Шаблон:Братски пројекти

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.25</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Шаблон:Братски пројекти</title>
    <ns>10</ns>
    <id>1831</id>
    <revision>
      <id>123594</id>
      <parentid>73988</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T02:52:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Minorax</username>
        <id>14986</id>
      </contributor>
      <comment>vva</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1084" xml:space="preserve">&lt;div class=&quot;plainlinks&quot; style=&quot;text-align:center&quot;&gt;
{| border=&quot;0&quot;; width=100% style=background:transparent
|[[Слика:Wiktionary-logo-en.svg|35п|Вики речник]]
|[[Слика:Wikibooks-logo.svg|35п|Вики књиге]]
|[[Слика:Wikiquote-logo.svg|35п|Вики цитат]]
|[[Слика:Wikipedia-logo.png|35п|Вики педија]]
|[[Слика:Wikispecies-logo.svg|35п|Вики врсте]]
|[[Слика:Wikinews-logo.svg|35п|Вики новости]]
|[[Слика:Commons-logo.svg|35п|Вики остава]]
|[[Слика:Wikimedia-logo.svg|35п|Мета вики]]
|-&lt;center&gt;
|[[wikt:|'''Викиречник''']]
|[[b:|'''Викикњиге''']]
|[[q:|'''Викицитат''']]
|[[w:|'''Википедија''']]
|[[Wikispecies:Главна страна|'''Викиврсте''']]
|[[n:|'''Викиновости''']]
|[[commons:Главна страна|'''Вики остава''']]
|[[m:Главна страна|'''Метавики''']]
|}
&lt;/center&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>n1zv070exmajg6pj8posqvql654jhkt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ромео и Јулија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>15898</id>
    <revision>
      <id>123546</id>
      <parentid>122616</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T16:53:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PeTRa</username>
        <id>5006</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80291" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

==ЛИКОВИ==

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ДРУГИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''&lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
:Сад стара чежња на постељи мре,
:нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
:крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
:обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
:она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
:да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
:залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
:да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.
:Опрости, и лаком заносу не придај
:предају што ти тамна откри ноћ.

'''РОМЕО''' 
:Кунем се, госпо, блаженим месецом
:што сребром краси све круне дрвећа...

'''ЈУЛИЈА''' 
:О, не куни се несталним месецом
:што месечно мења свој округли лик,
:да и твоја љубав не постане таква.

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>mw81gn4pg54qj200udbgwgg4ocjrl48</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123547</id>
      <parentid>123546</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T16:55:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PeTRa</username>
        <id>5006</id>
      </contributor>
      <comment>/* ПРОЛОГ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80298" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

==ЛИКОВИ==

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
:лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
:те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
:родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
:само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
:коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
:у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
:да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ДРУГИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''&lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
:Сад стара чежња на постељи мре,
::нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
::крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
::обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
::она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
::да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
::залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
::да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.
:Опрости, и лаком заносу не придај
:предају што ти тамна откри ноћ.

'''РОМЕО''' 
:Кунем се, госпо, блаженим месецом
:што сребром краси све круне дрвећа...

'''ЈУЛИЈА''' 
:О, не куни се несталним месецом
:што месечно мења свој округли лик,
:да и твоја љубав не постане таква.

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>2ji4696tognfxb7tcxn1s3ppwbdsu0j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123548</id>
      <parentid>123547</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T16:56:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PeTRa</username>
        <id>5006</id>
      </contributor>
      <comment>/* ПРОЛОГ */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80305" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов   = Ромео и Јулија
| аутор    = Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа  = [[Ромео и Јулија/Пролог|Пролог]]
| година   = 1597
| белешке  = '''Ромео и Јулија''' (енгл. Romeo and Juliet ), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета (итал. ), једна је од трагедија енглеског писца Виљема Шекспира. То је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?}}

==ЛИКОВИ==

*Владарска лоза Вероне
**'''Кнез Ескало''' је владар Вероне
**'''Гроф Парис''' је кнежев рођак који жели да се ожени Јулијом
**'''Меркуцио''' је такође кнежев рођак и Ромеов пријатељ

*Породица Капулет 
**'''Капулет''' је старешина породице Капулет
**'''Грофица Капулет''' је матријарх породице Капулет
**'''Јулија''' је ћерка Капулета и главни женски лик
**'''Тибалт''' је нећак госпође Капулет и Јулијин рођак
**'''Дадиља''' је Јулијина помоћница и служавка
**'''Розалина''' је Капулетова нећака и с почетка Ромеова љубав
**'''Петар''', '''Самсон''' и '''Грегорио''' су слуге Капулета

*Породица Монтаги
**'''Монтаги''' је старешина породице Монтаги
**'''Грофица Монтаги''' је матријарх породице Монтаги
**'''Ромео''' је Монтагијев син и главни мушки лик
**'''Бенволио''' је Ромеов рођак и најбољи пријатељ
**'''Аврам''' и '''Валтазар''' су слуге Монтагијеве

*Остали
**'''Отац Лаврентије''' је редовник фрањевачког реда
**'''Отац Јован''' носи Ромеу писмо од Лаврентија
**'''Апотекар''' продаје отров Ромеу
**'''Хор''' пева прологе првог и другог чина

== ПРВИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''
:Две куће истог угледа у тој
::лепој Верони, где се радња збива,
:из древне мржње почињу нов бој,
::те грађанска рука грађанску крв лива.

:Несрећне утробе тих непријатеља
::родише кобно заљубљених двоје,
:који сахранише мржњу родитеља
::само преко болне, тужне смрти своје.

:Страшни ток ове љубави што гине,
::коју гнев њихових родитеља прати,
:што се најзад гаси смрћу деце њине,
::у двочасовној игри ћемо дати.

:Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
::да ће грешке драме поправити глума. 

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Трг.'''''

::''(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и''
::''штитовима.)''

'''САМСОН'''
:Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

'''САМСОН'''
:Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

'''ГРЕГОРИО'''
:Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

'''САМСОН'''
:Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али те није лако покренути у борбу.

'''САМСОН'''
:Покренуће ме какав Монтагијев пас.

'''ГРЕГОРИО'''
:Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар 
:значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може 
:значити да бежиш.

'''САМСОН'''
:Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
:да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

'''САМСОН'''
:Тако је; и зато се жене, као слабије,&lt;ref&gt;Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)&lt;/ref&gt; увек притиска- 
:ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати 
:зида, а његове девојке притискивати уза зид.

'''ГРЕГОРИО'''
:Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
:хових људи.&lt;ref&gt;Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.&lt;/ref&gt;

'''САМСОН'''
:Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
:дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

'''ГРЕГОРИО'''
:Опљачкати девојке?

