Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.22 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 100 17235 122565 121952 2022-08-02T09:56:54Z Wlodzimierz 28 /* Песме */ wikitext text/x-wiki {{Википедија|Светозар Ћоровић}} [[Слика:Светозар Ћоровић.jpg|200 п|десно]] === Романи === * [[Барон из Дангубице]] * [[Женидба Пере Карантана]] * [[Мајчина султанија]] * [[Стојан Мутикаша (Ћоровић)|Стојан Мутикаша]] * [[Јарани (Светозар Ћоровић)|Јарани]] * [[У ћелијама]] * [[Међу својима (Светозар Ћоровић)|Међу својима]] * [[Мркоњић]] === Драмски текстови === * [[Љубомора]] * [[Крвни мир]] * [[Стана Ранковићева]] * [[Владика у Пољицама]] * [[Он]] * [[Адем-бег]] * [[Птице у кафезу]] * [[Ајиша]] * [[Зулумћар]] * [[Као вихор]] * [[Поремећен план]] * [[Издаје стан под кирију]] * [[Наше позориште]] * [[Тутор]] * [[У мраку (Светозар Ћоровић)|У мраку]] === Приповетке === * [[Записци са Кисјељака]] * [[Из земље Хиришиме]] * [[Народњак]] * [[Дивљак]] * [[Посвадбица]] * [[Шћепан наружник]] ==== Приче о љубави ==== * [[Латинка]] * [[Сан Мехе Фењерџије]] * [[Испод врба]] * [[Даша]] * [[Осман-бегова шаргија]] * [[Стара прича]] * [[Теферич]] * [[На мјесечини (Светозар Ћоровић)|На мјесечини]] * [[На води]] * [[Пуштеница]] * [[Хоџа Салих]] * [[Иза хамама]] * [[Ђул-бегова Зејна]] * [[Хафиз-ефендија]] * [[Халилова кајда]] * [[Уочи свадбе]] * [[На прозору (Светозар Ћоровић)|На прозору]] * [[Тата]] ==== Лица и нарави ==== * [[Божићна плећка]] * [[Једна врло невјероватна прича о Јовану Лумбарди његовој швраки ]] * [[Приложник]] * [[Благо томе ко довијек живи]] * [[Омер-ага]] * [[На припеци]] * [[Хаџи-Пипун]] * [[Два старца]] * [[Мајстор-Петрово срце]] * [[Чудо]] * [[Риједак теферич]] * [[Прије сахране]] * [[Бећир-агин пут]] * [[Под липом]] * [[Марков инад]] * [[Авдага]] * [[Јарани (1908)]] * [[Два мајстора]] * [[Мајстор Обрен]] * [[Смирај (Светозар Ћоровић)|Смирај]] ==== Комшије ==== * [[Махмут-бег]] * [[Са неном]] * [[Ахметага]] * [[Са дјецом]] * [[Синџа]] * [[Вечерњи посједак]] * [[Хаџи-Ибрахимов сан]] * [[Махалска чесма]] * [[У ноћи (Светозар Ћоровић)|У ноћи]] * [[Сусрет (Светозар Ћоровић)|Сусрет]] * [[Куповина]] * [[Догађај]] * [[Под старост]] * [[Код болесника]] * [[Иза ифтара]] * [[У механи]] ==== Приче о биједним људима ==== * [[Другови]] * [[Илијина невоља]] * [[Заборављена кућа]] * [[Јадан, јадан Мишко]] * [[Под пећинама]] * [[Ибрахим-бегов ћошак]] * [[Маркова оставка]] * [[Баба Јованина смрт]] * [[Стари механџија]] * [[На сијелу]] * [[За њим]] * [[Како се Мула-Мехмед оженио]] * [[Васиљев Божић]] * [[Маруша]] * [[Хакија]] * [[Баба Аинђина слава]] * [[Ибрахимови рођаци]] * [[Пендек]] * [[Догађај]] * [[Радост Омера Грбе]] ==== Приче о дјеци ==== * [[Мали просјак]] * [[Богојевљенска ноћ]] * [[На Нову годину]] * [[Савин Божић]] * [[На Васкрс]] * [[У ноћи (Светозар Ћоровић, 1914)|У ноћи]] * [[Павлов капут]] * [[Пањкало]] ==== Записи са села ==== * [[Јединац]] * [[У затвору]] * [[На бијеломе хљебу]] * [[Пријатељи (Ћоровић)|Пријатељи]] * [[Лов на вукове]] * [[Записци са села]] * [[Поп Тандркало]] * [[На визитацији]] * [[Нов ђердан]] * [[Гријех Стипана Чаловине]] * [[Матан десетинар]] * [[Поропчијино путовање]] * [[Отац (Светозар Ћоровић)|Отац]] * [[Освета (Светозар Ћоровић)|Освета]] * [[Просидба]] * [[Кумови]] ==== Приче из немирних времена ==== * [[На сусрет]] * [[Проклетство]] * [[Записци једног заборављеног човјека, гл. II и III]] * [[Мујагино јунаштво]] * [[Белај]] * [[Пред црквеним прагом]] * [[Јарани]] * [[Шпијун]] * [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]] * [[На вежбалишту]] * [[Шта пишу]] * [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]] * [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]] * [[Брђани]] ==== Записци једног заборављеног човјека ==== * [[Мујагино јунаштво]] * [[Белај]] * [[Пред црквеним прагом]] * [[Шпијун]] * [[Мати (Светозар Ћоровић)|Мати]] * [[На вежбалишту]] * [[Шта пишу]] * [[Посета (Светозар Ћоровић)|Посета]] * [[Амајлија (Светозар Ћоровић)|Амајлија]] * [[Брђани (Светозар Ћоровић)|Брђани]] === Песме === * [[Пјев'о бих ти]] * [[Небу]] * [[*** (Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије...)]] * [[*** (Минуће и младост наша...)]] * [[Данте]] * [[У зиму]] * [[Често пута]] * [[Пријатељу (Светозар Ћоровић)|Пријатељу]] * [[Стој, путниче]] * [[О, лептиру]] * [[Себичњак]] * [[Мачићи и жаба]] * [[Бебица и сат]] * [[Мала страшивица]] * [[Коврцан]] * [[Нека тужи]] * [[Некад бијах...]] * [[Ја сам био...]] === Успомене о нашим књижевницима === * [[У Змајеву споменицу]] * [[Чика Љубин двобој на Цетињу]] * [[Стеван Сремац у Мостару]] * [[Са Милорадом Митровићем]] * [[Прва пјесма Османова]] * [[Пилипенда (Светозар Ћоровић)|Пилипенда]] * [[О Радоју Домановићу]] * [[Једна успомена на Крањчевића]] === Свједочанства === === Преписка === === Библиографија и литература === === Речник страних и мање познатих речи === === Светозара Ћоровић, живот и рад === * [[Светозара Ћоровић, живот и рад]] {{DEFAULTSORT:Ћоровић, Светозара}} [[Категорија:Светозар Ћоровић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] gi4pdmra73ratpn7m0xcgu8w7z58tbm 100 31136 122524 120174 2022-08-01T12:04:21Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Ђорђевић | иницијал_презимена = Ђ | годинарођења = 1845 | годинасмрти = 1884 | опис = '''Др Милан Ђорђевић''' (Рума, 10. октобар 1845 − Рума, 27. септембар 1884) је био српски професор, адвокат и новинар, писац родољубивих песама и приповетки. | слика = Milan Đorđević novinar.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Ђорђевић (новинар) | остава = | остава_кат = }} == Поезија == * [[Љубистан]] * [[Заплакало...]] [[Категорија:Милан Ђорђевић|*]] [[Категорија:Српски књижевници]] 3at5le28c3czkdlvtae3s276fpcwjs5 14 31140 122559 73565 2022-08-02T00:04:20Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Поповић, Коста}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] iovrhfc88xwo6yj13qg9m7gba1spfyy 0 45552 122526 98691 2022-08-01T13:58:30Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јанкова заручница</big>''' }}</center> Зажени се Јанко младожења. Он испроси на долек' девојну, од долеко из Мисир девојку. Скупи Јанко кићени сватови, и поведе кума и старејка, {{стих|5}} и поведе два млада девера и поведе сурле и гочевји. Отидоше свати у Мисира, узедоше лепоту девојку, узедоше па и одведоше. {{стих|10}} Кад дођоше у тесне клисуре, туј ги чекав тридесет ајдука. Па убише кума и старејка, и убише два млада девера, и убише Јанка младожењу. {{стих|15}} Т’г се бијев тридесет ајдука, — кој ће узне туј лепу девојку. Ал’ говори тај лепа девојка: „Чујте мене, тридесет ајдука, да идемо горе у планину; {{стих|20}} туја има дрво највисоко, да бацамо лаку буздовану: кој пребаци тој дрво високо, т’ј ће узне лепоту девојку.“ Изиђоше горе у планину; {{стих|25}} сви бацише лаку буздовану, никој не мож’ дрво да пребаци. А да видиш лепоту девојку, т'г засука свилени рукави, па довати лаку буздовану, {{стих|30}} ај па пребаци дрво највисоко! Па слегнаше доле у клисуре. Проговара лепота девојка: „Чујете ли, тридесет ајдука, ја ће узнем ајдучког војводу. {{стих|35}} Пуштите ме адети да чиним.“ Пуштише га тридесет ајдука. Она приђе до милога кума: „Аој куме, аој мили куме, а што си се мене расрдија? {{стих|40}} Да ли сам те лошо дарувала? Да ли сам ти па ја јако лоша?“ Па узеде белога пешкира, обриса га од црнога крва, па му прекри лице сас мараму. {{стих|45}} Па си приђе њојнога старејка: „Ој старејко, мој мили старејко, а што си се мене расрдија? Да ли сам те лошо дарувала? Ели сам те лошо накитила? {{стих|50}} Или сам ти па ја јако лоша?“ Па узеде белога пешкира, обриса га од црнога крва, па га прекри сас белу мараму. Па си приђе до њојни девери: {{стих|55}} „Ој девери. ој моји прстени, а што сте се мене расрдили? Да ли сам ве лошо дарувала? Ели сам ви па ја јако лоша?“ Обриса га од црнога крва {{стих|60}} па ги покри сас беле мараме. Па си приђе Јанка младожење: „Аој Јанко, о мој младожењо, а што си се мене расрдија? Да л’ сам свати лошо дарувала? {{стих|65}} Или сам ти па ја јако лоша?“ Обриса га од црнога крва, па га покри сас беле мараме. Па си паде на Јанкови груди, туја паде и душу издаде. {{стих|70}}}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 61-63. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]] 712ewjomozd17uqrma6c141579yhdzu 0 45554 122527 98693 2022-08-01T14:21:21Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јован Поповић и Коруна војвода</big>''' }}</center> Заплакала Милка навеста пред Велигден на недељу дана Па гу пита Поповић Јоване: „Ја што плачеш, моја верна љубо, зашто квариш твоје бело лице?“ {{стих|5}} Ал говори Милка невеста: „Чујеш ли ме, мили господару. како не би ја јадна плакала: ево има девет годин' дана како несам ја мајку видела, {{стих|10}} нити мајку, нити милу браћу.“ Тада рече Поповић Јоване: „Бре, не плачи, моја верна љубо, Ја кад дође први дан Велигден. ће идемо у бабу на гости, {{стих|15}} и у бабу и у миле шуре.“ Па кад дође први дан Велигден, тада рече Поповић Јоване: „Ја се спреми, моја верна љубо, ће идемо у бабу на гости." {{стих|20}} Па се спреми Милкана невеста и спреми се Поповић Јоване, па јанаше њини силни коњи; па пођоше по друми широки. Који ги виде, мерак му остаде: {{стих|25}} „Добар јунак и добра невеста!" Кад дођоше до Корун планину тада рече Поповић Јоване: „Ја скини се, моја верна љубо, да се овде добро одморимо. {{стих|30}} Кад пођемо уз Корун планину, тад ти нема никаквог одмора." Туј се они добро одморише, па јанаше њини силни коњи, па пођоше кроз пусту планину. {{стих|35}} Куд је срећа туј је и несрећа; Јована је дремка оборила, оће Јован од коња да падне. Тада рече Поповић Јоване: „Ја запевај, моја верна љубо, {{стих|40}} да би ми се дремка отргнала." Ал’ говори Милкана невеста: „Не смем, не смем, мили господару, да запевам у пусту планину, тој ће чује Коруна војвода, {{стих|45}} па ће он нас овде да сачека, и ће буде несрећа голема.” Тада рече Поповић Јоване: „Викни, кучко, главу ти одсеко!" И повуче сабљу из ножницу. {{стих|50}} Заплака се Милкана невеста, па је она гласно запевала. Тој дочуја Коруна војвода, па дозива седамдесет друга: „Чујете ли, моје верно друштво, {{стих|55}} ето иде Поповић Јоване, и сас њега моја вереница! Како ћемо њега погубити?" Сви ајдуци ником поникнаше, и у црну земљу погледаше. {{стих|60}} Ал’ не гледа Грче Претворвера: „Чујеш ли ме, Коруно војводо, ако м’ дадеш ђоку његовога, ја ћу њега л’сно да преварим, јер он ти јз млого севаплија." {{стих|65}} Тада рече Коруна војвода: „Дајем ти га сас све жеље моје, сал да узнем моју вереницу!" Тој кад зачу Грче Претворвера, он облачи просјачко одело, {{стих|70}} и узима теј божјачке гусле, па изађе у среди планине, па он гуди, гора одговара. Наилази Поповић Јоване, па се маши у свил’ни џепови, {{стих|75}} па му даје три дуката жута. Ал’ говори Грче Претворверче: „Аман море, делијо незнана, изнеси ме из пусте планине, ја сам, море, и ћорав и сакат, {{стих|80}} ће ме једев тија сури вуци, сури вуци и теј