Аутор:Лаза Костић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Лаза Костић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1492</id>
    <revision>
      <id>122502</id>
      <parentid>116041</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T21:01:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Дела */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2492" xml:space="preserve">[[Слика:Laza Kostic.jpg|мини|Лаза Костић]]
'''[[w:Лаза Костић|Лаза Костић]]''' (1841 — 1910) је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.

== Дела ==
* [[Јадрански Прометеј]]

=== Песме ===
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]

Место проговора
*[[Међу звездама]]
Љубавне песме
*[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
*[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
*[[После погреба]]
*[[Објесен]]
*[[Синоћ]]
*[[Љубавна гуја]]
*[[Рече господ]]
*[[Госпођици Л. Д.]]	
*[[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
*[[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
*[[У Срему]]
*[[Еј, несрећо...]]
*[[Еј, ропски свете!]]
*[[Прометеј]]	
*[[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
*[[Разговор]]
*[[Паризу]]
Међу јавом и мед сном
*[[Међу јавом и мед сном]]
*[[Дим]]
*[[Постанак песме]]
*[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
*[[Моја дангуба]]
Спомени
*[[Над Костом Руварцем]]
*[[Над Корнелијем Станковићем]]
*[[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
*[[О Шекспировој тристагодишњици]]
*[[Спомен Јовану Андрејевићу]]
*[[Светозару Милетићу]]	
*[[Спомен на Руварца]]
*[[На парастосу Јелене Боздине]]
*[[Дон Кихоту]]
*[[Пролог за Горски вијенац]]
Баладе
*[[Ђурђеви ступови]]
*[[Минадир]]
*[[Самсон и Делила]]
Химне и молитве
*[[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
*[[Молитва Богородици]]
*[[Santa Maria della Salute]]


=== Драме ===

*[[Максим Црнојевић]]
*[[Пера Сегединац]]


{{Википедија|Лаза Костић}}

{{DEFAULTSORT:Костић, Лаза}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Лаза Костић]]</text>
      <sha1>f60topyitb2j15z0d5p9jyc81cjztwq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Актуелности</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10746</id>
    <revision>
      <id>122496</id>
      <parentid>58185</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T20:35:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2255" xml:space="preserve">&lt;table width=&quot;100%&quot; height=&quot;100%&quot;&gt;&lt;tr&gt;&lt;td bgcolor=&quot;#ffffff&quot;&gt;&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;width:95%;background:white;color:gray;padding:20px;
text-align:left;font-size:9pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;&quot;&gt;
{|align=&quot;right&quot; style=&quot;float:right&quot;
|-
|[[File:Crystal Clear app file-manager.png|50px|Архиве]]
----
[[Викизворник:Актуелности/Архива1|'''Архива 1''']]
|}
Викизворник има '''{{БРОЈЧЛАНАКА}}''' текстова, '''{{NUMBEROFUSERS}}''' корисника и '''{{NUMBEROFFILES}}''' слика.

Види још:
* [[Посебно:Statistics|Статистике викизворника]]
* [[:meta:Wikisource|Списак викизворника по броју текстова]]

[[Категорија:Викизворник]]

[[bs:Wikizvor:Novosti]]
[[hr:Wikizvor:Novosti]]

== '''&lt;big&gt;2022.&lt;/big&gt;'''==
=== Јул 2022. ===
'''31. јул'''
*[[Слика:Wikisource-logo.svg|20п]] Викизворник на српском језику добио је '''38.000. чланак'''. Реч је о чланку '''[[Моја песмо...]]'''.

== '''&lt;big&gt;2015.&lt;/big&gt;''' ==
=== Фебруар 2015. ===
'''10. фебруар'''
*[[Слика:Crystal multimedia.png|20п]] [[Слика:Admin mop.PNG|20п]] Завршено је гласање о давању администраторских овлашћења кориснику '''[[Корисник:Никола Смоленски|-{Никола Смоленски}-]]'''.
:::Корисник је изабран за администратора, а гласање можете видети '''[[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Никола Смоленски|овде]]'''.

'''3. фебруар'''
*[[Слика:Nuvola apps bell.png|20п]] [[Слика:Admin mop question.png|20п]] Покренуто је гласање о давању администраторских овлашћења кориснику '''[[Корисник:Никола Смоленски|-{Никола Смоленски}-]]'''.
:::Гласати можете '''[[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Никола Смоленски|овде]]'''.</text>
      <sha1>0wgtblt4dq494ll93cotgsredru2qw8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Исидор Ћирић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>24343</id>
    <revision>
      <id>122490</id>
      <parentid>57231</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T19:38:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1267" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Исидор
| презиме =  Ћирић
| иницијал_презимена = Ћ
| годинарођења = 1844
| годинасмрти = 1893
| опис = '''Исидор Ћирић''' (1844 — 1893) био је српски књижевник, правник и политичар.
| слика = Isidor Ćirić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Исидор Ћирић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==

* [[Ноћас (Исидор Ћирић)|Ноћас]]
* [[На ливади (Исидор Ћирић)|На ливади]]
* [[Имаде једна клетва...]]
* [[Цвећу (Исидор Ћирић)|Цвећу]]
* [[Србским гусларима]]
* [[И беснео је...]]
* [[Уздигла си мене горе...]]
* [[Кад би...]]
* [[Ову ватру...]]
* [[Што ми плачеш...]]
* [[Усамљен цвет]]
* [[Моји дани]]
* [[Лав (Исидор Ћирић)|Лав]]
* [[Како ми је...]]
* [[Три алема...]]
* [[Зоро рујна...]]
* [[Ћут'те само!]]
* [[У твоји двори...]]

[[Категорија:Исидор Ћирић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>setqrqzorhyu6tvji7kluxv168tg7l2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122491</id>
      <parentid>122490</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T19:45:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1270" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Исидор
| презиме =  Ћирић
| иницијал_презимена = Ћ
| годинарођења = 1844
| годинасмрти = 1893
| опис = '''Исидор Ћирић''' (1844 — 1893) био је српски књижевник, правник и политичар.
| слика = Isidor Ćirić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Исидор Ћирић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==

* [[Ноћас (Исидор Ћирић)|Ноћас]]
* [[На ливади (Исидор Ћирић)|На ливади]]
* [[Имаде једна клетва...]]
* [[Цвећу (Исидор Ћирић)|Цвећу]]
* [[Србским гусларима]]
* [[И беснео је...]]
* [[Уздигла си мене горе...]]
* [[Кад би...]]
* [[Ову ватру...]]
* [[Што ми плачеш...]]
* [[Усамљен цвет]]
* [[Моји дани...]]
* [[Лав (Исидор Ћирић)|Лав]]
* [[Како ми је...]]
* [[Три алема...]]
* [[Зоро рујна...]]
* [[Ћут'те само!]]
* [[У твоји двори...]]

[[Категорија:Исидор Ћирић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>on3zn5a9n08l6ai5y8mz6rvkoreywa5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122507</id>
      <parentid>122491</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T21:48:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1268" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Исидор
| презиме =  Ћирић
| иницијал_презимена = Ћ
| годинарођења = 1844
| годинасмрти = 1893
| опис = '''Исидор Ћирић''' (1844 — 1893) био је српски књижевник, правник и политичар.
| слика = Isidor Ćirić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Исидор Ћирић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==

* [[Ноћас (Исидор Ћирић)|Ноћас]]
* [[На ливади (Исидор Ћирић)|На ливади]]
* [[Имаде једна клетва...]]
* [[Цвећу (Исидор Ћирић)|Цвећу]]
* [[Србским гусларима]]
* [[И беснео је...]]
* [[Уздигла си мене горе...]]
* [[Кад би...]]
* [[Ову ватру...]]
* [[Што ми плачеш?]]
* [[Усамљен цвет]]
* [[Моји дани...]]
* [[Лав (Исидор Ћирић)|Лав]]
* [[Како ми је...]]
* [[Три алема...]]
* [[Зоро рујна...]]
* [[Ћут'те само!]]
* [[У твоји двори...]]

[[Категорија:Исидор Ћирић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>jkvdkhcrnje4xgk9ezuomn4tbtgw6w5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ноћас (Исидор Ћирић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>24345</id>
    <revision>
      <id>122489</id>
      <parentid>57226</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T19:31:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="831" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ноћас
| одељак=
| аутор=Исидор Ћирић
| белешке=
}}


{{Поезија|
                '''Ноћас'''
         &lt;small&gt;(из &quot;Преоднице&quot;)&lt;/small&gt;

Ноћас сам те снев'о,
     Мила моја дево,
Већ ти ближе прићи хтедо,
     Ал' те неста, чедо!

Неста мога лепог санка
     На светлости данка,
Али туга, цвете плави
     Оста и на јави!}}

=== Извор ===

* Вила, лист за забаву, књижевност и науку, год. 1, бр. 11, 14. март 1865 год, стр. 139

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}
[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>fzuka8a80e8zdltjmva9lo5cyloz0vm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На ливади (Исидор Ћирић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>24346</id>
    <revision>
      <id>122488</id>
      <parentid>57229</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T19:31:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1425" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На ливади
| одељак=
| аутор=Исидор Ћирић
| белешке=
}}


{{Поезија|
              '''На ливади'''
           &lt;small&gt;(из &quot;Преоднице&quot;)&lt;/small&gt;

Девојчица уранила
   С кошаром у руци,
Да набере лепа цвећа
   По шареној луци.

Сусрело је младо момче,
   - О ненадне коби! -
А ко би се, драги Боже,
   Тој надао моби?

Молило је лепо момче,
   Те је ш њиме брала,
А и где би она млада
   Од њега бежала?

Још је момче тако дивно
   Говорити знало,
Рекло јој је: &quot;Душо моја!
   Моје чедо мило!&quot;

Искало је само један
   Цветић, да му даде,
Па је онда ш њиме очло,
   Ал'гле цуре саде!

