Два су брата два млада овчара

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Два су брата два млада овчара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45182</id>
    <revision>
      <id>122858</id>
      <parentid>112539</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T13:46:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2663" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Два су брата два млада овчара&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Два су брата два млада овчара, 
стадо вију по густу планину.
Сестра им је Мара одаџика, 
па понела на два брата ручак.
Не мож' проћи Мара одаџика {{стих|5}}
да однесе на два брата ручак, 
густа магла гору притиснула, 
густа гора листом оклопила.
Љуто куне Мара 'одаџика:
„Густа магло, никад се не дигла, {{стих|10}}
густа горо, нигде те немало!&quot;
Ал' из горе нешто проговара:
„Стој не куни, Маро 'одаџико, 
није крива ни та густа магла, 
није крива ни та густа гора, {{стих|15}}
већ је крива ваша мајка стара 
што ве мајка убаве имала, 
па ве млади у гору послала.
Размиристе виле у планину, 
а камо ли у село девојке”. {{стих|20}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. О овчарским песмама у сврљишком крају и о бачијању види више код Милана Ђ. Милићевића: „С пута. Додатак писму осмом“ („Вила“ II, бр. 37, стр. 582—588).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 270.

* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 90.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 78.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>p0w4n0kbrzd7ubpbtul1h6aqbm483rr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Овце чува Милен и Милена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45195</id>
    <revision>
      <id>122868</id>
      <parentid>112551</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T18:37:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2792" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Овце чува Милен и Милена&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Овце чува Милен и Милена,
Милен овце, Милена јагањци.
Милен свира, а Милена везе,
Милену се овце предвојиле, 
а Милени руке ознојиле. {{стих|5}}
Проговара Милена девојка:
„Иди, брале, воду ми донеси, 
донеси ми у твоју свиралу 
да ја пијем и да се умијем, 
да навезем тебе на рукави, {{стих|10}}
суво злато на то бело платно”.}} 

Овчарска. Душанка Петровић из Звездана певала ми је овако (,,Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 60):
&lt;poem&gt;Постој, сунце, рано не за’оди 
да изађем на вр’ на планине 
да извезел брату иа рукаве 
оба краја крила лабудова, 
а у среди очи соколове.&lt;/poem&gt;
Слично пева Давид Савић из Црног Врха (в. запис др Оливере Младеновић „Девојћа је слнце братимила“, „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 80), а и Милица Петровић из тимочке Јелашнице (в. рад Борислава Првуловића „Пролећне песме у селима око Књажевца и Зајечара“, „Народно стваралаштво“, Београд, 1964, св. 11, стр. 818). Песму с овим мотивом има др Момчило Златановић у збирци „Стојанке, бела Врањанке“ (Раднички универзитет, Лескозац, 1969, бр. 36, стр. 52).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 277.

* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 137.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>gbonsazujz4ydhur7kd4n5bxzzcaggk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122869</id>
      <parentid>122868</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T18:38:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3059" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Овце чува Милен и Милена&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Овце чува Милен и Милена,
Милен овце, Милена јагањци.
Милен свира, а Милена везе,
Милену се овце предвојиле, 
а Милени руке ознојиле. {{стих|5}}
Проговара Милена девојка:
„Иди, брале, воду ми донеси, 
донеси ми у твоју свиралу 
да ја пијем и да се умијем, 
да навезем тебе на рукави, {{стих|10}}
суво злато на то бело платно”.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. Душанка Петровић из Звездана певала ми је овако (,,Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 60):
&lt;poem&gt;Постој, сунце, рано не за’оди 
да изађем на вр’ на планине 
да извезел брату иа рукаве 
оба краја крила лабудова, 
а у среди очи соколове.&lt;/poem&gt;
Слично пева Давид Савић из Црног Врха (в. запис др Оливере Младеновић „Девојћа је слнце братимила“, „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 80), а и Милица Петровић из тимочке Јелашнице (в. рад Борислава Првуловића „Пролећне песме у селима око Књажевца и Зајечара“, „Народно стваралаштво“, Београд, 1964, св. 11, стр. 818). Песму с овим мотивом има др Момчило Златановић у збирци „Стојанке, бела Врањанке“ (Раднички универзитет, Лескозац, 1969, бр. 36, стр. 52).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 277.

* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 137.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>90802sbj9jp3gtqavh45berkjwtrpa0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122870</id>
      <parentid>122869</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T18:40:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3059" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Овце чува Милен и Милена&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Овце чува Милен и Милена,
Милен овце, Милена јагањци.
Милен свира, а Милена везе,
Милену се овце предвојиле, 
а Милени руке ознојиле. {{стих|5}}
Проговара Милена девојка:
„Иди, брале, воду ми донеси, 
донеси ми у твоју свиралу 
да ја пијем и да се умијем, 
да навезем тебе на рукави, {{стих|10}}
суво злато на то бело платно”.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. Душанка Петровић из Звездана певала ми је овако (,,Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 60):
&lt;poem&gt;Постој, сунце, рано не за’оди 
да изађем на вр’ на планине 
да извезем брату иа рукаве 
оба краја крила лабудова, 
а у среди очи соколове.&lt;/poem&gt;
Слично пева Давид Савић из Црног Врха (в. запис др Оливере Младеновић „Девојћа је слнце братимила“, „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 80), а и Милица Петровић из тимочке Јелашнице (в. рад Борислава Првуловића „Пролећне песме у селима око Књажевца и Зајечара“, „Народно стваралаштво“, Београд, 1964, св. 11, стр. 818). Песму с овим мотивом има др Момчило Златановић у збирци „Стојанке, бела Врањанке“ (Раднички универзитет, Лескозац, 1969, бр. 36, стр. 52).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 277.

* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 137.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>mbtg3ejncw8jkewgl8d8rirkcobymmj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Колика је царева ливада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45197</id>
    <revision>
      <id>122871</id>
      <parentid>112549</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T18:51:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2474" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Колика је царева ливада&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Колика је царева ливада, 
кол’ко дуга тол’ко и широка, 
по њој шеће Гроздана девојка. 
Опасала вуту каравуту, 
а на вути бершима тканице, {{стих|5}}
на тканице сјајна огледалце, 
мало пође па се оглеђује.
Она мисли нико је не види, 
видела је зелена ливада, 
па ливада овци доказала, {{стих|10}}
а овца је овчару казала.
Поручује овчар из планине:
„Ој, девојко, ој, преваро моја, 
све се бринеш да се не превариш. 
Синоћ дојдо, синоћ те превари, {{стих|15}}
а камо ли често да долазим; 
укр'о би’ те мајци из кревета 
кано пиле из големо јато, 
кано јагње из пребело стадо”.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Љубавна, развијенија варијанта песме бр. 6 из „Двора самотворних“ („Севдалкнко, убава девојко“), стр. 14.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 278.

* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 130.

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>8a8kwk2qg9yry4tkppupraj39cqt90q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два су брата два млада овчара (20)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50448</id>
    <revision>
      <id>122857</id>
      <parentid>112540</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T13:39:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2678" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Два су брата два млада овчара]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Два су брата два млада овчара, 
стадо вију по густу планину.
Сестра им је Мара 'одаџика, 
па понела на два брата ручак. 
Не мож’ проћи Мара 'одаџика {{стих|5}}
да однесе на два брата ручак, 
густа магла гору притиснула, 
густа гора листом оклопила. 
Љуто куне Мара 'одаџика: 
„Густа магло, никад се не дигла, {{стих|10}}
густа горо, нигде те немало!”
Ал’ из горе нешто проговара: 
„Стој, не куни, Маро 'одаџико, 
није крива ни та густа магла, 
није крива ни та густа гора, {{стих|15}}
већ је крива ваша мајка стара 
што ме мајка убава имала, 
па ве млади у гору послала. 
Размиристе виле у планину, 
а камоли у село девојке.” {{стих|20}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. О овчарским песмама у сврљишком крају и о бачијању види више код Милана Ђ. Милићевића: „С пута. Додатак писму осмом“ („Вила“ II, бр. 37, стр. 582—588).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 270.

* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 90.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 78.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>jrzp901q5zoutyotx1uivlow5jvjt0f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Стани, водо, стани, горо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50449</id>
    <revision>
      <id>122859</id>
      <parentid>112544</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T13:52:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2057" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Стани, водо, стани, горо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Стани, водо, стани, горо, 
стани, трепетљико.
Све стануло, све мануло, 
трепетљика не ’те.
Све гледала, све гледала {{стих|5}}
тугу туговала, 
ге се вије, а ге лута 
стадо у планину, 
што му Јова, што му Јова 
болан боловаја, {{стих|10}}
боловаја, боловаја, 
у конац остаја.
То дочула, то дочула 
остарела мајка, 
она лази, она лази, {{стих|15}}
те му лека тражи.
„Не лаз', мале, не лаз’, мале, 
не тражи ми лека, 
мен’ је лека, мен’ је лека 
у селу девојка.” {{стих|20}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Љубавна. Осим у Мужинцу, слушао сам је и у другим сокобањским селима (Левовик, Врмџа, Сесалац).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 90-91.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 89.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]
[[Категорија:Љубавне песме]]</text>
      <sha1>m21r3d0m2h6l8ac717fzofurfydne0q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Соко лети високо (22)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50450</id>
    <revision>
      <id>122860</id>
      <parentid>112563</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T13:55:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1730" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Соко лети високо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Соко лети високо, 
крила носи широко, 
па угледа цару врата. 
Кад на врата, девојка, 
гајтан плете ногама, {{стих|5}}
бисер ниже рукама. 
Отуд иде војвода, 
па говори девојци: 
„Плети, плети, плетиљо, 
вези, вези, везиљо, {{стих|10}}
узећу те за сина.&quot; 
Девојка му говори: 
„Нећу, нећу, војводо, 
синоћ сам га видела
кад је коња појио. {{стих|15}}
Опанци му клопају, 
обојци му падају, 
уз уши му громају!”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Шаљива.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 91.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 166.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>6wmychreh325p982l36jh2zoj3zvgxn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ој овчаре, цвеће кадивено</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50451</id>
    <revision>
      <id>122861</id>
      <parentid>112552</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T14:02:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2069" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ој овчаре, цвеће кадивено]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Ој овчаре, цвеће кадивено, 
пије ли ти сиво стадо воду?” 
„Двеста пише, триста прескочише, 
а 'иљадо преко брег остаде.
Ја се врну’ стадо да потерам, {{стих|5}}
кад куд стадо три добре девојке. 
Кад ја видо’ мању, црномању, 
заборави’ капу и тојагу.
Кад ја видо’ танку па високу, 
заборави’ стругу да затворим. {{стих|10}}
Кад ја видо’ белу и румену, 
заборави’ стадо да потерам.”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. Само у почетку подударна са записом Властимира Станимировића „Еј овчаре, цвеће јаблково“ (Архива Етнографског одбора САНУ, бр. 325/1—17 и 363/1—16). Пева се и: „Ој, овчаре, цвеће миришљаво“.


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 91.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 138.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>gpqzxf1f6pu94c31h57aff251d8otjr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нишнула се звезда небескиња</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50452</id>
    <revision>
      <id>122862</id>
      <parentid>112543</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T14:07:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1632" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Нишнула се звезда небескиња]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Нишнула се звезда небескиња, 
упази ју мајка сиротица.
„Кад те питам, право да ми кажеш:
видиш негде моје мушко чедо?” 
„Чедо ти се по пољане шеће.” {{стих|5}}
„Питај њега је л’ је нешто жудно.” 
„Све си има, ништа није жудно, 
већ је жудно остарелу мајку 
што га није младо оженија.”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Опет породична.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 91.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 88.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]
[[Категорија:Породичне песме]]</text>
      <sha1>o4u5fszexud6tk7pfsywtsuj9x1p64j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нишнула се Севдалина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50453</id>
    <revision>
      <id>122863</id>
      <parentid>112554</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T14:12:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1991" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Нишнула се Севдалина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Нишнула се Севдалина 
узе село, низе село, 
па загуби сиво перо, 
па подбеди младо момче:
„Ти ми, момче, перо најде!” {{стих|5}}
Момче ју се љуто куне: 
„Нисам, Севдо, перо наш’о. 
Ако будем перо наш’о, 
савио се као перо 
око твоју танку снагу.” {{стих|10}}
Нишнула се Севдалина 
узе село, низе село, 
па загуби виту гриву, 
па подбеди младо момче:
„Ти ми, момче, гриву најде!” {{стих|15}}
Момче ју се љуто куне: 
„Нисам, Севдо, гриву наш’о. 
Ако будем гриву наш'о, 
савио се као грива 
око руку девојачку.”{{стих|20}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Љубавна, позната и у јужној Србији.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 91.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 149.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>galnvvf6fn3u72dyu3r2qedlbxg5ued</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не ли смо се синоћ завериле</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50455</id>
    <revision>
      <id>122865</id>
      <parentid>112567</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T18:04:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1765" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Не ли смо се синоћ завериле]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Не ли смо се синоћ завериле, 
другарице, наша невернице, 
да не станеш уз туђа девера, 
другарице, наша невернице.
А ти стаде и руку му даде, {{стих|5}}
другарице, наша невернице. 
Баци, селе, прстен иза врата, 
другарице, наша невернице, 
па се врати код својега брата, 
другарице, наша невернице.{{стих|10}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

