Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.39.0-wmf.25
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор са корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Справица
Разговор о справици
Дефиниција справице
Разговор о дефиницији справице
Царски сонети 3 (Дучићеве песме)
0
11111
123373
92675
2022-08-19T08:27:05Z
46.12.56.255
/* Дубровачки барок */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
==Дубровачки пастел==
==Дубровачко вино==
==Дубровачки карневал==
==Дубровачки епитаф==
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,
Док у вртз споро пада мрак и киша.
Камин осветљава гоблене и ино;
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.
О врату му виси крст Анунцијате,
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!
И кнез изљубивши њене очи обе,
Понуди јој руку (традиција чиста!)
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,
Два мала и бела Амора с камина
Направише једну невољну гримасу...
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
rps3985hlkcx8pp161x6ddamix9s0aa
123375
123373
2022-08-19T08:29:00Z
46.12.56.255
/* Дубровачки барок */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
==Дубровачки пастел==
==Дубровачко вино==
==Дубровачки карневал==
==Дубровачки епитаф==
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
s5jmwb4tapk74k2iq3237u1bsnehu9p
123378
123375
2022-08-19T08:31:46Z
46.12.56.255
/* Дубровачки поклисар */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
==Дубровачко вино==
==Дубровачки карневал==
==Дубровачки епитаф==
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
ear45n1plxxmkdhi8le05rgpfsde6ks
123379
123378
2022-08-19T08:35:59Z
46.12.56.255
/* Дубровачки епитаф */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
==Дубровачко вино==
==Дубровачки карневал==
==Дубровачки епитаф==
Ова стара кућа са грбом старинским,<br>
С балконом на Страдун, где миришу саде<br>
Године и трулеж ходницима ниским,<br>
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,<br>
Познат питагорист, звездар, морепловац,<br>
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,<br>
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу: Беше мудрост сама<br>
Сто годишта живље за музе и паре<br>
Но сласт женског тела не позна, од срама<br>
Умре... сед ко овца, мален као јаре...
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили<br>
Кнез... и тако даље, успомене јасне!<br>
Једини од људи с ким су увек били<br>
Сви мужеви добри и све жене часне.“
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
lio1f984eysfvh81efuuibyp9et5jn8
123380
123379
2022-08-19T08:40:56Z
2A02:214C:860C:4A00:69DA:D6C8:F9B8:7932
/* Дубровачки пастел */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
Господин Бартоло, властелин с Посата,<br>
Doctor in utroque и ђак Саламанке,<br>
С чипкастом ко пена јаком око врата,<br>
Отменог морала, ћуди врло танке.
Познат је философ, љубавник над свима,<br>
И песник, кад треба. Госпар Бартоломео,<br>
Победилац срца и на двобојима -<br>
Једног дана спази да је посто бео.
Докле још у своме прслуку од свиле<br>
По које писамце опази да има,<br>
И малу мараму, ко зна које виле,<br>
Пуну пољубаца и пуну парфима.
Хтеде да се снужди и да сузе распе,<br>
Но беше у журби. Брзо он је сео:<br>
''Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,<br>
Доћи ћу. Addio, cara. Бартолео.''
==Дубровачко вино==
==Дубровачки карневал==
==Дубровачки епитаф==
Ова стара кућа са грбом старинским,<br>
С балконом на Страдун, где миришу саде<br>
Године и трулеж ходницима ниским,<br>
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,<br>
Познат питагорист, звездар, морепловац,<br>
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,<br>
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу: Беше мудрост сама<br>
Сто годишта живље за музе и паре<br>
Но сласт женског тела не позна, од срама<br>
Умре... сед ко овца, мален као јаре...
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили<br>
Кнез... и тако даље, успомене јасне!<br>
Једини од људи с ким су увек били<br>
Сви мужеви добри и све жене часне.“
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
nnx9onk576aoyy2fc86v8wr0xz0h87y
123381
123380
2022-08-19T08:45:08Z
2A02:214C:860C:4A00:69DA:D6C8:F9B8:7932
/* Дубровачко вино */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
Господин Бартоло, властелин с Посата,<br>
Doctor in utroque и ђак Саламанке,<br>
С чипкастом ко пена јаком око врата,<br>
Отменог морала, ћуди врло танке.
Познат је философ, љубавник над свима,<br>
И песник, кад треба. Госпар Бартоломео,<br>
Победилац срца и на двобојима -<br>
Једног дана спази да је посто бео.
Докле још у своме прслуку од свиле<br>
По које писамце опази да има,<br>
И малу мараму, ко зна које виле,<br>
Пуну пољубаца и пуну парфима.
Хтеде да се снужди и да сузе распе,<br>
Но беше у журби. Брзо он је сео:<br>
''Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,<br>
Доћи ћу. Addio, cara. Бартолео.''
==Дубровачко вино==
Mоре непомично, мирно као срма,<br>
Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана<br>
Прска. Док из модрог лаворовог грма<br>
Вири блудно лице мраморнога пана.
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело<br>
Јави се у врту; сва су лица њина<br>
Била раздрагана; све беше весело<br>
После доброг ручка и перфидног вина.
И почеше игре, све с нежним дар-маром,<br>
Извесна пометња наступи у чину:<br>
Ту капетан псалме цитира са жаром,<br>
А доминиканац свира мандолину...
Госпођица Ана де Доце, већ седа,<br>
Чувена са строгих врлина и тона,<br>
Окружена јатом дама, приповеда<br>
Једну плаву причу из Декамерона.
==Дубровачки карневал==
==Дубровачки епитаф==
Ова стара кућа са грбом старинским,<br>
С балконом на Страдун, где миришу саде<br>
Године и трулеж ходницима ниским,<br>
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,<br>
Познат питагорист, звездар, морепловац,<br>
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,<br>
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу: Беше мудрост сама<br>
Сто годишта живље за музе и паре<br>
Но сласт женског тела не позна, од срама<br>
Умре... сед ко овца, мален као јаре...
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили<br>
Кнез... и тако даље, успомене јасне!<br>
Једини од људи с ким су увек били<br>
Сви мужеви добри и све жене часне.“
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
g534ukyqv0z0gb8j67zhmag7uu3ulve
123382
123381
2022-08-19T08:46:57Z
2A02:214C:860C:4A00:69DA:D6C8:F9B8:7932
/* Дубровачки карневал */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
Господин Бартоло, властелин с Посата,<br>
Doctor in utroque и ђак Саламанке,<br>
С чипкастом ко пена јаком око врата,<br>
Отменог морала, ћуди врло танке.
Познат је философ, љубавник над свима,<br>
И песник, кад треба. Госпар Бартоломео,<br>
Победилац срца и на двобојима -<br>
Једног дана спази да је посто бео.
Докле још у своме прслуку од свиле<br>
По које писамце опази да има,<br>
И малу мараму, ко зна које виле,<br>
Пуну пољубаца и пуну парфима.
Хтеде да се снужди и да сузе распе,<br>
Но беше у журби. Брзо он је сео:<br>
''Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,<br>
Доћи ћу. Addio, cara. Бартолео.''
==Дубровачко вино==
Mоре непомично, мирно као срма,<br>
Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана<br>
Прска. Док из модрог лаворовог грма<br>
Вири блудно лице мраморнога пана.
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело<br>
Јави се у врту; сва су лица њина<br>
Била раздрагана; све беше весело<br>
После доброг ручка и перфидног вина.
И почеше игре, све с нежним дар-маром,<br>
Извесна пометња наступи у чину:<br>
Ту капетан псалме цитира са жаром,<br>
А доминиканац свира мандолину...
Госпођица Ана де Доце, већ седа,<br>
Чувена са строгих врлина и тона,<br>
Окружена јатом дама, приповеда<br>
Једну плаву причу из Декамерона.
==Дубровачки карневал==
Oгроман карневал, као море шумно,<br>
Просу се на Страдун; и ни трен да мине,<br>
Сипљу већ у битци што поче безумно<br>
Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.<br>
Смех, клицање, жагор од хиљаде маска.<br>
И затим, наједном, једна тренут тиха:<br>
То домино (песник) госпођама ласка<br>
С две-три љупке строфе и фриволна стиха.
Жагор. Затим опет два домина млада<br>
Казаше дијалог пун несташне шале.<br>
Заигра јеђупка, нага... А мрак пада;<br>
Свет с клицањем пали шарене ферале.
Али кад глас стиже да умрије Ката,<br>
Млада удовица, вест бејаше кобна:<br>
Све улице беху пусте за по сата<br>
И све покри туга и тишина гробна...
==Дубровачки епитаф==
Ова стара кућа са грбом старинским,<br>
С балконом на Страдун, где миришу саде<br>
Године и трулеж ходницима ниским,<br>
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,<br>
Познат питагорист, звездар, морепловац,<br>
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,<br>
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу: Беше мудрост сама<br>
Сто годишта живље за музе и паре<br>
Но сласт женског тела не позна, од срама<br>
Умре... сед ко овца, мален као јаре...
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили<br>
Кнез... и тако даље, успомене јасне!<br>
Једини од људи с ким су увек били<br>
Сви мужеви добри и све жене часне.“
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
d3uczp6emj20migsy49telxfotzckcl
123383
123382
2022-08-19T08:48:29Z
2A02:214C:860C:4A00:69DA:D6C8:F9B8:7932
/* Дубровачки сенатор */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
Господин Бартоло, властелин с Посата,<br>
Doctor in utroque и ђак Саламанке,<br>
С чипкастом ко пена јаком око врата,<br>
Отменог морала, ћуди врло танке.
Познат је философ, љубавник над свима,<br>
И песник, кад треба. Госпар Бартоломео,<br>
Победилац срца и на двобојима -<br>
Једног дана спази да је посто бео.
Докле још у своме прслуку од свиле<br>
По које писамце опази да има,<br>
И малу мараму, ко зна које виле,<br>
Пуну пољубаца и пуну парфима.
Хтеде да се снужди и да сузе распе,<br>
Но беше у журби. Брзо он је сео:<br>
''Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,<br>
Доћи ћу. Addio, cara. Бартолео.''