Не зна, откуд на једанпут
   У очима сузе -
Не зна, да јој са цветићем
   Још и срце узе!}}

=== Извор ===

* Вила, лист за забаву, књижевност и науку, год. 1, бр. 12, 21. март 1865 год, стр. 150

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}
[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>a79wlo2d9yff4dtw9cl4mf1ym2cbs86</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>По Лермонтову</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31147</id>
    <revision>
      <id>122478</id>
      <parentid>74737</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T18:03:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1115" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= По Лермонтову (''-{Нищий}-'')
| одељак= 
| аутор = Михаил Љермонтов
| преводилац= К.С.
| година= 1830
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
На праг светог храма ступа
Старац просјак лица бледа,
Од побожна туна скупа
Кору леба он изгледа.

Гладан, жедан пружа руку, —
И страдања плачућ’ тужи;
Ал’ тек онда спозна муку,
Кад му неко камен пружи.

Тако ј’ моја суза врућа,
„Да ме љубиш” с лица пала;
А ти љубит’ незнајућа,
Безбожна си на њу стала!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва. стр. 11.

[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:К.С.]]
[[Категорија:1865.]]

[[ru:Нищий (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>3fsqgvs75x0kf0zca94nqxdt73zhehm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мајка има деветина сина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>40853</id>
    <revision>
      <id>122519</id>
      <parentid>117100</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T06:48:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4972" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мајка има деветина сина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка има деветина сина
и десету Султану девојку. 
Султана ву стигна за одадбу, 
јављав ву се просци од све стране. 
Мајка си гу арно светувала: {{стих|5}}
„Послушај ме, моја мила ћерко: 
иди тамо где слунце изгрева.&quot;
А татко ву друг благослов дава: 
„Иди тамо где слунце заоди.“ 
Браћа нећев ни једно, ни друго, {{стих|10}}
већ гу праћав врло на долеко: 
„Иди, сестро, куд те браћа давав. 
Ми смо твоја деветина браћа, 
ми ћемо ти често доодити: 
у годину у сваки месеци, {{стих|15}}
у месеци у сваку недељу.“
Тој дочула на Султу свекрва, 
навалила па гу испросила.
Када дође Султану да води, 
њум одведе, а чуму доведе. {{стих|20}}
Мало време затим поминуло, 
не мирује чума проклетница, 
утепала деветина браћа, 
утепала њиног старог татка, 
а мајку ги у црно завила, {{стих|25}}
направила црну кукавицу.
Чека, чека невеста Султана, 
чека, чека девет годин’ дана, 
и десету за девет месеци, 
никој нема од род да ву дође. {{стих|30}}
Дожале се богу јединоме, 
па ву диже најмалога брата.
Он омеси од земљу погачу, 
и наточи од воду ракију,
па отиде у сестру на гости. {{стих|35}}
Њега сестра од долеко спази, 
познала је брата најмладога, 
истрчала па га пресретнала:
„Што ми, брате, на тамњан удараш?“ 
„Тебе ти се салте зачињује.“ {{стих|40}}
„Што погача на земљу мирише?
Што ракија на воду удара?“
„Ти знаш да смо деветина браћа, 
докле смо се девет оженили, 
у рдов се пиће водносало, {{стих|45}}
а у амбар жито муљосало.
Но послушај, моја мила сестро, 
ајде с мене на гости да идеш.“ 
„Чекај, брате, на пазар да идем, 
па да купим до девет мараме, {{стих|50}}
и да купим до девет прстена, 
да дарујем моје миле снаје.“ 
Отиднала па се и врнала, 
па су пошли путом путовати.
Кад су били у високу гору, {{стих|55}}
брат на сестру речи говорија:
„Иди, сестро, на горњу путину, 
ја ће идем на доњу путину; 
туј сам синоћ коња пројашија, 
туј сам своју узду изгубија.“ {{стих|60}}
Пође путом Султана невеста, 
оде право у мајкини двори.
Кад је дошла близу до авлију, 
застанала, па се препаднала, 
па је стала чудом да се чуди. {{стих|65}}
Дворови ву у пелин обрасли, 
испред двори једно суво дрво, 
и у њега једна кукавица, 
кука, кука, добри бог да плаче, 
кука, кука црна кукавица, {{стих|70}}
па преврћа како ластавица.
А кад виде Султану невесту, 
проговори црна кукавица:
„Ајд’ одотле, мори црна чумо, 
изеде ми девет мили сина, {{стих|75}}
и десетог на кућу сејбију.“}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 250-251.

* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 21-23.


[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Народне песме и басме јужне Србије]]</text>
      <sha1>rny962at6tf60mhq623ou2hnp9kxlni</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Девет годин' Јован болан лега</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45113</id>
    <revision>
      <id>122516</id>
      <parentid>117832</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T06:24:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2525" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Девет годин' Јован болан лега&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Девет годин’ Јован болан лега, 
ни умира, нити оздрављује.
До главу му стара мајка клечи:
„Кажи, сине, од што болан легаш? 
што си, сине, лошо учинија?” {{стих|5}}
„Ће ти кажем, моја стара мајко.
Кад сам бија млади арамија,
Турци беу више Свега Петку, 
а ми бемо више манастира.
Три смо дана све борбу водили, {{стих|10}}
од Турчина никој не остана,
А Срба — дванајес арамија.
Ал' удари једна силна киша, 
и подуна један силан ветар.
Замрзнаше тоске до колена, {{стих|15}}
замрзнаше пушке за рамена, 
па слегомо Прохор манастира, 
уватимо попа игумана, 
врзамо му руке наопако. 
Опљачкамо манастирско благо, {{стих|20}}
и сабрамо иконе у цркву, 
накладомо до два силна огрња; 
размрзнамо тоске од колена, 
одмрзнамо пушке од рамена. 
Тој, сам, мајко, лошо учинија!” {{стих|25}}}} 

=== Певач и место записа ===

Дaринка Михајловић домаћица, с. Цакановац

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 207-208.

* Момчило Златановић: Мори Бојо, бела Бојо, народне песме које се певају у Врању и околини, Наша реч, Лесковац, 1968., стр. 75. 


* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 65.


[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]</text>
      <sha1>d1pk4adujnle7zg1as9j6222xs5e0pm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Браћа и сестра (Југоисточна Србија)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45517</id>
    <revision>
      <id>122518</id>
      <parentid>98626</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T06:37:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4622" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Браћа и сестра&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка има деветина сина 
и десету Султану девојку.
Султана ву стигна за одадбу, 
јављав ву се просци од све стране. 
Мајка си гу арно светувала: {{стих|5}}
„Послушај ме, моја мила ћерко: 
иди тамо где слунце изгрева.&quot;
А татко ву друг благослов дава: 
„Иди тамо где слунце заоди.“ 
Браћа нећев ни једно ни друго, {{стих|10}}
већ гу праћав врло на далеко: 
„Иди, сестро, куд те браћа давав. 
Ми смо твоја деветина браћа, 
ми ћемо ти често доодити: 
у годину у сваки месеци, {{стих|15}}
у месеци у сваку недељу.“
Тој дочула на Султу свекрва, 
навалила па гу испросила.
Нада дође Султану да води, 
њум одведе, а чуму доведе. {{стих|20}}
Мало време затим поминуло, 
не мирује чума проклетница, — 
утепала деветина браћа, 
утепала њиног старог татка, 
а мајку ги у црно завила, {{стих|25}}
направила црну кукавицу.
Чена, чека невеста Султана, 
чека, чека девет годин’ дана, 
и десету за девет месеци, — 
никој нема од рода да ву дође. {{стих|30}}
Дожале се богу јединоме. 
па ву диже најмалога брата.
Он омеси од земљу погачу, 
и наточи од воду ракију, 
па отиде у сестру на гости. {{стих|35}}
Њега сестра одолено спази, 
познала је брата најмладога, 
истрчала па га преоретнала:
„Што ми, брате, на тамњан удараш?&quot; 
„Тебе ти се салте зачињује.&quot; {{стих|40}}
„Што погача на земљу мирише? 
Што ракија ма воду удара?&quot;
„Ти знаш да смо деветина браћа, 
докле смо се девет оженили, 
у рдов се пиће водносало, {{стих|45}}
а у амбар жито муљосало.
Но послушај, моја мила сестро, 
ајде с мене на гости да идеш.“ 
„Ченај, брате, на пазар да идем, 
па да купим до девет мараме, {{стих|50}}
и да купим до девет прстена, 
да дарујем моје миле снаје.“ 
Отиднала па се и врнала, 
па су пошли путем путовати.
Кад су били у високу гору, {{стих|55}}
брат на сестру речи говорија:
„Иди, сестро, на горњу путину, 
ја ћу идем на доњу путину; 
туј сам синоћ коња пројашија, 
туј сам своју узду изгубија.“ {{стих|60}}
Пође путом Султана невеста, 
оде право у мајкини двори.
Кад је дошла близу до авлију, 
застанала, па се препаднала, 
па је стала чудом да се чуди. {{стих|65}}
Двори су ву у пелин обрасли, 
испред двори једно суво дрво, 
и у њега једна кукавица, 
кука, куна, дори бог да плаче, 
кука, нуна црна кукавица, {{стих|70}}
па преврће како ластавица.
А кад виде Султану невесту,
проговори црна кукавица: 
„Ајд’ одотле, мори црна чумо, 
изеде ми девет мили сина, {{стих|75}}
и десетог на кућу сејбију!“}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 21-23.


