Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 9956 122626 101598 2022-08-03T22:04:30Z Гибаничар 3659 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki == Књиге == * [[Свето писмо/Постање|Постање]] * ... == Српски преводи Библије неограничени заштитом ауторских права == *[[Стари завјет (Даничић)|Стари завет у преводу Ђуре Даничића]] (оригинална ијекавица, 1867) *[[Стари завет (Даничић)|Стари завет у преводу Ђуре Даничића]] (осавремењен, екавица) *[[Нови завјет (Караџић)|Нови завет у преводу Вука Стефановића Караџића]] (оригинална ијекавица, 1847) *[[Нови завет (Караџић)|Нови завет у преводу Вука Стефановића Караџића]] (осавремењен, екавица) *[[Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ|Псалтир у препеву Огњеслава Утјешеновића-Острожинског]] (1868) *[[Јеванђеље по Матеју (Анђелковић)|Јеванђеље по Матеју у преводу проте Милоша Анђелковића]] (1908) *[[Библија (Томислав Дретар)|Васељенска Библија]] - превод Томислава Дретара *[[Библија (Бакотић)|Свето писмо у преводу Луја Бакотића]] (1933) *[[Нови завет (Стевановић)|Нови завет у преводу проте Димитрија Стевановића]] (1934) *[[Нови завет (Чарнић)|Нови завет у преводу др Емилијана Чарнића]] (1973) *[[Псалтир (Чарнић)|Псалтир у преводу др Емилијана Чарнића]] (1979) *[[Псалтир светог пророка и цара Давида|Псалтир у преводу Јеромонаха Дамаскина]] (2013) ==Спољашње везе== *[https://pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&search= Нови завет, званични превод Српске православне цркве] *[http://www.rastko.rs/bogoslovlje/delo/10094 Стари завет у преводу Ђуре Даничића] *[http://wwwyu.com/web/ Нови завет у преводу Емилијана Чарнића] *[https://books.google.rs/books?id=NKQMAAAAIAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false Нови завет писан предвуковком азбуком, превод Атанасија Стојковића] * [https://srpski.global.bible/bible/ccae70e924e03490-01/GEN.1?fbclid=IwAR19lmdjnaWPCAID1sK0Eld6WO1jFpv9PuSTtiPnM7zX_JTL4-oeSzhNLMI Стари завет у преводу проф. др Драгана Милина] [[Категорија:Хришћанство]] ca40w4wsel58jsdraka1zidvz0ir1ue 0 15898 122615 122580 2022-08-03T16:21:23Z 88.207.63.38 /* СЦЕНА ДРУГА */ wikitext text/x-wiki {{заглавље | наслов = Ромео и Јулија | аутор = Виљем Шекспир | претходна= | следећа = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]] | година = 1597 | белешке = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}} '''Ликови''': *Владарска лоза Вероне **'''Кнез Ескало''' је владар Вероне **'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом **'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ *Породица Капулет **'''Капулет''' је старешина породице Капулет **'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет **'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик **'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак **'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка **'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав **'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета *Породица Монтаги **'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги **'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги **'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик **'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ **'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве *Остали **'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда **'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија **'''Апотекар''' продаје отров Ромеу **'''Хор''' пева прологе првог и другог чина == ПРВИ ЧИН == === ПРОЛОГ === ::''(Улази Хор.)'' '''ХОР''' :Две куће истог угледа у тој :лепој Верони, где се радња збива, :из древне мржње почињу нов бој, :те грађанска рука грађанску крв лива. :Несрећне утробе тих непријатеља :родише кобно заљубљених двоје, :који сахранише мржњу родитеља :само преко болне, тужне смрти своје. :Страшни ток ове љубави што гине, :коју гнев њихових родитеља прати, :што се најзад гаси смрћу деце њине, :у двочасовној игри ћемо дати. :Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума :да ће грешке драме поправити глума. ::''(Оде.)'' === СЦЕНА ПРВА === :'''''Верона. Трг.''''' ::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и'' ::''штитовима.)'' '''САМСОН''' :Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве. '''ГРЕГОРИО''' :Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени. '''САМСОН''' :Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве. '''ГРЕГОРИО''' :Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче. '''САМСОН''' :Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то. '''ГРЕГОРИО''' :Али те није лако покренути у борбу. '''САМСОН''' :Покренуће ме какав Монтагијев пас. '''ГРЕГОРИО''' :Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар :значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може :значити да бежиш. '''САМСОН''' :Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто :да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид. '''ГРЕГОРИО''' :То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида. '''САМСОН''' :Тако је; и зато се жене, као слабије,<ref>Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)</ref> увек притиска- :ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати :зида, а његове девојке притискивати уза зид. '''ГРЕГОРИО''' :Али свађа је само између наших господара и нас, њи- :хових људи.<ref>Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.</ref> '''САМСОН''' :Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу- :дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати. '''ГРЕГОРИО''' :Опљачкати девојке? '''САМСОН''' :Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће :благо. Схвати то у ком хоћеш смислу. '''ГРЕГОРИО''' :Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле. '''САМСОН''' :Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а :зна се да сам ја приличан комад меса. '''ГРЕГОРИО''' :Добро је што ниси риба<ref>Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си женско био би непривлачан.</ref>, а да си то, био би сув и не- :укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- :тагијеве куће. ::''(Долазе Аврам и Валтазар.)'' '''САМСОН''' :Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за- :штити леђа. '''ГРЕГОРИО''' :Како! Окренућеш леђа и побећи? '''САМСОН''' :Не бој се за мене. '''ГРЕГОРИО''' :Доиста нећу; али се бојим због себе. '''САМСОН''' :Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека :они почну. '''ГРЕГОРИО''' :Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате :како им је воља. '''САМСОН''' :Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће, :ако отрпе, бити срамота за њих. '''АВРАМ''' :Показујете ли ви нама шипак, господине? '''САМСОН''' :Ја заиста показујем шипак, господине. '''АВРАМ''' :Показујете ли ви нама шипак, господине? '''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)'' :Је ли закон на нашој страни ако кажем да? '''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)'' :Не. '''САМСОН''' :Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи- :не; али ја показујем ншпак, господине. '''ГРЕГОРИО''' :Тражите ли ви свађу, господине? '''АВРАМ''' :Свађу, господине! Не, господине. '''САМСОН''' :Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу- :жим исто тако доброг господара као и ви. '''АВРАМ''' :Али не бољег. '''САМСОН''' :Па, господине. ::''(Долази Бенволио.)'' '''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)'' :Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара. '''САМСОН''' :Да, бољега, господине. '''АВРАМ''' :Лажете! '''САМСОН''' :Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави :онај свој ударац. ::''(Боре се.)'' '''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)'' :Раздвојите се будале! ::''(Прилази Тибалт.)'' '''ТИБАЛТ''' :Шта, мачујеш се с плашљивим слугама? :Окрени це. Бенволио, види :своју смрт. '''БЕНВОЛИО''' :Ја само одржавам мир. :Врати мач, или га употреби сад :да заједио ове људе развадимо. '''ТИБАЛТ''' :Замахујеш мачем, а причаш о миру! :Мрзим ту реч као што мрзим пакао, :Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо! ::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;'' ::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.'' ::''са тојагама и копљима, и један официр.)'' '''ОФИЦИР''' :Буџе, копља, убојне секире! :Ударајте! Удрите по њима :Доле Капулети, доле Монтагији! ::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.'' ::''и грофица Капулет.)'' '''КАПУЛЕТ''' :Каква је то граја? Дајте ми мој мач! :Хеј! '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Штаку. штаку! Зашто тражиш мач! '''КАПУЛЕТ''' :Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. ::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' '''МОНТАГИ''' :Ниткове Капулете! :Што ме држиш? Пусти ме да идем. '''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' :Ни корака даље; тражиш ђавола. ::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' '''КНЕЗ''' :Бунтовни поданици, душмани нашег мира, :што суседском крвљу челик скрнавите! :‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, :што гасите ватру кобног беса свог :црвеним извором из сопствених вена, :стављам вас на муке ако не баците :из крвавих руку то оружје зло. :Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. :Три окршаја грађанска, зачета :твојим увредама, стари Капулете, :и твојим, Монтаги, три пута су већ :нарушавала мир наших улица :и нагнала старе грађане веронске :да одбаце своје красно достојанство :и, заведени вашом злобном мржњом, :да старим рукама витлају са старим :мачевима што је рђа попала. :Ако јој једанпут покварите ред :улицама нашим, ви ћете платити :животом својим нарушени мир. :Разиђите се, а ти, Капулете, :пођи са мном; ти, Монтаги, дођи :по подне у Стари град,<ref>Стари град је мала тврђава у близини Вероне.</ref> седиште нашег :суда, да сазнаш даљу нам одлуку. :Још једном, под претњом смрћу, одлазите. ::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' '''МОНТАГИ''' :Ко опет заметну стару кавгу ту? :Реци ми, синовче, јеси л' био ту :кад је то почело? '''БЕНВОЛИО''' :Овде су се слуге :ваше и вашег противника тукле :кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. :Тог тренутка дође плаховити Тибалт :са голим мачем, па ми засу уши, :изазивањима, и завитла њим :изнад главе, секућ ваздух, што му тад, :неповређен тиме, презриво зазвижда. :Док смо се борили, све је више њих :прилазило у бој обема странама; :ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. '''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' :Виде ли Ромеа? Врло ми је мило :што њега у тој гужви није било. '''БЕНВОЛИО''' :На један час, госпо, пре но свето сунце :извири кроз златни прозор истока, :немирни дух ме изагна у шетњу :пољем, и тамо, у гају јаворовом, :на западној страни града, видех вашег :сина у раној шетњи. Псфох њему; :али ме он спази, замаче у честар; :а ја, мерећи жељу његову :сопственом жељом да останем сам :на неком месту где никога нема, :јер и сетном себи био сам сувишан,<ref>Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.</ref> :пођох својим путем. али не за њим. :И тако се радо уклоних од оног :који је радо побего од мене. '''МОНТАГИ''' :Често је јутром виђан како тамо :сузама росу зоре повећава, :додајући својим уздасима :облацима нове облаке. Ал' чим би :сунце што све ведри почело да склања :завесе тамне с одра Ауроре,<ref>Аурора је римска богиња зоре.</ref> :тужни син ми бежи од светлости кући, :закључава се сам у својој соби, :затвара прозорске капке и претвара :лепу светлост дана у вештачку ноћ. :Црн и кобан биће исход ове сете, :ако јој здрав савет узрок не омете. '''БЕНВОЛИО''' :Племенити стриче, знаш ли узрок тај? '''МОНТАГИ''' :Нити знам нит' могу од њега да дознам. '''БЕНВОЛИО''' :Јеси ли га икад искушаво ти? '''МОНТАГИ''' :И ја и многи моји пријатељи. :Ал' он је једини саветник свог срца, :и, колико је то добро, ја не знам. :Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако :испитивање и свако откриће :неприступачан као пупољак :нагрижен црвом пре но што је своје :мирисно лишће ширио ваздуху, :и лепоту своју посветио сунцу. :Да ми је да дознам откуд туга та, :како бих је радо излечио ја. ::''(Долази Ромео.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Ево га. Молим вас уклонте се сада, :а ја ћу дознати узрок тога јада. '''МОНТАГИ''' :Срећан ти останак, да би једном доспо :до истине праве. Хајдемо сад, госпо. ::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Доброј'тро, рођаче. '''РОМЕО''' :Је л' дан тако млад? '''БЕНВОЛИО''' :Тек изби девет. '''РОМЕО''' :Часе дужи јад. :Да л' то мој отац оде тако брзо? '''БЕНВОЛИО''' :Да. А какав јад то дужи часове :Ромеу? '''РОМЕО''' :Немам то што их скраћује. '''БЕНВОЛИО''' :У љубави си? '''РОМЕО''' :Ван‐ '''БЕНВОЛИО''' :Ван љубави? '''РОМЕО''' :Ван милости сам оне коју волим. '''БЕНВОЛИО''' :Вај, што је љубав, мада нежна вида, :тиранска и груба кад је окусимо? '''РОМЕО''' :Вај, зашто љубав, мада слепа лута, :у наша срца увек нађе пута! :Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој :био овде? Али ћути, знам већ све. :То је дело мржње, а љубави више. :О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо :прожета љубављу! О, све што си прво :из ничега створено! О, сетно лакоумље, :лакрдијо тужна, безлични хаосе :на изглед лепих облика! Оловно :перо, блистави диме, хладна ватро, :болесно здравље, стално будни сне, :и све што није али ипак јесте.<ref>Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.</ref> :Па и ја осећам љубави у себи, :мада тим на љубав наишао не би'.<ref>Заљубљен сам, али ми на љубав није одговорено љубљвљу.</ref> :Смејеш ли се? '''БЕНВОЛИО''' :плакао. :Не, рођаче, пре бих '''РОМЕО''' :Добро срце моје, зашто? '''БЕНВОЛИО''' :Због потиштености доброг срца твог. '''РОМЕО''' :И то је злочин љубави. Због мог :јада у грудима осећам бол лош, :а ти га том тугом увећаваш још; :љубав коју имаш према мени сад :чини да је већи мој превелик јад. :Љубав је дим створен паром уздисаја; :али, подстакнута,<ref>Кад се на љубав одговори љубављу.</ref> она има сјаја :ватре у очима заљубљених; али :уцвељена кад је, то су суза вали. :И још? Умна лудост, сласти које значе :живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. '''БЕНВОЛИО''' :Полако, и ја ћу поћи куда и ти. :Ако ме оставиш, увређен ћу бити. '''РОМЕО''' :Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја :Ромео, он је негде ко то зна! '''БЕНВОЛИО''' :Реци ми право коју волиш. '''РОМЕО''' :Што, :зар да ти морам пројецати то? '''БЕНВОЛИО''' :Не, али реци збиљски ко је она? '''РОМЕО''' :Тражи збиљски да ти пише завештање :болесник, па му погоршаваш стање. :Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. '''БЕНВОЛИО''' :Погодио сам да си ти заљубљен. '''РОМЕО''' :Добар си стрелац! А лепа је она :коју волим. '''БЕНВОЛИО''' :Лепа мета се, рођаче, :погоди најбрже. '''РОМЕО''' :Погодио ниси. :Аморове<ref>Амор је бог љубави.</ref> стреле не могу да ране :ону која има сву памет Дијане,<ref>Дијана је богиња чедности.</ref> :и наоружана непробојним штитом :чедности. живи нерањена тим :слабим, дечјим луком.<ref>Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.</ref> Она не подлеже :опсади љубавних речи, нит' допушта :сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће :недра злату што и светице заведе. :Богата лепотом, она је сирота, :јер ће с њом умрети и њена лепота. '''БЕНВОЛИО''' :То значи на вечну чедност се зарекла. '''РОМЕО''' :Да, и штедећи је, траћи што је стекла. :Због строгости њене када тако ради :лепота ће њена умрети од глади, :на потомство неће бити пренесена. :Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. :Да блаженство стече, у очај ме баца; :неће љубав, ја сам лик живог мртваца. :Због завета тог, кад већ морам рећи. '''БЕНВОЛИО''' :Чуј ме, заборави да мислиш на њу. '''РОМЕО''' :Научи ме да заборавим мислити. '''БЕНВОЛИО''' :Па дај слободе својим очима; :посматрај друге лепоте. '''РОМЕО''' :Тако бих :још више ценио красоту њену ову. :Срећне маске што љубе лик лепих :дама, црнином својом више још :на белину што крију подсећају. :"Ослепљени никад не заборавља :драгоцено благо изгубљеног вида. :Покажи ми даму лепу неизмерно?" :па ће ме њена лепота подсећати :на ону која лепотом надмаша :и ту лепотицу. Збогом остај сад; :забораву се научити нећу. '''БЕНВОЛИО''' :Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ДРУГА === :'''''Верона. Улица.''''' ::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)'' '''КАПУЛЕТ''' :Али Монтаги је под истом обавезом :и под претњом исте казне ко и ја; :а сматрам да за старце као ми :није тако тешко да одрже мир. '''ПАРИС''' :Обојица сте часни и угледни; :штета што сте дуго живели у кавзи. :Али сад, мој грофе, шта мислите ви :о мојој просидби? '''КАПУЛЕТ''' :Оно што сам реко: :Моја кћи је туђа још за свет, још није :напунила четрнаест година. :Нека још два лета у поносу свену :док видимо да је сазрела за жену. '''ПАРИС''' :И млађе од ње већ су срећне мајке. '''КАПУЛЕТ''' :Прерано удате прерано су старе. :Земља ми прогута моје наде све :сем ње, која ми је последње потомче. :Али јој приђите, Парисе, па нека :заволи вас; моја воља ће да чека :на оно само што је драго њој; :њен избор ће бити и благослов мој. :Вечерас дајем давнашње весеље :и гозбу за своје миле пријатеље, :па дођите да им увећате број; :од оних најдражих бићете гост мој. :У мом скромном дому видећете звезде :лепше од небеских светиљки да језде. :Сласт коју бујни младићи осете :кад гиздави април нагази на пете :хроме зиме, и ви имаћете тамо, :окружени женским пупољцима само. :Чујте све, видите, заволите ви :од њих многих, где ће бити ми и кћи, :најзаслужнију што ће за вас бити :и једина. Хајте са мном. ::''(Слузи.)'' :А сад и ти, :момче, по лепој Верони свуд зађи :па сваког што је забележен нађи, :и реци свима још у списку том :да су добродошли у мој дом. ::''(Капулет и Парис одлазе.)'' '''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' :Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је :да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са :својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са :својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су :имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ :на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! ::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Па, човече, један пламен други гута, :један бол се само другим болом спута; :ако те вртење у круг онесвести, :обратно се врти, да дођеш до свести. :Спас од једног други јад нам наговести; :око неком другом болешћу зарази, :па отрова старог ишчезнуће трази. '''РОМЕО''' :Боквичин је лист изврстан за то. '''БЕНВОЛИО''' :За шта, молим те? '''РОМЕО''' :За сломљену гњат. '''БЕНВОЛИО''' :Ромео, јеси ли ти луд? '''РОМЕО''' :Нисам луд, :али сам везан чвршће од лудака, :у тамницу стрпан, затворен без хране, :шибан и мучен.<ref>Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.