==Дубровачко вино==
Mоре непомично, мирно као срма,<br>
Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана<br>
Прска. Док из модрог лаворовог грма<br>
Вири блудно лице мраморнога пана.
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело<br>
Јави се у врту; сва су лица њина<br>
Била раздрагана; све беше весело<br>
После доброг ручка и перфидног вина.
И почеше игре, све с нежним дар-маром,<br>
Извесна пометња наступи у чину:<br>
Ту капетан псалме цитира са жаром,<br>
А доминиканац свира мандолину...
Госпођица Ана де Доце, већ седа,<br>
Чувена са строгих врлина и тона,<br>
Окружена јатом дама, приповеда<br>
Једну плаву причу из Декамерона.
==Дубровачки карневал==
Oгроман карневал, као море шумно,<br>
Просу се на Страдун; и ни трен да мине,<br>
Сипљу већ у битци што поче безумно<br>
Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.<br>
Смех, клицање, жагор од хиљаде маска.<br>
И затим, наједном, једна тренут тиха:<br>
То домино (песник) госпођама ласка<br>
С две-три љупке строфе и фриволна стиха.
Жагор. Затим опет два домина млада<br>
Казаше дијалог пун несташне шале.<br>
Заигра јеђупка, нага... А мрак пада;<br>
Свет с клицањем пали шарене ферале.
Али кад глас стиже да умрије Ката,<br>
Млада удовица, вест бејаше кобна:<br>
Све улице беху пусте за по сата<br>
И све покри туга и тишина гробна...
==Дубровачки епитаф==
Ова стара кућа са грбом старинским,<br>
С балконом на Страдун, где миришу саде<br>
Године и трулеж ходницима ниским,<br>
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,<br>
Познат питагорист, звездар, морепловац,<br>
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,<br>
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу: Беше мудрост сама<br>
Сто годишта живље за музе и паре<br>
Но сласт женског тела не позна, од срама<br>
Умре... сед ко овца, мален као јаре...
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили<br>
Кнез... и тако даље, успомене јасне!<br>
Једини од људи с ким су увек били<br>
Сви мужеви добри и све жене часне.“
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње,<br>
Увек с пером ноја и новом периком,<br>
С рухом од велура пуног фине воње,<br>
И с мачем што виси лепше него иком.
Многе своје мисли бацио је семе,<br>
И храбро је бриге пребродио многе:<br>
Пола века опште носио је бреме,<br>
И толико исто носио је роге.
Једну ноћ вратив се из Великог већа,<br>
После речи које све знаше да плене,<br>
При пламену двеју догорелих свећа<br>
Откри љубавника у ложници жене.
Отад госпар Сабо снуждено корача,<br>
По Страдуну који жагори у тмуши:<br>
Код куће је љута обесио мача,<br>
А на улици је обесио уши.
==Дубровачки арцибискуп==
[[Категорија:Јован Дучић]]
rpddrkw5ttlki07si0ufn7qoqrh7w1p
123384
123383
2022-08-19T08:50:21Z
2A02:214C:860C:4A00:69DA:D6C8:F9B8:7932
/* Дубровачки арцибискуп */
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=< [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
| следећа=
| наслов=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|ЦАРСКИ СОНЕТИ]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}
<center>'''ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ'''<br>''Пријатељу Милану Ракићу''</center>
==Дубровачки мадригал==
Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,<br>
Играћемо опет бурни валс, ко прије;<br>
С радошћу на лицу минућемо салу,<br>
Као да никада ништа било није.
А затим ће доћи весели кадрили,<br>
Музика ће страсна да хуји, ко бура;<br>
Госпође ће бити у млетачкој свили,<br>
Господа у руху од црног велура.
Затим ће властела у зборе да тону!<br>
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,<br>
Старији о небу, о старом Платону,<br>
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,<br>
У меке фотеље, не слушајућ тезу,<br>
И написаћу вам, хитро, ко од шале,<br>
Један тужан сонет на вашу лепезу.
==Дубровачки поклисар==
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),<br>
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,<br>
Да учини смерно подворење своје<br>
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,<br>
И светлога госта, држали су били<br>
Тад у Трианону бриљантну соаре,<br>
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале<br>
На врх ципелица сатинских и финих<br>
Играху менует; и мирис дуж сале<br>
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору<br>
С једним кардиналом, пун речите силе,<br>
Цело стање цркве на Јадранском мору:<br>
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
==Дубровачки пастел==
Господин Бартоло, властелин с Посата,<br>
Doctor in utroque и ђак Саламанке,<br>
С чипкастом ко пена јаком око врата,<br>
Отменог морала, ћуди врло танке.
Познат је философ, љубавник над свима,<br>
И песник, кад треба. Госпар Бартоломео,<br>
Победилац срца и на двобојима -<br>
Једног дана спази да је посто бео.
Докле још у своме прслуку од свиле<br>
По које писамце опази да има,<br>
И малу мараму, ко зна које виле,<br>
Пуну пољубаца и пуну парфима.
Хтеде да се снужди и да сузе распе,<br>
Но беше у журби. Брзо он је сео:<br>
''Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,<br>
Доћи ћу. Addio, cara. Бартолео.''
==Дубровачко вино==
Mоре непомично, мирно као срма,<br>
Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана<br>
Прска. Док из модрог лаворовог грма<br>
Вири блудно лице мраморнога пана.
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело<br>
Јави се у врту; сва су лица њина<br>
Била раздрагана; све беше весело<br>
После доброг ручка и перфидног вина.
И почеше игре, све с нежним дар-маром,<br>
Извесна пометња наступи у чину:<br>
Ту капетан псалме цитира са жаром,<br>
А доминиканац свира мандолину...
Госпођица Ана де Доце, већ седа,<br>
Чувена са строгих врлина и тона,<br>
Окружена јатом дама, приповеда<br>
Једну плаву причу из Декамерона.
==Дубровачки карневал==
Oгроман карневал, као море шумно,<br>
Просу се на Страдун; и ни трен да мине,<br>
Сипљу већ у битци што поче безумно<br>
Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.<br>
Смех, клицање, жагор од хиљаде маска.<br>
И затим, наједном, једна тренут тиха:<br>
То домино (песник) госпођама ласка<br>
С две-три љупке строфе и фриволна стиха.
Жагор. Затим опет два домина млада<br>
Казаше дијалог пун несташне шале.<br>
Заигра јеђупка, нага... А мрак пада;<br>
Свет с клицањем пали шарене ферале.
Али кад глас стиже да умрије Ката,<br>
Млада удовица, вест бејаше кобна:<br>
Све улице беху пусте за по сата<br>
И све покри туга и тишина гробна...
==Дубровачки епитаф==
Ова стара кућа са грбом старинским,<br>
С балконом на Страдун, где миришу саде<br>
Године и трулеж ходницима ниским,<br>
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,<br>
Познат питагорист, звездар, морепловац,<br>
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,<br>
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу: Беше мудрост сама<br>
Сто годишта живље за музе и паре<br>
Но сласт женског тела не позна, од срама<br>
Умре... сед ко овца, мален као јаре...
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили<br>
Кнез... и тако даље, успомене јасне!<br>
Једини од људи с ким су увек били<br>
Сви мужеви добри и све жене часне.“
==Дубровачки барок==
Села је за стари бели пијанино,<br>
Док у вртз споро пада мрак и киша.<br>
Камин осветљава гоблене и ино;<br>
Осећа се мирис ружа и слаткиша.
Служа седу госпу самац у те сате<br>
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.<br>
О врату му виси крст Анунцијате,<br>
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.
Пре триест година... гле и песма иста!<br>
И кнез изљубивши њене очи обе,<br>
Понуди јој руку (традиција чиста!)<br>
Минуше за застор од спаваће собе.
А опрезно тада за њима, у часу,<br>
Два мала и бела Амора с камина<br>
Направише једну невољну гримасу...<br>
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
==Дубровачки сенатор==
Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње,<br>
Увек с пером ноја и новом периком,<br>
С рухом од велура пуног фине воње,<br>
И с мачем што виси лепше него иком.
Многе своје мисли бацио је семе,<br>
И храбро је бриге пребродио многе:<br>
Пола века опште носио је бреме,<br>
И толико исто носио је роге.
Једну ноћ вратив се из Великог већа,<br>
После речи које све знаше да плене,<br>
При пламену двеју догорелих свећа<br>
Откри љубавника у ложници жене.
Отад госпар Сабо снуждено корача,<br>
По Страдуну који жагори у тмуши:<br>
Код куће је љута обесио мача,<br>
А на улици је обесио уши.
==Дубровачки арцибискуп==
Под плочом у цркви окана шарених,<br>
У митри, под тешким покровом од злата,<br>
Спи млад с грбовима племићским по стени,<br>
Арцибискуп Марин, свети потестата.
Још је папски прстен на руци што клону<br>
Од младих госпођа љубљена толико;<br>
И давно се више не чу на амвону<br>
Он, ког сви гледаху а не слуша нико.
Жене не верују од кад њега није,<br>
И с плачем одстоје његова опела —<br>
Где мужеви плате по молитве двије:<br>
Једну за мир душе, другу за мир тела.
Путниче, када се опет вратиш дому,<br>
И у топлој срећи и јаду студену,<br>
Ти прислужи светом Марину; и к тому<br>
Љуби свога ближњег и његову жену.
[[Категорија:Јован Дучић]]
7aqtzuk73sxcggb8x9432oah2gqpowe
Озгор се чуше црни Татари
0
45140
123387
121715
2022-08-19T09:03:22Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>Озгор се чуше црни Татари</big>''' }}</center>
Озгор се чуше црни Татари,
озгор се чуше, оздол дојдоше,
сваки Татарин по коња води,
по коња води по роба носи,
на једном Милена плаче, {{стих|5}}
на другом Ковиљка тужи.<ref>Задња два стиха код Саватија Грбића гласе: на једноме Малина плаче,/на другоме Калина тужи.</ref>}}
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 229.
* Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 289.