[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>ida909v9fdpe5wqozxgu15a1zqseqcq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и дете Дукатинче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45524</id>
    <revision>
      <id>122522</id>
      <parentid>98643</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T08:56:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10012" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Марко Краљевић и дете Дукатинче&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
К’д је Марко отишја на славу 
коде злога Вука Бранковића. 
Прозборија Вуче Бранковићи, 
а уз рујно вино и ракију:
„Чујеш ли ме, Марко Краљевићи, {{стих|5}}
има јунак побоље од тебе, 
што не пије вино ни ракију, 
боље јунак дете Дукатинче.
Немој, Марко, атр да ти стане 
што је оно појунак од тебе.“ {{стих|10}}
Разљути се Марко Краљевићи, 
па се врћа т’г у кућу своју, 
поји Шарца с трогодишње вино, 
коња поји па му тио збори:
„Чујеш ли ме, мој верни Шарино, {{стих|15}}
ако дава бог здравље и срећу, 
јутре идем Солен, Соленика, 
до онога града Качаника.“
Па литнаше преко ведро небо, 
и падоше Солен, Соленика, {{стих|20}}
у онога града Качаника.
Поиташе б’ш у рану зору 
да потражив дете Дукатинче.
Па сретнаше једну стару бабу.
Запита' гу Марко Краљевићи: {{стих|25}}
„Добро јутро било, стара бабо, 
имате ли јунака некога?”
Одгозара јадна стара баба:
„Ја ћу, синко, право да казујем: 
ми имамо дете Дукатинче, {{стих|30}}
оно има двана'ест године,
појунак га дан'с нигде нема!&quot;
Још питује Марко Краљевићи:
„Да ли оћеш, бабо, да ми кажеш — 
'де је кућа на вашег јунака, {{стих|35}}
на јунака дете Дукатинче?&quot;
Па казује стара добра баба:
„Ти ћеш кућу л'ко да му нађеш, 
порта ву је с паре покријена, 
а кућа је све у чисто злато.&quot; {{стих|40}}
Тргна Марко право да пронађе 
куде живи дете Дукатинче.
Штом је дошја на његову порту, 
он не вика никој да отвори, 
и на силу оће да улегне. {{стих|45}}
Ал' не могја порту да искрши, 
па говори на свога Шарина:
„Чујеш ли ме, мој добри Шарино, 
ако ли ми порте не искршиш 
на јунака дете Дукатинче, {{стих|50}}
ће те водим на рамо Косово, 
и посечем све четири ноге, 
и туј гриву дури до рамена, 
па да ти се после цел свет смеје 
к'д идемо кроз рамно Косово.&quot; {{стих|55}}
Проговара крилати Шарина:
„Чујеш мене, Марко господаре, 
држ’ се добро ти на моја леђа, 
па ће видиш што ћу да напрајим.&quot; 
Шарин се је силно залетеја {{стих|60}}
и с'с груди порту развалија.
Т'г је дете Дукатинче спало, 
лупњава га страшна пробудила 
у голему кућу девет ката.
Истрчало дете Дукатинче, {{стих|65}}
повикнало на свог ујка Марка: 
„Немој, ујко, да размениш чере 
што си моје порте растурија, 
ја сам порте теја да растурим. 
Ајде, ујко, да пијемо вино, {{стих|70}}
да пијемо вино и ракију, 
и за наше питамо се здравље.&quot; 
Запитало дете Дукатинче:
„Знаш ли, мајко, с’га да ми кажеш
зашто ујко дос'г неје дошја {{стих|75}}
толко време коде нас у гости, 
неје дошја, а с’г је дошја?
Узми, мајко, да направиш каву, 
малу каву — деведесет оке, 
прв пут ујко дошја је у гости; {{стих|80}}
да зготовиш и руч’к на ујка, 
закољај му девет добре краве, 
девет краве, младе јаловице, 
па испечи девет фурње леба.“
Све је Марко тој брго, појеја. {{стих|85}}
Још говори дете Дукатинче:
„Чујеш ли ме, моја мила мајко, 
закољај ми девет добре краве, 
девет краве, младе јаловице, 
па испечи девет фурње леба.&quot;  {{стих|90}}
Побрго је од Марка појело, 
не остане ни коска ни корка.
Тој на Марка не му се свидело, 
па на дете Дукатинче збори:
„Ајде с’га, дете Дукатинче, {{стих|95}}
да шетамо по туј твоју земљу 
на овија наши добри ноњи, 
да видимо што има, што нема.“ 
Пита мајку дете Дукатинче:
„Кога коња, мајко, ја да узнем? {{стих|100}}
Јал’ мојега срчатог Кулаша?
Јал’ татковог искусног Јастрепца?&quot; 
Мајка му је паметно зборила, 
као да је знала што ће бидне: 
„Боље узни татковога коња, {{стих|105}}
видеја је и добро и лошо.“ 
Одговара дете Дукатинче:
„Боље, мајко, да узнем Кулаша, 
татковога не можем да јавам.“ 
Последњи му мајка савет дала: {{стих|110}}
„Узни, синко, кога оћеш коња, 
неће мајка атр да ти квари.“
Т'га пође дете Дукатинче 
на својега брзога Кулаша, 
и с’с њега' Марко Краљевићи {{стих|115}}
на Шарину, крилатога коња.
Прошеташе коњи низ тој поље, 
низ тој поље покрај Качаника.
Т'г говори Марко Краљевићи:
„Ајде с'га, мил мој сестричићу, {{стих|120}}
сестричићу дете Дукатинче, 
да фрљамо тешку топузину, 
кој ће више од нас да гу фрљи.“ 
Мудро збори дете Дукатинче:
„Мал сам, ујко, још не знам да фрљам, {{стих|125}}
фрљи прв ти, па ћу ја по тебе.“
К'д фрљија Марно Краљевићи, 
три саата нема топузина 
да се тешка на земљу поврне.
К‘д фрљило дете Дукатинче, {{стих|130}}
девет саата нема да се врне.
Што ће Марко с'га да напраји? 
Дукатинче појунак од њега.
Оће Марко њега да погуби, 
па му рекна да прошетав коњи, {{стих|135}}
да прошетав доле низ ливаде. 
Дунатинче послушало ујка 
да прошетав коњи низ ливаде.
Т'г је Марко сабљу извадија, 
па превару тешку учинија, {{стих|140}}
и пресекја дете Дукатинче, 
пресекја га преко половину; 
али сабља није ни крвава, 
не верује да га је пресекја.
Пожали се дете Дунатинче: {{стих|145}}
„Имам, ујко, дванаест година, 
ништо мене није заболело, 
нити глава, ни јуначно срце, 
а с'га ме тешно заболело.&quot;
Одговара Марко Краљевићи: {{стих|150}}
„К'д сам пошја код тебе у гости 
и мене је срце заболело, 
па сам своју главу истурија 
испред себе на облуч од седло; 
болови ми одма уминаше.&quot; {{стих|155}}
Послушало дете Дунатинче 
што му збори његов ујко Марко.
Како се је дете навалило
испред себе на облуч од седло, 
такој се је одма раздвојило, {{стих|160}}
раздвојило на две половине.
Мртва глава болно запиштала: 
„Зашто, ујко, мене без кривицу 
на превару живот да ми узнеш?“ 
Как’в јунак дете Дукатинче! {{стих|165}}
У срце му три змије заспале, 
љуте змије у глас прозбориле:
„Ти си, Марко, млого срећан бија 
што смо све три дан’с задремале. 
Да смо, Марко, све три будне биле, {{стих|170}}
ни од тебе коска да остане“.}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 33-37.


[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]</text>
      <sha1>14649e1aa4i8d6vbmu8ownu24lziy71</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Грех Јована арамије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45553</id>
    <revision>
      <id>122517</id>
      <parentid>98692</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T06:25:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2387" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Грех Јована арамије&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Девет годин' Јован болан лега, 
ни умира, нити оздрављује.
До главу му стара мајка клечи: 
„Кажи, сине, од што болан легаш? 
Што си, сине, лошо учинија?&quot; {{стих|5}}
„Ће ти кажем, моја старо мајко, 
кад сам бија млади арамија,
Турци беу више Свету Петку, 
а ми бемо више манастира.
Три смо д’на све борбу водили. {{стих|10}}
Од Тучина никој не остана, 
а од Срба — дванаест арамија. 
Ал’ удари једна силна киша, 
и подуна један силан ветар. 
Замрзнаше тоске до колена, {{стих|15}}
замрзнаше пушке за рамена.
Па слегнамо у Прохор манастира, 
уватимо попа игумана, 
врзамо му руке наопако, 
опљачкамо манастирско благо, {{стих|20}}
и сабрамо иконе у цркву, 
накладомо до два силна огња. 
Размрзнамо тоске до колена, 
одмрзнамо пушке од рамена.
Тој сам, мајко, лошо учинија.&quot; {{стих|25}}}} 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 207-208.

* Момчило Златановић: Мори Бојо, бела Бојо, народне песме које се певају у Врању и околини, Наша реч, Лесковац, 1968., стр. 75. 

* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 65.


[[Категорија:Мори Бојо, бела Бојо]]
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>foc3gwnhwb4c3fbu3p1yj0j8xhnwg88</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>НАПОМЕНЕ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45570</id>
    <revision>
      <id>122476</id>
      <parentid>122328</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T17:45:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13866" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;НАПОМЕНЕ&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeva (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe&quot;, kњ. II Београд, 1958, бр. 8.
2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи&quot; („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције&quot;, Београд, 1971 стр. 285)
3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме&quot;, књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић&quot;, Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре&quot;).
4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме&quot;, „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена&quot;, Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.).
5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама&quot;, Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве&quot;, „Српски етнографски зборник&quot;, Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.
6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 43.
7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић.
8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, нњ. II, Београд 1958, бр. 86.
9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија&quot;, књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају.
10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу).

11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме&quot;, Врање, 1972, бр. 4.

12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области.
13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972.
14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме&quot;, књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића&quot;, Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4.

15.	Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ&quot;, С. Петербургъ, 1889, стр. 397.

17.	Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима&quot; („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362).

18.	Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 608—609.

19.	Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви&quot;, „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни&quot;, нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605

20.	Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо.&quot; Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја&quot;, Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117.

21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа.

22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима.
23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, III, Београд, 1958, бр. 74.

25.	Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912).

26.	Јован Поповић и Иоруна војвода. Пему је саопштио иста-кнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93.

27.	Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима.

28.	Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драго-љуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 623—627.

29.	Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области&quot; Лесковац, 1969, бр. 122.

30.	Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Вра-ња и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усме-ну епину,, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патри-јархалних времена&quot; („Српскохрватска осмерачка усмена епика&quot;, „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор&quot;, Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208).

31.	Брата Петна Севда одврзала. Песма је записана у Осла-ру код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима.

32.	Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је изврша-вао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом бо|у на брду Љубићу, северно од Чачна, ра-њен „паша Врањалија&quot; („Први и други српски устанак&quot;, Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми &quot;Устанак кнеза Милоша на Турне&quot; стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија&quot; („Српске народне пјесме&quot; нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45).

33.	Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област&quot;, Београд, 1913, стр. 313.

34.	Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије&quot;, Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица&quot;, Лесковац, 1968, бр. 43.