'''САМСОН'''
:Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће 
:благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

'''ГРЕГОРИО'''
:Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

'''САМСОН'''
:Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а 
:зна се да сам ја приличан комад меса.

'''ГРЕГОРИО'''
:Добро је што ниси риба&lt;ref&gt;Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си
женско био би непривлачан.&lt;/ref&gt;, а да си то, био би сув и не- 
:укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон- 
:тагијеве куће.

::''(Долазе Аврам и Валтазар.)''

'''САМСОН'''
:Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
:штити леђа.

'''ГРЕГОРИО'''
:Како! Окренућеш леђа и побећи?

'''САМСОН'''
:Не бој се за мене.

'''ГРЕГОРИО'''
:Доиста нећу; али се бојим због себе.

'''САМСОН'''
:Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
:они почну.

'''ГРЕГОРИО'''
:Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
:како им је воља.

'''САМСОН'''
:Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
:ако отрпе, бити срамота за њих.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН'''
:Ја заиста показујем шипак, господине.

'''АВРАМ'''
:Показујете ли ви нама шипак, господине?

'''САМСОН''' ''(тихо Грегорију)''
:Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Не.

'''САМСОН'''
:Не, господине, ја не показујем шипак вама, господи-
:не; али ја показујем ншпак, господине.

'''ГРЕГОРИО'''
:Тражите ли ви свађу, господине?

'''АВРАМ'''
:Свађу, господине! Не, господине.

'''САМСОН'''
:Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
:жим исто тако доброг господара као и ви.

'''АВРАМ'''
:Али не бољег.

'''САМСОН'''
:Па, господине. 

::''(Долази Бенволио.)''

'''ГРЕГОРИО''' ''(тихо Самсону)''
:Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

'''САМСОН'''
:Да, бољега, господине.

'''АВРАМ'''
:Лажете!

'''САМСОН'''
:Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
:онај свој ударац.

::''(Боре се.)''

'''БЕНВОЛИО''' ''(удара по њиховим мачевима)''
:Раздвојите се будале! 

::''(Прилази Тибалт.)''

'''ТИБАЛТ'''
:Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
:Окрени це. Бенволио, види
:своју смрт.

'''БЕНВОЛИО'''
:Ја само одржавам мир.
:Врати мач, или га употреби сад
:да заједио ове људе развадимо.

'''ТИБАЛТ'''
:Замахујеш мачем, а причаш о миру! 
:Мрзим ту реч као што мрзим пакао, 
:Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

::''(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;''
::''умешају се у окршај: затим три-четири грађана.''
::''са тојагама и копљима, и један официр.)''

'''ОФИЦИР'''
:Буџе, копља, убојне секире!
:Ударајте! Удрите по њима
:Доле Капулети, доле Монтагији!

::''(Долази стари Капулет, у собном огртачу.''
::''и грофица Капулет.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
:Хеј!

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

'''КАПУЛЕТ''' 
:Мач, кажем! Монтаги стари витла мачем и пркоси ми. 

::''(Долази стари Монтаги и грофица Монтаги.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ниткове Капулете! 
:Што ме држиш? Пусти ме да идем. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Ни корака даље; тражиш ђавола. 

::''(Долази кнез Ескалус са пратњом.)'' 

'''КНЕЗ''' 
:Бунтовни поданици, душмани нашег мира, 
:што суседском крвљу челик скрнавите! 
:‐ Зар неће да чују! Хеј! људи, зверови, 
:што гасите ватру кобног беса свог 
:црвеним извором из сопствених вена, 
:стављам вас на муке ако не баците 
:из крвавих руку то оружје зло. 
:Сад пресуду чујте гневног кнеза свог. 
:Три окршаја грађанска, зачета 
:твојим увредама, стари Капулете, 
:и твојим, Монтаги, три пута су већ 
:нарушавала мир наших улица 
:и нагнала старе грађане веронске 
:да одбаце своје красно достојанство 
:и, заведени вашом злобном мржњом, 
:да старим рукама витлају са старим 
:мачевима што је рђа попала. 
:Ако јој једанпут покварите ред 
:улицама нашим, ви ћете платити 
:животом својим нарушени мир. 
:Разиђите се, а ти, Капулете, 
:пођи са мном; ти, Монтаги, дођи 
:по подне у Стари град,&lt;ref&gt;Стари град је мала тврђава у близини Вероне.&lt;/ref&gt; седиште нашег 
:суда, да сазнаш даљу нам одлуку. 
:Још једном, под претњом смрћу, одлазите. 

::''(Одлазе сви сем Монтагија, грофице Монтаги и Бенволија.)'' 

'''МОНТАГИ''' 
:Ко опет заметну стару кавгу ту? 
:Реци ми, синовче, јеси л' био ту 
:кад је то почело? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овде су се слуге 
:ваше и вашег противника тукле 
:кад стигох, те тргох мач да их раздвојим. 
:Тог тренутка дође плаховити Тибалт 
:са голим мачем, па ми засу уши, 
:изазивањима, и завитла њим 
:изнад главе, секућ ваздух, што му тад, 
:неповређен тиме, презриво зазвижда. 
:Док смо се борили, све је више њих 
:прилазило у бој обема странама; 
:ал' тад кнез стиже и раздвоји нас. 

'''ГРОФИЦА МОНТАГИ''' 
:Виде ли Ромеа? Врло ми је мило 
:што њега у тој гужви није било. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На један час, госпо, пре но свето сунце 
:извири кроз златни прозор истока, 
:немирни дух ме изагна у шетњу 
:пољем, и тамо, у гају јаворовом, 
:на западној страни града, видех вашег 
:сина у раној шетњи. Псфох њему; 
:али ме он спази, замаче у честар; 
:а ја, мерећи жељу његову 
:сопственом жељом да останем сам 
:на неком месту где никога нема, 
:јер и сетном себи био сам сувишан,&lt;ref&gt;Ово је reductio ad absurdum младићке склоности - 
која је у оно време била у моди - да се одаје сети, тј. меланхолији, тражећи самоћу.&lt;/ref&gt; 
:пођох својим путем. али не за њим. 
:И тако се радо уклоних од оног 
:који је радо побего од мене. 