При прстеновању девојке. Слична је с песмом бр. 8 из I Вукове збирке („Ао коно, наша другарице“ — стр. 6).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 91.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 181.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>61iya0nzntdxjr5bp8llygh6wjqn0od</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>До тебе је, стари свате, до тебе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50456</id>
    <revision>
      <id>122867</id>
      <parentid>112571</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T18:15:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3303" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[До тебе је, стари свате, до тебе]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
До тебе је, стари свате, до тебе! 
Камо тебе твоји момци код тебе?! 
Они иду само силно по село, 
сретоше не, нас девојке, у двору, 
разбише нам ново ведро ковано. {{стих|5}}
Ти да платиш, млад’ старојко, да платиш.
Ако ’оћеш, ако нећеш, да кажеш. 
Ми ти знамо вранца коња ге ти је,
одвешћемо у суботу на пазар, 
продаћемо пошто-зашто, за двеста, {{стих|10}}
купићемо ново ведро ковано.
До тебе је, мили куме, до тебе! 
Камо тебе твоји момци код тебе?! 
Они иду само силно по село, 
сретоше не, нас девојке, у двору, {{стих|15}}
сломише нам вите гривне, на све нас.
Ти да платиш, мили куме, да платиш.
Ако ’оћеш, ако нећеш, да кажеш. 
Ми ти знамо остру сабљу ге ти је, 
однећемо у суботу на пазар, {{стих|20}}
продаћемо пошто-зашто, за триста,
купићемо вите гривне, на све нас.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Када сватови треба већ да се разилазе. Умногоме слична с песмом бр. 29 из збирке Косте Манојловића „Народне мелодије из Источне Србије“ (САНУ, Београд, 1953, стр. 37) коју је записао у Звездану од Јелице Ђурић. Од Николе Павловић из Мужинца накнадно сам добио и ову песму:
&lt;poem&gt;Сам ме мори, сан ме громи, 
сан ме не увати 
слушајући стару мајку 
коме ће ме дати.
Мајка даје за овчара, 
ја овчара нећу:
овчар куса студеницу, 
студено му срце.
Мајка даје за орача, 
ја орача ’оћу: 
у орача црна бразда, 
ал’ бела погача.&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 210.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>5kp0dlva1fv2vk3i7t2ukihtzed6ifs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ви кога ни сад давате</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50461</id>
    <revision>
      <id>122872</id>
      <parentid>112534</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T19:09:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1465" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ви кога ни сад давате]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Ви кога ни сад давате?”
Дајте га, дајте га!
„Ми ви Ацу сад давамо.”
Дајте га, дајте га!
„На шта ће га сад створимо?” {{стих|5}}
Дајте, дајте га!
„Створимо га златну гривну.”
Дајте га, дајте га!
„На руку га поносиле.”
Дајте га, дајте га!{{стих|10}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92-93.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 64.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>jwwa9eaxdsqy2pzxmv9k0a7xi8gvthx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122873</id>
      <parentid>122872</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T19:10:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1488" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ви кога ни сад давате]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Ви кога ни сад давате?”
Дајте га, дајте га!
„Ми ви Ацу сад давамо.”
Дајте га, дајте га!
„На шта ће га сад створимо?” {{стих|5}}
Дајте, дајте га!
„Створимо га златну гривну.”
Дајте га, дајте га!
„На руку га поносиле.”
Дајте га, дајте га!{{стих|10}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Припевушка.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92-93.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 64.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>eqsux65xwzcedwnhvy8prs2zfhmylru</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зарече се момче нежењено</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50462</id>
    <revision>
      <id>122874</id>
      <parentid>112559</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T19:22:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1437" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Зарече се момче нежењено]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Зарече се момче нежењено 
да пооре поље сокобањско. 
Волови му два сива сокола, 
јарам му је два низа бисера, 
рало му је дрво јаворово, {{стих|5}}
жагље су му од големо цвеће, 
остањ му је струк бели босиљак.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Лазаричка за орача.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 93.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 159.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>bc8fbf39t9eluu18m3urd78i8e4vbnf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Игра оро тамо доле</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50464</id>
    <revision>
      <id>122875</id>
      <parentid>112548</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T19:28:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2195" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Игра оро тамо доле]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Игра оро тамо доле,
Миљ, Миљо!
У то оро све девојке, 
ој, Миљо!
Од цара ми ферман дојде, {{стих|5}}
Миљо, Миљо!
Од цара ми ферман дојде, 
ој, Миљо!
Девојке су договорне, 
Миљо, Миљо! {{стих|10}}
Девојке су договорне, 
ој, Миљо!
Огрлице поскидаше, 
Миљо, Миљо!
Огрлице поскидаше, {{стих|15}}
ој, Миљо!
Те си оро откупише, 
Миљо, Миљо!
Те си оро откупише, 
ој, Миљо! {{стих|20}}
Имам брата туфегџију, 
Миљо, Миљо!
Имам брата туфегџију, 
ој, Миљо!
Пушку ми је направија, {{стих|25}} 
Миљо, Миљо!
Пушку ми је направија, 
ој, Мил»о!
Што ћу сада да напрајим, 
Миљо, Миљо! {{стих|30}}
Што ћу сада да напрајим, 
ој, Миљо!
Те ћу оро да одбраним, 
Миљо, Миљо!
Те ћу оро да одбраним, {{стих|35}}
ој, Миљо!}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Орска.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 93.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 129.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>b5950jqpoj9d8zdcqsu5hgb8gdnmyx1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122876</id>
      <parentid>122875</parentid>
      <timestamp>2022-08-06T19:30:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2195" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Игра оро тамо доле]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Игра оро тамо доле,
Миљо, Миљо!
У то оро све девојке, 
ој, Миљо!
Од цара ми ферман дојде, {{стих|5}}
Миљо, Миљо!
Од цара ми ферман дојде, 
ој, Миљо!
Девојке су договорне, 
Миљо, Миљо! {{стих|10}}
Девојке су договорне, 
ој, Миљо!
Огрлице поскидаше, 
Миљо, Миљо!
Огрлице поскидаше, {{стих|15}}
ој, Миљо!
Те си оро откупише, 
Миљо, Миљо!
Те си оро откупише, 
ој, Миљо! {{стих|20}}
Имам брата туфегџију, 
Миљо, Миљо!
Имам брата туфегџију, 
ој, Миљо!
Пушку ми је направија, {{стих|25}} 
Миљо, Миљо!
Пушку ми је направија, 
ој, Миљо!
Што ћу сада да напрајим, 
Миљо, Миљо! {{стих|30}}
Што ћу сада да напрајим, 
ој, Миљо!
Те ћу оро да одбраним, 
Миљо, Миљо!
Те ћу оро да одбраним, {{стих|35}}
ој, Миљо!}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Орска.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 93.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 129.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>eahie1oy20jmx1bv80efeqyhyz0jcb2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лалош</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51493</id>
    <revision>
      <id>122891</id>
      <parentid>112578</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:25:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4916" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Лалош&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Лалош хајдук&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Лалош дружину сабира 
до седамдесет и седам, 
па то ги Лалош заведе, 
у таја гора зелена, 
где азнаџије пролазе, {{стих|5}}
азнаџите ми убива, 
па то ги благо узима.
Чак се до цара дочуло, 
цар ми потеру испрати 
Лалоша живог да фати {{стих|10}}
’Одила силна потера, 
ђавола у воду фатише, 
Лалоша у гору не могу. 
Говори млада кумица: 
„Чујте ме мене, потеро, {{стих|15}}
ви сте триста, бре, душа, 
по гроша дајте, бре, триста, 
ја ћу ви Лалоша уфатим, 
уфатим и да затворим.” 
Тргнала млада кумица {{стих|20}}
у таја гора зелена, 
викнала млада кумица: 
„Куме Лалоше, Лалоше, 
ја излез', куме, куд мене 
детенце да ми кршћеваш, {{стих|25}}
на твоје име да туриш,
кога си, куме, загинеш, 
името да ти остане.”
Лалош дружине говори: 
„Чујте ме, верна дружино, {{стих|30}}
мене ме зове кумица 
детенце да јој кршћевам.” 
Отиде Лалош, отиде 
сас таја млада кумица 
у њојни бели дворови. {{стих|35}}
Говори млада кумица:
„Куме Лалоше, Лалоше, 
ево ти чаша ракија, 
че си ми, куме, уморан.” 
Кога је чашу попио, {{стих|40}}
њему је чаша пресела. 
Говори Лалош, говори:
„Ја слушај, млада кумице, 
това ми није на добро.” 
Говори млада кумица: {{стих|45}}
„За то ти чаша пресела 
че ниси скоро, бре, пио.” 
Легнали да се одморе, 
станала млада кумица:
„Ајде, куме Лалоше, {{стих|50}}
детенце да ми кршћеваш 
у таја пусти намастир.” 
Устао Лалош, устао, 
тргнали с младу кумицу 
у тај пусти намастир.” {{стих|55}}
Кога су внатре влезнали, 
не ли је кума ђаволска, 
она си надвор излезе, 
па то ми врата закључи. 
Говори кума, говори: {{стих|60}}
„Чујте ме, верна дружино, 
ја гди сте, верна дружино?!” 
Ето ми иде потера.
Говори кума, говори:
„Ето ви Лалош унутра, {{стих|65}}
фатила и затворила.”
Кога је Лалош дочуо, 
па то је силно викнуо, 
сама се врата отворе, 
изиде Лалош изиде, {{стих|70}}
исече целу потеру.
Говори Лалош, говори:
„Да молиш бога, кумице, 
сад би’ главу одрез’о.&quot;
Па то си Лалош зарамчи, {{стих|75}}
зарамчи пушку на раме, 
отиде Лалош отиде 
у тају гору зелену, 
при његову си дружину.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976, Љубиша Рајковић.

Епска. У запису Миодрага Васиљевића јавља се као Лалуш („Музички фолклор у зајечарском крају“, „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 70). И Васиљевић сматра да је ова песма бугарског порекла.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 64.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 127-128.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>135elfklcr1cdxnrqq8jpm9u4o1gge0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мајка Стојана проклиње</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51494</id>
    <revision>
      <id>122887</id>
      <parentid>112580</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:13:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2083" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мајка Стојана проклиње&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „[Мајка Стојану говори]&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Стојану говори: 
„Остав’ се, сине, мани се 
од таја пусти хајдуклук, 
че се мајки мрзнало 
крвави дрешки да пере, {{стих|5}}
трговске главе да крије.&quot; 
Неће се Стојан остави, 
мајка Стојана проклиње: 
„Где иш’о, сине, не дош’о,
трећи те данак фанала {{стих|10}}
потера она видинска, 
у Видин град те терали 
и там’ те, сине, женили 
сас витом јелом невестом, 
видинска пцета сватови, {{стих|15}}
беле ти свраке кумови, 
черни гаврани попови!”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Епска. У запису Миодрага Васиљевића јавља се као Лалуш („Музички фолклор у зајечарском крају“, „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 70). И Васиљевић сматра да је ова песма бугарског порекла.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63-64.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 126.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>0yqeau9atiod9hkl6arh717qf0s9y8z</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122888</id>
      <parentid>122887</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:14:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2294" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мајка Стојана проклиње&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „[Мајка Стојану говори]&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Стојану говори: 
„Остав’ се, сине, мани се 
од таја пусти хајдуклук, 
че се мајки мрзнало 
крвави дрешки да пере, {{стих|5}}
трговске главе да крије.&quot; 
Неће се Стојан остави, 
мајка Стојана проклиње: 
„Где иш’о, сине, не дош’о,
трећи те данак фанала {{стих|10}}
потера она видинска, 
у Видин град те терали 
и там’ те, сине, женили 
сас витом јелом невестом, 
видинска пцета сватови, {{стих|15}}
беле ти свраке кумови, 
черни гаврани попови!”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