35.	Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана.

36.	Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца.

37.	Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве.

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98.


[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>srzvw844vwb372m5ob41czl2ki7g5lc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122477</id>
      <parentid>122476</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T17:53:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13865" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;НАПОМЕНЕ&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeva (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe&quot;, kњ. II Београд, 1958, бр. 8.
2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи&quot; („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције&quot;, Београд, 1971 стр. 285)
3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме&quot;, књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић&quot;, Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре&quot;).
4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме&quot;, „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена&quot;, Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.).
5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама&quot;, Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве&quot;, „Српски етнографски зборник&quot;, Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.
6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 43.
7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић.
8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, нњ. II, Београд 1958, бр. 86.
9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија&quot;, књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају.
10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу).

11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме&quot;, Врање, 1972, бр. 4.

12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области.
13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972.
14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме&quot;, књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића&quot;, Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4.

15.	Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ&quot;, С. Петербургъ, 1889, стр. 397.

17.	Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима&quot; („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362).

18.	Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 608—609.

19.	Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви&quot;, „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни&quot;, нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605

20.	Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо.&quot; Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја&quot;, Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117.

21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа.

22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима.
23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, III, Београд, 1958, бр. 74.

25.	Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912).

26.	Јован Поповић и Иоруна војвода. Пему је саопштио иста-кнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93.

27.	Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима.

28.	Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 623—627.

29.	Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области&quot; Лесковац, 1969, бр. 122.

30.	Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Вра-ња и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усме-ну епину,, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патри-јархалних времена&quot; („Српскохрватска осмерачка усмена епика&quot;, „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор&quot;, Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208).

31.	Брата Петна Севда одврзала. Песма је записана у Осла-ру код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима.

32.	Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је изврша-вао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом бо|у на брду Љубићу, северно од Чачна, ра-њен „паша Врањалија&quot; („Први и други српски устанак&quot;, Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми &quot;Устанак кнеза Милоша на Турне&quot; стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија&quot; („Српске народне пјесме&quot; нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45).

33.	Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област&quot;, Београд, 1913, стр. 313.

34.	Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије&quot;, Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица&quot;, Лесковац, 1968, бр. 43.

35.	Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана.

36.	Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца.

37.	Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве.

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98.


[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>bz7r3igpb3ssked1g7kdlqbfs7eug8x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122479</id>
      <parentid>122477</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T18:04:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13866" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;НАПОМЕНЕ&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeva (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe&quot;, kњ. II Београд, 1958, бр. 8.
2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи&quot; („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције&quot;, Београд, 1971 стр. 285)
3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме&quot;, књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић&quot;, Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре&quot;).
4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме&quot;, „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена&quot;, Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.).
5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама&quot;, Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве&quot;, „Српски етнографски зборник&quot;, Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.
6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 43.
7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић.
8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, нњ. II, Београд 1958, бр. 86.
9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија&quot;, књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају.
10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу).

11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме&quot;, Врање, 1972, бр. 4.

12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области.
13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972.
14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме&quot;, књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића&quot;, Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4.

15.	Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ&quot;, С. Петербургъ, 1889, стр. 397.

17.	Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима&quot; („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362).

18.	Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 608—609.

19.	Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви&quot;, „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни&quot;, нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605

20.	Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо.&quot; Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја&quot;, Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117.

21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа.

22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима.
23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, III, Београд, 1958, бр. 74.

25.	Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912).

26.	Јован Поповић и Иоруна војвода. Пему је саопштио иста-кнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93.

27.	Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима.

28.	Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 623—627.

29.	Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области&quot; Лесковац, 1969, бр. 122.

30.	Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Вра-ња и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усме-ну епину,, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патри-јархалних времена&quot; („Српскохрватска осмерачка усмена епика&quot;, „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор&quot;, Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208).

31.	Брата Петна Севда одврзала. Песма је записана у Осла-ру код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима.

32.	Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је извршавао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом боју на брду Љубићу, северно од Чачка, рањен „паша Врањалија&quot; („Први и други српски устанак&quot;, Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми „Устанак кнеза Милоша на Турне&quot; стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија&quot; („Српске народне пјесме&quot; нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45).

33.	Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област&quot;, Београд, 1913, стр. 313.

34.	Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије&quot;, Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица&quot;, Лесковац, 1968, бр. 43.

35.	Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана.

36.	Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца.

37.	Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве.

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98.


[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>sfeco18ycyf5n4qsqf6yq4khvudaran</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122515</id>
      <parentid>122479</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T06:22:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13862" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;НАПОМЕНЕ&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeva (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe&quot;, kњ. II Београд, 1958, бр. 8.
2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи&quot; („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције&quot;, Београд, 1971 стр. 285)
3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме&quot;, књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић&quot;, Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре&quot;).
4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме&quot;, „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена&quot;, Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.).
5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама&quot;, Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве&quot;, „Српски етнографски зборник&quot;, Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.
6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 43.
7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић.
8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, нњ. II, Београд 1958, бр. 86.
9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија&quot;, књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају.
10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу).

11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме&quot;, Врање, 1972, бр. 4.

12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области.
13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972.
14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме&quot;, књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића&quot;, Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4.

15.	Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ&quot;, С. Петербургъ, 1889, стр. 397.

17.	Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима&quot; („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362).

18.	Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 608—609.

19.	Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви&quot;, „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни&quot;, нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605

20.	Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо.&quot; Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја&quot;, Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117.

21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа.

22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима.
23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, III, Београд, 1958, бр. 74.

25.	Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912).

26.	Јован Поповић и Иоруна војвода. Пему је саопштио иста-кнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93.

27.	Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима.

28.	Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 623—627.

29.	Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области&quot; Лесковац, 1969, бр. 122.

30.	Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Врања и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усмену епику, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патријархалних времена&quot; („Српскохрватска осмерачка усмена епика&quot;, „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор&quot;, Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208).

31.	Брата Петна Севда одврзала. Песма је записана у Осла-ру код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима.

32.	Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је извршавао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом боју на брду Љубићу, северно од Чачка, рањен „паша Врањалија&quot; („Први и други српски устанак&quot;, Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми „Устанак кнеза Милоша на Турне&quot; стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија&quot; („Српске народне пјесме&quot; нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45).

33.	Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област&quot;, Београд, 1913, стр. 313.

34.	Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије&quot;, Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица&quot;, Лесковац, 1968, бр. 43.

35.	Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана.

36.	Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца.

37.	Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве.

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98.


[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>6tlogsvcmsu0zq84u3ny6lynfvjavh7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122520</id>
      <parentid>122515</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T06:54:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13863" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;НАПОМЕНЕ&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeвa (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe&quot;, kњ. II Београд, 1958, бр. 8.
2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи&quot; („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције&quot;, Београд, 1971 стр. 285)
3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме&quot;, књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић&quot;, Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре&quot;).
4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме&quot;, „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена&quot;, Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.).
5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама&quot;, Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве&quot;, „Српски етнографски зборник&quot;, Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.
6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 43.
7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић.
8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, нњ. II, Београд 1958, бр. 86.
9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија&quot;, књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају.
10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу).

11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме&quot;, Врање, 1972, бр. 4.

12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области.
13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972.
14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме&quot;, књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића&quot;, Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4.

15.	Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ&quot;, С. Петербургъ, 1889, стр. 397.

17.	Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима&quot; („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362).

18.	Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 608—609.

19.	Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви&quot;, „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни&quot;, нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605

20.	Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо.&quot; Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја&quot;, Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117.

21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа.

22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима.
23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме&quot;, III, Београд, 1958, бр. 74.

25.	Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912).

26.	Јован Поповић и Иоруна војвода. Пему је саопштио иста-кнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа&quot;, књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93.

27.	Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима.

28.	Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање&quot;, Ниш, 1982, стр. 623—627.

29.	Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области&quot; Лесковац, 1969, бр. 122.

30.	Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Врања и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усмену епику, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патријархалних времена&quot; („Српскохрватска осмерачка усмена епика&quot;, „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор&quot;, Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208).

31.	Брата Петна Севда одврзала. Песма је записана у Осла-ру код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима.

32.	Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је извршавао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом боју на брду Љубићу, северно од Чачка, рањен „паша Врањалија&quot; („Први и други српски устанак&quot;, Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми „Устанак кнеза Милоша на Турне&quot; стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија&quot; („Српске народне пјесме&quot; нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45).

33.	Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област&quot;, Београд, 1913, стр. 313.

34.	Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије&quot;, Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица&quot;, Лесковац, 1968, бр. 43.

35.	Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана.

36.	Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца.

37.	Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве.

&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98.


[[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]]</text>
      <sha1>jl0wf12p0q4xjvgnil394ukv5imn0g3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јужна Стара Србија; Књига 2.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45638</id>
    <revision>
      <id>122469</id>
      <parentid>122467</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T13:28:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2436" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]
* [[Песма „на домаћина&quot;]]
* [[Песме „на јергени&quot;]]
'''Песме „на жене&quot;'''
* [[Седела Јанка на мала врата]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>53mj56eaowve6jv5no0q5lrxn1rezl8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122471</id>
      <parentid>122469</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T13:41:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2522" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]
* [[Песма „на домаћина&quot;]]
* [[Песме „на јергени&quot;]]
'''Песме „на жене&quot;'''
* [[Седела Јанка на мала врата]]
* [[Седи момче, крста ти]]
* [[Расрди се Русе, Босе]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>leq5rrw31z7or581x2zqvd3ts7985l7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122474</id>
      <parentid>122471</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T13:52:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2521" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]
* [[Песма „на домаћина&quot;]]
* [[Песме „на јергени&quot;]]
'''Песме „на жене&quot;'''
* [[Седела Јанка на мала врата]]
* [[Седи момче, крста ти]]
* [[Расрди се Русе, Босе]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>h4q89m8nbbgv8q942h9zlzwco2ht7an</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122475</id>
      <parentid>122474</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T13:58:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2633" xml:space="preserve">Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 2, Прешевска област : (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), Нова штампарија Давидовић, Београд, 1913.

'''COBISS.SR-ID - 18217991''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/18217991)&lt;/small&gt;

'''Ново издање:'''

Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015.

