        <id>17317</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6131" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Краљевић Марко и Љутица Богдан&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Подранише три јунака млада
Подранише у кршно приморје.
Кад су дошли у кршно приморје
Налазаше један винограде
И ту њима худна сриећа била: {{стих|5}}
Виноград је Љутице Богдана.
Нагонише коње на виноград
Ал говори Краљевићу Марко:
О јуначе Милош Обилићу
И ти брате Рељо Маленицо {{стих|10}}
Негоните коње на виноград.
Виноград је Љутице Богдана.
Ако ли нас опази Љутица
Ћерат ће нас три бијела дана
И три ноћи ваље без престанка. {{стих|15}}
Један пут сам овуд пролазио
И виноград овај налазио
И на њега шарца нагонио.
Опази ме Љутица Богдане
А на својој сурој бедевији. {{стих|20}}
Поћера ме Љутица Богдане
А на својој сурој бедевији.
Брза му је, ујели ју вуци;
Три му хвата у висину скаче,
А четврти у дуљину пружа. {{стих|25}}
Да ми неби шарца од мегдана
Туј би јунак изгубио главу.
Остајала њег' ва бедевија
А мој шарац боље примицао,
Кад видио Љутица Богдане, {{стих|30}}
Да ме јунак достигнути неће,
Замном тури тежку топузину,
Турила ме сапа од топузе,
Турило ме шарину за уши
И намах ме из седла изћера. {{стих|35}}
Једва сам се јунак повратио,
Докле сам се седла добавио.
Истом они у риечи бише,
Али иде Љутица Богдане
Са својиех дванаест делија. {{стих|40}}
Хоће мо ли браћо побјегнути?
Ал јуначки главу изгубити?
Говори му Милош Обилићу:
Ми волимо главе изгубити,
Него женски брате побјегнути! {{стих|45}}
Ал говори Краљевићу Марко:
Ми хајдемо драга братјо моја,
Ми хајдемо јунаке дјелити.
Јел волите на Љутицу сама,
Јел волите на дванајст делија? {{стих|50}}
Ал говори Милош Обилићу:
Драги брате Краљевићу Марко,
Ми волимо на Љутицу сама,
А ти удри на дванајст делија.
Невјерити немојмо мед собом. {{стих|55}}
Када дошло дванајест делија
Док се трипут Марко окренуо,
Све дванајст је коње одсједало
И свима је руке савезао.
Кад с' обазре Краљевићу Марко, {{стих|60}}
Ал ми ћера Љутица Богдане,
Он ми ћера Рељу и Милоша
Везанима на опак рукама
Под Марком ми ноге умриеше,
Препаде се Краљевићу Марко {{стих|65}}
Како с' нигда препануо није.
Све је мисли на једну смислио:
Обзире се куда ће побјећи,
Ал кад њему нешто на ум паде;
Како су си вјеру задавали, {{стих|70}}
Мрке Марко намусио брке,
Салбу капу на очи натиче
И саставља брке и обрве,
Па поприеко гљеди на Љутицу.
Када виђе Љутица Богдане, {{стих|75}}
Да је Марко намусио брке,
Под Љутицом ноге умриеше.
Престраши се Љутица Богдане
Как' се нигда престрашио није.
Замаује један на другога {{стих|80}}
А несмије никор на никаква
Ал говори Љутица Богдане:
О јуначе Краљевићу Марко.
Пусти мојих дванаест делија,
Ја ћу твога Рељу и Милоша {{стих|85}}
То је Марко једва дочекао,
Па он пушта дванаест делија.
Кад јунаци шужње одриешили,
Скида Марко с шарина мјешину,
Па сједоше рујно пити вино. {{стих|90}}
Не пију га чим се вино пије,
Већ букалом од дванаест ока.
Кад се они вина понапили.
Говорио Краљевићу Марко;
С Богом брате Љутица Богдане! {{стих|95}}
Говори му Љутица Богдане:
Поша с Богом Краљевићу Марко,
Како си ме данас престрашио
Никада се повратити нећу.
Говори му Краљевићу Марко: {{стих|100}}
И ја сам се данас престрашио
Да се нигда престрашио ниесам.}}
&lt;center&gt;[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]&lt;/center&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 6-10.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]</text>
      <sha1>hfmaessvbtthoyeezbvoxzdy8a59ed3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јужна Стара Србија; Књига 2.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45638</id>
    <revision>
      <id>122450</id>
      <parentid>99070</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T09:10:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2181" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>p5cwhqo9yuj9v3bjhoqx3bc98sn7pv6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122457</id>
      <parentid>122450</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:32:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2270" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


[[Искочише Лазарице]]
[[Ој кућо, кућо, кућо богата]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>hxwo5rjzyx5xd8zksctcqr6373xd7z0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122458</id>
      <parentid>122457</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:33:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2276" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Ој кућо, кућо, кућо богата]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>s1iy9fczypz26othx4dltkr2zi8c1l2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122462</id>
      <parentid>122458</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:42:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2260" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>qskuszlujqt9sjf06gyxzsn3xk4e7o4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122465</id>
      <parentid>122462</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:52:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2306" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]
* [[Песма „на домаћина&quot;]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>sc9ts1ajb7pwg5wil7huolxicqxtmpv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122467</id>
      <parentid>122465</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T11:11:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2347" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]
* [[Песма „на домаћина&quot;]]
* [[Песме „на јергени&quot;]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>fvyzerorukhyrgc8qiosmmrdag3ws3a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Болно ђаче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45648</id>
    <revision>
      <id>122451</id>
      <parentid>99054</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T09:11:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1468" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Болно ђаче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
У петак се ђаче поболело,
У суботу в'здан прелегало,
У недељу рано душу дало. 
Понеделник ковчег му пронеле,
У торник га рано закопале, {{стих|5}}
У среду му ручак износили,
Па га мајка кроз плач прашувала: 
„Моје ђаче, ђаче учениче,
„Да л’ ти тежи таја црна земња,
„Да л’ ти тежив ђаковачке књиге {{стих|10}}
„Да л' те глођа от плочу јест'че?&quot; 
Па је ђаче из гроб прозборило: 
„Мори, моја, остарела мајке,
„Ни ми тежи таја црна земља,
„Ни ми тежив ђаковачке књиге. {{стих|15}}
„Ни ме глођа от плачу јест’че  
— „Но ми тежив девојачке клетве“}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 316.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>n3ty9a6t8foqj168cq7bzgvab1ix2od</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жали Заре</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45657</id>
    <revision>
      <id>122459</id>
      <parentid>99069</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:33:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1706" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Жали Заре&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Жали Заре, да жалимо,
Како ће се раздвојимо,
Ти от мене ја от тебе.
Ја ће идем на далеко,
На далеко бело Врање, {{стих|5}}
Ће се пишем у кумите, 
У кумите млат кумита,
Па ће узнем краљску пушку, 
И тој краљско оружје.
Па ће пређем турску земњу, {{стих|10}}
Турску земљу бело Скопје, 
Па ће пређем Вардар воду. 
— Жали, плачи, да жалимо. 
К'т ће слунце да огреје.
Ти не рекни от Бога је, {{стих|15}}
Но ти рекни тој је моје, 
Тој је моје бело лице;
К'т ће ветар да подуне,
Ти не рекни от Бога је,
Но ти рекни тој је моја, {{стих|20}}
Тој је моја блага душа;
К'т ће роса да зароси,
Ти не рекни от Бога је, 
Но ти рекни тој су моје,
Тој су моје дробне слузе. {{стих|25}}

''Стојан Петровић'' 
''(Бујановце)''}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 318-319.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>4fsdl3wcbnx5stzi1u6av40zg5081v4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Момчило Златановић: Пчиња</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54448</id>
    <revision>
      <id>122448</id>
      <parentid>122403</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T08:42:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88840" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Цариградском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружане пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести.&quot; Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
* [[Море Бојко, млади Бојко]]
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
[[Жалост за сестром|Ката бели бело платно]]
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали, нане]]
* 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>ciyg7auqyer0mhhyv8oj29yqosjg8kl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122449</id>
      <parentid>122448</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T08:43:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88842" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Цариградском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружане пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести.&quot; Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
* [[Море Бојко, млади Бојко]]
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
* [[Жалост за сестром|Ката бели бело платно]]
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, 
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: 
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, 
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шампју, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot;
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали, нане]]
* 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>4dw7rlciqtf58m1mvw3odnykmwy6yiv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122453</id>
      <parentid>122449</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T09:19:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88055" xml:space="preserve">Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996.

'''COBISS.SR-ID - 108644103''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)&lt;/small&gt;

=== УСМЕНО ПЕСНИШТВО ===
&lt;poem&gt;
     Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др.
     У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао).&quot; У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница.
     Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију.
     Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама.
     У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса.
     У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму&quot;. јада се старица у Коћури.