* Овчару душа задише на свакојаке травице. Сакупио Саватије Грбић. 5/1965. бр. 6. стр. 53.
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Српски народни обичаји из Среза Бољевачког]]
[[Категорија:Седелачке песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
kb8uilbjnw5ym8ecqfjtzh1354jpxis
Калина у ропству
0
45143
123362
97941
2022-08-18T17:39:57Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>Калина у ропству</big>''' }}</center>
Робовала Калина
у Татарина Бана
за токмо девет година,
кад наступи десета,
Татарин вели Калине: {{стих|5}}
„Калино, руса Калино!
Знајеш ли село Криводол,
имаш' ли рода у њега?”
Калина му говори:
„Ја не знам село Криводол, {{стих|10}}
ни имам рода у њега.
Татарин вели на слуге:
„Бога вама моји слуге,
стегните нове кочије,
спремите тија атове!” {{стих|15}}
Слуге су га услушали,
стегнуше нове кочије,
спремише тија атови,
отоше у село Криводол
запр’ кочије над хоро. {{стих|20}}
Калина се огњевила.
Татарин вели Калине:
„Калино, руса Калино!
Што си се јако огњевила,
је ли ти жалба за хоро, {{стих|25}}
или си позна некога?”
Калина му говори:
„Не познах нигде никога
него ме жалба за хоро”.
Татарин вели Калине: {{стих|30}}
„Калино, руса Калино!
узми си нови кључеви
отвори нови сандуци
узми си нову премену,
и то бело накитло, {{стих|35}}
па си се лепо премени
полепо се накити!
Калина га лепо слуша:
узе си нови кључеви
отвори нови сандуци {{стих|40}}
узе си нову премену
и то бело накитло,
па се лепо премени
још полепо накити;
мудро си хоро заигра, {{стих|45}}
лепу си песан запева;
„Брале Јоване, Јоване!
И побратиме Стојане!
Мудро си хоро водете,
до ваши тавни земници {{стих|50}}
ега би мене скутали!”}}
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 230-231.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
iaw2gp3csuz1xj1yryhbfe2j8w4xbvy
Отровница љуба
0
45152
123386
97954
2022-08-19T08:59:52Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>Отровница љуба</big>''' }}</center>
Пловила је низ Дунав галија,
У галији окован делија,
гледа њега са брега девојка,
ал 'говорп окован делија:
„Што ме гледаш са брега девојко, {{стих|5}}
ил' ме гледаш љуба да ми будеш,
ил' ме гледаш снаја да ми будеш?
Љубу имам, љуба да ми будеш,
браћу немам, снаја да ми будеш.
Имао сам љубу отровницу, {{стих|10}}
отрова ми девет мила брата
и десетог мене оковала.
Код куће ми кука кукавица,
да је једна, не би’ ни жалио,
већ кукају до три кукавице: {{стих|15}}
прва кука јутром и вечером,
друга кука стално, не престаје,
трећа кука кад јој на ум падне.
Та што кука јутром и вечером,
то је моја премила сестрица; {{стих|20}}
та што кука стално, не престаје,
то је моја остарела мајка;
та што кука кад јој на ум падне,
то је моја неверница љуба”.
Проговара са брега девојка: {{стих|25}}
„Не гледам те љуба да ти будем,
ни те гледам снаја да ти будем,
већ те гледам чим сокола 'раниш:
лице таниш те сокола 'раниш,
сузе рониш те сокола појиш". {{стих|30}}}}
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 237.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
ak9ln8emrlehrpy2ay8gl1ajdgd9air
Мене прате рузмарин да берем
0
45260
123344
98236
2022-08-18T15:30:19Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>Мене прате рузмарин да берем</big>''' }}</center>
Мене прате рузмарин да берем,
а ја јадна како берем:
за д'н за два је л’ струк је л’ два,
за недељу једну киту.
Мене мајка проговара: {{стих|5}}
„Не дај киту на момчету,
што га они грубо носе,
зими, лети — у потплату,
тике ју дај на девојче,
што га оно лепо носи, {{стих|10}}
зими, лети — на вр’ главу,
а увече на прозорче,
на прозорче у чашицу,
те га роса развесели”.}}
=== Белешке ===
Варијанту ове песме забележио је у Кални Коста Манојловић („Народне мелодије из Источне Србије", Бeоград, САН, 1953, књ. ССХII) и Милан Ђ. Милићевић („Кнежевина Србија“ — „Раван камен до камена“).
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 29.
[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
akk7bqe3cjktt6j1hvp9wrne99fttgl
Пошла си бела Бојана
0
45266
123345
98240
2022-08-18T15:31:36Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>Пошла си бела Бојана</big>''' }}</center>
Пошла си бела Бојана
сас мила брата Дејана
у гору лисник да дену.
Зденули су га и пошли,
Дејан Бојане говори: {{стих|5}}
„Бојано, мори, Бојано,
тол’ку си гору пројдомо,
нигде ти цвејке не узе’,
а камол’ да те пољубим."
Проговара му Бојана: {{стих|10}}
„Дејане, брале, Дејане,
нели смо јадна роднинка:
чича и тата два брата,
нана и стринка јетрве,
а ми смо њина дечица“. {{стих|15}}
„Бојано, мори, Бојано,
високо дрво ’лад нема,
сугаре јаре лој нема,
дубока вода брод нема —
ситно камењс број нема, {{стих|20}}
убава мома род нема!“}}
=== Белешке ===
Слична је с оном коју налазимо у књизи „Периодическо Списание на българското книжовно дружество въ Сръдецъ” (книжка IX, стр. 88), а само унеколико различна од македонске песме „Трено, пиленце шарено”, коју су забележили браћа Миладиновци и коју је др Владан Недић уврстио у своју „Антологију народних лирских песама“ (Бгд, 1969) под редним бројем 182. Једну од варијаната („Стојан и Рада”) записао је Милан Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији“, једну од Данице Бегић из Селачке („Пошла сестра Бојана“) Бора Првуловић („Развитак“ бр. 6 од 1964, стр. 67) и једну од Борке Ж. Јеленковић из Штрпца („Јоване, море, невене“) 1965. год. Светислав Првановић („Развитак“ бр. 1 од 1968, стр 66). Живојин Станковић у књизи „Народне песме у Крајини“(Бгд, 1951, стр. 60) има је само у фрагментима. Пева се као песма бр. 7.
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 33.
[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
7kgfn80pdenwwkw4aqzfl2kq16t09a2
Народне песме из часописа "Развитак" - Зајечар
0
50399
123366
123254
2022-08-19T05:18:05Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
"Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961-
'''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small>
(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small>
* [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small>
* [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small>
* [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small>
* [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small>
* [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small>
* [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small>
* [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small>
* [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small>
* [[Куку, мене, што остави...]] <small>(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.</small>
* [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] <small>Сакупио Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small>
* [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small>
* [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small>
* [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small>
* [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small>
* [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small>
* [[Свадбарске песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 44-45</small>
* [[Имала мајка немала]] <small>(народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 46-53</small>
* [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small>
* [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small>
* [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small>
* [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73.
* [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small>
* [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small>
* [[Овај Гора разговора нема...]] <small>(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 79-84</small>
* [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small>
* [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small>
* [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small>
* [[Ова гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small>
* [[Народне песме из Вражогрнца]] <small>Забележио Сегије Калчић. '''27/1987''', бр. 1, стр. 50-54</small>
* [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small>
* [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small>
* [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small>
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
85vf2zsxv3zsxbyun2in8ank61s3d19
123370
123366
2022-08-19T05:19:21Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
"Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961-
'''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small>
(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small>
* [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small>
* [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small>
* [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small>
* [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small>
* [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small>
* [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small>
* [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small>
* [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small>
* [[Куку, мене, што остави...]] <small>(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.</small>
* [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] <small>Сакупио Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small>
* [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small>
* [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small>
* [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small>
* [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small>
* [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small>
* [[Свадбарске песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 44-45</small>
* [[Имала мајка немала]] <small>(народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 46-53</small>
* [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small>
* [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small>
* [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small>
* [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73.
* [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small>
* [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small>
* [[Овај гора разговора нема...]] <small>(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 79-84</small>
* [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small>
* [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small>
* [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small>
* [[Ова гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small>
* [[Народне песме из Вражогрнца]] <small>Забележио Сегије Калчић. '''27/1987''', бр. 1, стр. 50-54</small>
* [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small>
* [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small>
* [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small>
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
79ng381m2vj2hxnjifgtz60fsair6ur
123374
123370
2022-08-19T08:28:22Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
"Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961-
'''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small>
(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small>
* [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small>
* [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small>
* [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small>
* [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small>
* [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small>
* [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small>
* [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small>
* [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small>
* [[Куку, мене, што остави...]] <small>(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.</small>
* [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] <small>Сакупио Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small>
* [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small>
* [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small>
* [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small>
* [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small>
* [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small>
* [[Свадбарске песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 44-45</small>
* [[Имала мајка немала]] <small>(народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 46-53</small>
* [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small>
* [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small>
* [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small>
* [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73.
* [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small>
* [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small>
* [[Овај гора разговора нема...]] <small>(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 79-84</small>
* [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small>
* [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small>
* [[Озгор се чуше црни Татари]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89</small>
* [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small>
* [[Ова гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small>
* [[Народне песме из Вражогрнца]] <small>Забележио Сегије Калчић. '''27/1987''', бр. 1, стр. 50-54</small>
* [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small>
* [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small>
* [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small>
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
h8jycy8sk046l8fzaqhge7g7isb7uob
123376
123374
2022-08-19T08:29:39Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
"Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961-
'''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small>
(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small>
* [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small>
* [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small>
* [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small>
* [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small>
* [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small>
* [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small>
* [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small>
* [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small>
* [[Куку, мене, што остави...]] <small>(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.</small>
* [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] <small>Сакупио Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small>
* [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small>
* [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small>
* [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small>
* [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small>
* [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small>
* [[Свадбарске песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 44-45</small>
* [[Имала мајка немала]] <small>(народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 46-53</small>
* [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small>
* [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small>
* [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small>
* [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73.