'''COBISS.SR-ID - 217984524''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/217984524)&lt;/small&gt;
* '''ISBN - 978-86-7605-058-1; 978-86-7605-056-7'''

* [[Кажи, Мите (Митро), кога сакаш]] &lt;small&gt;стр. 252.&lt;/small&gt;

=== I ПРЕДАЊА И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ===

* 5. [[Марко и жена му]]
* 6. [[Женидба Јанка Рушетлије]]
* 7. [[Марко и Дете Дукатинче (Јужна Стара Србија)|Марко и Дете Дукатинче]]
* 9. [[Марко пије уз рамазан вино (Јужна Стара Србија)|Марко пије уз рамазан вино]]
* 10. [[Марко Краљевић и дете Пологуњче|Дете Пологуњче]]
* 11. [[Млад Радоња]]
* 12. [[Лука Тамничар]]
* 14. [[Новко и Ничко]]

=== II ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ===

* 1. [[Зађи слунце]] (Жетварска песма)
* 2. [[Кад полазе на жетву]]
* 3. [[Болно ђаче]]
* 4. [[Шар планина]]
* 5. [[Ој Струмо]]
* 6. [[Јован из Стамбола]]
* 7. [[Бајрактар и сејменче]]
* 8. [[Груја и Јанинка]]
* 9. [[Пиперевка]]
* 10. [[Жали Заре]]

=== III ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ И БРОЈАНИЦЕ ===


* [[Искочише Лазарице]]
* [[Песма „на кућу“]]
* [[Песма „на домаћина&quot;]]
* [[Песме „на јергени&quot;]]
'''Песме „на жене&quot;'''
* [[Седела Јанка на мала врата]]
* [[Седи момче, крста ти]]
* [[Расрди се Русе, Босе]]
* [[Што се лудо, млад не жениш, дос]]
* [[Голубенце воду пије, дос]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]</text>
      <sha1>cpk0tsror7firih5zpym7wgr133vny6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мање познате речи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50477</id>
    <revision>
      <id>122521</id>
      <parentid>110630</parentid>
      <timestamp>2022-08-01T08:13:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2859" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мање познате речи&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;

'''Алена краљица''' — жена српсног краља Вунашина Мрњачевића, мајка Марка Краљевића. Спомиње се у историјским изворима 1370. године под именом Алена (име Јевросима највероватније је монашко)
'''аспра''' - врста новца,
'''абар''' - глас, извештај, вест
'''бисази''' - дводелна торба од козјих длака
'''варка''' - пази, надгледава, од вардити - чувати
'''ватило га''' - ухватило
'''вревити''' - говорити
'''гмурнути''' - загњурити, запливати кроз воду
'''да бидне''' - да буде
'''дувар''' - зид куће чатмаре
'''дованути''' — дохватити
'''да улезне''' - да уђе унутра
'''да обидемо''' - да обиђемо
'''датка''' - старија сестра
'''ђуза''' - тојага са мачугом на врху
- живели у слози и љубави 
'''искарати''' - истерати
'''једнаг''' - одмах
'''намто небо''' - према небу
'''коњ ме занесал''' - занео у нежељени правац
'''мора димо''' - морамо ићи
'''ме завлаче''' - занесе куда хтеде
'''њума''' - њој, њојзи
'''откарати''' - отерати
'''призивке''' - позиви, поруке
'''поврнути''' - повратити
'''потрошити''' - поломити
'''пријде''' - приђе
'''сејбија''' - власнин, човен коме нешто припада
'''ступало''' - стопало, део ноге
'''спуснало се''' - спустило се
'''сукнути''' - скочити
'''тупан''' - бубањ
'''тресија''' - бара, глиб, земљиште ноје се „тресе&quot;, 
'''турати''' - стављати 
'''тако''' - отац 
'''тајо''' - отац
'''узрикује''' - узвинује, дозива, пева
&lt;/poem&gt; 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 104.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>58qnflp5vyt865hc61mlx2xfqz0bhia</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Напомене о певачима и записивачима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52381</id>
    <revision>
      <id>122480</id>
      <parentid>114275</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T18:14:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3689" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Напомене о певачима и записивачима]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
* Бранко Петровић (51) из Доњег Синковца саопштио је 1952. године: 13. 
* Владиславка Анђелковић из Добровиша, рођена 1910. године: 25.
* Дарка Митровић (50), неписмена домаћица из Доње Купиновице, родом из Црковнице: 15.
* Драгољуб Симоновић из Миланова саопштио је 1957. године: 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 12, 14. 16, 17, 18, 20.
* Живка С. Благојевић, писмена домаћица из Лесковца, родом из Бадњевца код Дољевца. Песме је научила у својем родном месту од другарица и мајке Велике. Године 1955. певала је: 40.
* Загорка Марковић из Миланова, рођена 1917. године. Песме научила од мајке Наталије, с којом је певала у виноградима и на жетви. Певала је године 1978: 33,35,36,41.
* Јагода Стојилковић из Доње Купиновице. Песме учила од мајке. Године 1971. саопштила: 38.
* Перса Подримка (91), домаћица из Лесковца: 21.
* Старица Станица Кнежевић из Петровца саопштила је 1980. године: 31, 32, 34.
* Цвета С. Ђорђевић, домаћица из Клајића, рођена у Ђелекару. певала је 1980. године: 2, 11.

                                                   * * * 

* На жетви у Клајићу је 1976. године певана песма под бр. 28.
* Припевке (вр. 44—70) записали су у Бабичком и Црковници од 1943—1958. године.
* Бобан Стошић из Миланова записао је од своје бабе 1980. године 30.
* Весна Томић из Миланова записала је од своје бабе Стане Станкозић 1980. године: 37, 39, 42, 43.
* Горан Спасић из Миланова записао је у својем селу 1980. године: 24.
* Јаблан Илић из Белановца запиоао је 1980. године: 19.
* Михајло Марковић из Белановца записао је од Јованке Стеватовић 1980 године: 26.
* Предраг Спасић из Белановца записао је од своје мајке 1980. године: 29.
* Славица Маринковић из Душанова записала је од мајке Јованке Стефановић: 10
* Слађан Марковић из Петровца записао је од Вере Марковић 1980. године: 1.
* Слађана Илић из Белавовца записала је у својем селу 1980. године: 23.
* Сунчица Јањић из Душанова записала је од домаћице Наде Јањић 1980 године: 22, 27.
&lt;/poem&gt; 

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгутин Ђорђевић: Живот и обичаји народни у лесковачком крају, Народни музеј, Лесковац, 1985., стр. 184.


[[Категорија:Живот и обичаји народни у лесковачком крају]]</text>
      <sha1>tfxhnoo3udk8s6bk1q4yx40rnlsrlwc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме „на јергени&quot;</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54652</id>
    <revision>
      <id>122468</id>
      <timestamp>2022-07-31T13:23:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Песме „на јергени&quot;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Извир вода извирала, дос,  Беле књиге исфрљала, дос,  На књиге је писано, дос,  Ситно писмо писано, дос,  Татко сина да жени, дос, {{стих|5}} Што га веће не жени, дос,  Мајка ћерку да дава, дос,  Што гу веће н…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1310" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Песме „на јергени&quot;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Извир вода извирала, дос, 
Беле књиге исфрљала, дос, 
На књиге је писано, дос, 
Ситно писмо писано, дос, 
Татко сина да жени, дос, {{стих|5}}
Што га веће не жени, дос, 
Мајка ћерку да дава, дос, 
Што гу веће не дава, дос.
Татко сина да жени, дос,
Што му 'стали на реда, дос, {{стих|10}}
Чекај синко, почекај, дос,
Да ни сташе рујно вино, дос, 
Рујно вино, бело жито, дос, 
Стани више повише, дос,
Та се лепо приклони, дос. {{стих|15}}}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 343.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>7lxl27pv0ignyiima8nqoifp50ze99a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Седела Јанка на мала врата</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54653</id>
    <revision>
      <id>122470</id>
      <timestamp>2022-07-31T13:36:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Седела Јанка на мала врата]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Седела Јанка на мала врата,  Пушта кошуљу до црне земље, Издиза венци до ведро небо, Па је спазила јасно месече. Па је спазило па је прашало: {{стих|5}} „Да ли си било скоро куд’ наши?&quot; „Јучер…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1265" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Седела Јанка на мала врата]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Седела Јанка на мала врата, 
Пушта кошуљу до црне земље,
Издиза венци до ведро небо,
Па је спазила јасно месече.
Па је спазило па је прашало: {{стих|5}}
„Да ли си било скоро куд’ наши?&quot;
„Јучер с’м бија синоћ с’м дошја.&quot;
„А да ли виде наши што радев?&quot;
„Татко ти тебе вино точеше, 
Мајка ти тебе колач месеше. {{стих|10}}
Браћа ти тебе узде ките(в)у, 
Сестре ти тебе кондире ките(в)у.&quot;}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 343.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>j1pcc3gvqjhmjz63ov9eroj1prhmn04</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Седи момче, крста ти</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54654</id>
    <revision>
      <id>122472</id>
      <timestamp>2022-07-31T13:49:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Седи момче, крста ти]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Седи момче, крста ти, На шарено дућанче, Па си држи јабуче, Прође, дође, девојче, Да му дадем јабуче, {{стих|5}} Приђе, дође девојче, На шарено дућанче, Да му дадем јабуче  Не му дадо јабуче. Но га фати(…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1233" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Седи момче, крста ти]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Седи момче, крста ти,
На шарено дућанче,
Па си држи јабуче,
Прође, дође, девојче,
Да му дадем јабуче, {{стих|5}}
Приђе, дође девојче,
На шарено дућанче,
Да му дадем јабуче 
Не му дадо јабуче.
Но га фати(х) за руку, {{стих|10}}
Води води та дома. 
„Еве мајке одмена, 
Себе бела промена, 
Татку вода студена, 
Мајке кућа метена. {{стих|15}}
Стани више, повише,
Та се лепо приклони.&quot;}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 344.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>mu5wvo8jhpe6r90wc966499bv322yev</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Расрди се Русе, Босе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54655</id>
    <revision>
      <id>122473</id>
      <timestamp>2022-07-31T13:52:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Расрди се Русе, Босе]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt; Расрди се Русе, Босе, И на татка и на мајку  Искочи си више село  — Расцвета се бело цвећо  Оздол идев три трговца {{стих|5}} Однесаше из Прешева  Качише га на ћепенку.}}  == Референце == {{reflist}}  ===Извор===…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="877" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Расрди се Русе, Босе]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Расрди се Русе, Босе,
И на татка и на мајку 
Искочи си више село 
— Расцвета се бело цвећо 
Оздол идев три трговца {{стих|5}}
Однесаше из Прешева 
Качише га на ћепенку.}}

