Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.25 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 10177 123496 48669 2022-08-20T21:52:53Z 94.250.59.88 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=< [[Историја Русије (Алексије. Јелачић) 18|18. глава]] | следећа=[[Историја Русије (Алексије. Јелачић) 20|20. глава]] | наслов=[[Историја Русије (Алексије. Јелачић)|ИСТОРИЈА РУСИЈЕ]] | одељак= | аутор=Алексије Јелачић | белешке= }} <center> ГЛАВА -{XIX}-.<br> '''Доба цара Александра -{I}-.''' </center> Новог владара ''Александра I. ''и жену му царицу ''Јелисавету ''престоница је дочекала са неописаном радости. Већ првих месеци Александар се латио реформаторског посла. Биле су уклоњене најомраженије личности и мере срушеног режима. Дозвољено је слободно путовање Руса у иностранство, као и долазак странаца у Русију; дозвољен је увоз страних књига и скинут је секвестар са приватних штампарија. Забрањено је штампање огласа у службеним новинама о продаји сељака јавним путем, као и продавање појединих чланова сељачких породица, одвојено од целе фамилије. Дозвољено је даље, и другим слободним становницима царевине, а не само племићима, да буду власници непокретних имања ван градова. За израду нових закона и преглед старих именована је нарочита комисија, у коју је ушао чак и знаменити револуционарни писац Радишчев. Године 1802. преуређена је централна управа земље тим, што су укинути последњи трагови колегија Петра Великог и што је уређено десет министарстава. Међу њима је било и Министарство Просвете; просвета је први пут тада постала посебна грана врховне управе. Решено је, да се отворе нови универзитети, и то у Петрограду, Кијеву, Харкову, Казану и Вилни. Године 1804. издат је први закон о универзитетима и општи план народне просвете. Министри и министарства стављени су под, до душе само номинални, надзор Сената, коме је враћен „пређашњи сјај“ и дато право да ставља примедбе на неупутне указе и законе. Иницијативом једног од великаша и велепоседника, грофа ''Сергија Румјанцова ''издат је године 1803. закон о ''слободним земљорадницима, ''према коме је створена законска могућност, да сељаци добијају слободу непосредним споразумом са спахијама. Све ове мере, којима се не може порицати добра сврха, ипак су носиле више декоративно обележје: последњи закон остао је готово без последица; сељаци су и даље продавани без земље и на лицитацији, као и одвојено од својих породица. Када се Сенат усудио да стави примедбу на један указ, цар је наредио да се тај указ ипак изврши, а Сенату је препоручио да се мане тих примедаба. Тако се Сенат није никад више тим правом послужио све до прве револуције год. 1905., а између прве и друге револуције само је једанпут ставио примедбу на један царски указ. У либералној комисији за састављање новог закона Радишчев је једаред добио тако суров укор за своје слободоумље, да се одмах иза тога отровао, очекујући ново прогонство у Сибир. Ипак су се чули одушевљени либерални говори у друштву, осећао се свежи дах у књижевности, нарочито у публистици, у којој се веома истакао са својим ''Весником Европе ''талентовани писац ''Карамзин. '' С друге стране, у конзервативним круговима, нарочито у Москви, нападали су „јакобинске тежње“ младога цара и његових „младих пријатеља“. Ови такозвани „млади пријатељи“: кнез ''Адам Чарториски, ''пољски великаш и руски државни подсекретар, а после министар спољњих послова, граф ''Павле Строганов, ''кнез ''Кочубеј ''и ''Новосиљцев ''чинили су такозвани „тајни одбор“ уз цара, који је радио на великом плану преуређења „ружне грађевине“ руске царевине. У припремним радовима учествовао је и будући љубимац и први доглавник Александров, ''Сперански. ''Од целога тога рада, поред споменутих, више мање безначајних мера, које нису дубоко засецале у руски државни живот, остало је сила разног материјала писаног на француском језику, гомиле папира које нису имале никаква утицаја на ток државних послова и објављене су тек у наше дане. „Млади пријатељи“ били су интимни цареви саветници и у пословима спољње политике; нарочито је у том погледу био јак утицај кнеза Адама, који се надао помоћу Александровом обновити пољску краљевину у њеним историским границама, евентуално у само личној унији са Русијом. У главним својим линијама политика Александрова првих година била је англофилска; „измирење Русије са Енглеском“ био је непосредан резултат смрти цара Павла. Рат са овом државом, која је одавно постала за Русију најбогатија пијаца за извоз гвожђа, жита, дрва, сумпора, лана и конопље, највише је узрујао јавно мнење против покојног цара. После његове смрти требало је пошто-пото учинити рату крај. Природно је, да су мир и пријатељство са Енглеском довели прво до затегнутих односа, а онда и до раскида са великим такмацем Енглеске у то време, са Француском, која је под Наполеоном задавала Александру и његовој околини великих брига. После неколико дипломатских сукоба, добивши обилату новчану помоћ од Енглеза и склопивши савез са Аустријом, цар се залетео у рат са Наполеоном. Уз пут учинио је покушај да обнови Пољску, поседнувши руским трупама пруске делове Пољске. Али је пруска војска благовремено дојурила на руску границу, тако да се Александар I морао задовољити само изјавама симпатије и оданости пољског племства, које се у октобру 1805. скупило у замку Чарториских у Пулавима, где је Александар провео неколико недеља пред поход против Наполеона. Руска војска је закаснила на бојиште у јужној Немачкој, где је главни део аустриске војске био заробљен у тврђави Улму. Аустриски цар би принуђен да напусти Беч и да се склони у Моравску, у Оломуц, где се састао са Александром. Међутим је руска војска морала да се из Чешке повуче у Моравску, водећи под Кутузовим доста успеле борбе са Французима. Крајем новембра руска војска, са остацима аустриске, заузела је положаје у моравској равници на истоку од Брна, где се сместила врховна команда Наполеонова. Аустриски генерални штаб, који је био потпуно сигуран у свом познавању терена и околности и дубоко убеђен у несумњиву победу, израдио је план битке, основан на сасвим кривој претпоставци: да се Наполеон спрема на повлачење и да га треба у том повлачењу разбити и спречити. У јутро 2. децембра 1805. цео план показао се као погрешан и неостварљив, те су руске и аустриске трупе, и поред бројне надмоћности, нашавши се изненада пред Французима у офанзиви, за кратко време биле страшно тучене и натеране у бегство. Неколико пукова беше заробљено у целини, као и већи део артиљерије и коморе. Александар никад није заборавио ту несрећну битку, из које се једва спасао. Наполеон, који је на дан после битке ноћио у замку Кауница, у варошици Аустерлиц (Славков), назвао је ту битку аустерличком. Она је имала великих последица, јер је разбила прву коалицију против Наполеона, у којој је Русија учествовала. По миру у Братислави, закљученом 26. децембра 1805., Аустрија је изгубила Далмацију и Боку, а аустриски цар се одмах иза тога одрекао звања римско-немачког цара, тако да је ова царевина тим актом и правно престала да постоји. Русија није закључила формалан мир са Француском, али неко време није ни ратовала, него је чак подржавала једну врсту полузваничних дипломатских односа са Француском. Међутим, током године 1806., опет на подстицај Енглеске, закључена је друга коалиција против Наполеона, у којој су учествовале Русија и Пруска. О обнови Пољске под таквим околностима није могло бити речи и зато је пољски патриота кнез Адам дао оставку на положај руског министра спољњих послова, а заменио га је безначајни барон Будберг. Александар је био сам свој министар спољњих послова. За Наполеона је пољско питање било веома леп мамац и у његовој војсци налазила се посебна пољска легија. И овог пута руска је војска закаснила на бојиште, тако да је Наполеон успео да, крај Јене и Ауерштета, сасвим уништи пруску војску. У исто време он је успео натерати Порту да објави Русији рат. Руска војска, лоше снабдевена, тешко је страдала у зиму године 1806—1807., по блату и снеговима Источне Пруске и Пољске,. иако се лепо држала у сукобима са Наполеоном (Пултуск, Прајсиш-Ејлау). Наполеон је овом приликом прогласио обнову Пољске. После низа безначајних чарки и компликованог маневрисања, обе војске су се одлучно сукобиле крај Фридланда на једном врло уском земљишту. Руска војска претрпела је тешке губитке и била је натерана на повлачење у нереду (14. јуна 1807.). Кроз неколико дана дошло је до састанка цара Александра и Наполеона у Тилзиту на Њемену. Први састанак удешен је, као нека позоришна представа, под једним шатором, на скели усред Њемена. Оба владара учинила су све да очарају и преваре један другога. У „ваздуху Тилзита“ родило се кратко пријатељство царева и царевина. По уговору о миру, Александру је пошло за руком да спасе Пруску, али јако окрњену у корист самог Наполеона, његових немачких савезника и пољске државе, делимично обновљене у облику ''Велике Војводине Варшавске ''под француским туторством и номиналном влашћу саксонског краља. Прусија је морала да плати велику отштету, а дотле да остане под француском окупацијом. Наполеон је добијао одрешене руке у западној и средњој Европи, док је Русија морала прекинути односе са Енглеском и пристати на такозвану континенталну блокаду, т. ј., поред дипломатских прекинути и трговачке везе са Енглезима и забранити увоз робе на енглеским бродовима у руске луке. На Балкану, где је у Боки и дуж јужних далматинских обала, дошло такође до сукоба између Француза и Руса и Црногораца —, Наполеон није обећао ништа стварно Александру и није га помагао у ликвидацији борбе са Турском започете због Наполеонова подбадања Порте против Русије (смењивање команданта и влашког господара, који су тобож помагали Србе). Али зато Русија није изгубила ни једног парчета свога земљишта и није платила никакве отштете. Повратак Александров у Петроград био је доста жалостан, и било је очигледно да јавно мнење не одобрава савез са Француском и прекид са Енглеском, који је доста јако погодио руску привреду, а нарочито интересе велепоседничке аристократије, која је прешла у отворену „фронду“ против владара. Међутим је Александар упорно стајао уз Наполеона и године 1808. удешен је поновни састанак обојице царева у немачком граду Ерфурту. Као последица тих односа дошао је номинални рат са Енглеском, од кога је страдала руска привреда и сасвим озбиљан рат са Шведском, кренут утицајем Енглеза. Овај рат, у ком су се нарочито истакле сјајне особине руског војника, завршио се потпуно победом Русије и освајањем (мир у Фридрихсгаму 1809.) целе Финске до реке Торнео и северног Леденог Мора са Аланским Острвљем. Али још пре мира састао се фински сабор у граду Борго и прогласио је Александра за финског великог кнеза. Том приликом Александар је потврдио слободу и уставна права Финске. Занимљиво је да су фински сељаци водили огорчену борбу са руским одредима, док су шведско грађанство и племство били у већини за придружење Русији. Александар је дао нарочито уређење Финској, иако није сазвао њен сабор; шта више, придружио јој је и оне финске крајеве, које је Русија освојила још за време Петра I и царице Јелисавете. Али положај Финске, уз Руску Царевину био је уопште доста двосмислен: 1) он није био јасан у смислу њених правних веза са царевином, и 2) Финска је била уставна покрајина, док се Русија управљала по начелима неокрњене аутократије. У колико је Александар могао да буде незадовољан пасивним држањем Наполеоновим у руско-турском и руско-шведском рату, у толико је и Наполеон могао да буде огорчен држањем Русије у његовом рату са Аустријом. Тај се рат водио године 1809. са променљивом срећом. Русија је такође објавила Аустрији рат, али су руске и аустриске трупе на сваки начин избегавале сукоб, и нису измениле ни једног куршума. Шта више, руски генерали и официри нису крили својих симпатија према