суре мечке!" Јован ти је срца милостива, па одјаши ђоку крилатога; па га фати за десницу руку, {{стих|85}} па га баци коњу поза себе. Па су силни коњи потерали. У силину неје приметија, а Грче му руку савезало у рамена сас свилни гајтани. {{стих|90}} Кад изашли у поље широко, ал’ на друми Коруна војвода, и сас њега седамдесет друга. Грче скочи од ноња у јендек. Ал’ говори Милкана невеста: {{стих|95}} „Видиш, Јово, мили господару, ено ти га Коруна војвода, и сас њега седамдесет друга, сад ће буде несрећа голема." Ал говори Поповић Јоване: {{стих|100}} „Бре, не бој се, моја верна љубо, док је мене сабља из ножнице." Проговара Поповић Јоване: „Помоз бога, Коруна војводо!" Ал му рече Коруна војвода: {{стих|105}} „Не помогја тебе, српска курво! Та ти ли се, море болан, нађе да ми узнеш моју вереницу!" Па му вати коња за дизгине. Јован тргна сабљу из ножнице, {{стих|110}} гајтани му месо пресекоше, и из руке црна крвца проли. Па кад виде Поповић Јоване, па си боцну ђоку сас мамузе, ђока лети по тој ведро небо. {{стих|115}} Али ђока што га љуба јаши, он завришта, до бога се чује: „Аман море, мили господару, та куде ме ти мене остављаш?" Јован ти је срца жалостива: {{стих|120}} „Сиђи, ђоко, на туј црну земљу, може да је од бога суђено да ми овде живот изгубимо." Сиђе ђока на туј црну земљу. А Коруна сабљу је извукја {{стих|125}} да Јовану скине русу главу. Тада рече Поповић Јоване: „Чујеш ли ме, Коруно војводо, ја сам везан, а ти си одвезан, жалосно је, Коруно војводо, {{стих|130}} да јунака везаног погубиш; него да се оба уватимо, уватимо у кости јуначке; па кад мене везаног обориш, све ти просто — главу да ми скинеш!" {{стих|135}} Превари се Коруна војвода, увати се у кости јуначке; Јован везан, Коруна одвезан, па се они јуначки понеше. Од Јована беле пене падав, {{стих|140}} од Коруна мутне и крваве. Тада рече Коруна војвода: „А што чекаш, моја вереницо, што не тргнеш сабљу из ножницу да посечеш овој српско куче? {{стих|145}} Зар не знајеш, моја веренице, та како смо љубав проводили, проводили три године дана! И ја имам три товара благо, све ћу тебе златом да окујем!" {{стих|150}} Превари се Милкана невеста, па повуче сабљу из ножницу, па потеже Јову да удари, ал’ је Јован јунак одскочија, те га сабља мало доватила, {{стих|155}} на главу му кожу одељала, и пресекла свилени гајтани. Ту је Јови тврда срећа била, па кад трже сабљу из ножницу, те посече Коруна војводу, {{стих|160}} а и њум гу лако ударија, исекја гу на мали комати. Па кад јурну ђоку крилатога, побегоше по гору ајдуци. Па увати Грче Претворверу, {{стих|165}} исече му ноге до колена, изврти му обе црне очи. Па му Јова овако говори: „Ајде сада, Грче Превтворверче, па ти гуди како божјак ради!“ {{стих|170}} Па сарани Милкану невесту, и сарани Коруну војводу; сарани ги све у једну рупу. Па појури ђоку крилатога, право иде у шуре на гости. {{стих|175}} Па га они лепо дочекали. Питала га тај његова баба: „Мили зете, Поповић Јоване, што ми ради моја мила ћерка?" Тада рече Поповић Јоване: {{стих|180}} „Моја бабо, моја стара мајко, ето видиш да сам, бабо, рањен, та од твоју Милку, милу ћеру! Она ти је млого погрешила: помогла је Коруна војводу, {{стих|185}} а ја сам ги оба посекао, и у један гроб ги саранија. Ако оћев моје девет шуре, нека пођев, па да се уверив. Па јанаше њини силни коњи. {{стих|190}} Отидоше, па се уверише, и на своју мајку си казаше што је њина сестра учинила. Тада баба зету проговори: „Не брини се, бре мој мили зете, {{стих|195}} та ја имам још помладу ћерку, и опет ћеш зет да ми постанеш!"}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 66-70. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]] ckza9wje4dfmxgnohx17rwa1kcuhrry 0 45560 122530 98713 2022-08-01T14:37:27Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Стојан Поповић и његова љуба</big>''' }}</center> Прочуала се Вида Загоркиња. Њу ми проси Поповић Стојане, и гу проси Иле Белишевско, и гу проси Суљче барјактарче, и гу просив тријес арамбаше. {{стих|5}} Не дадоше Иле Белишевско, не дадоше Суљче барјактарче, дадоше гу Поповић Стојану. Седили су китени сватови, седели су до недељу дана. {{стих|10}} Тада рече Поповић Стојане: „Чујеш ли ме, Видо Загоркињо, изведи ми коња дебелаша, изнеси ми сабљу димискију, и изнеси стрелу шестоперу; {{стих|15}} и ти Видо, добро да се спремиш, ће идемо у деду на гости." Послуша га Вида Загоркиња, па изведе коња дебелаша, изнесе му сабљу димискију, {{стих|20}} и изнесе стрелу шестоперу; и она се добро опремила, и пођоше у деду на гости. Кад су били тамо у планине, туј Стојана дремка оборила. {{стих|25}} Прогозара Поповић Стојане: „Чујеш ли ме, Видо Загорнињо, тешка ме је дремка оборила, де запевај танко гласовито, е да би ме доемка опуштила.” {{стих|30}} „Господаре, Поповић Стојане, нас не ченав тријес арамбаше, и не чена Иле Белишевско, и не чека Суљче барјантарче." „Певај, мори курво, гидилијо! {{стих|35}} Зашто јашам коња дебелаша? Зашто носим сабљу димискију? Зашто носим стрелу шестоперу?" Т'г запева Вида Загорниња. По гору је шума попадала, {{стих|40}} по ливаде трава полегнула, од брега се земља сасринала. Тој дочуле тријес арамбаше, тој дочуја Иле Белишевско, и дочуја Суљче барјактарче. {{стих|45}} Па питује Суљче барјактарче: „Да ли грми, ил’ се земља тресе?" „Нити грми, нит' се земља тересе, но тој пева Вида Загоркиња!" Кад прођоше туј зелену гору, {{стих|50}} туј ги чекав тријес арамбаше. Кад наиђе Поповић Стојане, заврте се на лево, на десно, на сви тријес одсече ги главе, а Суљче је малко заватија. {{стих|55}} Суљче бежи по гору зелену, па сусрете Иле Белишевско: „Бегај, бегај, Иле Белишевско, те га иде Поповић Стојане, на сви тријес одсече ни главе, {{стих|60}} а мене је малко заватија!" Т'г изиђе Иле Белишевско, удрише се сас јуначке сабље, обадве су сабље поломили; удрише се сас јуначке стреле, {{стих|65}} обадве су стреле поломили. Држаше се пол д'н и пол ноћа. Тада рече Поповић Стојане: „Чујеш ли ме, Видо Загоркињо, ти да узнеш од сабље ускрци, {{стих|70}} па убоди кога, Видо, желиш." Она узе од сабље ускрци, па убоде Поповић Стојана. Кад тој виде Поповић Стојане, он издиже Иле Белишевско, {{стих|75}} на мегдан му срце истурија, па уфати Виду Загоркињу, па гу здроби Виду на парчики. Оде Стојан у деду на гости. Лепо га је деда дочекао. {{стих|80}} „Камо, зете, Вида Загоркиња." „Чекај, дедо, по ред да ти кажем." Стојан деду све по реду каже.}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 70-72. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]] drewduwwtgkonr9hjfm2xdaas071oq8 0 45563 122532 98718 2022-08-01T14:44:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Брата Петка Севда одврзала</big>''' }}</center> Овце чува, џанам, врли Петко, по долине, џанам, по ридине, овце чува, џанам, кавал свира. До Петка је, џанам, кучка Лајка, кучка Лајка, џанам, Караманче. {{стих|5}} Туј наиђе, џанам, арамија, арамија, џанам, силни Бислим, силни Бислим, џанам, сас дружина. Па врзаше, џанам, врлог Петка, жути кавал Петку узедоше, {{стих|10}} Лајку кучку Петку утепаше, триста овце Петку откараше, Караманче само оставише. Отидоше, џанам, у планину, па се моли, џанам, врли Петко: {{стих|15}} „Молим ти се, џанам, арамијо, да ми пуштиш, море, беле руке, да ми даваш, Бислим, жути кавал, да ти свирим, Бислим, турско оро." Туј се Бислим тешко преварија, {{стих|20}} беле руке Петку одврзаја, жути кавал Петку Бислим даја. Свири Петко, сестру поменује: „Севдо мори, Севдо, Севдалино, Севдо мори, сестро моја мила, {{стих|25}} ако спијеш, сестро, разбуди се, ако седиш, сестро, подигни се! Да л’ не чујеш, сестро, да л’ не мариш? Брата Петка, сестро, ти врзаше жути кавал, сестро узедоше {{стих|30}} кучку Лајку, сестро, утепаше, триста овце, сестро, откараше Караманче, сестро, оставише!" Кад тој зачу, џанам, Севдалина одма Севда пушку узимала, {{стих|35}} опасла Севда три џебане, па отиде Севда у планину. Три је метка Севда испалила, и Бислима тешно уранила. Брата Петка Севда одврзала, {{стих|40}} триста овце Севда повратила.}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 78-79. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]] nw8adl8u01cl7yrzjcbf8j7yn5r96jg 0 45570 122529 122520 2022-08-01T14:25:49Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>НАПОМЕНЕ</big>''' }}</center> 1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeвa (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe", kњ. II Београд, 1958, бр. 8. 2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи" („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције", Београд, 1971 стр. 285) 3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме", књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић", Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре"). 4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме", „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена", Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.). 5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама", Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве", „Српски етнографски зборник", Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318. 6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр. 43. 7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић. 8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", нњ. II, Београд 1958, бр. 86. 9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија", књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају. 10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу). 11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме", Врање, 1972, бр. 4. 12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области. 13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972. 14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме", књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића", Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4. 15. Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ", С. Петербургъ, 1889, стр. 397. 17. Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима" („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362). 18. Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање", Ниш, 1982, стр. 608—609. 19. Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви", „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни", нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605 20. Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо." Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја", Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117. 21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа. 22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима. 23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", III, Београд, 1958, бр. 74. 25. Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912). 26. Јован Поповић и Коруна војвода. Пему је саопштио истакнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93. 27. Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима. 28. Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање", Ниш, 1982, стр. 623—627. 29. Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области" Лесковац, 1969, бр. 122. 30. Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Врања и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усмену епику, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патријархалних времена" („Српскохрватска осмерачка усмена епика", „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор", Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208). 31. Брата Петна Севда одврзала. Песма је записана у Осла-ру код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима. 32. Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је извршавао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом боју на брду Љубићу, северно од Чачка, рањен „паша Врањалија" („Први и други српски устанак", Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми „Устанак кнеза Милоша на Турне" стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија" („Српске народне пјесме" нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45). 33. Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област", Београд, 1913, стр. 313. 34. Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије", Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица", Лесковац, 1968, бр. 43. 35. Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана. 36. Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца. 37. Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве. </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98. [[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]] gl5kgykynyd3nndq2v03uebq8tyi5ax 122533 122529 2022-08-01T14:49:46Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>НАПОМЕНЕ</big>''' }}</center> 1. ''Браћа и сестра''. Песма је из Белишeвa (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe", kњ. II Београд, 1958, бр. 8. 2. ''Иво аџамија и његов син''. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи" („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције", Београд, 1971 стр. 285) 3. ''Грех Ћуре Даничића''. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме", књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић", Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре"). 4. ''Сан царице Милице''. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме", „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена", Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.). 5. ''Марко Краљевић и вила Пештеркиња''. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама", Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве", „Српски етнографски зборник", Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318. 6. ''Марко Краљевић и цар Сулиман''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр. 43. 7. ''Марко Краљевић ослобађа робље''. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић. 8. ''Женидба Јанка Рушетлије''. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", нњ. II, Београд 1958, бр. 86. 9. ''Марко Краљевић и дете Дукатинче''. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија", књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају. 10. ''Марко Краљевић и дете Дукадиче''. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу). 11. ''Марко Краљевић и сестрић му Огњан''. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме", Врање, 1972, бр. 4. 12. ''Марко Краљевић и дете Пологуњче''. Из прешевске области. 13. ''Марко Краљевић и Турче божјак''. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972. 14. ''Преболан Дојчине''. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме", књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића", Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4. 15. Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ", С. Петербургъ, 1889, стр. 397. 17. Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима" („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362). 18. Јанно и Јанинна. Песмл |о позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање", Ниш, 1982, стр. 608—609. 19. Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви", „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни", нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605 20. Ајдун Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо." Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја", Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117. 21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа. 22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима. 23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", III, Београд, 1958, бр. 74. 25. Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912). 26. Јован Поповић и Коруна војвода. Пему је саопштио истакнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93. 27. Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима. 28. Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање", Ниш, 1982, стр. 623—627. 29. Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области" Лесковац, 1969, бр. 122. 30. Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Врања и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усмену епику, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патријархалних времена" („Српскохрватска осмерачка усмена епика", „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор", Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208). 31. Брата Петка Севда одврзала. Песма је записана у Ослару код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима. 32. Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је извршавао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом боју на брду Љубићу, северно од Чачка, рањен „паша Врањалија" („Први и други српски устанак", Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми „Устанак кнеза Милоша на Турне" стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија" („Српске народне пјесме" нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45). 33. Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област", Београд, 1913, стр. 313. 34. Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије", Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица", Лесковац, 1968, бр. 43. 35. Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана. 36. Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца. 37. Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве. </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98. [[Категорија:Епске народне песме југоисточне Србије]] ggy05svs9dr6201uidt7yy691gf1mos 0 50399 122562 121719 2022-08-02T08:16:40Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki "Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961- '''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small> (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small> * [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small> * [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small> * [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small> * [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small> * [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small> * [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small> * [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small> * [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small> * [[Куку, мене, што остави...]] <small>(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.</small> * [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] <small>Сакупио Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small> * [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small> * [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small> * [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small> * [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small> * [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small> * [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small> * [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small> * [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small> * [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small> * [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small> * [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73. * [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small> * [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small> * [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small> * [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small> * [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small> * [[Ова Гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small> * [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small> * [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small> * [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small> * [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small> * [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 9ntohp3h6icsugq89gmqbz4nv5gi349 0 50466 122534 110612 2022-08-01T17:07:28Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Књига дође Старину Новаку</big>''' }}</center> Новак седи на Мироч-планину, Новак седи притеза опанци, тамо рани свога вранца коња; зоб га зоби пребелом пшеницом, и поји га вином из бисази, {{стих|5}} откара га Петру албатину оће Новак потков да му мења. Плоче ставља од љута челика, а јенсери од сувога злата, још му ковач гриву позлаћује {{стих|10}} срмом жицом сребрном уздицом. Проговара вранац коњ у њиску: „Еј, Новаче, ти мој млад сејбијо, да ли сам ти толико омрзнуо па ме јутрос за пазар припремаш?" {{стих|15}} Новак њему кроз гнев одговара: „Е мој, вранче, мој рођени брате, несам тебе за пазар спремио већ нам треба на пут путовати проз голему земљу србадијску; {{стих|20}} јутрос мене ситна књига дође од честита цара и Лазара - абар дође од Косово поље, нас су тамо Турци нападнули, мора димо Турци да гонимо.“ {{стих|25}} Коњ заљуља гриву валовиту и понесе на себе јунака. Кад су били на Тимок на воду, али Тимок у крв огрезао: буљук ваља овце старпланинске {{стих|30}} нит на једну глава не стојаше. Нагна коња и прегази воду па ободе коња уз долину, право оде у Косово поље. Таман стиже и сабљу потеже, {{стих|35}} грмну пушка из потаје тамне погоди га у срце јуначко. Вришти вранац до бога се чује сас гриву му сенку начињује.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 99. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ldmvfrebfk4rftbm9s6hz4on5uktig8 122535 122534 2022-08-01T17:10:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Књига дође Старину Новаку</big>''' }}</center> Новак седи на Мироч-планину, Новак седи притеза опанци, тамо рани свога вранца коња; зоб га зоби пребелом пшеницом, и поји га вином из бисази, {{стих|5}} откара га Петру албатину оће Новак потков да му мења. Плоче ставља од љута челика, а јексери од сувога злата, још му ковач гриву позлаћује {{стих|10}} срмом жицом сребрном уздицом. Проговара вранац коњ у њиску: „Еј, Новаче, ти мој млад сејбијо, да ли сам ти толико омрзнуо па ме јутрос за пазар припремаш?" {{стих|15}} Новак њему кроз гнев одговара: „Е мој, вранче, мој рођени брате, несам тебе за пазар спремио већ нам треба на пут путовати проз голему земљу србадијску; {{стих|20}} јутрос мене ситна књига дође од честита цара и Лазара - абар дође од Косово поље, нас су тамо Турци нападнули, мора димо Турци да гонимо.