* [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small>
* [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small>
* [[Овај гора разговора нема...]] <small>(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 79-84</small>
* [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small>
* [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small>
* [[Озгор се чуше црни Татари (чланак)|Озгор се чуше црни Татари]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89</small>
* [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small>
* [[Ова гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small>
* [[Народне песме из Вражогрнца]] <small>Забележио Сегије Калчић. '''27/1987''', бр. 1, стр. 50-54</small>
* [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small>
* [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small>
* [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small>
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
l9cqkajdjw1as1c9xhyxyfoagjpk2wh
123377
123376
2022-08-19T08:30:34Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
"Развитак", часопис за друштвена питања, Зајечар, ʺТимокʺ, 1961-
'''COBISS.SR-ID - 3725570''' <small>
(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3725570)</small>
* [[Две песме о Хајдук Вељку]] <small>Записао Паун Радосављевић. Транскрибовао и коментар написао Стојан Младеновић. '''1/1961''', бр. 3 стр. 57-59</small>
* [[Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим]] <small>Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41</small>
* [[Кој је жедан воду нека пије]] <small>Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 3, стр. 40-41</small>
* [[Што ли Тимок мутан тече]] <small>Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. '''2/1962''', бр. 4-5, стр. 63-67</small>
* [[Стојана - Санак снила Думићева мајка - Павал добар јунак - Милош чобанин]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''2/1962''', бр. 6. стр. 37-39</small>
* [[Сестра троваљћа]] <small>Песме забележио Светислав Божиновић. '''3/1963'''. бр. 1. стр. 40-41</small>
* [[То донесе сунце у пазухе]] <small>Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. '''3/1963'''. бр. 4-5, стр. 71-73</small>
* [[Девојћа је своје очи клела (Развитак)|Девојћа је своје очи клела]] <small>Записао Борислав Првуловић. '''4/1964''', бр. 6, стр. 66-69</small>
* [[Куку, мене, што остави...]] <small>(тужбалице). Записао Саватије Грбић. 5/1965, бр. 4-5, стр. 64-69.</small>
* [[Овчару душа задише на свакојаке травице]] <small>Сакупио Саватије Грбић. '''5/1965'''. бр. 6. стр. 49-53</small>
* [[Лепа тицо, бела Радо]] <small>(избор народних песама). Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 1, стр. 49-53</small>
* [[Сватовске народне песме]] <small>Записао Саватије Грбић. '''6/1966''', бр. 2, стр. 45-49</small>
* [[И Гора се с листом саста а ја немам с ким]] <small>Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6, стр. 57-59</small>
* [[Да ни млади у ћитицу вржу]] <small>Забележио Борислав Првуловић. '''7/1967''', бр. 3, стр. 70- 71</small>
* [[Народне песме из Тимока и Заглавка]] <small>Песме забележио Светислав Првановић. '''8/1968''', бр. 1, стр. 66-69</small>
* [[Свадбарске песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 44-45</small>
* [[Имала мајка немала]] <small>(народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. '''11/1971''', бр. 2, стр. 46-53</small>
* [[Љубавне и друге песме из сврљишког краја]] <small>Песме забележио Недељко Богдановић. '''11/1971''', бр. 3-4, стр. 71-73</small>
* [[Народне песме из Јелашнице]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 1, стр. 76-77</small>
* [[Народне песме из средњег Тимока (3)|Народне песме из средњег Тимока]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''14/1974''', бр. 3. стр.87-89</small>
* [[Народне песме из Црне Реке]] <small>Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. '''14/1974''', бр. 6, стр. 68-74</small>
* [[Народне песме из Црне Реке (75)|Народне песме из Црне Реке]] Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. '''15/1975''', бр. 3, ст. 71-73.
* [[Народне песме из сокобањског краја]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. '''15/1975''', бр. 4-5, стр. 87-93</small>
* [[Змија троглавка (народне песме из Браћевца)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 61-64</small>
* [[Овај гора разговора нема...]] <small>(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 79-84</small>
* [[Здравац миришљавац (Развитак)|Здравац миришљавац]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 1, стр. 57-61</small>
* [[Венци за младенци]] <small>(народне песме из горњег Тимока). Прикупио Љубиша Рајковић. '''18/1978''', бр. 3, стр. 77-81</small>
* [[Озгор се чуше црни Татари (чланак)|Озгор се чуше црни Татари]] <small>(народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. '''20/1980''', бр. 4-5, стр. 85-89</small>
* [[Народне лирске песме Височке Ржане]] <small>Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 70-77</small>
* [[Ова гора нема разговора]] <small>(народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72-74</small>
* [[Народне песме из Вражогрнца]] <small>Забележио Сегије Калчић. '''27/1987''', бр. 1, стр. 50-54</small>
* [[Српске народне епске песме]] <small>Забележио Радослав Раденковић. '''27/1987'''. бр. 4-5. стр 99-104</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] <small>(лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. '''30/1990''', бр. 6, стр. 38-43</small>
* [[Јато голубато (Развитак 90/91)|Јато голубато]] (лирске народне песме из источне Србије). <small>Записао Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 1-2. стр. 48-53</small>
* [[Ластавице дај ми твоје крило]] <small>(лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. '''31/1991''', бр. 4-5, стр. 59-63</small>
* [[Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме)]] <small>Записао Љубиша Рајковић. '''32/1992''', бр. 1-2 (186-187). стр. 52-55</small>
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
hz2hlkjdqefwmvc4nxo5eltotv97fwj
Ова гора нема разговора
0
51755
123363
113287
2022-08-19T05:17:07Z
Bokini
2804
Bokini преместио је страницу [[Ова Гора нема разговора]] на [[Ова гора нема разговора]]: грешка
wikitext
text/x-wiki
Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 72-74.
* 1. [[Појала Мара овчарка]]
* 2. [[Лено, Ленче, још ли си девојче]]
* 3. [[Седи момче на рид на камена]]
* 4. [[Момче седи на камен пред кућу]]
* 5. [[Момак јаше коња царевога]]
* 6. [[Малено, жито зелено]]
* 7. [[Пошетала даур-беговица]]
* 8. [[Голема је гора шимширова]]
* 9. [[Кукала је сиња кукавица]]
* 10. [[Мајка Јану у кутију чува]]
* 11. [[Пребегла је звезда]]
* 12. [[Ој месече царев неверниче]]
* 13. [[Ој Иване Београђанине]]
* 14. [[Иван гради сарајно Косово]]
* 15. [[Завати се Марко поморавко (Развитак)|Завати се Марко поморавко]]
* 16. [[Санак снила царица госпођа]]
* 17. [[Седи Ружа на царево поље]]
* 18. [[Стојана мајка питувала]]
* 19. [[Богдан је се с љубу завадио]]
* 20. [[Колко ли је поље књажевачко]]
* 21. [[Иван с љубе у гости пооди]]
=== Напомене ===
Овде је објављена пета целина љубавних, претежно баладичних лирских народних песама што их забележисмо у селима око Сврљига и Тресибабе у времену од 1965-1976. године. Прву целину од 87 љубавних песама објавио је нишки часопис „Градина", бр. 3/1974.; другу целину, Лирске народне песме за децу, објавио је „Расковник“ бр. 21/1975. Трећу и четврту целину, Сватовске песме са описом обичаја који их прате и Девојачки припеви као начин збора и договора, објавио је овај часопису 6. броју за 1975, односно у броју 4-5 за 1980. годину.
Песме што их овде износимо на видело, под заједничким насловом „Ова гора нема разговора“, такође представљају избор најлепших записа из круга различитих, претежно љубавно-баладичних песама моје рукописне збирке и први пут се објављују.
Песме су казивале или певале: Јевремка Миливојевић, неписмена, рођена 1887. у селу Давидовцу (1,2,8,12 и 17); Криста Вујић, неписмена, рођена 1908. у селу Плужини, казивала је: 3,4,5,6,9,13 и 14. Кристина Алексић, неписмена, рођена 1907. у Мирановачкој Кули, знала је песме: 11,15 и 18. Нада Миливојевић, писмена, рођена 1920. године у селу Нишевцу, казивала је: песму 7 и 8.
Песме забележио Радослав Раденковић.
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
13t3w8kuxdb6ud6pptjigfiddf346li
123365
123363
2022-08-19T05:17:29Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
Ова гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 72-74.
* 1. [[Појала Мара овчарка]]
* 2. [[Лено, Ленче, још ли си девојче]]
* 3. [[Седи момче на рид на камена]]
* 4. [[Момче седи на камен пред кућу]]
* 5. [[Момак јаше коња царевога]]
* 6. [[Малено, жито зелено]]
* 7. [[Пошетала даур-беговица]]
* 8. [[Голема је гора шимширова]]
* 9. [[Кукала је сиња кукавица]]
* 10. [[Мајка Јану у кутију чува]]
* 11. [[Пребегла је звезда]]
* 12. [[Ој месече царев неверниче]]
* 13. [[Ој Иване Београђанине]]
* 14. [[Иван гради сарајно Косово]]
* 15. [[Завати се Марко поморавко (Развитак)|Завати се Марко поморавко]]
* 16. [[Санак снила царица госпођа]]
* 17. [[Седи Ружа на царево поље]]
* 18. [[Стојана мајка питувала]]
* 19. [[Богдан је се с љубу завадио]]
* 20. [[Колко ли је поље књажевачко]]
* 21. [[Иван с љубе у гости пооди]]
=== Напомене ===
Овде је објављена пета целина љубавних, претежно баладичних лирских народних песама што их забележисмо у селима око Сврљига и Тресибабе у времену од 1965-1976. године. Прву целину од 87 љубавних песама објавио је нишки часопис „Градина", бр. 3/1974.; другу целину, Лирске народне песме за децу, објавио је „Расковник“ бр. 21/1975. Трећу и четврту целину, Сватовске песме са описом обичаја који их прате и Девојачки припеви као начин збора и договора, објавио је овај часопису 6. броју за 1975, односно у броју 4-5 за 1980. годину.
