Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.25 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 100 25408 123412 121958 2022-08-19T22:58:24Z Wlodzimierz 28 /* Дела */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Симо | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1846 | годинасмрти = 1967 | опис = '''Симо Поповић''' (1846–1921) био је књижевник, писац и политичар. | слика = | опис_слике = | википедија = Симо Поповић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Освојење Никшића]] * [[С краљем Николом из дана у дан (1916-1919)]] * [[Ваше Височанство!]] * [[Здравица]] * [[Божји дар (Војвода Симо Поповић)]] * [[Сваке зоре...]] * [[Пупољак]] * [[Око ми је...]] * [[Косара]] * [[Банови двори]] * [[О спуштај се...]] * [[Опроштај (Симо Поповић)|Опроштај]] === Преводи === * [[Краљ Нале]] * [[Ала сам се преварио...]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] goebwhxtzkicm87e67etl9ye581y5ex 123419 123412 2022-08-19T23:13:52Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Симо | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1846 | годинасмрти = 1967 | опис = '''Симо Поповић''' (1846–1921) био је књижевник, писац и политичар. | слика = | опис_слике = | википедија = Симо Поповић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Освојење Никшића]] * [[С краљем Николом из дана у дан (1916-1919)]] * [[Ваше Височанство!]] * [[Здравица]] * [[Божји дар (Војвода Симо Поповић)]] * [[Сваке зоре...]] * [[Пупољак]] * [[Око ми је...]] * [[Косара]] * [[Банови двори]] * [[О спуштај се...]] * [[Опроштај (Симо Поповић)|Опроштај]] === Преводи === * [[Краљ Нале]] * [[Ала сам се преварио...]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] bjifeyio3ltkvenc3homzng3foucslj 123421 123419 2022-08-19T23:31:47Z Wlodzimierz 28 /* Дела */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Симо | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1846 | годинасмрти = 1967 | опис = '''Симо Поповић''' (1846–1921) био је књижевник, писац и политичар. | слика = | опис_слике = | википедија = Симо Поповић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Освојење Никшића]] * [[С краљем Николом из дана у дан (1916-1919)]] * [[Ваше Височанство!]] * [[Здравица]] * [[Божји дар (Војвода Симо Поповић)]] * [[Сваке зоре...]] * [[Пупољак]] * [[Око ми је...]] * [[Косара]] * [[Банови двори]] * [[О спуштај се...]] * [[Опроштај (Симо Поповић)|Опроштај]] === Преводи === * [[Краљ Нале]] * [[Ала сам се преварио...]] * [[Источне песме]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] jzvgeljgdsqxk37ty9mb25n38gon2rd 0 25409 123416 60013 2022-08-19T23:08:52Z Wlodzimierz 28 сређ wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Здравица | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> <center> Узвија се свијет на све стране, Ка’ вук када међу овце бане: Што је било, те га помамило? Топ пуче ли, сретоше л’ се мачи? Ударили на слабије јачи? Јесу јади, кад их изненади. Чудо кажу, а ту чуда није: У цара се весели и пије, Цар здравицу Кнезу ни напија. А царска се ријеч не завија. Р’јеч је царска! - може л’ да не грми? Восци возе куда крмар крми, И р’јеч срца - а коликог, Боже! Тек це срцу, а ђе друго може! А словенске колике су горе! Могу л’ да се на тај глас не оре? А славенска поља колика су! Ваља да се том одзову гласу! А славенских колко мора, рјека! Узиграли, да што, од одјека! Око овог словенскога св’јета И другог је туђег сијасета: Њима звуци допаднули чудни. Па гракнули људи, кано будни! Чудо кажу, а ту чуда није! Словенство се весели и пије, На здравицу царску се одзива: Боже, држ’ га силна, здрава, жива! </center> </poem> == Извор == ''Глас Црногорца 02-VII-1889'' {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Симо Поповић]] 7jwwbyvmmrz8lih3rishspuwdx5r8dg 0 25410 123418 60016 2022-08-19T23:13:15Z Wlodzimierz 28 сређ wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Божји дар | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= 1891 | белешке=<poem>Повратком послије тешке болијести, Њезиног Височанства Књагиње Милене У Црну Гору.</poem> }} <poem> <center> Није мука само рад мучења, Но јунаку тврдо искушење; Бог је не би Црној Гори дава’, Да не љуби ово ломно ст’јење. Кад је створи по замисли гордој И задахну духом од горштака, Мислио је: - у створења своја Да ли нема већ штогођ једнака! И Он пушти на њу муке сваке, Да јој куша и снагу и миса’; Он вјекове раствори ка’ књигу, Мучења јој сва у њих записа. И свуђ кад је плач и уздах чуо - Црна Гора и тад орловала! У мукама славила је Бога, У највише - божју помоћ звала. Па тад Црна Гора не јаокну, Не јаокну - од бола не мога! Ка’ ст’јење им скамењена ђеца Само поглед дизаху пут Бога! Искушење било је претешко, Ал’ га воља не обдари света: Здраву Мајку врну ђеци храброј - Црна Гора Њу весело срета! …. Није мука рад мучења само - Више муке - искушења већа! Ком за муке Бог удјели снагу - Додјељена стоји том и срећа! </center> ''Улцињ, 17. аугуста 1891.'' </poem> == Извор == ''Глас Црногорца 24-VIII-1891.'' {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Симо Поповић]] 047u2fd8250918xgqrucjrjmbe6e586 0 25411 123417 60015 2022-08-19T23:11:05Z Wlodzimierz 28 сређ wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ваше Височанство! | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= 1895 | белешке= }} <poem> <center> Године су прошлост одаљиле, Моја већ се у маглу завија; У сјећању још тек животаре Младости ми чеда најбујнија. Слатке жеље провргле се у сан, Смјеле тежње прошлу младост кажу: Оне једна врх друге се пеле - Сад на срцу ка’ обмане с’ слажу. Строга зима заледи ријеку Испод леда она исто тече; Но човјеку све се замрзава, Кад старости мркне хладно вече. Сну се клоне и жеље и тежње У сутону мог живота трудна, Ал’ у срцу успомена једна Још је вазда и жива и будна. Ка’ свјетиљка у мору са стјене, У пучини сад живота тија Драги спомен моје мајке миле Још ми вазда и пламти и сија. Док ми бјеше у животу, мила, Ја сам њојзи вазда био дјете; Под сједином и сад се помладим Кад год мисли њојзи ми полете. Љубав мајке једина је љубав, Што нам срце гријат не престаје; Гроб и рани и заборав пружи, - Љубав мајке мимо гроба траје! Без радости остао сам многе - Оне мину да се не поврате! И без мајке! Али љубав њена, - Очи њене свуђ ме мило прате! И Твоја ће љубав с Тобом трајат, - И Њена ће да над Тобом сјаје - Загрљаја њеног нема само, Ал мајчина љубав вазда траје. Та Те жалост суминут не могла, Што и пр’јесто најсретнији нађе. Цијелом свијету сунце свјетлост даје - Па и њена помрачења снађе. Благо Сину, који мајку љуби! Сретна мајка, која Сина роди! Сина роду, да се Њиме слави, Он да народ диже у слободи! </center> ''Улцињ, 1. фебруара 1895.'' </poem> == Извор == ''Глас Црногорца 18-II-1895'' {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Симо Поповић]] 2h8v3dea8j27tcs77g2m5endxua6shl 0 36342 123453 84341 2022-08-20T06:37:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Зла свекрва</big>''' }}</center> Ђердан ниже љуба Иванова, Ђердан ниже, ђердану говори: „О ђердану, моје суво злато! Тко ће теби струке потргати? Не ће Иво, жив не био мајци! {{стих|5}} Оће Мато, материно злато.“ Она мисли да нитко не слуша, То слушала Иванова мајка, Тешко чека Иванова мајка, Да јој Иво од волова дође, {{стих|10}} Да му каже што љуба говори. Ал' говори Иванова мајка: „О мој Иво, мој једини сине, Да ти знадеш што говори љуба! Ђердан ниже, ђердану говори: {{стих|15}} „„О ђердану, моје суво злато! Тко ли ће ти струке потргати? Не ће Иво, жив не био мајци! Оће Мато, материно злато.““ Трже Иво ноже од појаса, {{стих|20}} Па удара љубу по појасу, Како ју је лако ударио, На ножу јој чедо извадио, Па га носи старој милој мајци: „На ти, мајко, зелену јабуку, {{стих|25}} Којој ниси сазорети дала, Сазорети, ни на земљу пасти.“}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 179-180. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Збирка песама Ђорђа Рајковића]] r0ddrh0cai2qdt4pw40munk3mg3de74 0 43902 123451 106568 2022-08-20T06:35:58Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Дели Магдалена</big>''' }}</center> Завали се дели Магдалена, Кад постане, брата да си жени, сред по ночи коња назобила, зорно доба коња оседлала па си рипи вранцу на рамена, {{стих|5}} загрну се сас бињиш црвени, превеза се сас каиш свилени па си нишну преко равно поље, право иде цару у дворове. Кад је стигла цару у дворове, {{стих|10}} лепо она цара поздрављаше: „Да бог добро, пречестити царе!" Још је лепше царе дочекао: „Бог помога, незнана делијо!" Проговара незнана делија: {{стих|15}} „Даруј, царе, сас кво ч’ да дарујеш". Цар изнесе шербет ледовине, а делија главу не обрча. Цар се вије по равни дворови, па си дозва пред себе царицу: {{стих|20}} „Изведи ми Ружицу девојку". Изведе ми Ружицу девојку, а Магда ју сас очи погледа, довати ју за десну ручицу, преметну ју иза себ’ на коња, {{стих|25}} загрну ју сас бињиш црвени, превеза ју сас каиш свилени па се нишну преко равио поље. Проговара Ружица девојка: „Јао, боже, јао, мили боже, {{стих|30}} да л’ сте чули, да ли сте видели да девојка за девојку иде?!" Говори јој незнана делија: „Не водим те за мене, девојко, но те водим за мојега брата". {{стих|35}}}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 299. * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 88. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] eqxjvnu4elcl4dujh52xy6ubg0s9uje 0 45152 123457 123386 2022-08-20T06:59:43Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Отровница љуба</big>''' }}</center> Пловила је низ Дунав галија, У галији окован делија, гледа њега са брега девојка, ал 'говорп окован делија: „Што ме гледаш са брега девојко, {{стих|5}} ил' ме гледаш љуба да ми будеш, ил' ме гледаш снаја да ми будеш? Љубу имам, љуба да ми будеш, браћу немам, снаја да ми будеш. Имао сам љубу отровницу, {{стих|10}} отрова ми девет мила брата и десетог мене оковала. Код куће ми кука кукавица, да је једна, не би’ ни жалио, већ кукају до три кукавице: {{стих|15}} прва кука јутром и вечером, друга кука стално, не престаје, трећа кука кад јој на ум падне. Та што кука јутром и вечером, то је моја премила сестрица; {{стих|20}} та што кука стално, не престаје, то је моја остарела мајка; та што кука кад јој на ум падне, то је моја неверница љуба.” Проговара са брега девојка: {{стих|25}} „Не гледам те љуба да ти будем, ни те гледам снаја да ти будем, већ те гледам чим сокола 'раниш: лице таниш те сокола 'раниш, сузе рониш те сокола појиш." {{стих|30}}}} === Певач, место записа и напомена === Од Зорке Милосављевић рођ. 1916. годнне у Штубику. Песму чула од мајке Милке. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 237. * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 88. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] 5zf5mmvh3dqnq7u70jj9o0euswd7re0 0 46692 123455 102063 2022-08-20T06:50:10Z 178.221.207.221 Naziv wikitext text/x-wiki ; '''<center>Смрт попа Мила Јововића</center>''' <center><poem> У данима кад на Никшић Црногорци ударише, Кад бијаху дошли дани Да не буде турски више. У логору црногорском, Покрај куле Лековића, Неко књазу оклевета Попа Мила Јововића. А књаз Мила дозиваше У присуству свих војвода Па му рече: „Попе Мило, Нит'си вино, нит'си вода!“ Плану Мило као муња, Полеће му сабљи рука, А два ока ко стријеле Сијевнуше у хајдука. Војводе се уплашише Од изгледа вука горског, Да оружје не потегне На владара црногорског. Као да му оштрим мачем Срце мушко расијече, Па завика: „Господару! Бог са тобом, шта то рече? Зар признање то је твоје Што учињех Црној Гори, И зар има неко ко би Мого Мила да прекори?“ Књаз не рече ништа више, Већ у страну некуд гледа, Док чувеном харамбаши Срце пуца од иједа. Па се с тешком љутњом бори, Савлађује бијес у се А на прси златне токе Од иједа тресу му се. Па љутито напуштио Господара и војводе, И под шатор свој свилени Са мислима тешким оде. Јекну као лав рањени, Неправда га пече, боли; Мисли како осветит' се Господару – књаз Николи? Па у љутњи гусле зграби Одјекнуше танке струне Кликну Мило као соко, Па се мајком, Ћетном, куне. Да ће поћи у град Никшић, Сам, без иког истог дана, И на мегдан позват силног Мушовића капетана. Баци гусле, узја вранца, Преко Зете пређе воде, И на хату помамноме Преко поља граду оде. Лети вранац низ Растоке, Као да га носе крила, Док с бедема турска стража Опазила попа Мила. ђПа излазе из шанаца да чуднога госта виде, А питају један другог: „Ко је, куд ће, откуд иде? То је неко полудио, Или иде на предају, Или иде да погине?!“ Турске страже нагађају. А поп Мило све је ближе До турака и шанаца, Пред собом је заморио Бијеснога свога вранца. Као што му доликује Бира турске породице; На најтврђе иде шанце, На најљуће градске злице. Па ако би погинуо Да погине од јунака, Од чувених и признатих, Феризових потомака. Устави га турска стража На капији од Никшића. Каза им се, и нареди, „Зовите ми Мушовића!“ Када чуше Турци ко је, Отрчаше капетану; Мало затим и Мушовић На капију градску бану. Па кад виђе попа Мила На бијесном вранцу своме, Доласку се изненадном Обрадова његовоме. „Откуд јутрос, Јововићу?“ Веселијем гласом рече, „Зар од књаза црногорског У мој тврди град утече? Примамо те објеручке, Све ћемо ти опростити, Живпту ти, харамбашо, Вјеруј, неће ништа бити!“ Плану Мило: „Доста више! Не будали без потребе; Ја сам доша, капетане, Да на мегдан зовем тебе! Да докажем господару, Да нијесам што он каже, И ономе што ме пањка И о мени свашта лаже. Но се среми и изиђи Бирај мјесто за мегдана!“ Те ријечи као муња Погодише капетана. Преблијеђе пред хајдуком Из јуначке Марковине, Јер је знао да од сабље Његове се лако гине. Не смје мегдан да прихвати, Препаде се својој глави, А на славу и на прошлост Куће своје заборави. Нијесу му као и он, Страшљивице били стари, Но јуначки, три вијека, Са Никшићем управљали. Излазили на мегдане Најбољијем јунацима, Сјекли главе црногорске По брдима и кланцима. Данас сабља Мујагина Наче славу куће ове; Нема срца да позиву Јуначком се одазове. Већ у страху, кукавички, Знак на кулу стражи даде; Јекну плотун са главице, Поп погођен с коња паде. Вранац стрекну и побјеже Натраг, преко воде Зете, А на Мила са сабљама, Низ главицу Турци лете. Па се грабе ко ће прије Махнут сабљом по соколу, За чије је име чуо И цар Хамид у Стамболу. На мртвога попа стиже Феризовић Хасан први; Звизну сабља – глава паде У сточену локву крви. На највећу градску кулу, На врх хара Мушовића, Истакнуше Турци главу Попа Мила Јововића. Са стржевог оштрог коца Гледа Мило са висине, Како му се Турци зоре И по граду шенлук чине. А гавран се – црна птица, Обрадова изненада, Кад крваву видје главу, Па се вије изнад града. Примиче се изнад табље Да на бедем падне тврди, По старијем навикама Мушку главу да нагрди. А кријући – из харема, Кроз пенџере вире буле, Да чувену виде главу Српског попа на врх куле. Не могу се нагледати Ни ишчудит буле младе, Па питају једна другу: „Што поповске нема браде?“ Но кад вранац зарзао Пред шатором попа Мила, Сва се војска црногорска У логору узбунила. Јер се јаду досјетише, Па планове тајне граде; Мало затим турска стража Обезглављен леш предаде. Кад видјеше труп без главе Чувенога харамбаше, Све војводе и војноци, У логору заплакаше. Смркнуло се књазу лице, Много жали попа Мила, Јер његова ријеч, јутрос, Повод му је смрти била. Па дозива перјанике И овако каже њима: „Сахраните попа мила Са највећим почастима! Јер је Мило заслужио Кроз сто тешких окршаја, Да с јуначким почастима Сахранимо љутог змаја. Учесник је свих битака, Од Бојане па до Дрине, Па иако данас лудо Оде у град да погине!“ А ујутро, у свитање, Једна храбра жена млада Провуче се кроз шанчеве Из Никшића – турског града. А устави је наша стража, А Госпава њима каза: „Носим нешто много важно За Николу – вашег књаза.“ Кад је прими књаз Никола Црногорка кршна ова, Дар потеже необични Господара те дарова. Књаз мараму одвезао, Кад крвава у њој глава, Али познат не могаше Попа Мила, љутог лава. Крв се смрзла и покрила Дивно лице у јунака, Познати га не би могла Ни рођена Ћетна мајка. Крвљу очи заливене, Умршена коса дуга, Кад господар дозна ко је, На срце му паде туга. А Госпава причат поче: „По поноћи ноћас, књаже, Провукох се кроз шанчеве И кроз густе турске страже. Успузах се кроз зидине Тврдог хара Мушовића, И украдох са врх табље Главу Мила Јововића. Зар јуначку главу ову Гледат како кљују птице, А да срце наслађују Никшићани – љуте злице!“ Књаз крваву узе главу И овако проговара: „Попе Мило, зашто јутрос Ожалости господара? Ја се с тобо нашалио А ти као муња плану, И однесе на дар галаву Никшићкоме капетану. Ко би мога помислити Да ћеш тако учинити И без ништа, без потребе, Главу своју изгубити. По јунаштву и памети У прве те бројих људе, Данас твојој црној смрти Црногорци сви се чуде!“ Па Новаку Рамовоме Књаз Милову главу даде; Новак главу пољубио И овако зборит' стаде: „Стрико Мило, грдна рано, Какве су те тешке муке Наћерале да улетиш, У град Никшић – међу Турке? Ко те, стрико, оклевета И отрова љутом злобом; Што ме не зва када пође, Да погинем и ја с тобом? Тебе Турци не убише, Већ лаж, мржња и клевета, Оних што им твоја слава И јуначко име смета!“ Погледа га књаз љутито, Па наредбу хитну дава Да се Милов гроб откопа И сахрани с трупом глава. Ето тако попа Мила Плаховитост скупо кошта, Под тврдијем зидинама Крвавога Оногошта. Да докаже своју вјерност Пред Николом господаром, Ко Обилић некад што је На Косово пред Лазаром </center></poem> <ref>http://bozodjuranovic.blogspot.com/2012/03/blog-post_447.html</ref> [[Категорија:Српске епске народне песме]] ftztzi7nbrwstj6gop0vqkjk830ri17 0 51759 123459 113186 2022-08-20T08:05:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Лено, Ленче, још ли си девојче]</big>''' }}</center> Лено, Ленче, још ли си девојче? „Још девојче, још се нисам дала; служим војску девет годин дана, дојке расту, доламе прскају, лице срби оће да се љуби, {{стих|5}} очи зборе - гору ће изгоре!“}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: Јевремка Миливојевић, неписмена, рођена 1887. у селу Давидовцу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 72. * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 82-83. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Градина - Ниш]] ai7f87nd1u6o5d1r8gua17jffd7rwz1 123460 123459 2022-08-20T08:07:35Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Лено, Ленче, још ли си девојче]</big>''' }}</center> Лено, Ленче, још ли си девојче? „Још девојче, још се нисам дала; служим војску девет годин дана, дојке расту, доламе прскају, лице срби оће да се љуби, {{стих|5}} очи горе - гору ће изгоре!“}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: Јевремка Миливојевић, неписмена, рођена 1887. у селу Давидовцу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 72. * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 82-83. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Градина - Ниш]] kpxhkzy05yk9bk11olpeqgdpehm4sm1 0 51760 123461 113129 2022-08-20T08:15:09Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Седи момче на рид на камена]</big>''' }}</center> Седи момче на рид на камена па си броји и године куне: „Еј године, моје незгодине, кад но бејо дете од малена, таг се роди вино и ракија, {{стих|5}} таг се роди белија пченица; а кад стиго јунак за женидбу, нит се роди вино нит ракија, нит се роди белија пченица - нит се роди за мене девојка. {{стих|10}} У часопису Градина: Седи момче на рид на камена дни си броји а године куне: „Ој, године, моје незгодине, кад но бео дете од малена, таг се роди вино и ракија, {{стих|5}} таг се роди белија пченица; а кад стиго јунак за женидбу, нит се роди вино нит ракија, нит се роди белија пченица - нит се роди за мене девојка." {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: Криста Вујић, неписмена, рођена 1908. у селу Плужини. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72. * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 83. [[Категорија:Градина - Ниш]] [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ivll3yxgaqmg9nd96juon7abyxxxeuc 123462 123461 2022-08-20T08:15:41Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Седи момче на рид на камена]</big>''' }}</center> Седи момче на рид на камена па си броји и године куне: „Еј године, моје незгодине, кад но бејо дете од малена, таг се роди вино и ракија, {{стих|5}} таг се роди белија пченица; а кад стиго јунак за женидбу, нит се роди вино нит ракија, нит се роди белија пченица - нит се роди за мене девојка. {{стих|10}} '''У часопису Градина:''' Седи момче на рид на камена дни си броји а године куне: „Ој, године, моје незгодине, кад но бео дете од малена, таг се роди вино и ракија, {{стих|5}} таг се роди белија пченица; а кад стиго јунак за женидбу, нит се роди вино нит ракија, нит се роди белија пченица - нит се роди за мене девојка." {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: Криста Вујић, неписмена, рођена 1908. у селу Плужини. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72. * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 83. [[Категорија:Градина - Ниш]] [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] q0j8y8faqmo3ijuegsu0v6bf7l7dh57 0 51794 123463 113210 2022-08-20T09:26:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јело, вита јело]</big>''' }}</center> Јело, вита јело, ти високо растеш, ти далеко видиш. Доле испод село, доле ми је војно. {{стих|5}} Јело, вита јело, кажи му нек дојде; жито му презрело, ја га сама жела — он га болан јео. {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: РАДМИЛА ВИДЕНОВИЋ из Галибабинца, стара 57 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 85. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] ly8xm9fcj0l4wamnxy0tsnxmq8ok36n 0 51800 123464 113224 2022-08-20T11:41:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој, Ивано, девојко]</big>''' }}</center> Ој, Ивано, девојко, што си толко убава; ел те ђаци писали, ел дунћери дељали? Она њима говори: {{стих|5}} „Нит ме ђаци писали, нит дунђери дељали. Кад ме мајка имала, у сунце је гледала, сас дугу ме љуљала, {{стих|10}} у млеко ме бањала — у сребрно корито, у свилу ме завила; шећером ме ранила; затој сам тако висока, {{стих|15}} затој сам румен-убава.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: МАРИЈА СТОЈАДИНОВИЋ, из Галибабинца, стара 65 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 86-87. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] l8uxk43mqu50a8cu7u52j2smg7pgch9 0 51801 123465 113225 2022-08-20T11:46:35Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Марко иде уз луг уз ливаде]</big>''' }}</center> Марко иде уз луг уз ливаде, Марко ружу до колена гази. Ружа њему потијо говори: „Не гази ме, Марко, јунак добар, не гази ме, него ме обери.” {{стих|5}} „Ишћеш ли ме, ружо, да та берем, љубу имам бољу и од тебе, када легнем ја за њу уздишем, кад се дизам, ја на њу миришем. Сестру немам сестре да те носим, {{стих|10}} мајка моја давно остарела; затој цветај на пољани сама, нек те газе коњи и јунаци, и нек поље на тебе мирише...”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: МАРИЈА СТОЈАДИНОВИЋ, из Галибабинца, стара 65 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 87. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] pqinmjffylac862b2sjlkgd16hhk2aq 0 51803 123466 113228 2022-08-20T11:53:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Какво момче под гору стојеше]</big>''' }}</center> Какво момче под гору стојеше, црвен барјак на рамо држеше, сва му гора од лице сјајеше. Видела га убава девојка, теком текла, мајке казувала: {{стих|5}} „Лела, нано, какво лепо видо, да ме оће баш би га узела.” „Узни, ћеро, и мене је мило, да си имам зета убавога, да си имам рода големога." {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: МАРИЈА СТОЈАДИНОВИЋ, из Галибабинца, стара 65 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 87. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 8rzeb8776ar48u3z6b07s5jn2irr3ba 100 54149 123410 120171 2022-08-19T22:47:38Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Никола | презиме = Ђорић | иницијал_презимена = Ђ | годинарођења = 1859 | годинасмрти = 1913 | опис = '''Никола Ђорић''' био је српски књижевник, преводилац, професор филозофије и лекар. | слика = | опис_слике = | википедија = Никола Ђорић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Кумаш]] * [[Надо, не умри!]] * [[Дар и уздарје (Никола Ђорић)|Дар и уздарје]] * [[Видосава]] * [[Дилберче]] * [[Девојачки јад]] [[Категорија:Никола Ђорић]] [[Категорија:Српски књижевници]] noqaap6mnyip6l4ac3hlxmw9dzhck1j 100 54691 123408 122560 2022-08-19T22:00:27Z Wlodzimierz 28 /* Песме */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Коста | презиме = Поповић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1842 | годинасмрти = 1864 | опис = '''Коста Поповић''' био је српски књижевник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Растајање]] * [[Чежња (Коста Поповић)|Чежња]] * [[Журно се сунце западу клони]] * [[Једно вече (Коста Поповић)|Једно вече]] * [[Код Студенице]] === Преводи === * [[Сузе (Јамбор)]] === Друга дела === * [[Поука о подизању бели дудова и неговању свилени буба]] * [[Пут лицејских питомаца (Jестаственичког одељења) по Србији године 1863. : из путн. бележака целе експедиције]] [[Категорија:Коста Поповић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] 1e1w4mmuzc84gdr11eu8aytcheosxq7 0 54854 123394 123388 2022-08-19T15:36:01Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89. * 1. [[Озгор се чуше црни Татари (Рајковић)|Озгор се чуше црни Татари]] * 2. [[Разболе се дилбер Денка]] * 3. [[На јунака до четири ране]] * 4. [[Што се бели на Старе планине]] * 5. [[Благо сунцу и месецу]] * 6. [[Сечем, сечем сечину]] * 7. [[Девојка се сунцу противила]] * 8. [[У село ми убав двор бејаше]] * 9. [[Ветар ми веје]] * 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]] * 11. [[Проговара млада мома]] * 12. [[Овој ми је Јанина планина]] * 13. [[Рузмарин’ зелени]] * 14. [[Ој, девојко Јуле]] * 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]] * 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]] * 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]] * 18. [[Ступај, поступај, девојћо]] * 19. [[’Оће чича да ме жени]] * 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]] * 21. [[А, бре, чичо Костадине]] * 22. [[Научи’ се вино пити]] * 23. [[Прија прију дозивала]] * 24. [[Понеделник — криводелник]] * 25. [[Девер и снаха]] * 26. [[Болна Мара]] * 27. [[Дели Магдалена]] * 28. [[Зла свекрва]] * 29. [[Отровница љуба]] * 30. [[Сестра Вида]] === Напомене === Записао Љубиша Рајковић. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Развитак - Зајечар]] d5eb8jw73jwtq6p0xd1f5btpbc6q8p5 123401 123394 2022-08-19T16:22:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89. * 1. [[Озгор се чуше црни Татари (Рајковић)|Озгор се чуше црни Татари]] * 2. [[Разболе се дилбер Денка]] * 3. [[На јунака до четири ране]] * 4. [[Што се бели на Старе планине]] * 5. [[Благо сунцу и месецу]] * 6. [[Сечем, сечем сечину]] * 7. [[Девојка се сунцу противила]] * 8. [[У село ми убав двор бејаше]] * 9. [[Ветар ми веје (Рајковић)|Ветар ми веје]] * 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]] * 11. [[Проговара млад а мома]] * 12. [[Овој ми је Јанина планина]] * 13. [[Рузмарин’ зелени]] * 14. [[Ој, девојко Јуле]] * 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]] * 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]] * 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]] * 18. [[Ступај, поступај, девојћо]] * 19. [[’Оће чича да ме жени]] * 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]] * 21. [[А, бре, чичо Костадине]] * 22. [[Научи’ се вино пити]] * 23. [[Прија прију дозивала]] * 24. [[Понеделник — криводелник]] * 25. [[Девер и снаха]] * 26. [[Болна Мара]] * 27. [[Дели Магдалена]] * 28. [[Зла свекрва]] * 29. [[Отровница љуба]] * 30. [[Сестра Вида]] === Напомене === Записао Љубиша Рајковић. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 2ijunijdn7hfa4q8yltmb0hwyipvnlc 123404 123401 2022-08-19T16:32:23Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89. * 1. [[Озгор се чуше црни Татари (Рајковић)|Озгор се чуше црни Татари]] * 2. [[Разболе се дилбер Денка]] * 3. [[На јунака до четири ране]] * 4. [[Што се бели на Старе планине]] * 5. [[Благо сунцу и месецу]] * 6. [[Сечем, сечем сечину]] * 7. [[Девојка се сунцу противила]] * 8. [[У село ми убав двор бејаше]] * 9. [[Ветар ми веје (Рајковић)|Ветар ми веје]] * 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]] * 11. [[Проговара млада мома]] * 12. [[Овој ми је Јанина планина]] * 13. [[Рузмарин’ зелени]] * 14. [[Ој, девојко Јуле]] * 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]] * 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]] * 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]] * 18. [[Ступај, поступај, девојћо]] * 19. [[’Оће чича да ме жени]] * 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]] * 21. [[А, бре, чичо Костадине]] * 22. [[Научи’ се вино пити]] * 23. [[Прија прију дозивала]] * 24. [[Понеделник — криводелник]] * 25. [[Девер и снаха]] * 26. [[Болна Мара]] * 27. [[Дели Магдалена]] * 28. [[Зла свекрва]] * 29. [[Отровница љуба]] * 30. [[Сестра Вида]] === Напомене === Записао Љубиша Рајковић. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 2yacr9sisyzvbz0orp2rite44gygd1y 123452 123404 2022-08-20T06:37:27Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89. * 1. [[Озгор се чуше црни Татари (Рајковић)|Озгор се чуше црни Татари]] * 2. [[Разболе се дилбер Денка]] * 3. [[На јунака до четири ране]] * 4. [[Што се бели на Старе планине]] * 5. [[Благо сунцу и месецу]] * 6. [[Сечем, сечем сечину]] * 7. [[Девојка се сунцу противила]] * 8. [[У село ми убав двор бејаше]] * 9. [[Ветар ми веје (Рајковић)|Ветар ми веје]] * 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]] * 11. [[Проговара млада мома]] * 12. [[Овој ми је Јанина планина]] * 13. [[Рузмарин’ зелени]] * 14. [[Ој, девојко Јуле]] * 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]] * 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]] * 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]] * 18. [[Ступај, поступај, девојћо]] * 19. [[’Оће чича да ме жени]] * 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]] * 21. [[А, бре, чичо Костадине]] * 22. [[Научи’ се вино пити]] * 23. [[Прија прију дозивала]] * 24. [[Понеделник — криводелник]] * 25. [[Девер и снаха]] * 26. [[Болна Мара]] * 27. [[Дели Магдалена]] * 28. [[Зла свекрва (Рајковић)|Зла свекрва]] * 29. [[Отровница љуба]] * 30. [[Сестра Вида]] === Напомене === Записао Љубиша Рајковић. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Развитак - Зајечар]] tmf19dct76174mqein7jrcmukahdxi7 123454 123452 2022-08-20T06:38:19Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85-89. * 1. [[Озгор се чуше црни Татари (Рајковић)|Озгор се чуше црни Татари]] * 2. [[Разболе се дилбер Денка]] * 3. [[На јунака до четири ране]] * 4. [[Што се бели на Старе планине]] * 5. [[Благо сунцу и месецу]] * 6. [[Сечем, сечем сечину]] * 7. [[Девојка се сунцу противила]] * 8. [[У село ми убав двор бејаше]] * 9. [[Ветар ми веје (Рајковић)|Ветар ми веје]] * 10. [[На крај, Радо, на крај да идемо]] * 11. [[Проговара млада мома]] * 12. [[Овој ми је Јанина планина]] * 13. [[Рузмарин’ зелени]] * 14. [[Ој, девојко Јуле]] * 15. [[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]] * 16. [[Јелен бега, старојко, преко брега]] * 17. [[Мили куме, мило росно цвеће]] * 18. [[Ступај, поступај, девојћо]] * 19. [[’Оће чича да ме жени]] * 20. [[Слезни, боже, озгор са небеса]] * 21. [[А, бре, чичо Костадине]] * 22. [[Научи’ се вино пити]] * 23. [[Прија прију дозивала]] * 24. [[Понеделник — криводелник]] * 25. [[Девер и снаха]] * 26. [[Болна Мара]] * 27. [[Дели Магдалена]] * 28. [[Зла свекрва (Љубиша Рајковић)|Зла свекрва]] * 29. [[Отровница љуба]] * 30. [[Сестра Вида]] === Напомене === Записао Љубиша Рајковић. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Развитак - Зајечар]] lkjoc54dkdivxm19l0axo0rjpwfdew5 0 54855 123389 2022-08-19T12:56:32Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор се чуше црни Татари]</big>''' }}</center> Озгор се чуше црни Татари, озгор се чуше, оздол дојдоше, најодзад иде младо Татарче, најодзад иде, три коња води, три коња води, три роба носи, {{стих|5}} сви су три роба из једну кућу: једно К… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор се чуше црни Татари]</big>''' }}</center> Озгор се чуше црни Татари, озгор се чуше, оздол дојдоше, најодзад иде младо Татарче, најодзад иде, три коња води, три коња води, три роба носи, {{стих|5}} сви су три роба из једну кућу: једно Калина, друgо Малина, а трећото је мила снашица, па им говори мила снашица: „Не вич’, Калино, не плач’ Малино, {{стих|10}} твоја је кућа где год отидеш, твоја је мајка где год отидеш."}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља, рођ. 1894. године. Песму чула од Станице Лекине зв. Рошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 82. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] bfp8hgfutsqjahft4zx2i3gl68ovfil 123390 123389 2022-08-19T12:57:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор се чуше црни Татари]</big>''' }}</center> Озгор се чуше црни Татари, озгор се чуше, оздол дојдоше, најодзад иде младо Татарче, најодзад иде, три коња води, три коња води, три роба носи, {{стих|5}} сви су три роба из једну кућу: једно Калина, друgо Малина, а трећото је мила снашица, па им говори мила снашица: „Не вич’, Калино, не плач’ Малино, {{стих|10}} твоја је кућа где год отидеш, твоја је мајка где год отидеш."}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља, рођ. 1894. године. Песму чула од Станице Лекине зв. Рошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 2o6ge8smnrlh5fg5amuvksrs2przocx 123391 123390 2022-08-19T12:58:18Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор се чуше црни Татари]</big>''' }}</center> Озгор се чуше црни Татари, озгор се чуше, оздол дојдоше, најодзад иде младо Татарче, најодзад иде, три коња води, три коња води, три роба носи, {{стих|5}} сви су три роба из једну кућу: једно Калина, друgо Малина, а трећото је мила снашица, па им говори мила снашица: „Не вич’, Калино, не плач’ Малино, {{стих|10}} твоја је кућа где год отидеш, твоја је мајка где год отидеш."}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља, рођ. 1894. године. Песму чула од Станице Лекине зв. Рошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 3o0hb28g59bw01xe0tfi7ffbzihqx6n 123392 123391 2022-08-19T12:59:39Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор се чуше црни Татари]</big>''' }}</center> Озгор се чуше црни Татари, озгор се чуше, оздол дојдоше, најодзад иде младо Татарче, најодзад иде, три коња води, три коња води, три роба носи, {{стих|5}} сви су три роба из једну кућу: једно Калина, друgо Малина, а трећото је мила снашица, па им говори мила снашица: „Не вич’, Калино, не плач’ Малино, {{стих|10}} твоја је кућа где год отидеш, твоја је мајка где год отидеш."}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља, рођ. 1894. године. Песму чула од Станице Лекине зв. Рошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Седелачке песме‎]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] kax840auf068y0ze2edmwnmnix5d7je 0 54856 123393 2022-08-19T13:06:39Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Разболе се дилбер Денка]</big>''' }}</center> Разболе се дилбер Денка, Денку никој не верује, ни свекрва ни јетрве, ни Денкини два девера, којто Денку да верује, {{стих|5}} он га Денкин дома нема. Ситно писмо Денка пише: „Скоро, војно, дом… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Разболе се дилбер Денка]</big>''' }}</center> Разболе се дилбер Денка, Денку никој не верује, ни свекрва ни јетрве, ни Денкини два девера, којто Денку да верује, {{стих|5}} он га Денкин дома нема. Ситно писмо Денка пише: „Скоро, војно, дом да дојдеш, Денка ти је јако болна." Војно појде, срете Денку, {{стих|10}} Денку носе на носила, проговара Денкин војно: „Дукат давам, стурете ју, два ви давам, открите ју да јо’ видим лице бело." {{стих|15}} Лице бело потмолело, Денка је се наместила, беле руке прекрстила, медна уста усменула, гајтан веђе премакнула, {{стих|20}} црне очи оклопила, русе косе распустила.}} === Певач, место записа и напомена === Од Јаворке Милисављевић, рођ. 1922. у Валевцу. Чула од бабе Милице. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 2nqvjoslkarqj667xxu68jfu9mnq3n9 0 54857 123395 2022-08-19T15:56:45Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[На јунака до четири ране]</big>''' }}</center> На јунака до четири ране: једна рана од туј остру сабљу, друга рана од туј танку пушку, трећа рана зуба девојачког, а четврта зуба удовичког. {{стих|5}} Штото рана од туј остру сабљу, она раст… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[На јунака до четири ране]</big>''' }}</center> На јунака до четири ране: једна рана од туј остру сабљу, друга рана од туј танку пушку, трећа рана зуба девојачког, а четврта зуба удовичког. {{стих|5}} Штото рана од туј остру сабљу, она расте, ’оче да зарасте; штото рана од туј танку пушку, она вене, ’оче да завене; штото рана зуба девојачког, {{стих|10}} она мине, ’оче да замине; штото рана зуба удовичког, она боли, ’оче да умори.}} === Певач, место записа и напомена === Од Ненада (Неше) Антића из Округлице. Песму чуо од Најде Јулачине. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] rqbi45xke4507fvq67z4v8m2ssa5yo5 0 54858 123396 2022-08-19T16:00:50Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Што се бели на Старе планине]</big>''' }}</center> Што се бели на Старе планине, ил је нње ил бело ковиље, ил је пена ил бела пелешка, ил девојка дара растурнла? Није иње ни бело ковиље, {{стих|5}} није пена ни бела пелешка, ни девојка дара… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Што се бели на Старе планине]</big>''' }}</center> Што се бели на Старе планине, ил је нње ил бело ковиље, ил је пена ил бела пелешка, ил девојка дара растурнла? Није иње ни бело ковиље, {{стих|5}} није пена ни бела пелешка, ни девојка дара растурила, већ је јагње од мајке остало, оно блејн за пребело стадо.}} === Певач, место записа и напомена === Од Душанке Петровић, рођ. 1948 године у Звездану. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] e5drg5tfwfhmw8pxb01iacuwi64ovfv 0 54859 123397 2022-08-19T16:04:04Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Благо сунцу и месецу]</big>''' }}</center> Благо сунцу и месецу, што се сунце често рађа, а месец се често млађа, а ја јадна остарела од свекрве и јетрве, {{стих|5}} јетрва ме опањкала, а свекрва истерала, ја отидо’ у комшије, у комшије о… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Благо сунцу и месецу]</big>''' }}</center> Благо сунцу и месецу, што се сунце често рађа, а месец се често млађа, а ја јадна остарела од свекрве и јетрве, {{стих|5}} јетрва ме опањкала, а свекрва истерала, ја отидо’ у комшије, у комшије оро игра.}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] sigu7e0fk1ko2mlwrofagk398gutnrd 0 54860 123398 2022-08-19T16:07:22Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сечем, сечем сечину]</big>''' }}</center> Сечем, сечем сечину, градим, градим градину, садим, садим босиљак, не ниче ми босиљак, тек ми ниче топола, {{стих|5}} на тополу Никола, у руке му икона, ситно пише, уздише. Мене и теб’ редише да чув… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сечем, сечем сечину]</big>''' }}</center> Сечем, сечем сечину, градим, градим градину, садим, садим босиљак, не ниче ми босиљак, тек ми ниче топола, {{стих|5}} на тополу Никола, у руке му икона, ситно пише, уздише. Мене и теб’ редише да чувамо просото, {{стих|10}} ми не темо, не темо.