“ {{стих|25}} Коњ заљуља гриву валовиту и понесе на себе јунака. Кад су били на Тимок на воду, али Тимок у крв огрезао: буљук ваља овце старпланинске {{стих|30}} нит на једну глава не стојаше. Нагна коња и прегази воду па ободе коња уз долину, право оде у Косово поље. Таман стиже и сабљу потеже, {{стих|35}} грмну пушка из потаје тамне погоди га у срце јуначко. Вришти вранац до бога се чује сас гриву му сенку начињује.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 99. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] qrikvqcwulmj0twkl8ydywh9it2wui1 122536 122535 2022-08-01T17:12:31Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Књига дође Старину Новаку</big>''' }}</center> Новак седи на Мироч-планину, Новак седи притеза опанци, тамо рани свога вранца коња; зоб га зоби пребелом пшеницом, и поји га вином из бисази, {{стих|5}} откара га Петру албатину оће Новак потков да му мења. Плоче ставља од љута челика, а јексери од сувога злата, још му ковач гриву позлаћује {{стих|10}} срмом жицом сребрном уздицом. Проговара вранац коњ у њиску: „Еј, Новаче, ти мој млад сејбијо, да ли сам ти толико омрзнуо па ме јутрос за пазар припремаш?" {{стих|15}} Новак њему кроз гнев одговара: „Е мој, вранче, мој рођени брате, несам тебе за пазар спремио већ нам треба на пут путовати проз голему земљу србадијску; {{стих|20}} јутрос мене ситна књига дође од честита цара и Лазара - абар дође од Косово поље, нас су тамо Турци нападнули, мора димо Турци да гонимо.“ {{стих|25}} Коњ заљуља гриву валовиту и понесе на себе јунака. Кад су били на Тимок на воду, али Тимок у крв огрезао: буљук ваља овце старпланинске {{стих|30}} нит на једну глава не стојаше. Нагна коња и прегази воду па ободе коња уз долину, право оде у Косово поље. Таман стиже и сабљу потеже, {{стих|35}} грмну пушка из потаје тамне погоди га у срце јуначко. Вришти вранац до бога се чује сас гриву му сенку начињује.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 99. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 3eh6av9j6or1bnr0my74rxagqkipfkl 122538 122536 2022-08-01T17:17:25Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Књига дође Старину Новаку</big>''' }}</center> Новак седи на Мироч-планину, Новак седи притеза опанци, тамо рани свога вранца коња; зоб га зоби пребелом пшеницом, и поји га вином из бисази, {{стих|5}} откара га Петру албатину оће Новак потков да му мења. Плоче ставља од љута челика, а јексери од сувога злата, још му ковач гриву позлаћује {{стих|10}} срмом жицом сребрном уздицом. Проговара вранац коњ у њиску: „Еј, Новаче, ти мој млад сејбијо, да ли сам ти толико омрзнуо па ме јутрос за пазар припремаш?" {{стих|15}} Новак њему кроз гнев одговара: „Е мој, вранче, мој рођени брате, несам тебе за пазар спремио већ нам треба на пут путовати проз голему земљу србадијску; {{стих|20}} јутрос мене ситна књига дође од честита цара и Лазара - абар дође од Косово поље, нас су тамо Турци нападнули, мора димо Турци да гонимо.“ {{стих|25}} Коњ заљуља гриву валовиту и понесе на себе јунака. Кад су били на Тимок на воду, али Тимок у крв огрезао: буљук ваља овце старпланинске {{стих|30}} нит на једну глава не стојаше. Нагна коња и прегази воду па ободе коња уз долину, право оде у Косово поље. Таман стиже и сабљу потеже, {{стих|35}} грмну пушка из потаје тамне погоди га у срце јуначко. Вришти вранац до бога се чује сас гриву му сенку начињује.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 99. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 3muogfw62bt67lvdg72gjkdkjx2feb7 0 50467 122539 110613 2022-08-01T17:25:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Коња седла Тодора Влајина</big>''' }}</center> Тодоро, Тодоро, Тодоро бела Влајино, процвиле Србија мора да дојдеш да дојдеш, бела Тодоро {{стих|5}} на равно Косово поље бој да се бије бела Тодоро! Кад дочу бела Тодора, не стаде, не паде, {{стих|10}} већ коња спрема - олујног коња, оружа, оседла, притеза: седло му тура две љуте змије {{стих|15}} две миле сестре; зенгије беле ватрене - два змеја, два брата; на чело му турила две звезде и Месец јасни. {{стих|20}} Отиде бела Тодора на равно поље Косово на равно поље Косово с душмани бој да бије. Извади бела Тодора {{стих|25}} зубљену сабљу ковану, разману с лево на десно иљаду Турци посече. Остало дете Милутинче, Тодори белој се молеше: {{стих|30}} „Остави ме, бела Тодоро, несам утекал, коњ ме занесе проз пусто поље!“ Тодора ништа не збори, истеже сабљу ковану {{стих|35}} русу му главу одсече. Разигра коња проз поље а поље пусто без војску.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 100. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 4qy8ehscrph0nixauojrh183zx2oxh0 0 50468 122540 110616 2022-08-01T17:37:45Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Марко Краљевић у бој на Косово</big>''' }}</center> Боже мили чудо невиђено, поранио Марко Краљевићу на својега коња шаренога в’ром трчи, долином прескаче у проклету земљу Каравлашку {{стих|5}} па говори коњу шареноме: „Трчи, коње, трком да трчимо да обидемо Влашко и Богданско да тражимо Вилип-Маџарину и још с њега Сибињанин Јанка, {{стих|10}} да скупимо војску по Србију да идемо на Косово равно где се слегла војска небројена." Лети Шарац ко под облак тица прескакује брда и долине {{стих|15}} док долете до Дунаво воду. Кад су били на Дунав на воду, ту је Марко коња напојио, напојио зобом наранио и сам се је хлебом окрепио. {{стих|20}} Дунав тече бистру воду носи све овчари овце упладнили, Марко свога коња не упладни, натера га у Дунав студени. Кад су били на другу обалу, {{стих|25}} свири фрула чудан глас лелује, жаловито песма одјекује: „Тешко време судбина нам носи, црн се сумрак над земљу надноси, у лелек ће љуљке процвилети {{стих|30}} из земљу ће крвца прокипети.“ Марко слуша жалостиве гласе, Марко слуша грозне сузе рони. Кад је било ноћу у поноћи, стиже јунак у дворове беле {{стих|35}} баш на белег Сибињанин Јанка, грлише се и љубише људски, па му вели Краљевићу Марко: „Збирај војску куде тебе драго, коњанике љуте оклопнике, {{стих|40}} на Косово Турци ударили, све пољане копљем окитили, поробиће, веру уништиће и питоме воде замутиће(?) ''(снимак гласа није јасан)'' Збирај војску побро од старине, {{стих|45}} трчи право на Косово равно, а ја идем уз Дунав на Саву, код онога Вилип Мађарину, нек сабира војску где му драго, Косово је куга притиснула.“ {{стих|50}} Стиже Марко Саве до обале, на Саву се чудо догодило - чудно чудо никад не виђено: Ор'л лети над гору зелену у кљуницу живу змију носи! {{стих|55}} Змија му се окол главу вије, крила стеже, а очи му пије. Кад то виде Краљевићу Марко, грозна га је мука уванула, па окрену коња низатрашне {{стих|60}} право оде на Косово равно. Подноћ стиже граду Вучитрну у пусту је кућу коња утерао и ситним га зобом назобио. Кад ујутру јутро освануло, {{стих|65}} појде Марко лице да умије: над главу му оџа узрикује, узрикује нечасне молитве. Расрди се Марко Краљевићу па довану стубац од џамије, {{стих|70}} срце игра џамија се љуља, паде оџа на земљицу црну, оџа паде а Марко допаде, колико је се био разљутио - ступалом му главу одвалио, {{стих|75}} српску земљу поган да не грози. Сад је Шарца добро опремио, па је њему вакав говор дао: „Ајде, Шаро, у бој да идемо за крс часну крвцу да лијемо, {{стих|80}} за крс часну и веру ришћанску!“ Стиже Марко на Косово поље там затече битку започету: бој се бије липти крвца свуда, од крв је се земља размекшала {{стих|85}} ко тресија под зелену траву. Марко трже сабље оковане, оковане љуто окаљене, сече Турци као коса траву: десет падну - тридесет допадну! {{стих|90}} тријес падну - стотину допадну, турска сила нигде краја нема! Гледа Марко на север далеки да ли иде Сибињанин Јанко, да ли иде да ли војску води; {{стих|95}} да ли иде Вилип Мађарина, да ли иде да ли војска води! Нема никог преко пусто поље, турска сила од свуд натегнула; вриште коњи, а пиште јунаци, {{стих|100}} ваљају се крвави облаци! Паде Лазар без главу остаде, Милош уби турскога Мурата, још посече на иљаде војску, Вук Бранковић крену наопако {{стих|105}} и на браћу ножеви потеже, сави руке Турцима уз главу савила га куга трескавица - малко њега, више род по њега. Марко сече главу не окреће, {{стих|110}} кад се зачу из облака вила: „Доста, Марко, греота од бога!“ Стушти ноња оде низ Ситницу низ Ситницу горку и крваву. Још је млого после војевао {{стих|115}} и у црно буле завијао.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 100. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] fif0vuxa77rk1ezf823o04mzetwhv1r 0 50469 122541 110617 2022-08-01T17:43:52Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Седе Марко с мајку да вечера</big>''' }}</center> Седе Марко с мајку да вечера, док вечера све се подсмешује: Пита њега Јевросима мајка: „Што се смејеш, до мој мили синко, да л се смејеш мене на старости, {{стих|5}} ил се смејеш препосној вечери?“ „Кад ме питаш, остарела мајко, право ћу ти поредом казујем: „Смешан ми је Вилип Маџарина, погубил је три иљаде војску {{стих|10}} више српску него што је турску, сада прети и призивке шаље још тројицу оће да погуби - прво мене, Краљевића Марка, а други је Новаковић Груја {{стих|15}} трећи јунак Старина Новаче. Груја, мајко, дете голобрадо, Новак јунак ал је остарео. Да ли, мајко, дома да га чекам, или код њег под дворе да идем?“ {{стих|20}} „Немој, синко, на дом да га чекаш не мож мајка крвцу да ти гледа ни крваве сабље да прибира.“ Марко скочи на ноге лагане, па припаса тешку топузину, {{стих|25}} и намакну сабљу оковану још забаци ћурак од курјака и ујаша свога Шарца коња право оде Вилипу у дворе. Кад је стигал у тој пусто село, {{стих|30}} јаше коња с леву страну пута, с леву страну уз леви сокаци, туј је кула Вилип Маџарине. На кулу су врата затворена, окол кулу све колац до колца {{стих|35}} а на колци главе накачене - накачене од крв не опране. Како Марко у двор да улезне? Он довану тешну топузину, заљуља ју колко снагу има {{стих|40}} па искрути од железа врата! Зину порта ко распукла јама, Шарац улезе у плочане дворе. Кад то виде Вилип од чардаци, стрча доле, Марку се преклони, {{стих|45}} шћаше Шарца да приване коња. Пита њега Краљевићу Марко: „Маџарино, проклет дервишино, зашто мене ти призивке шаљеш?" Ћути Вилип све у земљу гледа. {{стих|50}} „Иди узни крваво оружје, не могу те таквог погубити, ће ми рекне твојата дружина да сам почел с бабе да војујем!