</ref> ‐ Добро вече, момче. '''СЛУГА''' :Добро вече. Молим, господине, знате л' :читати? '''РОМЕО''' :Да, свој удес у свом јаду. '''СЛУГА''' :Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, :можете ли прочитати све што видите? '''РОМЕО''' :Могу, ако знам слова и језик. '''СЛУГА''' :Поштено сте рекли; збогом да сте. ::''(Окрене се да пође.)'' '''РОМЕО''' :Чекај, момче, умем да читам. ::''(Чита.)'' :„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ :селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ :ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ :цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова :жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ :њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ :лена." Лепа дружина. Куда је позвана? '''СЛУГА''' :Горе. '''РОМЕО''' :Где? '''СЛУГА''' :На вечеру у нашој кући. '''РОМЕО''' :У чијој кући? '''СЛУГА''' :Мога господара. '''РОМЕО''' :Заиста то је требало прво да те питам. '''СЛУГА''' :Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, :богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ :лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. ::''(Оде.)'' '''БЕНВОЛИО''' :На Капулетовој старој гозби тој :са обожаваним лепотицама свим :из Вероне вечераће она :коју ти волиш, лепа Розалина. :Иди тамо, и непристрасна ока :сравни њено лице са лицима другим :на која ти будем указао ја, :и видећеш да ти, кад заједно стану, :лабудица твоја наличи на врану. '''РОМЕО''' :Кад побожна вера мог вида изрече :ту лаж, нек ми ватра од суза испече :очи, те сјајне кривоверке праве, :које сузе нису могле да удаве. :Лепше од моје драге? Свевидеће :сунце никад равне њој видети неће. '''БЕНВОЛИО''' :Ех, изгледала ти лепа кад у том :часу ни једне није било с њом, :па си с оба ока њом мерио њу. :Ал, на тим кристалним теразијама ту :измери драгу с другом што ти ја :покажем како на тој гозби сја, :па ће та што ти је сад тако ванредна :бити лепушкаста девојчица једна. '''РОМЕО''' :Ићи ћу, али не ради те оцене, :већ да чар драге усхићава мене. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ТРЕЋА === :'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.''''' ::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)'' '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Дадиљо, где ми је кћи? Позови је. '''ДАДИЉА''' :Девичанства ми од дванајст година, :рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро! :Побогу, где је та дева? Јулија! ::''(Улази Јулија.)'' '''ЈУЛИЈА''' :Шта је? Ко зове? '''ДАДИЉА''' :Твоја мајка. '''ЈУЛИЈА''' :Мајко, :ево ме; шта хоћеш? '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Ево шта. Дадиљо, :изиђи за часак, морамо насамо :да говоримо. Дадиљо, врати се, :предомислих се, чућеш и ти наш :разговор. Ти знаш да ми је кћи већ :лепо стасала. '''ДАДИЉА''' :Знам јој године у сат. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Још нема четрнајст. '''ДАДИЉА''' :Ја ћу се кладити :у мојих четрнаест зуба - мада имам, :на моју жалост, само четири - :да нема још четрнаест. Кол’ко је :до Ивањдана? '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Дан ил’ два више од две недеље. '''ДАДИЉА''' :Па, више ил’ мање; од свих дана баш :уочи самог Ивањдана пуни :четрнаесту. Сузана и она :- бог да прости све хришћанске душе - :беху вршњаке; али Сузану ми :узе бог; била је предобра за мене; :али, ко што рекох, уочи Ивањдана :напуниће она четрнаест, :памтим добро. Сад је једанајст година :од земљотреса, кад сам је одбила :од сисе - нећу заборавити то - :баш оног дана од свих у години. :Сису сам пеленом била намазала :и села на сунце под голубарником. :Господар и ви сте били у Мантови - :добро се сећам. Ал’ као што рекох, :кад она оцети на мојој брадавици :пелен, и окуси његову горчину, :слатка се лудица - да сте је видели! - :намршти тад и разгневи на сису. :Голубарник се у тај мах затресе, :и непотребно би казати: бежи! :Од тог времена је једанајст година. :Тада је већ могла да стоји сасвим сама, :па, крста ми, да трчкара и гегуца :унаоколо. Баш дан раније :разбила је чело, и тад је мој муж :- бог да га прости,био је весељак - :подиже и рече: „Сад падаш на лице, :је ли? А кад будеш паметнија, :падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?” :А на то, тако ми богородице, :лепо враголче престаде да плаче :и одговори: „Да.” И гле, сад се :ето та шала већ обистињава. :Вере ми, да живим хиљад’ година :памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?” :Како је упита, а лепа лудица :престаде да плаче и одговори: „Да.” '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Та, доста с тиме, молим те, ућути. '''ДАДИЉА''' :Добро, госпо, ал’ се морам насмејати :кад помислим да је престала да плаче :и рекла: „Да.” А, богме, имала је :на челу чворугу ко младе коке јаје; :јако се ударила и плакала је горко; :а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице, :је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа; :хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем :и рече: „Да.” '''ЈУЛИЈА''' :Престани и ти једном, :молим те, дадо. '''ДАДИЉА''' :Ућутаћу, сврших. :Бог те благословио! Била си, најлепша :беба коју сам икад дојила. :Да доживим да те видим удату, :па друго ништа не бих желела. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :О тој удаји сам баш и хтела сад :да говорим. Реци ми, кћери Јулија, :да ли би волела да се удаш већ? '''ЈУЛИЈА''' :То је част о којој и не сањам ја. '''ДАДИЉА''' :Част! Да те нисам само ја дојила. :рекла бих да си с млеком посисала :и сву мудрост. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Размисли о удаји сад. :И млађе од тебе овде у Верони, :угледне госпе, постале су мајке. :По мом рачуну, била сам баш твојих :година кад сам те родила.<ref>Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.</ref> И кратко, :витешки Парис тражи твоју руку. '''ДАДИЉА''' :Човек је, млада госпо! Такав човек :каквог у свету - ко од воска лик. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Веронско лето нема такав цвет. '''ДАДИЉА''' :Он јесте цвет; вере ми, прави цвет. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Шта ти кажем? Би ли могла волети :племића овог? Видећеш га сад, :вечерас на гозби. Прочитај му књигу :лица, пронађи задовољство што је :пером лепоте исписано ту; :осмотри на њему складне црте ове :како једна другој дају чари нове; :а што у тој књизи не буде ти јасно, :његове ће очи изразити гласно. :Савршенству свеске те љубави јаком, :тог дивног младића невезаног браком :треба само повез. Риби треба вода, :а лепом да се лепа ћена дода. :У очима многих књига славу стиче :кад јој златне копче стежу златне приче. :Ти ћеш с њим делити све чари што има, :и с њим, умањена нећеш бити њима. '''ДАДИЉА''' :Не мања, но већа; свака жена расте :од мужа. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Да л’ ти се допада, пре свега, :Парисова љубав? '''ЈУЛИЈА''' :Ја ћу радо њега :гледати, видим ли да ме баш широка :наклоност такне. Ал’ стреле мог ока :никада неће одлетети даље :од места куда их твој пристанак шаље. ::''(Улази слуга.)'' '''СЛУГА''' :Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу, :питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи- :њи,<ref>Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.</ref> све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо- :лим вас дођите одмах. '''ГРОФИЦА''' :Да! ::''(Слуга одлази.)'' :Парис те чека. '''ДАДИЉА''' :Ти ћеш, дете, моћи :данима срећним дати срећне ноћи. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ЧЕТВРТА === :'''''Верона. Улица.''''' ::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,'' ::''носиоцима буктиња и другима.)'' '''РОМЕО''' :Да ли да се говором извинимо, :или да уђемо и без избињења?<ref>Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.</ref> '''БЕНВОЛИО''' :Таква многоглгољивост није :више у моди. За улазак наш :не треба ни Амор<ref>Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.</ref> везаних очију, :с лажним татарским луком од прутића, :што плаши госпе као страшило, :ни пролог, учен напамет, а речен :тихо за шаптачем. Нека нас оцене :како им драго; ми ћемо отмено :поиграти с њима и отићи. '''РОМЕО''' :Дај ми буктињу; нисам за играње, :јер сам невесео; бићу лучоноша.<ref>Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.</ref> '''МЕРКУЦИО''' :Не, врли Ромео, мораш играти. '''РОМЕО''' :Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди :ко лаке обуће, а моја је душа :од олова, па ме за земљу прикива, :те не могу маћи. '''МЕРКУЦИО''' :Ти си заљубљен. :Позајми од Амора крила, па се вини :ван обичног скока. '''РОМЕО''' :Сувише ме тешко :рани његова стрела да бих мого :узлетети му на лаким крилима; :окован сам, не могу да се дигнем :над својим јадом, већ тонем под тешким :бременом љубави. '''МЕРКУЦИО''' :Потонеш ли у њу, :оптеретићеш је; сувише си тежак :за тако нежну ствар. '''РОМЕО''' :Је л’ љубав нежна? :Она је прегруба, пресурова, :одвећ осиона, боде ко трн. '''МЕРКУЦИО''' :Ако је љубав груба према теби, :буди и ти тако спрам љубави груб; :боди је кад боде, па ћеш је тад ти :свладати. Дај маску да сакријем лик. ::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)'' :Маска на маску!<ref>И лице је маска.</ref> Не. мари кад око :радознало спази ругобу, јер ће тад :уместо мене маска да црвени. '''БЕНВОЛИО''' :Хајд, закуцајмо, уђимо унутра, :и нек’ свак’ сместа заигра од нас. '''РОМЕО''' :Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње :лака срца милују нехатну :рогозину<ref>У оно доба под је био покривен рогозином.</ref> својим петама, а ја ћу :држати се старинске пословице: :Ко држи светиљку, тај једино види. :Најпаметније је напустити игру :кад буде у јеку. '''МЕРКУЦИО''' :Ех, пандурова је реч: :Буди мудар и невидљив као миш. :Ако си заглибљен, ми ћемо те већ :извући из кала ил’ да простиш ти, :из љубави, где си запо до ушију. :Хајдемо, горимо свеће и по дану. '''РОМЕО''' :Није тако. '''МЕРКУЦИО''' :Мислим, господине, :да оклевајући трошимо начисто :буктиње своје, а то ти је исто :као да их неко ни дању не штеди. :Добру нам мисао схвати; то ти среди :пет пута више но пет чула сад. '''РОМЕО''' :Добра је и моја мисо била тад, :да одемо на маскараду само; :па ипак, није мудро ићи тамо. '''МЕРКУЦИО''' :А што, сме ли се питати? '''РОМЕО''' :Сањао сам :један сан прошле ноћи. '''МЕРКУЦИО''' :Па и ја сам. '''РОМЕО''' Шта? '''МЕРКУЦИО''' :Да сањач често истину не мари. '''РОМЕО''' :Док спава и сања истините ствари. '''МЕРКУЦИО''' :Видим да је краљица Маб била :код тебе.<ref>Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.</ref> Она је вилинска бабица, :не већа но ахат прстена на прсту :одборника; спрега ситних патуљака :вози је преко носева спавача. :Празна лешникова љуска су јој кола :што их направи веверица или :стари црв - ти вилински колари :од незапамћених времена; паоци :точкова су од паукових ногу, :арњеви су од крила скакавчевих, :штранге танка влакна паукове мреже, :амови провидни зраци месечине; :бичаље јој од попчева ребарца, :а бич од танке жице свилене. :Њен је кочијаш мајушни комарац :у сивој ливреји, ни пола толики :ко округли црвић иглом извађен :из каквог лењог прста девојачког.<ref>Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.</ref> :И у тој дивоти из ноћи у ноћ :она кроз мозак заљубљених јури, :и они сањају о љубави тад; :или преко колена дворана, :те одмах почну сањати клањање; :ил’ преко прстију адвоката који :стане сањати о шићару свом; :ил’ госпама преко усана, те оне :сањају пољупце; ал’ им гневна Маб :често унакази уста, јер им дах :заудара на слаткише. Каткад :претрчи преко носа дворанину, :те сања да њуши неку молбу двору. :Дође, и репом барског прасета :заспалом пароху заголица нос, :те он сања онда нову парохију. :Некад се вози вајниковим вратом :и он сања сечу противничких глава, :продоре, заседе, и шпанске мачеве,<ref>Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.</ref> :и пехаре дубоке ко бунари. :А тад му она ушима забубња; :он се на то тргне, пробуди, опсује :уплашен једну молитву ил’ две,<ref>Да би одвратио зло од себе.</ref> :па опет заспи. И та иста Маб :ноћу плете коњске гриве, а прљаву, :чупаву косу прси у чворове :вилинске, па кад се они размрсе, :то слути неку велику несрећу.<ref>Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.</ref> :То је та вештица што гњави девојке :кад на леђима леже, и прва их :учи да лако носе децу када :постанз жене и затрудне. Она - '''РОМЕО''' :Ћути, ћути, Меркуцио, ћути! :Говориш којешта. '''МЕРКУЦИО''' :Да, јер говорим :о сновима, деци доконога мозга, :рођеној из таште уобразиље, :несуштаствене као ваздух сам, :и несталније од ветра што часом :милује ледне груди севера, :а часом, расрђен, дуне отуда :и окрене своје лице росном југу. '''БЕНВОЛИО''' :Тај ће ветар канда одувати нас :од нашег смера, гозба је у току, :и, чини ми се, стићи ћемо доцкан. '''РОМЕО''' :Бојим се прерано, јер ми душа слути :да ће неки исход, у звездама скривен, :кобно почети с данашњим весељем :и бедном животу у мојим грудима :превременом смрћу окончати рок. :Ал’ онај што држи крму мог живота :нека управља и мојом судбином. :Напред, орни момци! '''БЕНВОЛИО''' :У добоше сад! ::''(Марширају у кућу.)'' === СЦЕНА ПЕТА === :'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.''''' ::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и ::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)'' '''ПРВИ СЛУГА''' :Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се :погордио за ношење дрвених тањира.<ref>У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.</ref> Зар он да брише :дрвену чинију! '''ДРУГИ СЛУГА''' :Кад се добро понашање стави у руке једног или два :човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар. '''ПРВИ СЛУГА''' :Носи те столице преклапуше, склони орманче за по- :суђе,<ref>Орманче са сребрним посуђем.</ref> пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене :парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да :пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро! '''ТРЕЋИ СЛУГА'''<ref>Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.</ref> :Ево нас, друже готови смо. '''ПРВИ СЛУГА''' :Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве- :ликој соби. '''ЧЕТВРТИ СЛУГА''' :Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве- :село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак. ::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима, ::''идући у сусрет маскама.)'' '''КАПУЛЕТ''' :Здраво, господо! Госпе чије прсте :не пеку жуљеви играће с вама. :Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас :одрећи да игра? За ону што буде :оклевала ја ћу се заклети :да има жуљеве. Улових вас, а? :Добро ми дошли, господо!<ref>Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.</ref> Некад сам :и ја носио маску и умео :шапутати уву лепе госпе оно :што јој је годило. Али то је прошло; :беше му, беше! Добро сте ми дошли, :господо! Засвирајте музиканти сад. :Места, места! Направите места; :играјте, девојке! ::''(Музика. Игра.)'' :Светлости још момци! :Дигните столове, угасите ватру :у дворани је претопло. Но, ова :забава ненадно добро испаде. :Дè седи, седи, добри рођаче :Капулете, за тебе и мене :прохујали су дани играња. :Колико је откако смо ти :и ја последњи пут били под маском? '''ДРУГИ КАПУЛЕТ''' :Богородице ми, тридесет година. '''КАПУЛЕТ''' :Шта, човече! Нема толико, не, нема :толико. Од Лућентијеве свадбе, :ма колико да су близу Духови, :има тек неких двадесет пет лета, :а тада смо били под маскама. '''ДРУГИ КАПУЛЕТ''' :Више, више; син му је старији, :господине, има му и тридесет већ. '''КАПУЛЕТ''' :Ма, шта ми причаш? Његов син је био :непунолетан пре две-три године. '''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)'' :Ко је она госпа која краси руку :онога витеза? '''СЛУГА''' :Не знам, господине. '''РОМЕО''' ''(за себе)'' :О, буктињу учи да појача пламен! :У ноћи блиста као драги камен :о уву Арапке. Да постане чија :одвећ је лепа; изнад света сија :високо. Као голубица снежна :у јату врана, и она је нежна :међ’ другама својим. Када се повуку :од игре, гледаћу да додиром рýку, :моју руку њеном посветим. Јесам ли :волео? Виде, опореци сâм, :јер праву лепоту тек од ноћас знам. '''ТИБАЛТ''' :Овај је, по гласу, некакав Монтаги. :Донеси ми мач мој. ::''(Његов паж одлази.)'' :Зар је овај роб :смео, скривен фантастичном маском, :да дође овамо и да се подсмева :и руга нашој свечаности, је л’? :Тако ми части и порекла мог, :не сматрам грехом да убијем тог :ниткова. '''КАПУЛЕТ''' :Шта је! Што праскаш, шурачићу? '''ТИБАЛТ''' :Ово је душманин Монтаги, мој течо. :Та хуља је дошла из пркоса амо, :да се руга нашој свечаности само. '''КАПУЛЕТ''' :Је ли то млади Ромео? '''ТИБАЛТ''' :Дâ, онај :нитков Ромео. '''КАПУЛЕТ''' :Умири се, врли :шурачићу, остави га на миру. :Он се понаша ко исправан племић; :и, право рећи, Верона га хвали :као доброга, учтивог младића. :Не бих ни за благо целог овог града :да му се ма каква увреда нанесе, :у моме дому. Зато буди стрпљив, :не обзири се на њ. То ми је воља, :па ако је поштујеш, остани :уљудан, престани са прштењем тим, :јер то се на овој гозби не пристоји. '''ТИБАЛТ''' :Пристоји се кад је такав нитков гост. :Нећу га овде трпети. '''КАПУЛЕТ''' :Ал, мораш. :Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја. :Јесам ја господар овде или ти? :Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум? :Зар међ’ гостима да дижеш узбуну? :Нуто делије да замеће кавгу. '''ТИБАЛТ''' :Па, течо, то је срамота. '''КАПУЛЕТ''' :Гле, гле. :Дà дрска дерана! Срамота је, је ли? :Та игра те може опећи. Знам ја :шта ћу с тобом. Мени се противиш! :Заиста је време да те опаметим. :- Браво, браво, децо!<ref>Ове речи су упућене гостима.</ref> - Безобразниче, иди, :смири се, или - Још свећа, још свећа! :Срам те било! Ја ћу умирити тебе. - :Весело, младежи! '''ТИБАЛТ''' :Принудно стрпљење :и гнев мој у мени воде борбу, те ми :цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али :то што је уљезу томе слатко сад :претвориће се у најгори јад. ::''(Оде.)'' '''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)'' :Ако ми ту свету икону скрнави :недостојна рука, ја ћу радо знати :да откајем; као поклоници прави, :усне ће пољупцем грешни додир спрати. '''ЈУЛИЈА''' :Хаџијо добри<ref>Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.</ref> рука крива није, :јер то је знак само побожности мирне, :и пољубац је светога хаџије :кад својом руком руку свеца дирне. '''РОМЕО''' :Зар хаџија, светац нема усне своје? '''ЈУЛИЈА''' :Има их, ал’ да се молитви приводе. '''РОМЕО''' :Па нек се усне од руку не двоје, :светице мила. Оне те сад моле :допусти им ово, да се вера права :у очајање горко не упути. '''ЈУЛИЈА''' :Икона ћути и кад услишава. '''РОМЕО''' :Плод молбе своје берем онда; ћути, :усна твоја скида грех са уста моји’. ::''(Пољуби је.<ref>У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.</ref>)'' '''ЈУЛИЈА''' :Грех усана твојих сад на мојим стоји.