'''МОНТАГИ''' 
:Често је јутром виђан како тамо 
:сузама росу зоре повећава, 
:додајући својим уздасима 
:облацима нове облаке. Ал' чим би 
:сунце што све ведри почело да склања 
:завесе тамне с одра Ауроре,&lt;ref&gt;Аурора је римска богиња зоре.&lt;/ref&gt; 
:тужни син ми бежи од светлости кући, 
:закључава се сам у својој соби, 
:затвара прозорске капке и претвара 
:лепу светлост дана у вештачку ноћ. 
:Црн и кобан биће исход ове сете, 
:ако јој здрав савет узрок не омете. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Племенити стриче, знаш ли узрок тај? 

'''МОНТАГИ''' 
:Нити знам нит' могу од њега да дознам. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Јеси ли га икад искушаво ти? 

'''МОНТАГИ''' 
:И ја и многи моји пријатељи. 
:Ал' он је једини саветник свог срца, 
:и, колико је то добро, ја не знам. 
:Сасвим је тајанствен, закопчан; за свако 
:испитивање и свако откриће 
:неприступачан као пупољак 
:нагрижен црвом пре но што је своје 
:мирисно лишће ширио ваздуху, 
:и лепоту своју посветио сунцу. 
:Да ми је да дознам откуд туга та, 
:како бих је радо излечио ја. 

::''(Долази Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ево га. Молим вас уклонте се сада, 
:а ја ћу дознати узрок тога јада. 

'''МОНТАГИ''' 
:Срећан ти останак, да би једном доспо 
:до истине праве. Хајдемо сад, госпо. 

::''(Монтаги и његова жена одлазе.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Доброј'тро, рођаче. 

'''РОМЕО''' 
:Је л' дан тако млад? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Тек изби девет. 

'''РОМЕО''' 
:Часе дужи јад. 
:Да л' то мој отац оде тако брзо? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Да. А какав јад то дужи часове 
:Ромеу? 

'''РОМЕО''' 
:Немам то што их скраћује. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:У љубави си? 

'''РОМЕО''' 
:Ван‐ 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ван љубави? 

'''РОМЕО''' 
:Ван милости сам оне коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Вај, што је љубав, мада нежна вида, 
:тиранска и груба кад је окусимо? 

'''РОМЕО''' 
:Вај, зашто љубав, мада слепа лута, 
:у наша срца увек нађе пута! 
:Где ћемо ручати? ‐ Какав је то бој 
:био овде? Али ћути, знам већ све. 
:То је дело мржње, а љубави више. 
:О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо 
:прожета љубављу! О, све што си прво 
:из ничега створено! О, сетно лакоумље, 
:лакрдијо тужна, безлични хаосе 
:на изглед лепих облика! Оловно 
:перо, блистави диме, хладна ватро, 
:болесно здравље, стално будни сне, 
:и све што није али ипак јесте.&lt;ref&gt;Овакве антитезе, кад се говорило о љубави, 
биле су у моди онога доба. Ромео је само површно заљубљен у Розалину и зато
говори овако. Он говори сасвим друкчије кад се заљуби у Јулију.&lt;/ref&gt; 
:Па и ја осећам љубави у себи, 
:мада тим на љубав наишао не би'.&lt;ref&gt;Заљубљен сам, али ми на љубав није 
одговорено љубљвљу.&lt;/ref&gt; 
:Смејеш ли се? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:плакао. 
:Не, рођаче, пре бих 

'''РОМЕО''' 
:Добро срце моје, зашто? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Због потиштености доброг срца твог. 

'''РОМЕО''' 
:И то је злочин љубави. Због мог 
:јада у грудима осећам бол лош, 
:а ти га том тугом увећаваш још; 
:љубав коју имаш према мени сад 
:чини да је већи мој превелик јад. 
:Љубав је дим створен паром уздисаја; 
:али, подстакнута,&lt;ref&gt;Кад се на љубав одговори љубављу.&lt;/ref&gt; она има сјаја 
:ватре у очима заљубљених; али 
:уцвељена кад је, то су суза вали. 
:И још? Умна лудост, сласти које значе 
:живот, смртоносну жуч. Збогом, рођаче. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Полако, и ја ћу поћи куда и ти. 
:Ако ме оставиш, увређен ћу бити. 

'''РОМЕО''' 
:Ех, ја сам изгубљен, нисам овде ја 
:Ромео, он је негде ко то зна! 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Реци ми право коју волиш. 

'''РОМЕО''' 
:Што, 
:зар да ти морам пројецати то? 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Не, али реци збиљски ко је она? 

'''РОМЕО''' 
:Тражи збиљски да ти пише завештање 
:болесник, па му погоршаваш стање. 
:Ал' збиљски, рсфаче, волим једну жену. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Погодио сам да си ти заљубљен. 

'''РОМЕО''' 
:Добар си стрелац! А лепа је она 
:коју волим. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Лепа мета се, рођаче, 
:погоди најбрже. 

'''РОМЕО''' 
:Погодио ниси. 
:Аморове&lt;ref&gt;Амор је бог љубави.&lt;/ref&gt; стреле не могу да ране 
:ону која има сву памет Дијане,&lt;ref&gt;Дијана је богиња чедности.&lt;/ref&gt; 
:и наоружана непробојним штитом 
:чедности. живи нерањена тим 
:слабим, дечјим луком.&lt;ref&gt;Дечји лук је лук Амора који је увек представљен у облику детета.&lt;/ref&gt; Она не подлеже 
:опсади љубавних речи, нит' допушта 
:сусрет с насртљивим оком, нит' разгрће 
:недра злату што и светице заведе. 
:Богата лепотом, она је сирота, 
:јер ће с њом умрети и њена лепота. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:То значи на вечну чедност се зарекла. 

'''РОМЕО''' 
:Да, и штедећи је, траћи што је стекла. 
:Због строгости њене када тако ради 
:лепота ће њена умрети од глади, 
:на потомство неће бити пренесена. 
:Лепа је то, мудра, мудро лепа жена. 
:Да блаженство стече, у очај ме баца; 
:неће љубав, ја сам лик живог мртваца. 
:Због завета тог, кад већ морам рећи. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Чуј ме, заборави да мислиш на њу. 

'''РОМЕО''' 
:Научи ме да заборавим мислити. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па дај слободе својим очима; 
:посматрај друге лепоте. 

'''РОМЕО''' 
:Тако бих 
:још више ценио красоту њену ову. 
:Срећне маске што љубе лик лепих 
:дама, црнином својом више још 
:на белину што крију подсећају. 
:&quot;Ослепљени никад не заборавља 
:драгоцено благо изгубљеног вида. 
:Покажи ми даму лепу неизмерно?&quot; 
:па ће ме њена лепота подсећати 
:на ону која лепотом надмаша 
:и ту лепотицу. Збогом остај сад; 
:забораву се научити нећу. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Научићеш, ил' ти ко дужник умрећу. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Улица.''''' 