Епска. У запису Миодрага Васиљевића јавља се као Лалуш („Музички фолклор у зајечарском крају“, „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 70). И Васиљевић сматра да је ова песма бугарског порекла.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63-64.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 126.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>t15arwci4ty6cqp1m3jd5uusnpcwr05</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122889</id>
      <parentid>122888</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:22:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2365" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мајка Стојана проклиње&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „[Мајка Стојану говори]&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Стојану говори: 
„Остав’ се, сине, мани се 
од таја пусти хајдуклук, 
че се мајки мрзнало 
крвави дрешки да пере, {{стих|5}}
трговске главе да крије.&quot; 
Неће се Стојан остави, 
мајка Стојана проклиње: 
„Где иш’о, сине, не дош’о,
трећи те данак фанала {{стих|10}}
потера она видинска, 
у Видин град те терали 
и там’ те, сине, женили 
сас витом јелом невестом, 
видинска пцета сватови, {{стих|15}}
беле ти свраке кумови, 
черни гаврани попови!”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

У озој песми можда је сачувано сећање на бунтовника Стојана Цанића из Новог Корита, кога су Турци набили на колац 1836. и о коме постоје и друге песме (в. Светислав Првановић „Тимочки записи“, „Тимок“, Зајечар, 1964, стр. 77).


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63-64.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 126.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>7olioz3iu8g586a2gbmgiyg4rubwsdk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122890</id>
      <parentid>122889</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:23:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2364" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мајка Стојана проклиње&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „[Мајка Стојану говори]&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Стојану говори: 
„Остав’ се, сине, мани се 
од таја пусти хајдуклук, 
че се мајки мрзнало 
крвави дрешки да пере, {{стих|5}}
трговске главе да крије.&quot; 
Неће се Стојан остави, 
мајка Стојана проклиње: 
„Где иш’о, сине, не дош’о,
трећи те данак фанала {{стих|10}}
потера она видинска, 
у Видин град те терали 
и там’ те, сине, женили 
сас витом јелом невестом, 
видинска пцета сватови, {{стих|15}}
беле ти свраке кумови, 
черни гаврани попови!”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

У овој песми можда је сачувано сећање на бунтовника Стојана Цанића из Новог Корита, кога су Турци набили на колац 1836. и о коме постоје и друге песме (в. Светислав Првановић „Тимочки записи“, „Тимок“, Зајечар, 1964, стр. 77).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63-64.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 126.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>e512vzwu5s0080uicf45f96751ig4xw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ђорђова женидба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51495</id>
    <revision>
      <id>122884</id>
      <parentid>112581</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:02:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3953" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ђорђова женидба&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Свадба Ђорђова&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Разболел ми се млад Ђорђи, 
млад Борђи, младо војниче, 
ваф Шумен града голема.
Лежал је Ђорђи што лежал, 
од нигде писмо, бре, нема, {{стих|5}}
нити од мајка ни башта, 
нити од брата ни сестре.
Ђорђови верни другари, 
те си на Ђорђи говорат:
„Ја узни писмо напиши {{стих|10}}
до твојта стара мајчица.”
Ђорђи другари послуша, 
па то си писмо написа, 
у писмо пише што пише:
„Да додеш, мамо, на гости, {{стих|15}}
че сам се, мамо, заженил 
за једна мома Шуменка, 
на лице бела, румена, 
на име Малихерова.”
Ђорђи си писмо испрати, {{стих|20}}
врвело писмо, врвело 
од дваес први до триести, 
кога му мама получи,
разбрала мајка, разбрала 
што је у писмо писано. {{стих|25}}
Загрна бели рукави, 
намеси бели хлебови, 
наточи вино, ракију, 
тргнала баба, тргнала 
ваф Шумен града голема. {{стих|30}} 
Кога је близо стигнала, 
близо крај Шумен седнала, 
седнала, баба, д’ ода’не, 
очи ваф града метнула, 
од дол ми свири музика, {{стих|35}}
говори баба, говори:
„Ај азе брзо да идем, 
тази је свадба Ђорђова, 
младите да си опростим 
дор да то ниса венчани.” {{стих|40}}
Не беше свадба сас булка, 
војници смртник носеха. 
Говори баба, говори:
„Чујте ме, млади војници, 
ја ми смртника сложите {{стих|45}}
на таја земља црница 
ја да го видим који је, 
че имам сина, бре, Ђорђи.”
Војници баба слушаха, 
па то смртника сложише {{стих|50}}
на таја црна земљица.
Баба му платно открива, 
познала сина си Ђорђи, 
говори баба, говори:
„Оф, леле, сине, бре, Ђорђи {{стих|55}}
тако је мама мислила 
кога је тебе родила 
па те у војну пратила.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===


Балада, бугарског порекла. (До 1918. године Браћевац је припадао Бугарској, па је неке песме Здравко Маљић чуо и упамтио од лаутара из села око Куле. Говор Браћевчана је, иначе, косовско ресавског типа).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 123-124.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>1mc5t4jz235lynufbzadgdgf6to3xei</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122885</id>
      <parentid>122884</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:02:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4162" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ђорђова женидба&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Свадба Ђорђова&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Разболел ми се млад Ђорђи, 
млад Борђи, младо војниче, 
ваф Шумен града голема.
Лежал је Ђорђи што лежал, 
од нигде писмо, бре, нема, {{стих|5}}
нити од мајка ни башта, 
нити од брата ни сестре.
Ђорђови верни другари, 
те си на Ђорђи говорат:
„Ја узни писмо напиши {{стих|10}}
до твојта стара мајчица.”
Ђорђи другари послуша, 
па то си писмо написа, 
у писмо пише што пише:
„Да додеш, мамо, на гости, {{стих|15}}
че сам се, мамо, заженил 
за једна мома Шуменка, 
на лице бела, румена, 
на име Малихерова.”
Ђорђи си писмо испрати, {{стих|20}}
врвело писмо, врвело 
од дваес први до триести, 
кога му мама получи,
разбрала мајка, разбрала 
што је у писмо писано. {{стих|25}}
Загрна бели рукави, 
намеси бели хлебови, 
наточи вино, ракију, 
тргнала баба, тргнала 
ваф Шумен града голема. {{стих|30}} 
Кога је близо стигнала, 
близо крај Шумен седнала, 
седнала, баба, д’ ода’не, 
очи ваф града метнула, 
од дол ми свири музика, {{стих|35}}
говори баба, говори:
„Ај азе брзо да идем, 
тази је свадба Ђорђова, 
младите да си опростим 
дор да то ниса венчани.” {{стих|40}}
Не беше свадба сас булка, 
војници смртник носеха. 
Говори баба, говори:
„Чујте ме, млади војници, 
ја ми смртника сложите {{стих|45}}
на таја земља црница 
ја да го видим који је, 
че имам сина, бре, Ђорђи.”
Војници баба слушаха, 
па то смртника сложише {{стих|50}}
на таја црна земљица.
Баба му платно открива, 
познала сина си Ђорђи, 
говори баба, говори:
„Оф, леле, сине, бре, Ђорђи {{стих|55}}
тако је мама мислила 
кога је тебе родила 
па те у војну пратила.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