<ref>Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)</ref> '''РОМЕО''' :Грех с усана мојих! Да преступа слатка! :Врати ми грех мој. ::''(Пољуби је.)'' '''ЈУЛИЈА''' :Како љубиш дивно. '''ДАДИЉА''' :Госпођице, мајка вас на једну реч зове. '''РОМЕО''' :Ко је њена мајка? '''ДАДИЉА''' :Госпа куће ове, :момче. Добра госпа, мудра и честита. :Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш :разговарали. Ко је узме, кажем, :добиће велики мираз. '''РОМЕО''' :Је ли она :Капулетова? Цена претерана! :Мој живот ће бити у руци душмана. '''БЕНВОЛИО''' :Хајдемо другови, забави је крај. '''РОМЕО''' :Тим ми је, на жалост, већи немир тај. '''КАПУЛЕТ''' :Не, господо, немојте још ићи; :Малу закуску спремићемо сад. ::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)'' :Је ли баш тако? Онда хвала свима. :Хвала вам, честита господо; лаку ноћ. :Буктиња још дајте. - А сад у постељу. ::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)'' :Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем. ::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)'' '''ЈУЛИЈА''' :Ходи амо, дадо. Ко је онај племић? '''ДАДИЉА''' :Син и наследник старог Тиберија. '''ЈУЛИЈА''' :Ко је онај што баш сада излази? '''ДАДИЉА''' :То је, мислим, млади Петручио. '''ЈУЛИЈА''' :А онај за њим што не хте играти? '''ДАДИЉА''' :Не знам. '''ЈУЛИЈА''' :Иди, питај за његово има. ::''(За себе.)'' :Ако је ожењен, онда ми је гроб :постеља брачна. '''ДАДИЉА''' :Име му Ромео, :он је Монтаги, јединац је син :вашега великог непријатеља. '''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)'' :Љубав ми из мржње моје ниче јасно! :Прерано га видех и познадох касно. :Кобан ће бити љубави ми плод, :јер морам волети душманинов род. '''ДАДИЉА''' :Шта је то, шта је? '''ЈУЛИЈА''' :Стих који научих :малочас од једног играча - опрости. ::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)'' '''ДАДИЉА''' :Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости. ::''(Одлазе.)'' == ДРУГИ ЧИН == === ПРОЛОГ === ::''(Улази Хор.)'' '''ХОР'''<ref>Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.</ref> :Сад стара чежња на постељи мре, :нова љубав њено наследство сад тражи; :она за коју хтеде мрети пре :крај Јулије нема више своје дражи. :Сад Ромео опет вољен је и воли, :обоје очима опчињени сјајним; :за душманком вајном њега жудња боли, :она сласт љубави куша путем тајним. :Сматран душманином, он нема згоду ту :да јој свој љубавни завет јавно каже; :а њој што воли њега ко он њу :залуду очи свог драгана траже. :Страст им даје моћи, а време помаже :да крајњи бол само крајњом слашћу блаже. ::''(Оде.)'' === СЦЕНА ПРВА === :'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред''''' :'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види''''' :'''''горњи прозор.''''' ::''(Долази Ромео.)'' '''РОМЕО''' :Куда даље, кад ми је срце ту? :Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.<ref>Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.</ref> ::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе'' ::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Ромео мој, рођаче Ромео! '''МЕРКУЦИО''' :Мудар је он, па се, живота ми мог, :искрао кући да легне. '''БЕНВОЛИО''' :Овуда :отрчао је и прескочио :баштенски зид. Зови га, Меркуцио. '''МЕРКУЦИО''' :Зваћу га ко да призивам духове. :Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти! :Појави се у виду уздаха; :реци само један слик, и ја ћу бити :задовољан; узвикну „вај мени!” :Прозбори „љубави”, „голубице!” реци :торокуши Венери лепу реч :за слепог јој сина, наследника, :младог, голишавог Купидона<ref>У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”</ref> што је :тако вешто погодио стрелом :краља Коуфетјуа,<ref>Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.</ref> да се заљубио :у девојку која је процила. :Не чује, не миче се, нити се одзива. :Тај јадник је мртав, морам га призвати :бајалицом. Заклињем те светлим :Розалининим очима и њеним :високим челом и руменом усном, :мајушним стопалом или прàвом ногом, :дрхтавом бутином и оближњим местом, :појави нам се у обличју свом!<ref>Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.</ref> '''БЕНВОЛИО''' :Ако те чује, биће љут на тебе. '''МЕРКУЦИО''' :То га не може љутити. Ја бих га :раздражио кад бих призивао :у круг његове. даме неки дух :чудан, па да стоји тамо док га она :не положи и он не клоне од њених :чини; то би збиља сушта пакост била. :Моје призивање часно је, поштено; :у име његове драге је га само :призивам да се појави. '''БЕНВОЛИО''' :Хајдемо! :Он се сакрио у ово дрвеће :и хоће да буде влажној ноћи друг. :Љубав му је слепа, воли таму клету. '''МЕРКУЦИО''' :Слепа љубав никад не погађа мету. :Сад он седи под неком мушмулом :и жели да му драга оно воће :што девојке уз смех зову мушмулом, :па да му у крило падне. О, Ромео, :да је напрсла, и тако даље још, :а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ, :Ромео. Идем ја у свој креветац. :Ова пољска ми је постеља прехладна :за спавање. Хоћемо ли? '''БЕНВОЛИО''' :Хајд’мо. :Залуд је тражит оног што не жели :да пронађен буде ни од свога друга. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ДРУГА === :'''''Верона. Капулетов врт.''''' ::''(Ромео ступа напред.)'' '''РОМЕО''' :Ко рањен није рањеном се руга.<ref>Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.</ref> ::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)'' :Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај? :Гле, то је исток, а Јулија сунце. :Устани, лепо сунце, и дотуци :завидљиву луну, већ бледу од једа :што си ти, њена дева,<ref>Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.</ref> много лепша. :Немој јој више бити пратиља, :јер је завидљива. Одежда је њених :весталки зелене, болешљиве боје.<ref>Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.</ref> :Само је лỳде<ref>Оне које су луде, те остану неудате.</ref> носе: одбаци је :Ево ми, драге,<ref>До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.</ref> ево љубави. :О кад би то знала! Она говори, :ал’ не каже нхшта. Но шта мари! :Око јој говори, њему одговарам. :Дрзак сам, она не говори мени. :Две најлепше звезде на небеском своду, :Одлазећ некуд, моле очи њене :да трепере у њиним сферама :до њиног повратка. Шта би било да су :те очи тамо, а оне у њеној :глави? Сјај би њеног лица постидео :те звезде онако као свећу дан. :Њене би очи зрачиле с небеса :кроз простор тако да би птице све :запевале мислећ да је прошла ноћ. :Гле како образ наслања на руку! :Да сам рукавица да дирнем образ тај! '''ЈУЛИЈА''' :Вај! '''РОМЕО'''''(за себе)'' :Она говори. О, говори опет, :анђеле светли, јер блисташ нада мном :у овој ноћи ко крилати гласник :задивљеним очима смртника, :што га затурене главе посматрају :кад узјаше на споре облаке :и једри грудима ваздуха. '''ЈУЛИЈА''' :Ромео, :о, Ромео! Зашто си Ромео? :Одреци се оца и одбаци име; :ил’, ако нећеш, буди ми заклети :драган, па ја нећу бити више :Капулетова. '''РОМЕО'''''(за себе)'' :Да л’ да слушам још :ил’ да одговорим? '''ЈУЛИЈА''' :Непријатељ мој :то је твоје име. Ти би био ти :и кад не би био Монтаги. О буди :неко друго име! Шта је то Монтаги? :То није рука, нога, ни мишица, :ни лице, нити ма шта од човека. :Шта садржи име? Ружа би давала :слатки мирис, па ма како је ми звали. :И Ромео би, и да се не зове :тако, задржао своје савршенство :и без тог имена. Ромео, одбаци :то име што није део тебе сама, :па сам сва твоја. '''РОМЕО''' :Хватам те за реч. :Назови ме драгим, и бићу поново :крштен; одсада нисам Ромео. '''ЈУЛИЈА''' :Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи, :докучио мојих тајних мисли ток? '''РОМЕО''' :Не знам како ћу се именом казати, :светитељко мила. Име је то мрско :мени, јер је оно непријатељ твој. :Да је написано, ја бих га поцепо. '''ЈУЛИЈА''' :Моје уши нису улице ни сто :речи с твог језика, а већ му знам звук. :Зар ниси Ромео и Монтаги ти? '''РОМЕО''' :Ни једно, лепа, ако су ти мрски. '''ЈУЛИЈА''' :Реци како си дошао овамо, :и зашто? Зидови врта су високи, :тешки за прелаз, а с обзиром ко си, :за тебе је ово место сама смрт, :ако те ту хађе какав рођак мој. '''РОМЕО''' :На лаким крилима љубави сам зид :прелетео; јер камене међе :не могу никад задржати љубав; :а што љубав може, она то и сме. :Рођаци твоји препрека ми нису. '''ЈУЛИЈА''' :Ако те они виде, убиће те. '''РОМЕО''' :Вај, већа опасност у оку је твом :него у двадесет њихових мачева. :Погледај ме мило, па ме мржња њина :не може ранити. '''ЈУЛИЈА''' :Не бих за сав свет :волела да те спазе. '''РОМЕО''' :Ноћни плашт :скрива ме добро од ока њиховог. :Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту; :боље да ме њина мржња убије :но да ме без твоје љубави смрт штеди. '''ЈУЛИЈА''' :Ко ти је овамо показао пут? '''РОМЕО''' :Љубав; она ме је подстакла да трагам. :Дала ми је савет, а ја очи њој. :Нисам морепловац, ал’ да си далеко :ко обала коју запљускује :најдаље море, ја бих запловио :на срећу ради таквог блага. '''ЈУЛИЈА''' :Знаш, :да ми на лице маску ставља ноћ, :иначе би ми девојачка румен :облила образе што си чуо шта сам :говорила ноћас. Радо бих се ја :држала навике, радо реч порекла. :Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам, :рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч. :Ал’ и заклет можеш постати неверан. :На љубавничка кривоклетства, кажу, :доброћудно се смеје Јупитер.<ref>Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.</ref> :Племенити Ромео, искрено :реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам :брзо освојена, мрштићу се, па ћу :јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”, :мада иначе не бих за сав свет. :Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена :исувише, па би могао мислити :да сам локоумна; ал’ веруј, племићу, :вернија ћу бити од тих што се боље :праве уздржљивим. Била бих и ја :уздржљивија, признајем, да ниси :пре него приментих чуо ову страсну :исповест моје верне љубави. :Опрости, и лаком заносу не придај :предају што ти тамна откри ноћ. === СЦЕНА ТРЕЋА === === СЦЕНА ЧЕТВРТА === === СЦЕНА ПЕТА === === СЦЕНА ШЕСТА === == ТРЕЋИ ЧИН == === СЦЕНА ПРВА === === СЦЕНА ДРУГА === === СЦЕНА ТРЕЋА === === СЦЕНА ЧЕТВРТА === === СЦЕНА ПЕТА === == ЧЕТВРТИ ЧИН == === СЦЕНА ПРВА === === СЦЕНА ДРУГА === === СЦЕНА ТРЕЋА === === СЦЕНА ЧЕТВРТА === === СЦЕНА ПЕТА === == ПЕТИ ЧИН == === СЦЕНА ПРВА === === СЦЕНА ДРУГА === === СЦЕНА ТРЕЋА === == НАПОМЕНЕ == {{референце}} [[de:Romeo und Julia]] [[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]] [[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]] [[es:Romeo y Julieta]] [[fr:Roméo et Juliette]] [[hu:Romeo és Júlia]] [[pl:Romeo i Julia]] [[ro:Romeo și Julieta]] [[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]] [[Категорија:Виљем Шекспир]] sgje745koczamkxpenfjf23fdx5wv1f 122616 122615 2022-08-03T16:45:17Z 88.207.63.38 /* СЦЕНА ДРУГА */ wikitext text/x-wiki {{заглавље | наслов = Ромео и Јулија | аутор = Виљем Шекспир | претходна= | следећа = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]] | година = 1597 | белешке = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}} '''Ликови''': *Владарска лоза Вероне **'''Кнез Ескало''' је владар Вероне **'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом **'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ *Породица Капулет **'''Капулет''' је старешина породице Капулет **'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет **'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик **'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак **'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка **'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав **'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета *Породица Монтаги **'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги **'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги **'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик **'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ **'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве *Остали **'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда **'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија **'''Апотекар''' продаје отров Ромеу **'''Хор''' пева прологе првог и другог чина == ПРВИ ЧИН == === ПРОЛОГ === ::''(Улази Хор.)'' '''ХОР''' :Две куће истог угледа у тој :лепој Верони, где се радња збива, :из древне мржње почињу нов бој, :те грађанска рука грађанску крв лива. :Несрећне утробе тих непријатеља :родише кобно заљубљених двоје, :који сахранише мржњу родитеља :само преко болне, тужне смрти своје. :Страшни ток ове љубави што гине, :коју гнев њихових родитеља прати, :што се најзад гаси смрћу деце њине, :у двочасовној игри ћемо дати. :Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума :да ће грешке драме поправити глума. ::''(Оде.)'' === СЦЕНА ПРВА === :'''''Верона. Трг.''''' ::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и'' ::''штитовима.)'' '''САМСОН''' :Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве. '''ГРЕГОРИО''' :Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени. '''САМСОН''' :Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве. '''ГРЕГОРИО''' :Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче. '''САМСОН''' :Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то. '''ГРЕГОРИО''' :Али те није лако покренути у борбу. '''САМСОН''' :Покренуће ме какав Монтагијев пас. '''ГРЕГОРИО''' :Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар :значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може :значити да бежиш. '''САМСОН''' :Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто :да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид. '''ГРЕГОРИО''' :То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида. '''САМСОН''' :Тако је; и зато се жене, као слабије,<ref>Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)</ref> увек притиска- :ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати :зида, а његове девојке притискивати уза зид. '''ГРЕГОРИО''' :Али свађа је само између наших господара и нас, њи- :хових људи.<ref>Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.</ref> '''САМСОН''' :Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу- :дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати. '''ГРЕГОРИО''' :Опљачкати девојке? '''САМСОН''' :Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће :благо. Схвати то у ком хоћеш смислу. '''ГРЕГОРИО''' :Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле. '''САМСОН''' :Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а :зна се да сам ја приличан комад меса. '''ГРЕГОРИО''' :Добро је што ниси риба<ref>Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си женско био би непривлачан.</ref>, а да си то, био би сув и не- :укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- :тагијеве куће. ::''(Долазе Аврам и Валтазар.)'' '''САМСОН''' :Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за- :штити леђа. '''ГРЕГОРИО''' :Како! Окренућеш леђа и побећи? '''САМСОН''' :Не бој се за мене. '''ГРЕГОРИО''' :Доиста нећу; али се бојим због себе. '''САМСОН''' :Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека :они почну. '''ГРЕГОРИО''' :Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате :како им је воља. '''САМСОН''' :Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће, :ако отрпе, бити срамота за њих. '''АВРАМ''' :Показујете ли ви нама шипак, господине? '''САМСОН''' :Ја заиста показујем шипак, господине. '''АВРАМ''' :Показујете ли ви нама шипак, господине? '''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)'' :Је ли закон на нашој страни ако кажем да? '''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)'' :Не. '''САМСОН''' :Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи- :не; али ја показујем ншпак, господине. '''ГРЕГОРИО''' :Тражите ли ви свађу, господине? '''АВРАМ''' :Свађу, господине! Не, господине. '''САМСОН''' :Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу- :жим исто тако доброг господара као и ви. '''АВРАМ''' :Али не бољег. '''САМСОН''' :Па, господине. ::''(Долази Бенволио.)'' '''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)'' :Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара. '''САМСОН''' :Да, бољега, господине. '''АВРАМ''' :Лажете! '''САМСОН''' :Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави :онај свој ударац. ::''(Боре се.)'' '''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)'' :Раздвојите се будале! ::''(Прилази Тибалт.)'' '''ТИБАЛТ''' :Шта, мачујеш се с плашљивим слугама? :Окрени це. Бенволио, види :своју смрт. '''БЕНВОЛИО''' :Ја само одржавам мир. :Врати мач, или га употреби сад :да заједио ове људе развадимо. '''ТИБАЛТ''' :Замахујеш мачем, а причаш о миру! :Мрзим ту реч као што мрзим пакао, :Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо! ::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;'' ::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.'' ::''са тојагама и копљима, и један официр.)'' '''ОФИЦИР''' :Буџе, копља, убојне секире! :Ударајте! Удрите по њима :Доле Капулети, доле Монтагији! ::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.'' ::''и грофица Капулет.)'' '''КАПУЛЕТ''' :Каква је то граја? Дајте ми мој мач! :Хеј! '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Штаку. штаку! Зашто тражиш мач! '''КАПУЛЕТ''' :Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. ::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' '''МОНТАГИ''' :Ниткове Капулете! :Што ме држиш? Пусти ме да идем. '''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' :Ни корака даље; тражиш ђавола. ::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' '''КНЕЗ''' :Бунтовни поданици, душмани нашег мира, :што суседском крвљу челик скрнавите! :‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, :што гасите ватру кобног беса свог :црвеним извором из сопствених вена, :стављам вас на муке ако не баците :из крвавих руку то оружје зло. :Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. :Три окршаја грађанска, зачета :твојим увредама, стари Капулете, :и твојим, Монтаги, три пута су већ :нарушавала мир наших улица :и нагнала старе грађане веронске :да одбаце своје красно достојанство :и, заведени вашом злобном мржњом, :да старим рукама витлају са старим :мачевима што је рђа попала. :Ако јој једанпут покварите ред :улицама нашим, ви ћете платити :животом својим нарушени мир. :Разиђите се, а ти, Капулете, :пођи са мном; ти, Монтаги, дођи :по подне у Стари град,<ref>Стари град је мала тврђава у близини Вероне.</ref> седиште нашег :суда, да сазнаш даљу нам одлуку. :Још једном, под претњом смрћу, одлазите. ::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' '''МОНТАГИ''' :Ко опет заметну стару кавгу ту? :Реци ми, синовче, јеси л' био ту :кад је то почело? '''БЕНВОЛИО''' :Овде су се слуге :ваше и вашег противника тукле :кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. :Тог тренутка дође плаховити Тибалт :са голим мачем, па ми засу уши, :изазивањима, и завитла њим :изнад главе, секућ ваздух, што му тад, :неповређен тиме, презриво зазвижда. :Док смо се борили, све је више њих :прилазило у бој обема странама; :ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. '''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' :Виде ли Ромеа? Врло ми је мило :што њега у тој гужви није било. '''БЕНВОЛИО''' :На један час, госпо, пре но свето сунце :извири кроз златни прозор истока, :немирни дух ме изагна у шетњу :пољем, и тамо, у гају јаворовом, :на западној страни града, видех вашег :сина у раној шетњи. Псфох њему; :али ме он спази, замаче у честар; :а ја, мерећи жељу његову :сопственом жељом да останем сам :на неком месту где никога нема, :јер и сетном себи био сам сувишан,<ref>Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.</ref> :пођох својим путем. али не за њим. :И тако се радо уклоних од оног :који је радо побего од мене. '''МОНТАГИ''' :Често је јутром виђан како тамо :сузама росу зоре повећава, :додајући својим уздасима :облацима нове облаке. Ал' чим би :сунце што све ведри почело да склања :завесе тамне с одра Ауроре,<ref>Аурора је римска богиња зоре.