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница &quot;Борисав Станковић&quot;, Врање, 2015., стр. 344.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Јужна Стара Србија 2]]
[[Категорија:Лазаричке песме]]</text>
      <sha1>ppnkb8x94a1ba2z1oyn4japk0d3h3r5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Свет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54656</id>
    <revision>
      <id>122481</id>
      <timestamp>2022-07-31T18:58:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Свет | одељак=  | аутор= Милан Андрић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Чекај, вило, Чедо мило, Да повучем два три дима, П’ онда долом и брдима, Тврдим кланцем, кршним грмом, Провалијом, стеном стрмом…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4983" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Свет
| одељак= 
| аутор= Милан Андрић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Чекај, вило,
Чедо мило,
Да повучем два три дима,
П’ онда долом и брдима,
Тврдим кланцем, кршним грмом,
Провалијом, стеном стрмом;
Ил’ облаком и вијором,
Морском буром и понором;
Ил’ китнастим перивојем,
Славуљчади слатким појем,
Белим грлом, врелим грудма,
Анђелима или људма,
Ил’ куда ти жеља шане —
Ево т’ руке поуздане!

Ох, да лепа, мила света,
Ужвања сијасета, —
Под гором те цвеће нуди,
Да мирисом наспеш груди;
Грлица те опомиње
На грљења све милине,
На мекане груди бајне,
На ватрене очи сјајне,
На сладости ноћи тајне;
А потока танке струје
Под бокором брује... брује,
Да те снађу рајски сани,
Да се душа обезнани.
Са горе се песма слева, —
Да ли вила то попева?
Ил’ весела која сека,
Што драгана свога чека,
Попевује, узкликује,
Те драгана довикује? —
Да је срце с које среће
Још хиљаду пута веће,
Па ни онда све красоте,
Све милине, све дивоте,
Не би стале у њег лако; —
А овако,
Куд би стало,
Кад је мало, врло мало.
Куд год крочиш, рај те срета, —
Ох, да лепа, мила света!...

Па кад нојца тија, блага,
Разлике се са облака
Са трептећих звезда јатом,
Месечевим сувим златом;
Са бујности мирисевом,
И песмицом славујевом.
Под багреном двоје млади
Саставили слатки јади,
Једно другом да с’ потужи,
Да одлакша боној души.
Колико се припремаху,
Говорити кол’ко шћаху,
Кад под багрем дођу амо, —
А сад само
Једно другом на груд пали,
Сви се боли притајали,
А тумач им славуј мали.
Да ли има штогод слађе,
Нег кад срце одзив нађе?
А од врелих од недара,
Где но душа небо ствара,
Мириснијег има л’ цвета? —
Ох, да лепа, мила света!...

Ал’ кад опет даље гленеш,
Из заноса кад се пренеш,
Па опазиш људе гадне,
За туђијем добром гладне,
Душа ти се гнусно згрози,
Јурнеш даље, ал’ по нози
Отровна ти змија гмиже,
Срцу ти се вуче ближе.
Окрећеш се на све стране,
Свуда очи исплакане,
Ломне груди иштећене,
Чемериком обложене;
Бесомучне душе лете,
Да очајна срца свете;
Свуда јади, свуда страва, 
Цветна поља сва крвава; —
А кад гленеш ка раскршћу,
Живци ти се сви задршћу:
На врх хумке ту се дала
Четир стуба од вешала,
А над њима јато врана,
Јато госта разгакана,
И гаврани халакасти,
Радују се зверској части.
Тамо даље под горицом,
Под бокором, под ружицом,
Смртно бледа цура седи,
Из пелена мелем цеди,
Њим да вида ране клете,
Од невере нанијете;
А са брега воде хладне,
Једно момче душе јадне,
Очајно се доле баца,
Чрез крадених пољубаца. —
Свуд невоња, свуда јади,
Свуда туга тугу гради,
Свуда пуно љутих рана,
Свуда срца раскидана;
Свуда завист злобу слуша,
А свака је — свака душа
Отрована и проклета, —
Ох, да црна, мрска света!...
&lt;/poem&gt;

'''У Будиму.''' —

== Извор ==
1865. Вила. Година прва,број 26, стр. 319-320.

{{ЈВ-аутор|Милан Андрић|1922}}

[[Категорија:Милан Андрић]]</text>
      <sha1>04sfxk3dsw7rwk06ntw3pd683bso0fn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Милан Андрић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54657</id>
    <revision>
      <id>122482</id>
      <timestamp>2022-07-31T18:59:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Андрић, Милан}} [[Категорија:Српски књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="99" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Андрић, Милан}}
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>ee3dg3upanuj9mbnnx2k40eujrd9ykb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милан Андрић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54658</id>
    <revision>
      <id>122483</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:03:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Милан | презиме = Андрић | иницијал_презимена = А | годинарођења = 1845 | годинасмрти = 1922 | опис = '''Милан Андрић''' (Титош, 1845 — Нови Сад, 1922) био је српски књижевник и преводилац. | слика =  | опис_слике = | википедија =   | остава =  | остава_кат =  }} == Дела == * С…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="712" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милан
| презиме = Андрић
| иницијал_презимена = А
| годинарођења = 1845
| годинасмрти = 1922
| опис = '''Милан Андрић''' (Титош, 1845 — Нови Сад, 1922) био је српски књижевник и преводилац.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}
== Дела ==
* [[Свет]]
* [[Оштре су сабље наше...]]
* [[На водици]]

[[Категорија:Милан Андрић]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>1eyqrfv9no6xt15q479tr6ptwfqou0o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122485</id>
      <parentid>122483</parentid>
      <timestamp>2022-07-31T19:12:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="692" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милан
| презиме = Андрић
| иницијал_презимена = А
| годинарођења = 1845
| годинасмрти = 1922
| опис = '''Милан Андрић''' (Титош, 1845 — Нови Сад, 1922) био је српски књижевник и преводилац.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}
== Дела ==
* [[Свет]]
* [[Оштре су...]]
* [[На водици]]

[[Категорија:Милан Андрић]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>6z1piud61f4ihpekh840r9u31g9i0vo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Дамјан Ђ. Омчикус</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54659</id>
    <revision>
      <id>122484</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:04:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Омчикус, Дамјан Ђ.}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="166" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Омчикус, Дамјан Ђ.}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>1fyx3po1syyy4mtxgn1dr17r0k70afw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оштре су...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54660</id>
    <revision>
      <id>122486</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:17:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Оштре су... | одељак=  | аутор= Милан Андрић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Оштре су наше сабље, Врела је наша крв; Од грома мишце снажне, Душман са муке страшне Вије се као црв.  Оштре су наше сабље,…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1756" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Оштре су...
| одељак= 
| аутор= Милан Андрић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Оштре су наше сабље,
Врела је наша крв;
Од грома мишце снажне,
Душман са муке страшне
Вије се као црв.

Оштре су наше сабље,
Врела је наша крв; —
На бољу боја љута
Хај, шта је и шта пута
Душманин пост’о стрв!

Па шта трпите, јадни,
Тај ропски беочуг?
Зар вам зверови гадни,
Зар вам ти вуци гладни
Отеше сваки луг?

Зар вас не нуди гора
Недрима својим, ој,
Та зар ми не чујете
Прадедовске душе свете —
На ноге сине мој!

Руга, срамота, грех је,
Србин да трпи иг;
Милоша племе славно
На челу носи срамно
Робовски гадни жиг.

Кад ће заменит’ свила
Тај гуњац изадрт?
Кад ће нас дремеж прећи,
Кад ћемо већем рећи:
Слобода — или смрт!

Па да се опет душман
Повије као црв, —
Та што толико клаше,
Оштре су сабље наше,
Врела је наша крв!
&lt;/poem&gt;

'''У Будиму.''' —

== Извор ==
1865. Вила. Година прва,број 29, стр. 356.

{{ЈВ-аутор|Милан Андрић|1922}}

[[Категорија:Милан Андрић]]</text>
      <sha1>1p6spbjcgtv6uow775qmmpnuugiwucj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На водици</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54661</id>
    <revision>
      <id>122487</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:22:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На водици | одељак=  | аутор= Милан Андрић | преводилац=  | година= 1863 | белешке= }} &lt;poem&gt; И ово је један сведок, душо, Што се куне бисером на цвећу, Да ми душа само тебе љуби, Да то никад заборавит’ нећу.  Овај кам…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1487" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На водици
| одељак= 
| аутор= Милан Андрић
| преводилац= 
| година= 1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
И ово је један сведок, душо,
Што се куне бисером на цвећу,
Да ми душа само тебе љуби,
Да то никад заборавит’ нећу.

Овај камен и иконе тамне
Слушали су заверу нам свету.
Слушали су, кад смо се заклели,
Верни бити и на оном свету!

Ој, тренутци, да слатки бејасте!
Најсретнији у животу моме,
Кад ми нада издахнути рекла
На срдашцу најверније моме.

Ал’ судбина, ћудљива душманка
Верном срцу и шареној нади,
Отрова нам и срце и наду,
Не даде јој, да нам живот слади.

Па сад овде као грешник
Сузе лијем на камење немо,
Не за грехе, већ на оном свету
Што скорије да се састанемо!..
&lt;/poem&gt;

'''У Баји 1863.'''

== Извор ==
1865. Вила. Година прва,број 30, стр. 374.