Балада, бугарског порекла. (До 1918. године Браћевац је припадао Бугарској, па је неке песме Здравко Маљић чуо и упамтио од лаутара из села око Куле. Говор Браћевчана је, иначе, косовско ресавског типа).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 123-124.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>55bbve1e55rk0e6bvq9thcwdrxrehch</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122886</id>
      <parentid>122885</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T07:06:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4162" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ђорђова женидба&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Свадба Ђорђова&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Разболел ми се млад Ђорђи, 
млад Ђорђи, младо војниче, 
ваф Шумен града голема.
Лежал је Ђорђи што лежал, 
од нигде писмо, бре, нема, {{стих|5}}
нити од мајка ни башта, 
нити од брата ни сестре.
Ђорђови верни другари, 
те си на Ђорђи говорат:
„Ја узни писмо напиши {{стих|10}}
до твојта стара мајчица.”
Ђорђи другари послуша, 
па то си писмо написа, 
у писмо пише што пише:
„Да додеш, мамо, на гости, {{стих|15}}
че сам се, мамо, заженил 
за једна мома Шуменка, 
на лице бела, румена, 
на име Малихерова.”
Ђорђи си писмо испрати, {{стих|20}}
врвело писмо, врвело 
од дваес први до триести, 
кога му мама получи,
разбрала мајка, разбрала 
што је у писмо писано. {{стих|25}}
Загрна бели рукави, 
намеси бели хлебови, 
наточи вино, ракију, 
тргнала баба, тргнала 
ваф Шумен града голема. {{стих|30}} 
Кога је близо стигнала, 
близо крај Шумен седнала, 
седнала, баба, д’ ода’не, 
очи ваф града метнула, 
од дол ми свири музика, {{стих|35}}
говори баба, говори:
„Ај азе брзо да идем, 
тази је свадба Ђорђова, 
младите да си опростим 
дор да то ниса венчани.” {{стих|40}}
Не беше свадба сас булка, 
војници смртник носеха. 
Говори баба, говори:
„Чујте ме, млади војници, 
ја ми смртника сложите {{стих|45}}
на таја земља црница 
ја да го видим који је, 
че имам сина, бре, Ђорђи.”
Војници баба слушаха, 
па то смртника сложише {{стих|50}}
на таја црна земљица.
Баба му платно открива, 
познала сина си Ђорђи, 
говори баба, говори:
„Оф, леле, сине, бре, Ђорђи {{стих|55}}
тако је мама мислила 
кога је тебе родила 
па те у војну пратила.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

Балада, бугарског порекла. (До 1918. године Браћевац је припадао Бугарској, па је неке песме Здравко Маљић чуо и упамтио од лаутара из села око Куле. Говор Браћевчана је, иначе, косовско ресавског типа).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 123-124.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>kzp5vx7ehukgbbris75ezdqz6us2qed</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Потекла вода студена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51497</id>
    <revision>
      <id>122883</id>
      <parentid>112584</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T05:37:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1040" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Потекла вода студена]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Потекла вода студена 
од таја стара планина 
кроз Цојлетова градина, 
тамо ми Цојле седеше, 
турски ми лири бројаше, {{стих|5}}
на млади булки даваше, 
на његовата највише.}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 63.


[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>02plnv8xwpts247k49oofjzbgj0jijl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јули-ага познаје сестру</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51498</id>
    <revision>
      <id>122880</id>
      <parentid>112585</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T05:28:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5825" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Јули-ага познаје сестру&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Продаја Љубе Богданове&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Колико су града низ Дунава, 
толико су Богдану година, 
ал’ је Богдан много дуга дужан, 
што имаде, све у беду даде: 
на Дунаву девет воденице, {{стих|5}}
на Чамнице зелена ливада, 
па не мож’ се Богдан одужити, 
ал’ говори остарела мајка:
„’Ајде мене, мене препродавај, 
па ме цени пошто цена није, {{стих|10}}
та да би се дуга одужио.”
Мисли Богдан нико и’ не слуша, 
слушала и’ љуба на вратима, 
па казује своме господару:
„Што продајеш своју стару мајку, {{стих|15}}
ти ћеш с мајком опет љубу наћи, 
'ајде мене, мене препродавај, 
па ме цени по што цена није, 
та да би се дуга одужио.”
Говори јој Богдан, младо момче: {{стих|20}}
„Обучи се што год лепше можеш, 
свилу свучи, кадифу обучи.”
У’вати ју за десницу руку, 
одведе ју на новем пијацу.
Телал бије по целем пијацу: {{стих|25}}
„Ево Богдан где продаје љубу.”
Не сме ники Богдана да пита, 
запита га Туре Јули-ага:
„Пошто цена твоје верне љубе?”
Ал’ говори Богдан, момче младо: {{стих|30}}
„Није скупа, шес’ стотин’ дуката.”
Кад то зачу Туре Јули-ага, 
он извади свилену мараму, 
па ју простре на зелену траву, 
па наброји шес’ стотин’ дуката {{стих|35}}
и шес' стотин’ Турци забројава 
гледајући лепотињу њојну, 
гледајући бело лице њојно, 
па му узе онуј верну љубу, 
одведе ју под белем шатору, {{стих|40}}
посади ју до десно колено, 
мило му је, па је запитује:
„Ој, бога ти, Богданова љубо,
је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш
је л’ ти помниш некога од рода?” {{стих|45}}
Ал’ говори Богданова љуба:
„И ја помним, и ја помњувајем,
и ја помним мому брацу име, 
мому брацу име, бре, Илија, 
мајка му је име преметнула {{стих|50}}
у милости млади Јулијаша.”
„Је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш
је л’ он има некакви белези?”
Ту говори Богданова љуба:
„Има белег на левом рамену {{стих|55}}
и челенка на десном образу.”
Ту говори Туре Јули-ага:
„Фала, боже, моја мила сејо, 
фала, боже, не огреших душу!”
У'вати ју за десницу руку, {{стих|60}}
одведе ју на новем пијацу.
Телал бије по целем пијацу:
„Гди се види Богдан и се чује, 
нека дође љубу да си узне, 
нека благо за час’ да му буде, {{стих|65}}
већ се неће братац и сестрица.”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Лирско-епска. Варијанта Вукове песме „Продата љуба Богданова“ (бр. 725, књ. I, стр. 571). Једну такву штампао је и Милан Ђ. Милићевић („Сестра брату љуба“, „Кнежевина Србија“, књ. II, Београд, 1876, стр. 927). Од Здравка Маљића из Браћевца слушао сам још и ову песму:
Кажи ми, либе Тодорке, 
која ли вечер да дојдем, 
ја л’ таја вечер ја л’ друга, 
на ваша јасна седенка, 
под твојта хурка на сенка, 
крај твојто десно колеице, 
на твојто меко столенце — 
крај тебе младо да умрем!
Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је и песму „Синоћ паде тамна магла“ („Развитак“, бр. 6, 1974), која је пореклом — по свој прилици — из околине Гњилана (на Косову), али измењена.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 62-63.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 102-103.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>rrcnizz9f5ekghm7fn1ia9wjiss4zo0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122881</id>
      <parentid>122880</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T05:29:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6036" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Јули-ага познаје сестру&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Продаја Љубе Богданове&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Колико су града низ Дунава, 
толико су Богдану година, 
ал’ је Богдан много дуга дужан, 
што имаде, све у беду даде: 
на Дунаву девет воденице, {{стих|5}}
на Чамнице зелена ливада, 
па не мож’ се Богдан одужити, 
ал’ говори остарела мајка:
„’Ајде мене, мене препродавај, 
па ме цени пошто цена није, {{стих|10}}
та да би се дуга одужио.”
Мисли Богдан нико и’ не слуша, 
слушала и’ љуба на вратима, 
па казује своме господару:
„Што продајеш своју стару мајку, {{стих|15}}
ти ћеш с мајком опет љубу наћи, 
'ајде мене, мене препродавај, 
па ме цени по што цена није, 
та да би се дуга одужио.”
Говори јој Богдан, младо момче: {{стих|20}}
„Обучи се што год лепше можеш, 
свилу свучи, кадифу обучи.”
У’вати ју за десницу руку, 
одведе ју на новем пијацу.
Телал бије по целем пијацу: {{стих|25}}
„Ево Богдан где продаје љубу.”
Не сме ники Богдана да пита, 
запита га Туре Јули-ага:
„Пошто цена твоје верне љубе?”
Ал’ говори Богдан, момче младо: {{стих|30}}
„Није скупа, шес’ стотин’ дуката.”
Кад то зачу Туре Јули-ага, 
он извади свилену мараму, 
па ју простре на зелену траву, 
па наброји шес’ стотин’ дуката {{стих|35}}
и шес' стотин’ Турци забројава 
гледајући лепотињу њојну, 
гледајући бело лице њојно, 
па му узе онуј верну љубу, 
одведе ју под белем шатору, {{стих|40}}
посади ју до десно колено, 
мило му је, па је запитује:
„Ој, бога ти, Богданова љубо,
је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш
је л’ ти помниш некога од рода?” {{стих|45}}
Ал’ говори Богданова љуба:
„И ја помним, и ја помњувајем,
и ја помним мому брацу име, 
мому брацу име, бре, Илија, 
мајка му је име преметнула {{стих|50}}
у милости млади Јулијаша.”
„Је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш
је л’ он има некакви белези?”
Ту говори Богданова љуба:
„Има белег на левом рамену {{стих|55}}
и челенка на десном образу.”
Ту говори Туре Јули-ага:
„Фала, боже, моја мила сејо, 
фала, боже, не огреших душу!”
У'вати ју за десницу руку, {{стих|60}}
одведе ју на новем пијацу.
Телал бије по целем пијацу:
„Гди се види Богдан и се чује, 
нека дође љубу да си узне, 
нека благо за час’ да му буде, {{стих|65}}
већ се неће братац и сестрица.”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