Песме што их овде износимо на видело, под заједничким насловом „Ова гора нема разговора“, такође представљају избор најлепших записа из круга различитих, претежно љубавно-баладичних песама моје рукописне збирке и први пут се објављују.
Песме су казивале или певале: Јевремка Миливојевић, неписмена, рођена 1887. у селу Давидовцу (1,2,8,12 и 17); Криста Вујић, неписмена, рођена 1908. у селу Плужини, казивала је: 3,4,5,6,9,13 и 14. Кристина Алексић, неписмена, рођена 1907. у Мирановачкој Кули, знала је песме: 11,15 и 18. Нада Миливојевић, писмена, рођена 1920. године у селу Нишевцу, казивала је: песму 7 и 8.
Песме забележио Радослав Раденковић.
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
5u87nxi1ajfkaupaq498d0tq4fr91dv
Црна горо, реци му да дојде
0
51841
123371
113281
2022-08-19T05:21:50Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Црна горо, реци му да дојде]</big>''' }}</center>
Црна горо, реци му да дојде:
„Река би му, ал га не познавам.”
Црна горо, плетени опанци:
рекла би му ал га не познавам,
Црна горо, црне панталоне: {{стих|5}}
Рекла би му, ал га не познавам,
Црна горо, плетено јелече:
Рекла би му, ал га не познавам,
Црна горо, шајкача му капа:
Рекла би му, ал га не познавам. {{стих|10}}}}
=== Певач, место записа и напомена ===
Песму је казивала или певала: КРИСТА АЛЕКСИЋ из Мирановачке Куле, стара 70 год. неписмена.
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 98.
[[Категорија:Љубавне песме]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Градина - Ниш]]
3bnc7op7f0qicazwojccts16kzuxkdt
Радослав Раденковић, народна песма — наше непресушно трајање
0
51842
123372
113284
2022-08-19T06:53:24Z
Bokini
2804
/* Извор */
wikitext
text/x-wiki
<poem>
<center>{{ font color | red | '''<big>[Радослав Раденковић, народна песма — наше непресушно трајање]</big>''' }}</center>
Живот се не може сам себе одрећи
(Сен Џон ПЕРС)
Поезија коју доносимо у овом броју, сакупљена је на једном релативно уском простору, али она ни у ком случају не представља само индивидуалне црте тога поднебља, већ се, по неком неписаном правилу које важи за лирску поезију уопште то индивидуално спаја са универзалним, пролазно са вечним. Тако се и овде оно што је на неки начин припадало једном крају, једној одређеној друштвеној и производној структури, стапа у органску, складну и свеопшту људску творевину, јер, све што се догађало у свету људи има у овим стиховима видове и цветног и звезданог — и оног другог, мукотрпног живота.
Мада Арнолд ван Гепен истиче да свако ко се жели бавити фолклором, „треба да напусти становишта историчара и археолога и да се прихвати посла једног природњака који изучава животиње и биљке и то у средини где оне живе, јер и песме имају ембрионални стадијум, развитак, рашћење, распростарењење, мењање борбу за живот, опадање и смрт”<ref>Van Gennep, La Folklore, Paris, 1927, стр. 33-37.</ref>, ми се само делимично можемо сложити с њим, јер сматрамо да је песма нераздвојни део живота, његове нутрине, да се она ван њега нити може сагледати, нити пак има било какве вредности. Ово из разлога што је она била и остала „велики сапутник човека кроз сребрну маглу историје"<ref>Др Војислав Ђурић, „Говор поезије”, Просвета, Бгд., 1966. 306.</ref>.
Многе од ових песама носе некакву неодређену чежњу за недоживљеним, бол од неистрошене снаге, лепоту наслућену у сновима. И што је временска дистанца даља од нас, што се више осећа присуство старине као белег неког далеког времена, утолико нам је дража и вреднија. Дража због тога што нам васкрсава животну лозу, вреднија што је тако дуго била у памћењу.
Нема сумње, и ова поезија, као и уметност уопште, превазилази своје ствараоце и казује много више од онога што оу и сами имали намере да кажу. Ту су човек и песма изменили улоге: он је постао пролазна сенка, а песма његово непресушно трајање. Тако се остварила исконска амбиицја песме да буде саставни део свакодневног живота, његов саморазговор. У томе и налазимо интереса за враћање изгубљеним и закоровљеним изворима поетског и животног.
Изражени морал у овој поезији, као и њена тематика у целости, говори да је нису стварали сви слојеви друштва „у свим временима и приликама”, већ управо један одређени слој, углавном сеоске девојке и младићи; радно становништво села уопште, што није ни чудо, јер је у време настанка ове поезије, структура нашег становништва, била углавном сеоска. Та поезија, којој се до данашњих дана није пришло са дужним поштовањем јер је превагу над њом однела епска песма карактеристична за „херојска времена”, на једној страни разбија старе мотиве о далеком златном добу, добу уздисаја и меланхолије, и — окреће се животу; различитим начинима врши индентификацију естетских и социјалних вредности и истиче се поетском енергијом која садржај изједначује са суштином. Нема сумње, народном песнику је било тесно у животу и он је ту своју тескобу тихим исповестима својих сањарија ширио у песми и кроз песму. Она је лебдела изнад њега и у њему; простирала се изнад људске правде, зарад љубави, зарад тога да знамо какви смо били, какви јесмо и какви бисмо могли и морали да будемо. Скоро у свакој песми сачувао се по који дрхтај, по који одблесак истине и старине. Неке од њих изгубиле су слоговну ритмичност и свеле се на обично приповедање. Што се тиче историјских пресека, присутно је хајдучко и турско време. Верна својој дужности, која је само прадужење људске тајне, ова поезија се упушта у подухват чије се извршење односи на потпуну интеграцију човека и времена. У њој нема ничег пихтијастог, а исто тако ничег чисто естетског. Она није ни уметност која „кади" и украшава; она не тугује с идолима и гробовима, она се удружује са својим путевима, са животом као својом највишом везом. Љубав је њено огњиште — непокорност закон. То је нешто што само себе правда. Из такве тесне везе, као једне велике живе строфе, она обухвата у садашњости сву прошлост и указује на будућност. Мало је у њој необуздане снаге и снаге стихије; сва је привита уз човека, приземљена и заземљена. Саткана од наочиглед ситних ствари, поједностављена и самотворна, она ће огласити и такве догађаје који нису дорасли за песму.
Љубавна поезија, коју управо овде доносимо<ref>Из доста обимног сакупљеног материјала, ми смо за ову прилику издвојили само љубавне песме под заједничким насловом „Младо лице у пламен заоди".</ref>, не пева о великим страстима и неугасивом пламену чула, не пренемаже се; она изражава оно што је осећао и што осећа просечан човек. Најчешћи мотиви ових песама су садржани у кратким позивима на љубавни састанак. Односи између младих су удаљени и растрзани, дати у бекствима. Ако дође до сусрета, он је кратак и стидљив, скривен од спољног света: „Девојка кроз рукав пружа јабуку”, пољубац је у „веђу", али зато се осећа и мирис земље по којој је шетала девојка и сл. То би важило за већину песама. Међутим, има и неколико песама са много источањачке врелине и излива чулне енергије. Оне много више изражавају индивидуална осећања, него колективна што није случај с народном поезијом. Таква је песма на почетку овог избора. Она пева о усамљеној девојци, управо, пева је усамљена девојка. Стога је она у првом лицу и пуна је младалачке страсти. У њој се осећа мирис дивљине и снага јача од онога што је држи. Све је ту дато у контрасту, у судару иза кога варничи нешто недостижно:
„Трава мека — тврда ладовина;
млеко варно — воде престудене,
ноћи суве — моје груди влажне”.
То су прве констатације усамљене девојке. Она ће се истог часа запитати зашто је, и поред свега тога, сама кад јој време самовању није, зашто нема бар неког од мушкога рода: —
„Нигде вука, а нигде 'ајдука” — да би се на крају распукла као заборављена диња, да би озлојеђено, али искрено јекнула „Препрсе ми јелек и учкури."
У оваквим складним целинама, блистају изванредне појединости одмерене и уобличене сочношћу и сажетошћу речи, која — како је то рекао Тагора — И ПЕВАЈУ И СЛИКАЈУ И МИСЛЕ. Али, оваквих песама, које стоје на граници измећу љубавне исповести и чисте еротике, заиста има мало и оне су, пре свега више заоденуте личним осећањем казивача, него колективним. Сличне су још: „Девојче, пиле ћурђевско”, „Момче шета низ поље”, „Мори, лепо цвеће", „Што те боли, бело Дуде"<ref>Као називи узети су почетни стихови песама.
</ref> и још, можда, понека. Остале су у устаљеним оквирима.
Нарочито је присутна елегична поезија која опева скровите унутрашње кризе, младалачки немир и трагичну усамљеност. У суштини, њена појава престављала је неминовни производ једног напетог друштвеног расположења. Рађала се у тренуцима унутрашњих сукоба добра и зла, чежње и стварности и као таква се уткала у токове времена; преламала се преко наснежених плавина и дизала се ло неслућених висина. Ко зна колико пута нас тргле непорециве истине, густина израза, громадност слике, чедност и искреност, да смо се, не ретко, питали: је ли могуће да је то дело неписмених, сршских сељака?! Међутим, ооновно је за њих било да казују истину, а та истана се као сама од себе претварала у нешто још светлије.
На крају, надајмо се на правом почетку, још увек претиче пар речи. И поред овог броја песама, и не само броја, извесно је да још увек није ни приближно сакупљено и обелодањено све оно „суво злато", које је овај народ носио и који носи у памћењу. Ваљало би и остало прибрати. Можда треба да будемо поносни што је та дужност припала баш нашој генерацији. Јер, од нашег разумевања и нешто напора, зависиће у којој мери смо у стању да сачувамо те немерљиве вредности народног духа, које су сада на путу губљења.