</ref> :тужни син ми бежи од светлости кући, :закључава се сам у својој соби, :затвара прозорске капке и претвара :лепу светлост дана у вештачку ноћ. :Црн и кобан биће исход ове сете, :ако јој здрав савет узрок не омете. '''БЕНВОЛИО''' :Племенити стриче, знаш ли узрок тај? '''МОНТАГИ''' :Нити знам нит' могу од њега да дознам. '''БЕНВОЛИО''' :Јеси ли га икад искушаво ти? '''МОНТАГИ''' :И ја и многи моји пријатељи. :Ал' он је једини саветник свог срца, :и, колико је то добро, ја не знам. :Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако :испитивање и свако откриће :неприступачан као пупољак :нагрижен црвом пре но што је своје :мирисно лишће ширио ваздуху, :и лепоту своју посветио сунцу. :Да ми је да дознам откуд туга та, :како бих је радо излечио ја. ::''(Долази Ромео.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Ево га. Молим вас уклонте се сада, :а ја ћу дознати узрок тога јада. '''МОНТАГИ''' :Срећан ти останак, да би једном доспо :до истине праве. Хајдемо сад, госпо. ::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Доброј'тро, рођаче. '''РОМЕО''' :Је л' дан тако млад? '''БЕНВОЛИО''' :Тек изби девет. '''РОМЕО''' :Часе дужи јад. :Да л' то мој отац оде тако брзо? '''БЕНВОЛИО''' :Да. А какав јад то дужи часове :Ромеу? '''РОМЕО''' :Немам то што их скраћује. '''БЕНВОЛИО''' :У љубави си? '''РОМЕО''' :Ван‐ '''БЕНВОЛИО''' :Ван љубави? '''РОМЕО''' :Ван милости сам оне коју волим. '''БЕНВОЛИО''' :Вај, што је љубав, мада нежна вида, :тиранска и груба кад је окусимо? '''РОМЕО''' :Вај, зашто љубав, мада слепа лута, :у наша срца увек нађе пута! :Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој :био овде? Али ћути, знам већ све. :То је дело мржње, а љубави више. :О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо :прожета љубављу! О, све што си прво :из ничега створено! О, сетно лакоумље, :лакрдијо тужна, безлични хаосе :на изглед лепих облика! Оловно :перо, блистави диме, хладна ватро, :болесно здравље, стално будни сне, :и све што није али ипак јесте.<ref>Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.</ref> :Па и ја осећам љубави у себи, :мада тим на љубав наишао не би'.<ref>Заљубљен сам, али ми на љубав није одговорено љубљвљу.</ref> :Смејеш ли се? '''БЕНВОЛИО''' :плакао. :Не, рођаче, пре бих '''РОМЕО''' :Добро срце моје, зашто? '''БЕНВОЛИО''' :Због потиштености доброг срца твог. '''РОМЕО''' :И то је злочин љубави. Због мог :јада у грудима осећам бол лош, :а ти га том тугом увећаваш још; :љубав коју имаш према мени сад :чини да је већи мој превелик јад. :Љубав је дим створен паром уздисаја; :али, подстакнута,<ref>Кад се на љубав одговори љубављу.</ref> она има сјаја :ватре у очима заљубљених; али :уцвељена кад је, то су суза вали. :И још? Умна лудост, сласти које значе :живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. '''БЕНВОЛИО''' :Полако, и ја ћу поћи куда и ти. :Ако ме оставиш, увређен ћу бити. '''РОМЕО''' :Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја :Ромео, он је негде ко то зна! '''БЕНВОЛИО''' :Реци ми право коју волиш. '''РОМЕО''' :Што, :зар да ти морам пројецати то? '''БЕНВОЛИО''' :Не, али реци збиљски ко је она? '''РОМЕО''' :Тражи збиљски да ти пише завештање :болесник, па му погоршаваш стање. :Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. '''БЕНВОЛИО''' :Погодио сам да си ти заљубљен. '''РОМЕО''' :Добар си стрелац! А лепа је она :коју волим. '''БЕНВОЛИО''' :Лепа мета се, рођаче, :погоди најбрже. '''РОМЕО''' :Погодио ниси. :Аморове<ref>Амор је бог љубави.</ref> стреле не могу да ране :ону која има сву памет Дијане,<ref>Дијана је богиња чедности.</ref> :и наоружана непробојним штитом :чедности. живи нерањена тим :слабим, дечјим луком.<ref>Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.</ref> Она не подлеже :опсади љубавних речи, нит' допушта :сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће :недра злату што и светице заведе. :Богата лепотом, она је сирота, :јер ће с њом умрети и њена лепота. '''БЕНВОЛИО''' :То значи на вечну чедност се зарекла. '''РОМЕО''' :Да, и штедећи је, траћи што је стекла. :Због строгости њене када тако ради :лепота ће њена умрети од глади, :на потомство неће бити пренесена. :Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. :Да блаженство стече, у очај ме баца; :неће љубав, ја сам лик живог мртваца. :Због завета тог, кад већ морам рећи. '''БЕНВОЛИО''' :Чуј ме, заборави да мислиш на њу. '''РОМЕО''' :Научи ме да заборавим мислити. '''БЕНВОЛИО''' :Па дај слободе својим очима; :посматрај друге лепоте. '''РОМЕО''' :Тако бих :још више ценио красоту њену ову. :Срећне маске што љубе лик лепих :дама, црнином својом више још :на белину што крију подсећају. :"Ослепљени никад не заборавља :драгоцено благо изгубљеног вида. :Покажи ми даму лепу неизмерно?" :па ће ме њена лепота подсећати :на ону која лепотом надмаша :и ту лепотицу. Збогом остај сад; :забораву се научити нећу. '''БЕНВОЛИО''' :Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ДРУГА === :'''''Верона. Улица.''''' ::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)'' '''КАПУЛЕТ''' :Али Монтаги је под истом обавезом :и под претњом исте казне ко и ја; :а сматрам да за старце као ми :није тако тешко да одрже мир. '''ПАРИС''' :Обојица сте часни и угледни; :штета што сте дуго живели у кавзи. :Али сад, мој грофе, шта мислите ви :о мојој просидби? '''КАПУЛЕТ''' :Оно што сам реко: :Моја кћи је туђа још за свет, још није :напунила четрнаест година. :Нека још два лета у поносу свену :док видимо да је сазрела за жену. '''ПАРИС''' :И млађе од ње већ су срећне мајке. '''КАПУЛЕТ''' :Прерано удате прерано су старе. :Земља ми прогута моје наде све :сем ње, која ми је последње потомче. :Али јој приђите, Парисе, па нека :заволи вас; моја воља ће да чека :на оно само што је драго њој; :њен избор ће бити и благослов мој. :Вечерас дајем давнашње весеље :и гозбу за своје миле пријатеље, :па дођите да им увећате број; :од оних најдражих бићете гост мој. :У мом скромном дому видећете звезде :лепше од небеских светиљки да језде. :Сласт коју бујни младићи осете :кад гиздави април нагази на пете :хроме зиме, и ви имаћете тамо, :окружени женским пупољцима само. :Чујте све, видите, заволите ви :од њих многих, где ће бити ми и кћи, :најзаслужнију што ће за вас бити :и једина. Хајте са мном. ::''(Слузи.)'' :А сад и ти, :момче, по лепој Верони свуд зађи :па сваког што је забележен нађи, :и реци свима још у списку том :да су добродошли у мој дом. ::''(Капулет и Парис одлазе.)'' '''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' :Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је :да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са :својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са :својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су :имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ :на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! ::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Па, човече, један пламен други гута, :један бол се само другим болом спута; :ако те вртење у круг онесвести, :обратно се врти, да дођеш до свести. :Спас од једног други јад нам наговести; :око неком другом болешћу зарази, :па отрова старог ишчезнуће трази. '''РОМЕО''' :Боквичин је лист изврстан за то. '''БЕНВОЛИО''' :За шта, молим те? '''РОМЕО''' :За сломљену гњат. '''БЕНВОЛИО''' :Ромео, јеси ли ти луд? '''РОМЕО''' :Нисам луд, :али сам везан чвршће од лудака, :у тамницу стрпан, затворен без хране, :шибан и мучен.<ref>Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.</ref> ‐ Добро вече, момче. '''СЛУГА''' :Добро вече. Молим, господине, знате л' :читати? '''РОМЕО''' :Да, свој удес у свом јаду. '''СЛУГА''' :Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, :можете ли прочитати све што видите? '''РОМЕО''' :Могу, ако знам слова и језик. '''СЛУГА''' :Поштено сте рекли; збогом да сте. ::''(Окрене се да пође.)'' '''РОМЕО''' :Чекај, момче, умем да читам. ::''(Чита.)'' :„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ :селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ :ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ :цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова :жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ :њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ :лена." Лепа дружина. Куда је позвана? '''СЛУГА''' :Горе. '''РОМЕО''' :Где? '''СЛУГА''' :На вечеру у нашој кући. '''РОМЕО''' :У чијој кући? '''СЛУГА''' :Мога господара. '''РОМЕО''' :Заиста то је требало прво да те питам. '''СЛУГА''' :Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, :богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ :лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. ::''(Оде.)'' '''БЕНВОЛИО''' :На Капулетовој старој гозби тој :са обожаваним лепотицама свим :из Вероне вечераће она :коју ти волиш, лепа Розалина. :Иди тамо, и непристрасна ока :сравни њено лице са лицима другим :на која ти будем указао ја, :и видећеш да ти, кад заједно стану, :лабудица твоја наличи на врану. '''РОМЕО''' :Кад побожна вера мог вида изрече :ту лаж, нек ми ватра од суза испече :очи, те сјајне кривоверке праве, :које сузе нису могле да удаве. :Лепше од моје драге? Свевидеће :сунце никад равне њој видети неће. '''БЕНВОЛИО''' :Ех, изгледала ти лепа кад у том :часу ни једне није било с њом, :па си с оба ока њом мерио њу. :Ал, на тим кристалним теразијама ту :измери драгу с другом што ти ја :покажем како на тој гозби сја, :па ће та што ти је сад тако ванредна :бити лепушкаста девојчица једна. '''РОМЕО''' :Ићи ћу, али не ради те оцене, :већ да чар драге усхићава мене. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ТРЕЋА === :'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.''''' ::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)'' '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Дадиљо, где ми је кћи? Позови је. '''ДАДИЉА''' :Девичанства ми од дванајст година, :рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро! :Побогу, где је та дева? Јулија! ::''(Улази Јулија.)'' '''ЈУЛИЈА''' :Шта је? Ко зове? '''ДАДИЉА''' :Твоја мајка. '''ЈУЛИЈА''' :Мајко, :ево ме; шта хоћеш? '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Ево шта. Дадиљо, :изиђи за часак, морамо насамо :да говоримо. Дадиљо, врати се, :предомислих се, чућеш и ти наш :разговор. Ти знаш да ми је кћи већ :лепо стасала. '''ДАДИЉА''' :Знам јој године у сат. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Још нема четрнајст. '''ДАДИЉА''' :Ја ћу се кладити :у мојих четрнаест зуба - мада имам, :на моју жалост, само четири - :да нема још четрнаест. Кол’ко је :до Ивањдана? '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Дан ил’ два више од две недеље. '''ДАДИЉА''' :Па, више ил’ мање; од свих дана баш :уочи самог Ивањдана пуни :четрнаесту. Сузана и она :- бог да прости све хришћанске душе - :беху вршњаке; али Сузану ми :узе бог; била је предобра за мене; :али, ко што рекох, уочи Ивањдана :напуниће она четрнаест, :памтим добро. Сад је једанајст година :од земљотреса, кад сам је одбила :од сисе - нећу заборавити то - :баш оног дана од свих у години. :Сису сам пеленом била намазала :и села на сунце под голубарником. :Господар и ви сте били у Мантови - :добро се сећам. Ал’ као што рекох, :кад она оцети на мојој брадавици :пелен, и окуси његову горчину, :слатка се лудица - да сте је видели! - :намршти тад и разгневи на сису. :Голубарник се у тај мах затресе, :и непотребно би казати: бежи! :Од тог времена је једанајст година. :Тада је већ могла да стоји сасвим сама, :па, крста ми, да трчкара и гегуца :унаоколо. Баш дан раније :разбила је чело, и тад је мој муж :- бог да га прости,био је весељак - :подиже и рече: „Сад падаш на лице, :је ли? А кад будеш паметнија, :падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?” :А на то, тако ми богородице, :лепо враголче престаде да плаче :и одговори: „Да.” И гле, сад се :ето та шала већ обистињава. :Вере ми, да живим хиљад’ година :памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?” :Како је упита, а лепа лудица :престаде да плаче и одговори: „Да.” '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Та, доста с тиме, молим те, ућути. '''ДАДИЉА''' :Добро, госпо, ал’ се морам насмејати :кад помислим да је престала да плаче :и рекла: „Да.” А, богме, имала је :на челу чворугу ко младе коке јаје; :јако се ударила и плакала је горко; :а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице, :је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа; :хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем :и рече: „Да.” '''ЈУЛИЈА''' :Престани и ти једном, :молим те, дадо. '''ДАДИЉА''' :Ућутаћу, сврших. :Бог те благословио! Била си, најлепша :беба коју сам икад дојила. :Да доживим да те видим удату, :па друго ништа не бих желела. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :О тој удаји сам баш и хтела сад :да говорим. Реци ми, кћери Јулија, :да ли би волела да се удаш већ? '''ЈУЛИЈА''' :То је част о којој и не сањам ја. '''ДАДИЉА''' :Част! Да те нисам само ја дојила. :рекла бих да си с млеком посисала :и сву мудрост. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Размисли о удаји сад. :И млађе од тебе овде у Верони, :угледне госпе, постале су мајке. :По мом рачуну, била сам баш твојих :година кад сам те родила.<ref>Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.</ref> И кратко, :витешки Парис тражи твоју руку. '''ДАДИЉА''' :Човек је, млада госпо! Такав човек :каквог у свету - ко од воска лик. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Веронско лето нема такав цвет. '''ДАДИЉА''' :Он јесте цвет; вере ми, прави цвет. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Шта ти кажем? Би ли могла волети :племића овог? Видећеш га сад, :вечерас на гозби. Прочитај му књигу :лица, пронађи задовољство што је :пером лепоте исписано ту; :осмотри на њему складне црте ове :како једна другој дају чари нове; :а што у тој књизи не буде ти јасно, :његове ће очи изразити гласно. :Савршенству свеске те љубави јаком, :тог дивног младића невезаног браком :треба само повез. Риби треба вода, :а лепом да се лепа ћена дода. :У очима многих књига славу стиче :кад јој златне копче стежу златне приче. :Ти ћеш с њим делити све чари што има, :и с њим, умањена нећеш бити њима. '''ДАДИЉА''' :Не мања, но већа; свака жена расте :од мужа. '''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ''' :Да л’ ти се допада, пре свега, :Парисова љубав? '''ЈУЛИЈА''' :Ја ћу радо њега :гледати, видим ли да ме баш широка :наклоност такне. Ал’ стреле мог ока :никада неће одлетети даље :од места куда их твој пристанак шаље. ::''(Улази слуга.)'' '''СЛУГА''' :Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу, :питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи- :њи,<ref>Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.</ref> све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо- :лим вас дођите одмах. '''ГРОФИЦА''' :Да! ::''(Слуга одлази.)'' :Парис те чека. '''ДАДИЉА''' :Ти ћеш, дете, моћи :данима срећним дати срећне ноћи. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ЧЕТВРТА === :'''''Верона. Улица.''''' ::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,'' ::''носиоцима буктиња и другима.)'' '''РОМЕО''' :Да ли да се говором извинимо, :или да уђемо и без избињења?<ref>Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.</ref> '''БЕНВОЛИО''' :Таква многоглгољивост није :више у моди. За улазак наш :не треба ни Амор<ref>Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.</ref> везаних очију, :с лажним татарским луком од прутића, :што плаши госпе као страшило, :ни пролог, учен напамет, а речен :тихо за шаптачем. Нека нас оцене :како им драго; ми ћемо отмено :поиграти с њима и отићи. '''РОМЕО''' :Дај ми буктињу; нисам за играње, :јер сам невесео; бићу лучоноша.<ref>Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.</ref> '''МЕРКУЦИО''' :Не, врли Ромео, мораш играти. '''РОМЕО''' :Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди :ко лаке обуће, а моја је душа :од олова, па ме за земљу прикива, :те не могу маћи. '''МЕРКУЦИО''' :Ти си заљубљен. :Позајми од Амора крила, па се вини :ван обичног скока. '''РОМЕО''' :Сувише ме тешко :рани његова стрела да бих мого :узлетети му на лаким крилима; :окован сам, не могу да се дигнем :над својим јадом, већ тонем под тешким :бременом љубави. '''МЕРКУЦИО''' :Потонеш ли у њу, :оптеретићеш је; сувише си тежак :за тако нежну ствар. '''РОМЕО''' :Је л’ љубав нежна? :Она је прегруба, пресурова, :одвећ осиона, боде ко трн. '''МЕРКУЦИО''' :Ако је љубав груба према теби, :буди и ти тако спрам љубави груб; :боди је кад боде, па ћеш је тад ти :свладати. Дај маску да сакријем лик. ::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)'' :Маска на маску!<ref>И лице је маска.</ref> Не. мари кад око :радознало спази ругобу, јер ће тад :уместо мене маска да црвени. '''БЕНВОЛИО''' :Хајд, закуцајмо, уђимо унутра, :и нек’ свак’ сместа заигра од нас. '''РОМЕО''' :Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње :лака срца милују нехатну :рогозину<ref>У оно доба под је био покривен рогозином.</ref> својим петама, а ја ћу :држати се старинске пословице: :Ко држи светиљку, тај једино види. :Најпаметније је напустити игру :кад буде у јеку. '''МЕРКУЦИО''' :Ех, пандурова је реч: :Буди мудар и невидљив као миш. :Ако си заглибљен, ми ћемо те већ :извући из кала ил’ да простиш ти, :из љубави, где си запо до ушију. :Хајдемо, горимо свеће и по дану. '''РОМЕО''' :Није тако. '''МЕРКУЦИО''' :Мислим, господине, :да оклевајући трошимо начисто :буктиње своје, а то ти је исто :као да их неко ни дању не штеди. :Добру нам мисао схвати; то ти среди :пет пута више но пет чула сад. '''РОМЕО''' :Добра је и моја мисо била тад, :да одемо на маскараду само; :па ипак, није мудро ићи тамо. '''МЕРКУЦИО''' :А што, сме ли се питати? '''РОМЕО''' :Сањао сам :један сан прошле ноћи. '''МЕРКУЦИО''' :Па и ја сам. '''РОМЕО''' Шта? '''МЕРКУЦИО''' :Да сањач често истину не мари. '''РОМЕО''' :Док спава и сања истините ствари. '''МЕРКУЦИО''' :Видим да је краљица Маб била :код тебе.<ref>Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.</ref> Она је вилинска бабица, :не већа но ахат прстена на прсту :одборника; спрега ситних патуљака :вози је преко носева спавача. :Празна лешникова љуска су јој кола :што их направи веверица или :стари црв - ти вилински колари :од незапамћених времена; паоци :точкова су од паукових ногу, :арњеви су од крила скакавчевих, :штранге танка влакна паукове мреже, :амови провидни зраци месечине; :бичаље јој од попчева ребарца, :а бич од танке жице свилене. :Њен је кочијаш мајушни комарац :у сивој ливреји, ни пола толики :ко округли црвић иглом извађен :из каквог лењог прста девојачког.<ref>Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.</ref> :И у тој дивоти из ноћи у ноћ :она кроз мозак заљубљених јури, :и они сањају о љубави тад; :или преко колена дворана, :те одмах почну сањати клањање; :ил’ преко прстију адвоката који :стане сањати о шићару свом; :ил’ госпама преко усана, те оне :сањају пољупце; ал’ им гневна Маб :често унакази уста, јер им дах :заудара на слаткише. Каткад :претрчи преко носа дворанину, :те сања да њуши неку молбу двору. :Дође, и репом барског прасета :заспалом пароху заголица нос, :те он сања онда нову парохију. :Некад се вози вајниковим вратом :и он сања сечу противничких глава, :продоре, заседе, и шпанске мачеве,<ref>Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.