Лирско-епска. Варијанта Вукове песме „Продата љуба Богданова“ (бр. 725, књ. I, стр. 571). Једну такву штампао је и Милан Ђ. Милићевић („Сестра брату љуба“, „Кнежевина Србија“, књ. II, Београд, 1876, стр. 927). Од Здравка Маљића из Браћевца слушао сам још и ову песму:
Кажи ми, либе Тодорке, 
која ли вечер да дојдем, 
ја л’ таја вечер ја л’ друга, 
на ваша јасна седенка, 
под твојта хурка на сенка, 
крај твојто десно колеице, 
на твојто меко столенце — 
крај тебе младо да умрем!
Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је и песму „Синоћ паде тамна магла“ („Развитак“, бр. 6, 1974), која је пореклом — по свој прилици — из околине Гњилана (на Косову), али измењена.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 62-63.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 102-103.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>ieihbpm2803rfb40pd4tzmup1ojx95e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122882</id>
      <parentid>122881</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T05:33:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6049" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Јули-ага познаје сестру&lt;ref&gt;У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Продаја Љубе Богданове&quot;&lt;/ref&gt;&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Колико су града низ Дунава, 
толико су Богдану година, 
ал’ је Богдан много дуга дужан, 
што имаде, све у беду даде: 
на Дунаву девет воденице, {{стих|5}}
на Чамнице зелена ливада, 
па не мож’ се Богдан одужити, 
ал’ говори остарела мајка:
„’Ајде мене, мене препродавај, 
па ме цени пошто цена није, {{стих|10}}
та да би се дуга одужио.”
Мисли Богдан нико и’ не слуша, 
слушала и’ љуба на вратима, 
па казује своме господару:
„Што продајеш своју стару мајку, {{стих|15}}
ти ћеш с мајком опет љубу наћи, 
'ајде мене, мене препродавај, 
па ме цени по што цена није, 
та да би се дуга одужио.”
Говори јој Богдан, младо момче: {{стих|20}}
„Обучи се што год лепше можеш, 
свилу свучи, кадифу обучи.”
У’вати ју за десницу руку, 
одведе ју на новем пијацу.
Телал бије по целем пијацу: {{стих|25}}
„Ево Богдан где продаје љубу.”
Не сме ники Богдана да пита, 
запита га Туре Јули-ага:
„Пошто цена твоје верне љубе?”
Ал’ говори Богдан, момче младо: {{стих|30}}
„Није скупа, шес’ стотин’ дуката.”
Кад то зачу Туре Јули-ага, 
он извади свилену мараму, 
па ју простре на зелену траву, 
па наброји шес’ стотин’ дуката {{стих|35}}
и шес' стотин’ Турци забројава 
гледајући лепотињу њојну, 
гледајући бело лице њојно, 
па му узе онуј верну љубу, 
одведе ју под белем шатору, {{стих|40}}
посади ју до десно колено, 
мило му је, па је запитује:
„Ој, бога ти, Богданова љубо,
је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш
је л’ ти помниш некога од рода?” {{стих|45}}
Ал’ говори Богданова љуба:
„И ја помним, и ја помњувајем,
и ја помним мому брацу име, 
мому брацу име, бре, Илија, 
мајка му је име преметнула {{стих|50}}
у милости млади Јулијаша.”
„Је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш
је л’ он има некакви белези?”
Ту говори Богданова љуба:
„Има белег на левом рамену {{стих|55}}
и челенка на десном образу.”
Ту говори Туре Јули-ага:
„Фала, боже, моја мила сејо, 
фала, боже, не огреших душу!”
У'вати ју за десницу руку, {{стих|60}}
одведе ју на новем пијацу.
Телал бије по целем пијацу:
„Гди се види Богдан и се чује, 
нека дође љубу да си узне, 
нека благо за час’ да му буде, {{стих|65}}
већ се неће братац и сестрица.”}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић.

Лирско-епска. Варијанта Вукове песме „Продата љуба Богданова“ (бр. 725, књ. I, стр. 571). Једну такву штампао је и Милан Ђ. Милићевић („Сестра брату љуба“, „Кнежевина Србија“, књ. II, Београд, 1876, стр. 927). Од Здравка Маљића из Браћевца слушао сам још и ову песму:
&lt;poem&gt;Кажи ми, либе Тодорке, 
која ли вечер да дојдем, 
ја л’ таја вечер ја л’ друга, 
на ваша јасна седенка, 
под твојта хурка на сенка, 
крај твојто десно колеице, 
на твојто меко столенце — 
крај тебе младо да умрем!&lt;/poem&gt;
Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је и песму „Синоћ паде тамна магла“ („Развитак“, бр. 6, 1974), која је пореклом — по свој прилици — из околине Гњилана (на Косову), али измењена.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 62-63.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 102-103.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>df5o83dguf069ma5dx0a76s2odea8wf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Змија троглавка (Имала мајка, имала)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>51499</id>
    <revision>
      <id>122877</id>
      <parentid>112587</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T04:42:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8136" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Змија троглавка&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Имала мајка, имала 
једнога сина Стојана, 
и њега мајка очува, 
и њега мајка ожени, 
са женом му су живели, {{стих|5}}
не ли свекрва душманка, 
она си снају намрази.
Одила стара свекрва 
по граду и по паланке 
врле магије да тражи, {{стих|10}}
та снају да си мађоше. 
Одила стара свекрва, 
тражила не намерила, 
на путу скоби Циганке, 
Циганке до две мајсторке. {{стих|15}}
Говори стара свекрва: 
„Чујте ме, до две мајсторке, 
знаћете нешто магије, 
та снају да си мађошем?” 
Говоре до две мајсторке: {{стих|20}}
„И ми магије имамо, 
али су млого, бре, скупе, 
до два ми нова сукмана 
и до две ризе свилене.” 
Свекрва ми је гледала {{стих|25}}
па те магије узела.
Пођоше до две Циганке, 
скобише Раду убаву, 
говоре до две Циганке: 
„Ја слушај, Радо убава, {{стих|30}}
довечер да се превардиш 
од твоје старе свекрве, 
од нас магије узела 
па ће те, сине, умори.” 
Отоше до две Циганке, {{стих|35}}
Рада ми дома отиде, 
када је било сред ноћи, 
не ли свекрва душманка, 
она станала, станала 
у това добо потајно {{стих|40}}
када ми петли не пеју 
па те магије варила. 
Убава Рада глупава, 
она си крпу разбради 
па то Стојану пребради, {{стих|45}}
а кад је дошла свекрва 
врле магије да сипа, 
редом по одар гледала, 
где се забратка белеше, 
и там магије разлила. {{стих|50}}
Када ми свану бел данак, 
бел данак, света недеља,
убава Рада глупава, 
она се рано дигнула 
па то си двори метеше. {{стих|55}}
Говори Стојан, говори:
„Ја чујеш, Радо убава, 
ја улез’, Радо, у собу 
да видиш чудо големо.” 
Када је Рада улезла, {{стих|60}}
имала и што да види: 
мајка си сина мађоса 
од жуто и од зелено, 
ка’ сиво смуче зелено, 
ка’ зелен гуштер у гору. {{стих|65}}
Говори Стојан, говори: 
„Узни ме, Радо, за руку, 
вод’ ме у баште ливаду, 
децата да си не пудим.”
Убава Рада глупава, {{стих|70}}
она га њега заведе 
у баштину си ливаду. 
Седео Стојан, седео, 
њему се воде дожедне, 
отоди Стојан, отоди {{стих|75}}
у таја гора зелена, 
на това змијско кладенче. 
Када се Стојан, бре, нагнал
студену воду да пије, 
све су се змије сабрале {{стих|80}}
Стојана да га поједу. 
Цикнула змија троглавка, 
све су се змије позбиле, 
говори змија троглавка:
„Ја слушај, сине Стојане, {{стих|85}}
шта тражиш, сине, бре, овде, 
нашу ли воду да пијеш 
и наш другарин да будеш?” 
Цикнула змија троглавка, 
узела младог Стојана, {{стих|90}}
па то га њега заведе 
у таја силна пештера, 
куд њојне старе мајчице. 
Викнула змија троглавка:
„Ја излез’, мајко, ја излез’ {{стих|95}}
да видиш чудо големо; 
додај ми, мајко, додај ми 
од твоје силне, бре, траве.” 
Када ју мајка дочула, 
главу из камен јавила, {{стих|100}}
цела ми гора светнула, 
у уста траву носила.
Узела змија троглавка, 
узела младог Стојана
на путу, на раскрснице, {{стих|105}}
па то га њега купала, 
одма ми Стојан постаде, 
од змију човек остаде. 
Говори змија троглавка 
и она њега испраћа: {{стих|110}}
„Ја слушај, сине Стојане, 
где ми ју скобиш змијицу, 
немој ју, сине, убијеш, 
можда су моја дечица.” 
Отиде Стојан, отиде {{стих|115}}
у своји бели дворови, 
из уста сирку направи, 
деца из куће слушала 
па то си маме говоре:
„Ето га тата где свири.” {{стих|120}}
Када га мајка видела, 
па то у собу улезла, 
па то си појас распаса 
па то се сама обеси 
је не сме сина да чека. {{стих|125}}
Када је Стојан видео 
да му се мати обеси, 
јасан си огањ наложи, 
мртву си мајку узео 
па ју у огањ прлио. {{стих|130}}
Мртва му мајка згорела, 
нека се знаје, познаје 
када си сина мађоса 
ка’ сиво смуче зелено, 
ка’ зелен гуштер у гору. {{стих|135}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара ЗДРАВКА МАЉИЋА, званог МУРЏА, из Браћевца, записао 18. марта 1976, Љубиша Рајковић.