{{ЈВ-аутор|Милан Андрић|1922}}

[[Категорија:Милан Андрић]]</text>
      <sha1>pme484xnjt1uquw4sgy3qcpux3gq4f8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кад би...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54662</id>
    <revision>
      <id>122492</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:47:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Кад би... | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Кад би сваком нашем загрљају :Ми оплели венац од ружица, Нестало би, моје чедо лепо, :Рујних ружа са земљиног лица.  А када би…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="918" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кад би...
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Кад би сваком нашем загрљају
:Ми оплели венац од ружица,
Нестало би, моје чедо лепо,
:Рујних ружа са земљиног лица.

А када би пољупцима, дико,
:Све по једну ружу засадили,
Да плетемо, докле сунца траје —
:Сви би краји пуни ружа били!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 30, стр. 370-371.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>coe793cwwsd0t488pmjr5rcjqydkgtb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ову ватру...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54663</id>
    <revision>
      <id>122493</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:48:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ову ватру... | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Ову ватру у мом срцу, :Често ј’ душа гасит’ хтела, Ал’ је увек своја крила :— Хладне мисли — сагорела.  Слаба душо, шта ћ…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="876" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ову ватру...
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ову ватру у мом срцу,
:Често ј’ душа гасит’ хтела,
Ал’ је увек своја крила
:— Хладне мисли — сагорела.

Слаба душо, шта ћеш овде?
:Та то није пожар мали!
Ил’ ћеш гасит’ туђе дворе,
:Кад господар сам их пали?!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 30, стр. 371.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>s6uackt92j37p1q1qi08ydzs1z5cjum</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моји дани...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54664</id>
    <revision>
      <id>122494</id>
      <timestamp>2022-07-31T19:51:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моји дани... | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Моји дани, ви љубавни дани, Ала сте ми чудно изшарани! Час вам срећа позлатила крила, Час вас туга у црно завила. Каткад в…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1368" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моји дани...
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Моји дани, ви љубавни дани,
Ала сте ми чудно изшарани!
Час вам срећа позлатила крила,
Час вас туга у црно завила.
Каткад вама до два сунца сјају,
А каткад вам оба понестају,
Сада мислим, е ћу у рај прнут’
Сат се опет на дно пакла врнут’!
Ка’ пролеђе, кад се с мразом бије,
— Ко ће добит’ ко погинут’ прије —
Тако и ви, ој љубавни дани,
Гоните се по кршни мегдани.
Утећи ће зима са пољане,
А красно ће лето да остане,
Ал’ хоћете л’, ви љубавни дани,
''Остат’'' кадгод срећом обасјани?!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 30, стр. 371.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>6nskykhn2l5btaho2bx2y4q5jrvtmny</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моја песмо...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54665</id>
    <revision>
      <id>122495</id>
      <timestamp>2022-07-31T20:07:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моја песмо... | одељак=  | аутор= Стојан Новаковић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Моја песмо, одавно те нема, Сад си дошла сетна, расплакана, Јекни, нека утеха не дрема, Ој, тако ти најслађега дана!…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1328" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја песмо...
| одељак= 
| аутор= Стојан Новаковић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Моја песмо, одавно те нема,
Сад си дошла сетна, расплакана,
Јекни, нека утеха не дрема,
Ој, тако ти најслађега дана!

Слабост пусти, колебање, таму,
Немој клети — све од мрака бива!
Тебе хоћу, да ме грлиш, саму,
Не да кунеш, тако т’ Бога жива!

Твоје клетве, твоје уздисаје,
Твоје сузе ветрови разнеће,
Оно врело у вечитост траје,
С твоје клетве пресахнути неће!

Ој, јекни ми утешењем светим
С оног виса где плач и смех прођу,
Да весело даље, даље летим:
Јетке стреле нека ме мимођу.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 30, стр. 366-367.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Стојан Новаковић]]</text>
      <sha1>e5t74rvjspvdrkyhjt8u67wj4q41lds</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Андра Грујић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54666</id>
    <revision>
      <id>122497</id>
      <timestamp>2022-07-31T20:43:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Андра  | презиме = Грујић | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 18?? | годинасмрти = 19?? | опис = '''Андра Грујић''' био је српски књижевник и преводилац. | слика =  | опис_слике = | википедија =   | остава =  | остава_кат =  }} == Дела == * [[Све ми је драго...]] * За је…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="712" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Андра 
| презиме = Грујић
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 18??
| годинасмрти = 19??
| опис = '''Андра Грујић''' био је српски књижевник и преводилац.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}
== Дела ==
* [[Све ми је драго...]]
* [[За једним девојчетом]]
* [[Мај (Андра Грујић)|Мај]]

[[Категорија:Андра Грујић]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>cv1bggyv8es6h8lnmsbeyrnamgoflpb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Андра Грујић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54667</id>
    <revision>
      <id>122498</id>
      <timestamp>2022-07-31T20:43:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Грујић, Андра}}  [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="159" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Грујић, Андра}}

[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>9tua9vnk74flbj429ay13iam804ktbz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мај (Андра Грујић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54668</id>
    <revision>
      <id>122499</id>
      <timestamp>2022-07-31T20:46:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мај | одељак=  | аутор= Андра Грујић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Хеј, месече, успомено :Моје младе душе; Некад мио, а сад вељих :Мојих јада друже!  Када год се сетим на те :И на твоје дане; По једна…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="956" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мај
| одељак= 
| аутор= Андра Грујић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Хеј, месече, успомено
:Моје младе душе;
Некад мио, а сад вељих
:Мојих јада друже!

Када год се сетим на те
:И на твоје дане;
По једна ми увек туа
:С боног срца пане.

Туга пане, а с њом увек
:Бајан уздах меки
Отисне се из груди ми
:У свијет далеки.

Па полети, да потражи
:Старе дике груди:
Па да пева к’о славуљак
:Кад зора заруди!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 30, стр. 367.

[[Категорија:Андра Грујић]]</text>
      <sha1>l6em9pnbs0pt7wgae2e70dhs5uyqe9s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>За једним девојчетом</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54669</id>
    <revision>
      <id>122500</id>
      <timestamp>2022-07-31T20:51:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= За једним девојчетом | одељак=  | аутор= Андра Грујић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Месечина, месец сија, А по небу звезде плове; Ја у гори сузе лијем, Ситне сузе бисерове.  Гледам месец, небо гле…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1256" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= За једним девојчетом
| одељак= 
| аутор= Андра Грујић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Месечина, месец сија,
А по небу звезде плове;
Ја у гори сузе лијем,
Ситне сузе бисерове.

Гледам месец, небо гледам
И по њему звезде сјајне;
Како сјају и трепере:
Једна другој прича тајне.

Поноћ нема, све почива,
Само вали мале реке
Прекидају поноћ нему,
Разбијају пене меке,

Ја у гори сузе лијем,
Црна туга груд ми пара;
Срце бије, сетно жуди:
Сећа с’ њених смиљ-недара...

Сећа с’ цветка ране зоре,
Па му криво, па му жао:
Што је цветак у пупољку —
Тек развитом, млад пропао.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 22, стр. 275.

[[Категорија:Андра Грујић]]</text>
      <sha1>rwvmfyi1rejhlpgcai7b0pg6hhqhnib</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја срећу не знам...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54670</id>
    <revision>
      <id>122501</id>
      <timestamp>2022-07-31T20:54:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ја срећу не знам... | одељак=  | аутор= Стојан Новаковић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Часом те љубим пољупцем тихим, Часом те грлим, а час те гледим, А кад се сетим, све да је сан, — Оборим главу, ч…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1109" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ја срећу не знам...
| одељак= 
| аутор= Стојан Новаковић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Часом те љубим пољупцем тихим,
Часом те грлим, а час те гледим,
А кад се сетим, све да је сан,
— Оборим главу, чисто побледим!

Живот је живот жеља тренутних,
Ко среће нема, онај је сања,
— А чежње прси и срце дижу,
Чарајућ’ слике и жељковања.

Ја срећу не знам, тренути њени
Кроз занесену душу пролећу,
Слике ме њене у опомени
Ил’ у маштама вечно облећу!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 22, стр. 275.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Стојан Новаковић]]</text>
      <sha1>0yc2wroifr3erb6h0jmuq1d6z44bexo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Све ми је драго...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54671</id>
    <revision>
      <id>122503</id>
      <timestamp>2022-07-31T21:10:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Све ми је драго... | одељак=  | аутор= Андра Грујић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Све ми је драго, Све ми је мило, Све ми је љупко Доселе било:  Ал’ ништа тако К’о име твоје; — За тобом бије Срдашце…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="618" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Све ми је драго...
| одељак= 
| аутор= Андра Грујић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Све ми је драго,
Све ми је мило,
Све ми је љупко
Доселе било:

Ал’ ништа тако
К’о име твоје;
— За тобом бије
Срдашце моје!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 19, стр. 235.

[[Категорија:Андра Грујић]]</text>
      <sha1>1ielu9w5gepe08ltt6eamhdkrl4mz3b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Храбрење</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54672</id>
    <revision>
      <id>122504</id>
      <timestamp>2022-07-31T21:38:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Храбрење (''-{Ermutigung}-'') | одељак=  | аутор= Зигфрид Аугуст Малман | преводилац= К.С. | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Шта генија толико заноси Кад на земљи смртне људе гледа? Храбро срце: коју злу пркоси, Ком не дод’ја…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2674" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Храбрење (''-{Ermutigung}-'')
| одељак= 
| аутор= Зигфрид Аугуст Малман
| преводилац= К.С.
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Шта генија толико заноси
Кад на земљи смртне људе гледа?
Храбро срце: коју злу пркоси,
Ком не дод’ја борба нити беда; —
Света вера: која људе диже,
Из тамности и облачне ноћи,
К сјајној звезди — к небесима ближе,
Одкуд теку бесмртничке моћи.

Топло срце кадкад лије сузе
А земља их канда радо пије;
Душа не зна ни за које узе,
Слободна се изнад земље вије.
Мир и покој — на земљи га нема —
Преко гроба тек се може наћи;
Бесмртност се главна ооном спрема,
Ко без страха пред смрт сме изаћи.

У долинам’ мрачан облак лежи,
На висинам’ сунце увек сјаје;
У вис дакле, у вис смело тежи!
Тамо светлост божјих луча траје;
Ловорике тамо се зелене,
Венце плету удивљене виле,
Ко ће славе и почасти њене
Нек’ напрегне све душевне силе!