</ref> :и пехаре дубоке ко бунари. :А тад му она ушима забубња; :он се на то тргне, пробуди, опсује :уплашен једну молитву ил’ две,<ref>Да би одвратио зло од себе.</ref> :па опет заспи. И та иста Маб :ноћу плете коњске гриве, а прљаву, :чупаву косу прси у чворове :вилинске, па кад се они размрсе, :то слути неку велику несрећу.<ref>Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.</ref> :То је та вештица што гњави девојке :кад на леђима леже, и прва их :учи да лако носе децу када :постанз жене и затрудне. Она - '''РОМЕО''' :Ћути, ћути, Меркуцио, ћути! :Говориш којешта. '''МЕРКУЦИО''' :Да, јер говорим :о сновима, деци доконога мозга, :рођеној из таште уобразиље, :несуштаствене као ваздух сам, :и несталније од ветра што часом :милује ледне груди севера, :а часом, расрђен, дуне отуда :и окрене своје лице росном југу. '''БЕНВОЛИО''' :Тај ће ветар канда одувати нас :од нашег смера, гозба је у току, :и, чини ми се, стићи ћемо доцкан. '''РОМЕО''' :Бојим се прерано, јер ми душа слути :да ће неки исход, у звездама скривен, :кобно почети с данашњим весељем :и бедном животу у мојим грудима :превременом смрћу окончати рок. :Ал’ онај што држи крму мог живота :нека управља и мојом судбином. :Напред, орни момци! '''БЕНВОЛИО''' :У добоше сад! ::''(Марширају у кућу.)'' === СЦЕНА ПЕТА === :'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.''''' ::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и ::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)'' '''ПРВИ СЛУГА''' :Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се :погордио за ношење дрвених тањира.<ref>У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.</ref> Зар он да брише :дрвену чинију! '''ДРУГИ СЛУГА''' :Кад се добро понашање стави у руке једног или два :човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар. '''ПРВИ СЛУГА''' :Носи те столице преклапуше, склони орманче за по- :суђе,<ref>Орманче са сребрним посуђем.</ref> пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене :парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да :пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро! '''ТРЕЋИ СЛУГА'''<ref>Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.</ref> :Ево нас, друже готови смо. '''ПРВИ СЛУГА''' :Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве- :ликој соби. '''ЧЕТВРТИ СЛУГА''' :Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве- :село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак. ::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима, ::''идући у сусрет маскама.)'' '''КАПУЛЕТ''' :Здраво, господо! Госпе чије прсте :не пеку жуљеви играће с вама. :Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас :одрећи да игра? За ону што буде :оклевала ја ћу се заклети :да има жуљеве. Улових вас, а? :Добро ми дошли, господо!<ref>Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.</ref> Некад сам :и ја носио маску и умео :шапутати уву лепе госпе оно :што јој је годило. Али то је прошло; :беше му, беше! Добро сте ми дошли, :господо! Засвирајте музиканти сад. :Места, места! Направите места; :играјте, девојке! ::''(Музика. Игра.)'' :Светлости још момци! :Дигните столове, угасите ватру :у дворани је претопло. Но, ова :забава ненадно добро испаде. :Дè седи, седи, добри рођаче :Капулете, за тебе и мене :прохујали су дани играња. :Колико је откако смо ти :и ја последњи пут били под маском? '''ДРУГИ КАПУЛЕТ''' :Богородице ми, тридесет година. '''КАПУЛЕТ''' :Шта, човече! Нема толико, не, нема :толико. Од Лућентијеве свадбе, :ма колико да су близу Духови, :има тек неких двадесет пет лета, :а тада смо били под маскама. '''ДРУГИ КАПУЛЕТ''' :Више, више; син му је старији, :господине, има му и тридесет већ. '''КАПУЛЕТ''' :Ма, шта ми причаш? Његов син је био :непунолетан пре две-три године. '''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)'' :Ко је она госпа која краси руку :онога витеза? '''СЛУГА''' :Не знам, господине. '''РОМЕО''' ''(за себе)'' :О, буктињу учи да појача пламен! :У ноћи блиста као драги камен :о уву Арапке. Да постане чија :одвећ је лепа; изнад света сија :високо. Као голубица снежна :у јату врана, и она је нежна :међ’ другама својим. Када се повуку :од игре, гледаћу да додиром рýку, :моју руку њеном посветим. Јесам ли :волео? Виде, опореци сâм, :јер праву лепоту тек од ноћас знам. '''ТИБАЛТ''' :Овај је, по гласу, некакав Монтаги. :Донеси ми мач мој. ::''(Његов паж одлази.)'' :Зар је овај роб :смео, скривен фантастичном маском, :да дође овамо и да се подсмева :и руга нашој свечаности, је л’? :Тако ми части и порекла мог, :не сматрам грехом да убијем тог :ниткова. '''КАПУЛЕТ''' :Шта је! Што праскаш, шурачићу? '''ТИБАЛТ''' :Ово је душманин Монтаги, мој течо. :Та хуља је дошла из пркоса амо, :да се руга нашој свечаности само. '''КАПУЛЕТ''' :Је ли то млади Ромео? '''ТИБАЛТ''' :Дâ, онај :нитков Ромео. '''КАПУЛЕТ''' :Умири се, врли :шурачићу, остави га на миру. :Он се понаша ко исправан племић; :и, право рећи, Верона га хвали :као доброга, учтивог младића. :Не бих ни за благо целог овог града :да му се ма каква увреда нанесе, :у моме дому. Зато буди стрпљив, :не обзири се на њ. То ми је воља, :па ако је поштујеш, остани :уљудан, престани са прштењем тим, :јер то се на овој гозби не пристоји. '''ТИБАЛТ''' :Пристоји се кад је такав нитков гост. :Нећу га овде трпети. '''КАПУЛЕТ''' :Ал, мораш. :Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја. :Јесам ја господар овде или ти? :Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум? :Зар међ’ гостима да дижеш узбуну? :Нуто делије да замеће кавгу. '''ТИБАЛТ''' :Па, течо, то је срамота. '''КАПУЛЕТ''' :Гле, гле. :Дà дрска дерана! Срамота је, је ли? :Та игра те може опећи. Знам ја :шта ћу с тобом. Мени се противиш! :Заиста је време да те опаметим. :- Браво, браво, децо!<ref>Ове речи су упућене гостима.</ref> - Безобразниче, иди, :смири се, или - Још свећа, још свећа! :Срам те било! Ја ћу умирити тебе. - :Весело, младежи! '''ТИБАЛТ''' :Принудно стрпљење :и гнев мој у мени воде борбу, те ми :цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али :то што је уљезу томе слатко сад :претвориће се у најгори јад. ::''(Оде.)'' '''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)'' :Ако ми ту свету икону скрнави :недостојна рука, ја ћу радо знати :да откајем; као поклоници прави, :усне ће пољупцем грешни додир спрати. '''ЈУЛИЈА''' :Хаџијо добри<ref>Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.</ref> рука крива није, :јер то је знак само побожности мирне, :и пољубац је светога хаџије :кад својом руком руку свеца дирне. '''РОМЕО''' :Зар хаџија, светац нема усне своје? '''ЈУЛИЈА''' :Има их, ал’ да се молитви приводе. '''РОМЕО''' :Па нек се усне од руку не двоје, :светице мила. Оне те сад моле :допусти им ово, да се вера права :у очајање горко не упути. '''ЈУЛИЈА''' :Икона ћути и кад услишава. '''РОМЕО''' :Плод молбе своје берем онда; ћути, :усна твоја скида грех са уста моји’. ::''(Пољуби је.<ref>У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.</ref>)'' '''ЈУЛИЈА''' :Грех усана твојих сад на мојим стоји.<ref>Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)</ref> '''РОМЕО''' :Грех с усана мојих! Да преступа слатка! :Врати ми грех мој. ::''(Пољуби је.)'' '''ЈУЛИЈА''' :Како љубиш дивно. '''ДАДИЉА''' :Госпођице, мајка вас на једну реч зове. '''РОМЕО''' :Ко је њена мајка? '''ДАДИЉА''' :Госпа куће ове, :момче. Добра госпа, мудра и честита. :Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш :разговарали. Ко је узме, кажем, :добиће велики мираз. '''РОМЕО''' :Је ли она :Капулетова? Цена претерана! :Мој живот ће бити у руци душмана. '''БЕНВОЛИО''' :Хајдемо другови, забави је крај. '''РОМЕО''' :Тим ми је, на жалост, већи немир тај. '''КАПУЛЕТ''' :Не, господо, немојте још ићи; :Малу закуску спремићемо сад. ::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)'' :Је ли баш тако? Онда хвала свима. :Хвала вам, честита господо; лаку ноћ. :Буктиња још дајте. - А сад у постељу. ::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)'' :Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем. ::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)'' '''ЈУЛИЈА''' :Ходи амо, дадо. Ко је онај племић? '''ДАДИЉА''' :Син и наследник старог Тиберија. '''ЈУЛИЈА''' :Ко је онај што баш сада излази? '''ДАДИЉА''' :То је, мислим, млади Петручио. '''ЈУЛИЈА''' :А онај за њим што не хте играти? '''ДАДИЉА''' :Не знам. '''ЈУЛИЈА''' :Иди, питај за његово има. ::''(За себе.)'' :Ако је ожењен, онда ми је гроб :постеља брачна. '''ДАДИЉА''' :Име му Ромео, :он је Монтаги, јединац је син :вашега великог непријатеља. '''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)'' :Љубав ми из мржње моје ниче јасно! :Прерано га видех и познадох касно. :Кобан ће бити љубави ми плод, :јер морам волети душманинов род. '''ДАДИЉА''' :Шта је то, шта је? '''ЈУЛИЈА''' :Стих који научих :малочас од једног играча - опрости. ::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)'' '''ДАДИЉА''' :Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости. ::''(Одлазе.)'' == ДРУГИ ЧИН == === ПРОЛОГ === ::''(Улази Хор.)'' '''ХОР'''<ref>Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.</ref> :Сад стара чежња на постељи мре, :нова љубав њено наследство сад тражи; :она за коју хтеде мрети пре :крај Јулије нема више своје дражи. :Сад Ромео опет вољен је и воли, :обоје очима опчињени сјајним; :за душманком вајном њега жудња боли, :она сласт љубави куша путем тајним. :Сматран душманином, он нема згоду ту :да јој свој љубавни завет јавно каже; :а њој што воли њега ко он њу :залуду очи свог драгана траже. :Страст им даје моћи, а време помаже :да крајњи бол само крајњом слашћу блаже. ::''(Оде.)'' === СЦЕНА ПРВА === :'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред''''' :'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види''''' :'''''горњи прозор.''''' ::''(Долази Ромео.)'' '''РОМЕО''' :Куда даље, кад ми је срце ту? :Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.<ref>Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.</ref> ::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе'' ::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)'' '''БЕНВОЛИО''' :Ромео мој, рођаче Ромео! '''МЕРКУЦИО''' :Мудар је он, па се, живота ми мог, :искрао кући да легне. '''БЕНВОЛИО''' :Овуда :отрчао је и прескочио :баштенски зид. Зови га, Меркуцио. '''МЕРКУЦИО''' :Зваћу га ко да призивам духове. :Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти! :Појави се у виду уздаха; :реци само један слик, и ја ћу бити :задовољан; узвикну „вај мени!” :Прозбори „љубави”, „голубице!” реци :торокуши Венери лепу реч :за слепог јој сина, наследника, :младог, голишавог Купидона<ref>У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”</ref> што је :тако вешто погодио стрелом :краља Коуфетјуа,<ref>Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.</ref> да се заљубио :у девојку која је процила. :Не чује, не миче се, нити се одзива. :Тај јадник је мртав, морам га призвати :бајалицом. Заклињем те светлим :Розалининим очима и њеним :високим челом и руменом усном, :мајушним стопалом или прàвом ногом, :дрхтавом бутином и оближњим местом, :појави нам се у обличју свом!<ref>Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.</ref> '''БЕНВОЛИО''' :Ако те чује, биће љут на тебе. '''МЕРКУЦИО''' :То га не може љутити. Ја бих га :раздражио кад бих призивао :у круг његове. даме неки дух :чудан, па да стоји тамо док га она :не положи и он не клоне од њених :чини; то би збиља сушта пакост била. :Моје призивање часно је, поштено; :у име његове драге је га само :призивам да се појави. '''БЕНВОЛИО''' :Хајдемо! :Он се сакрио у ово дрвеће :и хоће да буде влажној ноћи друг. :Љубав му је слепа, воли таму клету. '''МЕРКУЦИО''' :Слепа љубав никад не погађа мету. :Сад он седи под неком мушмулом :и жели да му драга оно воће :што девојке уз смех зову мушмулом, :па да му у крило падне. О, Ромео, :да је напрсла, и тако даље још, :а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ, :Ромео. Идем ја у свој креветац. :Ова пољска ми је постеља прехладна :за спавање. Хоћемо ли? '''БЕНВОЛИО''' :Хајд’мо. :Залуд је тражит оног што не жели :да пронађен буде ни од свога друга. ::''(Одлазе.)'' === СЦЕНА ДРУГА === :'''''Верона. Капулетов врт.''''' ::''(Ромео ступа напред.)'' '''РОМЕО''' :Ко рањен није рањеном се руга.<ref>Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.</ref> ::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)'' :Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај? :Гле, то је исток, а Јулија сунце. :Устани, лепо сунце, и дотуци :завидљиву луну, већ бледу од једа :што си ти, њена дева,<ref>Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.</ref> много лепша. :Немој јој више бити пратиља, :јер је завидљива. Одежда је њених :весталки зелене, болешљиве боје.<ref>Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.</ref> :Само је лỳде<ref>Оне које су луде, те остану неудате.</ref> носе: одбаци је :Ево ми, драге,<ref>До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.</ref> ево љубави. :О кад би то знала! Она говори, :ал’ не каже нхшта. Но шта мари! :Око јој говори, њему одговарам. :Дрзак сам, она не говори мени. :Две најлепше звезде на небеском своду, :Одлазећ некуд, моле очи њене :да трепере у њиним сферама :до њиног повратка. Шта би било да су :те очи тамо, а оне у њеној :глави? Сјај би њеног лица постидео :те звезде онако као свећу дан. :Њене би очи зрачиле с небеса :кроз простор тако да би птице све :запевале мислећ да је прошла ноћ. :Гле како образ наслања на руку! :Да сам рукавица да дирнем образ тај! '''ЈУЛИЈА''' :Вај! '''РОМЕО'''''(за себе)'' :Она говори. О, говори опет, :анђеле светли, јер блисташ нада мном :у овој ноћи ко крилати гласник :задивљеним очима смртника, :што га затурене главе посматрају :кад узјаше на споре облаке :и једри грудима ваздуха. '''ЈУЛИЈА''' :Ромео, :о, Ромео! Зашто си Ромео? :Одреци се оца и одбаци име; :ил’, ако нећеш, буди ми заклети :драган, па ја нећу бити више :Капулетова. '''РОМЕО'''''(за себе)'' :Да л’ да слушам још :ил’ да одговорим? '''ЈУЛИЈА''' :Непријатељ мој :то је твоје име. Ти би био ти :и кад не би био Монтаги. О буди :неко друго име! Шта је то Монтаги? :То није рука, нога, ни мишица, :ни лице, нити ма шта од човека. :Шта садржи име? Ружа би давала :слатки мирис, па ма како је ми звали. :И Ромео би, и да се не зове :тако, задржао своје савршенство :и без тог имена. Ромео, одбаци :то име што није део тебе сама, :па сам сва твоја. '''РОМЕО''' :Хватам те за реч. :Назови ме драгим, и бићу поново :крштен; одсада нисам Ромео. '''ЈУЛИЈА''' :Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи, :докучио мојих тајних мисли ток? '''РОМЕО''' :Не знам како ћу се именом казати, :светитељко мила. Име је то мрско :мени, јер је оно непријатељ твој. :Да је написано, ја бих га поцепо. '''ЈУЛИЈА''' :Моје уши нису улице ни сто :речи с твог језика, а већ му знам звук. :Зар ниси Ромео и Монтаги ти? '''РОМЕО''' :Ни једно, лепа, ако су ти мрски. '''ЈУЛИЈА''' :Реци како си дошао овамо, :и зашто? Зидови врта су високи, :тешки за прелаз, а с обзиром ко си, :за тебе је ово место сама смрт, :ако те ту хађе какав рођак мој. '''РОМЕО''' :На лаким крилима љубави сам зид :прелетео; јер камене међе :не могу никад задржати љубав; :а што љубав може, она то и сме. :Рођаци твоји препрека ми нису. '''ЈУЛИЈА''' :Ако те они виде, убиће те. '''РОМЕО''' :Вај, већа опасност у оку је твом :него у двадесет њихових мачева. :Погледај ме мило, па ме мржња њина :не може ранити. '''ЈУЛИЈА''' :Не бих за сав свет :волела да те спазе. '''РОМЕО''' :Ноћни плашт :скрива ме добро од ока њиховог. :Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту; :боље да ме њина мржња убије :но да ме без твоје љубави смрт штеди. '''ЈУЛИЈА''' :Ко ти је овамо показао пут? '''РОМЕО''' :Љубав; она ме је подстакла да трагам. :Дала ми је савет, а ја очи њој. :Нисам морепловац, ал’ да си далеко :ко обала коју запљускује :најдаље море, ја бих запловио :на срећу ради таквог блага. '''ЈУЛИЈА''' :Знаш, :да ми на лице маску ставља ноћ, :иначе би ми девојачка румен :облила образе што си чуо шта сам :говорила ноћас. Радо бих се ја :држала навике, радо реч порекла. :Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам, :рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч. :Ал’ и заклет можеш постати неверан. :На љубавничка кривоклетства, кажу, :доброћудно се смеје Јупитер.<ref>Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.</ref> :Племенити Ромео, искрено :реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам :брзо освојена, мрштићу се, па ћу :јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”, :мада иначе не бих за сав свет. :Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена :исувише, па би могао мислити :да сам локоумна; ал’ веруј, племићу, :вернија ћу бити од тих што се боље :праве уздржљивим. Била бих и ја :уздржљивија, признајем, да ниси :пре него приментих чуо ову страсну :исповест моје верне љубави. :Опрости, и лаком заносу не придај :предају што ти тамна откри ноћ. '''РОМЕО''' :Кунем се, госпо, блаженим месецом :што сребром краси све круне дрвећа... '''ЈУЛИЈА''' :О, не куни се несталним месецом :што месечно мења свој округли лик, :да и твоја љубав не постане таква. === СЦЕНА ТРЕЋА === === СЦЕНА ЧЕТВРТА === === СЦЕНА ПЕТА === === СЦЕНА ШЕСТА === == ТРЕЋИ ЧИН == === СЦЕНА ПРВА === === СЦЕНА ДРУГА === === СЦЕНА ТРЕЋА === === СЦЕНА ЧЕТВРТА === === СЦЕНА ПЕТА === == ЧЕТВРТИ ЧИН == === СЦЕНА ПРВА === === СЦЕНА ДРУГА === === СЦЕНА ТРЕЋА === === СЦЕНА ЧЕТВРТА === === СЦЕНА ПЕТА === == ПЕТИ ЧИН == === СЦЕНА ПРВА === === СЦЕНА ДРУГА === === СЦЕНА ТРЕЋА === == НАПОМЕНЕ == {{референце}} [[de:Romeo und Julia]] [[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]] [[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]] [[es:Romeo y Julieta]] [[fr:Roméo et Juliette]] [[hu:Romeo és Júlia]] [[pl:Romeo i Julia]] [[ro:Romeo și Julieta]] [[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]] [[Категорија:Виљем Шекспир]] m2ba6hoqwreuwaiwd2lwh94lzw3i8nm 0 51418 122613 112516 2022-08-03T14:19:09Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бор садила прошена девојка]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Бор садила прошена девојка, бор садила, бору говорила: „Расти, боре, кол’ко мож’ на горе да се качим по твоје висине да погледам доле у низине {{стих|5}} жњу л’ жетвачи, косе ли косачи, да л’ мој драги златно снопје веже."}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна,пева се радо на жетви и при другим пољским пословима. Мотив јој је као у Вуковој песми бр. 353 („Драга братими јавор“ — књ, I, стр. 281). Песму с овим мотивом има и Светислав Првановић („Бор садила Борика девојка“, „Тимочке старине и језик“, Зајечар, 1973, стр. 120). Развијенију варијанту записале су сестре Јанковић и други скупљачи. Од Мице Бранковић из Кожеља записао сам и песму „Разграња се грана јоргована“ („Развитак“, бр. 3, 1975, стр. 72). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 75. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] n1x60f9ljds3sfuf1yhtd5ljhp6pn30 122614 122613 2022-08-03T14:20:16Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бор садила прошена девојка]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Бор садила прошена девојка, бор садила, бору говорила: „Расти, боре, кол’ко мож’ на горе да се качим по твоје висине да погледам доле у низине {{стих|5}} жњу л’ жетвачи, косе ли косачи, да л’ мој драги златно снопје веже."}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна,пева се радо на жетви и при другим пољским пословима. Мотив јој је као у Вуковој песми бр. 353 („Драга братими јавор“ — књ, I, стр. 281). Песму с овим мотивом има и Светислав Првановић („Бор садила Борика девојка“, „Тимочке старине и језик“, Зајечар, 1973, стр. 120). Развијенију варијанту записале су сестре Јанковић и други скупљачи. Од Мице Бранковић из Кожеља записао сам и песму „Разграња се грана јоргована“ („Развитак“, бр. 3, 1975, стр. 72). Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ новембра 1973. године од МИЦЕ БРАНКОВИЋ из Кожеља, рођене 1894. године. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 75. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] ekgllmf5ze96qcoae8d1hwnyy7xc1i4 0 51419 122612 112264 2022-08-03T14:12:40Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Дрндај, дрндај, Добрице]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> Дрндај, дрндај, Добрице, дрндали те ђаволи по високи брегови, по студени ледови, по крчкете коприве. {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Опет цупкалица. Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ новембра 1973. године од МИЦЕ БРАНКОВИЋ из Кожеља, рођене 1894. године. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 233. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] p47zmebzo3sqofevia954rt2bneml43 0 51420 122610 112267 2022-08-03T14:04:21Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Село Јело, што се не удаваш]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> „Село Јело, што се не удаваш?“ „Брале Жико, мене нече никој, сал Никола из Мечјега Дола, што си нема ни краву ни вола, кучку музе, а магаре стриже!“ {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Шаљива. Овакзу песму Надежда Милојевић (рођ. 1918. у Леновцу) упамтила је од своје бабе Зоре овако („Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 58): <poem> „Селе Јеле, што се не удајеш?" „Брале Ико, мене неће нико.“ „Селе Јеле, удар’ се по врачке.“ „Брале Ико, сад сам од њи’ дошла.“ „Селе Јеле, а како ти веле?“ „Брале Ико, чим се зајесени, прва слана, прва моја свадба!“</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 224. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 3swlgg4jrqpnrh8ljwejyzgcloiorn4 122611 122610 2022-08-03T14:04:39Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Село Јело, што се не удаваш]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> „Село Јело, што се не удаваш?“ „Брале Жико, мене нече никој, сал Никола из Мечјега Дола, што си нема ни краву ни вола, кучку музе, а магаре стриже!“ {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Шаљива. Овакву песму Надежда Милојевић (рођ. 1918. у Леновцу) упамтила је од своје бабе Зоре овако („Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 58): <poem> „Селе Јеле, што се не удајеш?" „Брале Ико, мене неће нико.“ „Селе Јеле, удар’ се по врачке.“ „Брале Ико, сад сам од њи’ дошла.“ „Селе Јеле, а како ти веле?“ „Брале Ико, чим се зајесени, прва слана, прва моја свадба!“</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 224. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] g5a1l6db7kt9rfyui44rchzvwrr7w2f 0 51421 122609 112273 2022-08-03T13:56:22Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сву ноч пије млади Јован]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Свуноч пије млади Јован, свуноч пије по мејане, по мејане новоселске, ал’ му кара абар дојде, њему мати поручује: {{стих|5}} „Аој, сине, млади Јово, жена ти се истровила!“ Он си појде да ју тражи, ал’ не може да ју најде, па отиде код врачару, {{стих|10}} код Божику Памуклијску, а она му казувала: „Жена ти је преварена, преварена, украдена, у мејану одведена, {{стих|15}} сас двојицу вино пије, сас тројицу карте игра, сас једнога кревет спава."}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ децембра 1973. године од Љубице Јовановић из Кожеља, рођене 1914. године. Породична == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 228. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] ip8f5g9wq9tah28vtqcjfd6z2hao8wd 0 51423 122608 112276 2022-08-03T13:09:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Смиљано, око шарено]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> „Смиљано, око шарено, вечерај ранчко, дојди ми.“ „Не могу, Митре, не могу, ја сам ти, туго, бесрећна, мати ми лежи болницу, {{стих|5}} башта ми лежи тамницу.“}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ децембра 1973. године од Љубице Јовановић из Кожеља, рођене 1914. године. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 106. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] el84ctniuqoplembisyos35revvqsk6 0 51424 122607 112279 2022-08-03T13:03:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Киша музну, а момче се пузну]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Киша музну, а момче се пузну, мома рече: „Држ’ се за јелече.“ Нече момче, нече за јелече, ’оче момче, 'оче у пазуке, туј миришу две лепе јабуке. {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, по постанку припевушка. Ова је од Љубице Јовановић из Кожеља, а од Властимке Тошић из Ласова прибележио сам ове припевушке (које је она чула од Босе Цуцуранове — Брајковић): <poem> Беле руке прекрстила, на прозор се навалила, леле-ле, Нено-ле! Од брега ју момче гледа, срце му се смеје. „Ој, девојко, драга душо, по ближе до мене“ — леле-ле, Милане! Гајтан-веђе изувила, црне очи оклопила, леле-ле, ружо-ле! Ту белилце, руменилце, сва је спрема у цедилце, леле-ле, Лино-ле!</poem> Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ децембра 1973. године од Љубице Јовановић из Кожеља, рођене 1914. године. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 254. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] rtjp84q6uaosfudttjendzenyab1vsf 0 51425 122606 112515 2022-08-03T12:52:45Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Стана преде белу вуну]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Стана преде белу вуну на раскрсје, на седењку, момче си ју завревује, завревује, замољује: „’Ајде, Стано, да спавамо!“ {{стих|5}} „Не мог’, не мог’, лудо, младо, мати ми је запретила кад испредем, тьг да спавам." Узе момче, испреде ју. „’Ајде, Стано, да спавамо!“ {{стих|10}} „Не мог’, не мог’, лудо, младо, мати ми је запретила забрадена да не спавам.“ Узе момче, разбради ју. „’Ајде, Стано, да спавамо!" {{стих|15}} „Не мог’, не мог’, лудо, младо, мати ми је запретила облечена да не спавам.“ Узе момче, соблече ју, соблече ју, пољуби ју. {{стих|20}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ децембра 1973. године од Љубице Јовановић из Кожеља, рођене 1914. године. Љубавна, пева се радо на прелу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 226. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] rscs5ddyv3dco1r7482aaqm3t891cr6 0 51426 122605 112283 2022-08-03T12:43:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Заспала ми Здравка доле у ливаде]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Заспала ми Здравка доле у ливаде, доле у ливаде, под врбову грану. Мати си ју буди: „Дизај ми се Здравко, дизај ми се, ћеро, ветар подувује, ветар подувује, сукњу подврњује." {{стих|5}} Момче си ју буди: „Дизај ми се, душо, лице пригорело, никад нељубено."}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ новембра 1973. године од МИЦЕ БРАНКОВИЋ из Кожеља, рођене 1894. године. Љубавна. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 131. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 0kmwuzv0497wy2u3i85nszdv3gshxvc 0 51427 122604 112285 2022-08-03T12:38:27Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Овуј годину пуна градина]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Овуј годину пуна градина, пуна градина, свакакво цвејке, а понајвише бели босиљак, жал ми остаде, не накити’ се, од душманина, од Омер бега. {{стих|5}} А што ми прети, какво ми може? Несьм погача, да ме изломи, несьм босиљак да ме мирише, несьм јабука, да ме изгризе, него девојче туђо па туђо, {{стих|10}} туђо девојче, туга голема.}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна. Доста слична песма находи се у збирци Миодрага Васиљевића „Народне мелодије лесковачког краја“ (бр. 234). У разним варијантама записивале су је још и сестре Јанковић (Даница и Љубица), Драгутин Ђорђевић и други фолклористи и етнографи. Пева се и: „Пуна ми башта с цвеће стамболско.“ Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ новембра 1973. године од МИЦЕ БРАНКОВИЋ из Кожеља, рођене 1894. године. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 107. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] aep1o7w8nea01kehdb4od2y95z9lpv2 0 51428 122602 112287 2022-08-03T12:26:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Мори Јано, дилбер-момо]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Мори Јано, дилбер-момо, не шетај се горе доле, горе доле низ тој поље, низ тој поље белоречко, не крши си половину, {{стих|5}} не варај ме, сиротињу, но отиди у планину, па набери суве сучке и наклади добьр огьњ, па ме тури да изгорим, {{стих|10}} да се створим бели пепел, да направиш бели сапун, да избелиш румен-лице, кад те љубим да полудим.}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 146. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 5bnqfyszs301deo4bty3c2w2evlby1i 122603 122602 2022-08-03T12:29:50Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Мори Јано, дилбер-момо]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Мори Јано, дилбер-момо, не шетај се горе доле, горе доле низ тој поље, низ тој поље белоречко, не крши си половину, {{стих|5}} не варај ме, сиротињу, но отиди у планину, па набери суве сучке и наклади добьр огьњ, па ме тури да изгорим, {{стих|10}} да се створим бели пепел, да направиш бели сапун, да избелиш румен-лице, кад те љубим да полудим.}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ децембра 1973. године од Љубице Јовановић из Кожеља, рођене 1914. године. Љубавиа, слична с песмом бр. 228 из Манојловићеве збирке (стр. 143), записаном у Великом Јовановцу од Љубице Ђорђевић. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 146. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] tanc30umcdd93du6fr8y5m7fb4wtzf5 0 51429 122599 112331 2022-08-03T12:16:54Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Купале се убаве девојће]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Купале се убаве девојће,<ref>У збирци Здравац миришљавац први стих гласи: Бањале се убаве девојће,</ref> па прострле сукње на обалу, а кошуљће на зелену траву, огрлице на ситне врбице, а прстење на драго камење. {{стих|5}} Угледа и’ од брег овчар млади, па им сабра сукње и кошуље. Девојће га млого замолише, замолише, жално зароваше: „Ој овчаре, наш премили брате, {{стих|10}} дај ти нама сукње и кошуље, а ми тебе што је тебе драго.“}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 147. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 4w977elu30pz7es7idnip9lqpmuoux0 122600 122599 2022-08-03T12:19:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Купале се убаве девојће]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Купале се убаве девојће,<ref>У збирци Здравац миришљавац први стих гласи: Бањале се убаве девојће,</ref> па прострле сукње на обалу, а кошуљће на зелену траву, огрлице на ситне врбице, а прстење на драго камење. {{стих|5}} Угледа и’ од брег овчар млади, па им сабра сукње и кошуље. Девојће га млого замолише, замолише, жално зароваше: „Ој овчаре, наш премили брате, {{стих|10}} дај ти нама сукње и кошуље, а ми тебе што је тебе драго.“}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна. Једна од лепших варијанти Вукове песме „Клетва за клетвом“ (бр. 529, књ. I, стр. 401). Варијанту те песме записао је и Радослав Раденковић — „Купала се дренова девојка“ („Градина“, Ниш, бр. 3, 1974, стр. 83), и то од Јевремке Миливојевић из Давидовца, и др. (на пр. Миодраг Васиљевић: „Народне мелодије из лесковачког краја“). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 147. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] tn5aqfe3uy6t85wrukj2t7i8gmrfp4k 122601 122600 2022-08-03T12:22:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Купале се убаве девојће]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Купале се убаве девојће,<ref>У збирци Здравац миришљавац први стих гласи: Бањале се убаве девојће,</ref> па прострле сукње на обалу, а кошуљће на зелену траву, огрлице на ситне врбице, а прстење на драго камење. {{стих|5}} Угледа и’ од брег овчар млади, па им сабра сукње и кошуље. Девојће га млого замолише, замолише, жално зароваше: „Ој овчаре, наш премили брате, {{стих|10}} дај ти нама сукње и кошуље, а ми тебе што је тебе драго.“}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна. Једна од лепших варијанти Вукове песме „Клетва за клетвом“ (бр. 529, књ. I, стр. 401). Варијанту те песме записао је и Радослав Раденковић — „Купала се дренова девојка“ („Градина“, Ниш, бр. 3, 1974, стр. 83), и то од Јевремке Миливојевић из Давидовца, и др. (на пр. Миодраг Васиљевић: „Народне мелодије из лесковачког краја“). Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ септембра 1972. године, од МИЛКЕ МИЛИЈИЋ (рођене ДРАГУТИНОВИЋ) из тимочке Јелашнице, стара око шездесет година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 147. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] npyvocqfi7i60q3k24wzppjesxhzc25 0 51430 122598 112291 2022-08-03T12:10:30Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Цьвти ружа црвена]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Цьвти ружа црвена насред Периш планину, туј се момци збирају, туј девојке бирају, две девојке на момка, {{стих|5}} а за Стојчу остала само Неда убава, и она му побегла! Он си моли купину: „Купинице, сестрице, {{стих|10}} сплети, сьпни девојче, да га стигнем, купино, скоро сам га добио, још га нисам љубио!"}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ новембра 1973. године од МИЦЕ БРАНКОВИЋ из Кожеља, рођене 1894. године. Љубавна. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 223. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] dm31ksbe2sf7vid37ui798fgmchi3kc 0 51431 122597 112294 2022-08-03T12:02:48Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сокол лети уз Периш планину]</big>''' }}</center> <center>(СВАТОВСКА — КАД СЕ ОДЕ ПО ДЕВОЈКУ)</center> Сокол лети уз Периш планину па он тражи ’лада да 'ладује. Злаћане му ноге до колена, злаћана му крила до рамена, злаћано му на вр’ главу перо. {{стих|5}} Гледала га вила Перишевка: „Ој соколе, големи ћаволе, кој’ ти злати ноге до колена, кој’ ти злати крила до рамена, откуд тебе златна перјаница?” {{стих|10}} „Цар ми злати ноге до колена, а царица крила до рамена, златно перо од цареву ћерку.” „Ој соколе, големи ћаволе, куде летиш, скоро да долетиш!” {{стих|15}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио ЉУБИША РАЈКОВИЋ новембра 1973. године од МИЦЕ БРАНКОВИЋ из Кожеља, рођене 1894. године. Пева се као љубавна, а по пореклу је сватовска (кад се иде за девојку). Записивана је и у Топлици (в. Милићевићеву „Краљевину Србију“). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Записао Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 1, стр. 76-77. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 77. [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 8acl368f7y367or3ngrwni510y1mzca 0 51445 122617 112401 2022-08-03T18:26:27Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој коледо, коледо]</big>''' }}</center> <center>(КОЛЕДАРСКА, КРАЉИЧКА)</center> Ој коледо, коледо, нестало ти говедо, по сву мразу, по образу, коледо!}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. [[Категорија:Коледарске песме]] [[Категорија:Краљичке песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] g2wnymvrtss0t63hw2bttjqldjfdz3m 0 51446 122618 112345 2022-08-03T18:31:39Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Процвилел ми у башту босиљак]</big>''' }}</center> <center>(СПАСОВДАНСКА)</center> Процвилел ми у башту босиљак: „Тија росо, што на мен’ не падаш?” „Свако јутро на теб’ сам падала а јутроска ја сам се застала слушајечи божјега анђела {{стих|5}} где питује светог Спасенију: „Свети Спасо, како ти је поље?” „Моје поље од сви’ понајбоље: све пченице у клас укласале, све ливаде у цвет уцветале, {{стих|10}} сви ржеви по земљи полегли, детелине коњу до колена, а јечмови момку до рамена.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Спасовданска. Певала се за време ношења литија. Почиње као Вукова песма из Рисна „Босиљак и роса“ (бр. 665, књ. I, стр. 510), а од другог стиха па надаље у свему различита. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 30. [[Категорија:Спасовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] hqup3msf453u99m41udshs2lz352pve 0 51447 122619 112347 2022-08-03T18:42:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Нишала се Милана]</big>''' }}</center> <center>(ЛАЗАРИЧКА ЗА ДЕВОЈКУ)</center> Нишала се Милана на свилени гајтани; нишали ју јарани, понајдобри јунаци меџу бели облаци. {{стих|5}} Испаде јо’ јабука; кој дограби јабуку, тьј че љуби Милану — ој лазаре, лазаре!}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. 15. Лазаричка за девојку. Певана је док су се момци и девојке љуљали „на кључ“. По причању Мице Бранковић из Кожеља („Развитак“, бр. 3, 1974, стр. 87), том приликом је певана и ова песма: [[Ој Лазаре, на воду возаре]] == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 33. [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] dsjsmw7ivou9ia6vsx9rghsia6b7o5f 122620 122619 2022-08-03T18:42:49Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Нишала се Милана]</big>''' }}</center> <center>(ЛАЗАРИЧКА ЗА ДЕВОЈКУ)</center> Нишала се Милана на свилени гајтани; нишали ју јарани, понајдобри јунаци меџу бели облаци. {{стих|5}} Испаде јо’ јабука; кој дограби јабуку, тьј че љуби Милану — ој лазаре, лазаре!}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Лазаричка за девојку. Певана је док су се момци и девојке љуљали „на кључ“. По причању Мице Бранковић из Кожеља („Развитак“, бр. 3, 1974, стр. 87), том приликом је певана и ова песма: [[Ој Лазаре, на воду возаре]] == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 33. [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] kpduskr77jp9gmy1pfk6oehpi8wr83v 122621 122620 2022-08-03T18:43:05Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Нишала се Милана]</big>''' }}</center> <center>(ЛАЗАРИЧКА ЗА ДЕВОЈКУ)</center> Нишала се Милана на свилени гајтани; нишали ју јарани, понајдобри јунаци меџу бели облаци. {{стих|5}} Испаде јо’ јабука; кој дограби јабуку, тьј че љуби Милану — ој лазаре, лазаре!