I     

     Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских&quot;.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.&lt;/ref&gt; Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност.
     На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње.
     Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Цариградском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.&lt;ref&gt;Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.&lt;/ref&gt; Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружане пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести.&quot; Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку:
* [[Море Бојко, млади Бојко]]
     Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала&quot; и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века.
     У Босанској вили 1904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.&lt;ref&gt;Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.&lt;/ref&gt;
* [[Жалост за сестром|Ката бели бело платно]]
     Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.&lt;/ref&gt;; 
Ево једне песме у целости:
* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] 
      Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости.
     Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.&lt;/ref&gt;
     Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.&lt;ref&gt;Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).&lt;/ref&gt;
     Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака.
     Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми...
     У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио.
     Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија&quot;. Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи&quot;, „с чифт-пиштољи колан ву кида&quot;, „с т'нке пушке косе ву мрси&quot;, итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата.
     Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села.
     Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године:
За Стану се Будим бије,
Станин татко вино пије, 
у градину, под божура.
Стана му је слуга била; 
служећи га задремала, 
задремала, с'н видела, 
куде мајку отрчала.
„Мори мајке, мила мајке, 
та как'в сам с'н видела!
На с'н ми је тамна магла, 
на руку ми златан прстен, 
на главу ми бело перо, 
у башчу ми кита цвеће!&quot;
„Мила ћеро, т'нка Стано, 
тамна магла - твоја мајка, 
златан прстен - на венчање, 
бело перо - на клањање, 
кита цвеће - твоје војно.&quot;
     Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.&lt;/ref&gt;
     У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља.
     Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије?
     Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија&quot;.
     Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме.
     Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима&quot;.&lt;ref&gt;8&lt;/ref&gt; Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу&quot;. Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца:
Зажени се Грче Иманојче, 
па запроси Гркињу девојку.
Он гу проси, она се поноси.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој преплива Саву и Дунава, 
да донесе травку бенеранџу, 
тај ће узне Гркињу девојку.&quot;
Помучи се Грче Иманојче, 
па преплива Саву и Дунава, 
и донесе траву бенеранџу.
Проговара Гркиња девојка:
„Ја сам синоћ друго говорила: 
кој ми скине звездицу Даницу, 
да гу стави у теј беле дворе, 
да ми сија дању као ноћу, 
тај ће зема Гркнњу девојку.&quot;
Наљути се Грче Иманојче, 
па убије Гркињу девојку.
„Ево тебе, Гркињо девојко, 
ево тебе трава бенеранџа, 
ево тебе и звезда Даница, 
нек' ти сија дању како ноћу!&quot;
     Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује&quot;.&lt;ref&gt;Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.&lt;/ref&gt;
     Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.&quot; Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?&quot;&lt;ref&gt;Исто, стр. 233.&lt;/ref&gt;
     Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа.
     Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена:
„Стојмене, сине Стојмене, 
мајкина китко убава, 
за мирис таман процвета, 
слана те љута попари!
Ој леле, црна, куде ћу, 
без тебе, китко убава!&quot;
     Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води&quot; (пева), а друга „слага&quot; (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге.
     У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље.
     Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију.
     Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости.
     Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом.
     Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.:
Остаде ти крива коза,
Дано ле, девојко ле!
Приђи, дођи, призбери гу,
Раде ле, бећаре ле!
Козу терај у козара,
Дану води у кошара,
Раде ле, бећаре ле!
     Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи:
Девојче бело, црвено, 
девојче т'нко, високо, 
не стој спрема мене, 
изгоре за тебе; 
изгоре за тебе 
као лан за воду; 
као лан за воду 
у Петрово лето.&quot;
„Гори, лудо, гори, 
топрв ће да гориш.&quot;
(Уместо „у Петрово лето&quot; јавља се и стих „у присојно место&quot;).
     Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова:
Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре!
Пољак да будем на твоје село, Божано бре!
На твоје село, на твоја њива, Божано бре!
Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре!
Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре!
     Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село&quot;) и са честим узвицима: ој! еј!
     Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре:
Појдем гора зелена, 
сретнем мома малена.
Сметнем пушка да гађам, 
па се јадно помисли, 
па ми мисал не даде, -
белким је само у мајку,
белким је само у татка,  
белким ће мајка да плаче, 
белким ће татко да жали.
     Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо&quot; јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота:
„Отварај ми, бело Ленче, вратиче, 
мори, вратиче!
Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!&quot;
„Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, 
море, да станем!
Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, 
море, фустанче!
Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз:
По фустанче, по фустанче, ћемерче, 
море, ћемерче!&quot;
„Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, 
па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, 
мори, чекиче!
Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче!
Та отвори, та отвори портиче, 
мори, портиче!
Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче!
С твојите, бело Ленче, кључеви, 
мори, кључеви!
С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви!
Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, 
мори, дукати!
Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!&quot;
     Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више.
     Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка.&quot;&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).&lt;/ref&gt;
     Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена.
     Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула&quot;). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима.
     У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''.
     Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме?
     Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву&quot; за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио:
„Велико моме, ти си моја, па моја!
Сен ђузел мори, ђузел моме убава!
Велико мори, калеш моме убава!&quot;
     За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва&quot;. Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива.
     Усмени лиричар је опевао и комите.&lt;ref&gt;Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.&lt;/ref&gt; Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.:
Седи, не иди, чојбаши аго бре, 
седи, не иди уз таја Пчиња, бре!
Тамо те чекав до три бусије.
Прва бусија Јован Довезенски, 
друга бусија Крста Трговишки, 
трећа бусија Петар Коћура, бре!
Куде те фатив, главу ће ти скинев!
Седи, не иди, чојбаши аго бре!
     Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја.
Петлите певав, море, ће с'мне.
Пуштај мр, бела Петро, да бегам!&quot;
„Полегај, Диме море, полегај, 
полегај, кротко јагње, полегај!
Тија су петли, Диме, лажовити, 
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, 
низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! 
Тамо те чекав, Диме, до три бусије, 
до три бусије, Диме, чете кумите, 
ће ми те, Диме море, младо изгубив!&quot;
     Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање.
     Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: &quot;Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми.&quot;
     Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?&quot;, он је казао: „Од старина.&quot; Његови потомци знају да потичу из Пчиње.&lt;ref&gt;Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.&lt;/ref&gt;
     Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича.
     Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица.
     У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц&quot;.&lt;ref&gt;Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.&lt;/ref&gt;
     Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области.
     Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци.&quot; Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу.
     Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали.
     У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је:
Чувам овце три године, 
три године три стотине.
Ником штету не направи, 
сал направи кмету штету, 
кмету штету на крстине.
Сабраше се сви сељани, 
сви сељани и кметови, 
оценише кмету штету: 
на снопченце по бравченце, 
на крстину по стотину, -
отидоше триста овце.
А ја што ћу, а куде ћу?
Па отидо у ајдуци; 
тамо најдо три девојке, 
једна свира, а две играв; 
туј се фати ја да играм, 
туј се фати, туј остадо.
     Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала.&quot; Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо&quot;.

II

     Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд.
     Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком.
     Егзистирају различити типови приповедака.
     Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте.
     Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку:
     Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу.
     Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан.
     И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече:
„Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену.&quot;
     Он пристануја на тој.
     Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила.
     Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине.
     Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне.
     Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор.
     После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.&lt;ref&gt;У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи&quot; (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.&lt;/ref&gt;
     Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо&quot;. рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца.
     Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.:
     - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке.
     Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице&quot;. Јања је добро разумео свештеникове речи.
     После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице.
     - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће:
     „Зашто дајеш само по један опанак?&quot;
     „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак.&quot;
      Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!&quot; (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова.
     Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак.&quot;
     Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове.
     За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата:
     „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?&quot;
     „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?&quot;
     Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче.&quot; Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче.
     У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул.
     
III

Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања.
     У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице.
     Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.&lt;/ref&gt;
     И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао.
     Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа.
     О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици).
     Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295.
&lt;/ref&gt;
     По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.&lt;/ref&gt;
     Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?&quot; Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!&quot;
     Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље&quot; - говоре поједине старице.
     И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума.&quot; Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом.
     Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна.
     Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град.
     Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци.
     У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву.
     „Шта ћеш ту?&quot;
     „Роде, сакрија сам се од чуму.&quot;
     „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим.&quot;
     Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина.
     О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!&quot;, „Чума те однела, дабогда!&quot;, „Чума те снемала!&quot; и др.
     Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици.
     Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу.
     Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др.
    Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености:
     Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема.
     Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула:
     „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?&quot;
     Она ву одговорила:
     „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу.&quot;
     Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва).
     И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године.
     Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.&lt;ref&gt;Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.&lt;/ref&gt;
     Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.:
     - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка.
     - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина.
     Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.&lt;ref&gt;Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.&lt;/ref&gt; У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века.
     У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене.
     И сад живе приче о порушеним храмовима.
     - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине.
     - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол&quot;. Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву&quot;. Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство&quot;. Тада су пред црквом поубијали много народа.
     - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу.
     - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем.
     На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства.&quot;&lt;ref&gt;Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.&lt;/ref&gt;
     Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети.
     У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање.
     Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму.
     Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу.
&lt;/poem&gt;

=== ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ ===
&lt;poem&gt;
     Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности.
     Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском&quot;, „комитском&quot;) времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне&quot;). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани.
     У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег.
     Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци:
Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију.
     На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали.
     Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма.
    Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације.
    Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање.
    После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника.
     Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње.
     Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа&quot; певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке:
Мајка те плаче, тужно те жали,
Шернф-бего бре!
     Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа&quot; више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше.&quot; Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара.&quot; Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!&quot; - изјављивљо је он у јануару 1971. године.
     Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка:
Коњ му стоји, мамо, 
нема кој да јаши!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
Турци га жалев, мамо, 
буле га плачев!
Шерифе, нигде те нема,
Шерифе, жалба голема!
     У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије&quot;), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл&gt;у је - жалив.
     Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма&quot;). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега&quot;. Каже се да су га убиле „пчињскс кумите&quot;. Бег је мртав, а „коњ му вришти&quot;, „сабља сија&quot;, „пушка стоји&quot; и „гуњ му виси&quot;.
     Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу:
Шерифе бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
Шерифо бего у Живков забел лежи!
Дорато коњ фишти, нема кој да јаши!
Шерифо бего нигде га нема!
Сура гуња виси, нема кој да носи!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њсга!
Пушка му стоји, нема кој да носи!
Шерифо бего у Живков забел лежн, 
голема жалба за њега!
Сабља му сија, нема кој да паше!
Шерифо бего нигде га нема, 
голема жалба за њега!
     (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила).
     Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи&quot;, коња, пак, „нема кој да јаши&quot;. Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон:
Шерпф-бего, нано, нигде га нема,
голема жалба за њега!
     Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи.
&lt;/poem&gt;