::''(Долазе Капулет, Парис и слуга.)''
 
'''КАПУЛЕТ''' 
:Али Монтаги је под истом обавезом 
:и под претњом исте казне ко и ја; 
:а сматрам да за старце као ми 
:није тако тешко да одрже мир. 

'''ПАРИС''' 
:Обојица сте часни и угледни; 
:штета што сте дуго живели у кавзи. 
:Али сад, мој грофе, шта мислите ви 
:о мојој просидби? 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Оно што сам реко: 
:Моја кћи је туђа још за свет, још није 
:напунила четрнаест година. 
:Нека још два лета у поносу свену 
:док видимо да је сазрела за жену. 

'''ПАРИС''' 
:И млађе од ње већ су срећне мајке. 

'''КАПУЛЕТ''' 
:Прерано удате прерано су старе. 
:Земља ми прогута моје наде све 
:сем ње, која ми је последње потомче. 
:Али јој приђите, Парисе, па нека 
:заволи вас; моја воља ће да чека 
:на оно само што је драго њој; 
:њен избор ће бити и благослов мој. 
:Вечерас дајем давнашње весеље 
:и гозбу за своје миле пријатеље, 
:па дођите да им увећате број; 
:од оних најдражих бићете гост мој. 
:У мом скромном дому видећете звезде 
:лепше од небеских светиљки да језде. 
:Сласт коју бујни младићи осете 
:кад гиздави април нагази на пете 
:хроме зиме, и ви имаћете тамо, 
:окружени женским пупољцима само. 
:Чујте све, видите, заволите ви 
:од њих многих, где ће бити ми и кћи, 
:најзаслужнију што ће за вас бити 
:и једина. Хајте са мном. 

::''(Слузи.)'' 

:А сад и ти, 
:момче, по лепој Верони свуд зађи 
:па сваког што је забележен нађи, 
:и реци свима још у списку том 
:да су добродошли у мој дом. 

::''(Капулет и Парис одлазе.)''
 
'''СЛУГА''' ''(окреће цедуљу)'' 
:Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је 
:да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са 
:својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са 
:својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су 
:имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐ 
:на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час! 

::''(Улазе Бенволио и Ромео.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Па, човече, један пламен други гута, 
:један бол се само другим болом спута; 
:ако те вртење у круг онесвести, 
:обратно се врти, да дођеш до свести. 
:Спас од једног други јад нам наговести; 
:око неком другом болешћу зарази, 
:па отрова старог ишчезнуће трази. 

'''РОМЕО''' 
:Боквичин је лист изврстан за то. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:За шта, молим те? 

'''РОМЕО''' 
:За сломљену гњат. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео, јеси ли ти луд? 

'''РОМЕО''' 
:Нисам луд, 
:али сам везан чвршће од лудака, 
:у тамницу стрпан, затворен без хране, 
:шибан и мучен.&lt;ref&gt;Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео
буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.&lt;/ref&gt; ‐ Добро вече, момче. 

'''СЛУГА''' 
:Добро вече. Молим, господине, знате л' 
:читати? 

'''РОМЕО''' 
:Да, свој удес у свом јаду. 

'''СЛУГА''' 
:Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас, 
:можете ли прочитати све што видите? 

'''РОМЕО''' 
:Могу, ако знам слова и језик. 

'''СЛУГА''' 
:Поштено сте рекли; збогом да сте. 

::''(Окрене се да пође.)'' 

'''РОМЕО''' 
:Чекај, момче, умем да читам. 

::''(Чита.)''
 
:„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐ 
:селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐ 
:ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐ 
:цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова 
:жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐ 
:њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐ 
:лена.&quot; Лепа дружина. Куда је позвана? 

'''СЛУГА''' 
:Горе. 

'''РОМЕО''' 
:Где? 

'''СЛУГА''' 
:На вечеру у нашој кући. 

'''РОМЕО''' 
:У чијој кући? 

'''СЛУГА''' 
:Мога господара. 

'''РОМЕО''' 
:Заиста то је требало прво да те питам. 

'''СЛУГА''' 
:Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики, 
:богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐ 
:лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело. 

::''(Оде.)'' 

'''БЕНВОЛИО''' 
:На Капулетовој старој гозби тој 
:са обожаваним лепотицама свим 
:из Вероне вечераће она 
:коју ти волиш, лепа Розалина. 
:Иди тамо, и непристрасна ока 
:сравни њено лице са лицима другим 
:на која ти будем указао ја, 
:и видећеш да ти, кад заједно стану, 
:лабудица твоја наличи на врану. 

'''РОМЕО''' 
:Кад побожна вера мог вида изрече 
:ту лаж, нек ми ватра од суза испече 
:очи, те сјајне кривоверке праве, 
:које сузе нису могле да удаве. 
:Лепше од моје драге? Свевидеће 
:сунце никад равне њој видети неће. 

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ех, изгледала ти лепа кад у том 
:часу ни једне није било с њом, 
:па си с оба ока њом мерио њу. 
:Ал, на тим кристалним теразијама ту 
:измери драгу с другом што ти ја 
:покажем како на тој гозби сја, 
:па ће та што ти је сад тако ванредна 
:бити лепушкаста девојчица једна. 

'''РОМЕО''' 
:Ићи ћу, али не ради те оцене, 
:већ да чар драге усхићава мене. 

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
:'''''Верона. Одаја у Капулетовом дому.'''''

::''(Улазе грофица Капулет и дадиља.)''

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дадиљо, где ми је кћи? Позови је.

'''ДАДИЉА'''
:Девичанства ми од дванајст година,
:рекох јој да дође. Хеј, јагње! Бубамаро!
:Побогу, где је та дева? Јулија!

::''(Улази Јулија.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Шта је? Ко зове?

'''ДАДИЉА'''
:Твоја мајка.

'''ЈУЛИЈА'''
:Мајко,
:ево ме; шта хоћеш?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Ево шта. Дадиљо,
:изиђи за часак, морамо насамо
:да говоримо. Дадиљо, врати се,
:предомислих се, чућеш и ти наш
:разговор. Ти знаш да ми је кћи већ
:лепо стасала.

'''ДАДИЉА'''
:Знам јој године у сат.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Још нема четрнајст.

'''ДАДИЉА'''
:Ја ћу се кладити
:у мојих четрнаест зуба - мада имам,
:на моју жалост, само четири -
:да нема још четрнаест. Кол’ко је
:до Ивањдана?

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Дан ил’ два више од две недеље.