}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Лазаричка за девојку. Певана је док су се момци и девојке љуљали „на кључ“. По причању Мице Бранковић из Кожеља („Развитак“, бр. 3, 1974, стр. 87), том приликом је певана и ова песма: [[Ој Лазаре, на воду возаре]] == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 33. [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] l2wok5rjuth3rmzsxtxatz28b11oeuy 0 51448 122622 112407 2022-08-03T18:46:52Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој Лазаре, на воду возаре]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Ој Лазаре, на воду возаре, превези ме тамо и овамо, тамо ми је село омилело и у село лепота девојка, — мили брале, ја би’ ју узео! {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 4372rdkpis5lq79a8z0mqtm796fgvjt 0 51449 122623 112403 2022-08-03T18:52:13Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бисеро, момо Бисеро]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> „Бисеро, момо Бисеро, за кога нижеш бисери?” „Лазаре, море, Лазаре, за мене нижем бисери”. „Што че ти бисер на грло {{стих|5}} кад ти је грло по бело од ситан бисер низани?”}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 09amnt9p3upc335nkk50c8j68jq1xh1 0 51450 122624 112354 2022-08-03T19:00:35Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Млади Јова горун-дрво деља]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Млади Јова горун-дрво деља, дрво деља, по прс’ се посече. „Брале Јово, боли ли те рука?" „Селе Јеле, не боли ме рука, сал ме боли срце за девојче.” {{стих|5}} „Брале Јово, за које девојче?” „Селе Јеле, за Анче попово.” „Брале Јово, она ни је кума!“ „Селе Јеле, ако ни је кума! Она има дукат до дуката, {{стих|10}} она има талир до талира, дукат дзвекне, мене срце јекне, талир дзьне, мене душа сьне!"}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Опет љубавна. Слична је с песмом „Лепи Мита пред дућаном седи“, коју је штампао Слободан Ж. Ракић у раду „Неке обичајне песме Доње Беле Реке“ („Развитак“, бр. 4—5, 1972, стр. 53). Песму с истим мотивом записао је од Кристине Величковић из Радмировца Радослав Раденковић — „Лаза седи код нова дућана“ („Младо лице у пламен заоди“ — лирске песме из сврљишког краја, „Градина“, Ниш, бр. 3, 1974, стр. 95), а и Недељко Богдановић („Три се снега на планин’ белију“, „Развитак“, бр. 341, 1971, стр. 72). Од више певача слушао сам да се пева и овако: <poem> Полетело јато голубато па си паде Лази пред дућана. Лаза реже перо павуново и, док реза, по прс’ се пореза. „Брале Лазо, боли ли те рука?“ „Сестро Нејћо, не боли ме рука, веч ме боли срце за девојћу“.</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87-88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 96. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] tsx3gfrcqlhr1kg629fcf7opyqjc44l 122625 122624 2022-08-03T19:01:51Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Млади Јова горун дрво деља]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Млади Јова горун дрво деља, дрво деља, по прс’ се посече. „Брале Јово, боли ли те рука?" „Селе Јеле, не боли ме рука, сал ме боли срце за девојче.” {{стих|5}} „Брале Јово, за које девојче?” „Селе Јеле, за Анче попово.” „Брале Јово, она ни је кума!“ „Селе Јеле, ако ни је кума! Она има дукат до дуката, {{стих|10}} она има талир до талира, дукат дзвекне, мене срце јекне, талир дзьне, мене душа сьне!"}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Опет љубавна. Слична је с песмом „Лепи Мита пред дућаном седи“, коју је штампао Слободан Ж. Ракић у раду „Неке обичајне песме Доње Беле Реке“ („Развитак“, бр. 4—5, 1972, стр. 53). Песму с истим мотивом записао је од Кристине Величковић из Радмировца Радослав Раденковић — „Лаза седи код нова дућана“ („Младо лице у пламен заоди“ — лирске песме из сврљишког краја, „Градина“, Ниш, бр. 3, 1974, стр. 95), а и Недељко Богдановић („Три се снега на планин’ белију“, „Развитак“, бр. 341, 1971, стр. 72). Од више певача слушао сам да се пева и овако: <poem> Полетело јато голубато па си паде Лази пред дућана. Лаза реже перо павуново и, док реза, по прс’ се пореза. „Брале Лазо, боли ли те рука?“ „Сестро Нејћо, не боли ме рука, веч ме боли срце за девојћу“.</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.87-88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 96. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] skzokmw9c7zo92tew09n56vj5xq31fk 0 51451 122633 112521 2022-08-04T04:05:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ситна киша росила]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Ситна киша росила, ситна киша, миле моје, росила, све ливаде пороси, све ливаде, миле моје, пороси, само једна остаде, {{стих|5}} само једна, миле моје, остаде, у њу ружа румена, у њу ружа, миле моје румена, под њу седи Смиљана, под њу седи, миле моје, Смиљана, {{стих|10}} ситан бисер низала, ситан бисер, миле моје, низала на две игле сребрне, на две игле, миле моје, сребрне, на два конца златена, {{стих|15}} на два конца, миле моје, златена. Оздол’ иде старчићу, оздол’ иде, миле моје, старчићу, па питује Смиљану, па питује, миле моје, Смиљану: {{стих|20}} „Има л’ дуго до ноћи, има’л дуго, миле моје, до ноћи, могу ли ти помоћи, могу ли ти, миле моје, помоћи ситан бисер да нижеш, {{стих|25}} ситан бисер, миле моје, да нижеш?" „Нема дуго до ноћи, нема дуго, миле моје, до ноћи, не можеш ми помоћи, не можеш ми, миле моје, помоћи {{стих|30}} ситан бисер да нижем, ситан бисер, миле моје, да нижем.” Оздол’ иде момчићу, оздол’ иде, миле моје, момчићу на коњчићу вранчићу, {{стих|35}} на коњчићу, миле моје, вранчићу. Па питује Смиљану, па питује, миле моје, Смиљану: „Има л’ дуго до ноћи, има л’ дуго, миле моје, до ноћи {{стих|40}} могу ли ти помоћи, могу ли ти, миле моје, помоћи ситан бисер да нижеш, ситан бисер, миле моје, да нижеш?” „Има дуго до ноћи. {{стих|45}} има дуго, миле моје, до ноћи, можеш мене помоћи, можеш мене, миле моје, помоћи ситан бисер да нижем, ситан бисер. миле моје, да нижем.” {{стих|50}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Ову љубавну песму Мица Бранковић је чула и упамтила од бабе Јоване Паунковић из Кожеља. Судећи по језику, дошла је са стране. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 73. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 218-219. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] miakajh67ajjpyo8zmz43ohttbsf7dw 0 51452 122634 112360 2022-08-04T04:15:54Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Из лов се врча Никола]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Из лов се врча Никола, на руку држи сокола: „Соколе, сиви соколе, лети, полети високо, шири си перје широко, {{стих|5}} лети, одлети далеко до моје мило девојче да видиш какво работи.” „Николо, море, Николо, не ли сам синоч отуде: {{стих|10}} мома ти у двор седеше и чарапе ти везеше, на свекра белу кошуљу, а на свекрву мараму и на девера пешкирче." {{стих|15}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Љубавна == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 143. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] arh9p27c4vmplan0zpglyq2uixtgunh 0 51453 122635 112523 2022-08-04T04:37:35Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Стојан иде од орање]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Стојан иде од орање, бела Рада од белило, сретоше се насред село. Док су малко постојали, јарко сунце за дел зајде, {{стих|5}} по кобилку слана паде, ново ведро бигар ’вану. Проговара премлад Стојан: „‘Очу л‘, Радо, доћ‘ довечер?" „Немој, Цоне, да до’одиш, {{стих|10}} кночи че ни гости дојду: матер браћа, мене ујке, матер снаје, мене ујне, матер сестре, мене тетке."}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, позната у доста варијанти (једна од њих налази се у рукопиској збирци Маринка Станојевића — бр. 23). Душанка Петровић из Звездана песму с овим мотивом пева овако: <poem> Отакако сам ја девојче, мене момче не пољуби, до раз синоћ на кладенцу; и ту мало постоја’мо, постојамо, пограја’мо, докле сунце за брег зађе, на кобилке иње паде.</poem> Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 73. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 142. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] lmoajxtrum1zrm32wvtr65cal18jv6b 0 51455 122636 112368 2022-08-04T04:50:59Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Две су се другаче синоч посвадиле]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Две су се другаче синоч посвадиле: „Станико, прилико, не стој си на врата, не стој си на врата, не варај ми брата, не варај ми брата, ја једнога имам, ја једнога имам, њега дома нема, {{стих|5}} њега дома нема, дома не до‘оди, дома не до‘оди, све по село ‘оди."}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Љубавна. Милка Милијић из тимочке Јелашнице пева овако (,.Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 61): Стојанће, девоћо, не стој ми на врата, не стој ми на врата, ие мами ми брата, он си болан лежи, болан бога моли: „Умори ме, боже, лети у недељу, лети у недељу, зими у суботу, зими у суботу, дор су брајћа дома, дор су брајћа дома, у гору да иду, у гору да иду, дрво да бирају, дрво да бирају, ковчег да ми праве, ковчег да ми праве с двоја-троја врата: на првата врата мајћа да до’оди, на другата врата друшће да до’оде, на трећата врата ћитће да доносе‘е." (С овом орском песмом слична је песма „Валило се младо нежењено“, коју је др Оливера Младеновић записала од Давида Савића из Црног Врха — „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 79—80). Милка Милијић певала ми је и песму „Овце чува Миља Лазарова“, коју је у најпотпунијем облику записао Борислав Првуловић од Милице Петровић из тимочке Јелашнице („Развитак , бр. 6, 1964, стр. 68) — в. мој чланчић „Разјашњење једне алегорије“ („Народно стваралаштво“, Београд, 1974, св. 49—52, стр. 113—115). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 164. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 0qyqpiir1za6ityhh8m4oa62nti5b8p 122637 122636 2022-08-04T04:51:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Две су се другаче синоч посвадиле]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Две су се другаче синоч посвадиле: „Станико, прилико, не стој си на врата, не стој си на врата, не варај ми брата, не варај ми брата, ја једнога имам, ја једнога имам, њега дома нема, {{стих|5}} њега дома нема, дома не до‘оди, дома не до‘оди, све по село ‘оди."}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Љубавна. Милка Милијић из тимочке Јелашнице пева овако (,.Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 61): <poem> Стојанће, девоћо, не стој ми на врата, не стој ми на врата, ие мами ми брата, он си болан лежи, болан бога моли: „Умори ме, боже, лети у недељу, лети у недељу, зими у суботу, зими у суботу, дор су брајћа дома, дор су брајћа дома, у гору да иду, у гору да иду, дрво да бирају, дрво да бирају, ковчег да ми праве, ковчег да ми праве с двоја-троја врата: на првата врата мајћа да до’оди, на другата врата друшће да до’оде, на трећата врата ћитће да доносе‘е."</poem> (С овом орском песмом слична је песма „Валило се младо нежењено“, коју је др Оливера Младеновић записала од Давида Савића из Црног Врха — „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 79—80). Милка Милијић певала ми је и песму „Овце чува Миља Лазарова“, коју је у најпотпунијем облику записао Борислав Првуловић од Милице Петровић из тимочке Јелашнице („Развитак , бр. 6, 1964, стр. 68) — в. мој чланчић „Разјашњење једне алегорије“ („Народно стваралаштво“, Београд, 1974, св. 49—52, стр. 113—115). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 164. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] r7p9fo79b0nogrp4bmppj7gjdg2rft4 0 51456 122638 112371 2022-08-04T05:01:46Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Керко ле Седевко, који оньј беше]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> „Керко ле Седевко, који оньј беше?"<ref>Први стих у збирци Здравац миришљавац гласи: „Кучко ле Седевко, који оньј беше?"</ref> „Нанче, мила нанче, ја га не познавам." „Кучко ле Седевко, кад га не познаваш, кад га не познаваш, што му образ даваш, што му образ даваш, што га не искараш?" {{стих|5}} „Нанче, мила нанче, ја га искарујем ја га искарујем, он нече да иде, он нече да иде, веч ми дукат дава, дукат дава, нанче, сас мене да спава, сас мене да спава, лице да ми љуби." {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, радо се пева на прелу. Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 141. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] sitjrut2p6n4ev94ib3kv1mxgeh9n8g 0 51457 122639 112377 2022-08-04T07:40:15Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Чијо је оној девојче]</big>''' }}</center> <center>(ЖЕТВАРСКА)</center> „Чијо је оној девојче што рано рани на жетву, што носи китку на главу и остра српа на руку?“ „Тој ми је Стојна попова, {{стих|5}} љута ју змија ујела на леву руку под гривну, лева јо‘ рука отекла и вита гривна затекла."}} === Певач, место записа и напомена === Жетварска. Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 67. [[Категорија:Жетелачке песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] jqkx05zmp025nr61pn9365o2edlog83 0 51458 122640 112525 2022-08-04T07:51:52Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бојана свуноч седела]</big>''' }}</center> <center>(ПОРОДИЧНА)</center> Бојана свуноч седела,<ref>у збирци Здравац миришљавац први стих гласи: Свуноч Бојана седела,</ref> седела, мужа чекала, ал‘ ју свекрва превари: „Сна‘о ле, мори, сна‘о ле, 'ајде ти легни па спавај, {{стих|5}} кад Стојан дојде на порте, ја чу му порте отворим." Превари се Бојана па леже млада да спава, а Стојан дојде на порте, {{стих|10}} мајка му порте отвори: „Куде си, сине Стојане?! Свуноч ти жена седела сас твоји млади пристовје!"<ref>другови</ref> Млади се Стојан наљути, {{стих|15}} па младу љубу сасече.}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Породична. Знатно развијенију песму с овим мотивом („Сву ноћ је Јана седела“) објавио је Драгутин Ђорђевић (ор. cit., стр. 208—209). Варијанта у збирци „Игличе венче“ Момчила златановића („Цел ноћ си Бојка седела“, бр. 114, стр. 118) не завршава се трагично. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 73. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 115. [[Категорија:Породичне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] bo4pma87tjdzp019bvq9ic3x4smtl6l 0 51460 122641 112385 2022-08-04T07:59:25Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Стара Мара свиње мами]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> Стара Мара свиње мами, свиње мами па и’ кара: „Ошу, ошу, моје свиње, што сте ми се разгрделе, разгрделе, раскучале?" {{стих|5}} „Мори, бабо, дрта бабо, да ли си ни на’ранила, на'ранила сас пшеницу, да ли си ни напојила, напојила сас водицу?!“{{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Шаљива. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 231. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] b5dclnx7lejepq2j4kf85saue1slwq7 0 51461 122642 112409 2022-08-04T08:04:47Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Опа, трупа, драгане]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> 'Опа, трупа, драгане, поткови ми магаре да си пројдем две баре, да у’ватим две жабе, да си гостим две бабе. {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] t2cc8n95fzojsu5rnryr2acwppr76cs 0 51462 122643 112390 2022-08-04T08:06:40Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Опа, цупа, драгано]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> 'Опа, цупа, драгано, што ми неси казала где мој драги болује да му носим полује:<ref>понуде</ref> од два вука два кука, {{стих|5}} од две мечке две плечке, од два зајца два јајца, од мушицу душицу, од детенце дупенце.}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 232. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 3j149hq1l0sq6jcn6af0thp23kr3c77 122644 122643 2022-08-04T08:11:45Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Опа, цупа, драгано]</big>''' }}</center> <center>(ШАЉИВА)</center> 'Опа, цупа, драгано, што ми неси казала где мој драги болује да му носим полује:<ref>понуде</ref> од два вука два кука, {{стих|5}} од две мечке две плечке, од два зајца два јајца, од мушицу душицу, од детенце дупенце.}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Шаљива цупкалица. Варијанта Вукове „играчке" песме бр. 263 из I књ. („Драгом понуде“), стр. 189. Певуши се детету док се друска на колену. Дамњан Динић Дача из Рујишта код Сокобање зна је овако: <poem>Чуча, чуча, драгана, што ми неси казала где жој драги болује да му носим понуде: у решето ракије, у буклије погаче, од мушицу душицу, од комарца ребарца, од лисицу брњицу, од два вука два кука, од две мечке две плечке. Од Мице Бранковић из Кожеља слушао сам и ову цупкалицу: ’Опа, трупа, драгане, поткови ми магаре да си пројдем две баре, да у’ватим две жабе, да си гостим две бабе.</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 232. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] qgansxtb23c7eee5uyusgj64npysl2r 0 51463 122645 112394 2022-08-04T08:19:22Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Голубенце воду пије]</big>''' }}</center> <center>(ЉУБАВНА)</center> Голубенце воду пије насред реке, на растоке. Туј девојче платно бели, платно бели, дома бега: „Мори, нано, мила нано, {{стих|5}} какво нешто воду пије, жуте чизме до колена, златна крилца до рамена?!“ „Тај се, тај се, керко, душо, неје пиле, но је момче.“{{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Љубавна. Почиње као и једна од лазаричких песама из рукописне збирке Властимира Станимировића коју је Илија Николић унео у антологију лирских народних песама из источне Србије „Горо ле, горо зелена“, а штампана је и у „Развитку“ (бр. 2, 1963, стр. 46). Драгутин Ћорђевић је објавио три варијанте (ibidem, стр. 245—246). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 160. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] b4e1fgte0bkyuso5c7qyckwj98k6pz2 0 51464 122646 122590 2022-08-04T08:23:55Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Узе’ љубе убаво]</big>''' }}</center> Узе’ љубе убаво, нече љубе да ради, лети нече на жетву, зими нече на воду, старо нече да крпи, {{стих|5}} ново нече да шије. Ја се чудим, не чудим, не знам шта чу да радим, па отидо’ у грабак, те одсеко' ајдамак, {{стих|10}} сура-вура по кућу, керачачки по сокак: ’оче љубе да ради, ’оче лети на жетву, ’оче зими на воду, {{стих|15}} ’оче старо да крпи, 'оче ново да шије.}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Шаљива породична. Мотивски сродна с Вуковом песмом „Сиромах ожењен госпођом" (бр. 700, књ. I, стр. 537). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. * Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 235. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] eky9ajmx02csl6tc16dytvcqc015wpj 0 51465 122647 112400 2022-08-04T08:29:40Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Замучи се божја мајка]<ref>Наслов песме у збирци Здравац миришљавац гласи: "Божје крштење"</ref></big>''' }}</center> Замучи се божја мајка од Игњага до Бадњака па си роди младог бога и позива кум-Јована да јо’ крсти младог бога. {{стих|5}} Свети Јован рано рани, рано рани на крштење. Света Петка цркву мете насред небо, меџу мьгле, у њу поју девет попа, {{стих|10}} девет попа, девет ђака и дванајес’ калуђера. Божја мајка говорила: „Стани, горо, стани, водо, да крстимо младог бога.