“ Ал се Вилип млого уплашио {{стих|55}} све се вије окол коња Шарца. Тада цикну Марко Краљевићу: „Недај, Шарче, поган да те љуби." Врљи чивте од мејдана Шарац, кано га је лако ударио {{стих|60}} за камени дувар га залепио! Обрну се Марно на Шарину па и оде на своје дворове.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 100-101. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] i95efe1qv398k3l7mmcznh54oz9q1mj 0 50470 122542 110618 2022-08-01T17:47:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Марко тражи очеву кобилу</big>''' }}</center> Марко пита своју стару матер: „Дај ми кажи, моја старо мајко, где је наша таткова кобила?" Проговара остарела мајка: „Сећаш ли се, до мој мили сине, {{стих|5}} кад су Турци на нас навалили таг погину и твој стари бабо. Ја искара витешку кобилу да не вришти по пусти подруми откара ју Охрид на језеро, {{стих|10}} там да идеш можда ће ју најдеш.“ Оде Марко из Прилепа града, из Прилепа - српску престолницу, да потражи таткову кобилу. Кад је јутром јутро осавнуло, {{стих|15}} Марко стиже на пусто језеро, а језеро магла попанула, из маглу се указа кобила, покрај њума шарено ждребенце, малко трчи малко сису доји. {{стих|20}} Сукне Марко да уване ждребе, ал се оно у воду спуснало. Гмурну јунак у ледену воду за ногу је ждребе увануо. Бежи ждребе колко снагу има {{стих|25}} и по њега витешка кобила. Још се Марко од ждребе не пушта, проговори витешка нобила: „Чујеш мене, незнани јуначе, од куде си, од чије колено?“ {{стих|30}} Проговори Марко Краљевићу: „Ја сам, море, од царскога рода, татко ми је српски краљ Вукашин." Проговара витешка кобила: „Погледај ме и загледај боље, {{стих|35}} ја сам с твога татка војувала до колена по крву гацала, тад је турска сила надвладала и посекла мога господара. Бог ми даде шарено ждребенце {{стих|40}} од саг Шарко за теб нек буде, нек те носи по равни друмови, нек те носи брдом и долином, нек те носи од село до село - по вас целу земљу србадијску, {{стих|45}} нек те носи од зло нек те чува док васкрсне царство прегажено!“ Умири се шарено ждребенце, умири се и при Марка пријде. Оде Марко на беле дворове {{стих|50}} и одведе ждребе и кобилу. Млого ли су после живували и од народ зло су отклањали.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 101-102. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ru2bqguzbizgah5tepvhsgdtr2wb2cp 0 50471 122543 110619 2022-08-01T17:48:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Болан Марко под јелу зелену</big>''' }}</center> Лежи Марко под јелу зелену грозне су га ране усмрделе, никој Марка оном да погледа, сам га гледа сокол птица бела: у кљуницу воду му носила {{стих|5}} у канџице од леба мрвице. Проговара Марко у болести: „Бога тебе, соколе из горе, да л ме раниш па крв да ми пијеш, да л ме појиш душу да ми узнеш?“ {{стих|10}} Одговара сокол птица бела: „Ни те раним па крв да ти пијем, ни те појим душу да ти узнем. Знаш ли, море Марко Краљевићу, кад но Турци на Срби удрише, {{стих|15}} коњ до ноња јунак до јунака - сас копите гору запалише сас стреле ми крила потрошише; сви пројдоше никој ме не виде, ти се, Марко, од коња преслони, {{стих|20}} па ме узе сас десницу руку и тури ме уз теб у пазуку, однесе ме при твојуту матер да ми стара ране исцељује. Кад ми друга крила израстоше, {{стих|25}} врнуше ме у Мироч планину, у планину моју царевину. Затој тебе ладну воду носим и трошине душу да поврнеш."}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 5mdetokvbsah8d3hec841lk08c3p28n 122544 122543 2022-08-01T17:49:41Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Болан Марко под јелу зелену</big>''' }}</center> Лежи Марко под јелу зелену грозне су га ране усмрделе, никој Марка оном да погледа, сам га гледа сокол птица бела: у кљуницу воду му носила {{стих|5}} у канџице од леба мрвице. Проговара Марко у болести: „Бога тебе, соколе из горе, да л ме раниш па крв да ми пијеш, да л ме појиш душу да ми узнеш?“ {{стих|10}} Одговара сокол птица бела: „Ни те раним па крв да ти пијем, ни те појим душу да ти узнем. Знаш ли, море Марко Краљевићу, кад но Турци на Срби удрише, {{стих|15}} коњ до коња јунак до јунака - сас копите гору запалише сас стреле ми крила потрошише; сви пројдоше никој ме не виде, ти се, Марко, од коња преслони, {{стих|20}} па ме узе сас десницу руку и тури ме уз теб у пазуку, однесе ме при твојуту матер да ми стара ране исцељује. Кад ми друга крила израстоше, {{стих|25}} врнуше ме у Мироч планину, у планину моју царевину. Затој тебе ладну воду носим и трошине душу да поврнеш."}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] k9vhz5f7pmzieg2ct1qv7aicz91309n 0 50472 122545 110620 2022-08-01T17:53:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Сузе рони краљица Јелена</big>''' }}</center> По двор шета краљица Јелена, по двор шета грозне сузе рони, сузе роне ником не говори каква ју је мука уванула. Видела ју постара свекрва - {{стих|5}} баш краљица краља Вукашина па је њојзе тијо говорила: „Снајо наша, краљице Јелено, која ти је голема несрећа по двор идеш грозне сузе рониш, {{стих|10}} сузе рониш, ником не казујеш?” Је ли Марко на друмове царске, Је ли њега несрећа згодила”? Проговара краљица Јелена: „Мајко наша, краљице Алено, {{стих|15}} кад ме питаш право ћу ти речем: „Неје Марко по царски друмови, лежи болан у Прилепа града. Ја сам, мајко тужна и чемерна јер си немам од срце порода.“ {{стих|20}} Проговара краљица Алена: „Послушај ме, краљице Јелено, кад буде ноћи о поноћи да напрајиш огњену седењку да сабереш моме и момчићи, {{стих|25}} да усплету мрежу од бисера да отидеш на тијо језеро где ти тајо главу оставио, там ће уловиш рибу шестокрилу: кад јо одгризеш од левото крило, {{стих|30}} ће си родиш ћеру златокосу, кад јо одгризеш од десното крило, ће си родиш сина крилатога.” Јелена је мајку послушала, сабрала је огњену седењку {{стих|35}} усред ноћа у никакво време, сабрала је момци и девојке од бисер су мрежу сачинили; однела ју у тијо језеро, уванула рибу шестокрилу, {{стих|40}} одгризла јо оно десно крило и родила ћерку златокосу, одгризла јо оно лево крило и родила сина крилатога.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 4ubt9xx681msftv6qnbmpa98rxhprej 0 50473 122546 110621 2022-08-01T17:56:20Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Марко седи на високи чардак</big>''' }}</center> Седи Марко на високи чардак па си гледа на доле на горе, а највише низ Косово поље; там угледа Српкињу девојку како коси зелене ливаде - {{стих|5}} једном мане, три откоса тера: први откос трава детелина, други откос црвена ружица, трећи откос рани бел-босиљак. Марко зове госпођу краљицу: {{стих|10}} „Дај погледај низ Косово поље, дај погледај чудо од девојку, једном мане, три откоса тера! Што си немам сина за женидбу, или сина или младог брата." {{стих|15}} Говори му госпођа краљица: „Немој, Марко, душу да си грешиш, имаш сина, ал је још малецак јоште спије у свилне пелене.“ Кад то зачул Марко од мејдана, {{стих|20}} право оде девојке на дворе. Кад је било за недељу дана, Марко скупи кићени сватови. Сви сватови коње разигрују, младожења у љуљку се нија. {{стих|25}} Отишла су у Косово поље у дворове Српкиње девојке. Пресрела ји млада невестица, сви је редом у руку љубила. Кад је било око пола ноћи, {{стих|30}} разрова се дете у пелене. Тешила га и свати и мати, ред је дошал младој невестици; тешила га три дана и ноћи, тешила га и љуто га клела: {{стих|35}} „Проклет да је кој те таква жени, још попроклет кој ме за теб дава.“}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102. [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ss5gt8xync2l723z3ue2fq949fns2f9 0 50474 122547 110623 2022-08-01T18:00:26Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Женидба војводе Момчила</big>''' }}</center> Јану коња војвода Момчило па си појде друмом путовати да потражи слику и прилику е да би се млађан оженио. Иде Момчил све овако мисли: {{стих|5}} „Боже мили, и боже једини, где да најдем за себе девојку да је добра и од добра рода?“ Још му мисал у памету била он погледа горе камто небо {{стих|10}} и угледа звездицу даницу како греје и јасно се смеје. Проговара војвода Момчило: „Бога тебе, звездо вечерњачо, кога грејеш и зашто се смејеш?“ {{стих|15}} „Слушај, море војводо Момчило, оћ се жениш, а девојку немаш, да отидеш у Будима града код онога будимскога краља тамо ће најдеш Видосаву лепу, {{стих|20}} ал је она, море, испрошена испрошена, али не ношена; у недељу која прва дојде ће јо стигну кићени сватови." Шину Момчил свога коња вранца {{стих|25}} па отиде до Будима града. Кад стигне у краљеве дворе, а дворови пуни сас сватови. Видела га Видосаве мајка, па је њојзе вако говорила: {{стих|30}} „Ћеро, Видо, цвеће не ношено, глед, погледај онога јунака што но вранца ноња разигрује, тој је, ћерко, за тебе прилика. Када појдеш руке да целиваш, {{стих|35}} љуби руке у очи не гледај док не дојдеш до његовог коња, погледај га, руку му постисни его ће се јунак присетити. Вида си је мајку послушала, {{стих|40}} све је редом руке изљубила, на Момчила руку постиснула. Једнаг је се јунак присетио: оће Вида љуба да му бидне. Јели, пили па се веселили {{стих|45}} уз големе зурле и тупани па си пошли Виду да спремају. Проговорил војвода Момчило: „Дојди, снашо, руку ми пољуби да дарови вранац не завлаче, {{стих|50}} јер ми ваља на пут да путујем на далеко у земљу Србију." Пришла Вида руку да му цуне, ал јо Момчил и другу уване; преврљи је преко вранца свога {{стих|55}} па ошину коња корбачлијом. Рипи вранац као гуја љута, пра се диже до бела небеса; ућуташе зурле и тупани, сви сватови чудом се чудише {{стих|60}} где нестаде кићена невеста! Бежи Момчил преко равно поље преко поље и преко планине док не стиже до воду Дунаво. Ту извади једно бело платно {{стих|65}} да замрежи Види чарне очи да се Вида не би уплашила од Дунаво и од сињу воду. Кад су били на другу обалу, Момчил коња међу очи љуби, {{стих|70}} он га љуби, а коњ му говори: „Немој мене у чело да љубиш, него љуби лице нељубљено."}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102-103. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ddwsxssuc4e9ofqmdvf6sub5343wtul 0 50475 122548 110627 2022-08-01T18:07:19Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Синоћ мајка Јову оженила</big>''' }}</center> Синоћ мајка Јову оженила, јутрос Јове ситна књига стигла скоро Јова на војску да иде, али Јова, ал од Јову глава Јова тера своју милу браћу: {{стих|5}} „Ајд’ идете те ме одменете, да не стављам љубу невенчану нит венчану нити опроштену.“ Јове браћа потијо говоре: „Иди, брале, па се и не врни.“ {{стих|10}} Јова поче коња да си спрема љуба му се окол коња вије па говори Јови младожењи: „Бога тебе, Јово младожењо, ми се синоћ млади састависмо, {{стих|15}} састависмо ништа не вревисмо докле ћу те ја млада чекати.“ Па закити Јову мпадожењу, закити га уз десна образа: „Дор ти ружа уз образа цвета, {{стих|20}} дотле ће те ја млада чекати, а над почне ружа да ти вене, ондак ће се млада преудати.“ Седел си је Јова младожења, Седел си је девет годин дана, {{стих|25}} Кад наступи десета година, поче ружа уз образ да вене. Гњеван Јова по дружиње шета, њег питује његова дружина: „Каква ти је голема невоља?