'''ДАДИЉА'''
:Па, више ил’ мање; од свих дана баш
:уочи самог Ивањдана пуни
:четрнаесту. Сузана и она
:- бог да прости све хришћанске душе -
:беху вршњаке; али Сузану ми
:узе бог; била је предобра за мене;
:али, ко што рекох, уочи Ивањдана
:напуниће она четрнаест,
:памтим добро. Сад је једанајст година
:од земљотреса, кад сам је одбила
:од сисе - нећу заборавити то -
:баш оног дана од свих у години.
:Сису сам пеленом била намазала
:и села на сунце под голубарником.
:Господар и ви сте били у Мантови -
:добро се сећам. Ал’ као што рекох,
:кад она оцети на мојој брадавици
:пелен, и окуси његову горчину,
:слатка се лудица - да сте је видели! -
:намршти тад и разгневи на сису.
:Голубарник се у тај мах затресе,
:и непотребно би казати: бежи!
:Од тог времена је једанајст година.
:Тада је већ могла да стоји сасвим сама,
:па, крста ми, да трчкара и гегуца
:унаоколо. Баш дан раније
:разбила је чело, и тад је мој муж
:- бог да га прости,био је весељак -
:подиже и рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад будеш паметнија,
:падаћеш на леђа; хоћеш ли, Јулијице?”
:А на то, тако ми богородице,
:лепо враголче престаде да плаче
:и одговори: „Да.” И гле, сад се
:ето та шала већ обистињава.
:Вере ми, да живим хиљад’ година
:памтићу то: „Хоћеш ли, Јулијице?”
:Како је упита, а лепа лудица
:престаде да плаче и одговори: „Да.”

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Та, доста с тиме, молим те, ућути.

'''ДАДИЉА'''
:Добро, госпо, ал’ се морам насмејати
:кад помислим да је престала да плаче
:и рекла: „Да.” А, богме, имала је
:на челу чворугу ко младе коке јаје;
:јако се ударила и плакала је горко;
:а кад јој муж рече: „Сад падаш на лице,
:је ли? А кад сазреш, падаћеш на леђа;
:хоћеш ли, Јулијице?” она преста с плачем
:и рече: „Да.”

'''ЈУЛИЈА'''
:Престани и ти једном,
:молим те, дадо.

'''ДАДИЉА'''
:Ућутаћу, сврших.
:Бог те благословио! Била си, најлепша
:беба коју сам икад дојила.
:Да доживим да те видим удату,
:па друго ништа не бих желела.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:О тој удаји сам баш и хтела сад
:да говорим. Реци ми, кћери Јулија,
:да ли би волела да се удаш већ?

'''ЈУЛИЈА'''
:То је част о којој и не сањам ја.

'''ДАДИЉА'''
:Част! Да те нисам само ја дојила.
:рекла бих да си с млеком посисала
:и сву мудрост.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Размисли о удаји сад.
:И млађе од тебе овде у Верони,
:угледне госпе, постале су мајке.
:По мом рачуну, била сам баш твојих
:година кад сам те родила.&lt;ref&gt;Пошто је Јулији четрнаест година, ово значи да грофица Капулет има око 28 година. Њен муж, међутим, имао је у то време око шездесет година.&lt;/ref&gt; И кратко,
:витешки Парис тражи твоју руку.

'''ДАДИЉА'''
:Човек је, млада госпо! Такав човек
:каквог у свету - ко од воска лик.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Веронско лето нема такав цвет.

'''ДАДИЉА'''
:Он јесте цвет; вере ми, прави цвет.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Шта ти кажем? Би ли могла волети
:племића овог? Видећеш га сад,
:вечерас на гозби. Прочитај му књигу
:лица, пронађи задовољство што је
:пером лепоте исписано ту;
:осмотри на њему складне црте ове
:како једна другој дају чари нове;
:а што у тој књизи не буде ти јасно,
:његове ће очи изразити гласно.
:Савршенству свеске те љубави јаком,
:тог дивног младића невезаног браком
:треба само повез. Риби треба вода,
:а лепом да се лепа ћена дода.
:У очима многих књига славу стиче
:кад јој златне копче стежу златне приче.
:Ти ћеш с њим делити све чари што има,
:и с њим, умањена нећеш бити њима.

'''ДАДИЉА'''
:Не мања, но већа; свака жена расте
:од мужа.

'''ГРОФИЦА КАПУЛЕТ'''
:Да л’ ти се допада, пре свега,
:Парисова љубав?

'''ЈУЛИЈА'''
:Ја ћу радо њега
:гледати, видим ли да ме баш широка
:наклоност такне. Ал’ стреле мог ока
:никада неће одлетети даље
:од места куда их твој пристанак шаље.

::''(Улази слуга.)''

'''СЛУГА'''
:Госпо, гости су дошли, вечера је на столу, бас зобу,
:питају за младу госпођицу, дадиљу пцују и грде у кухи-
:њи,&lt;ref&gt;Псују је и грде зато што треба да је у кухињи да им помаже.&lt;/ref&gt; све је као без главе. Морам ићи да послужујем; мо-
:лим вас дођите одмах.

'''ГРОФИЦА'''
:Да!

::''(Слуга одлази.)''

:Парис те чека.

'''ДАДИЉА'''
:Ти ћеш, дете, моћи
:данима срећним дати срећне ноћи.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
:'''''Верона. Улица.'''''

::''(Долазе Ромео, Меркуцио, Бенволио, са пет-шест других маски,''
::''носиоцима буктиња и другима.)''

'''РОМЕО'''
:Да ли да се говором извинимо,
:или да уђемо и без избињења?&lt;ref&gt;Маскирани и прерушени младићи одлазе непозвани на Капулетов бал. У Шекспирово време такве непозване групне посете сматране су ласкавим. Маске су понекад претходно слале свога гласника да одржи уобичајени говор, а понекад улазиле заједно с њим. Говор је обично садржавао поздрав домаћину, или комплименте госпођама, ии извињење што долазе непозвани. Затим су маске позивале госпође да играју с њима, забављајући се и ашикујући.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО'''
:Таква многоглгољивост није
:више у моди. За улазак наш
:не треба ни Амор&lt;ref&gt;Маске је обично оглашавао или представљао дечак прерушен у Амора.&lt;/ref&gt; везаних очију,
:с лажним татарским луком од прутића,
:што плаши госпе као страшило,
:ни пролог, учен напамет, а речен
:тихо за шаптачем. Нека нас оцене
:како им драго; ми ћемо отмено
:поиграти с њима и отићи.