=== ЧЕТВРТИ ДЕО ===
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ&lt;ref&gt;Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969).
&lt;/ref&gt;
(ИЗБОР)
* 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]]
* 2. [[Коња разигра Груја делија]]
* 3. [[Иван ради, сарај гради]]
* 4. [[Ој господо, млад господо]]
* 5. [[Димитрије вино пије]]
* 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]]
* 7. [[Ој свекрво, свекрвице]]
* 8. [[Ој Велико челебико]]
* 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]]
* 10. [[Нане, мило нане]]
* 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]]
* 12. [[Мома Милка најубава]]
* 13. [[Девојче бело, црвено]]
* 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]]
* 15. [[Божане бело, пребело]]
* 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]]
* 17. [[У војску паша писује]]
* 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]]
* 19. [[Два су се луди варали, нане]]
* 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>bgh3kv7h0hev1s1i8w522ct6rlo54zs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Народне песме из листа Цариградски гласник</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54623</id>
    <revision>
      <id>122408</id>
      <parentid>122393</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T13:11:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цариградски гласник, бр. 10, 7. III 1902, стр. 4 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1627" xml:space="preserve">== Народне песме из листа Цариградски гласник ==

=== Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) ===

* [[Смиљно језеро градено]]
* [[Море, момче, свилна китко, доз доз]]
* [[Облага се млади Денко]]
* [[Море Бојко, млади Бојко]]
* [[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]]
* [[Јако мајка Милку вали, Лазаре]]
* [[Разигра се лудо младо доз, доз]]

=== Цариградски гласник, бр. 10, 7. III 1902, стр. 4 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II ===

* [[Зарече се лудо младо, Лазаре]]
* [[Игра коло, доз у равно поље, доз]]
* [[Синоћ Марко пијан дође]]
* [[Лудо младо коња игра доз, доз]]

=== Цариградски гласник, бр. 12, 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III ===

* [[Варај Никола доз]]
* [[Извир вода извирала]]
* [[Заблејаше до три стада]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>as10s2z6i2k9yyqkcbwx7funj6ovw80</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122409</id>
      <parentid>122408</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T13:11:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цариградски гласник, бр. 12, 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1671" xml:space="preserve">== Народне песме из листа Цариградски гласник ==

=== Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) ===

* [[Смиљно језеро градено]]
* [[Море, момче, свилна китко, доз доз]]
* [[Облага се млади Денко]]
* [[Море Бојко, млади Бојко]]
* [[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]]
* [[Јако мајка Милку вали, Лазаре]]
* [[Разигра се лудо младо доз, доз]]

=== Цариградски гласник, бр. 10, 7. III 1902, стр. 4 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II ===

* [[Зарече се лудо младо, Лазаре]]
* [[Игра коло, доз у равно поље, доз]]
* [[Синоћ Марко пијан дође]]
* [[Лудо младо коња игра доз, доз]]

=== Цариградски гласник, бр. 12, 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III ===

* [[Варај Никола доз]]
* [[Извир вода извирала (ЦГ)|Извир вода извирала]]
* [[Заблејаше до три стада]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>ft47ku4r9la64b0oy9bz4fscyu4aylt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122417</id>
      <parentid>122409</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:14:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Народне песме из листа Цариградски гласник */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1673" xml:space="preserve">== Народне песме из листа Цариградски гласник ==

=== Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) ===

* [[Смиљно језеро градено]]
* [[Море, момче, свилна китко, доз доз]]
* [[Облага се млади Денко]]
* [[Море Бојко, млади Бојко]]
* [[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]]
* [[Јако мајка Милку вали, Лазаре]]
* [[Разигра се лудо младо доз, доз]]

=== Цариградски гласник, бр. 10, 7. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II ===

* [[Зарече се лудо младо, Лазаре]]
* [[Игра коло, доз у равно поље, доз]]
* [[Синоћ Марко пијан дође]]
* [[Лудо младо коња игра доз, доз]]

=== Цариградски гласник, бр. 12, 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III ===

* [[Варај Никола доз]]
* [[Извир вода извирала (ЦГ)|Извир вода извирала]]
* [[Заблејаше до три стада]]

== Референце ==
{{reflist}}

[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>lu1snymtopptwdg35njdp7xy9nziwue</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разигра се лудо младо доз, доз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54625</id>
    <revision>
      <id>122431</id>
      <parentid>122401</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:21:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1034" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Разигра се лудо младо доз, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Разигра се лудо младо доз, доз 
уз полето, низ полето 
све искочи да га гледа.
Та чија је таја мома? 
Та моја је братаница. {{стих|5}}
На ти двеста, ајде дај гу!
Јоште двеста па не давам. 
Мала мома четир’ стотин'
а голема и хиљада.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 3. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>o2gcc4hxt29oe6c9pxio8d0fviejn7k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јако мајка Милку вали, Лазаре</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54626</id>
    <revision>
      <id>122430</id>
      <parentid>122400</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:21:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1443" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Јако мајка Милку вали, Лазаре]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Јако мајка Милку вали, Лазаре&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: Лазаре.&lt;/ref&gt; 
Најубава, најгиздава. 
Дочуло гу јасно слунце 
па говори јасно слунце:
„Нека дојде мома Милка {{стих|5}}
да стојимо, да грејемо.&quot;
Мома Милка надстојала 
надстојала, надгрејала.
Дочуја гу јасан месец,
Па говори јасан месец: {{стих|10}}
„Нека дође мома Милка,
да стојимо, да гледамо.&quot; 
Мома Милка надстојала 
надстојала, надгледала. 
Играј, играј Лазаре. {{стих|15}}
Те се лепо преклони Лазаре.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2-3. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>jbzwpu9ysu0nhtxi1oi2yzutf43vb20</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ластавица лети доз, по Бога лети, доз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54627</id>
    <revision>
      <id>122429</id>
      <parentid>122399</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:20:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1153" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Ластавица лети доз, по Бога лети, доз.
Облаци збира, роса да роси 
трава да расне, паун да пасе, 
перје да реди, моме да носе 
моме да носе, на Лазарице {{стих|5}}
на дан Велигдан, на дан Ђурђевдан 
на дан Спасовдан, на дан Петровдан 
на дан Петровдан, на Благовести.
Ластавице, ти мала моме.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>a3yy79odga471q9h14rs0ey3jizw30e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Море Бојко, млади Бојко</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54628</id>
    <revision>
      <id>122428</id>
      <parentid>122404</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:19:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1833" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Море Бојко, млади Бојко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
„Море Бојко, млади Бојко, 
та јоште ли јергенујеш, 
јерген одиш, света гориш?&quot;
„Па јоште ћу, та куде ћу, 
сад тек зборе да ме жене, {{стих|5}}
с тнка мома из далека.
Једни кудев, једни валев, 
ја не могу сам да иду, 
сам да иду, сам да виду.&quot;
„Море Бојко, млади Бојко, {{стих|10}}
направи се беглиџија, 
па набери младе овне; 
ће га видиш у градину, 
вржи коња за градина,
ти урипи у градина, {{стих|15}}
ће изломиш равна снага, 
ће умрсиш русе косе, 
ће целиваш бело лице, 
ће испасеш гајтан веђе, 
ће изобеш црни очи.&quot; {{стих|20}}
Да бласовеш, море Бојко, 
море Бојко, млад нежењен!}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)

* Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996., стр. 115.