“ {{стих|30}} „Кад ме питаш моје верно друштво, кад ме питаш право ћу ти кажем, оставил сам љубу невенчану, невенчану нити опроштену, кад сам пошал војску да војујем, {{стих|35}} закити ме уз десна образа и овако мене казувала дор ми ружа уз образа цвета, дотле ће ме млада и чекати, а кад почне ружа да ми вене, {{стих|40}} таг ће ми се млада преудати. Све до данас ружа је цветала, а данас ми поче да вењује.“ Таг пуштише Јову младожењу, пуштише га дома да си иде. {{стих|45}} Кад је било уз поље широко, а ето ју бака остарела, сл'зе рони ливаду пољева, косу реже, младе шљиве веже. „Бог помага, бако остарела, {{стих|50}} каква ти је од бога невоља, сл’зе рониш ливаду пољеваш?!“ „Кад ме питаш незнани јуначе, кад ме питаш треба да ти кажем; имала сам једног сина Јову, {{стих|55}} њега су ми Турци отерали; Имала сам једну снају Јелу, млада га је до данас чекала, а данас се млада преудава, ја не могу од жалбе да седим, {{стих|60}} па излезо проз широко поље ега би ме јади заминули. Сина Јову мајка прежалила, снају Јелу не могу до века.“ Кад отиде Јова младожења, {{стих|65}} пуна совра кићени сватови, са сви редом живо-здраво чини, па говори Јова младожења: „Ел слободно, куме и старојко, и остали кићени сватови, {{стих|70}} ел слободно мало да попевам.“ „Слободно је незнани јуначе, слободно је па да зашто није.“ Таг започе Јова младожења, таг започе танко гласовито - {{стих|75}} више цвили него ли што поје: „Вила гнездо тица ластавица, вила га је за девет година, кад наступи десета проклета, она поче гнездо да развија; {{стих|80}} али долете сив зелен соколе па јој неда гнездо да развије.“ Тој се сети њему верна љуба, па истрча горе уз чардаке, па си зове своју заовицу. {{стих|85}} „Заовица, Јована сестрице, данас те је огрејало сунце, дошал ти је твој братак из војску.“ Она стрча доле низ чардаке, трипут си је совру прегледала {{стих|90}} дор је брату лице упознала; склопи руке брату окол врата, руке шире у лице се љубе, један другог за здравје питују. Таг се сети куме и старојка {{стих|95}} и остали кићени сватови. Проговори куме и старојка: „Бога тебе, Јово младожењо, ми смо млого благо истрошили док смо твоју љубав испросили, {{стих|100}} како ћемо за нашето благо?“ Проговара Јова младожења: „Стој чекајте, куме и старојко, лако ћемо ако ли смо људи; да погледам моју мили сестру {{стих|105}} дал је сестра мало попристигла, попристигла сестра за удају.“ Сеја стигла па чак и престигла. Он им даде своју милу сеју. Отидоше кићени сватови. {{стих|110}} Ето иде бака остарела, тромо гази љуту клетву сеје: „Кој ће, снахо, мене да пресретне да ме пита где сам данас била, где сам била, шта сам работила, {{стих|115}} снајо Јело, адамско колено!“ Таг искочи њена мила снаја: „Стој не плачи, моја свекрвице, данас те је огрејало сунце, дошал ти је млади синак Јова.“ {{стих|120}} Таг излази и њен синак Јова, у руке му златан кондир вина; руке шире у лице се љубе, Јово мајку целива у руку. Узеше се руком испод мишке {{стих|125}} и отоше на бели дворови.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102-103. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] su0xccpw9q0x8gqhmdub7s69ivga8wx 122549 122548 2022-08-01T18:08:37Z Bokini 2804 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Синоћ мајка Јову оженила</big>''' }}</center> Синоћ мајка Јову оженила, јутрос Јове ситна књига стигла скоро Јова на војску да иде, али Јова, ал од Јову глава Јова тера своју милу браћу: {{стих|5}} „Ајд’ идете те ме одменете, да не стављам љубу невенчану нит венчану нити опроштену.“ Јове браћа потијо говоре: „Иди, брале, па се и не врни.“ {{стих|10}} Јова поче коња да си спрема љуба му се окол коња вије па говори Јови младожењи: „Бога тебе, Јово младожењо, ми се синоћ млади састависмо, {{стих|15}} састависмо ништа не вревисмо докле ћу те ја млада чекати.“ Па закити Јову мпадожењу, закити га уз десна образа: „Дор ти ружа уз образа цвета, {{стих|20}} дотле ће те ја млада чекати, а над почне ружа да ти вене, ондак ће се млада преудати.“ Седел си је Јова младожења, Седел си је девет годин дана, {{стих|25}} Кад наступи десета година, поче ружа уз образ да вене. Гњеван Јова по дружиње шета, њег питује његова дружина: „Каква ти је голема невоља?“ {{стих|30}} „Кад ме питаш моје верно друштво, кад ме питаш право ћу ти кажем, оставил сам љубу невенчану, невенчану нити опроштену, кад сам пошал војску да војујем, {{стих|35}} закити ме уз десна образа и овако мене казувала дор ми ружа уз образа цвета, дотле ће ме млада и чекати, а кад почне ружа да ми вене, {{стих|40}} таг ће ми се млада преудати. Све до данас ружа је цветала, а данас ми поче да вењује.“ Таг пуштише Јову младожењу, пуштише га дома да си иде. {{стих|45}} Кад је било уз поље широко, а ето ју бака остарела, сл'зе рони ливаду пољева, косу реже, младе шљиве веже. „Бог помага, бако остарела, {{стих|50}} каква ти је од бога невоља, сл’зе рониш ливаду пољеваш?!“ „Кад ме питаш незнани јуначе, кад ме питаш треба да ти кажем; имала сам једног сина Јову, {{стих|55}} њега су ми Турци отерали; Имала сам једну снају Јелу, млада га је до данас чекала, а данас се млада преудава, ја не могу од жалбе да седим, {{стих|60}} па излезо проз широко поље ега би ме јади заминули. Сина Јову мајка прежалила, снају Јелу не могу до века.“ Кад отиде Јова младожења, {{стих|65}} пуна совра кићени сватови, са сви редом живо-здраво чини, па говори Јова младожења: „Ел слободно, куме и старојко, и остали кићени сватови, {{стих|70}} ел слободно мало да попевам.“ „Слободно је незнани јуначе, слободно је па да зашто није.“ Таг започе Јова младожења, таг започе танко гласовито - {{стих|75}} више цвили него ли што поје: „Вила гнездо тица ластавица, вила га је за девет година, кад наступи десета проклета, она поче гнездо да развија; {{стих|80}} али долете сив зелен соколе па јој неда гнездо да развије.“ Тој се сети њему верна љуба, па истрча горе уз чардаке, па си зове своју заовицу. {{стих|85}} „Заовица, Јована сестрице, данас те је огрејало сунце, дошал ти је твој братак из војску.“ Она стрча доле низ чардаке, трипут си је совру прегледала {{стих|90}} дор је брату лице упознала; склопи руке брату окол врата, руке шире у лице се љубе, један другог за здравје питују. Таг се сети куме и старојка {{стих|95}} и остали кићени сватови. Проговори куме и старојка: „Бога тебе, Јово младожењо, ми смо млого благо истрошили док смо твоју љубав испросили, {{стих|100}} како ћемо за нашето благо?“ Проговара Јова младожења: „Стој чекајте, куме и старојко, лако ћемо ако ли смо људи; да погледам моју мили сестру {{стих|105}} дал је сестра мало попристигла, попристигла сестра за удају.“ Сеја стигла па чак и престигла. Он им даде своју милу сеју. Отидоше кићени сватови. {{стих|110}} Ето иде бака остарела, тромо гази љуту клетву сеје: „Кој ће, снахо, мене да пресретне да ме пита где сам данас била, где сам била, шта сам работила, {{стих|115}} снајо Јело, адамско колено!“ Таг искочи њена мила снаја: „Стој не плачи, моја свекрвице, данас те је огрејало сунце, дошал ти је млади синак Јова.“ {{стих|120}} Таг излази и њен синак Јова, у руке му златан кондир вина; руке шире у лице се љубе, Јово мајку целива у руку. Узеше се руком испод мишке {{стих|125}} и отоше на бели дворови.}} === Певач, место записа и напомена === Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 103-104. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] t7n186yolwe6s7jbvovpn0x3meqbljj 0 50478 122537 110631 2022-08-01T17:16:13Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> Др РАДОСЛАВ РАДЕНКОВИЋ <center>{{ font color | red | '''<big>СРПСКЕ НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ</big>''' }}</center> <center>(у почаст Вуку Ст. Караџићу)</center> На овом месту објављујемо десет српских народних епских песама, које смо забележили маја 1966. године у Галибабинцу, селу на тромеђи Сврљига, Сокобање и Књажевца. Галибабинац је веома старо насеље. У попису Видинског виалета из 1454. године помиње се као тимар са 73 домаћинстава која плаћају порез. Касније се аутохтоно развијало. Многи су одлазили, али је мало ко долазио. Неколико породица се досепило крајем XVIII века из Старе Србије (Косово и Метохија) јер су их отуда протерали Арнаути. Њих сада зову „Доселци". Остале фамилије чине староседеоци, како кажу „још оди пре кнеза Лазара". Село сада има 350 домова, али веома мало младих људи, јер су се, након овог рата, одселили у градове, махом овде на југоистоку Србије. Све песме, што их овде објављујемо, записали смо од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године). По нашем мишљењу, ове песме су изузетно занимљиве. Нисмо вршили емпиријска поређења на сижејно-тематском плану, али према нашем општем познавању онога што је до сада објављено у нас, поуздано се може сматрати да се овде ради о новим песмама - колико уопште једна народна творевина може бити нова. Према томе, оне чине нов прилог српском епском певању, његову драгоцену допуну и то са једног подручја за које се доскора мислило (па чан и тврдило!) да сем лирских, не располаже епском поезијом. Што се оригиналности тиче, изузетак чини песма „Синоћ мајка Јову оженила”, која представља успелу варијанту песме „Ропство Јанковић Стојана". Као таква, може корисно послужити за нека будућа компаративна проучавања ове теме. Неке песме носе интернационалне мотиве. Таква је „Сузе рони краљица Јелена" чија је фабула везана за жељу бесплодних родитеља да имају деце макар она била животињског порекла. Ова тема је присутна и у прозној традицији словенских народа, па и шире. Појављује се у индексу Арне-Томпсонових типова под бројевима: 400, 425, 425А, 433, 441, јер су јој различита снижејна гранања. У суштини, тема је тотемског порекла, позната и у арапским бајкама и у грчкој митологији. У нашој традицији она је прихваћена као „оправдање“ за натприродну снагу појединих чувених епских јунака Реља Крилатица, Змај Огњени Вук, Никола Скобаљић, итд). У већини случајева овакве песме су блиске неким легендама и предањима забележеним на овом подручју.<ref>Ми смо на подручју југоисточне Србије забележили више приповедака (легенде и предања) у којима се јавља егзогамија(дете рођено од једног родитеља). Такве су: „Кано се родија Христос" (Зборник нишког музеја, II, Ниш, 1986. стр. 159); Златоруни јунак у прасећој ножи“, заб. Т. Р. Ђорђевић, „Браство", XIV. Београд, 1905. „Печенка младожења“, Заб. М. Златановић, Врањске, легенде, Врање, 1974. (Варијанте: Вук Караџић, прича бр. 9, „Кум риба“ у Додатку, стр. 175) Цар оженил ћерну за змаја, Заб. С. Првановић, „Тимочки записи“, Зајечар, 1964. Змија младожења, Заб. Т. Вукановић, Српске народне бајке, Врање. 1972. Грашак котрљашак, Заб. Р. Раденковић, „Развитак“ бр. 5-6, Зајечар. 1978. Цар Ненад, Заб. Т. Вукановић, Српске народне бајке, Врање, 1972. Сарај-град, Заб. Н. Јакшевац. Архив САНУ, ЕЗ 4/3, Београд, Царевић-вепар, Заб. Т. Р. Ђорђевић, „Браство“ XIV, Београд, 1905. Браћа и тиква, Заб. Т. Р. Ђорђевић. Циганске народне приче, Београд. 