}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 103nq91ksgtnynr1hxabw47itoirm3r 0 54861 123399 2022-08-19T16:16:18Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојка се сунцу противила]</big>''' }}</center> Девојка се сунцу противила: „Јарко сунце, лепша сам од тебе, и од тебе и од брата твога, брата твога, месеца сјајнога, од сестрнце, дзвезде пре’однице, {{стих|5}} што пре’ оде преко ведро н… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Девојка се сунцу противила]</big>''' }}</center> Девојка се сунцу противила: „Јарко сунце, лепша сам од тебе, и од тебе и од брата твога, брата твога, месеца сјајнога, од сестрнце, дзвезде пре’однице, {{стих|5}} што пре’ оде преко ведро небо као овчар испред бело стадо." Јарко сунце богу тужбу дало: „Шта чу, боже, с проклету девојку?" Бог на сунце овак’ одговара: {{стих|10}} „Чујеш, море, жарено сунашце, ти засијај, преплани јој лице, а ја чу јој лошу срећу дадем, нек се сећа ком се противила."}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић, рођ. 1914. године у Кожељу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] nixy8xkis8nt0fw87lvm5knmgt6rp3s 0 54862 123400 2022-08-19T16:21:14Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[У село ми убав двор бејаше]</big>''' }}</center> У село ми убав двор бејаше, ал’ у њега никога немаше, само Јова у двора седеше, над главу му тамбура висеше. Узе Јова танану тамбуру, {{стих|5}} уз тамбуру овак’ попеваше: „Тамбурице, моја… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[У село ми убав двор бејаше]</big>''' }}</center> У село ми убав двор бејаше, ал’ у њега никога немаше, само Јова у двора седеше, над главу му тамбура висеше. Узе Јова танану тамбуру, {{стих|5}} уз тамбуру овак’ попеваше: „Тамбурице, моја дангубице, дангубио кој те саградио, бог убио кој те набавио! Доста си ме с ’леба на’ранила {{стих|10}} и с црвено винце напојила, сас девојке на сокак извела, с удовице на стаклени пенџер."}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић, рођ. 1914. године у Кожељу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] b64f36tfrares76lp02cd1pal0911z9 0 54863 123402 2022-08-19T16:26:51Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ветар ми веје]</big>''' }}</center> Ветар ми веје, гору лелеје. Данка ми вели: „Зима је мени!” А ја јој велим: {{стих|5}} „’Оди код мене, ја имам гуњу да те загрнем.”}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић, рођ. 1914. годин… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ветар ми веје]</big>''' }}</center> Ветар ми веје, гору лелеје. Данка ми вели: „Зима је мени!” А ја јој велим: {{стих|5}} „’Оди код мене, ја имам гуњу да те загрнем.”}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић, рођ. 1914. године у Кожељу. Чула од оца Јована Бранковића. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] he3p20sogw0m4s4fpk730eixejd1iah 0 54864 123403 2022-08-19T16:30:30Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[На крај, Радо, на крај да идемо]</big>''' }}</center> На крај, Радо, на крај да идемо, на крају је зелена ливада, у ливаде две јеле зелене, под јелама два бистра кладенца, код кладенца момче и девојче, {{стих|5}} дукат момче а талир девојче.}}… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[На крај, Радо, на крај да идемо]</big>''' }}</center> На крај, Радо, на крај да идемо, на крају је зелена ливада, у ливаде две јеле зелене, под јелама два бистра кладенца, код кладенца момче и девојче, {{стих|5}} дукат момче а талир девојче.}} === Певач, место записа и напомена === Од Душанке Петровић из Звездана. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Жетелачкр песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] himnmswnjvze6lqedkknbdurtqa6sc4 0 54865 123405 2022-08-19T16:35:48Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Проговара млада мома]</big>''' }}</center> Проговара млада мома: „Водите ме у планину да наберем киту здравац." Сваког дана по струк брала, за недељу целу киту, {{стих|5}} закитила лепо момче.}} === Певач, место записа и напомена === Од Љуби… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Проговара млада мома]</big>''' }}</center> Проговара млада мома: „Водите ме у планину да наберем киту здравац." Сваког дана по струк брала, за недељу целу киту, {{стих|5}} закитила лепо момче.}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] avkseljjwj4v2gutxizcp1qb7n91ki1 0 54866 123406 2022-08-19T16:41:17Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Овој ми је Јанина планина]</big>''' }}</center> Овој ми је Јанина планина, могу ли ју за дьн за два пројдем да одлетим цару на дивану и речем му до две до три речи: „Царуј, царе, и ја да краљујем, {{стих|5}} земља ни се Шишману предава. Маск… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Овој ми је Јанина планина]</big>''' }}</center> Овој ми је Јанина планина, могу ли ју за дьн за два пројдем да одлетим цару на дивану и речем му до две до три речи: „Царуј, царе, и ја да краљујем, {{стих|5}} земља ни се Шишману предава. Масков дојде и лојзе насади, Србин дојде, девојку заљуби — Србину је девојка у чудо?"}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. Чула од оца. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ktoohrj4s31wiiwn5thaf9btsngqetm 0 54867 123407 2022-08-19T16:47:17Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Рузмарин’ зелени]</big>''' }}</center> „Рузмарин’ зелени, окрени се к мени.“ „Окренула би’ се, ал’ не смем од мајке, гледаће ме мајка {{стих|5}} с висока чардака па ће рећи мајка: „Гле, кучка девојка, с киме стојиш, дево, с ким се разг… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Рузмарин’ зелени]</big>''' }}</center> „Рузмарин’ зелени, окрени се к мени.“ „Окренула би’ се, ал’ не смем од мајке, гледаће ме мајка {{стих|5}} с висока чардака па ће рећи мајка: „Гле, кучка девојка, с киме стојиш, дево, с ким се разговараш, {{стих|10}} коме воду даваш?" „Кога сам волела, томе сам изнела."}} === Певач, место записа и напомена === Од Властимке Тошић рођ. 1912. године у Ласову. Песму упамтила од оца Душана, кларинетисте. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] bpc4jjvlbidpaabv3kz5blfki7djc6b 0 54868 123409 2022-08-19T22:17:47Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Код Студенице | одељак= | аутор= Коста Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Гора је пуста, шума је нема, У тојзи гори Немањића храм, Свет када спава, уморан дрема, Тад се он сија и слави сам! Веков… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Код Студенице | одељак= | аутор= Коста Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Гора је пуста, шума је нема, У тојзи гори Немањића храм, Свет када спава, уморан дрема, Тад се он сија и слави сам! Векови иду, и време лети, Чудна је, чудна божија моћ, Над дивним храмом краљева свети, Још никад, нигда не беше ноћ. Још дан за даном, па веће ето, Обновиће га србињски сјај, О, онда, онда, место нам свето, Краљеве наше васкрсни, дај! Прошло је време, минула лета, Од старе славе тек оста глас, Ал’ док је српских мишица чета, Сазреће, знајте, слободе клас... Ор’те се, ор’те, зелене горе, Време је близу за свети дом, Да с’ опет врата света отворе Жељеном своме и краљу свом!! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 25, стр. 309. {{ЈВ-аутор|Коста Поповић|1864}} [[Категорија:Коста Поповић]] 588dw5308e8b4lwr8l4f41q4mjrusor 0 54869 123411 2022-08-19T22:52:45Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Уз један пупољак | одељак= | аутор= Стојан Новаковић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Пупољак се мој не нада, Ал’ не што су мртве наде: Но што срце своју срећу Тако слатко љуби, знаде! Мој пупољак са… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Уз један пупољак | одељак= | аутор= Стојан Новаковић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Пупољак се мој не нада, Ал’ не што су мртве наде: Но што срце своју срећу Тако слатко љуби, знаде! Мој пупољак само каже, Да у срцу срећа ври, Да си моја, да ме љубиш, И та срећа да си ти! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 24, стр. 298. {{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}} [[Категорија:Стојан Новаковић]] 1hrpde13rm971dmhw9zyvj5f80dhn6h 0 54870 123413 2022-08-19T23:01:51Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сваке зоре... | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Сваке сам зоре глед’о На твоје прозоре, Чекао да их твоји Прстићи отворе. А и ко не би чек’о Зору и бео дан, Ком целу ноћц… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сваке зоре... | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Сваке сам зоре глед’о На твоје прозоре, Чекао да их твоји Прстићи отворе. А и ко не би чек’о Зору и бео дан, Ком целу ноћцу тиху На очи неће сан! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 22, стр. 271. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Симо Поповић]] jxh8lowe1k2odoblsoihpyqwu1j0wqm 14 54871 123414 2022-08-19T23:03:58Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Поповић, Симо}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Поповић, Симо}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] bt56utogy2kqkjd2r2n0viv3r6dzsb1 0 54872 123415 2022-08-19T23:06:48Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Пупољак | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> У собици, у пехару, Пупољак ми један стоји; Он ме сећа дике моје, Он ме сећа јада моји. А кад сутра дан освану, Пупољак је свену… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Пупољак | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> У собици, у пехару, Пупољак ми један стоји; Он ме сећа дике моје, Он ме сећа јада моји. А кад сутра дан освану, Пупољак је свенут био; Попољак се онај лепи У мој живот претворио. </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 24, стр. 298. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Симо Поповић]] asr3u5tnyuwkezm1zfb5jzuyzkey4m5 0 54873 123420 2022-08-19T23:16:39Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Око ми је... | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Око ми је сиње море, Срце ми је пуно плама, А у мору и у пламу Црна туга седи сама. Па нит’ море пламен гаси, Нити пламен мор… wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Око ми је... | одељак= | аутор= Симо Поповић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Око ми је сиње море, Срце ми је пуно плама, А у мору и у пламу Црна туга седи сама. Па нит’ море пламен гаси, Нити пламен море суши, А туга се свуда шири, Па већ седи и у души. Реци, дико, да ме волиш — Нестануће мора, плама, А од мојих уздисаја Створиће се тма песама! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 25, стр. 311. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Симо Поповић]] q0ikvy2qdbzcptg1mcxumgjv0bg1czz 0 54874 123422 2022-08-19T23:40:17Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Источне песме | одељак= | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> <center> [[Источне песме/1|1.]] [[Источне песме/2|2.]] [[Источне песме/3|3.]] [[Источне песме/4|4.]] [[Источне песме/5|5.]] И… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Источне песме | одељак= | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> <center> [[Источне песме/1|1.]] [[Источне песме/2|2.]] [[Источне песме/3|3.]] [[Источне песме/4|4.]] [[Источне песме/5|5.]] [[Источне песме/6|6.]] [[Источне песме/7|7.]] [[Источне песме/8|8.]] [[Источне песме/9|9.]] [[Источне песме/10|10.]] [[Источне песме/11|11.]] [[Источне песме/12|12.]] [[Источне песме/13|13.]] [[Источне песме/14|14.]] [[Источне песме/15|15.]] </center> </poem> == Извор == *1895. Вила, година прва. *1896. Вила, година друга. [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] 4z9fhsutkfe9equp295ipr3r1diwwlp 0 54875 123423 2022-08-19T23:45:16Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= [[Источне песме/2]] | наслов= Источне песме | одељак= 1. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Би л’ се смеј’о, би л’ плакао, Што су људи тако луди? Туђе речи сваки ређа, Ништа не з… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= [[Источне песме/2]] | наслов= Источне песме | одељак= 1. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Би л’ се смеј’о, би л’ плакао, Што су људи тако луди? Туђе речи сваки ређа, Ништа не зна сам да суди. Нећу с’ јадат’, нећу тужит’, Хвала Богу кад је тако, Јер да сваки судит’ уме, Не би с’ мудар наш’о лако! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 26, стр. 322. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] epf2aoqy3iorj8v23ff103ywzezisuz 14 54876 123424 2022-08-19T23:47:09Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Шафи, Мирза Вазех}} [[Категорија:Азербејџански књижевници]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Шафи, Мирза Вазех}} [[Категорија:Азербејџански књижевници]] mq4enyba076u7380gg8083fkezofi5h 100 54877 123425 2022-08-19T23:54:41Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Мирза | презиме = Шафи | иницијал_презимена = Ш | годинарођења = | годинасмрти = 1852 | опис = '''Мирза Шафи''', псеудоним '''Вазех''', (прелаз 18. у 19. век — 1852) био је азербејџански песник. | слика = Mirza Shafi Vazeh 1850.png | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_к… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Мирза | презиме = Шафи | иницијал_презимена = Ш | годинарођења = | годинасмрти = 1852 | опис = '''Мирза Шафи''', псеудоним '''Вазех''', (прелаз 18. у 19. век — 1852) био је азербејџански песник. | слика = Mirza Shafi Vazeh 1850.png | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = Mirza Shafi Vazeh }} == Дела == * [[Источне песме]] * [[Зулејка]] * [[Песме туге]] * [[Песме у славу вина и земаљског уживања]] * [[Песме и изреке мудрости]] * [[Мирза-Јусуф]] * [[Хафиса]] == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић Змај]] * [[Аутор:Симо Поповић|Симо Поповић]] [[Категорија:Азербејџански књижевници]] [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] khs1nkze2gygdlb8asphtw9qr3kdsjv 0 54878 123426 2022-08-19T23:56:51Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= [[Источне песме/3]] | наслов= Источне песме | одељак= 2. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Кад сам пев’о: буди вес’о С веселима брале! Пред господом не клањај се, Нити гњечи м… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= [[Источне песме/3]] | наслов= Источне песме | одељак= 2. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Кад сам пев’о: буди вес’о С веселима брале! Пред господом не клањај се, Нити гњечи мале: Сваки с’ дер’о: Мирза Шафи, Ти си мудра глава! Целог света, целог неба Теби спада слава. А кад оно, што сам рек’о, И радити хтеде — Сваки виче: ал’ је луда!... О да чудне беде! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 26, стр. 322-323. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] 0wjvsak2usfcqwxw9hzrjr49uyy6w23 123427 123426 2022-08-19T23:57:12Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/1]] | следећа= [[Источне песме/3]] | наслов= Источне песме | одељак= 2. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Кад сам пев’о: буди вес’о С веселима брале! Пред господом не клањај се, Нити гњечи мале: Сваки с’ дер’о: Мирза Шафи, Ти си мудра глава! Целог света, целог неба Теби спада слава. А кад оно, што сам рек’о, И радити хтеде — Сваки виче: ал’ је луда!... О да чудне беде! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 26, стр. 322-323. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] s377ocyi5nk1vznh6dg60c0lawq9t92 0 54879 123428 2022-08-20T00:00:16Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/2]] | следећа= [[Источне песме/4]] | наслов= Источне песме | одељак= 3. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Мирза Шафи, Мирза Шафи! Ти би мор’о ћорав бити, Срцем хладан као ст… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/2]] | следећа= [[Источне песме/4]] | наслов= Источне песме | одељак= 3. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Мирза Шафи, Мирза Шафи! Ти би мор’о ћорав бити, Срцем хладан као стена, А к’о дете само снити: Кад би твоје песме пев’о И водио твоја дела, К’о што мисли, чини, ради — Као што би луда хтела! </poem> == Извор == 1865. Вила. Година прва, број 26, стр. 323. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] gibqzjcbx9c40o9zkdqhyfwrda690un 0 54880 123429 2022-08-20T00:04:08Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/11]] | следећа= [[Источне песме/13]] | наслов= Источне песме | одељак= 12. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Благо оном од постанка, Коме судба ’вако рече: Сваке јаве сваког… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/11]] | следећа= [[Источне песме/13]] | наслов= Источне песме | одељак= 12. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Благо оном од постанка, Коме судба ’вако рече: Сваке јаве сваког санка Нек ти љубав, вино тече. Гњев Бонцеја не смета му, Мошеја га с’ слабо каса Када седи, када пије Покрај лепог, витог стаса. Па и Мирза мудар, силан, Е такве је веље среће: Седам дана од пехара За живот се кренут’ неће. И свет овај свакојаки Седам дана Бог је ствар’о. За што би се и ти Мирза Од недеље пре одмар’о. Силна песма, бистро око, То је, што ти вишњи даде. Е па зато терај тако, Пијућ’ вино гони јаде. </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 5, стр. 65. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] mliip4y6bpcldriissiia28jk4ou3n9 123431 123429 2022-08-20T00:05:52Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/14]] | следећа= | наслов= Источне песме | одељак= 15. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= '''Арапска пословица.''' }} <poem> На коњицу поносноме, На грудима лепе моме, И на крилу здравља чиста: Рај се земски само блиста! </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 5, стр. 65. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] kz60an5vgmftt1q1tu5vmszl3beli5j 0 54881 123430 2022-08-20T00:04:35Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/11]] | следећа= [[Источне песме/13]] | наслов= Источне песме | одељак= 12. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Благо оном од постанка, Коме судба ’вако рече: Сваке јаве сваког… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/11]] | следећа= [[Источне песме/13]] | наслов= Источне песме | одељак= 12. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Благо оном од постанка, Коме судба ’вако рече: Сваке јаве сваког санка Нек ти љубав, вино тече. Гњев Бонцеја не смета му, Мошеја га с’ слабо каса Када седи, када пије Покрај лепог, витог стаса. Па и Мирза мудар, силан, Е такве је веље среће: Седам дана од пехара За живот се кренут’ неће. И свет овај свакојаки Седам дана Бог је ствар’о. За што би се и ти Мирза Од недеље пре одмар’о. Силна песма, бистро око, То је, што ти вишњи даде. Е па зато терај тако, Пијућ’ вино гони јаде. </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 5, стр. 65. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] mliip4y6bpcldriissiia28jk4ou3n9 0 54882 123432 2022-08-20T00:08:03Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/12]] | следећа= [[Источне песме/14]] | наслов= Источне песме | одељак= 13. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> С чашом у руци, С шалом у усти, Када се Мирза Међ браћу пусти. Да ч… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/12]] | следећа= [[Источне песме/14]] | наслов= Источне песме | одељак= 13. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> С чашом у руци, С шалом у усти, Када се Мирза Међ браћу пусти. Да чујеш онда, Радосне вике, Ђорнутој браћи Поноса, дике. Јер знаду браћа, Осветник ко је Лудости пуке У свету што је. Осветник тај је Мудрост и вино. Е пијмо браћо У здравље њино! </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 5, стр. 65. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] 0uf6lj85f6lqgl9tqf6iquvf8w9ugho 0 54883 123433 2022-08-20T00:09:26Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/13]] | следећа= [[Источне песме/15]] | наслов= Источне песме | одељак= 14. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Мирза Шафи, променљиви данче! Теби нико веровати не сме; Јер ти ме… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/13]] | следећа= [[Источне песме/15]] | наслов= Источне песме | одељак= 14. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Мирза Шафи, променљиви данче! Теби нико веровати не сме; Јер ти мењаш твоју врелу љубав, К’о и твоје узвишене песме. „Мене љубе на све стране жене „И ја љубим, где год љубе мене!” </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 5, стр. 65. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] hmbwv940dgfvllbnbvw9v9umvct1i20 0 54884 123434 2022-08-20T00:13:24Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/10]] | следећа= [[Источне песме/12]] | наслов= Источне песме | одељак= 11. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Аох лудо срце, чило! Од јада се постарчило. у јаду ми црном гори, А… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/10]] | следећа= [[Источне песме/12]] | наслов= Источне песме | одељак= 11. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Аох лудо срце, чило! Од јада се постарчило. у јаду ми црном гори, А самп га себи створи. Јада с’ боји, Па се моли, Да се данас спасе само А већ сутра лети тамо; И ја знадем да је луда, И опет му следим свуда! </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 4, стр. 49. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] 3eg9ju7zngyvmn15kvm6kezazfjwh8a 123435 123434 2022-08-20T00:13:50Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/10]] | следећа= [[Источне песме/12]] | наслов= Источне песме | одељак= 11. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} <poem> Аох лудо срце, чило! Од јада се постарчило. У јаду ми црном гори, А само га себи створи. Јада с’ боји, Па се моли, Да се данас спасе само А већ сутра лети тамо; И ја знадем да је луда, И опет му следим свуда! </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 4, стр. 49. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] i7lupfui9ucbduoyoznpj8ytvhcqc9w 0 54885 123436 2022-08-20T00:18:57Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/9]] | следећа= [[Источне песме/11]] | наслов= Источне песме | одељак= 10. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке='''Пролеће.''' }} <poem> Када сунце по брегови сине, И пролеће замирише светом;… wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/9]] | следећа= [[Источне песме/11]] | наслов= Источне песме | одељак= 10. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке='''Пролеће.''' }} <poem> Када сунце по брегови сине, И пролеће замирише светом; Кад с’ огрну брда и долине Меком травом и мирисним цветом; Долине и брег Кад остави снег, И престане цича, ветрови, олује; Тад се увек чује, Од земљице миле До небеског сјаја: О пролећа бајна! О милога раја! Ледна брда кад сунце припече, Зеленило поврати се гори, Жубор-поток из брда потече, И славујска песма се заори; Та кад падне гај, У мек загрљај Сунчева осмејка, небеске милине, С брда и долине Тад се увек чује, До небеског сјаја: О пролећа бајна! О милога раја! О, па сунце, мој једини рају! У пролеће и оно је било: Кад ми у твом медном загрљају Прве сласти срце окусило. Славујака рој Орио се пој. Хлађан извор лако ромињ’о по гори, А песма се ори Са веселе земље До небеског сјаја: О пролећа бајна! О милога раја! </poem> == Извор == 1866. Вила. Година друга, број 4, стр. 49. {{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}} [[Категорија:Мирза Шафи Вазех]] [[Категорија:Симо Поповић]] [[Категорија:Преводи]] or7d6sac7u3fej12o3jb9si6fy6oul9 0 54886 123437 2022-08-20T05:20:58Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој, девојко Јуле]</big>''' }}</center> Ој, девојко Јуле, ој девојко Јуле-буле, бриго материна, све се бринеш, Јуле, све се бринеш, Јуле-буле, {{стих|5}} не мож’ да се удаш. Удаћеш се, Јуле, удаћеш се, Јуле-буле, и покајаћеш се. Код мајку си Ју… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој, девојко Јуле]</big>''' }}</center> Ој, девојко Јуле, ој девојко Јуле-буле, бриго материна, све се бринеш, Јуле, све се бринеш, Јуле-буле, {{стих|5}} не мож’ да се удаш. Удаћеш се, Јуле, удаћеш се, Јуле-буле, и покајаћеш се. Код мајку си Јуле, {{стих|10}} код мајку си, Јуле-буле, бело и румено, а код војно, Јуле, а код војно, Јуле-буле, жуто, пребледело. {{стих|15}} Војно тражи, Јуле, војно тражи, Јуле-буле, ручак и вечеру, по вечсру, Јуле, по вечеру, Јуле-буле, {{стих|20}} мекану постељу, у постељу, Јуле, у постељу, Јуле-буле, тебе испрошену.}} === Певач, место записа и напомена === Од Јаворке Милисављевић нз Валевца. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] aam54vg83rt55ic92r06pedckffomdd 0 54887 123438 2022-08-20T05:24:49Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]</big>''' }}</center> Поглед’, Јано, поглед’ по дворови, све дворови, твоји двори нема, све баштеви, твој га башта нема, све сестрице, твоја сестра нема, све снашице, твоја сна’а нема! {{стих|5}}}} === Пев… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Поглед’, Јано, поглед’ по дворови]</big>''' }}</center> Поглед’, Јано, поглед’ по дворови, све дворови, твоји двори нема, све баштеви, твој га башта нема, све сестрице, твоја сестра нема, све снашице, твоја сна’а нема! {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 7kutwokv163jfu0mxiockbzku6mddj5 0 54888 123439 2022-08-20T05:29:50Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јелен бега, старојко, преко брега]</big>''' }}</center> Јелен бега, старојко, преко брега, а ми девојке, старојко, по њега, с литар га, старојко, у'вати'мо, код теб’ га, старојко, доведо'мо, ти да учиш, старојко, ти да караш, {{стих|5}} до сино… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јелен бега, старојко, преко брега]</big>''' }}</center> Јелен бега, старојко, преко брега, а ми девојке, старојко, по њега, с литар га, старојко, у'вати'мо, код теб’ га, старојко, доведо'мо, ти да учиш, старојко, ти да караш, {{стих|5}} до синоч је, старојко, овчар било.}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] bvsyscu4yhf6eb7qhn1iq6u9kqgjwmx 0 54889 123440 2022-08-20T05:33:01Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Мили куме, мило росно цвеће]</big>''' }}</center> „Мили куме, мило росно цвеће, кам’ и’ тебе твоји момци код тебе?" „Скобише ми младу мому од воду, скидоше ју виту гривну од руку, разбише ју ново ведро ковано!" {{стих|5}}}} === Певач, место… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Мили куме, мило росно цвеће]</big>''' }}</center> „Мили куме, мило росно цвеће, кам’ и’ тебе твоји момци код тебе?" „Скобише ми младу мому од воду, скидоше ју виту гривну од руку, разбише ју ново ведро ковано!" {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] es1idd9wrpm5x8pxrwsdgfgqcidk9pr 0 54890 123441 2022-08-20T05:36:40Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ступај, поступај, девојћо]</big>''' }}</center> Ступај, поступај, девојћо, сас леву ногу у ижу, сас десну руку у начви, сас црне очи у комин.}} === Певач, место записа и напомена === Од Велике Веле Петровић из Врбице. == Референце == {{reflist}} ===… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ступај, поступај, девојћо]</big>''' }}</center> Ступај, поступај, девојћо, сас леву ногу у ижу, сас десну руку у начви, сас црне очи у комин.}} === Певач, место записа и напомена === Од Велике Веле Петровић из Врбице. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Сватовске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] n26659zp13q8aebid4c463op5xwbiwz 0 54891 123442 2022-08-20T05:41:27Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[’Оће чича да ме жени]</big>''' }}</center> ’Оће чича да ме жени па ми даје стару цуру, а ја нећу стару цуру, цура стара зарђала: док је ноге одапрала, {{стих|5}} реку воду замутила; док је косу намазала, канту масти изарчила; док је косу р… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[’Оће чича да ме жени]</big>''' }}</center> ’Оће чича да ме жени па ми даје стару цуру, а ја нећу стару цуру, цура стара зарђала: док је ноге одапрала, {{стих|5}} реку воду замутила; док је косу намазала, канту масти изарчила; док је косу распрајила, три гребенца ишчепила; {{стих|10}} док је с драгог преспавала, три кревета покршила!}} === Певач, место записа и напомена === Од Јаворке Милисављевић из Валевца. Песму чула од деде Цветка Марннковића. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 7cgobwqxiwnufulaxn48hijghn9k6wo 0 54892 123443 2022-08-20T05:44:20Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Слезни, боже, озгор са небеса]</big>''' }}</center> Слезни, боже, озгор са небеса па да видиш на земљу чудеса, како жене посташе девојке, на девојке преузеше момке!}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. == Р… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Слезни, боже, озгор са небеса]</big>''' }}</center> Слезни, боже, озгор са небеса па да видиш на земљу чудеса, како жене посташе девојке, на девојке преузеше момке!}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] jgao010fdgef6l88nz53nd04gczjv4m 0 54893 123444 2022-08-20T05:47:41Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[А, бре, чичо Костадине]</big>''' }}</center> „А, бре, чичо Костаднне, кол'ко жена имаш?“ „Две у кревет, две под кревет, а две код комшије.” „А, бре, чичо Костадине, {{стих|5}} кол’ко деце имаш?" „Два у љуљку, два под љуљку, а два, јако, мислим… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[А, бре, чичо Костадине]</big>''' }}</center> „А, бре, чичо Костаднне, кол'ко жена имаш?“ „Две у кревет, две под кревет, а две код комшије.” „А, бре, чичо Костадине, {{стих|5}} кол’ко деце имаш?" „Два у љуљку, два под љуљку, а два, јако, мислим да се роде.“}} === Певач, место записа и напомена === Од Живке Михајловић рођ. 1908. године у Бруснику. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] lsmickq4s7l1b1t2j9x4tfybmgph2qk 0 54894 123445 2022-08-20T05:51:10Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Научи’ се вино пити]</big>''' }}</center> Научи’ се вино пити па продадо’ жене нити. Поче жена мене бити што продадо’ њени нити. „Немој, жено, мене бити, {{стих|5}} купичу ти троји нити и у брдо уводити, преко нити пољубити.”}} === Певач,… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Научи’ се вино пити]</big>''' }}</center> Научи’ се вино пити па продадо’ жене нити. Поче жена мене бити што продадо’ њени нити. „Немој, жено, мене бити, {{стих|5}} купичу ти троји нити и у брдо уводити, преко нити пољубити.”