Аустријанцима. Битка код Ваграма решила је и тај рат у корист Наполеона. По Бечком Миру Аустрија је била јако окрњена. Словеначки и велики део хрватских крајева уступљени су Француској и заједно са Далмацијом и укинутом Дубровачком Републиком састављали су Наполеонову Илирску Краљевину. Велика Војводина Варшавска повећана је на рачун Аустрије, а и Русија је добила на име накнаде за своје учешће у рату трнопољски округ у Источној Галицији. Иза Тилзитског Мира цар Александар се опет одао реформаторском раду, али није више радио са „младим пријатељима“ „тајног одбора“, него са државником високог полета, који се звао ''Михајло Михајловић Сперански. ''Син једног сиромашног сеоског попа Сперански је почео да учи у неком манастиру, после је свршио богословију и високу теолошку школу у Петрограду. Као магистар теологије предавао је кратко време у теолошкој школи, затим је био приватан наставник код једног великаша, кнеза Куракина. За време цара Павла тај кнез је постао министар, а Сперански шеф његовог кабинета, па је ту остао и даље, све док није дошао у комисију за израду закона са звањем и правима државнога секретара. Невероватна радиност, изванредно добро дисциплиновани ум, одличан стил и умешност, да се снађе и у практичној политици, и у питањима најзамршеније теориске политике, уз то отмено понашање — све је то довело Сперанског до највећег положаја и почасти у држави. Скоро после Тилзита он постаје омиљени референт царев, прати га у Ерфурт као шеф његова цивилног кабинета, а након повратка постаје први доглавник Александров. Сперански је радио на стварању система руских закона, у првом реду грађанског законика и на плану преуређења руског државног устава. Главне линије овога плана су следеће: врховна власт остаје по закону апсолутна, али стварно се ограничава законима и системом државних установа. Непосредно под царем налази се дарев кабинет и Државни Савет, састављен од великаша које именује цар; тај Савет уједињује све гране власти. Законодавна власт деломично се препушта Државној Думи, састављеној од народних посланика. Власт извршна налази се у рукама министара, који одговарају нарочитом Управном Сенату; за заједничке послове министри се сакупљају у Комитет Министара. Сва држава раздељена је на губерније, срезове и ''„волости“ ''(неколико села); у свакој таквој јединици ради самоуправна скупштина, звана Дума. Волосну Думу бирају сви власници непокретног имања. Затим, Думе бирају своје одборе и посланике више Думе. На такав начин Државна Дума произлази из народних избора, али у четири ступња. Основна идеја је Сперанског, да нема власти без пристанка народа. Посве је јасно, да је овакав, за оно доба прилично напредан, план реформе логички водио ка укидању кметске зависности сељака. Ова либерална и донекле демократска тенденција Сперанског узрујавала је руско племство, нарочито „велику господу,“ коју је Сперански вређао и својом сјајном кариером и неким мерама, које је она сматрала као опасне. Уз то, Сперднски је био изразит франкофил у политици, иако „англоман“ у неким својим приватним обичајима и укусима. Против Сперанског водила је аристократија сталну борбу, али је он имао присташа у вишој трговачкој буржоазији и код неких бирократа, који нису били племићског порекла. Разуме се, нису га држале ове симпатије, него једино милост и поверење царево, и то само дотле, док није дошло до раскида са Наполеоном. Од целог плана Сперанског остварена је била само реформа Државног Савета, који је претворен из једног малог интимног конзултативног тела у државну великашку скупштину, у коју је цар именовао најугледније државнике, поверивши стварно руковање пословима самом Сперанском. Отварање ове нове Скупштине на нову годину 1810. било је врхунац моћи и славе Сперанског. Формула, којом су отсада почињали закони и друга важнија царска акта: „саслушавши наш ''Државни Савет“ ''изгледала је као неки почетак уставног доба у Русији. Сперански је спровео кроз Државни Савет закон о реформи Сената и врло важне и корисне мере за санирање руских државних финансија. Биле су још спроведене неке исправке у уређењу министарстава; и то је било све, што је успео да спроведе Сепарански. Његов план је остао само на папиру и дуго времена сматран је за државну тајну. Средиште агитације против Сперанског био је двор цареве сестре, велике кнегиње Катарине, која је својим понашањем и памећу јако подсећала на њену знамениту бабу (Катарину II). Код ње, у граду Твери, био је примљен од цара знаменити публициста и приповедач ''Карамзин, ''онда већ државни историограф који је уручио цару своју „Записку о Старој и Новој Русији“. Овај је спис, написан веома жучно и енергично, одлучно осуђивао схватања Сперанског, а садржавао је и читаву филозофију руске историје у духу конзервативног обожавања самодржавне владавине, и то са јако истакнутом симпатијом ка московској Русији и деломичном осудом рефорама Петра Великог. Карамзин се уз то јављао као апологет племства. Али тада још пад Сперанског није дозрео (март 1811.). Годину дана касније, пошто је рат са Француском био сасвим на помолу, цар Александар отпусти Сперанског, који је био одмах, по цареву налогу, ухапшен и стражарно спроведен прво у Њижњи Новгород на Волги, онда у далеки Перм, где је остао интерниран, све до године 1818. Међународна ситуација, почев од године 1809., развијала се у правцу новог француско-руског рата. Пријатељство са Наполеоном није донело Александру очекиваних користи, а руска привреда, као што је речено, у извесним гранама озбиљно је страдала од прекида односа са Енглеском. Под утицајем погођених високих друштвених кругова цар Александар је готово укинуо „континенталну блокаду“, и издао је царинску тарифу, која је осетно штетила француске трговачке интересе. Уз то пољска политика Наполеонова, која је, и поред свију уверавања, очигледно ишла за тим да успостави Пољску Краљевину у њеним границама од године 1772., била је стално пуна незгода и опасности за руску државну политику. Исто тако су се сукобљавали интереси француске и руске политике и на Балканском Полуострву, где је Русија водила напоран и тежак рат са Турском, имајући цроменљиву срећу у том рату, који се водио са прекидима, док је Француска настављала са традиционалном политиком. Ратовало се и на Кавказу. Године 1804., избио је Први Устанак Срба. У вези с тим поднео је митрополит карловачки ''Стеван Стратимировић ''цару Александру преко проте Самборског, дворског свештеника његове сестре велике књегиње Александре, супруге угарског палатина, један меморандум о положају српског народа, о потреби да се цар заузме за њ и о могућности стварања једне велике словенске државе. Меморандум Стратимировићев, писан тешким словено-српско-руским језиком, био је за цара Александра прерађен, али изгледа, да се цар на њ није много обазрео. Исто тако без озбиљних последица свршило се и путoвање првог српског изасланства у Петроград. По одлуци скупштине, држане у Остружници, пођоше у Петроград, почетком септембра 1804., преко Влашке, српски посланици прота ''Матија Ненадовић, Петар Новаковић-Чардаклија ''и ''Јован Протић. ''У Петрограду беше српско изасланство љубазно дочекано и примљено двапут на подужи разговор од кнеза ''Адама Чарториског. ''Језгро се целе дискусије састојало у речима кнеза Адама, који је одобравао држање Аустријанаца, што „нису могли погазити уговор, исто тако, као што сада и Русија не може да поквари уговор (са Портом).“ Посланство се, не добивши стварно ништа, вратило натраг. Међутим, устанак се продужио, и Русија сама загази у рат са Турском. 11. јануара 1807., руски заповедник на балканском бојишту, генерал ''Михелсон, ''упутио је ''Карађорђу ''писмо, ступајући с њим на тај начин први пут у додир, и позвао га је на даљњу борбу са Турском и на проглашавање независности од Турске, што изискује „достојанство“ српског народа. И заиста, ускоро је дошло до прекида српских преговора са Турском. Од тога времена настаје ужа сарадња између Руса и Срба, и, као најјачи знак ове сарадње, јавља се заједничка војничка борба српских и руских одреда у околини Видина, где се одликовао ''Миленко Стојковић, ''који је био награђен руском сабљом са натписом ''„за јунаштво“. ''Исто тако је и Карађорђе добио од цара на поклон сабљу са натписом ''„Браниоцу Вере и Отаџбине“. ''Већ 17. јуна 1807. год. дошао је у Србију као руски дипломатски агент, ''Константин К. Родофињикин, ''родом Грк. Он је играо веома важну улогу у српско-руским односима, па и у унутрашњој српској политици. Карађорђе никад није имао према њему поверења, а и у владиним српским круговима, па чак и у народу, нису му много симпатисали, као Грку, нарочито због његова пријатељства са београдским митрополитом ''Леонтијем, ''типичним фанариотом. Родофињикин био је званично у Србији повереник руске врховне команде на балканском бојишту. У тајној инструкцији речено је било Родофињикину, да руски цар „неће оставити никаква могућа средства да им помогне; само кад се у њих увери, да се они у свима својим радњама неће никако клонити од тога, већ да ће се саображавати са правцима Руске Царевине“. Постоји и уговор између Карађорђа и царевог ађутанта, маркиза ''Паулучиа ''од 27. јуна 1807. У њему је предвиђен потпун протекторат Русије над Србијом, с тим да се управник и виши војни и цивилни часници постављају указом царевим. У том уговору обећана је била обилата руска помоћ Србима у свима облицима. Али су одредбе тог уговора биле више жеље и намере него стварност. Од 1807—1810. ратовали су на источном бојишту Срби и Руси заједно против Турака и имали неколико успеха. Од тих заједничких борби најславнија је победа на Варварину (6. септембра 1810.). Неповољни обрт међународне политике за Русију промени ситуацију на штету Срба. Руси бише принуђени да прекину ратовање на Балкану и да у Букурешту склапају мир с Турцима (16. маја 1812.). У осмој тачци уговора о миру предвиђена је за Србе општа амнестија и једна врста самоуправе, коју ће споразумно израдити Порта са устаницима. Русија је желела, да у оним по себе тешким приликама учини за Србију што може. Међутим, султан је налазио, да су то велики уступци за Србе и одбио је да ратификује ту тачку Букурешког Уговора. Султан је могао тако поступати, јер Наполеон беше на путу ка самом срцу Русије. Мало после тога, Порта је прешла преко свих обзира и уништила је српску самосталност. Карађорђе и многи други прваци, након једногодишњег интернирања по аустриским тврђавама, пређоше у Русију, где су их све срдачно примили. Поред великих и ситних државних питања цареве Наполеона и Александра делила су и многа лична питања. Неповољно примљена и на брзу руку прекинута прошња Наполеонова, који је тражио руку Александрове сестре Ане; затим француска анексија Олденбушке Војводине, чији владари беху блиски рођаци Александрови; најпосле, руско поновно пријатељство с Енглеском, све је то давало грађе за нови сукоб. Било је само питање, ко ће кога претећи и раније прећи у офанзиву. Закључивши савез са готово целом Европом, и обећавајући Пољацима обнову њихове краљевине, Наполеон је претекао Александра, па је у јуну 1812. год. са војском од преко 600.000 људи прешао руску границу и одмах без боја заузео престоницу литванске велике кнежевине Виљну. Руска војска била је раздељена у три главна дела: један је водио генерал ''Барклај Де Толи ''(око 120.000 људи), други кнез ''Багратион ''(око 45.000), а трећи генерал ''Тормасов ''(око 35.000). По основном плану требала је армија Барклајева да се повлачи и да Наполеона увлачи све дубље у земљу, док је Багратион имао да удари на бок и позадину француске војске. Због огромне надмоћности Наполеонове друга половина плана била је очигледно неостварљива. С тога се главни задатак руских армија свео само на то, да што пре дођу у међусобни додир. Наполеонова намера беше да спречи уједињење руских армија. Али, благодарећи издржљивости и брзини