[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>2r826fe541q1t2zqzyal8r15dbiyp9g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Облага се млади Денко</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54629</id>
    <revision>
      <id>122405</id>
      <timestamp>2022-07-30T12:29:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Облага се млади Денко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt; Облага се млади Денко, облага се с’ сјајно сунце.  Денко дава врано коње,  слунце дава милу сестру. Т'г се дигна млади Денко, {{стих|5}} уванаја врано коње, увана га за диз…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1505" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Облага се млади Денко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
Облага се млади Денко,
облага се с’ сјајно сунце. 
Денко дава врано коње, 
слунце дава милу сестру.
Т'г се дигна млади Денко, {{стих|5}}
уванаја врано коње,
увана га за дизгију,
тури ногу у зенгију,
докле тури и другата,
он се види на сред земљу. {{стих|10}}
Денка дремка га обали.
Проговара врано коње: 
„Диг' се море млади Денко 
јасно слунце ће претече.“ 
Т'г се дига млади Денко {{стих|15}}
вана коња за дизгију,
тури ногу у зенгију,
док да тури и другата 
он се види на крај земљу, 
те претекја јасно слунце {{стих|20}}
И узеја милу сестру. 
Да бласовиш млади Денко.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>3b94pa9vfap3jlcvdoz2kik53cvhm48</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122427</id>
      <parentid>122405</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:19:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1624" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Облага се млади Денко]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
Облага се млади Денко,
облага се с’ сјајно сунце. 
Денко дава врано коње, 
слунце дава милу сестру.
Т'г се дигна млади Денко, {{стих|5}}
уванаја врано коње,
увана га за дизгију,
тури ногу у зенгију,
докле тури и другата,
он се види на сред земљу. {{стих|10}}
Денка дремка га обали.
Проговара врано коње: 
„Диг' се море млади Денко 
јасно слунце ће претече.“ 
Т'г се дига млади Денко {{стих|15}}
вана коња за дизгију,
тури ногу у зенгију,
док да тури и другата 
он се види на крај земљу, 
те претекја јасно слунце {{стих|20}}
И узеја милу сестру. 
Да бласовиш млади Денко.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>0bmi3g4cnqi282iabnxtuaki0t2nkhw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Море, момче, свилна китко, доз доз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54630</id>
    <revision>
      <id>122406</id>
      <timestamp>2022-07-30T12:32:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Море, момче, свилна китко, доз доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt; Море, момче, свилна китко, доз доз&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: доз доз.&lt;/ref&gt;  што ме милно погледујеш;  погледујеш, нажмикујеш. Ено мајка куде гледа тебе гледа,…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1083" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Море, момче, свилна китко, доз доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
Море, момче, свилна китко, доз доз&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: доз доз.&lt;/ref&gt; 
што ме милно погледујеш; 
погледујеш, нажмикујеш.
Ено мајка куде гледа
тебе гледа, мене прети, {{стих|5}}
ено, татко куде гледа 
тебе гледа, мене прети.
Море, момче, свилна китко,
што ме милно погледујеш,
Погледујеш нажмикујеш. {{стих|10}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>r2h9v2zkdjd2z0gotrou7n0qmbh9n68</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122426</id>
      <parentid>122406</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:19:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1202" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Море, момче, свилна китко, доз доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
Море, момче, свилна китко, доз доз&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: доз доз.&lt;/ref&gt; 
што ме милно погледујеш; 
погледујеш, нажмикујеш.
Ено мајка куде гледа
тебе гледа, мене прети, {{стих|5}}
ено, татко куде гледа 
тебе гледа, мене прети.
Море, момче, свилна китко,
што ме милно погледујеш,
Погледујеш нажмикујеш. {{стих|10}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>3bumt3hj5rmgybubkjlpdtd1taj4jq9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смиљно језеро градено</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54631</id>
    <revision>
      <id>122407</id>
      <timestamp>2022-07-30T12:35:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Смиљно језеро градено]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt; Смиљно језеро градено &lt;ref&gt;Сваки се стих ове песме као и осталих понавља.&lt;/ref&gt; Смиљно градено, недоградено.  Туј ми се бања млади нежењен;  отуда иде Јанка девојка, у руке…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1301" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Смиљно језеро градено]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
Смиљно језеро градено &lt;ref&gt;Сваки се стих ове песме као и осталих понавља.&lt;/ref&gt;
Смиљно градено, недоградено. 
Туј ми се бања млади нежењен; 
отуда иде Јанка девојка,
у руке носи бела промена, {{стих|5}}
и у промена бела марама.
Кад се обања, да се промени,
да се промени, чалма да врже, 
чалма да врже, китку да тури,
кад замирише, да си уздане. {{стих|10}}
Кад си уздане, да си помене,
да си помене Јанка девојка.
Да бласовиш смиљно језеро млад нежењен.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>7mt3f9vlt535dn75ue6v4071tpjs32k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122425</id>
      <parentid>122407</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:18:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1420" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Смиљно језеро градено]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Нежењеном момку&lt;/center&gt;
Смиљно језеро градено &lt;ref&gt;Сваки се стих ове песме као и осталих понавља.&lt;/ref&gt;
Смиљно градено, недоградено. 
Туј ми се бања млади нежењен; 
отуда иде Јанка девојка,
у руке носи бела промена, {{стих|5}}
и у промена бела марама.
Кад се обања, да се промени,
да се промени, чалма да врже, 
чалма да врже, китку да тури,
кад замирише, да си уздане. {{стих|10}}
Кад си уздане, да си помене,
да си помене Јанка девојка.
Да бласовиш смиљно језеро млад нежењен.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза)