Сви јунаци прошастих времена
Витешки се борише за славу,
Њих не стрше борбе нит бремена —
Смрт им скучи овенчану главу.
По гробљу им разлеже се јека:
Да онамо славна вечност гледи,
Ко се тргне из покоја мека
Пак у смрти саму смрт победи.

То генија дивотом заноси,
Кад на земљи смртне људе гледа:
Хравро срце, које злу пркоси,
Ком’ не дод’ја борба нити беда.
Света вера, која људе диже
Из тамности и облачне ноћи
К сјајној звезди к небесима ближе
Те им даје бесмртничке моћи.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 19, стр. 233.

[[Категорија:К.С.]]
[[Категорија:Зигфрид Аугуст Малман]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>il73vqtqjx8ure3vh69d97576vu8fva</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Зигфрид Аугуст Малман</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54673</id>
    <revision>
      <id>122505</id>
      <timestamp>2022-07-31T21:39:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Малман, Зигфрид Аугуст}} [[Категорија:Немачки књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Малман, Зигфрид Аугуст}}
[[Категорија:Немачки књижевници]]</text>
      <sha1>r5dbbnfyeb8amdaec1hhlisdbro5j3d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Зигфрид Аугуст Малман</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54674</id>
    <revision>
      <id>122506</id>
      <timestamp>2022-07-31T21:42:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Зигфрид Аугуст  | презиме = Малман | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1771 | годинасмрти = 1826 | опис = '''Зигфрид Аугуст Малман''' био је немачки књижевник. | слика = Siegfried August Mahlmann um 1806 - Anton Graff.jpg | опис_слике = | википедија =   | остава =  | остава_кат = Siegfri…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="743" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Зигфрид Аугуст 
| презиме = Малман
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1771
| годинасмрти = 1826
| опис = '''Зигфрид Аугуст Малман''' био је немачки књижевник.
| слика = Siegfried August Mahlmann um 1806 - Anton Graff.jpg
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = Siegfried August Mahlmann
}}
== Дела ==
* [[Храбрење]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:К.С.|К.С.]]

[[Категорија:Зигфрид Аугуст Малман]]
[[Категорија:Немачки књижевници]]</text>
      <sha1>prgprfcagaijmqgyhehbf260vpct5yo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што ми плачеш?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54675</id>
    <revision>
      <id>122508</id>
      <timestamp>2022-07-31T21:51:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Што ми плачеш? | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Дете мило, што ми плачеш? :Иди, узми малу чигру; Иди, иди на пољану :И изводи милу игру!  Благо твојој малој вољи, :Што је…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1158" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што ми плачеш?
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Дете мило, што ми плачеш?
:Иди, узми малу чигру;
Иди, иди на пољану
:И изводи милу игру!

Благо твојој малој вољи,
:Што је мала лопта смири!
Сад те жеља само гони
:За цветови и лепири.

Иди, иди поиграј се!
:Брзо, брзо, време хити;
А доћи ће кад ни земља
:Неће теби доста бити:

Зажелеће душа твоја,
:Куд те не мож’ крок донети;
Онда иди у самоћу
:И проплачи век проклети!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 18, стр. 221.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>k77az6v9o774bmfjzye7fwslj05xuqv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зими</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54676</id>
    <revision>
      <id>122509</id>
      <timestamp>2022-07-31T21:57:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Зими | одељак=  | аутор= К.С. | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; На праг света дошла зима Оштра ока као стрела; Мраз природним даровима Бије лица полу свела.  Роса чиста већ не блиста Ни дажд благи не р…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2301" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зими
| одељак= 
| аутор= К.С.
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
На праг света дошла зима
Оштра ока као стрела;
Мраз природним даровима
Бије лица полу свела.

Роса чиста већ не блиста
Ни дажд благи не ромони;
Ветру нема свежа листа,
Да с’ у њему бритак склони.

Поток цвеће сад не гоји
Нити слатку плату прима;
Пастир јањце ту не поји
Свијех гони љута зима.

Певачице многобројне
У бригу се ћутећ’ дале;
А пчелице, летос ројне,
На улишту већ заспале.

Милошарним цртам дуга
Мрко небо сад не краси;
Тамна, црна као туга,
Гледа земља да се спаси.

Брза муња сад не пише
Блеском слова по облаку;
Гром громовит не јурише
Да покаже силу јаку.

Неста страсти, неста власти;
Сва природа као мртва
У санак ће скоро пасти:
То погледа зимна жртва.

И мој живот тако пада
У мртвило све то веће;
Биће жртва лажних нада
Прем га само нада креће.

Природни ће тако проћи
Сан тај само поновљени;
Ал’ ја морам у лад поћи
Где ј’ сан вечит суђен мени.

Јер на трну руже нема,
Нит на стаблу једне гране;
Да пролеће моје спрема
Кад на корен зима пане.

С тога срце моје тужи
Овим листом своје јаде,
Омраженој не баш ружи,
Већ да јаде свијет знаде. 
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 18, стр. 217.

[[Категорија:К.С.]]</text>
      <sha1>gvl26s8dyxidzlxjqdm65bcidgsd65w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вечерњи поздрав</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54677</id>
    <revision>
      <id>122510</id>
      <timestamp>2022-07-31T23:27:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Вечерњи поздрав | одељак=  | аутор= Стојан Новаковић | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Тихо, ведро, моје злато, Моје очи драге, Пуно вече бујног миља, Хладовине благе.  Једна звезда боље сјаје Отуд с…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1413" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вечерњи поздрав
| одељак= 
| аутор= Стојан Новаковић
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Тихо, ведро, моје злато,
Моје очи драге,
Пуно вече бујног миља,
Хладовине благе.

Једна звезда боље сјаје
Отуд с твоје стране,
Ваљда мене тешит’ рада
Да ми чежња лане.

И све тамно, лако, тихо
На тај крај се губи
— Ил’ то крије зрак месечев
Што те сада љуби!

Ваљда мисли, светићу се,
Ил’ се срдит’ на те,
Ил’ там’ не сја ни за кога
Него само за те!

Да л’ га гледаш, да ли мислиш
На свог браца вамо,
Пада ли ти на ум да се
Сад вако жељкамо?...

Је л’ ти драго ово вече,
Мила ноћца мека?...
Сећаш ли се де сад братац
Мисли на тебека?...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 9, стр. 105.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Стојан Новаковић]]</text>
      <sha1>iu5efp07gsxgot68qt7j0bhbm16w4u8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моја лађа (К.С.)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54678</id>
    <revision>
      <id>122511</id>
      <timestamp>2022-07-31T23:32:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моја лађа | одељак=  | аутор= К.С. | преводилац=  | година= 1865 | белешке= }} &lt;poem&gt; Дун’те ветри, дун’те с гора И планина високије — Сред пучине сињег мора Лађа моја заман гњије.  Бела једра заман стоје Наперена к…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1297" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја лађа
| одељак= 
| аутор= К.С.
| преводилац= 
| година= 1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Дун’те ветри, дун’те с гора
И планина високије —
Сред пучине сињег мора
Лађа моја заман гњије.

Бела једра заман стоје
Наперена као крила;
А морнари тужно броје
Дане, што их туга свила.

Дун’те ветри, мили — драги!
Да ја спасем лађу моју; —
Нећете ли дуват’ благи?
А ви крен’те бурност своју.

И с олујом силне вале,
Нек на моју јурну лађу;
Нек ју муње огњем пале,
Да морнари посла нађу.

Волим лађа да пропадне,
Сред пучине сињег мора,
Нег да момчад чила сане; —
Дун’те ветри, док је ора!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 9, стр. 109-110.

[[Категорија:К.С.]]</text>
      <sha1>nnaa51y3hjfu971kzg886lp2e7kv9qp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Старачка песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54679</id>
    <revision>
      <id>122512</id>
      <timestamp>2022-07-31T23:41:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Старачка песма (''-{Песня старика}-'') | одељак=  | аутор= Алексеј Кољцов | преводилац= Стојан Новаковић | година= 1830 | белешке= }} &lt;poem&gt; Оседлаћу чила коња, Винућу се, полетећу Од сокола брже сива Преко поља, преко…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1199" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Старачка песма (''-{Песня старика}-'')
| одељак= 
| аутор= Алексеј Кољцов
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 1830
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Оседлаћу чила коња,
Винућу се, полетећу
Од сокола брже сива
Преко поља, преко мора
За младошћу хитром, лаком,
Тераћу је, стићи ћу је,
Па ка’ и пре момак бити,
Па од цуре до цуре
Облетати, одлазити!

:::—

Хеј жалости мене старцу!
Оном пута никуд нема,
Што се никад не повраћа,
Нит’ ће бити да се сунце
Онде рађа где залази!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 9, стр. 113.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Алексеј Кољцов]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>94yhvh5csreir3uzgo790pkpj3buq0a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Алексеј Кољцов</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54680</id>
    <revision>
      <id>122513</id>
      <timestamp>2022-07-31T23:41:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Кољцов, Алексеј}}  [[Категорија:Руски књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="102" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Кољцов, Алексеј}}

[[Категорија:Руски књижевници]]</text>
      <sha1>95k7x6l26gdlsp9gvs2cvaytwt2pbbz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Алексеј Кољцов</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54681</id>
    <revision>
      <id>122514</id>
      <timestamp>2022-07-31T23:46:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Алексеј  | презиме = Кољцов | иницијал_презимена = К | годинарођења = 1809 | годинасмрти = 1842 | опис = '''Алексеј Кољцов''' (1809 — 1842) био је руски песник. | слика = Aleksey Koltsov.png | опис_слике = | википедија =   | остава =  | остава_кат = Aleksey Koltsov }}  == Дела == * Старачка п…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="726" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алексеј 
| презиме = Кољцов
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1809
| годинасмрти = 1842
| опис = '''Алексеј Кољцов''' (1809 — 1842) био је руски песник.
| слика = Aleksey Koltsov.png
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = Aleksey Koltsov
}}

== Дела ==
* [[Старачка песма]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]

[[Категорија:Алексеј Кољцов]]
[[Категорија:Руски књижевници]]</text>
      <sha1>bd7mszgmgg2ql9jzp653udbb7weg1hz</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>