}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] k4mglfhpqrecc4apt4barp10mona1bn 0 54895 123446 2022-08-20T05:55:29Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Прија прију дозивала]</big>''' }}</center> Прија прију дозивала: „Какву си ми сна’у дала: види нити па се чуди: „Кво је овој горе-доле?!", види чунак па се чуди: {{стих|5}} „Кво је овој суни-муни?!", види брдо па се чуди: „Кво је овој густа ши… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Прија прију дозивала]</big>''' }}</center> Прија прију дозивала: „Какву си ми сна’у дала: види нити па се чуди: „Кво је овој горе-доле?!", види чунак па се чуди: {{стих|5}} „Кво је овој суни-муни?!", види брдо па се чуди: „Кво је овој густа шиба?!"}} === Певач, место записа и напомена === Од Добрице Рајковић из Кожеља. Песму чула од деде Јована Стефановића, гуслара. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 75sftj4f7kxp1597oub3v7eylx7i8zg 123448 123446 2022-08-20T06:04:23Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Прија прију дозивала]</big>''' }}</center> Прија прију дозивала: „Какву си ми сна’у дала: види нити па се чуди: „Кво је овој горе-доле?!", види чунак па се чуди: {{стих|5}} „Кво је овој суни-муни?!", види брдо па се чуди: „Кво је овој густа шиба?!"}} === Певач, место записа и напомена === Од Добрице Рајковић из Кожеља. Песму чула од деде Јована Стефановића, гуслара. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 86-87. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] e7emfhisds6p3ofxb03jei3r4j4z9dt 0 54896 123447 2022-08-20T06:04:01Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Понеделник — криводелник]</big>''' }}</center> Понеделник — криводелник, торник — одморник, среда — не запреда, четвртак — необртак, петак — турски светак, {{стих|5}} субота — не мота, у недељу — ако сви раде, и ја чу!}} === Певач, место… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Понеделник — криводелник]</big>''' }}</center> Понеделник — криводелник, торник — одморник, среда — не запреда, четвртак — необртак, петак — турски светак, {{стих|5}} субота — не мота, у недељу — ако сви раде, и ја чу!}} === Певач, место записа и напомена === Од Љубице Јовановић из Кожеља. Чула од прабабе Божике, врачаре. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 87. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] mhdrktff621i8uljhb4kskyuf9wejai 0 54897 123449 2022-08-20T06:22:03Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Девер и снаха</big>''' }}</center> Изгрејала сјајна месечина, изгрејала сјајна месечина, миле мој, сјајна месечина, хој! Отуди иде сна’а расплакана, отуд иде сна’а расплакана, миле мој, {{стих|5}} сна’а расплакана, хој! Свекар вели: да ју… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Девер и снаха</big>''' }}</center> Изгрејала сјајна месечина, изгрејала сјајна месечина, миле мој, сјајна месечина, хој! Отуди иде сна’а расплакана, отуд иде сна’а расплакана, миле мој, {{стих|5}} сна’а расплакана, хој! Свекар вели: да ју убијемо, свекар вели: да ју убијемо, миле мој, да ју убијемо, хој! А свекрва: да ју обесимо, {{стих|10}} а свекрва: да ју обесимо, миле мој, да ју обесимо, хој! Зьлва вели: да ју најуримо, зьлва вели: да ју најуримо, миле мој, да ју најурнмо, хој! {{стих|15}} А јетрва: да ју удавимо, а јетрва: да ју удавимо, миле мој, да ју удавимо, хој! Девер вели: далеко је вода, девер вели: далеко је вода, миле мој, {{стих|20}} далеко је вода, хој! Ој, ти, свекре, дуго поживео, ој, ти, свекре, дуго поживео, миле мој, дуго поживео, хој! Од субота па до понеделник, {{стих|25}} од субота па до понеделник миле мој, па до понедедннк, хој! Ој, свекрво, дуго поживела, ој, свекрво, дуго поживела, мили мој, дуго поживела, хој! {{стих|30}} Од недељу па до понеделник, од недељу па до понеделник, миле мој, па до понеделник, хој! Ој, ти зьлво, далек’ се удала, ој, ти зьлво, далек’ се удала, миле мој, {{стих|35}} далек' се удала, хој! Преко море па у црне горе, преко море па у црне горе, миле мој, па у црне горе, хој! Ој, јетрво, ништа не имала, {{стих|40}} ој, јетрво, ништа не имала, миле мој, ништа не имала, хој! Ој, девере, што желиш, узео, ој, девере, што желиш, узео, што желиш узео, хој! {{стих|45}}}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 87. [[Категорија:Шаљиве песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 7vcjdzogbyv441b2fqll9of7a26efs5 0 54898 123450 2022-08-20T06:33:42Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Болна Мара</big>''' }}</center> Сам се Јова на панађур спра’ља, болну Мару код мајку оста’ља: „Болуј, Маро, ал’ немој да умреш, ако умреш, ја се нема женим ни с девојку нити с удовицу, {{стих|5}} само морам с моју суђеницу." Право иде у гр… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Болна Мара</big>''' }}</center> Сам се Јова на панађур спра’ља, болну Мару код мајку оста’ља: „Болуј, Маро, ал’ немој да умреш, ако умреш, ја се нема женим ни с девојку нити с удовицу, {{стих|5}} само морам с моју суђеницу." Право иде у град на панађур, на панађур лепо оро игра, право иде, у оро се вата, увати се до две другарице {{стих|10}} па говори: „Мара да ми умре, обе би ви за љубу узео.“ Тој дочуше до две другарице, тој дочуше, Маре доказаше: „Леле, Маро, што Јован говори, {{стих|15}} он говори: Мара да му умре, обе би ни за љубу узео!" Рипи Мара кано да не болна па облече руво неношено, што га била од оца донела, {{стих|20}} што га Јова неје ни видео, набели се и нарумени се, право иде у град на панађур, на панађур лепо оро игра, право иде, до Јову се вата: {{стих|25}} „Леле, Јаво, Мара ти умрела!" „Нека умре, жив ју бог убио, ја чу тебе за љубу да узнем."}} === Певач, место записа и напомена === == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 87-88. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] o45gkjk5qfgyz0z8w9zrjhv2et3sqpw 0 54899 123456 2022-08-20T06:56:18Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Зла свекрва</big>''' }}</center> Стефан Диљане говори: „Ја слушај, млада Диљано, ја ћу да идем, да идем у стринкините на гости, ти да ме млада дочекаш, {{стих|5}} кога на врата потропам, вратата да ми отвориш, не излажи се да заспиш, главу… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Зла свекрва</big>''' }}</center> Стефан Диљане говори: „Ја слушај, млада Диљано, ја ћу да идем, да идем у стринкините на гости, ти да ме млада дочекаш, {{стих|5}} кога на врата потропам, вратата да ми отвориш, не излажи се да заспиш, главу ћу ти одрежем като на пиле Петрово, {{стих|10}} като на јагње Ђурћево!" Стефан си млади отиде у стринкините на гости. Диљана млада чекала, троји ми петли пропели, {{стих|15}} девет вретена напрела и десето је почнала, нема га Стефан да дође. Говори стара свекрва: „Ја слушај, сна'о Диљано, {{стих|20}} иди си млада та легни, кога ми Стефан потропа, ја ћу те младу разбудим вратата да му отвориш." Дињана млада легнала, {{стих|25}} легнала па је заспала, нешто си време измину, ето га Стефан на врата, на врата Стефан потропа, мајка му врата отвори. {{стих|30}} Кога је Стефан видео да њему мајка отвори, Стефан си мајке говори: „А где је моја Диљана вратата да ми отвори?" {{стих|35}} Говори стара мајчица: „Кога си, сине, отиш’о у стринкините на гости, она си одма’ легнала, легнала па је заспала." {{стих|40}} Кога је Стефан дочуо, Стефан се љуто расрди, остро си ножле извади, Диљане главу одреза. Мртва ми глава говори: {{стих|45}} „Ја сам те млада чекала, троји ми петли пропели, девет вретена напрела и десето сам почнала. Твоја ме мајка излага: {{стих|50}} „Легни си, сна’о Диљано, кога ми Стефан потропа, ја ћу те млада разбудим вратата да му отвориш." Кога је Стефан дочуо, {{стих|55}} он се у срце убоде.}} === Певач, место записа и напомена === Од Здравка Маљића рођ. 1895. године у Браћевцу. Пева уз „ћемане”. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 88. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] fi4c66gf30uwxwtbca9zkevmeujkuk0 0 54900 123458 2022-08-20T07:56:48Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Сестра Вида</big>''' }}</center> Служил Виден цару рујно вино, служил га је за девет године, ни задрема ни чашу испусти, а кад појде десета година, он задрема и чишу испусти {{стих|5}} те усипа цара по колена па побеже од стра’ големога.… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Сестра Вида</big>''' }}</center> Служил Виден цару рујно вино, служил га је за девет године, ни задрема ни чашу испусти, а кад појде десета година, он задрема и чишу испусти {{стих|5}} те усипа цара по колена па побеже од стра’ големога. По њег’ крену царева потера, не могаше Видена да најду, у’ватише Виденову сестру {{стих|10}} обрнуше руке наопако па ју бију с троструку камџију: „Кажи, Видо, Видена јунака!" „Жив ми Виден, нес'м га видела!" Одсекоше Виде русу косу: {{стих|15}} „Кажи, Видо, Видена јунака!" „Жив ми Виден, нес’м га видела!" Одсекоше Виде беле руке, беле руке Виде до рамена: „Кажи, Видо, Видена јунака!” {{стих|20}} „Жив ми Виден, нес’м га видела!" Одсекоше Виде беле ноге, беле ноге Виде до колена: „Кажи, Видо, Видена јунака!" „Жив ми Виден, нес’м га видела!" {{стих|25}} Извадише Виде црне очи: „Кажи, Видо, Видена јунака!" „Жив ми Виден, нес’м га видела!" Уватише Виденову љубу, обрнуше руке наопако: {{стих|30}} „Кажи, љубо, Видена јунака!" „Не би’те ме с тросгруку камџију, запела га Вида, сестра мила, с девет кључа, десети катанац." Уватише Видена јунака, {{стих|35}} потераше наз белога друма. „Збогом,сејо, и богом ти просто!" „Збогом, брале, није ти од мене, издала те твоја млада љуба. Очи немам у теб’ да погледам, {{стих|40}} косу немам по тебе да пуштим, руке немам с теб’ да се рукујем, ноге немам по тебе да појдем..."}} === Певач, место записа и напомена === Од обневиделе Јоване Микић из Грлишта. Песму чула од мајке Виде. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 88-89. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 17ta0midmq8vhgi6hf9z3zfgihjkqno