Баладична pесма. Мотив светлеће змије говори о великој старини ове песме, као и неки други њени елементи (преображај човека у змију и обрнуто, на пример). О светлећим змијама види опширније у моме раду „Мотиви живота и смрти на тимочким преслицама&quot; („Развитак“, Зајечар, бр. 2, 1977, стр. 75—80; „Народно стваралаштво“ Београд, св. 57—64, 1976—1977, стр. 205—215). Змије „тројеглавке“ помињу се у песми „Смиљ’ је брала Смиљана девојка“, коју је од Стане Јовановић из Доње Лакошнице забележио Драгутин М. Ђорђевић („Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“, Српски етнографски зборник, књ. LXX, Београд, 1958, стр. 605).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-62.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 22-24.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>nxyjs6e1alqqmvr56x43suq4ebv64yd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122878</id>
      <parentid>122877</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T04:51:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8136" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Змија троглавка&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Имала мајка, имала 
једнога сина Стојана, 
и њега мајка очува, 
и њега мајка ожени, 
са женом су му живели, {{стих|5}}
не ли свекрва душманка, 
она си снају намрази.
Одила стара свекрва 
по граду и по паланке 
врле магије да тражи, {{стих|10}}
та снају да си мађоше. 
Одила стара свекрва, 
тражила не намерила, 
на путу скоби Циганке, 
Циганке до две мајсторке. {{стих|15}}
Говори стара свекрва: 
„Чујте ме, до две мајсторке, 
знаћете нешто магије, 
та снају да си мађошем?” 
Говоре до две мајсторке: {{стих|20}}
„И ми магије имамо, 
али су млого, бре, скупе, 
до два ми нова сукмана 
и до две ризе свилене.” 
Свекрва ми је гледала {{стих|25}}
па те магије узела.
Пођоше до две Циганке, 
скобише Раду убаву, 
говоре до две Циганке: 
„Ја слушај, Радо убава, {{стих|30}}
довечер да се превардиш 
од твоје старе свекрве, 
од нас магије узела 
па ће те, сине, умори.” 
Отоше до две Циганке, {{стих|35}}
Рада ми дома отиде, 
када је било сред ноћи, 
не ли свекрва душманка, 
она станала, станала 
у това добо потајно {{стих|40}}
када ми петли не пеју 
па те магије варила. 
Убава Рада глупава, 
она си крпу разбради 
па то Стојану пребради, {{стих|45}}
а кад је дошла свекрва 
врле магије да сипа, 
редом по одар гледала, 
где се забратка белеше, 
и там магије разлила. {{стих|50}}
Када ми свану бел данак, 
бел данак, света недеља,
убава Рада глупава, 
она се рано дигнула 
па то си двори метеше. {{стих|55}}
Говори Стојан, говори:
„Ја чујеш, Радо убава, 
ја улез’, Радо, у собу 
да видиш чудо големо.” 
Када је Рада улезла, {{стих|60}}
имала и што да види: 
мајка си сина мађоса 
од жуто и од зелено, 
ка’ сиво смуче зелено, 
ка’ зелен гуштер у гору. {{стих|65}}
Говори Стојан, говори: 
„Узни ме, Радо, за руку, 
вод’ ме у баште ливаду, 
децата да си не пудим.”
Убава Рада глупава, {{стих|70}}
она га њега заведе 
у баштину си ливаду. 
Седео Стојан, седео, 
њему се воде дожедне, 
отоди Стојан, отоди {{стих|75}}
у таја гора зелена, 
на това змијско кладенче. 
Када се Стојан, бре, нагнал
студену воду да пије, 
све су се змије сабрале {{стих|80}}
Стојана да га поједу. 
Цикнула змија троглавка, 
све су се змије позбиле, 
говори змија троглавка:
„Ја слушај, сине Стојане, {{стих|85}}
шта тражиш, сине, бре, овде, 
нашу ли воду да пијеш 
и наш другарин да будеш?” 
Цикнула змија троглавка, 
узела младог Стојана, {{стих|90}}
па то га њега заведе 
у таја силна пештера, 
куд њојне старе мајчице. 
Викнула змија троглавка:
„Ја излез’, мајко, ја излез’ {{стих|95}}
да видиш чудо големо; 
додај ми, мајко, додај ми 
од твоје силне, бре, траве.” 
Када ју мајка дочула, 
главу из камен јавила, {{стих|100}}
цела ми гора светнула, 
у уста траву носила.
Узела змија троглавка, 
узела младог Стојана
на путу, на раскрснице, {{стих|105}}
па то га њега купала, 
одма ми Стојан постаде, 
од змију човек остаде. 
Говори змија троглавка 
и она њега испраћа: {{стих|110}}
„Ја слушај, сине Стојане, 
где ми ју скобиш змијицу, 
немој ју, сине, убијеш, 
можда су моја дечица.” 
Отиде Стојан, отиде {{стих|115}}
у своји бели дворови, 
из уста сирку направи, 
деца из куће слушала 
па то си маме говоре:
„Ето га тата где свири.” {{стих|120}}
Када га мајка видела, 
па то у собу улезла, 
па то си појас распаса 
па то се сама обеси 
је не сме сина да чека. {{стих|125}}
Када је Стојан видео 
да му се мати обеси, 
јасан си огањ наложи, 
мртву си мајку узео 
па ју у огањ прлио. {{стих|130}}
Мртва му мајка згорела, 
нека се знаје, познаје 
када си сина мађоса 
ка’ сиво смуче зелено, 
ка’ зелен гуштер у гору. {{стих|135}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара ЗДРАВКА МАЉИЋА, званог МУРЏА, из Браћевца, записао 18. марта 1976, Љубиша Рајковић.