То, што ће ови стихови, у време бетона и асфалта, моћи да унесу одјек питомих долина пуних мириса и зеленила, што ће, надајмо се, моћи да потврде уверење о дубини и чистоти народних изворишта, ваља захвалити Редакдији Градине, која је, мада финансијски ограничена, одувек показивала дужно поштовање и према овој врсти стваралаштва као интегралном делу свукупне мисаоне снаге ове средине.
</poem>
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Из народног стваралаштва, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 79-81.
[[Категорија:Градина - Ниш]]
fj3lxt2ayox4bicn02xna37t2saxw4n
Овај гора разговора нема...
0
54785
123367
123335
2022-08-19T05:18:30Z
Bokini
2804
Bokini преместио је страницу [[Овај Гора разговора нема...]] на [[Овај гора разговора нема...]]: грешка
wikitext
text/x-wiki
Овај Гора разговора нема...(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. '''17/1977.''' бр. 1. стр. 79-84.
* 1. [[Ајде, Јано, да играмо]]
* 2. [[Бегала Тренка девојћа]]
* 3. [[Бога моли бела вила]]
* 4. [[Валила се ђузел Неда]]
* 5. [[Валила се мајћа Ранђелова]]
* 6. [[Валило се младо нежењено (Кална)|Валило се младо нежењено]]
* 7. [[Вида болна лежи (Кална)|Вида болна лежи]]
* 8. [[Девојћа је слнце братимила]]
* 9. [[Дигни се, Вело мома, дигни се]]
* 10. [[Јану мајћа за дар прекорела]]
* 11. [[Кад смо жели пребелу пшеницу]]
* 12. [[Какво ми се на планин белије]]
* 13. [[М'гла је се през дел наревала]]
* 14. [[Ниче качун на дела голема]]
* 15. [[Облагала се Петкана (Кална)|Облагала се Петкана]]
* 16. [[Овај гора разговора нема (Кална)|Овај гора разговора нема]]
* 17. [[Овце пасе дели Магдалена (Кална)|Овце пасе дели Магдалена]]
* 18. [[Огањ гори меџу две планине (Кална)|Огањ гори меџу две планине]]
* 19. [[Огрејале су две јасне дзвезде]]
* 20. [[Ој, ливадо, зелена ливадо (Кална)|Ој, ливадо, зелена ливадо]]
* 21. [[О, леле, варај до бога]]
* 22. [[Пладнина, брале, тужнина (Кална)|Пладнина, брале, тужнина]]
* 23. [[Полетело јато голубови]]
* 24. [[Пошле девојће у сучће]]
* 25. [[Сестра брата од дела окаше]]
* 26. [[Синоч је викал талалин]]
* 27. [[Синоч слнце у заставу зајде]]
* 28. [[Слнце зајде, мрак по поље паде (Кална)|Слнце зајде, мрак по поље паде]]
* 29. [[Служи Виден у Видина града]]
* 30. [[Стани, Јано, црвена јаблко]]
* 31. [[Стевано, бела Грћињо]]
* 32. [[Тужњаво лето, болњаво]]
* 33. [[У петак се ђаче поболело]]
* 34. [[Што ми пишти у гору зелену]]
=== Напомена ===
Према казивању Давида Савића (рођ. 1893. у Црном Врху) песме забележила др Оливера Младеновић.
Поред ових, од Давида Савића забележено је, 1972. и 1975. године, још око седамдесет народних песама: већину је, како сам истиче, научио од своје мајке Јевде, родом из Равног Бучја. Поред тога што је изузетан познавалац народне традиције овога краја, Давид Савић је и песник. Његова песма „Страшна хумка" објављена је 1974. године у часопису „Народно стваралаштво" (бр. 49—52, Београд)
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
6jnbbf55kbhyvtsxz207t71nvhwwiks
123369
123367
2022-08-19T05:18:48Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
Овај гора разговора нема...(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. '''17/1977.''' бр. 1. стр. 79-84.
* 1. [[Ајде, Јано, да играмо]]
* 2. [[Бегала Тренка девојћа]]
* 3. [[Бога моли бела вила]]
* 4. [[Валила се ђузел Неда]]
* 5. [[Валила се мајћа Ранђелова]]
* 6. [[Валило се младо нежењено (Кална)|Валило се младо нежењено]]
* 7. [[Вида болна лежи (Кална)|Вида болна лежи]]
* 8. [[Девојћа је слнце братимила]]
* 9. [[Дигни се, Вело мома, дигни се]]
* 10. [[Јану мајћа за дар прекорела]]
* 11. [[Кад смо жели пребелу пшеницу]]
* 12. [[Какво ми се на планин белије]]
* 13. [[М'гла је се през дел наревала]]
* 14. [[Ниче качун на дела голема]]
* 15. [[Облагала се Петкана (Кална)|Облагала се Петкана]]
* 16. [[Овај гора разговора нема (Кална)|Овај гора разговора нема]]
* 17. [[Овце пасе дели Магдалена (Кална)|Овце пасе дели Магдалена]]
* 18. [[Огањ гори меџу две планине (Кална)|Огањ гори меџу две планине]]
* 19. [[Огрејале су две јасне дзвезде]]
* 20. [[Ој, ливадо, зелена ливадо (Кална)|Ој, ливадо, зелена ливадо]]
* 21. [[О, леле, варај до бога]]
* 22. [[Пладнина, брале, тужнина (Кална)|Пладнина, брале, тужнина]]
* 23. [[Полетело јато голубови]]
* 24. [[Пошле девојће у сучће]]
* 25. [[Сестра брата од дела окаше]]
* 26. [[Синоч је викал талалин]]
* 27. [[Синоч слнце у заставу зајде]]
* 28. [[Слнце зајде, мрак по поље паде (Кална)|Слнце зајде, мрак по поље паде]]
* 29. [[Служи Виден у Видина града]]
* 30. [[Стани, Јано, црвена јаблко]]
* 31. [[Стевано, бела Грћињо]]
* 32. [[Тужњаво лето, болњаво]]
* 33. [[У петак се ђаче поболело]]
* 34. [[Што ми пишти у гору зелену]]
=== Напомена ===
Према казивању Давида Савића (рођ. 1893. у Црном Врху) песме забележила др Оливера Младеновић.
Поред ових, од Давида Савића забележено је, 1972. и 1975. године, још око седамдесет народних песама: већину је, како сам истиче, научио од своје мајке Јевде, родом из Равног Бучја. Поред тога што је изузетан познавалац народне традиције овога краја, Давид Савић је и песник. Његова песма „Страшна хумка" објављена је 1974. године у часопису „Народно стваралаштво" (бр. 49—52, Београд)
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
gxkhm30rqve764y98rvoqavgrg7cfto
Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија
0
54845
123346
2022-08-18T15:41:18Z
Bokini
2804
Нова страница: [[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876. '''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small> (https…
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
0agzdbyztcnqenffp8ubgedld0immdk
123356
123346
2022-08-18T16:16:43Z
Bokini
2804
/* II Кнежевачки округ */
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
* [[Стојан и Рада]]
* [[Немске делије]]
* [[Света Петка и Недеља]]
* [[Где је цвећу најбоље]]
* [[Материна клетва]]
* [[Пошла за хајдука]]
* [[Иван куне гору]]
* [[Преотето драго]]
* [[Пловдинка девојка кудиоцу]]
* [[Девојку очи превариле]]
* [[Књигу пише Вуја Буљубаша]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
2stvthhocemkwmrzhfodk3ltlyuzv9r
123357
123356
2022-08-18T17:25:40Z
Bokini
2804
/* II Кнежевачки округ */
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
== А ШУМАДИЈА ==
=== I Београд као део Шумадије ===
=== II Београдски округ ===
=== ІІI Смедеревски округ ===
=== IV Јагодински округ ===
=== V Крагујевачки округ ===
=== VІ Руднички округ ===
== Б МАЧВА ===
=== І Ваљевски округ ===
=== II Шабачки округ ===
=== ІІ Подрински округ ===
== B РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА ==
=== І Ужички округ ===
=== ІІ Чачански округ ===
=== ІЇІ Крушевачки округ ===
== Г Тимочка крајина ==
=== I Алексиначки округ ===
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
* [[Стојан и Рада]]
* [[Немске делије]]
* [[Света Петка и Недеља]]
* [[Где је цвећу најбоље]]
* [[Материна клетва]]
* [[Пошла за хајдука]]
* [[Иван куне гору]]
* [[Преотето драго]]
* [[Пловдинка девојка кудиоцу]]
* [[Девојку очи превариле]]
* [[Књигу пише Вуја Буљубаша]]
* [[У Аге лепа постеља]]
* [[Соко лети, соколицу носи]]
=== III Црноречки округ ===
* [[Калина у ропству]]
* [[Богати Иван]]
* [[Смрт хајдука]]
* [[Вилини двори]]
* [[Сестра брату љуба]]
* [[Шта не чини да има порода]]
* [[Две сестре]]
* [[Смрт младога Димитра]]
* [[Лалош војвода]]
* [[Несрећа због две среће]]
* [[За што је што]]
=== IV Крајински округ ===
* [[Хеј! књигу пише Мула-паша]]
* [[У хиљаду и осме стотине]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
7fo0ak2e3hyd57l6wyxapfdy0h4tmyv
123358
123357
2022-08-18T17:25:57Z
Bokini
2804
/* Б МАЧВА = */
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
== А ШУМАДИЈА ==
=== I Београд као део Шумадије ===
=== II Београдски округ ===
=== ІІI Смедеревски округ ===
=== IV Јагодински округ ===
=== V Крагујевачки округ ===
=== VІ Руднички округ ===
== Б МАЧВА ==
=== І Ваљевски округ ===
=== II Шабачки округ ===
=== ІІ Подрински округ ===
== B РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА ==
=== І Ужички округ ===
=== ІІ Чачански округ ===
=== ІЇІ Крушевачки округ ===
== Г Тимочка крајина ==
=== I Алексиначки округ ===
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
* [[Стојан и Рада]]
* [[Немске делије]]
* [[Света Петка и Недеља]]
* [[Где је цвећу најбоље]]
* [[Материна клетва]]
* [[Пошла за хајдука]]
* [[Иван куне гору]]