маневрисања Руса, као и храбрости руских заштитница, две су се главне руске армије састале, док се трећа држала пасивно. Она је привукла на се један Наполеонов одред, састављен већим делом од Аустријанаца, који су исто тако сада избегавали сукобе са Русима, као што су Руси на „миран начин“ ратовали с њима године 1809. Слично су поступали и Пруси, којима је Наполеон издао наредбу да заузму Ригу и да запрете Петрограду. Наишавши на први отпор, Пруси су заузели пасиван посматрачки став на западној Двини. Међутим је Наполеонова главна армија напредовала, а руска се војска постепено повлачила, али увек са борбама, Најозбиљнији бој беше крај Смољенска, старог утврђеног града, који је том приликом највећим делом изгорео. Због сталног повлачења много су осумњичили Барклаја као странца, да је тобоже у везама са Наполеоном. С тога је Александар најзад пристао, да именује врховним заповедником старог генерала ''Кутузова, ''Суворовљева ученика, који је баш тада завршио руско-турско ратовање. Више из политичких него из стратешких разлога, пред самом Москвом, крај села Бородина, решио се Кутузов да прими главну битку. Цео дан 26. августа трајала је врло упорна битка, у којој су и једна и друга страна показале велику храброст и у којој су Руси, у главном, задржали своје положаје. Али, када су увече пребројали губитке, нашло се, да је руска војска толико настрадала, да јој је безуветно било потребно нагло прибирање. С тога се повукла према Москви. У Москви је настала паника и бегство већег дела становништва, и евакуација државних надлештава и државне имовине. Све је извршено у таквој хитњи, да је непријатељу остављена огромна маса рањених Руса (око 25.000). С почетка се мислило да се Москва свакако брани, али у ноћи 1. септембра у селу Фиљама, крај Москве, на ратном савету, против мишљења већине генерала, Кутузов је наредио повлачење овим знаменитим речима: „Са губитком Москве још није изгубљена Русија; наређујем повлачење.“ 2. септембра ушао је Наполеон у Москву готово сасвим напуштену, али, и Наполеонова војска беше проређена; она је већ спала на мање од четвртине оног, што је имала на почетку рата. Није утврђено, иако се ствар више пута утврђивала, како је Москва овом приликом запаљена. Несумњиво је пожар Москве јако погоршао положај Наполеона и послужио као сигнал за велики народни покрет. Сељаци, који су се дотле колебали, листом су се дигли против освајача и ометали су њихово снабдевање. С друге стране, Наполеон је учинио огромну грешку оставивши на миру Кутузова. Понуда мира, учињена цару Александру, остала је без одговора. Кутузов је чак одбио да закључи и примирје. Без довољно хране, с проређеним трупама, у далекој и необичној средини, Наполеон се осетио у великој незгоди. С тога се у октобру одлучи на одступање. Том приликом разорена руска престоница била је коначно опљачкана, а учињен је и варварски покушај, да се Кремљ баци у ваздух. Наполеон је хтео да одступи у Украјину, али није могао туда да прокрчи пут, него је морао да скрене на стари смољенски друм и да одступа преко разорених места. Руска војска је ишла у стопу за њим, док су га страшно узнемиравали козачка коњица и нередовне сељачке чете. Уз то су прешли у нападај и они руски одреди, који су дотле били на споредним бојиштима. Критички положај Наполеонове војске постао је неиздржљив, када је наступила врло рана и сурова зима. Француска војска била је у Русији сасвим уништена, тако да су свега хиљаду гардиста га пушкама и девет топова под маршалом Нејом прешли у реду руску границу. Наполеон је још пре коначне катастрофе напустио жалосне остатке своје разбијене армаде. Страдање Француза и њихових савезника на повлачењу (међу њима и хрватских и српских граничара, које је Наполеон регрутирао у Илирској Краљевини) не дају се описати. Сви сведоци говоре чак и о случајевима људождерства. Али и руска војска је тешко страдала и претрпела големе губитке. Кутузов је сматрао да треба престати са ратовањем. И није био усамљен. Али је цар Александар наредио почетком године 1813. даљу офанзиву у којој су се руској војсци придружили и Пруси. Наполеон је успео да на брзу руку скупи нове знатне снаге и да се са 200.000 људи појави у Немачкој. Али током 1813. године њега су напустили многи немачки владари и аустриски цар, а поред тога против њега је устао и шведски краљ — бивши његов маршал ''Бернадот. ''Верни су му остали само саски краљ и Пољаци, али од њих није било велике користи. Ипак се Наполеон добро држао и у низу сукоба са савезницима, код Будишина, код Лицена, нарочито код Дрездена тукао их је. Али тешке губитке Француза није било лако попуњавати, док су савезници добијали свеже снаге и све већу надмоћност. Судбина рата била је решена у Немачкој у октобру 1813., у околини Лајпцига. У тродневној „бици народа“, која је била највећа по броју учесника у току свију Наполеонових ратова, Наполеон је био натеран на повлачење и до краја године 1813. испразнио је Немачку. Савезници се тад почеше колебати, да ли треба наставити рат. Нарочито је аустриски цар био за мирне преговоре. Ипак, рат је продужен, понајвише због настојања цара Александра. Све до краја марта 1814. борило се са променљивом срећом; напокон се Наполеон нашао доста далеко од Париза са остацима својих снага, а Париз је капитулирао 31. марта 1814. Наполеон је онда захвалио на престолу и био је интерниран на острву Елби. Улазак цара Александра у Париз био је врхунац његове славе и моћи. Он је био као нека врста арбитра међународне ситуације. Њему највише имају да благодаре ''Бурбони, ''што су поново дошли на француски престо. За склапање трајног мира и ликвидацију последица Наполеонових ратова, сазван је био велики конгрес у Бечу. На том конгресу показала се јака противност у интересима савезника. У пролеће 1815. Европа се готово налазила пред новим, овог пута међусавезничким, ратом. Спасло је Европу од те невоље бегство Наполеоново са острва Елбе. Његово искрцавање у Француској и одушевљени пријем у целој земљи, ујединили су савезнике. Александар се поново показао као најодлучнији противник Наполеонов. Овог пута рат је био решен без непосредног учешћа Руса, снагама Енглеза и Пруса, на Ватерлоу. На другом Бечком Конгресу (1815.), после низа интрига и дипломатских борби, утврђене су нове границе европских држава. Француска је враћена у своје границе из године 1792. Аустрија је добила Илирску Краљевину и велики део северне Италије са Млецима. Од немачких држава и државица образован је немачки савез, али без стварне средишње власти и правог народног јединства. Пољска је претрпела такозвану „четврту деобу“ укидањем Варшавске Велике Војводине и поновном поделом њених земаља између Русије, Пруске и Аустрије. Стародревни град Краков проглашен је слободном републиком. Пољској, у њеним етнографским границама, цар Александар је био обећао нарочите повластице и парламентарни устав, што је било „узето на знање“ од стране конгреса. Успех Руса олакшао је и положај Срба. Порта је морала водити рачуна о својим обавезама према победничкој Русији и одмах је, 1815., показала готовост да преговара с вођом новог устанка, Милошем Обреновићем. На конгресу нису била решавана само међународна питања, него је одлучена у општим линијама и унутрашња политика држава потписница. Разуме се, да ове одлуке нису ушле у записнике и уговор, али су оне стварно постојале, по општем духу уговора, а и на основу једног нарочитог акта, који је већина европских владара примила, на предлог Александра I. То је био акт такозване ''Свете Алианце, ''која је тежила да поврати револуцијом поремећени легитимитет и мир у међусобним односима држава, и да очува неокрњена права престола, олтара и владајућих сгалежа. „Света Алианца“ морала је да буде, по замисли њеног иницијатора цара Александра, прожета идејама Еванђелија. У ствари, цео правац ондашње политике, такозване Рестаурације, био је не само конзервативан, него и реакционаран. У Русији, у свом прогласу на народ, на нову годину 1816., Александар I је изјављивао, шаљући народу свој царски поздрав и тврдећи да су заслуге народа у прошлом тешком рату неизмерне, да ће их Бог наградити за њихове жртве. У преводу на обичан језик ова свечана изјава значила је да ће у Русији остати неокрњен царски апсолутизам, бирократско полицајно уређење и кметска зависност сељака. Народи су, незадовољни и разочарани, на више страна дошли у сукобе са својим владаоцима, нарочито са туђинцима. У Немачкој се развио јак покрет за уједињење. Готово одмах после свршетка Бечког Конгреса почело је извесно револуционарно струјање. Цар Александар, препуштајући својим доглавницима, на првом месту генералу ''Аракчејеву, ''фактичку управу над Русијом, бринуо се највише о чувању међународног реда. Владари и њихови министри састајали су се на нарочитим конгресима, да се договарају о заједничкој акцији за спасавање режима створеног 1815. године. Цар Александар је активно суделовао на свима тим конгресима: у Ахену (1818.), у Љубљани, где се и сада показује његова спаваћа соба (1819.), у Опави (1820.) и у Верони (1822.). Победа јужноамеричких револуционара и проглас независности латинских република преко Атланског Океана били су први озбиљни ударац новом систему. У краљевини Пољској, након кратког „меденог месеца“ уставне слободе, настало је узајамно незадовољство и подмукле борбе, у којима се показало да цар Александар не мисли озбиљно да буде уставан владар, а утицајни пољски кругови нису показивали воље, да буду лојални према владару, а камо ли према царевини. Што се тиче политике цара Александра у Русији, она је била, у главном, инспирисина реакционарним начелима Бечког Конгреса. Али се враћало понекад и на стару линију. Тако, на пример, око године 1820., државни секретар ''Новосиљцов, ''по налогу царевом, спремао је неки нацрт „Државне уставне повеље“ за царевину. Нешто се говорило у владиним круговима и о питању ослобођења сељака. Али једино што је било учињено, то је било ослобођење лотишких, естонских и руских сељака кметова у балтичким покрајинама, али без земље. Мера је била несрећна и довела је до пролетаризације сеоских маса, која је тамо постала страшна социјална болест. Најкрупнија личност из околине цара Александра, у другој половини његове владавине, беше гроф ''Аракчејев. ''Аракчејев је некако умео да добије неограничено поверење цара Павла, коме је био потпуно одан, али је некако уклоњен из околине Павлове баш у најопасније време завере. Говорило се да завера не би успела, да је Аракчејев остао крај цара. Аракчејев је после наставио исто тако одану службу цару Александру и био је на веома угледним положајима још пре великог рата. Последњих година био је стварно неограничени господар Русије, пошто су његове „наредбе требале да буду примане као и царски укази.