“ {{стих|15}} Све стануло, престануло, сиви тићи ућутали па слушају како поју девет попа, девет ђака и дванајес’ калуђера, {{стих|20}} само онај трепетљика не станула, престанула. Љуто куне божја мајка: „Ој дабогда, трепетљико, ни станула, ни манула, {{стих|25}} нити пород породила, него такој треперила и на ветар и без ветар, и на пладне и у поноч, и на јасну месечину!" {{стих|30}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Побожна. Може се чути и на југу Србије. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.89. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 26. [[Категорија:Митолошка песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] h02l02zpl0iixjf37buetvy6qvcwwc6 0 54695 122627 2022-08-04T00:24:53Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{Радови у току}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Гуја у срцу (''-{Egotism; or, The Bosom-Serpent}-'') | одељак= | аутор= Натанијел Хоторн | преводилац= Елодија Мијатовић | година= | белешке= }} <poem> — „Ево га!” викаше деца кроз улице, „ево га, иде човек што и… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{Радови у току}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Гуја у срцу (''-{Egotism; or, The Bosom-Serpent}-'') | одељак= | аутор= Натанијел Хоторн | преводилац= Елодија Мијатовић | година= | белешке= }} <poem> — „Ево га!” викаше деца кроз улице, „ево га, иде човек што има гују у срцу!” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ова вика заустави Херкимера баш кад хтеде да уђе на гвоздену капију Елистонова стана. Чисто се задрхтао кад му дође да се састане са својим старим познаником, кога је познавао у пуној младости, а сад после пет година хоће да га нађе као жртву несрећног неког уображења, или можда ужасне несреће у истину. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Гују у срцу!” рече млади вештак сам y себи, „Зацело је то он! Никоји други човек на свету нема таког правог, срдачног пријатеља! а сад, сиротице моја Ружо, нека ме небо умудри да извршим посао мој како треба, вера у жене за цело мора да је велика, кад те ето твоја још оставила није!” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Овако претурајући по мислима, намести се на капији баш где се улази, на чекаше да се помоли човек о коме се онако чудновато гласало. После једнога или два тренутка опази мршава човека једног, с нездравим лицем, блиставим очима и дугом црном косом, а чињаше се даје огледао да иде налик на змијинско вијугање: јер уместо да иде правцем пред собом и усправљен, он се повијаше по улици и према каменитоме поду њезином y искривуданој линији. Нешто y његовој моралној и материјалној природи доводило је човека да мисли да се неко чудо учинило, те је змија претворена у човека; али тако непотпуно, да је изгледало даје змијска природа прикривена и тек једва прикривена у слици људској. Још је Херкимер опазио како му је кожа чисто зеленкаста испод болесничког бледила, а то га сећаше на некаки мрамор од којега је једном изрезао главу „зависти” с њезиним змијинским витицама. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Несрећник се приближио био капији и таман да уђе, а он стаде, на упре своје светлуцаве очи на скултора који га c пуно учешћа него опет поуздано погледаше. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Коље ме! — коље ме!” повиче он а одмах иза тога зачу се пекака писка, али се не зна да ли је дошла с усана бесомучникових или је то била писка од змије неке. Него је свакојако потресла Херкимера до дубине срца. „Познајеш ли ме Ђорђе Херкимеру?” упита змијом поседнути. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Херкимер рече да га познаје. Али је требало да се истински и сасвим познаје човечије лице, као што се иште у оних што из блата режу слике, те да се црте Родерика Елистона изнађу у лицу, које је било пред очима скулторовим, па опет је то био он. Страшно је било помислити, како се грдно и ужасно изменио човек, који је још пре пет година, кад се Херкимер бавио у Флоренци, био млад човек, пун снаге и лепоте мушке. И кад се пусти да се човек и може изменити, опет је тешко веровати у како се кратко време он изменио. Не може се казати колико се уздрктао и потресао Херкимер, па опет најјаче и најтеже тек му дође кад се сети како је судбина његове сестре Руже, која је идеал женске лепоте, тесно сплетена са судбином овога човека, кога као да промисао хтеде да обезчовечи. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Елистоне, Родериче!” повиче он, „слушао сам о овоме, али моја мисао није ни изблизу долазила овоме што јесте. Шта би од тебе? Шта, зар да те нађем овако?” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Е, није готво ништа! Змија! Змија, најгаднија тварка на земљи. Змија y прсима — то ти је све”, одговори Родерик Елистон. „Него како је с твојим прсима?” продужи он, погледајући скултору y очи с најоштријим погледом и који дубоко продираше. „Све здраво и мирно? Нема ништа y њима да гмиже? Вере ми и душе ми и тако ми овог сотоне у мени, ево је то право чудо, човек па без змије у срцу!” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Утишај се Елистоне!” прошапута му Ђорђе Херкимер, па метну руку на раме човеку са змијом у срцу, „Ја сам ево дошао преко сињег мора само да се с тобом видим. Чујеш! гледај да будемо на само! — — — имам нешто да ти кажем Од Руже, од твоје жене!” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— „Коље ме! Коље ме!” Промуца Родерик. Овако узвикнувши, а те су му речи највише и биле у устима, несрећни човек грчевито притискаше обема рукама прса, као да га нешто изнутра беде или уједа, те му ваља раскопати прса да изађе напоље жива напаст, ма га то и живота стало. Иза тога лаким помицајем ослободи се руке Херкимерове, па се онда провуче кроз капију и склопи се у старинску кућу својих дедова. Скултор не хте да иде даље за њим. Видео је да у такоме часу од састанка не може бити ништа, а после је желео да се, пре него се по други пут с њиме састане, боље извести о томе кака је та болест од које пати Родерик, шта га је довело до таке несреће. Он дакле оде стога гласовитоме једном лекару. Мало времена иза онога како се Елистон растави од жене своје — а томе је већ четири године — његови пријатељи опазише како се нека суморност спустила на њ, као оно облак или сива магла, што по некад летњему јутру краде сунчеве зраке. Нису знали да ли је то некака болест што му је одузела једрину духа; или је, то некака душевна живина која га мало по мало једе, па као што то обично бива, из моралне природе прелази y физичну болест, а ова је управо само сенка од оне прве. Тражише корена суморности његовој у ономе, што му се порушила срећа на дому — а сам је поруши — али опет држаше да не може бити да је то све. Неки опет мислише да им је њихов некада тако бујан пријатељ још одавна болестан, и она његова пређашња страсна живахност да је била само први знак од оне болести. Други опет говорише да од њега нема ништа и да сад како који дан све већма вене. — Од самог Родерика не могоше никад ништа дознати. Истина су га много пута чули где грчевито хватајући се за прса викаше „коље ме, коље ме!,” али људи као људи тумачише ово како ко. Шта то може бити што га коље? Да ли је то брига нека? Или је само зуб физичке болести? Или да није у својему лакоме животу, врзући се често на одронку распустности, мада се никад није бацио у дубине њезине, да није учинио·што рад чега му је срце постало плен гриже од савести? Могло се наћи разлога свакој од ових мисли; а више него један од мало постаријих људи, жртава весела живота и беспосличарења, сасвим као каке судије, изрицаше да је цела тајна у томе, што стомак не може да му вари добро! &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;У томе Родерик опази како се о њему почело много да мисли и свакојако говори, па како му то беше мрско, остави се свакога друговања. Није му само било немило сагледати очи у човека, није му само тешко било видети пријатеља, него му је тешко падала и сама сунчева светлост, која обасипљући све представља сјајност лица творчева и показује љубав његову к свему што је рука његова створила. Сутоњ је постала сад сунце Родерику Елистону, најцрња поноћ беше му најмилији час да се искраде да се прохода; и ако га је ко кад опазио, то је било кад му је фењер ноћњега стражара обасјао слику, како је тумарао улицом са стиснутим рукама на прсима и непрестано мрмљајући — „Коље ме! — Коље ме!” Шта ли је то што га коље? &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мало за тим прочује се да Елистон одлази к свима лекарима у вароши, или које би новац намамио да дођу од некуд из далека. А опет један од ових људи пронесе на далеко и на широко преко јавних огласа и малих књижица на простој хартији, да се један господин од вишега реда, господин Родерик Елистон, излечио од „змије y срцу!” Тако се ево сад изнела свету на видик она страшна тајна у свој својој немилој слици. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако је тајна изашла на видик, али гуја из срце не. Она је, све ако је била само у мисли, још једнако савијена лежала у својему живоме гробу. Лекар се само осрамотио, а последица од његова лека беше што умало човек не умре а гадно га створење не остави. Кад се Елистон мало опоравио, нађе да цела варош говори о његовој несрећи — више од девет дана чудили су се људи и дивили томе — а у грудима све једнако осећаше како се некака жива тварка вијугајући се мрда и осети како га коље она неуморна канџа, која као да овај пут показиваше и особиту вољу да га гризе, као да га сотонски мрзи. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он стаде да пита једног старог слугу црнца, који је одрастао у кући његова оца, а био је већ човек средњих година, кад је Родерик био још дете у повоју. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Сципио!” почне он, па се онда опет мало заустави и претиште руке на прса — „шта говоре људи о мени, Сципио?” — „Господару! Сиромах мој господару! веле да имате гују у срцу!” одговори слуга устежући се. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„А шта још?” упита он па погледа чисто аветињски на човека. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Ништа друго драги господару,” одговори Сципио, — „само говоре још да вам је доктор дао некаки прешак те се змија испрућнула на спод.” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Није, није!” муцаше Родерик сам себи, тресући главом и још грчевитије претисне прса обема рукама — „једнако је још осећам. Коље ме! — Коље ме!” Него од овог доба бедни и јадни човек престаде да бега од људи, али им се чисто наметаше да га виде и да с њиме у додир дођу. Дошло је то унеколико од очајања, што нађе да и сама дубина срца његова није довољно сигурна н тамна да сакрије тајну, а опет је доста сигурна тамница за гадно чудовиште које се у њ завукло. Али свакојако ова жудња за јавношћу била је само знак од горчине која овлада целом природом његовом. Сви су кронички болесници својељупци, па било да су душевно или телесно болесни; било с греха, с бриге или само с каке лакше сносљиве невоље, каког бола коме има краја, или с несреће каке у узима смртнога живота. Таки су људи обично оштро свесни себе самих а све с онога што пате. Њихово ja порасте за њих тако велико да не могу да њиме не боду очи свакоме ко зна и случајно туда прође. Право им је задовољство — а готово једино задовољство, које могу да осећају — да обнаже и покажу рањаву или осушсну ногу и пропале кости; што је злочинство које гадније то је злочинцу све теже уставити га да својом змијинском главом не застрави свет; јер она жива болест и оно злочинство и јесте што им чини њихову особину. Родерик Елистон, који се мало пре тако презирући клонио свету с пута, сад се понизно покораваше ономе закону за све. Гуја у његову срцу као да је постала само слика неког чудесног својељубља, којега се опет свашта тицало, и које је он управо мазио приносећи му дан ноћ жртве. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На скоро је почео да ради оно што људи обичио узимају као поуздан знак безумља. Понекад му дође те се хваљаше и поношаше што није као други људи, него има две природе, и живот у животу. Понекад опет као да уображаваше себи да је гуја она некако божаство — истина не небеско него тамно, паклено – и да је он сам некака узвишеност и светиња, истина страовита али опет вреднија од свега онога што би частољубље зажелети могло. Тако се обавио тајном својом као каким царским плаштом, па погледаше поношљиво на оне који не имадоше да хране у себи какво смртно чудовиште. Него опет његова се људска природа по чешће бранила од владе оне, чезнући за друштвом. Мало по мало па му постаде навика да тумара по цео дан по улицама безпослен, осим ако може да се назове посао она његова тежња да се са целим светом побратими. C јаком раздражљивошћу гледаше он да изнађе y срцу свакога другог онаку болест од какве је сам патио. Био при чистој свести или не опет је он некако умео да брзо погоди где је кака погрешка и ко је како порочан, да му многи људи вероваше, не само да је поседнут гујом него правим сотоном, који истраживаше из срца човечијег све оно што је најцрње. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако се једном сусретну с једним човеком који је већ од тридесет година мрзио на свога брата. Родерик у сред улице метну му руку на прса па гледајући му оштро у одвратно лице и претварајући се као да му га је жао, упита: „Шта ти ради змија данас” — „Змија!” повиче братомрзац, — „шта ти хоћеш тиме да кажеш?” „Змија! — Змија! коље ли те једнако?” настави Родерик живо. — „Да ли си и њу помињао кад си се јутрос Богу молио? Зар те није боцнула кад си се сетио здравља, богатства и доброга гласа твојега брата? Зар се није разиграла од радости кад си помислио како му је јединац син распустан? Па и кад се зарадује и разљути, зар ниси свакада осетио јед њезин кроз душу и тело твоје, где је претворио све у оцат и чемер? Тако раде гује те! ја сам их добро проучио по овој мојој!” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— „Где је полиција!” — раздере се онај човек кога Родерик онако погна, па се и нехотице сам стегпу руком за прса, „што се пушта ова луда да тумара овако по вароши!” &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Ха, ха!” насмеја се гласно Родерик а пусти онога да иде својим путем, „дакле га је ето опет угризла његова гуја коју y срцу носи!” — &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Често је волео да дира људе лаком сатиром, него опет у којој је било нешто змијинске пакости. Једнога дана сретне се с неким частољубивим државником па га озбиљски запита шта му ради цар змијски; јер рече, змија која је у овоме човеку мора да је цар змијски, што јој је апетит доста велики да може прогутати читаву земљу и устав, други пут опет устави имућног једног човека, него који кад се докопа паре не пушта је, па још иде по вароши те скупља крајцарице и зарђане јексерчиће, а иде обучен као да хоће да плаши птице, с једним издрпаним и искрпљеним плаветним капутом, мрким шеширом, и плеснивим чизмама. Родерик упре очи на трбух овог честитог човека, па поче да казује како његова змија мора да има бакарну главу, а то је дошло од силног оног простог метала којим он сваки дан руке прља. Једном опет нападе на једног човека, у кога се лице црвенило као бакар, па му рече да мало прсних змија имају више сатанштине у себи него оне што се легу испод чобање, од казана у коме се пече ракија, иза овога дође на ред да га Родерик својом пажњом почаствује један одличан проповедник, који се баш онда био заплео у некаке богословске препирке, y којима више излажаше људска накост на видик него свети дух. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Ти си прогутао змију y чаши вина!” рече он. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Безбожниче један!” повиче богослов; него опет дохвати се руком за прса. Сретну после једног човека болешљиве осетљивости који с преварена надања некаког остави свет, нити хтеде речи проговорити с људма ближњима својим него зачама суморно мислећи на изгубљену прошлост. </poem> == Извор == 1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, бројеви 7-8, стр. 88-91,99-103. [[Категорија:Натанијел Хоторн]] [[Категорија:Елодија Мијатовић]] [[Категорија:Преводи]] [[en:Mosses from an Old Manse/Egotism; or, The Bosom-Serpent]] bc1784b6p4xk8lffo5wtt5rpr509b37 14 54696 122628 2022-08-04T00:26:08Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Хоторн, Натанијел}} [[Категорија:Амерички књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Хоторн, Натанијел}} [[Категорија:Амерички књижевници]] 0hw60z0i39xeuvd994xj0mz0xldn7ek 14 54697 122629 2022-08-04T00:28:03Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Мијатовић, Елодија}} [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Енглески књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Мијатовић, Елодија}} [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Енглески књижевници]] emwjuweapctrfknmxdfviwc26m7tgnw 14 54698 122630 2022-08-04T00:28:47Z Wlodzimierz 28 Нова страница: [[Категорија:Књижевници]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Књижевници]] hul2agvhjhl5a8am04j7pm9i95fyw9c 100 54699 122631 2022-08-04T00:34:57Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Елодија | презиме = Мијатовић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1825 | годинасмрти = 1908 | опис = '''Елодија Лотон Мијатовић''' (енгл. '''-{Elodie Lawton Mijatović}-''', 1825—1908) била је британска публицисткиња и преводилац. | слика = Elodija Mijatović0001.jpg | опис_слике = | ви… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Елодија | презиме = Мијатовић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1825 | годинасмрти = 1908 | опис = '''Елодија Лотон Мијатовић''' (енгл. '''-{Elodie Lawton Mijatović}-''', 1825—1908) била је британска публицисткиња и преводилац. | слика = Elodija Mijatović0001.jpg | опис_слике = | википедија = Елодија Лотон | остава = | остава_кат = Elodie Lawton }} == Дела == === Преводи на српски језик === * [[О нези болесника]] * [[Гуја у срцу]] [[Категорија:Елодија Мијатовић]] [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Енглески књижевници]] dn01ojs4ebx4vl1m0d3fsq032zlplnz 100 54700 122632 2022-08-04T00:39:52Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Натанијел | презиме = Хоторн | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1804 | годинасмрти = 1864 | опис = '''Натанијел Хоторн''' био је амерички књижевник. | слика = Nathaniel Hawthorne in Talks about authors and their work (1899).jpg | опис_слике = | википедија = Натанијел Хоторн | остава =… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Натанијел | презиме = Хоторн | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1804 | годинасмрти = 1864 | опис = '''Натанијел Хоторн''' био је амерички књижевник. | слика = Nathaniel Hawthorne in Talks about authors and their work (1899).jpg | опис_слике = | википедија = Натанијел Хоторн | остава = Nathaniel Hawthorne | остава_кат = Nathaniel Hawthorne }} == Дела == * [[Гуја у срцу]] == Преводиоци на српски језик == * [[Елодија Мијатовић]] [[Категорија:Натанијел Хоторн]] [[Категорија:Амерички књижевници]] 2w3djekvit0en95q5cvp3khk8kuqqcc