* [[Преотето драго]]
* [[Пловдинка девојка кудиоцу]]
* [[Девојку очи превариле]]
* [[Књигу пише Вуја Буљубаша]]
* [[У Аге лепа постеља]]
* [[Соко лети, соколицу носи]]
=== III Црноречки округ ===
* [[Калина у ропству]]
* [[Богати Иван]]
* [[Смрт хајдука]]
* [[Вилини двори]]
* [[Сестра брату љуба]]
* [[Шта не чини да има порода]]
* [[Две сестре]]
* [[Смрт младога Димитра]]
* [[Лалош војвода]]
* [[Несрећа због две среће]]
* [[За што је што]]
=== IV Крајински округ ===
* [[Хеј! књигу пише Мула-паша]]
* [[У хиљаду и осме стотине]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
s1i510ouy9cv1ifgqjshnhp4gdpz0zo
123359
123358
2022-08-18T17:30:40Z
Bokini
2804
/* ІЇІ Крушевачки округ */
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
== А ШУМАДИЈА ==
=== I Београд као део Шумадије ===
=== II Београдски округ ===
=== ІІI Смедеревски округ ===
=== IV Јагодински округ ===
=== V Крагујевачки округ ===
=== VІ Руднички округ ===
== Б МАЧВА ==
=== І Ваљевски округ ===
=== II Шабачки округ ===
=== ІІ Подрински округ ===
== B РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА ==
=== І Ужички округ ===
=== ІІ Чачански округ ===
=== ІІІ Крушевачки округ ===
* [[Хоро води Јелена девојка]]
== Г Тимочка крајина ==
=== I Алексиначки округ ===
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
* [[Стојан и Рада]]
* [[Немске делије]]
* [[Света Петка и Недеља]]
* [[Где је цвећу најбоље]]
* [[Материна клетва]]
* [[Пошла за хајдука]]
* [[Иван куне гору]]
* [[Преотето драго]]
* [[Пловдинка девојка кудиоцу]]
* [[Девојку очи превариле]]
* [[Књигу пише Вуја Буљубаша]]
* [[У Аге лепа постеља]]
* [[Соко лети, соколицу носи]]
=== III Црноречки округ ===
* [[Калина у ропству]]
* [[Богати Иван]]
* [[Смрт хајдука]]
* [[Вилини двори]]
* [[Сестра брату љуба]]
* [[Шта не чини да има порода]]
* [[Две сестре]]
* [[Смрт младога Димитра]]
* [[Лалош војвода]]
* [[Несрећа због две среће]]
* [[За што је што]]
=== IV Крајински округ ===
* [[Хеј! књигу пише Мула-паша]]
* [[У хиљаду и осме стотине]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
oh1zzyfq4ir8e2jg8kz4cersmryq86w
123360
123359
2022-08-18T17:38:20Z
Bokini
2804
/* І Ужички округ */
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
== А ШУМАДИЈА ==
=== I Београд као део Шумадије ===
=== II Београдски округ ===
=== ІІI Смедеревски округ ===
=== IV Јагодински округ ===
=== V Крагујевачки округ ===
=== VІ Руднички округ ===
== Б МАЧВА ==
=== І Ваљевски округ ===
=== II Шабачки округ ===
=== ІІ Подрински округ ===
== B РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА ==
=== І Ужички округ ===
* [[Санак снила Кучукова када]]
* [[Мили Боже на свему ти хвала]]
=== ІІ Чачански округ ===
=== ІІІ Крушевачки округ ===
* [[Хоро води Јелена девојка]]
== Г Тимочка крајина ==
=== I Алексиначки округ ===
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
* [[Стојан и Рада]]
* [[Немске делије]]
* [[Света Петка и Недеља]]
* [[Где је цвећу најбоље]]
* [[Материна клетва]]
* [[Пошла за хајдука]]
* [[Иван куне гору]]
* [[Преотето драго]]
* [[Пловдинка девојка кудиоцу]]
* [[Девојку очи превариле]]
* [[Књигу пише Вуја Буљубаша]]
* [[У Аге лепа постеља]]
* [[Соко лети, соколицу носи]]
=== III Црноречки округ ===
* [[Калина у ропству]]
* [[Богати Иван]]
* [[Смрт хајдука]]
* [[Вилини двори]]
* [[Сестра брату љуба]]
* [[Шта не чини да има порода]]
* [[Две сестре]]
* [[Смрт младога Димитра]]
* [[Лалош војвода]]
* [[Несрећа због две среће]]
* [[За што је што]]
=== IV Крајински округ ===
* [[Хеј! књигу пише Мула-паша]]
* [[У хиљаду и осме стотине]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
sxxbwbj6sc9eqwk3bghbr9zt6cls030
123361
123360
2022-08-18T17:39:27Z
Bokini
2804
/* II Кнежевачки округ */
wikitext
text/x-wiki
[[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876.
'''COBISS.SR-ID - 131145223''' <small>
(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/131145223)</small>
== А ШУМАДИЈА ==
=== I Београд као део Шумадије ===
=== II Београдски округ ===
=== ІІI Смедеревски округ ===
=== IV Јагодински округ ===
=== V Крагујевачки округ ===
=== VІ Руднички округ ===
== Б МАЧВА ==
=== І Ваљевски округ ===
=== II Шабачки округ ===
=== ІІ Подрински округ ===
== B РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА ==
=== І Ужички округ ===
* [[Санак снила Кучукова када]]
* [[Мили Боже на свему ти хвала]]
=== ІІ Чачански округ ===
=== ІІІ Крушевачки округ ===
* [[Хоро води Јелена девојка]]
== Г Тимочка крајина ==
=== I Алексиначки округ ===
=== II Кнежевачки округ ===
* I [[Што ме мило с вечер да погледам]]
* II [[Хеј овчару, цвеће миришљаво]]
* III [[Бога моли хубава невеста]]
* IV [[Горо, вита горо]]
* V [[Павле пројде, гору разговара]]
* [[Стојан и Рада (Кнежевина Србија)|Стојан и Рада]]
* [[Немске делије]]
* [[Света Петка и Недеља]]
* [[Где је цвећу најбоље]]
* [[Материна клетва]]
* [[Пошла за хајдука]]
* [[Иван куне гору]]
* [[Преотето драго]]
* [[Пловдинка девојка кудиоцу]]
* [[Девојку очи превариле]]
* [[Књигу пише Вуја Буљубаша]]
* [[У Аге лепа постеља]]
* [[Соко лети, соколицу носи]]
=== III Црноречки округ ===
* [[Калина у ропству]]
* [[Богати Иван]]
* [[Смрт хајдука]]
* [[Вилини двори]]
* [[Сестра брату љуба]]
* [[Шта не чини да има порода]]
* [[Две сестре]]
* [[Смрт младога Димитра]]
* [[Лалош војвода]]
* [[Несрећа због две среће]]
* [[За што је што]]
=== IV Крајински округ ===
* [[Хеј! књигу пише Мула-паша]]
* [[У хиљаду и осме стотине]]
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]]
3g0w7eqgtc7qq8ccws9ckyqplckaky3
Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија
14
54846
123347
2022-08-18T15:41:47Z
Bokini
2804
Нова страница: [[Категорија:Збирке народних песама]]
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:Збирке народних песама]]
g42093vz3t2n8kmvx6fgf37kk99nd6f
Што ме мило с вечер да погледам
0
54847
123348
2022-08-18T15:46:07Z
Bokini
2804
Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Што ме мило с вечер да погледам]</big>''' }}</center> „Што ме мило с вечер да погледам где кметови редом наседали; редом седе, рујно вино пију; ту овчари бело млеко мере: двеста зиђа<ref>Зиђ - суд којим се мери млеко</ref>, пет стотина чаша. {{с…
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Што ме мило с вечер да погледам]</big>''' }}</center>
„Што ме мило с вечер да погледам
где кметови редом наседали;
редом седе, рујно вино пију;
ту овчари бело млеко мере:
двеста зиђа<ref>Зиђ - суд којим се мери млеко</ref>, пет стотина чаша. {{стих|5}}
Златне чаше, сребрни зиђове.“}}
=== Певач и место записа ===
Нишки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 139.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
1rg3rvvnozk06xvc82a375agy9qmeht
123349
123348
2022-08-18T15:47:25Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Што ме мило с вечер да погледам]</big>''' }}</center>
„Што ме мило с вечер да погледам
где кметови редом наседали;
редом седе, рујно вино пију;
ту овчари бело млеко мере:
двеста зиђа<ref>Зиђ - суд којим се мери млеко</ref>, пет стотина чаша. {{стих|5}}
Златне чаше, сребрни зиђове.“}}
=== Певач и место записа ===
Нишки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 851.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
5ansqk03kv3aflu8uh59ydhtnzstoti
123350
123349
2022-08-18T15:48:15Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Што ме мило с вечер да погледам]</big>''' }}</center>
„Што ме мило с вечер да погледам
где кметови редом наседали;
редом седе, рујно вино пију;
ту овчари бело млеко мере:
двеста зиђа<ref>Зиђ - суд којим се мери млеко</ref>, пет стотина чаша. {{стих|5}}
Златне чаше, сребрни зиђове.“}}
=== Певач и место записа ===
Кнежевачки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 851.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
16taw9nafd88bmc1dmwpeh3es1mm5uo
Хеј овчару, цвеће миришљаво
0
54848
123351
2022-08-18T15:52:44Z
Bokini
2804
Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Хеј овчару, цвеће миришљаво]</big>''' }}</center> Хеј овчару, цвеће миришљаво! Пије ли ти сиво стадо воду? А овчарин тихо одговара: „Бога вама, хубаве девојке! Кад питате, право да вам кажем: {{стих|5}} да би пило, не би ни блејало; двеста пиш…
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Хеј овчару, цвеће миришљаво]</big>''' }}</center>
Хеј овчару, цвеће миришљаво!
Пије ли ти сиво стадо воду?
А овчарин тихо одговара:
„Бога вама, хубаве девојке!