“ Главни животни посао Аракчејева беху такозване ''војне насеобине. ''Људи, који су живели у тим насељима, били су у исто време и сељаци и војници. Распоређени по својим кућама, и бавећи се сеоским газдинством, они су се у исто време стално војнички вежбали, покоравајући се не само за време тих вежбања, него и у привредним и у целокупном приватном животу, настрожијој војној дисциплини. Уредбе које је Аракчејев за ове насеобине израдио изгледале су пуне хуманих идеја: од официра се тражила стрпљивост и праведност, пазило се на то да људи буду потпуно обезбеђени, гледало се на добре односе и мир у породици, нарочито на ред и чистоћу. Али све је то била само декорација: у суштини својој живот насељеника био је прави пакао, тако да је сурова дисциплина изазивала не само стално незадовољство, него и потпуно очајање међу насељеницима, које се јављало у многобројним самоубиствима, у честим изгредима против власти, у очајним молбама упућиваним на цара, а понекад и у отвореним бунама. Маркантна личност међу државницима Александрова доба беше кнез ''Александар Гољицин, ''бивши дугогодишњи царски повереник код Светог Синода, а онда, све до 1824. год. када су га оборили још мрачнији типови, министар просвете и црквених послова. Некадашњи слободни мислилац, готово атеист и лакомислени салонски јунак, Гољицин је, ушавши у црквене послове, постао, с временом, прави правцати верски занешењак, пун мистицизма и мрачњаштва. За време његовог министровања цензура, која је спадала у његов ресор, гонила је књижевност, а према универзитетима и слободи наставе предузете су биле нарочите мере: суспендовано је, стављено под суд, а онда отпуштено због либералних назора неколико најбољих професора петроградског универзитета. Огромну сензацију направила је ревизија, коју је спровео у Казану на Универзитету неки ''Магницки, ''некадашњи либерални сарадник Сперанскога, који се после управљао према погледима свога новог шефа. После прегледа казанског универзитета он је предложио, да се тај завод просто поруши; али пошто је ипак незгодно рушити универзитете, он је ставио у изглед низ мера за „његово оздрављење“. Тако су, на пример професори и студенти требали да буду нека врста калуђера; из библиотеке су имале бити избачене врло многе „незгодне“ књиге; професори природних наука упућивани су на Свето Писмо, а медицинарима је било забрањено сецирати лешеве, пошто је то ствар мрска пред Богом. Кнеза Гољицина истиснуо је са његова положаја неуки мистичар, архимандрит ''Фотије, ''тип свирепога мрачњака и претеча каснијих мистичких типова, који су својим моћним окултним деловањем на руском двору толико нахудили и угледу царског престола и правилном току државних послова и самој срећи и благостању Русије. Уз Фотија јавља се и мистичка женска-грофица ''Орлова, ''кћи великог победника код Чесме. И сам цар много ужива у „благочестивим“ разговорима архимандритовим и радо слуша његове спасоносне савете. Атмосфера мистичког лудила обухватала је цара све више, а ширила се и по свима друштвеним круговима. Напрегнутост верских осећања огледа се за време Александрово и у јачању секата, као што су, на пример, ''духоборци ''чија наука представља неку врсту моралног и спиритуалиетичког хришћанства. Поред више-мање салонских мистичких вежбања господских друштава, јавља се и мрачни и свирепи покрет ''скопаца ''т. ј. кастрата, који су желели да постану прави свеци. Причало се, да је сам цар пријатељски разговарао са вођом ових лудака, ''Кондратијем Селивановим ''кога су његови поштоваоци сматрали неким сином божјим а у исто време и Петром III! Уопште друштвени покрети у доба Александрово били су врло живи. И у књижевности јављају се разноврсне струје, веома занимљиве и са естетског и са политичког гледишта. Завршава се; живот и књижевна каријера старих писаца ''Хераскова, Димитријева, Державина, Карамзина, ''који издаје своју огромну ''Историју Руске Државе ''у 11 свезака (дванаеста свеска изишла је после смрти пишчеве). Дело је епохално, иако сада потпуно застарело, а и несавремено по својој историској и политичкој филозофији. Развија се потпуно таленат финог песника класичке уметничке школе ''Баћушкова; ''мудрог баснописца ''Крилова; ''једног од највећих уметника руског стиха, дубоког и нежног лиричара, ''Жуковског, ''који чини прелаз сентименталног правца ка романтизму. Тада се јавља геније ''Пушкинов, ''око кога се групише читава плејада малих песника. Пушкин је сматран као велик већ онда, и то као ненадмашан мајстор форме и стиха и као велики зналац руског језика. Склон романтизму он потпада под моћан уплив Бајрона, који је онда био господар душа, мисли и срдаца младе Европе. Ондашње руско друштво највише је ценило Пушкина као револуционарног песника; његове жучне и бескрајно духовите епиграме, као и много дубље „грађанске“ песме преписују многи и уче напамет. Полиција прати Пушкиново кретање и гони га, док; он лута по Јужној Русији и Кавказу, настављајући свој рад. Много је изразитија, иако песнички слабија, лирика револуционарног песника ''Риљејева. ''Уза њ даје одушке свом бујном темпераменту у; врло сочним и борбеним песмама и млади ''Александар Бестужев (Марљински). ''Дух протеста осећа се и у врло пластичном и дивним руским језиком написаном позоришном комаду ''Грибоједова Несрећа од памети. ''Западноевропска политичка и економска књижевност чита се на велико и у оригиналу и у преводима. Пушкин представља свога јунака Оњегина као читаоца енглеског економског писца Адама Смита и као „дубоког економа“. У друштвима стално се воде разговори о политици и друштвеним теоријама. Од домаћих писаца се истиче ''Никола Тургењев, ''далеки рођак будућег руског великог романописца. У његовој знаменитој књизи „Покушај једне теорије пореза“ налазимо између осталог и следеће речи: „Једна уређена држава не сме своје благостање да оснива на неправди“ и да према том угњетавање једног сталежа од других не може да буде темељ благостања једног великог народа. Велико врење у друштву огледа се у стварању свакојаких заједница и кружока. Реакционарни писци и „љубитељи књижевства“ скупљали су се у заједницу названу ''Беседа љубитеља руске књижевности, ''док су се млађи и напреднији (у књижевном смислу) елементи окупљали у друштву званом ''Арзамас. ''Под утицајем Француске Револуције и ратова, као и услед непосредног додира са Европом, приликом ратовања и логоровања у њој руских чета, развила су се у круговима руских интелектуалаца, онда само племића и, у огромној већини, официра, тајна удружења, најпре са магловитом хуманитарном и либералном тенденцијом, а онда са одређеним превратничким циљем. Све јачи реакционарни курс цара Александра са једне стране, ас друге стране вести како се цар спремао да одвоји од Русије неке покрајине бивше краљевине Пољске и да их дода својој самоуправној Пољској, пробудили су и револуционарне и националистичке идеје Руса. Године 1820, избила је готово неочекивано побуна у Семјоновском гардиском пуку; иако је то био чисто локални покрет без идеолошке мотивације и одређеног револуционарног обележја, ипак су га веома озбиљно схватили и у круговима тајних удружења и на двору. Цар Александар је био обавештен о постојању тајних удружења и у главном је знао њихове тежње и главне личности. Било је ту лица и из виших кругова и добро познатих цару, на пример генерал ''Орлов, ''сам крилни ађутант царев. Али Александар није предузимао никаквих оштријих мера против тајних удружења, само је 1. августа 1822. изишао царски указ којим су сва тајна удружења забрањена и растурена, а од официра и чиновника тражена је писмена изјава да неће улазити у тајна друштва. Разуме се, да је овај указ имао само декоративни карактер и да се на њ мало ко обазирао. Уместо распуштеног и релативно мирног и лојалног „Савеза Опште Среће“ створила су се два нова тајна удружења: ''Северно ''и ''Јужно, ''већ потпуно револуционарног карактера. Њима се касније придружило још и „Друштво Уједињених Словена“. На челу Северног Друштва, са седиштем управе у Петрограду, налазили су се песник Риљејев, политички теоретичар, инжињерски капетан ''Никита Муравјов ''и гардиски генералштабни поручник кнез ''Евген Обољенсни; ''на челу Јужног Друштва стајао је пешадиски пуковник ''Павле Пестељ ''и потпуковник ''Сергије Муравјов; ''друштво Уједињених Словена било је основано од инжињерског поручника ''Борисова. ''Два последња друштва радила су на руском југу, поглавито у главним средиштима друге армије. Друштва су се највише бавила претресањем проблема политичке теорије и преуређења руске државе, а онда питањима практичне политике, како да се дође до остварења друштвених циљева, а нарочито шта да се ради са царском фамилијом, јер се већина апсолутно сложила у томе, да је треба свакако уклонити. Кнез Сергије Трубецкој, један од учесника, писао је већ тада, да је стање Русије такво да преврат мора неминовно доћи; за ово мишљење он је налазио разлоге у овим појавама: 1) у честим побунама сељака против спахија, које су постајале све чешће и све дуже, 2) у општим тужбама против зулума локалне администрације и најзад 3) „држао сам да ће, поред тога, образовање војних насеобина бити узроком преврата“. У Северном Друштву главни теоретичар беше ''Ништа Муравјов, ''који је израдио уставни пројекат за Русију. С њим се слагала већина „северњака“. Русија је требала да постане федеративна монархија са царем на челу, чији би положај потпуно личио на онај председника Североамеричке Уније. Кметска зависност сељака требала је да буде укинута, али уз грађанску једнакост само су имућни сталежи добивали политичка права, у првом реду права бирања државних и покрајинских сабора. „Јужњаци“ као и „Словени“ беху много радикалнији; они су били сви махом републиканци и присташе најоштријих мера. И једни и други мислили су да пут води преко војне побуне, државног удара, именовања провизорне власти састављене од вођа завере и либералних великаша и сазива уставотворне скупштине, којој су они давали историски назив Земаљског Сабора. Оригиналност „Уједињених Словена“ састојала се у томе, што су они тежили ка свесловенској републиканској федерацији, тражили споразум са Пољацима, а у ред. уједињених словенских народа, поред Срба и других Словена, уводили су још и Ердељце и Мађаре. Године 1825. завереници су сматрали, да се може прећи на посао. Они су чак одредили и рок — велики војнички маневри године 1826. — када ће се извести државни удар. Влада је била о свему добро обавештена, и врло опсежан реферат о том био је достављен цару у Таганрог, где се он налазио крај болесне супруге и где је сам оболео, вероватно од трбушног тифуса. Тај реферат цар је оставио без последица, али га је нашао иза цареве смрти шеф његова штаба, Дибич, који је одмах целу ствар јавио куда је требало, а на првом месту браћи умрлог цара: великом кнезу ''Николи ''у Петрограду и пресумптивном престолонаследнику царевићу ''Константину ''у Варшаву. Тај царевић се године 1823. тајно захвалио на наслеђу престола, али његов акт у томе смислу није био објављен. Смрт цара Александра, која је дошла неочекивано, у једној забаченој паланци, дала је маха озбиљној револуционарној опасности; ова је изазвана с једне стране замршеношћу питања о наслеђу престола и за једну монархију веома неприродним стањем када нема цара, с друге стране одлучношћу завереника да учине покушај државног удара. Између Петрограда и Варшаве водила се жива преписка, јер је велики кнез Никола прогласио царем царевића Константина, на наваљивање неких великаша, нарочито пак генерал-гувернера петроградског грофа ''Милорадовића. ''Царевић Константин, пошто се раније тајно захвалио на наслеђу престола, прогласи царем свога брата. Усред ових преговора стигле су великом кнезу Николи вести о завери. Завереници беху спремили план буне, који није био лош. Требало је одбити заклетву, заузети сенатску зграду, натерати Сенат да суспендује царску власт и да именује привремену владу, док би одређене убице уклониле великог кнеза Николу. Улогу главног „ножа“ устанка преузе на се занешењак ''Каховски. ''Диктатором је био именован кнез ''Сергије Трубецкој, ''а његовим помоћником пуковник ''Булатов. ''Али, 14. децембра Зимска Палата показала се јачом од завереника. Од целокупног престоничког гарнизона само је један пук одбио да положи заклетву цару Николи. Сенат се нашао у Зимској Палати и нису га могли ухватити. Побуњени московски пук провео је готово читав дан са неким малим деловима других пукова и гомилом цивилних људи међу којима је било много радника, стојећи на Сенатском Тргу. Пошто нису могли ни митрополит, ни велики кнез ''Михајло, ''на кога је пуцао песник ''Кихељбекер, ''ни гроф Милорадовић, кога је смртно ранио Каховски, да убеде побуњенике, да се покоре цару, цар је употребио прво коњицу, па онда артиљерију. Топови су решили судбину дана. Већ увече побуњене чете биле су разоружане и интерниране а велики број завереника, међу њима и сам „диктатор,“ похватани и доведени у Зимску Палату. Победа владе новога цара Николе била је потпуна: побуњеници нису успели да прошире своју акцију, јер им масе нису пружиле никакву знатнију помоћ, и они су брзо пропали без озбиљне борбе. Онда је почело бескрајно истраживање, саслушавања и суочавања, моралне и физичке патње ухапшених по казаматима тврђаве Петра и Павла, морални терор при саслушавању, при ком се нарочитом вештином одликовао сам цар. Побуњеници.