'''РОМЕО'''
:Дај ми буктињу; нисам за играње,
:јер сам невесео; бићу лучоноша.&lt;ref&gt;Лучоноше су били пратиоци који су посматрали игранку и забављање.&lt;/ref&gt;

'''МЕРКУЦИО'''
:Не, врли Ромео, мораш играти.

'''РОМЕО'''
:Одиста не могу. Ви сте лаке ћуди
:ко лаке обуће, а моја је душа
:од олова, па ме за земљу прикива,
:те не могу маћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ти си заљубљен.
:Позајми од Амора крила, па се вини
:ван обичног скока.

'''РОМЕО'''
:Сувише ме тешко
:рани његова стрела да бих мого
:узлетети му на лаким крилима;
:окован сам, не могу да се дигнем
:над својим јадом, већ тонем под тешким
:бременом љубави.

'''МЕРКУЦИО'''
:Потонеш ли у њу,
:оптеретићеш је; сувише си тежак
:за тако нежну ствар.

'''РОМЕО'''
:Је л’ љубав нежна?
:Она је прегруба, пресурова,
:одвећ осиона, боде ко трн.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ако је љубав груба према теби,
:буди и ти тако спрам љубави груб;
:боди је кад боде, па ћеш је тад ти
:свладати. Дај маску да сакријем лик.

::''(Узима маску од пратиоца и ставља је на лице.)''

:Маска на маску!&lt;ref&gt;И лице је маска.&lt;/ref&gt; Не. мари кад око
:радознало спази ругобу, јер ће тад
:уместо мене маска да црвени.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајд, закуцајмо, уђимо унутра,
:и нек’ свак’ сместа заигра од нас.

'''РОМЕО'''
:Дајте ми буктињу. Нека ветрогоње
:лака срца милују нехатну
:рогозину&lt;ref&gt;У оно доба под је био покривен рогозином.&lt;/ref&gt; својим петама, а ја ћу
:држати се старинске пословице:
:Ко држи светиљку, тај једино види.
:Најпаметније је напустити игру
:кад буде у јеку.

'''МЕРКУЦИО'''
:Ех, пандурова је реч:
:Буди мудар и невидљив као миш.
:Ако си заглибљен, ми ћемо те већ
:извући из кала ил’ да простиш ти,
:из љубави, где си запо до ушију.
:Хајдемо, горимо свеће и по дану.

'''РОМЕО'''
:Није тако.

'''МЕРКУЦИО'''
:Мислим, господине,
:да оклевајући трошимо начисто
:буктиње своје, а то ти је исто
:као да их неко ни дању не штеди.
:Добру нам мисао схвати; то ти среди
:пет пута више но пет чула сад.

'''РОМЕО'''
:Добра је и моја мисо била тад,
:да одемо на маскараду само;
:па ипак, није мудро ићи тамо.

'''МЕРКУЦИО'''
:А што, сме ли се питати?

'''РОМЕО'''
:Сањао сам
:један сан прошле ноћи.

'''МЕРКУЦИО'''
:Па и ја сам.

'''РОМЕО'''
Шта?

'''МЕРКУЦИО'''
:Да сањач често истину не мари.

'''РОМЕО'''
:Док спава и сања истините ствари.

'''МЕРКУЦИО'''
:Видим да је краљица Маб била
:код тебе.&lt;ref&gt;Сада се не зна ништа више о краљици Маб од онога што се налази у овом говору. Само име Маб изгледа да је пореклом из келтског фолклора: Шекспир га је први употребио у књижевности. Краљица Маб је вилинска краљица и нека врста мòре. Она је вилинска бабица, али не бабица која помаже при порођају вила, већ бабица која помаже при порођају снова - деце сна.&lt;/ref&gt; Она је вилинска бабица,
:не већа но ахат прстена на прсту
:одборника; спрега ситних патуљака
:вози је преко носева спавача.
:Празна лешникова љуска су јој кола
:што их направи веверица или
:стари црв - ти вилински колари
:од незапамћених времена; паоци
:точкова су од паукових ногу,
:арњеви су од крила скакавчевих,
:штранге танка влакна паукове мреже,
:амови провидни зраци месечине;
:бичаље јој од попчева ребарца,
:а бич од танке жице свилене.
:Њен је кочијаш мајушни комарац
:у сивој ливреји, ни пола толики
:ко округли црвић иглом извађен
:из каквог лењог прста девојачког.&lt;ref&gt;Веровало се да се лењим девојкама коте црви у прстима.&lt;/ref&gt;
:И у тој дивоти из ноћи у ноћ
:она кроз мозак заљубљених јури,
:и они сањају о љубави тад;
:или преко колена дворана,
:те одмах почну сањати клањање;
:ил’ преко прстију адвоката који
:стане сањати о шићару свом;
:ил’ госпама преко усана, те оне
:сањају пољупце; ал’ им гневна Маб
:често унакази уста, јер им дах
:заудара на слаткише. Каткад
:претрчи преко носа дворанину,
:те сања да њуши неку молбу двору.
:Дође, и репом барског прасета
:заспалом пароху заголица нос,
:те он сања онда нову парохију.
:Некад се вози вајниковим вратом
:и он сања сечу противничких глава,
:продоре, заседе, и шпанске мачеве,&lt;ref&gt;Шпански мачеви, нарочито из Толеба, били су чувени.&lt;/ref&gt;
:и пехаре дубоке ко бунари.
:А тад му она ушима забубња;
:он се на то тргне, пробуди, опсује
:уплашен једну молитву ил’ две,&lt;ref&gt;Да би одвратио зло од себе.&lt;/ref&gt;
:па опет заспи. И та иста Маб
:ноћу плете коњске гриве, а прљаву,
:чупаву косу прси у чворове
:вилинске, па кад се они размрсе,
:то слути неку велику несрећу.&lt;ref&gt;Замршеност косе прљавих особа приписивала се вилама, које се расрде и учине још веће зло ако се коса размрси.&lt;/ref&gt;
:То је та вештица што гњави девојке
:кад на леђима леже, и прва их
:учи да лако носе децу када
:постанз жене и затрудне. Она -

'''РОМЕО'''
:Ћути, ћути, Меркуцио, ћути!
:Говориш којешта.

'''МЕРКУЦИО'''
:Да, јер говорим
:о сновима, деци доконога мозга,
:рођеној из таште уобразиље,
:несуштаствене као ваздух сам,
:и несталније од ветра што часом
:милује ледне груди севера,
:а часом, расрђен, дуне отуда
:и окрене своје лице росном југу.

'''БЕНВОЛИО'''
:Тај ће ветар канда одувати нас
:од нашег смера, гозба је у току,
:и, чини ми се, стићи ћемо доцкан.