Кад питате, право да вам кажем: {{стих|5}}
да би пило, не би ни блејало;
двеста пише, триста прескочише,
а пет стотин' у брег ударише
па отоше у Прoлoш планину;
тамо им је струга саграђена, {{стих|10}}
испред струге једно ново ведро
и на ведру та тнка цевара...
Њу ми узе тоја лудо младо
па излезе на дел горе
па засвира у тнку цевару, {{стих|15}}
жално свира, тужно изговара...
..................................................}}
=== Певач и место записа ===
Кнежевачки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 851.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
c7vohhukok7w4ac1hec4b13etv15pty
Бога моли хубава невеста
0
54849
123352
2022-08-18T15:57:29Z
Bokini
2804
Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бога моли хубава невеста]</big>''' }}</center> Бога моли хубава невеста: „Духни ветре, духни горњанине! Те обори иње од планине, да излезнем на Витош планине, да погледим доле низ планине: {{стих|5}} пасе ли ми војно сиво стадо, пасе ли ми т…
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Бога моли хубава невеста]</big>''' }}</center>
Бога моли хубава невеста:
„Духни ветре, духни горњанине!
Те обори иње од планине,
да излезнем на Витош планине,
да погледим доле низ планине: {{стих|5}}
пасе ли ми војно сиво стадо,
пасе ли ми траву детељину,
пије ли ми воду непијену
леже ли ми хладу нележену.“
Што молила, Бога умолила. {{стих|10}}
Духну ветре, духну горњанине,
излезла је на Витош планине,
погледала доле у равнине,
видела је своје младо војно:
оно пасе траву детељину, {{стих|15}}
оно пије воду непијену,
оно лежи хладу нележену.}}
=== Певач и место записа ===
Кнежевачки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 852.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
7ospufmu8ve39r86iuoghkvb9kbggnj
Горо, вита горо
0
54850
123353
2022-08-18T16:01:59Z
Bokini
2804
Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Горо, вита горо]</big>''' }}</center> Горо, вита горо! По тебе ли расте каћун жуто цвеће? Девојке га брале, у киту га виле, {{стих|5}} горе га давале, па горе говоре: „Немој горо, да прокажеш, што, горо, виђујеш!“ Гора им говори: {{стих|10}} „Гора…
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Горо, вита горо]</big>''' }}</center>
Горо, вита горо!
По тебе ли расте
каћун жуто цвеће?
Девојке га брале,
у киту га виле, {{стих|5}}
горе га давале,
па горе говоре:
„Немој горо, да прокажеш,
што, горо, виђујеш!“
Гора им говори: {{стих|10}}
„Гора шта виђује
да она казује,
она би поснула
од врх' до корена,
али не казује {{стих|15}}
што гора виђује.“}}
=== Певач и место записа ===
Кнежевачки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 852.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
4h40rs25lyndbbishwatnz9cnwsx6hp
Павле пројде, гору разговара
0
54851
123354
2022-08-18T16:09:49Z
Bokini
2804
Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Павле пројде, гору разговара]</big>''' }}</center> Павле пројде, гору разговара, гора Павлу потихо говори: „Бога тебе, Павле јуначине, ал' си жењен, Павле, ал' нежењен?" Павле горе потихо говори: {{стих|5}} „Несам жењен, нит' ћу да се женим до…
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Павле пројде, гору разговара]</big>''' }}</center>
Павле пројде, гору разговара,
гора Павлу потихо говори:
„Бога тебе, Павле јуначине,
ал' си жењен, Павле, ал' нежењен?"
Павле горе потихо говори: {{стих|5}}
„Несам жењен, нит' ћу да се женим
дор не узнем девет браће сестру,
да ме зову девет шуре зете
и десета њина стара мајка.“
То дочули девет брата сестре {{стих|10}}
па градили девет Београда
и десету кулу од кремена,
затворили своју милу сестру.
Седела је до девет година,
кад наступи година десета, {{стих|15}}
таг отиде Павле, добар јунак,
па си окну Милицу девојку:
„Јеси л' жива, Милице девојко!"
Милица се из град0 одзиваше:
„Још сам жива, ал' је рђав живот.“ {{стих|20}}
Павле разби девет Београда,
и десету кулу од кремена,
па си узе Милицу девојку,
одведе је на своје дворове.
И звали га девет шура зете {{стих|25}}
и десета њина стара мајка.
Што је рекал Павле добар јунак,
што је рекал, то је јунак свршил.}
=== Певач и место записа ===
Кнежевачки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 852-853.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
ohvaa49xttcxsohh3ifz1bwt5u0mp2q
123355
123354
2022-08-18T16:10:11Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
{{Поезија|
<center>{{ font color | red | '''<big>[Павле пројде, гору разговара]</big>''' }}</center>
Павле пројде, гору разговара,
гора Павлу потихо говори:
„Бога тебе, Павле јуначине,
ал' си жењен, Павле, ал' нежењен?"
Павле горе потихо говори: {{стих|5}}
„Несам жењен, нит' ћу да се женим
дор не узнем девет браће сестру,
да ме зову девет шуре зете
и десета њина стара мајка.“
То дочули девет брата сестре {{стих|10}}
па градили девет Београда
и десету кулу од кремена,
затворили своју милу сестру.
Седела је до девет година,
кад наступи година десета, {{стих|15}}
таг отиде Павле, добар јунак,
па си окну Милицу девојку:
„Јеси л' жива, Милице девојко!"
Милица се из град0 одзиваше:
„Још сам жива, ал' је рђав живот.“ {{стих|20}}
Павле разби девет Београда,
и десету кулу од кремена,
па си узе Милицу девојку,
одведе је на своје дворове.
И звали га девет шура зете {{стих|25}}
и десета њина стара мајка.
Што је рекал Павле добар јунак,
што је рекал, то је јунак свршил.}}
=== Певач и место записа ===
Кнежевачки округ
== Референце ==
{{reflist}}
===Извор===
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 852-853.
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија]]
[[Категорија:Овчарске песме]]
cbmzuoxehi583yny51g15mejg4x3v8j
Ова Гора нема разговора
0
54852
123364
2022-08-19T05:17:07Z
Bokini
2804
Bokini преместио је страницу [[Ова Гора нема разговора]] на [[Ова гора нема разговора]]: грешка
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Ова гора нема разговора]]
i8p7d6nj3ok6o4nfx89gaz2rcrb7616
Овај Гора разговора нема...
0
54853
123368
2022-08-19T05:18:30Z
Bokini
2804
Bokini преместио је страницу [[Овај Гора разговора нема...]] на [[Овај гора разговора нема...]]: грешка
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Овај гора разговора нема...]]
tuzzz4d2osl6qu378sr62coe7rhgzlt
Озгор се чуше црни Татари (чланак)
0
54854
123385
2022-08-19T08:58:36Z
Bokini
2804
Нова страница: Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89. * 1. [[Озгор се чуше црни Татари]] * 2. [[Разболе се дилбер Денка]] * 3. [[На јунака до четири ране]] * 4. [[Што се бели на Старе планине]] * 5. [[Благо сунцу и месецу]] * 6…
wikitext
text/x-wiki
Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89.
* 1. [[Озгор се чуше црни Татари]]
* 2. [[Разболе се дилбер Денка]]
* 3. [[На јунака до четири ране]]
* 4. [[Што се бели на Старе планине]]
* 5. [[Благо сунцу и месецу]]
* 6. [[Сечем, сечем сечину]]
* 7. [[Девојка се сунцу противила]]
* 8. [[У село ми убав двор бејаше]]
* 9. [[Ветар ми веје]]
* 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]]
* 11. [[Проговара млада мома]]
* 12. [[Овој ми је Јанина планина]]
* 13. [[Рузмарин’ зелени]]
* 14. [[Ој, девојко Јуле]]
* 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]]
* 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]]
* 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]]
* 18. [[Ступај, поступај, девојћо]]
* 19. [[’Оће чича да ме жени]]
* 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]]
* 21. [[А, бре, чичо Костаднне]]
* 22. [[Научи’ се вино пити]]
* 23. [[Прија прију дозивала]]
* 24. [[Понеделник — криводелник]]
* 25. [[Девер и снаха]]
* 26. [[Болна Мара]]
* 27. [[Дели Магдалена]]
* 28. [[Зла свекрва]]
* 29. [[Отровница љуба]]
* 30. [[Сестра Вида]]
=== Напомене ===
Записао Љубиша Рајковић.
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
t27eekod7es9a0phtu11xp63gtc3thd
123388
123385
2022-08-19T09:04:32Z
Bokini
2804
wikitext
text/x-wiki
Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89.
* 1. [[Озгор се чуше црни Татари (Рајковић)|Озгор се чуше црни Татари]]
* 2. [[Разболе се дилбер Денка]]
* 3. [[На јунака до четири ране]]
* 4. [[Што се бели на Старе планине]]
* 5. [[Благо сунцу и месецу]]
* 6. [[Сечем, сечем сечину]]
* 7. [[Девојка се сунцу противила]]
* 8. [[У село ми убав двор бејаше]]
* 9. [[Ветар ми веје]]
* 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]]
* 11. [[Проговара млада мома]]
* 12. [[Овој ми је Јанина планина]]
* 13. [[Рузмарин’ зелени]]
* 14. [[Ој, девојко Јуле]]
* 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]]
* 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]]
* 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]]
* 18. [[Ступај, поступај, девојћо]]
* 19. [[’Оће чича да ме жени]]
* 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]]
* 21. [[А, бре, чичо Костаднне]]
* 22. [[Научи’ се вино пити]]
* 23. [[Прија прију дозивала]]
* 24. [[Понеделник — криводелник]]
* 25. [[Девер и снаха]]
* 26. [[Болна Мара]]
* 27. [[Дели Магдалена]]
* 28. [[Зла свекрва]]
* 29. [[Отровница љуба]]
* 30. [[Сестра Вида]]
=== Напомене ===
Записао Љубиша Рајковић.
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
6av282hgml4581yqo1tgks98q9iknqt