1933. Пепеларче, Заб. Д. Ђорђевић, Лесковачки зборник, XV, Лесковац, 1975. Цигансна царица, Заб. Н. Јакшевац (види горе) Пепељиви соко, (наша рукописна збирка), Заб. од Јеленка Ивановића, јуна 1963. Кано је девојна постала од јајце, Заб. Д. Ђорђевић, Лесковачки зборник, XIII, Лесковац, 1973. Човек родија, Заб. Д. Ђорђевић, Лесковачки зборник, XV, Лесковац, 1975. Нерођена девојна, (наша рукописна збирка) заб. од Радослава Стевановића, маја 1964.</ref> У песми „Коња седла Тодора Влајина“ доминантне су митолошко-магијске црте, архе остаци лика неког древног женског, паганског божанства, сличног „лудим ветровима и самовилама“. То божанатво овде језди на „олујном коњу“, уз две сестре — две љуте змије и два брата — два змаја. За размишљање је и сам крај песме: „Разигра коња кроз поље/ а поље пусто без војску!“ У нашој епској традицији има врло мало песама које описују сам бој на Косову; оне га се тек дотичу кроз казивања преживелих јунака. Песма „Марко Краљевић у бој на Косово“ представља значајан допринос таквом сазнању. Она чува и многе друге, по много чему већ замрачене и заборавом осиромашене историјске чињенице, народна веровања и предсказања: „Тешко време судбина нам носи, црн се сумрак над земљу надноси, у лелек ће љуљке процвилети, из земље ће крвца прокипети.“ У песми „Марко тражи очеву нобилу“ - колино год да се, на први поглед, доказује необично порекло Марковог Шарца, чувају се и други слојеви. Реч је о судбини коња после погинулог ратника. Није редак случај да је после јунакове смрти, „коњ жалио свога господара" - односно, да је и сам бивао посмртна жртва.<ref>Константин, биограф деспота Стефана Лазаревића, бележи да су после деспотове смрти, убијали коње и остало. О томе види: Антологија М. Башића, Из старе српсне нњижевности, II издање. Београд, 1922. стр. 215.</ref> Мајка Југовића одводи коње са Косова, а о даљој њиховој судбини у песми се ништа не казује. Тек је издвојен само један детаљ последњег брата (Дамјана) чији коњ „жали и тражи свога господара". Временом се обичај трансформисао па је тако из сакралног прешао у профано - у узвишено и патриотско. Јунаци су, предосетивши скору смрт, сами убијали своје ноње с оправдањем: „Та нека се турски цар не јаше“, ломили сабље и копље, итд. Кобила српског краља Вунашина била је предодређена да врши и скапе у празним подрумима, али је жена отерала „да не слуша како цвили“ - што представља каснији нанос о људској душевности. Наука тек треба да истражује које су појединости у нашим епсним песмама старе, које опет новијег постања, којим су путевима те појединости улазиле и како су се таложиле у постојеће садржаје. Посебно је занимљиво што су песме, које овде доносимо, са историјским сећањем и што се везује уз познате јунаке и догађаје из наше националне прошлости. </poem> === Певач, место записа и напомена === Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 99-100. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] geueoe3yrudkkl2g5fxqmlb6mn4sb0z 0 51500 122568 112602 2022-08-02T10:15:00Z Bokini 2804 /* Напомена */ wikitext text/x-wiki Народне песме из Јелашнице. Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51. * 1. [[Заспал Мија, еј лале, у луга зелена]] * 2. [[Баба старца с коло заградила]] * 3. [[Гдено синоч с тебе стоја’]] * 4. [[Навати се Марко тавничарко]] * 5. [[Сестра трује брата (Огьњ гори меџу две планине)]] * 6. [[Пошла Стана на бачију]] * 7. [[Паде ми ћита од десну страну]] === Напомена === Певала Милка Милијић, рођена Драгутиновић, из Јелашнице, стара шездесетак година. Записао 28. септембра 1972. године Љубиша Рајковић, проф. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] r1k2maq1pnpo4o6hmwuv83nr1rx4qiu 0 51503 122567 112604 2022-08-02T10:07:08Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Заспал Мија, еј лале, у луга зелена]</big>''' }}</center> Заспал Мија, еј лале, у луга зелена, а девојћа, еј лале, крај друма царева. Кој' год мине, еј лале, он девојћу буди, али Мију, еј лале, нема кој' да буди. Сокол пројде, еј лале, с крило га разбуди: {{стих|5}} „Диг’ се, Мијо, еј лале, диг’ се, аџамијо, изгоре ти, еј лале, село Сарајево!” „Нека гори, еј лале, пусто га остало, у њега сам, еј лале, три годин’ служио: једну годин’, еј лале, за добру девојћу, {{стих|10}} другу годин’, еј лале, за вранога коња, трећу годин’, еј лале, за туј остру сабљу. Штото годин’, еј лале, за добру девојћу, и тај годин, еј лале, болешљива беше, девојћа ми, еј лале, од болес умрела. {{стих|15}} Штото годин’, еј лале, за вранога коња, и тај годин’, еј лале, јако сушна беше, коњ ми црче, еј лале, за воду студену. Штото годин’, еј лале, за туј остру сабљу, и тај годин’, еј лале, размирна ми беше, {{стих|20}} 'ајдуци ми, еј лале, сабљу преотеше.}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Јелашнице. Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 122. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] glzv1ld2q322inrc2yijzhzz0tk40jb 100 54297 122563 121366 2022-08-02T09:48:22Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Саво Ст. | презиме = Рачета | иницијал_презимена = Р | годинарођења = 1858 | годинасмрти = 1933 | опис = '''Саво Ст. Рачета''' (1858–1933) био је црногорски песник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Драгој!...]] * [[Сердарева кћи]] * [[Пјесник и тице]] * [[На муци се познају јунаци]] * [[Раставља нас судбина]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] it9nehcxzp5ewb0po1ywnkytkyhu344 100 54658 122523 122485 2022-08-01T12:02:55Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Андрић | иницијал_презимена = А | годинарођења = 1845 | годинасмрти = 1922 | опис = '''Милан Андрић''' (Титош, 1845 — Нови Сад, 1922) био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Свет]] * [[Оштре су...]] * [[На водици]] * [[Вина амо]] * [[Још си дете]] * [[Писмо (Милан Андрић)|Писмо]] * [[Сентомашу]] * [[Два идола (Милан Андрић)|Два идола]] * [[Поп Илија]] * [[Дош'о би ти]] * [[30-ти октобар]] * [[Да сам знао]] * [[Исповест (Милан Андрић)|Исповест]] * [[Где си]] * [[Лепир и ружа]] [[Категорија:Милан Андрић]] [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]] slxsdy45sdnhqypg9jpe5a0or657p3j 122528 122523 2022-08-01T14:23:08Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Андрић | иницијал_презимена = А | годинарођења = 1845 | годинасмрти = 1922 | опис = '''Милан Андрић''' (Титош, 1845 — Нови Сад, 1922) био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Свет]] * [[Оштре су...]] * [[На водици]] * [[Вина амо!]] * [[Још си дете]] * [[Писмо (Милан Андрић)|Писмо]] * [[Сентомашу]] * [[Два идола (Милан Андрић)|Два идола]] * [[Поп Илија]] * [[Дош'о би ти]] * [[30-ти октобар]] * [[Да сам знао]] * [[Исповест (Милан Андрић)|Исповест]] * [[Где си]] * [[Лепир и ружа]] [[Категорија:Милан Андрић]] [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]] 5wnj62b9coul1loy0o0klba98xhqn5v 0 54682 122525 2022-08-01T12:14:06Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Заплакало... | одељак= | аутор= Милан Ђорђевић | преводилац= | година= 1864 | белешке= }} <poem> Заплакало лишће бледо На дрвету мог живота; Угинуће дрво трошно Без икаква роду плода. Није тица запевала У густоме… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Заплакало... | одељак= | аутор= Милан Ђорђевић | преводилац= | година= 1864 | белешке= }} <poem> Заплакало лишће бледо На дрвету мог живота; Угинуће дрво трошно Без икаква роду плода. Није тица запевала У густоме зеленилу Роду своме племенитом Песму милу. Само шумор судбу куне, Бесан вијор, олујине, Што ће гране да покр’а, Што ће дрво да угине. И тај шумор сузу носи, И тај шумор само тужи, А тужећи век казује: Претешко је мојој души. ::::* Кад угине дрво трошно, Кад попада лишће доле, Летећ’ шумор гробу своме Казаће вам моје боле. </poem> == Извор == 1864. Даница. Лист за забаву и књижевност. Година пета, број 2. стр. 24. {{ЈВ-аутор|Милан Ђорђевић|1884}} [[Категорија:Милан Ђорђевић]] q8xea5xacvcuy9khl6i1s8hfklkhhel 0 54683 122531 2022-08-01T14:42:05Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Вина амо! | одељак= | аутор= Милан Андрић | преводилац= | година= 1864 | белешке= }} <poem> Вина амо, цуро крчмарова, Ватренога, као очи твоје, Руменијег, него зора рујна, А старијег, него туге моје! Вина амо, да наз… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Вина амо! | одељак= | аутор= Милан Андрић | преводилац= | година= 1864 | белешке= }} <poem> Вина амо, цуро крчмарова, Ватренога, као очи твоје, Руменијег, него зора рујна, А старијег, него туге моје! Вина амо, да наздравим болан Срећи мојој, што ме тако служи, Што ми често у златном пехару Место сласти чемерике пружи! Да наздравим ономе јунаку, За слободу бој кад буде свети, Што ће у сред страховите борбе На анџару срце ми разнети. И још оној девојчици малој, Што ме тако преварила лепо, А којој сам, к’о Турчин корану, Сваку речцу веровао слепо. Тешка туга, нечувени јади Разадиру болна недра ова — Вина амо, да утишам јаде, Понда збогом, цуро крчмарова! </poem> '''У Баји.''' == Извор == 1864. Даница. Лист за забаву и књижевност. Година пета, број 2. стр. 28. {{ЈВ-аутор|Милан Андрић|1922}} [[Категорија:Милан Андрић]] qz5zdw60m06n17bp5ea62v4zlqixs9t 0 54684 122550 2022-08-01T22:52:51Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Душица моја... (''-{Do D... D...}-'') | одељак= | аутор= Адам Мицкјевич | преводилац= Стојан Новаковић | година= 1825 | белешке= }} <poem> Душица моја кад у слатке часке Задршће гласком, па тепа, ћерета, Тепа, ћерета, гуче так… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Душица моја... (''-{Do D... D...}-'') | одељак= | аутор= Адам Мицкјевич | преводилац= Стојан Новаковић | година= 1825 | белешке= }} <poem> Душица моја кад у слатке часке Задршће гласком, па тепа, ћерета, Тепа, ћерета, гуче тако слатко, Да не смем гласа прекинути света; Ништа не зборим и не дишем чисто, Жуђено словце да саслушам свако, Па не бих ништа, ништа желет’ знао Тек слушат’, слушат’, слушати је тако! Ал’ кад речи милом ватром плану, Огањ небески с очима се сљуби, Руже се распу по образу њену, Кроз корал усне сину бисер зуби, Ах у тај часак слободниј’ сам јунак, У очи с’ лепе загледам, задубим — Усне полете, слушати не марим, Тада бих само да је љубим, љубим!... </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 4, стр. 45. {{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}} [[Категорија:Адам Мицкјевич]] [[Категорија:Стојан Новаковић]] [[Категорија:Преводи]] 2ybbzvdawhs14lp6k0i5antu61q5olw 122553 122550 2022-08-01T23:03:01Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Душица моја... (''-{Do D... D...