'''РОМЕО'''
:Бојим се прерано, јер ми душа слути
:да ће неки исход, у звездама скривен,
:кобно почети с данашњим весељем
:и бедном животу у мојим грудима
:превременом смрћу окончати рок.
:Ал’ онај што држи крму мог живота
:нека управља и мојом судбином.
:Напред, орни момци!

'''БЕНВОЛИО'''
:У добоше сад!

::''(Марширају у кућу.)''

=== СЦЕНА ПЕТА ===
:'''''Верона. Дворана у Капулетовом дому.'''''

::''(Музиканти чекају. Маске улазе, прелазе преко дворане и
::''стану у страну. Улазе слуге носећи убрусе.)''

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Где је Попара да нам помогне у спремању? Сувише се
:погордио за ношење дрвених тањира.&lt;ref&gt;У Шекспирово време дрвено посуђе је излазило из моде.&lt;/ref&gt; Зар он да брише
:дрвену чинију!

'''ДРУГИ СЛУГА'''
:Кад се добро понашање стави у руке једног или два
:човека, па још у неопране, онда је то прљава ствар.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Носи те столице преклапуше, склони орманче за по-
:суђе,&lt;ref&gt;Орманче са сребрним посуђем.&lt;/ref&gt; пази на сребрнарију. Друшкане, сачувај за мене
:парче колача од бадема и, ако ме волиш, кажи вратару да
:пусти унутра Сузану Тоцило и Нелу. Антонио, Попаро!

'''ТРЕЋИ СЛУГА'''&lt;ref&gt;Претпостављамо да овде улазе трећи и четврти слуга, тј. Антонио и Попара.&lt;/ref&gt;
:Ево нас, друже готови смо.

'''ПРВИ СЛУГА'''
:Очекују вас и зову вас, питају за вас и траже вас у ве-
:ликој соби.

'''ЧЕТВРТИ СЛУГА'''
:Па не можемо бити и овде и тамо у исто време. Ве-
:село, момци; радите и веселите се, јер је живот кратак.

::''(Слуге одлазе. Улазе Капулет и Јулија са свима званицима,
::''идући у сусрет маскама.)''

'''КАПУЛЕТ'''
:Здраво, господо! Госпе чије прсте
:не пеку жуљеви играће с вама.
:Ха, ха, моје госпе! Која ће од вас
:одрећи да игра? За ону што буде
:оклевала ја ћу се заклети
:да има жуљеве. Улових вас, а?
:Добро ми дошли, господо!&lt;ref&gt;Овај поздрав је упућен Ромеовим маскираним пријатељима.&lt;/ref&gt; Некад сам
:и ја носио маску и умео
:шапутати уву лепе госпе оно
:што јој је годило. Али то је прошло;
:беше му, беше! Добро сте ми дошли,
:господо! Засвирајте музиканти сад.
:Места, места! Направите места;
:играјте, девојке!

::''(Музика. Игра.)''

:Светлости још момци!
:Дигните столове, угасите ватру
:у дворани је претопло. Но, ова
:забава ненадно добро испаде.
:Дè седи, седи, добри рођаче
:Капулете, за тебе и мене
:прохујали су дани играња.
:Колико је откако смо ти
:и ја последњи пут били под маском?

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Богородице ми, тридесет година.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта, човече! Нема толико, не, нема
:толико. Од Лућентијеве свадбе,
:ма колико да су близу Духови,
:има тек неких двадесет пет лета,
:а тада смо били под маскама.

'''ДРУГИ КАПУЛЕТ'''
:Више, више; син му је старији,
:господине, има му и тридесет већ.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ма, шта ми причаш? Његов син је био
:непунолетан пре две-три године.

'''РОМЕО''' ''(слузи из своје пратње)''
:Ко је она госпа која краси руку
:онога витеза?

'''СЛУГА'''
:Не знам, господине.

'''РОМЕО''' ''(за себе)''
:О, буктињу учи да појача пламен!
:У ноћи блиста као драги камен
:о уву Арапке. Да постане чија
:одвећ је лепа; изнад света сија
:високо. Као голубица снежна
:у јату врана, и она је нежна
:међ’ другама својим. Када се повуку
:од игре, гледаћу да додиром рýку,
:моју руку њеном посветим. Јесам ли
:волео? Виде, опореци сâм,
:јер праву лепоту тек од ноћас знам.

'''ТИБАЛТ'''
:Овај је, по гласу, некакав Монтаги.
:Донеси ми мач мој.

::''(Његов паж одлази.)''

:Зар је овај роб
:смео, скривен фантастичном маском,
:да дође овамо и да се подсмева
:и руга нашој свечаности, је л’?
:Тако ми части и порекла мог,
:не сматрам грехом да убијем тог
:ниткова.

'''КАПУЛЕТ'''
:Шта је! Што праскаш, шурачићу?

'''ТИБАЛТ'''
:Ово је душманин Монтаги, мој течо.
:Та хуља је дошла из пркоса амо,
:да се руга нашој свечаности само.

'''КАПУЛЕТ'''
:Је ли то млади Ромео?

'''ТИБАЛТ'''
:Дâ, онај
:нитков Ромео.

'''КАПУЛЕТ'''
:Умири се, врли
:шурачићу, остави га на миру.
:Он се понаша ко исправан племић;
:и, право рећи, Верона га хвали
:као доброга, учтивог младића.
:Не бих ни за благо целог овог града
:да му се ма каква увреда нанесе,
:у моме дому. Зато буди стрпљив,
:не обзири се на њ. То ми је воља,
:па ако је поштујеш, остани
:уљудан, престани са прштењем тим,
:јер то се на овој гозби не пристоји.

'''ТИБАЛТ'''
:Пристоји се кад је такав нитков гост.
:Нећу га овде трпети.

'''КАПУЛЕТ'''
:Ал, мораш.
:Шта, дрски деране? Мораш, кажем ја.
:Јесам ја господар овде или ти?
:Нећеш га трпети? Шта ти пада на ум?
:Зар међ’ гостима да дижеш узбуну?
:Нуто делије да замеће кавгу.

'''ТИБАЛТ'''
:Па, течо, то је срамота.

'''КАПУЛЕТ'''
:Гле, гле.
:Дà дрска дерана! Срамота је, је ли?
:Та игра те може опећи. Знам ја
:шта ћу с тобом. Мени се противиш!
:Заиста је време да те опаметим.
:- Браво, браво, децо!&lt;ref&gt;Ове речи су упућене гостима.&lt;/ref&gt; - Безобразниче, иди,
:смири се, или - Још свећа, још свећа!
:Срам те било! Ја ћу умирити тебе. -
:Весело, младежи!