су изложили мноштво својих идеја у исказима и дали су критичку слику ондашњег стања Русије. Врховни Суд, који није ни видео оптужене, а у којем је улогу државног тужиоца играо нико други до некадашњи либерални министар цара Александра, гроф Сперански, осудио је заверенике на страшне казне, које је цар Никола смањио и „ублажио,“ те је петорици главних вођа заменио смртну казну черечења на четири дела неком другом смрћу „при којој се не просипа крв осуђених.“ Врховни Суд уважио је царску жељу, те ову петорицу осудио милостиво само на вешала. Тако су 13. јула 1826. ова петорица — песник Риљејев, пуковник Пестељ, па Бестужев, пуковник Сергије Муравјев, вођа јужне буне, и Каховски — умрли на вешалима, док су остали — њих 121 на броју — отишли већином на робију. Никола Тургењев, умешан у заверу, успео је да се спасе у иностранство, где је пером наставио започету борбу. [[Категорија:Историја Русије (А. Јелачић)]] qpb48g0y6e8tbfp00hu0sn5l64a43xn 0 45181 123510 116502 2022-08-21T09:24:43Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Змеј девојку преко гору мами</big>''' }}</center> Змеј девојку преко гору мами: „’Ајде, 'ајде, убава девојко, и ја имам двори самотворни, и ја имам мајку кано твоју, и ја имам две миле сестрице.” {{стих|5}} Превари се убава девојка. Кад су били кроз гору зелену, запита га убава девојка: „Змеје, војно, камо тебе кућа, камо тебе двори самотворни, {{стих|10}} камо тебе мајка кано моја, камо тебе две миле сестрице?" „Мен’ је кућа оньј сталан камен, мен' је мајка змија ридовкиња, мен' су сестре две јеле зелене — {{стих|15}} куде летим ја код њи’ долетим." „Змеје, војно, води ме код мајку." „Ја те нечу код мајку одведем док не родиш једно мушко чедо.” Тој не било чедо кано чедо, {{стих|20}} веч је била змија ридовкиња.}} === Белешке === Сведочи о сујеверју Тимочана (в. Светислав Првановић: „Општинске власти воде хајку на змајеве", „Тимочки записи”, „Развитак”, Зајечар, 1964, стр. 27 - 29). Варијанту ове песме од пет стихова записао је Маринко Станојсвић („Народне песме нз источних крајева, поглавито из Горњег Тимока, Пирота и његове околине”, Архив САНУ, бр. 12). У својој збирни „Песме народне“ (1869) Милош Милисављевић је има под бројем 98, али само у одломку. Развијенију варијаиту од близу шездесет стихова записао јс Светислав Првановић („Развитак", Зајечар, 1961, бр. 6, стр. 55). У Тимоку су са овим мотивом постојале и народне приповетке. Једну од њих објавио је у изворном тимочком говору Светислав Првановић под насловом „Цар си оженил ћерку за змеја” Ibidem, стр. 31-40). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 269-270. * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 13. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирско-епске песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] fd1jumw55fwhxgtg63ksur3e13q3zw0 123511 123510 2022-08-21T09:26:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Змеј девојку преко гору мами]</big>''' }}</center> Змеј девојку преко гору мами: „’Ајде, 'ајде, убава девојко, и ја имам двори самотворни, и ја имам мајку кано твоју, и ја имам две миле сестрице.” {{стих|5}} Превари се убава девојка. Кад су били кроз гору зелену, запита га убава девојка: „Змеје, војно, камо тебе кућа, камо тебе двори самотворни, {{стих|10}} камо тебе мајка кано моја, камо тебе две миле сестрице?" „Мен’ је кућа оньј сталан камен, мен' је мајка змија ридовкиња, мен' су сестре две јеле зелене — {{стих|15}} куде летим ја код њи’ долетим." „Змеје, војно, води ме код мајку." „Ја те нечу код мајку одведем док не родиш једно мушко чедо.” Тој не било чедо кано чедо, {{стих|20}} веч је била змија ридовкиња.}} === Белешке === Сведочи о сујеверју Тимочана (в. Светислав Првановић: „Општинске власти воде хајку на змајеве", „Тимочки записи”, „Развитак”, Зајечар, 1964, стр. 27 - 29). Варијанту ове песме од пет стихова записао је Маринко Станојсвић („Народне песме нз источних крајева, поглавито из Горњег Тимока, Пирота и његове околине”, Архив САНУ, бр. 12). У својој збирни „Песме народне“ (1869) Милош Милисављевић је има под бројем 98, али само у одломку. Развијенију варијаиту од близу шездесет стихова записао јс Светислав Првановић („Развитак", Зајечар, 1961, бр. 6, стр. 55). У Тимоку су са овим мотивом постојале и народне приповетке. Једну од њих објавио је у изворном тимочком говору Светислав Првановић под насловом „Цар си оженил ћерку за змеја” Ibidem, стр. 31-40). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 269-270. * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 13. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирско-епске песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] rl93tuir2p83vxasydkhb8nh3mx5jbv 0 45242 123504 116506 2022-08-21T08:51:33Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Ластавице, зуберице</big>''' }}</center> „Ластавице, зуберице, бери пену за вечеру“. „Мани ми се од вечеру, пиленце ми погинуло, царичка га настанула {{стих|5}} на зло место, на слабинку." Дрен дресну, коза вресну, сам Господ коња води.}} === Белешке === Песма је по пореклу највероватније митолошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 9. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Митолошке песме]] 3cqrig6q3cxv5s1ononrkjezkorhj5a 123505 123504 2022-08-21T08:53:55Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ластавице, зуберице]</big>''' }}</center> „Ластавице, зуберице, бери пену за вечеру“. „Мани ми се од вечеру, пиленце ми погинуло, царичка га настанула {{стих|5}} на зло место, на слабинку." Дрен дресну, коза вресну, сам Господ коња води.}} === Белешке === Песма је по пореклу највероватније митолошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 9. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Митолошке песме]] 7y5se3r209mhsafjebpn9dfgdv6vpox 0 45243 123506 116505 2022-08-21T09:01:54Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Поручио Здравко из горицу]</big>''' }}</center> Поручио Здравко из горицу да му иду момци и девојке, да му носе цвеће и ручкове, с њи’ да појде и гајдар Јеленко: он да свири, они да играју. {{стих|5}}}} === Белешке === Др Владан Недић (у једном писму): „Ђурђевданска“ (Поручио Здравко из горицу) рекао бих да крије спомен о старој жртви — то су они „ручкови“, који су Вам се учинили необични. Биће да је Здравко заменио Ђурђа, а Ђурађ свакако паганског пролећног бога“. Песму сличне садржине доносе Момчило Златановић и Станиша Тошић у зборнику „Чудно дрво“ — лирске народне песме југоисточне Србије — („Градина“, Ниш, 1971, стр. 126). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 10. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] gfyd3i89qks88tk17e6ymvqw47biseo 0 45245 123508 116503 2022-08-21T09:13:28Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Полетела два сива сокола</big>''' }}</center> Полетела два сива сокола, па су падли Ђури на пенџере. Тад искочи млада Ђуриница, па им сипа бисер да га зобу: „Је л’ сте браћа, је л’ сте братучета?“ {{стих|5}} „Несмо браћа, братучета несмо, имали смо још једнога друга, оно младо далек залутало, тамо кажу да се оженило, сас младу се млого заволело, {{стих|10}} синочка се сас месец карало, јутре че се на слнце да љути.“}} === Белешке === И поред присуства митолошких симбола, песма је свакако новијег постања. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 12. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] pt422k8owvpww9optt5co103qum54ha 123509 123508 2022-08-21T09:15:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Полетела два сива сокола]</big>''' }}</center> Полетела два сива сокола, па су падли Ђури на пенџере. Тад искочи млада Ђуриница, па им сипа бисер да га зобу: „Је л’ сте браћа, је л’ сте братучета?“ {{стих|5}} „Несмо браћа, братучета несмо, имали смо још једнога друга, оно младо далек залутало, тамо кажу да се оженило, сас младу се млого заволело, {{стих|10}} синочка се сас месец карало, јутре че се на слнце да љути.“}} === Белешке === И поред присуства митолошких симбола, песма је свакако новијег постања. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 12. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 3r0gkc96hqd2uriq9bsc32yz9j0isrc 0 45246 123512 98220 2022-08-21T09:55:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Севдалинко, убава девојко]</big>''' }}</center> Севдалинко, убава девојко, да вера ли за превару беше?! Једном дојдо’, једном те превари’, а камоли често да до’одим. Извел би’ те на Периш планину, {{стих|5}} гдено виле дивно коло виле — сас тебе би коло саставиле.}} === Белешке === Поред змајева, од натприродних бића у песмама из Тимока најчешће се појављују виле. Дужу варијанту ове пссме записао је Милисав Ж. Милосављевић, земљорадник из Дебелице („Развитак“, бр. 3 од 1966, стр. 42). Пева се као песма бр. 5. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 14. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 0uihkqugn1on68zgik6zjs4rzvnjhmx 0 45247 123513 98221 2022-08-21T10:04:23Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Станаја сало запали</big>''' }}</center> Станаја сало запали. Сабирају се сељани, купују тьнки конопци јадну Станају да бесе, а Станаја им говори: {{стих|5}} „Не требају ви конопци, ја имам бели пешкири. Кад сам и’ јадна доткала, опадница је имала и ја сам одма’ познала {{стих|10}} да че ме сас њи’ обесе.”}} === Белешке === Песме илуструје народно веровање у предсказање. Лепшу и дужу варијанту забележио је Светислав Првановић („Младе моме наклале", „Развитак“, бр. 1 до 1968, стр. 68). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 15. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] c4t635fd4y71yde7olpnzloclr30ba3 123514 123513 2022-08-21T10:04:41Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Станаја сало запали]</big>''' }}</center> Станаја сало запали. Сабирају се сељани, купују тьнки конопци јадну Станају да бесе, а Станаја им говори: {{стих|5}} „Не требају ви конопци, ја имам бели пешкири. Кад сам и’ јадна доткала, опадница је имала и ја сам одма’ познала {{стих|10}} да че ме сас њи’ обесе.”}} === Белешке === Песме илуструје народно веровање у предсказање. Лепшу и дужу варијанту забележио је Светислав Првановић („Младе моме наклале", „Развитак“, бр. 1 до 1968, стр. 68). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 15. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] tc8m3t5o0b7nzsh8bltcilyutk5zsq9 0 45248 123515 98222 2022-08-21T10:10:35Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Имала мајка Ивана</big>''' }}</center> Имала мајка Ивана, у цркву је га повела. Одалек’ црква угледа, ублизо врата затвори. Говори мајка Ивану: {{стих|5}} „Ти си ми сине гре’отан!“ „Гре’отан, мајко, па јако! Кадано беше размирство, размирство, гладна година, живи се људи копају, {{стих|10}} и ја три гроба ископа’: у прво гроба девојку, у друго гроба невесту, у трећо гроба детенце. Штото је била девојка, {{стих|15}} тој ми је била сестрица, штото је била невеста, тој ми је била снајица, штото је било детенце, тој ми је било братанче." {{стих|20}}}} === Белешке === Религија је оставила видног трага на многим умотворинама из овог краја. Ова је песма, уз то, потресно сведочанство о некадашњим ратним страхотама, глади и помору. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 16. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 1mnbexao5nqg0s0ufpbqvkox18h739l 123516 123515 2022-08-21T10:11:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Имала мајка Ивана]</big>''' }}</center> Имала мајка Ивана, у цркву је га повела. Одалек’ црква угледа, ублизо врата затвори. Говори мајка Ивану: {{стих|5}} „Ти си ми сине гре’отан!