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>eglqsch66d9uyrpxi0fxcubf8wz4ozy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зарече се лудо младо, Лазаре</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54632</id>
    <revision>
      <id>122410</id>
      <timestamp>2022-07-30T13:59:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Зарече се лудо младо, Лазаре]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt; Зарече се лудо младо, Лазаре&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: Лазаре.&lt;/ref&gt;  да не иде у механе, да не пије рујно вино. Зарече се, не стрпе се  не стрпе се ни до пладне {{стих|5}} отиде…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1565" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Зарече се лудо младо, Лазаре]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Зарече се лудо младо, Лазаре&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: Лазаре.&lt;/ref&gt; 
да не иде у механе,
да не пије рујно вино.
Зарече се, не стрпе се 
не стрпе се ни до пладне {{стих|5}}
отиде си на механе,
напи си се рујно вино,
одсече си русе косе.
Јаха коња дом да иде 
у срећу му мала мома; {{стих|10}}
на главу јој крчаг воде.
Учуди се лудо младо:
да ли вода та да проспе,
да ли китка да ву узне,
да ли мома да целива. {{стих|15}}
Воду ће си па наточи,
макар да је утопила.
Китку ће си па набере 
макар да је и малена.
Мома ће си да целива. {{стих|20}}
Три пут гу је целиваја, 
три су капке крв падале. 
Да бласовиш младо лудо.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>gw973kuqx4pf5rnat2vajaoae1kn55b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122421</id>
      <parentid>122410</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:16:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1688" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Зарече се лудо младо, Лазаре]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Зарече се лудо младо, Лазаре&lt;ref&gt;Уза сваки ред додаје се: Лазаре.&lt;/ref&gt; 
да не иде у механе,
да не пије рујно вино.
Зарече се, не стрпе се 
не стрпе се ни до пладне {{стих|5}}
отиде си на механе,
напи си се рујно вино,
одсече си русе косе.
Јаха коња дом да иде 
у срећу му мала мома; {{стих|10}}
на главу јој крчаг воде.
Учуди се лудо младо:
да ли вода та да проспе,
да ли китка да ву узне,
да ли мома да целива. {{стих|15}}
Воду ће си па наточи,
макар да је утопила.
Китку ће си па набере 
макар да је и малена.
Мома ће си да целива. {{стих|20}}
Три пут гу је целиваја, 
три су капке крв падале. 
Да бласовиш младо лудо.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>6sfrjukdux6g3bozekh715k5sxeq2wj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Игра коло, доз у равно поље, доз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54633</id>
    <revision>
      <id>122411</id>
      <timestamp>2022-07-30T14:01:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Игра коло, доз у равно поље, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt; Игра коло, доз у равно поље, доз. Напред си игра Јанка девојка.  Квкав делија до њу ми игра ич не мирује, ноге ву гази црева ву кошка са беле руке {{стих|5}} појас размица…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1339" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Игра коло, доз у равно поље, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Игра коло, доз у равно поље, доз.
Напред си игра Јанка девојка. 
Квкав делија до њу ми игра
ич не мирује, ноге ву гази
црева ву кошка са беле руке {{стих|5}}
појас размица с чивт пиштољи 
пафте ву ломи с остри ножеви 
ђердан ву сече с т'нка пушка 
косе ву мрси, руке ву стиска 
гривне ву ломи, прсти ву стиска {{стих|10}}
прстење ломи, доз, доз. 
Виче, узвиче Јанка девојка:
куде сте да сте два мила брата 
куде сте да сте, овдена да сте 
какав делија до мене игра. {{стих|15}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>q45nm9n1yw5xc4dgxbfdkrvhnueuez2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122422</id>
      <parentid>122411</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:17:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1462" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Игра коло, доз у равно поље, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Девојци&lt;/center&gt;
Игра коло, доз у равно поље, доз.
Напред си игра Јанка девојка. 
Квкав делија до њу ми игра
ич не мирује, ноге ву гази
црева ву кошка са беле руке {{стих|5}}
појас размица с чивт пиштољи 
пафте ву ломи с остри ножеви 
ђердан ву сече с т'нка пушка 
косе ву мрси, руке ву стиска 
гривне ву ломи, прсти ву стиска {{стих|10}}
прстење ломи, доз, доз. 
Виче, узвиче Јанка девојка:
куде сте да сте два мила брата 
куде сте да сте, овдена да сте 
какав делија до мене игра. {{стих|15}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>nb1ka245mo4l7umu5hirnq5akuag0f5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Синоћ Марко пијан дође</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54634</id>
    <revision>
      <id>122412</id>
      <timestamp>2022-07-30T14:03:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Синоћ Марко пијан дође]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Скоро ожењеном&lt;/center&gt; Синоћ Марко пијан дође,  пијан дође, пијан седна, пијан седна, пијан легна,  пијан легна, пијан заспа, на љубине свилне скуте. {{стих|5}} Љубе си га развикује,  развикује, р…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1585" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Синоћ Марко пијан дође]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Скоро ожењеном&lt;/center&gt;
Синоћ Марко пијан дође, 
пијан дође, пијан седна,
пијан седна, пијан легна, 
пијан легна, пијан заспа,
на љубине свилне скуте. {{стих|5}}
Љубе си га развикује, 
развикује, распасује. 
Испаднаше до три китке 
до три китке бел босиљак. 
Па говори верно љубе: {{стих|10}}
„Стани, стани мили Марко,
куд си нашо до три китке? 
Мене водиш,  друге мамиш!“
Проговара пијан Марко:
„Несам, несам, верно љубе. {{стих|15}}
Тебе волу, тебе маму.
Јучер видо твоје село,
спазише ме твоје сестре,
твоје сестре, твоја мајка, 
твоја мајка и твој татко; {{стих|20}}
па дадоше до три китке. 
Једна мене, друга тебе 
а трећата милу сину.“}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>g2a821l9kx0809iy0t7ibakl36im3z0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122423</id>
      <parentid>122412</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:17:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1708" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Синоћ Марко пијан дође]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Скоро ожењеном&lt;/center&gt;
Синоћ Марко пијан дође, 
пијан дође, пијан седна,
пијан седна, пијан легна, 
пијан легна, пијан заспа,
на љубине свилне скуте. {{стих|5}}
Љубе си га развикује, 
развикује, распасује. 
Испаднаше до три китке 
до три китке бел босиљак. 
Па говори верно љубе: {{стих|10}}
„Стани, стани мили Марко,
куд си нашо до три китке? 
Мене водиш,  друге мамиш!“
Проговара пијан Марко:
„Несам, несам, верно љубе. {{стих|15}}
Тебе волу, тебе маму.
Јучер видо твоје село,
спазише ме твоје сестре,
твоје сестре, твоја мајка, 
твоја мајка и твој татко; {{стих|20}}
па дадоше до три китке. 
Једна мене, друга тебе 
а трећата милу сину.“}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>ft3648iqgbaekh9fkjlo23pfx2fimbh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лудо младо коња игра доз, доз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54635</id>
    <revision>
      <id>122413</id>
      <timestamp>2022-07-30T14:06:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Лудо младо коња игра доз, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Старијем брату&lt;/center&gt; Лудо младо коња игра доз, доз.&lt;ref&gt;Сваки стих треба поновити са: доз доз.&lt;/ref&gt;  Уз ливаде, низ ливаде. С' ноге бије земљу тресе,  а на уста пламен врца.  Ручак руча Куман…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1590" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Лудо младо коња игра доз, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Старијем брату&lt;/center&gt;
Лудо младо коња игра доз, доз.&lt;ref&gt;Сваки стих треба поновити са: доз доз.&lt;/ref&gt; 
Уз ливаде, низ ливаде.
С' ноге бије земљу тресе, 
а на уста пламен врца. 
Ручак руча Куманово {{стих|5}}
обедује Жеглигово. 
Сусреће га мала мома
па говори мала мома:
„Што се иташ лудо младо?
Јел' се иташ стара мајка? {{стих|10}}
Јел' се иташ мила сестра?
Јел' се иташ мала мома?“
Проговара лудо младо:
„Не се итам, стара мајка,
нит’се итам, мила сеста, {{стих|15}}
нит' се итам, мала мома.
Имам брата постарога
говор бије да се жени.
Слунцето је на западу
сватови су на поодак {{стих|20}}
ја да иду девер да сам. 
Да бласовиш лудо младо!}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>qfo766m9k6gk4x2e3nz9pb11v82k9oz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122424</id>
      <parentid>122413</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:17:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1713" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Лудо младо коња игра доз, доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Старијем брату&lt;/center&gt;
Лудо младо коња игра доз, доз.&lt;ref&gt;Сваки стих треба поновити са: доз доз.&lt;/ref&gt; 
Уз ливаде, низ ливаде.
С' ноге бије земљу тресе, 
а на уста пламен врца. 
Ручак руча Куманово {{стих|5}}
обедује Жеглигово. 
Сусреће га мала мома
па говори мала мома:
„Што се иташ лудо младо?
Јел' се иташ стара мајка? {{стих|10}}
Јел' се иташ мила сестра?
Јел' се иташ мала мома?“
Проговара лудо младо:
„Не се итам, стара мајка,
нит’се итам, мила сеста, {{стих|15}}
нит' се итам, мала мома.
Имам брата постарога
говор бије да се жени.
Слунцето је на западу
сватови су на поодак {{стих|20}}
ја да иду девер да сам. 
Да бласовиш лудо младо!}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 10; 7. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>17t85djvv5fke7lcm7kk4u8lei3tath</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Варај Никола доз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54636</id>
    <revision>
      <id>122414</id>
      <timestamp>2022-07-30T14:09:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Варај Никола доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Жени&lt;/center&gt; Варај Никола доз, црвен трендафил, доз. У тебе кажу убаво љубе.  Изведи да га ми видимо. Шта ће изведу, шта ће видите? {{стих|5}} Видели ли сте црвене црешње?  Тако су њојни те црни очи!  Виде…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1030" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Варај Никола доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Жени&lt;/center&gt;
Варај Никола доз,
црвен трендафил, доз.
У тебе кажу убаво љубе. 
Изведи да га ми видимо.
Шта ће изведу, шта ће видите? {{стих|5}}
Видели ли сте црвене црешње? 
Тако су њојни те црни очи! 
Видели ли сте т'нка топола? 
Тако је њојна та равна снага! 
Видели ли сте белено платно? {{стих|10}}
Тако је њојно то бело лице.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 12; 21. III 1902, стр. 4.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>p8ip7kt6fe6j0i5rs1oz3ludte8edpa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122418</id>
      <parentid>122414</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:15:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1153" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Варај Никола доз]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Жени&lt;/center&gt;
Варај Никола доз,
црвен трендафил, доз.
У тебе кажу убаво љубе. 
Изведи да га ми видимо.
Шта ће изведу, шта ће видите? {{стих|5}}
Видели ли сте црвене црешње? 
Тако су њојни те црни очи! 
Видели ли сте т'нка топола? 
Тако је њојна та равна снага! 
Видели ли сте белено платно? {{стих|10}}
Тако је њојно то бело лице.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 12; 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>1aveb25msfen6gdset1i1ov5pfoa6el</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Извир вода извирала (ЦГ)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54637</id>
    <revision>
      <id>122415</id>
      <timestamp>2022-07-30T14:11:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Извир вода извирала]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Несрећној жени&lt;/center&gt; Извир вода извирала шарен сандук исфрљала; у сандуку лепа Мара.  Лепа Мара проговара: „Ко ће мене да отвори, {{стих|5}} ја ћу њега љубе бити.“ Отуд иду два трговца у руке им…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1432" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Извир вода извирала]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Несрећној жени&lt;/center&gt;
Извир вода извирала
шарен сандук исфрљала;
у сандуку лепа Мара. 
Лепа Мара проговара:
„Ко ће мене да отвори, {{стих|5}}
ја ћу њега љубе бити.“
Отуд иду два трговца
у руке им китка кључи.
Отвараше не могаше
и појдоше узданаше. {{стих|10}}
Отуд иде црн Цаганин 
у руке му до два кључа
отклапаја,  отклопија.
Лепа Мара проговара:
„Купи мени трубу платна  {{стих|15}}
трубу платна, оку катран 
да се мажем,  да се правим 
да се правим калуђерка
калуђерка црн' циганка.“ 
Играј, играј Лазаре, Лазаре {{стих|20}}
Те се лепо преклони.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 12; 21. III 1902, стр. 4.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>plhtgdigph3t9gtcy6a7inoohfpzrnz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122419</id>
      <parentid>122415</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:15:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1555" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Извир вода извирала]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Несрећној жени&lt;/center&gt;
Извир вода извирала
шарен сандук исфрљала;
у сандуку лепа Мара. 
Лепа Мара проговара:
„Ко ће мене да отвори, {{стих|5}}
ја ћу њега љубе бити.“
Отуд иду два трговца
у руке им китка кључи.
Отвараше не могаше
и појдоше узданаше. {{стих|10}}
Отуд иде црн Цаганин 
у руке му до два кључа
отклапаја,  отклопија.
Лепа Мара проговара:
„Купи мени трубу платна  {{стих|15}}
трубу платна, оку катран 
да се мажем,  да се правим 
да се правим калуђерка
калуђерка црн' циганка.“ 
Играј, играј Лазаре, Лазаре {{стих|20}}
Те се лепо преклони.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 12; 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>qybn694c4l8ncze3gjf2thd289v0ko9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Заблејаше до три стада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54638</id>
    <revision>
      <id>122416</id>
      <timestamp>2022-07-30T14:13:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Заблејаше до три стада]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; &lt;center&gt;Стаду&lt;/center&gt; Заблејаше до три стада, до три стада родне овце.  Једно стадо све музнице,  друго стадо јаловице  а трећето све јагањци. {{стих|5}} У музнице звонац бије  јаловице кавал свири у јаг…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1637" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Заблејаше до три стада]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Стаду&lt;/center&gt;
Заблејаше до три стада,
до три стада родне овце. 
Једно стадо све музнице, 
друго стадо јаловице 
а трећето све јагањци. {{стих|5}}
У музнице звонац бије 
јаловице кавал свири
у јагањце јагње блеји.
Овчар си га прашуваше:
„Што ми блејеш милно јагње? {{стих|10}}
Да ли блејеш бесољено?
Да ли блејеш траве гладно?
Да ли блејеш воде жедно?“
Прозборило милно јагње:
„Сола лижу свако јутро, {{стих|15}}
трава пласа донесена,
воду гази до колена;
но си жалу моја мајка.
Моја мајка дивна беше 
лична  беше калешата, {{стих|20}}
калешата, мркушата;
моја мајка в' планина
на три стада угич била.“ 
Да бласовиш до три стада.
До три стада родне овце. {{стих|25}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 12; 21. III 1902, стр. 4.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>hmeqmc560jsfiaps0voeh9b9cy55u1q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122420</id>
      <parentid>122416</parentid>
      <timestamp>2022-07-30T14:15:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1760" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Заблејаше до три стада]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;Стаду&lt;/center&gt;
Заблејаше до три стада,
до три стада родне овце. 
Једно стадо све музнице, 
друго стадо јаловице 
а трећето све јагањци. {{стих|5}}
У музнице звонац бије 
јаловице кавал свири
у јагањце јагње блеји.
Овчар си га прашуваше:
„Што ми блејеш милно јагње? {{стих|10}}
Да ли блејеш бесољено?
Да ли блејеш траве гладно?
Да ли блејеш воде жедно?“
Прозборило милно јагње:
„Сола лижу свако јутро, {{стих|15}}
трава пласа донесена,
воду гази до колена;
но си жалу моја мајка.
Моја мајка дивна беше 
лична  беше калешата, {{стих|20}}
калешата, мркушата;
моја мајка в' планина
на три стада угич била.“ 
Да бласовиш до три стада.
До три стада родне овце. {{стих|25}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