Баладична pесма. Мотив светлеће змије говори о великој старини ове песме, као и неки други њени елементи (преображај човека у змију и обрнуто, на пример). О светлећим змијама види опширније у моме раду „Мотиви живота и смрти на тимочким преслицама&quot; („Развитак“, Зајечар, бр. 2, 1977, стр. 75—80; „Народно стваралаштво“ Београд, св. 57—64, 1976—1977, стр. 205—215). Змије „тројеглавке“ помињу се у песми „Смиљ’ је брала Смиљана девојка“, коју је од Стане Јовановић из Доње Лакошнице забележио Драгутин М. Ђорђевић („Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“, Српски етнографски зборник, књ. LXX, Београд, 1958, стр. 605).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-62.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 22-24.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>a441r2reg8usyc4hytnjvrz29w0v3bl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>122879</id>
      <parentid>122878</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T04:55:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Певач, место записа и напомена */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8136" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Змија троглавка&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Имала мајка, имала 
једнога сина Стојана, 
и њега мајка очува, 
и њега мајка ожени, 
са женом су му живели, {{стих|5}}
не ли свекрва душманка, 
она си снају намрази.
Одила стара свекрва 
по граду и по паланке 
врле магије да тражи, {{стих|10}}
та снају да си мађоше. 
Одила стара свекрва, 
тражила не намерила, 
на путу скоби Циганке, 
Циганке до две мајсторке. {{стих|15}}
Говори стара свекрва: 
„Чујте ме, до две мајсторке, 
знаћете нешто магије, 
та снају да си мађошем?” 
Говоре до две мајсторке: {{стих|20}}
„И ми магије имамо, 
али су млого, бре, скупе, 
до два ми нова сукмана 
и до две ризе свилене.” 
Свекрва ми је гледала {{стих|25}}
па те магије узела.
Пођоше до две Циганке, 
скобише Раду убаву, 
говоре до две Циганке: 
„Ја слушај, Радо убава, {{стих|30}}
довечер да се превардиш 
од твоје старе свекрве, 
од нас магије узела 
па ће те, сине, умори.” 
Отоше до две Циганке, {{стих|35}}
Рада ми дома отиде, 
када је било сред ноћи, 
не ли свекрва душманка, 
она станала, станала 
у това добо потајно {{стих|40}}
када ми петли не пеју 
па те магије варила. 
Убава Рада глупава, 
она си крпу разбради 
па то Стојану пребради, {{стих|45}}
а кад је дошла свекрва 
врле магије да сипа, 
редом по одар гледала, 
где се забратка белеше, 
и там магије разлила. {{стих|50}}
Када ми свану бел данак, 
бел данак, света недеља,
убава Рада глупава, 
она се рано дигнула 
па то си двори метеше. {{стих|55}}
Говори Стојан, говори:
„Ја чујеш, Радо убава, 
ја улез’, Радо, у собу 
да видиш чудо големо.” 
Када је Рада улезла, {{стих|60}}
имала и што да види: 
мајка си сина мађоса 
од жуто и од зелено, 
ка’ сиво смуче зелено, 
ка’ зелен гуштер у гору. {{стих|65}}
Говори Стојан, говори: 
„Узни ме, Радо, за руку, 
вод’ ме у баште ливаду, 
децата да си не пудим.”
Убава Рада глупава, {{стих|70}}
она га њега заведе 
у баштину си ливаду. 
Седео Стојан, седео, 
њему се воде дожедне, 
отоди Стојан, отоди {{стих|75}}
у таја гора зелена, 
на това змијско кладенче. 
Када се Стојан, бре, нагнал
студену воду да пије, 
све су се змије сабрале {{стих|80}}
Стојана да га поједу. 
Цикнула змија троглавка, 
све су се змије позбиле, 
говори змија троглавка:
„Ја слушај, сине Стојане, {{стих|85}}
шта тражиш, сине, бре, овде, 
нашу ли воду да пијеш 
и наш другарин да будеш?” 
Цикнула змија троглавка, 
узела младог Стојана, {{стих|90}}
па то га њега заведе 
у таја силна пештера, 
куд њојне старе мајчице. 
Викнула змија троглавка:
„Ја излез’, мајко, ја излез’ {{стих|95}}
да видиш чудо големо; 
додај ми, мајко, додај ми 
од твоје силне, бре, траве.” 
Када ју мајка дочула, 
главу из камен јавила, {{стих|100}}
цела ми гора светнула, 
у уста траву носила.
Узела змија троглавка, 
узела младог Стојана
на путу, на раскрснице, {{стих|105}}
па то га њега купала, 
одма ми Стојан постаде, 
од змију човек остаде. 
Говори змија троглавка 
и она њега испраћа: {{стих|110}}
„Ја слушај, сине Стојане, 
где ми ју скобиш змијицу, 
немој ју, сине, убијеш, 
можда су моја дечица.” 
Отиде Стојан, отиде {{стих|115}}
у своји бели дворови, 
из уста сирку направи, 
деца из куће слушала 
па то си маме говоре:
„Ето га тата где свири.” {{стих|120}}
Када га мајка видела, 
па то у собу улезла, 
па то си појас распаса 
па то се сама обеси 
је не сме сина да чека. {{стих|125}}
Када је Стојан видео 
да му се мати обеси, 
јасан си огањ наложи, 
мртву си мајку узео 
па ју у огањ прлио. {{стих|130}}
Мртва му мајка згорела, 
нека се знаје, познаје 
када си сина мађоса 
ка’ сиво смуче зелено, 
ка’ зелен гуштер у гору. {{стих|135}}}} 

=== Певач, место записа и напомена ===

Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976, Љубиша Рајковић.

Баладична pесма. Мотив светлеће змије говори о великој старини ове песме, као и неки други њени елементи (преображај човека у змију и обрнуто, на пример). О светлећим змијама види опширније у моме раду „Мотиви живота и смрти на тимочким преслицама&quot; („Развитак“, Зајечар, бр. 2, 1977, стр. 75—80; „Народно стваралаштво“ Београд, св. 57—64, 1976—1977, стр. 205—215). Змије „тројеглавке“ помињу се у песми „Смиљ’ је брала Смиљана девојка“, коју је од Стане Јовановић из Доње Лакошнице забележио Драгутин М. Ђорђевић („Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“, Српски етнографски зборник, књ. LXX, Београд, 1958, стр. 605).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-62.

* Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, &quot;Зајечар&quot;, Зајечар, 1978., стр. 22-24.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Здравац миришљавац]]</text>
      <sha1>thpii7n3oehus35qzdwzwbqy5heo44w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор са корисником:MdsShakil/header</title>
    <ns>3</ns>
    <id>54706</id>
    <revision>
      <id>122864</id>
      <timestamp>2022-08-06T16:43:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Pathoschild</username>
        <id>195</id>
      </contributor>
      <comment>create header for talk page ([[m:Synchbot|requested by MdsShakil]])</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="952" xml:space="preserve">&lt;div style=&quot;display: flex; flex-wrap: wrap; justify-content: center; align-items: center; margin: 16px 0; border: 1px solid #aaaaaa;&quot;&gt;
  &lt;div style=&quot;padding: 12px;&quot;&gt;[[File:Circle-icons-megaphone.svg|75px|link=[[m:User_talk:MdsShakil]]]]&lt;/div&gt;
  &lt;div style=&quot;flex: 1; padding: 12px; background-color: #dddddd; color: #555555;&quot;&gt;
    &lt;div style=&quot;font-weight: bold; font-size: 150%; color: red; font-family: 'Comic Sans MS'&quot;&gt;Welcome to my talk page!&lt;/div&gt;
    &lt;div style=&quot;max-width: 700px&quot;&gt;Hey! I am Shakil Hosen. I patrol many projects, and where I don't know the language I only act in cases of serious vandalism. If you think I have done anything wrong, feel free to [[m:User talk:MdsShakil|message me]] on Meta wiki. If you don't like that you can leave me messages here too, but since I do not watch all of my talk pages, your message might not get a timely response. Thanks! [[File:Face-smile.svg|18px|link=[[m:User:MdsShakil]]]]&lt;/div&gt;
  &lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>6ns6eellkw7iqc4yteyjnszfjmo2yio</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор са корисником:MdsShakil</title>
    <ns>3</ns>
    <id>54707</id>
    <revision>
      <id>122866</id>
      <timestamp>2022-08-06T18:13:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Pathoschild</username>
        <id>195</id>
      </contributor>
      <comment>add talk page header ([[m:Synchbot|requested by MdsShakil]])</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30" xml:space="preserve">{{User talk:MdsShakil/header}}</text>
      <sha1>tbo8m2n1p4y1shpmyu07h1k0g9pq65d</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>