}-'') | одељак= | аутор= Адам Мицкјевич | преводилац= Стојан Новаковић | година= 1825 | белешке= }} <poem> Душица моја кад у слатке часке Задршће гласком, па тепа, ћерета, Тепа, ћерета, гуче тако слатко, Да не смем гласа прекинути света; Ништа не зборим и не дишем чисто, Жуђено словце да саслушам свако, Па не бих ништа, ништа желет’ знао Тек слушат’, слушат’, слушати је тако! Ал’ кад речи милом ватром плану, Огањ небески с очима се сљуби, Руже се распу по образу њену, Кроз корал усне сину бисер зуби, Ах у тај часак слободниј’ сам јунак, У очи с’ лепе загледам, задубим — Усне полете, слушати не марим, Тада бих само да је љубим, љубим!... </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 4, стр. 45. {{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}} [[Категорија:Адам Мицкјевич]] [[Категорија:Стојан Новаковић]] [[Категорија:Преводи]] [[pl:Do D... D...]] [[ru:Моя баловница (Мицкевич; Берг)]] h89b4po270i4olr9dmk6g380yb3qpoe 14 54685 122551 2022-08-01T22:53:28Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Мицкјевич, Адам}} [[Категорија:Пољски књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Мицкјевич, Адам}} [[Категорија:Пољски књижевници]] 156o5tkcv45pthk1p6lwrht1vgacthl 100 54686 122552 2022-08-01T23:01:13Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Адам | презиме = Мицкјевич | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1798 | годинасмрти = 1855 | опис = '''Адам Мицкјевич''' (1798 — 1855) био је пољски књижевник, значајна личност пољске књижевне романтике и борац за слободу Пољске. У Пољској, Литванији и Бело… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Адам | презиме = Мицкјевич | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1798 | годинасмрти = 1855 | опис = '''Адам Мицкјевич''' (1798 — 1855) био је пољски књижевник, значајна личност пољске књижевне романтике и борац за слободу Пољске. У Пољској, Литванији и Белорусији сматра се националним песником. | слика = AdamMickiewicz.jpg | опис_слике = | википедија = Адам Мицкјевич | остава = Adam Mickiewicz | остава_кат = Adam Mickiewicz }} == Дела == * [[Душица моја...]] == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] [[Категорија:Адам Мицкјевич]] [[Категорија:Пољски књижевници]] drozai6ksysb5i61wfaj2nq3kg9iw1j 0 54687 122554 2022-08-01T23:10:36Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Спомен | одељак= | аутор= К.С. | преводилац= | година= 1865 | белешке= }} <poem> У Инђији преко мора Вечно лето, никад зима — Зелена је бујна гора Топла кућа створењима: Кићена је попут раја Пространа је, нема крај… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Спомен | одељак= | аутор= К.С. | преводилац= | година= 1865 | белешке= }} <poem> У Инђији преко мора Вечно лето, никад зима — Зелена је бујна гора Топла кућа створењима: Кићена је попут раја Пространа је, нема краја. Виторог се јелен шеће По тој милој домовини; Овде трава, онде цвеће Нуди му се у милини: Па с’ радује тој природи, Што му тако лепо годи. Ал’ и гуја има туна Са очима чаробнима; Сред кићених цвећем џбуна, Станиште је лепо њима: Из цвећа им око блиста, Гују крије трава чиста! Чарни поглед јелен срете, Јетке змије зе мађије — Пренеражен њим се смете, И слободан више није: Чудне буне, миле страви Мађични му поглед справи. А гуја се прући смело, — Рогове му обавија — Да му са њих трује чело, Оба ока још испија; Мисли гуја: ето жртве Отроване, скоро мртве. Тим избављен чарног ока, И јелен се лако трже; Са лагана два три скока У омарик ђипи брже,: Рогови му тргну грану, Грана гују отровану. Оста гуја пуна једа: Оде јелен у дубраву; — Гују позна, пак не гледа Кад помоли клету главу: Већ слободан у природи Радује се тој слободи. То је слика твојих дела, — Ја их сликам како могу: Част си мушку газит хтела, Ругала се самом Богу! Од мене ти спомен стоји А освету сам Бог кроји. </poem> 1. Јануара 1865. == Извор == 1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 4, стр. 50-51. [[Категорија:К.С.]] i41h7njbu6e4965ztytyav27ehqv1xe 0 54688 122555 2022-08-01T23:32:11Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сузе (''-{Könnyek}-'') | одељак= | аутор= Пал Јамбор | преводилац= Коста Поповић | година= | белешке= }} <poem> Дечије су сузе као роса чиста Што кроз зору рану на трави се блиста, Често роси, тече, и низ образ лије, Али… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сузе (''-{Könnyek}-'') | одељак= | аутор= Пал Јамбор | преводилац= Коста Поповић | година= | белешке= }} <poem> Дечије су сузе као роса чиста Што кроз зору рану на трави се блиста, Често роси, тече, и низ образ лије, Али зашто лије, познато му није! Младићске су сузе као поток мали, Што жубори брзо са хлађани вали Кад олуја бесна на супрот му дува, Заборавност пуста тек му ране чува. Човечје су сузе затворено стење, Тешко извор лије низ такво камење, Ал’ кад пође бурно, кад почне да лије И из прса срце ишчупа, сломије. Старачке су сузе ка’ извор лагани, Тече тихо, мирно, нигда се не стани, И тек само тече, и тек само пада Јер сиротно срце ничем се не нада!! </poem> == Извор == 1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 6, стр. 68. [[Категорија:Пал Јамбор]] [[Категорија:Коста Поповић]] [[Категорија:Преводи]] llnknklnwn6czr9stcgomwtqh53j7io 14 54689 122556 2022-08-01T23:33:37Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Јамбор, Пал}} [[Категорија:Мађарски књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Јамбор, Пал}} [[Категорија:Мађарски књижевници]] kncwt1lpkpqgkje56yucxsmyo4fp90x 100 54690 122557 2022-08-01T23:43:49Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Пал | презиме = Јамбор | иницијал_презимена = Ј | годинарођења = 1821 | годинасмрти = 1897 | опис = '''Пал Јамбор''', потписивао се и надимком '''Хијадор''', (Пакш, 1821 — Суботица, 1897) био је мађарски свештеник и књижевник. | слика = Jámbor Pál.jpg | опис_слике = | википед… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Пал | презиме = Јамбор | иницијал_презимена = Ј | годинарођења = 1821 | годинасмрти = 1897 | опис = '''Пал Јамбор''', потписивао се и надимком '''Хијадор''', (Пакш, 1821 — Суботица, 1897) био је мађарски свештеник и књижевник. | слика = Jámbor Pál.jpg | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = Pál Jámbor }} == Дела == * [[Сузе (Јамбор)]] == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Коста Поповић|Коста Поповић]] [[Категорија:Пал Јамбор]] [[Категорија:Мађарски књижевници]] fq43wgri6apb508spnzyj4ay4x7uidv 100 54691 122558 2022-08-01T23:57:11Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Коста | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1842 | годинасмрти = 1864 | опис = '''Коста Поповић''' био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * Растајање * Ч… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Коста | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1842 | годинасмрти = 1864 | опис = '''Коста Поповић''' био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * Растајање * [[Чежња (Коста Поповић)|Чежња]] * [[Журно се сунце западу клони]] === Преводи === * [[Сузе (Јамбор)]] === Друга дела === * [[Поука о подизању бели дудова и неговању свилени буба]] * [[Пут лицејских питомаца (Jестаственичког одељења) по Србији године 1863. : из путн. бележака целе експедиције]] [[Категорија:Коста Поповић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] q0gf01udpkgzd0smx1gzqm9gvtsjsel 122560 122558 2022-08-02T00:07:33Z Wlodzimierz 28 /* Песме */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Коста | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1842 | годинасмрти = 1864 | опис = '''Коста Поповић''' био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Растајање]] * [[Чежња (Коста Поповић)|Чежња]] * [[Журно се сунце западу клони]] * [[Једно вече (Коста Поповић)|Једно вече]] === Преводи === * [[Сузе (Јамбор)]] === Друга дела === * [[Поука о подизању бели дудова и неговању свилени буба]] * [[Пут лицејских питомаца (Jестаственичког одељења) по Србији године 1863. : из путн. бележака целе експедиције]] [[Категорија:Коста Поповић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] q92bgnvabmn7ht2o67t19f96t5eh45m 0 54692 122561 2022-08-02T00:10:41Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Једно вече | одељак= | аутор= Коста Поповић | преводилац= | година= 1860 | белешке= }} <poem> Већ је сунце село, Ветрић тихо пири, По јестаству целу Слатки покој шири. Са плавога неба Звезда трепти зрачна, И већ ет… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Једно вече | одељак= | аутор= Коста Поповић | преводилац= | година= 1860 | белешке= }} <poem> Већ је сунце село, Ветрић тихо пири, По јестаству целу Слатки покој шири. Са плавога неба Звезда трепти зрачна, И већ ето спеши Ноћна тавна, мрачна! Да л’ ће душа моја У овоме миру Покој, нектар, наћи, У сласти кондиру?... Сунце свагда седа, И опет се диже. Али моја душа Нигда миру ближе. </poem> '''7. Маја 1860.''' == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 7, стр. 84. {{ЈВ-аутор|Коста Поповић|1864}} [[Категорија:Коста Поповић]] noi42ipsei02frit3n9yoyrdw0qrk5w 0 54693 122564 2022-08-02T09:55:33Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Раставља нас судбина | одељак= | аутор= Саво Ст. Рачета | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Зар баш тако? Па нека буде нека... кад већ другаче није, Престајем да се надам, нит’ срце ће да бије Са вјером… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Раставља нас судбина | одељак= | аутор= Саво Ст. Рачета | преводилац= | година= 1894 | белешке= }} <poem> Зар баш тако? Па нека буде нека... кад већ другаче није, Престајем да се надам, нит’ срце ће да бије Са вјером у љепши час... И даље неће оно Пратити своју срч... те ''љубави'' кристалном сузом Пролазећ’ и ноћ и дан, У дружби са својом музом Преклињат азуран свод: да се оствари сан ''Куцња му најслађег''. Ал’ опет не! Трпјети ће оно још, срч своју пратити — хој!... Без вјере и без нада шчекати посљедњи бој — Одсудан шчекати трен! И тек ће оно да мре... Строшено ''љубављу том''... без срчи, створна живота јест, Ко̂ станац доломљен кам Ил’ досушен у гори бријест... Силом последње искре — лизнув’ ''љубаван'' план... ''Куцња му последњег''! — </poem> == Извор == 1894. Босанска вила. Година девета, број 19, стр. 202. {{ЈВ-аутор|Саво Ст. Рачета|1933}} [[Категорија:Саво Ст. Рачета]] 98a6hs5owjgtfz7y97a0ivy7zqv8tt2 0 54694 122566 2022-08-02T10:00:10Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ја сам био... | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1894 | белешке= }} <poem> Ја сам био тужан тако, Па у тузи шта сам знао Но све тајне срца млада Славују сам испричао. Ни мислио нисам тада Да је злобна и та… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ја сам био... | одељак= | аутор= Светозар Ћоровић | година= 1894 | белешке= }} <poem> Ја сам био тужан тако, Па у тузи шта сам знао Но све тајне срца млада Славују сам испричао. Ни мислио нисам тада Да је злобна и та прица, Ни мислио нисам тада Да ће бити издајица. Ал’ он оде па лагано На прозор ти мали паде, И у пјесми исприча ти Моју тугу, моје јаде... Па сад знадем што се на ме Смјешиш увјек злобно тако, — Дознала си тајне моје — Сада ти се смијат’ лако. </poem> == Извор == 1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 19, стр. 293. {{ЈВ-аутор|Светозар Ћоровић|1919}} [[Категорија:Светозар Ћоровић]] 55tmpmbm0obsr31dcvivz7riz2yj4f3