=== Напомена ===


===Извор===
* „Цариградски гласник&quot;, бр. 12; 21. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) III


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]
[[Категорија:Цариградски гласник]]</text>
      <sha1>1trk0l6n0dldn9oc48o4tleqsai3cfv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лири</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54639</id>
    <revision>
      <id>122432</id>
      <timestamp>2022-07-30T18:51:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лири | одељак= | аутор= Јелена Ј. Димитријевић | преводилац=  | година= 1894 | белешке= }} &lt;poem&gt; Је ли млада? Лакше само! Да т’ не оду звуци мору... Сутра да се упознамо С песникињом на Босфору!! Је ли лепа?... Тихо! Тиш…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1946" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лири
| одељак=
| аутор= Јелена Ј. Димитријевић
| преводилац= 
| година= 1894
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Је ли млада? Лакше само!
Да т’ не оду звуци мору...
Сутра да се упознамо
С песникињом на Босфору!!
Је ли лепа?... Тихо! Тише!
Лаора се срце боји...
Ја не могу, лиро, више,
Сваки тренут душа броји.
Ах како су часи спори,
О шта ли нас сутра чека...
Место мене ти прозобир
Да сам путник из далека.
И још реци милом створу:
„Она пева — Бога слави
У Стамболу на Босфору,
Ја у Нишу на Нишави”.
Јесу л’ слатке песме њене?...
Слушај срца уздисаје:
Питај, лиро, место мене
Зна ли она љубав шта је?
Не! Не питај, ћути само
Где љубави свете није,
Ни срдашца нема тамо —
Источника поезије.
Ну доста си била тија,
Хајде јаче! Грмни сада!
Моје срце срећа нија
О јеси ли и ти рада
Што ће каик драг, убави
Однети нас бајну двору,
Неба дару и љубави —
Песникињи на Босфору?...
&lt;/poem&gt;

''У Цариграду'', 24. маја 1894.

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 16, стр. 245.

{{ЈВ-аутор|Јелена Ј. Димитријевић|1945}}

[[Категорија:Јелена Ј. Димитријевић]]</text>
      <sha1>sjg8lzxgxutwvi9xlhfzevbg0dtwbm5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Три чаше</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54640</id>
    <revision>
      <id>122433</id>
      <timestamp>2022-07-30T19:01:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Три чаше | одељак= | аутор= Стеван Бешевић | преводилац=  | година= 1894 | белешке= }} &lt;poem&gt; Напунимо чаше руменога вина, И устан’мо сложно сви за сретан час, Споменимо Творца горе у висина, Па здравице чујмо, род…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2643" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Три чаше
| одељак=
| аутор= Стеван Бешевић
| преводилац= 
| година= 1894
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Напунимо чаше руменога вина,
И устан’мо сложно сви за сретан час,
Споменимо Творца горе у висина,
Па здравице чујмо, родољубни глас:
... Прва нек’ је чаша нам’јењена роду,
Живила нам љубав,... живјео нам род,
Живили нам борци што нас мети воду,
И златноме циљу управљају брод.
... Зато браћо драга, соколови сиви,
Наздравимо Српству да нам оно живи;
— Живила нам слога и јуначки род!

Доста бјеше туге,... доста бјеше јада,
Убришимо сузе,... одбацимо вај,
Нек’ нам снажи груди златокрила нада,
И неслози нашој освануће крај;
... Друга нек’ је чаша нам’јењена с тога,
Оном’ који мрзи сваке злобе чин,
Живио нам сваки, који брата свога
Врелом душом љуби,... то је прави син!
... За то браћо драга, соколови сиви,
Наздравимо томе, ... Бог нек’ тога живи,
Живила нам слоба и јуначки син!

Ускликнимо сада сред весела збора,
Нек’ заори славе урнебесни јек;
Боже нам поживи сваког добротвора,
Спомињ’о им дјела педесети в’јек!
... Трећа нек’ је чаша нам’јењена ова,
Сваком, који чува просвјете нам храм,
— Школа ће нам дати правије’ синова,
Родољуба тврдих као станац кам!
... За то браћо драга, соколови сиви,
Добротвору слава!... Бог нека га живи,
— Живио нам рода сваки добротвор.
&lt;/poem&gt;

''Спљет''.

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 17, стр. 260.

{{ЈВ-аутор|Стеван Бешевић|1942}}

[[Категорија:Стеван Бешевић]]</text>
      <sha1>tdk9e2fknjg6nnlr9c2cyl2m4ty2ntj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Терет (Милета Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54641</id>
    <revision>
      <id>122435</id>
      <timestamp>2022-07-30T19:13:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Терет | одељак= | аутор= Милета Јакшић | година= 1894 | белешке= }} &lt;poem&gt; Твој се разум залуд заверава Да међ браћу нећеш више поћу, И ако ти сада гори глава :::Тај ће пламен проћи — Погле тамо дружина весела Над њ…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1747" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Терет
| одељак=
| аутор= Милета Јакшић
| година= 1894
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Твој се разум залуд заверава
Да међ браћу нећеш више поћу,
И ако ти сада гори глава
:::Тај ће пламен проћи —
Погле тамо дружина весела
Над њом лоза тамни шатор сплела,
А из лишћа слатко грожђе вири
Тихо вече, позни ветрић пири
:::И ко пламен љути,
::::Пехар сева,
:::А дружба не ћути
::::Већ попева
Сви весели, безбрижни и сити —
То кад видиш, ти ћеш опет пити.

Ја попити могу вина море
Ништа, ако и науди глави —
Ал нељубљен бити, то је горе
:::То су јади прави —
Прокунем ја, па после опета
Кад је спазим где се страном шета
Танкострука, свежа као роса
Црноока бела, дугокоса,
:::Па кад ме устрели
::::Оком својим
:::Мени свет забели
::::Ко кип стојим —
После идем, да исплачем јаде
Тешке јаде, љубави без наде.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 17, стр. 262.

{{ЈВ-аутор|Милета Јакшић|1935}}

[[Категорија:Милета Јакшић]]</text>
      <sha1>omu8qebi1hl2cdqabw2yy9ythfcl42u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Путник и домаћин</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54642</id>
    <revision>
      <id>122436</id>
      <timestamp>2022-07-30T19:36:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}}  &lt;poem&gt; Путовао један човјек кроз некакву велику шуму. Била је велика зима; мразови да камен пуца, што но ријеч; снијег преко кољена. У томе се поче и мрак хватати. Путник се уплаши које од зиме, које пак што га могу и курјаци изјести. Издалека опази…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4731" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}

&lt;poem&gt;
Путовао један човјек кроз некакву велику шуму. Била је велика зима; мразови да камен пуца, што но ријеч; снијег преко кољена. У томе се поче и мрак хватати. Путник се уплаши које од зиме, које пак што га могу и курјаци изјести. Издалека опази једну повећу кућу, обрадује се и пожури њојзи. На вратима га сретне некакав човјек и упита га шта тражи. Овај му каже каква је ствар: како се боји ноћу путовати а и вели, уморан је од тешког пута, него ако хоће да га прими на преноћиште, па ће му платити што затражи и што је право.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Домаћин се замисли, па му рече: Не тражим ти да ми платиш, него ћу ти ја ставити нека питања и за свако питање, које не будеш знао, добићеш по један шамар. Путнику то не би мило, али немаде куд. Домаћин га уведе унутра и постави га за богату трпезу, на којој бјеху сва јестива и пића, што му срце пожељети може. Пошто су вечерали и мало разговарали превали аман по ноћи. У томе им се донесе и кава и пошто попише, рече домаћин путнику:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Е сад пази, на тебе је ред.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Шта је оно?” — упита га домаћин — показујући руком на мачку, која испод стола лежаше.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Мачка”, одговори путник.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Није”, рече домаћин и привеза му добар шамар, није, то је „''чистота''”.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„А шта је оно?” — упита га, показујући на воду.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Вода”.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Није”, — и опали путнику шамар; „то је „''доброта''””.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„А оно?” — показујући руком на ватру.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ватра”.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Није” — и опет шамар, то је „''дивота''”.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„А оно горе?” — показујући на таван.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Таван”.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Није, него ''висота''”, и опали путника тако, да га је до срца забољело. С тога замоли он домаћина да изађе мало на поље, да се размисли, па онда да опет одговара. Домаћин му допусти.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Изишавши из куће нађе једног повећег мачка, ухвати га, привеза му једну запаљену зубљу луча у појури мачка, он онако уплашен побјеже на таван. Путник се врати домаћину и рече:
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„''Чистота узе дивоту и однесе на висоту, него брже дај доброту да убијемо дивоту!''”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Домаћин се збуни не знајући шта то значи, јер није ни пазио шта је говорио и упита га нека му то људски каже.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„А, тако ли знаш!” — рече му путник, ухвати га за руку и врати му она четири шамара, али много јаче, па му онда рече: „гори ти кућа!”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У томе и сване. Путник продужи пут а домаћину изгори кућа и он у њојзи.
&lt;/poem&gt;

''Биоград''
{{Десно|'''Милорад Савичевић'''}}

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 17, стр. 269–270.