“ „Гре’отан, мајко, па јако! Кадано беше размирство, размирство, гладна година, живи се људи копају, {{стих|10}} и ја три гроба ископа’: у прво гроба девојку, у друго гроба невесту, у трећо гроба детенце. Штото је била девојка, {{стих|15}} тој ми је била сестрица, штото је била невеста, тој ми је била снајица, штото је било детенце, тој ми је било братанче." {{стих|20}}}} === Белешке === Религија је оставила видног трага на многим умотворинама из овог краја. Ова је песма, уз то, потресно сведочанство о некадашњим ратним страхотама, глади и помору. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 16. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] edwv8pbmwi9kkqoqk3oen7o9zx4nzko 0 45249 123517 98223 2022-08-21T10:13:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Летели су два орла од боја</big>''' }}</center> Летели су два орла од боја па су падли Милошу на двори. Запита ји Милошова мајка: „Бога вама, два орла од боја, видосте ли мојега Милоша?” {{стих|5}} „Видели смо твојега Милоша: синоч смо му срце вечерали, а јутрос му очи подручали.”}} === Белешке === Занимљиво је да овде црне гласе не доносе гаврани већ орлови. Посебно бисмо истакли мелодијску лепоту ове песме. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 17. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] prxhqq303gdlzdqus1zvuylxwku7vxk 123518 123517 2022-08-21T10:14:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Летели су два орла од боја]</big>''' }}</center> Летели су два орла од боја па су падли Милошу на двори. Запита ји Милошова мајка: „Бога вама, два орла од боја, видосте ли мојега Милоша?” {{стих|5}} „Видели смо твојега Милоша: синоч смо му срце вечерали, а јутрос му очи подручали.”}} === Белешке === Занимљиво је да овде црне гласе не доносе гаврани већ орлови. Посебно бисмо истакли мелодијску лепоту ове песме. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 17. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 4qyhkwiiycgq9yszufldw802uuxipt9 0 45250 123519 98224 2022-08-21T10:18:17Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Кукала је сива кукавица</big>''' }}</center> Кукала је сива кукавица, мало кука, више мајку куне: „О проклета моја стара мајко, што ме даде за пука 'ајдука, в'зд'н оре, свуноч 'ајдукује, {{стих|5}} па доноси крваве доламе, па ме шаље на Дунов на воду да му перем крваве доламе, а ја не знам откуд Дунов тече."}} === Белешке === Аверзија народа према одметницима карактерше и друге песме из Тимока. Сличну песму записао је Маринко Станојевић (Ibidem, бр. 56), а још пре њега Милан Ђ. Милићевић: „Закукала сива кукавица", односно „Пошла за хајдука“ (какав јој је наслов дао др Илија Николић у „Развитку“ бр. 1 до 1965, стр. 59). Пева се као песма бр. 5. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 18. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] gp70zzttzxq5v24k5ptrnne3zoq297v 123520 123519 2022-08-21T10:18:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Кукала је сива кукавица]</big>''' }}</center> Кукала је сива кукавица, мало кука, више мајку куне: „О проклета моја стара мајко, што ме даде за пука 'ајдука, в'зд'н оре, свуноч 'ајдукује, {{стих|5}} па доноси крваве доламе, па ме шаље на Дунов на воду да му перем крваве доламе, а ја не знам откуд Дунов тече."}} === Белешке === Аверзија народа према одметницима карактерше и друге песме из Тимока. Сличну песму записао је Маринко Станојевић (Ibidem, бр. 56), а још пре њега Милан Ђ. Милићевић: „Закукала сива кукавица", односно „Пошла за хајдука“ (какав јој је наслов дао др Илија Николић у „Развитку“ бр. 1 до 1965, стр. 59). Пева се као песма бр. 5. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 18. [[Категорија:Двори самотворни]] [[Категорија:Лирске народне песме]] oasn3vzs5uldovf12hvgin4lj33fpax 0 45333 123507 98338 2022-08-21T09:06:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ КАЗИВАЧА</big>''' }}</center> '''МИЦА БРАНКОВИЋ''' Мица Бранковић рођена је у Кожељу 1894. године. Писмена је. Песме радије у перо казује но што их пева. Ова је „врсна казивачица" (др В. Недић) још као дете слушала и од своје бабе Божике (која је живела преко сто година и била надалеко чувена врачара) песме упамтила. Њен отац је уз гусле певао, а оне се и данас у кући чувају. Преци Мице Бранковић старином су из сврљишког села Рибара. Отуда у њеним песмама и Периш планина. Иначе, говор Кожеља не репрезентује у свему тимочки говор. Од Мице Бранковић забележене су песме: 1, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,” 19, 20, 23, 24, 25, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, као и бајалице под бр. 51, 52, 54, 55, 56 и 60. (1959, 1961, 1972. год. у Кожељу). '''СТОЈАНКА ИЛИЋ''' Стојанка Илић рођена је 1883. године у Јелашници. Неписмена је. Песме пева, а научила их је још као девојчица од старијих жена из комшилука. Умрла је 1970. године. Од Стојанке Илић записане су песме под редним бројем: 2, 4, 21, 22, 26, 38, 39, 40, 41. и 42. (1960. године у Јелашници). Мелодије Стојанкиних песама сем оне под бр. 26 остале су незабележене. Нико више незна да их пева. '''СТОЈАН ПАУНОВИЋ''' Стојан Пауновић Тане рођен је 1893. године у Јаковцу, призећен у Витковцу. Научио је да баје од Марије Живанове, старе врачаре из Јаковца. Најчешће баје уз помоћ бритве. Од Стојана Пауновића забележене су бајалице под редним бројем: 53, 57, 58, 59. и 61. (18. јуна 1972. године у Витковцу). </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 113-115. [[Категорија:Двори самотворни]] atxpvmrli4dpygqsejeh8c2c1fqfv4b 0 51765 123495 113136 2022-08-20T17:44:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Голема је гора шимширова]</big>''' }}</center> Голема је гора шимширова, сив је сокол прелетет не може а камоли рањен јунак пешке. Сусрете га лепота девојка: „Млад, јуначе, мајке горо зелен, {{стих|5}} не дај рана рано да те стигне, док ја одем у Мироч планину, док пронађем вилу посестриму, док по гори биље наберемо, док ти младом ране зацелимо!“ {{стих|10}} „Ој, девојко, листом росо сјајна, моја рана неће биље брдско него тражи руку девојачку!“}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: Нада Миливојевић, писмена, рођена 1920. године у селу Нишевцу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4- 5, стр. 72. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] jdl6b4benu9nd5eui5zs3wik1ozu8q5 0 51768 123497 113145 2022-08-21T05:17:30Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Пребегла је звезда]</big>''' }}</center> Пребегла је звезда преко мрачног неба, а тој неје звезда, него је робиња. Брату се молила: {{стих|5}} „Откупи ме, брате, нисам млого скупа - петстотин дуката, ја ћу аргатујем злато чу ти врнем." {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: Кристина Алексић, неписмена, рођена 1907. у Мирановачкој Кули == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 73. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 40at3hcuycebe31xyy2z0fdaycj93j0 0 51773 123498 113155 2022-08-21T05:35:52Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Санак снила царица госпођа]</big>''' }}</center> Санак снила царица госпођа чудан санак према чудан данак, у суботу уочи недељу: небо је се на крс преломило, ситне звезде по низ попануле, {{стих|5}} а влашићи у влашко побегли. Што се небо на крс преломило, тој царица млада удовица, што влашићи у влашко пребегли тој царчићи млади сирочићи, {{стих|10}} а што звезде по низ попануле, то је цару црна књига стигла.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 73. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] 6dk1cyke5g00llp5fc3yqu1bf6hzmze 0 51775 123499 113163 2022-08-21T05:43:54Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Богдан је се с љубу завадио]</big>''' }}</center> Богдан је се с љубу завадио прву ноћцу на меке душеке; „Кажи, љубо, кој те је љубио, кој љубио по гору водио?“ „Ћу да кажем па јадна кудећу; {{стих|5}} двојица су за двеста дуката, једно пило друго туговало, а ја нисам ни даре имала!"}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 74. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] cuidoh8nffgmb3qdusxc10d2t7ovfx8 0 51776 123500 113164 2022-08-21T05:45:55Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Колко ли је поље књажевачко]</big>''' }}</center> Колко ли је поље књажевачко, тешко га је војска притиснула; коњ до коња, јунак до јунака. Киша пада никад не престаје, сви јунаци увили барјаци, {{стих|5}} Стојко барјак никад не савија. Говори му остала дружина: „Уви, Стојко, барјак да не кисне.“ „Нека кисне нећу га увијем, ја сам имал девет мила брата - {{стих|10}} сви су девет под њег погинули!“}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 74. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] l7n2sl94y2lrstgf6wspqt1qxdxcz8d 0 51780 123477 122816 2022-08-20T12:32:22Z Bokini 2804 /* БЕЛЕШКА О КАЗИВАЧИМА */ wikitext text/x-wiki Из народног стваралаштва. [[Радослав Раденковић, народна песма — наше непресушно трајање]] , "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 79-81. Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 82-98. * 1. [[Појала Мара овчарка]] * 2. [[Скитало момче низ поље]] * 3. [[Ој, девојко, премамлијо]] * 4. [[Девојче, пиле ђурђевско]] * 5. [[Лено, Ленче, још ли си девојче]] * 6. [[Седи момче на рид на камена]] * 7. [[Купала се дренова девојка]] * 8. [[Севделинке танка и висока]] * 9. [[Окол града зелена ливада]] * 10. [[Момак шета покрај ладне воде]] * 11. [[Ој, девојко, сузо моја]] * 12. [[Еј, момченце, слико моја]] * 13. [[Мален јаше коња шаренога]] * 14. [[Идем путем]] * 15. [[Ој, момченце, ђаволенце]] * 16. [[Ој, пелине бел пелине]] * 17. [[Јело, вита јело (Градина)|Јело, вита јело]] * 18. [[Извор вода извирала (Градина)|Извор вода извирала]] * 19. [[Момче седи на камен пред кућу (Градина)|Момче седи на камен пред кућу]] * 20. [[Малено, жито зелено (Градина)|Малено, жито зелено]] * 21. [[Врбица се увила]] * 22. [[Ој, Ивано, девојко]] * 23. [[Марко иде уз луг уз ливаде]] * 24. [[Ој црвено шипковиње (Градина)|Ој црвено шипковиње]] * 25. [[Какво момче под гору стојеше]] * 27. [[Припале тавне маглице]] * 28. [[Момче иде уз међу]] * 29. [[Бога моли Косовка девојка]] * 30. [[Озгор дува ладан ветар]] * 31. [[Павал пројде проз гору зелену]] * 32. [[Бре, орлијо момче]] * 33. [[Што ми, горо, јеком пројекујеш]] * 34. [[Болна Вида лежи (Градина)|Болна Вида лежи]] * 35. [[Бежала бела Божана]] * 36. [[Бога моли младо нежењено]] * 37. [[Ој Ружице, ој Ружо девојко]] * 38. [[Возило се младо нежењено]] * 39. [[Какво момче по бостана шета]] * 40. [[Алај бегу на равни дворови]] * 41. [[Оро игра Русићу у двори]] * 42. [[Лудо младо мајке полудело]] * 43. [[Млад Радивој друмом коња шета]] * 44. [[Сву ноћ оди једно лудо младо]] * 45. [[Јао, Јано, леле Јано]] * 46. [[Сво је поље зечки прекасао]] * 47. [[На бунар Мара воду вадила]] * 48. [[Море Миљо, миљанице]] * 49. [[Мори Бино, млада подунавке]] * 50. [[Ладовина ладна ладовина]] * 51. [[Змај водио девојку проз гору]] * 52. [[Жела је девојка]] * 53. [[Лаза седи код нова дућана]] * 54. [[Знаш ли драги кад смо се волели]] * 55. [[Млада мома платно ткаје]] * 56. [[Девојчице, пчелице]] * 57. [[Мори Цвето, лепо цвеће]] * 58. [[Текла вода дибина]] * 59. [[Голуб ми воду пије]] * 60. [[Иван љуби по Босну девојке]] * 61. [[Ђавол момче, ђавол оди]] * 62. [[Лепа мома сама сено бере]] * 63. [[Црна горо, реци му да дојде]] === БЕЛЕШКА О КАЗИВАЧИМА === * ЈЕВРЕМКА МИЛИВОЈЕВИЋ из Давидовца, стара 85 година, неписмена, казивала је песме обележене бројевима: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 13, 19, 20, 21, 51, и 61. * КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена, казивала је: 29, 30, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49. * МАРИЈА СТОЈАДИНОВИЋ, из Галибабинца, стара 65 година, неписмена, казивала је ове песме: 22, 23, 24, 25, 27, 28, 52, * МАРИЦА МИХАЈЛОВИЋ, из Давидовца, стара 70 година, неписмена, певала је: 10, 55, песму. * СМИЉА ВУЧИЋ, из Давидовца, стара 67 година, неписмена, казивала је: 15. песму. * БРАНА РАДОЈКОВИЋ, из Давидовца, стара 68 година, казивала је: 14. и 26. песму. * ВАРАДИНКА ЖИКИЋ из Галибабинца, стара 70 година, полуписмена, казала нам је: 55, 56, 57, песму. * ЛЕНА СТОЈАДИНОВИЋ из Божиновца, стара 73 године, казивала је 63. песму. * КРИСТИНА ВЕЛИЧКОВИЋ, рођена у Радмировцу, неписмена и стара преко 70 година, казала је: 53 и 54. песму. * МИЦА ВУЛИЋ из Галибабинца, писмена, стара 40 година, знала је да исприча: 11, 12 и 31. песму. * ЛЕТИЦА СТАНКОВИЋ из Радмировца, стара 53 године, полуписмена, казала је: 16. песму. * РАДМИЛА ВИДЕНОВИЋ из Галибабинца, стара 57 година, казивала је 17, 18, 58, 59. и 60. песму. * КРИСТА АЛЕКСИЋ из Мирановачке Куле, стара 70 год. неписмена, казивала је: 62, 63. * Све песме записане су у времну од 1968. до 1973. године. * Забележио и приредио за штампу Радослав Раденковић. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Градина - Ниш]] rjaqemqdwqhfi8scfouc1ox1uz3148q 0 51806 123467 113232 2022-08-20T12:01:54Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бога моли Косовка девојка]</big>''' }}</center> Бога моли Косовка девојка: „Дај ми, боже крила лабудова да прелетим с оне стране Дунав, да изберем за себе јунака: кому видра уз колено игра, {{стих|5}} кому сати у пазуке бију.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 88. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] t4vg7ubputmbcxd7i872t4bg6anei5z 0 51807 123468 113233 2022-08-20T12:03:50Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор дува ладан ветар]</big>''' }}</center> Озгор дува ладан ветар та град занишује; на крај седи млада мома с татка разговара: „Знаш ли, татко, кад но бемо {{стих|5}} наноћ шес губера, шес губера и сви нови, па ми, татко, зима беше.” Оздол дува тијав ветар жито замршује: {{стих|10}} „Знаш ли, мајко, кад оно бемо на ноћ пет губера, пет губера и сви нови, пак ми зима беше.” Озгор дува ладан ветар {{стих|15}} па луг занишује; на крај седи млада мома с војно разговара: „Знаш ли, војно, кад но бемо наноћ један губер — {{стих|20}} један губер и он литав, литав губер, а мен жега беше.“}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 88. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] s4iq07fp3akv23v28novniuxnqy76f6 0 51809 123469 113237 2022-08-20T12:10:49Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бре, орлијо момче]</big>''' }}</center> Бре, орлијо момче, не орли си коња, не дрви си главу; спрема себ девојку, ја те нећу узнем, {{стих|5}} ти ми неси слика слика и прилика. Ено моја слика, где у оро игра; црна коса, око плаво, {{стих|10}} срце мушко, душа девојачка.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 89. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 1astay8bofhv8hrpj7b6pprxzjlb0u2 0 51810 123470 113238 2022-08-20T12:12:48Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Што ми, горо, јеком пројекујеш]</big>''' }}</center> Што ми, горо, јеком пројекујеш, ел се надаш снегу, или леду, ел се надаш ситне поледице, ел се надаш страшне размирице? Нит се надам снегу нити леду, {{стих|5}} нит се надам страшне размирице већ се бојим ситне поледице. Кад удари па земљу заледи, где ће војно сас коња да пројде, како војно на конак да дојде?!{{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 89. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 3xtgd15wlxiq6yfp0yaijtapkmp9oe1 0 51812 123471 113243 2022-08-20T12:14:26Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Болна Вида лежи]</big>''' }}</center> Болна Вида лежи, болна бога моли: „Умори ме, боже, лети у недељу; зими у суботу, {{стих|5}} дор су браћа дома у гору да иду, даске да дељају, сандук да ми праје: с двоја, троја врата. {{стих|10}} На једна ће моја мајка доодити, а на друга моје мило сине, на трећа ће врата моје другарице {{стих|15}} цвеће да доносе.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 89-90. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 4w3hw7krbq1dz4jsvs0fuyeatxepifj 0 51813 123472 113244 2022-08-20T12:17:46Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бежала бела Божана]</big>''' }}</center> Бежала бела Божана проз густу гору зелену. Бежала бога молила: „Удари, кишо, удари, опадни горо, опадни {{стих|5}} та моји трази заличи да ме Манојло не најде; три годин сам га лагала: почек ме, море Манојло док мајка даре начини, {{стих|10}} док лице румен добије.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 90. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] n801hnxqnjir6ksm9ubj64x4gn90ia1 0 51814 123473 113245 2022-08-20T12:19:33Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Бога моли младо нежењено]</big>''' }}</center> Бога моли младо нежењено: „Створ ме, боже, ситнога бисера, да ме беру убаве девојке, да ме нижу на свилу зелену, да ме носе под грло на воду {{стих|5}} да ја слушам што девојке вреве; свака мома од својега вреви, моја мома још за мене не зна.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 90. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 04u0t2dotqqjzlneg2c2n2puycde08q 0 51816 123474 113248 2022-08-20T12:23:24Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Возило се младо нежењено]</big>''' }}</center> Возило се младо нежењено у кочије низ нове чаршије. Ја какво је бог да га убије, вино му се проз грло црвије, беле руке проз танки рукави. {{стих|5}} Видела га лепота девојка, видела га и проклела га је: „Бог те уби, злато материно, што ми неси малко поголемко: ја би тебе у плетиво плела, {{стих|10}} ја би тебе у везиво везла, ја би тебе у оро играла, ја би тебе под јастук чувала среди ноћи ради разговора.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 91. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 8933kaikwm8qe5adf9y3oo43f4x1jzl 0 51817 123475 113249 2022-08-20T12:27:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Какво момче по бостана шета]</big>''' }}</center> Какво момче по бостана шета, по бостана по жута кафтана. Лице му је млада лубеничка, усне су му где јо семе стоји. Руке држи у свилни џепови {{стих|5}} повађује дуњке и јабучке, повађује, моме намигује: „Дођи, моме, ђале душо моја, да једемо дуњке и јабучке.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 91. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] svkjvj3155ras6s1ty2kdcf11x28wz7 0 51818 123476 113250 2022-08-20T12:29:46Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Алај бегу на равни дворови]</big>''' }}</center> Алај бегу на равни дворови тамо доле низ широко поље, тамо доле на високи чарди, задали се два тавна облака, задало се густо прамен-магле, {{стих|5}} у маглу су до троје кочије, у њи седи лале од бисера. Ја се суну лале да доватим: насмеја се, окрену се на мен, мен се чини да би за мен пошло, {{стих|10}} ал га нема две године дана, мајка не да или стража чува. Морам дидем у гору зелену, да покупим по гору ајдуци, да украдем лале од бисера. {{стих|15}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 91. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] q3l5nj5vgepwk2spjdckjhscwq79uph 0 51819 123478 113251 2022-08-20T14:14:06Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Оро игра Русићу у двори]</big>''' }}</center> Оро игра Русићу у двори, најнапред је ћерка Русећева; до њу игра подношљив Маринко, па јо гази ноге у папуци, па јо крши прсти у прстење. {{стих|5}} Она њему потијо говори: „Љуцки играј подношљив Маринко, не гази ми ноге у папуци, не крши ми прсти у прстење, мој те татко са чардака гледа, {{стих|10}} на мене си главу поврћује, а на тебе сабљу повађује, ако мане, глава ти отиде кано репа у водне градине.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 91-92. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 5glvtbzxgiibeac6fvhpbjhol510w0e 0 51820 123479 113252 2022-08-20T14:15:09Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Лудо младо мајке полудело]</big>''' }}</center> Лудо младо мајке полудело, мајка оди те му лека тражи. Оно мајке потијо говори: „Не иди, мајко, не тражи ми лека, за мен лека у село девојка. {{стих|5}} Плавка беше, ал ме мило беше, само ми ју други преотеше. Не ме жалба што ју преотеше, ал ме жалба што ме окумише!}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 92. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] dap9xs8enys5vcjc77agtrd2ibvm00y 0 51821 123480 113253 2022-08-20T14:16:31Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Млад Радивој друмом коња шета]</big>''' }}</center> Млад Радивој друмом коња шета, нема с кога да се разговара, коња води с њег се разговара: „Давор, коње, давор добро моје, где но бесмо синоћ на конака, {{стих|5}} лепа беше наша домаћица — још полепа њена мила ћерка; ја си појдо ништа јо не реко, сал јо реко: „убава девојко, све ти друшке на воду отоше.” {{стих|10}} Трже ведро отиде за воду, сретомо се у тесно сокаче, сокак тесан а ја неуљудан, превара се пољуби девојку; закачи се пула за бисера, {{стих|15}} бисер прсе по тесна сокака, а девојка у клетву удари, не смем више оком да је видим.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 92. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 6re8jpuiddthegl8jlawrxlaeyaazuw 0 51822 123481 113254 2022-08-20T14:19:05Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сву ноћ оди једно лудо младо]</big>''' }}</center> Сву ноћ оди једно лудо младо, свуноћ оди ништа не украде. За зла врага девојку украде, па ју метну иза себ на коња, па отиде у гору зелену; {{стих|5}} веза коња за храстову грану, а девојку за десницу руку, па си леже у сан да почине. Кад се дигло, ништа нигде нема; празна гора у глас запојала, {{стих|10}} коњ утекал — девојка одбегла. Он се нуди куде да се дене: ел да иде по добру девојку, ил да иде по вранога коња. Коњ ће некад на зоб да си дојде, {{стих|15}} а девојка никад ни у века. Па отиде у Нова Пазара, коња виде где се препродава, а девојку где се преудава.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 92-93. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 3cr2lliyggp5jejuhm7nqrx67tdzi8s 123482 123481 2022-08-20T14:21:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сву ноћ оди једно лудо младо]</big>''' }}</center> Сву ноћ оди једно лудо младо, свуноћ оди ништа не украде. За зла врага девојку украде, па ју метну иза себ на коња, па отиде у гору зелену; {{стих|5}} веза коња за храстову грану, а девојку за десницу руку, па си леже у сан да почине. Кад се дигло, ништа нигде нема; празна гора у глас запојала, {{стих|10}} коњ утекал — девојка одбегла. Он се чуди куде да се дене: ел да иде по добру девојку, ил да иде по вранога коња. Коњ ће некад на зоб да си дојде, {{стих|15}} а девојка никад ни у века. Па отиде у Нова Пазара, коња виде где се препродава, а девојку где се преудава.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 92-93. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] ohzwzbazb5rponeik7n60fof783dvgz 0 51823 123483 113255 2022-08-20T14:23:39Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јао, Јано, леле Јано]</big>''' }}</center> Јао, Јано, леле Јано, једну вечер вечерамо, мало пиле јеребиче; другу вечер вечерамо два голуба летушке, {{стих|5}} две кокошке перлушке, тречу вечер вечерамо белу пловку испод воде, а четврту, јао Јано, — ти утече за ајдука. {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 93. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] kywbuggc1oklrr1suwihz318lkmue04 0 51824 123484 113256 2022-08-20T14:26:53Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Сво је поље зечки прекасао]</big>''' }}</center> Сво је поље зечки прекасао и сву гору вучки прегазио, па нагази зелену ливаду. На ливаду бунар вода ладна, још навише три јеле зелене, {{стих|5}} испод јеле девојка заспала. Сам се чуди младо нежењено, сам се чуди што да јо работи; да ју буди, биће га срамота, да ју љуби од бога греота, {{стих|10}} па ишчупа стручак јагличице, удари ју по бела образа, она рипи као да не спава. „Ој, девојко, дај ми чашу воде да одморим и коња и себе, {{стих|15}} млого сам си коња сасипао." „Седи доле, вуци ти га тргли, оком ћу те воде напојити, тугом ћу те својом наранити.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 93. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] f3z37u6ornealanlwn57psdhk1lris3 0 51825 123485 113257 2022-08-20T14:29:15Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[На бунар Мара воду вадила]</big>''' }}</center> На бунар Мара воду вадила, воду вадила, бога молила, „Дај ми, боже, јунака Марка, да ме младу одмени, на дом да ме одведе; {{стих|5}} њега да љубим, руво да белим, стару мајку да му одменим.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 93. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] oz5emmsq04volj4w80k1c2j60xza3b4 0 51826 123486 113258 2022-08-20T14:31:26Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Море Миљо, миљанице]</big>''' }}</center> Море Миљо, миљанице, прекоморска љубичице; преко мора пренешена, у градину засађена. У градину струк босиљак {{стих|5}} и ја мину и ја кину, и Никола млад терзија и он мину и он кину.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 94. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] ndym6xnkscpzgbkw5twbi6z2sgmaplc 0 51827 123487 113259 2022-08-20T14:33:17Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Мори Бино, млада подунавке]</big>''' }}</center> Мори Бино, млада подунавке, накажи се на Дунав на воду. Ја да дојдем воду да заватим, ега би се, Бино, загрлили, ега би се Бино, пољубили. {{стих|5}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТА ВУЈИЋ из Плужине, стара 67 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 94. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] jw7ibrkwtwhe6pb8w2ilef3fys87rwi 0 51830 123488 113265 2022-08-20T14:41:19Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Жела је девојка]</big>''' }}</center> Жела је девојка, на вр дела код крушку. Где је жела туј заспала: црна коса златно класје. Отуд иде момче, {{стих|5}} па буди девојче: „Диг се бре, девојче, да се наджињемо. Који кога наджње, стадо да му узне.” {{стих|10}} Девојче је ђавол, на воду га праћа: јужа скраћувало, руковеди крало, снопје везувало, {{стих|15}} па га је наджело, стадо му узело, пак се покајало. Што ће мене стадо, где да га напасем? {{стих|20}} где да га напојим? где да га ладујем?” Момче га учило: „Твоја руса коса, трава детелина, {{стих|25}} твоје црне очи — два бистра извора, твоја кршна снага дрво јаворово: туј да га напасеш, {{стих|30}} туј да га ладујеш.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: МАРИЈА СТОЈАДИНОВИЋ, из Галибабинца, стара 65 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 94-95. [[Категорија:Жетелачке песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] a5f7oxcbmxvmc8spnenphbky8y0m3q2 0 51831 123489 113267 2022-08-20T14:45:50Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Лаза седи код нова дућана]</big>''' }}</center> Лаза седи код нова дућана, па уриза перо пауново. Пореза се по десницу руку. Никој не сме Лазу да упита, упита га сестрица Јелица: {{стих|5}} „Брале, Лазо, јел те боли рука?” „Сестро мила, не боли ме рука нел ме боли срце за девојку.” Брале, Лазо, за коју девојку?” „Сестро мила, за нашу комшику.” {{стих|10}} „Брале, Лазо, она ни кумица.” „Сестро мила, она кумство не зна: ја ти синоћ од орање идем па јо реко: „Добро вече, кумо." Она рече: „Дојди вечер, куме.” {{стих|15}} Ја јој реко: „Вода те однела.” Она рече: „До теб ме донела.” Ја јо реко: „Змија те изела.” Она рече: „С твоји ситни зуби.” Затој сам си прсти посекао, {{стих|20}} све си мислим куде да ју видим.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТИНА ВЕЛИЧКОВИЋ, рођена у Радмировцу, неписмена и стара преко 70 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 95. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] f01e4z61wngzt6uo3vhnt2f4tujiqg2 0 51832 123490 113268 2022-08-20T14:53:03Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Знаш ли драги кад смо се волели]</big>''' }}</center> Знаш ли драги кад смо се волели, видимо се и дочекамо се; руке шириш да се загрлимо, уста медиш да се пољубимо. А сад смо се јако омрзнули; {{стих|5}} видемо се — не дочекамо се, очи жмуриш да се не гледамо, руке свијаш да се не грлимо, уста кријеш да се не љубимо. Знаш ли, драги, како си се клео {{стих|10}} на сред села под бреста зелена: „Другу нећу, за тебе умрећу.” А сада си веру протурио, мртвога те претурила мајка од Гмитрова до Петрова дана {{стих|15}} и опет се с душом не растао док на моје груди не заспао.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: КРИСТИНА ВЕЛИЧКОВИЋ, рођена у Радмировцу, неписмена и стара преко 70 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 95-96. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 80xwzaitinxoct1p6jf7x8i1j2wz222 0 51836 123491 113274 2022-08-20T15:18:46Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Текла вода дибина]</big>''' }}</center> Текла вода дибина, носи момка ширина, на руку му златан прстен, а на главу зелен венац. Отуд иду три девојке, {{стих|5}} три девојке, три сестрице; најстарија узе венац, помлађеја узе прстен, а најмлађа узе момка. Најмлађа им говорила: {{стих|10}} „Мори сестре постаресте, постаресте, полудесте, па кад дојде лепо лето, венац ће се сперушити, а кад доћу пољски посли, {{стих|15}} прстен ће се саломити, ја ћу с момка жива бити.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: РАДМИЛА ВИДЕНОВИЋ из Галибабинца, стара 57 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 96-97. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 8g0cg0r97jrwcr5vl74tta2w2j0fdby 0 51837 123492 113275 2022-08-20T15:21:49Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Голуб ми воду пије]</big>''' }}</center> Голуб ми воду пије, голубица воду мути. Ишкала ју голубова мајка: „Иш одатле голубице, не мути ми бистру воду, {{стих|5}} нек ми голуб воду пије, јутрос ми је с путе дошал, а навечер јопет иде.}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: РАДМИЛА ВИДЕНОВИЋ из Галибабинца, стара 57 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 97. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] jk7bixm93ff6l0iw69gabo6qigizznp 0 51838 123493 113276 2022-08-20T15:26:42Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Иван љуби по Босну девојке]</big>''' }}</center> Иван љуби по Босну девојке, и по Босну и около Босну; по Топлице младе удовице, по Крајине гиздаве невесте. Лак полако, до цара се чуло, {{стих|5}} цар позива Ивана јунака: „Ти, Иване, ти девојке љубиш, по Топлице младе удовеце, по Крајине гиздаве невсте.” „И ти би се, царе, преварио {{стих|10}} ем што си се девет пут женио; воду носе проз моји дворови, цвеће беру по моје градине, мећају га на моју постељу.”}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: РАДМИЛА ВИДЕНОВИЋ из Галибабинца, стара 57 година. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 97. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] 596y3vuamwkktuwkqqiojy33knysci5 0 51839 123494 113278 2022-08-20T15:30:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ђавол момче, ђавол оди]</big>''' }}</center> Ђавол момче, ђавол оди још пођавол мому мами: кад ју сретне не говори, кад замине он наруча: „Дојди, дојди, мала момо, {{стих|5}} саградил сам висок чардак, насадил сам зелен здравац, усред здравца мали извор, усред извор птица стоји, воду пије, крило маше... {{стих|10}}}} === Певач, место записа и напомена === Песму је казивала или певала: ЈЕВРЕМКА МИЛИВОЈЕВИЋ из Давидовца, стара 85 година, неписмена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 97. [[Категорија:Љубавне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Градина - Ниш]] h94175a7ob2aaeuqhfj597wy9fy84ik 0 53352 123503 123043 2022-08-21T07:05:45Z Bokini 2804 /* Напомена */ wikitext text/x-wiki То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 71-73. === То донесе сунце у пазухе === * [[Виле моме три смиљева венца]] * [[Пошла је тија низ Дунав]] * [[На збор, на збор, мало и велико]] * [[Шта то грми озгор низа село]] * [[Пуче пушка озгор низа село]] * [[Ти, старојко, што за рано идеш, е — што]] * [[Јелен бега, старојко, уз брега]] * [[Сестра брату чашу наздравује]] * [[Веруј ми, веруј, девојко]] * [[Бре, не дај, не дај, драганче]] * [[Ливер си брале за руку води]] * [[Седи думић пред нове пивнице]] * [[Маглица се по дел повијаше]] * [[Сву ноћ крадох, мале]] * [[Ви, орлови, високо летите]] * [[Виј се, повиј се, девојко]] * [[Туј снашица свекрву полева]] * [[Ступај, ступај, девојко]] * [[Домаћине, што двори не градиш]] * [[Што су лепи два цвета планински]] === Свадбене песме из Кожеља === * [[Кићена совра, ређена]] * [[Ти, старојко, грано страторова]] * [[Виле моме драгу зелен венац]] * [[Завану се Иванова мајка]] * [[Оре’ се листом развија]] * [[Мили куме, мило, рајцко цвејке]] * [[Кво ми цвили низ гору зелену]] * [[Чувала Миља славеја (Двори самотворни)|Чувала Миља славеја]] === Напомена === '''То донесе сунце у пазухе''' Ове су песме забележене у селима Добрујевцу и Јабланици. Певају их девојке или жене које се у народу зову певице. Још их знају само старије или средовечне жене. Обичај је да свадбе трају по више дана. Том приликом се врше разни обреди уз певање. Песме су лирске, у десетерцима, осмерцима и шестерцима. Обилују лепим епитетима, метафорама, алегоријама, анафорама и разним другим изражајним средствима народног певања. Припреме, односно обреди, почињу се изводити још у петак, а трају у суботу и недељу. Песме забележио и коментаре написао Радомир Матић. '''Свадбене песме из Кожеља''' Записао ЉУБИША РАЈКОВИЋ 1959. г. од Мице Бранковић из Кожеља, старе 67 година. Не пева. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] elyt451phkvcuwuym0dormkq43z4qha 0 53353 123502 116894 2022-08-21T07:03:18Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Виле моме три смиљева венца]</big>''' }}</center> Виле моме три смиљева венца: Први венац од белог босиљка. Други венац од жутога смиља, Трећи венац од големог цвећа. Виј се, венче, драгом се довијај! {{стих|5}} Ти ћеш ићи драгом на далеко, На далеко драгом по девојку. Добрим коњем драгом за два дана, Лошим коњем драгом за четири. Јој, убава, убава девојко! {{стих|10}}}} === Напомена === У петак се у зору плете „вије“, венац код момкове куће за младу. Тај се венац даје младој уз венчану хаљину. Плетење венца од цвећа певице (њих две или четири) оглашавају певањем ове песме. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 71. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Сватовске песме]] bu76avd0y11euqx9xnqi77kgwec7c8r 0 54855 123501 123392 2022-08-21T06:27:10Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Озгор се чуше црни Татари]</big>''' }}</center> Озгор се чуше црни Татари, озгор се чуше, оздол дојдоше, најодзад иде младо Татарче, најодзад иде, три коња води, три коња води, три роба носи, {{стих|5}} сви су три роба из једну кућу: једно Калина, друго Малина, а трећото је мила снашица, па им говори мила снашица: „Не вич’, Калино, не плач’ Малино, {{стих|10}} твоја је кућа где год отидеш, твоја је мајка где год отидеш."}} === Певач, место записа и напомена === Од Мице Бранковић из Кожеља, рођ. 1894. године. Песму чула од Станице Лекине зв. Рошка. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85. [[Категорија:Седелачке песме‎]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] swkpvwbzn9q801d0r4p3t97izhow5im