[[Категорија:Српске народне приповетке]]</text>
      <sha1>seb29rcb9i4cuebi6zx0ztg5wsmxj3h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта да певам?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54643</id>
    <revision>
      <id>122438</id>
      <timestamp>2022-07-30T19:56:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Шта да певам? | одељак= | аутор= Васа Крстић | година= 1894 | белешке=  }} &lt;poem&gt; Шта да певам рец’те људи, :Да разгалим тугу, И крај вина и крај жена, :Ту верну ми другу?  Кад се сетим ''слоге српске'' :Сва ми крв се сму…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2043" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта да певам?
| одељак=
| аутор= Васа Крстић
| година= 1894
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Шта да певам рец’те људи,
:Да разгалим тугу,
И крај вина и крај жена,
:Ту верну ми другу?

Кад се сетим ''слоге српске''
:Сва ми крв се смути,
Срце, душа само пропаст,
:Само јаде слути...

Заборављам цвеће, шуме,
:Па и љубав бајну,
Кад погледим сузним оком
:Судбу нашу вајну...

Па ипак би реко коју,
:(Перо не да мира...)
Дај да почнем са почетка
:Животна нам вира:

Кад је Господ земљу ствар’о,
:Беше воље благе,
Те се сети за ''Адама''
:Сапутнице драге.

Али ''Ева'' знамо, гризну
:У јабуку знања
Те насташе врзо за њих
:Часи покајања.

За тим дође синак ''Кајин'',
:После ''Авел'' млади,
Што се љутој свађи даше,
:Једне овце ради.

Свађи даше, макар да су
:''Крвна браћа'' били,
Док их злоба не понесе
:На осветни крили...

''Брат на брата руку диже'' —
:Аој судбо тужна,
Нећу даље, Тема ова,
:Одвише је кужна...

Нека пева, нека слави
:Ком се славље дано,
Моје срце сувише је
:Данас расплакано...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 18, стр. 277.

{{ЈВ-аутор|Васа Крстић|1910}}

[[Категорија:Васа Крстић]]</text>
      <sha1>pfpthvj0z8imluz6pid0ho8zjbmr889</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лоретска звона</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54644</id>
    <revision>
      <id>122439</id>
      <timestamp>2022-07-30T20:37:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лоретска звона (-{O lorettanských zvoncích}-) | одељак= | аутор= Јан Неруда | преводилац= Дамјан Ђ. Омчикус | година=1860 | белешке= }} &lt;poem&gt; Прије стотинак година становала је у Новом Свијету, једном прашком предграђу, сиро…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7087" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лоретска звона (-{O lorettanských zvoncích}-)
| одељак=
| аутор= Јан Неруда
| преводилац= Дамјан Ђ. Омчикус
| година=1860
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Прије стотинак година становала је у Новом Свијету, једном прашком предграђу, сиромашна удовица. Тешкијем трудом и напором претурала је своје дане и тијем једва могла да прехрани многобројну породицу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви знаду да на лоретском звонику има сваковрсних звона и да на већијем одбијају сатови а на малијем полусатови и чејреци.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Биједна жена имала је баш толико дјеце, колико звона бијаше на звонику, те, говорећи о њима, звала би их „моја лоретска звона”. Она је приповиједала да у кући дјеца врше исти посао као звона на звонику: већи по каткада ћуте, ал мали имају увијек нешто да кажу.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Удовица је имала један једини урес, некакву колајну пуну сребрењака — а сребрењака било је управ толико, колико и дјеце.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Та колајна био је дар неке богате комшинице, и мајка га је чувала, желећи га оставити као успомену дјеци својој.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном се у Прагу појави некаква приљепчива болест, која сатираше, већим дијелом, сиротињу; биједна чељад, ојађена, мишљаше да су богаташи раширили ту болест, баш навлаш да утамане сиромахе.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једнога кобнога дана морија западе у удовичину кућу и стегну старијега сина.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мајка остаде поражена, јер је тако страсно љубила чеда своја, да не помисли, ни из далека, како ће је бриге и јад минути ако их изгуби. Она није имала откле да плати љекара, који је тако био много забављен у предграђу, у ком је становала, тако послије два сата опази како се дијете спрема на вјечни пут. Не знајући јадница што ће, отргне од колајне највећи сребрењак и однесе га лоретској цркви. Мало за тијем забруја велико звоно, а пошто малишу бијаше спопао смртни ропац, звоно навијести смрт његову.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Уз то мртвачка кола укрштаху град Праг, устављајући се пред кућама из којијех ношаху мртве, а кад би напунили кола, вожаху их гробљу да их искрену у велику опћу раку. Сутра дан опреми се биједна удовица и испрати кола, желећи бар знати ђе ће јој закопати сина.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се врати кући, застаде болесно друго дијете, блиједо и сатрто, као увехнуту ружу. Не минуше ни два сата а мајка опет пође с другим сребрењаком лоретској цркви.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако би узастопце свакога дана; један за другијем потрга сребрењаке са колајне а звона на лоретском звонику удараху по реду.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дубоко тронуће савлада мајчину душу. Изгубљена и нијема слијеђаше она мртвачка кола, сад на једно сад на друго гробље и враћаше се кући да присуствује смрти остале дјеце. Најпослије немила смрт истрже њезином муклом болу и задње чедо, које мало прије бијаше одбила од сисе, а кад одјекну задње звоно, мајци би као да су јој срце ишчупали.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Испрати јадница и задње чедо своје, а кад се кући врати, осјети да је и њу болест стегла, те се пружи на постељу, на којој ћерка бијаше издахнула.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Лежала је биједна жена без икакве помоћи, а око ње ни жива створа, да јој пружи бар чашу воде. Ал се опет тјешила, мислећи да никог не оставља сирота за собом.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Док је жега морила тијело, изгледало јој је као да јој неки чудновати трнци миљ подилазе чланке, који јој се чињаху да изумиру полагано.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ах, дјецо моја; — уздахну — брзо ћу и ја за вама, ал ме нико неће пратити; ја сам вас опремила уз брујање звона, ал ко ће мене јадницу опремити?”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тек бијашше изустила задње ријечи а лоретска звона ударише заједно; што више удараху звона, звукови се разлијегаху армонично, као анђеоски гласови.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ово су душе моје нејачади!” промуца мајка и издахну спокојно.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога дана људи кажу да лоретска звона и пјевају.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 18, стр. 281.

[[Категорија:Јан Неруда]]
[[Категорија:Дамјан Ђ. Омчикус]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>bmsf5tlc45k701asesr1pwgr1qfsgy2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јан Неруда</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54645</id>
    <revision>
      <id>122440</id>
      <timestamp>2022-07-30T20:42:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Јан | презиме = Неруда | иницијал_презимена = Н | годинарођења = 1834 | годинасмрти = 1891 | опис = '''Јан Неруда''' (1834–1891) био је чешки књижевник и новинар. | слика = Jan Vilímek - Jan Neruda.jpg | опис_слике = | википедија = Јан Неруда | остава = Jan Neruda | остава_кат = Jan Neruda }} ==…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="952" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јан
| презиме = Неруда
| иницијал_презимена = Н
| годинарођења = 1834
| годинасмрти = 1891
| опис = '''Јан Неруда''' (1834–1891) био је чешки књижевник и новинар.
| слика = Jan Vilímek - Jan Neruda.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јан Неруда
| остава = Jan Neruda
| остава_кат = Jan Neruda
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Прост мотив]]

=== Приповетке/Новеле ===
* [[Лоретска звона]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Никола Манојловић-Рајко|Никола Манојловић-Рајко]]
* [[Аутор:Дамјан Ђ. Омчикус|Дамјан Ђ. Омчикус]]

[[Категорија:Јан Неруда]]
[[Категорија:Чешки књижевници]]</text>
      <sha1>qedui8wzb4fp5njtefyrsus31b9zzv0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Дамјан Ђ. Омчикус</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54646</id>
    <revision>
      <id>122441</id>
      <timestamp>2022-07-30T20:46:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Дамјан Ђ.  | презиме = Омчикус | иницијал_презимена = О | годинарођења = 1868 | годинасмрти = 1937 | опис = '''Дамјан Ђ. Омчикус''' (Книн, 1868 — Шибеник, 1937) био је српски књижевник, преводилац и књижевни критичар у Хрватској. | слика =  | опис_слике = | википедија =…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="764" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Дамјан Ђ. 
| презиме = Омчикус
| иницијал_презимена = О
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1937
| опис = '''Дамјан Ђ. Омчикус''' (Книн, 1868 — Шибеник, 1937) био је српски књижевник, преводилац и књижевни критичар у Хрватској.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}
== Дела ==
=== Преводи ===
* [[Лоретска звона]]

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Дамјан Ђ. Омчикус]]</text>
      <sha1>j1kw72vu6n1vqvyrwa58khy8sj5nbbm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жалост за сестром</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54647</id>
    <revision>
      <id>122444</id>
      <timestamp>2022-07-31T08:06:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Жалост за сестром&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Ката бели бело платно, у сузице, без водице. Питају гу две другачке: „Зашто, Като, платно белиш, у сузице, без водице?&quot; Онда Ката проговара: „Не питајте, другарице! Имала сам једну сеју, па гу д…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1601" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Жалост за сестром&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ката бели бело платно,
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш,
у сузице, без водице?&quot;
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју,
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише,
у суботу однесоше,
у недељу свадба беше,
понедељак сеја умре,
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице,
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак,
у петак те посејасмо,
у суботу рано ниче,
у недељу расцвета се,
понедељак слана паде,
озноби нам ран босиљак!&quot;

''Прибележио:''
''Милут. Р. Михајловић''}} 
Ову песму сам прибележио у манастиру Св. Оци у Пчињи. (Манастир Св. Прохора Пчињског.)
== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 369-371.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Босанска вила]]</text>
      <sha1>1y9884tsohd3ujbloalmci7unle86kj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122445</id>
      <parentid>122444</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T08:07:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1650" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Жалост за сестром&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ката бели бело платно,
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш,
у сузице, без водице?&quot; {{стих|5}}
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју,
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, {{стих|10}}
у суботу однесоше,
у недељу свадба беше,
понедељак сеја умре,
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, {{стих|15}}
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак,
у петак те посејасмо,
у суботу рано ниче,
у недељу расцвета се, {{стих|25}}
понедељак слана паде,
озноби нам ран босиљак!&quot;

''Прибележио:''
''Милут. Р. Михајловић''}} 
Ову песму сам прибележио у манастиру Св. Оци у Пчињи. (Манастир Св. Прохора Пчињског.)
== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
Босанска вила, 1904, година XIX број 19-20. Сарајево, 31. октобра 1904, стр. 354.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Босанска вила]]</text>
      <sha1>q2tx3kp1kbst1z5y8wx3styz6uplde2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122446</id>
      <parentid>122445</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T08:11:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1898" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Жалост за сестром&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ката бели бело платно,
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш,
у сузице, без водице?&quot; {{стих|5}}
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју,
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, {{стих|10}}
у суботу однесоше,
у недељу свадба беше,
понедељак сеја умре,
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, {{стих|15}}
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак,
у петак те посејасмо,
у суботу рано ниче,
у недељу расцвета се, {{стих|25}}
понедељак слана паде,
озноби нам ран босиљак!&quot;

''Прибележио:''
''Милут. Р. Михајловић''}} 
Ову песму сам прибележио у манастиру Св. Оци у Пчињи. (Манастир Св. Прохора Пчињског.)
== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Босанска вила, 1904, година XIX број 19-20. Сарајево, 31. октобра 1904, стр. 354.

* * Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996., стр. 116.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Босанска вила]]
[[Категорија:Породичне песме]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>re7mi1qt668nnyyep94efsynzd3p2mp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122447</id>
      <parentid>122446</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T08:24:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1896" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Жалост за сестром&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ката бели бело платно,
у сузице, без водице.
Питају гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш,
у сузице, без водице?&quot; {{стих|5}}
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју,
па гу дадо на далеко.
У петак гу испросише, {{стих|10}}
у суботу однесоше,
у недељу свадба беше,
понедељак сеја умре,
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, {{стих|15}}
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак,
у петак те посејасмо,
у суботу рано ниче,
у недељу расцвета се, {{стих|25}}
понедељак слана паде,
озноби нам ран босиљак!&quot;

''Прибележио:''
''Милут. Р. Михајловић''}} 
Ову песму сам прибележио у манастиру Св. Оци у Пчињи. (Манастир Св. Прохора Пчињског.)
== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Босанска вила, 1904, година XIX број 19-20. Сарајево, 31. октобра 1904, стр. 354.

* Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996., стр. 116.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне умотворине из часописа Босанска вила]]
[[Категорија:Породичне песме]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>g47jjm101vqkrwt335s58x5hjml5ylc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кажи, Мите (Митро), кога сакаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54648</id>
    <revision>
      <id>122452</id>
      <timestamp>2022-07-31T09:18:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; „Кажи, Мите (Митро), кога сакаш,  каурина ил' Турчина?&quot; „Нећу, нане, каурина,  каурин је мучна душа:  ваздан оре, ваздан копа, {{стих|5}} вечер дође, срдит дође. Ја га молим да се мије,  он се виј…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1452" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, 
каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, {{стих|5}}
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: {{стих|10}}
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, {{стих|15}}
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шамију, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot; {{стих|20}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 252.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>066dkythwd3gwpxbnzuinnhhc76yseu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122454</id>
      <parentid>122452</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T09:20:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Референце */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1504" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, 
каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, {{стих|5}}
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: {{стих|10}}
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, {{стих|15}}
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шамију, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot; {{стих|20}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 252.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>ohxofhrzh0tybelyvp5xwi2x1hyqgju</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122455</id>
      <parentid>122454</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T09:21:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Референце */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1525" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, 
каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, {{стих|5}}
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: {{стих|10}}
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, {{стих|15}}
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шамију, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot; {{стих|20}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 252.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>c4wksmusadf0184vaf5hpt163u0na2d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122456</id>
      <parentid>122455</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T09:22:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1650" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, 
каурина ил' Турчина?&quot;
„Нећу, нане, каурина, 
каурин је мучна душа: 
ваздан оре, ваздан копа, {{стих|5}}
вечер дође, срдит дође.
Ја га молим да се мије, 
он се вије да ме бије.
Ја си сакам младо Турче, 
младо Турче ра(х)атличе: {{стих|10}}
ваздан шета по чаршију, 
па купује шар-шамију, 
шар-шамију, леблебију, 
леблебију, суво гројзе; 
вечер иде, весел иде, {{стих|15}}
ја га каним да се мије, 
он ме тегли у постељу.
Одврзује шар-шамију, 
па ми дава леблебију, 
леблебију, суво гројзе.&quot; {{стих|20}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 252.

* Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996., стр. 117.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]]</text>
      <sha1>mg74gn3drsth9ftjugn8vs7pdu72xe5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Искочише Лазарице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54649</id>
    <revision>
      <id>122460</id>
      <timestamp>2022-07-31T10:40:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Искочише Лазарице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Искочише Лазарпце, Чим дадоше гласурнце, Играј, играј, наш Лазаре, Наш Лазаре, барјактаре, Играј, играј, наиграј се, Наиграј се, нарипај се. Наноси се мушко руво, Мушко руво, белу теску, Белу…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1129" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Искочише Лазарице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Искочише Лазарпце,
Чим дадоше гласурнце,
Играј, играј, наш Лазаре,
Наш Лазаре, барјактаре,
Играј, играј, наиграј се,
Наиграј се, нарипај се.
Наноси се мушко руво,
Мушко руво, белу теску,
Белу теску, алев ћемер,
Алев ћемер, на дузлуци.}}

''Кад иду улицом и по селу, ван кућа, Лазарице певају за Лазаром.''}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 342.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>fr55nr47lxdengqbp80q8mkzauiiqz3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122461</id>
      <parentid>122460</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:41:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1126" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Искочише Лазарице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Искочише Лазарпце,
Чим дадоше гласурнце,
Играј, играј, наш Лазаре,
Наш Лазаре, барјактаре,
Играј, играј, наиграј се,
Наиграј се, нарипај се.
Наноси се мушко руво,
Мушко руво, белу теску,
Белу теску, алев ћемер,
Алев ћемер, на дузлуци.}}

''Кад иду улицом и по селу, ван кућа, Лазарице певају за Лазаром.''

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 342.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>bds9r7l4sc4oefgtycww9pmntj712r9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122464</id>
      <parentid>122461</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T10:48:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1143" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Искочише Лазарице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Искочише Лазарице,
Чим дадоше гласурице,
Играј, играј, наш Лазаре,
Наш Лазаре, барјактаре,
Играј, играј, наиграј се, {{стих|5}}
Наиграј се, нарипај се.
Наноси се мушко руво,
Мушко руво, белу теску,
Белу теску, алев ћемер,
Алев ћемер, на дузлуци. {{стих|10}}}}

''Кад иду улицом и по селу, ван кућа, Лазарице певају за Лазаром.''

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 342.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>6c7wjdlzts1sl1w6ef2w0inhnk1vu6c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песма „на кућу“</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54650</id>
    <revision>
      <id>122463</id>
      <timestamp>2022-07-31T10:47:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Песма „на кућу“&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Ој кућо, кућо, кућо богата,	 Кућо богата сас троји врата, Сас троји врата, сас три пенџера, На једна врата делија седи, На друга врата невеста седи, {{стих|5}} На трећа врата девојка седи. Делија броји жут…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1059" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Песма „на кућу“&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој кућо, кућо, кућо богата,	
Кућо богата сас троји врата,
Сас троји врата, сас три пенџера,
На једна врата делија седи,
На друга врата невеста седи, {{стих|5}}
На трећа врата девојка седи.
Делија броји жути дукати,
Невеста држи тој мушко дете, 	
Девојка држи тој ситан бисер.}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 342.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>0hzegiygon89y583ophqq7wqr0t6du4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песма „на домаћина&quot;</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54651</id>
    <revision>
      <id>122466</id>
      <timestamp>2022-07-31T11:09:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Песма „на домаћина&quot;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Ој, кмете, кмете, кмете делијо,  Синоћ дођоше до три здравице, Једна здравица кум да кумујеш, Друга здравица старејко да биднеш, Трећа здравица девер да биднеш. {{стих|5}} Кум ће кумујеш, дар ће да узн…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1513" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Песма „на домаћина&quot;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ој, кмете, кмете, кмете делијо, 
Синоћ дођоше до три здравице,
Једна здравица кум да кумујеш,
Друга здравица старејко да биднеш,
Трећа здравица девер да биднеш. {{стих|5}}
Кум ће кумујеш, дар ће да узнеш,
Старејко ће биднеш, дар ће да узнеш,
Девер ће биднеш, дар ће да узнеш.
„Кум ћу кумујем, дар ћу да узнем,
Дар ћу да узнем, т’нку кошуљу, {{стих|10}}
Старејко ћу биднем, дар ћу да узнем, 
Дар ћу да узнем, коло-чарапе,
Девер ћу да биднем, дар ћу да узнем,
Дар ћу да узнем белу мараму, 
Ој да благословиш, ој кмете, кмете.&quot; {{стих|15}}}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 342-343.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>brj0qkgpcwp4tw0x2mng4q7c73301vv</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>