'''ТИБАЛТ'''
:Принудно стрпљење
:и гнев мој у мени воде борбу, те ми
:цело тело дрхти. Ја ћу ићи; али
:то што је уљезу томе слатко сад
:претвориће се у најгори јад.

::''(Оде.)''

'''РОМЕО''' ''(узима Јулију за руку)''
:Ако ми ту свету икону скрнави
:недостојна рука, ја ћу радо знати
:да откајем; као поклоници прави,
:усне ће пољупцем грешни додир спрати.

'''ЈУЛИЈА'''
:Хаџијо добри&lt;ref&gt;Неки мисле да се Ромео прерушио у хаџију за ову маскараду. Ромео на италијанском језику значи хаџија.&lt;/ref&gt; рука крива није,
:јер то је знак само побожности мирне,
:и пољубац је светога хаџије
:кад својом руком руку свеца дирне.

'''РОМЕО'''
:Зар хаџија, светац нема усне своје?

'''ЈУЛИЈА'''
:Има их, ал’ да се молитви приводе.

'''РОМЕО'''
:Па нек се усне од руку не двоје,
:светице мила. Оне те сад моле
:допусти им ово, да се вера права
:у очајање горко не упути.

'''ЈУЛИЈА'''
:Икона ћути и кад услишава.

'''РОМЕО'''
:Плод молбе своје берем онда; ћути,
:усна твоја скида грех са уста моји’.

::''(Пољуби је.&lt;ref&gt;У Шекспирово доба није било зазорно пољубити девојку јавно.&lt;/ref&gt;)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Грех усана твојих сад на мојим стоји.&lt;ref&gt;Овај први разговор између Ромеа и Јулије дат је облику Шекспировог сонета. (Сонетски облик се завршава овде.)&lt;/ref&gt;

'''РОМЕО'''
:Грех с усана мојих! Да преступа слатка!
:Врати ми грех мој.

::''(Пољуби је.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Како љубиш дивно.

'''ДАДИЉА'''
:Госпођице, мајка вас на једну реч зове.

'''РОМЕО'''
:Ко је њена мајка?

'''ДАДИЉА'''
:Госпа куће ове,
:момче. Добра госпа, мудра и честита.
:Кћер сам јој дојила, ту с којом сте баш
:разговарали. Ко је узме, кажем,
:добиће велики мираз.

'''РОМЕО'''
:Је ли она
:Капулетова? Цена претерана!
:Мој живот ће бити у руци душмана.

'''БЕНВОЛИО'''
:Хајдемо другови, забави је крај.

'''РОМЕО'''
:Тим ми је, на жалост, већи немир тај.

'''КАПУЛЕТ'''
:Не, господо, немојте још ићи;
:Малу закуску спремићемо сад.

::''(Маске му се извињавају шапатом на уво.)''

:Је ли баш тако? Онда хвала свима.
:Хвала вам, честита господо; лаку ноћ.
:Буктиња још дајте. - А сад у постељу.

::''(Слуге доносе буктиње да испрате маске.)''

:Душе ми, доцкан је; ићи ћу да легнем.

::''(Одлазе сви сем Јулије и дадиље.)''

'''ЈУЛИЈА'''
:Ходи амо, дадо. Ко је онај племић?

'''ДАДИЉА'''
:Син и наследник старог Тиберија.

'''ЈУЛИЈА'''
:Ко је онај што баш сада излази?

'''ДАДИЉА'''
:То је, мислим, млади Петручио.

'''ЈУЛИЈА'''
:А онај за њим што не хте играти?

'''ДАДИЉА'''
:Не знам.

'''ЈУЛИЈА'''
:Иди, питај за његово има.

::''(За себе.)''

:Ако је ожењен, онда ми је гроб
:постеља брачна.

'''ДАДИЉА'''
:Име му Ромео,
:он је Монтаги, јединац је син
:вашега великог непријатеља.

'''ЈУЛИЈА''' ''(за себе)''
:Љубав ми из мржње моје ниче јасно!
:Прерано га видех и познадох касно.
:Кобан ће бити љубави ми плод,
:јер морам волети душманинов род.

'''ДАДИЉА'''
:Шта је то, шта је?

'''ЈУЛИЈА'''
:Стих који научих
:малочас од једног играча - опрости.

::''(Изнутра се чује: „Јулија!”)''

'''ДАДИЉА'''
:Сад ће, сад ће. - Хајд’мо, отишли су гости.

::''(Одлазе.)''


== ДРУГИ ЧИН ==
=== ПРОЛОГ ===
::''(Улази Хор.)''

'''ХОР'''&lt;ref&gt;Овај пролог је очевидно писан на брзину. Неки шекспиролози сматрају да га није писао Шекспир.&lt;/ref&gt;
:Сад стара чежња на постељи мре,
::нова љубав њено наследство сад тражи;
:она за коју хтеде мрети пре
::крај Јулије нема више своје дражи.

:Сад Ромео опет вољен је и воли,
::обоје очима опчињени сјајним;
:за душманком вајном њега жудња боли,
::она сласт љубави куша путем тајним.

:Сматран душманином, он нема згоду ту
::да јој свој љубавни завет јавно каже;
:а њој што воли њега ко он њу
::залуду очи свог драгана траже.

:Страст им даје моћи, а време помаже
::да крајњи бол само крајњом слашћу блаже.

::''(Оде.)''

=== СЦЕНА ПРВА ===
:'''''Верона. Капулетов врт. На једној страни спољни зид поред'''''
:'''''кога иде уличица; на другој Капулетова кућа на којој се види'''''
:'''''горњи прозор.'''''

::''(Долази Ромео.)''
 
'''РОМЕО''' 
:Куда даље, кад ми је срце ту?
:Тужна земљо, иди, тражи своје сунце.&lt;ref&gt;Земља је Ромеово тело, а сунце је Јулија.&lt;/ref&gt;

::''(Пење се на зид и скаче у врт. Бенволио и Меркуцио одлазе''
::''у уличицу. Ромео ослушкује иза зида.)''

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ромео мој, рођаче Ромео!

'''МЕРКУЦИО''' 
:Мудар је он, па се, живота ми мог,
:искрао кући да легне.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Овуда
:отрчао је и прескочио
:баштенски зид. Зови га, Меркуцио.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Зваћу га ко да призивам духове.
:Ромео! ћуди! лудо! љубавниче! страсти!
:Појави се у виду уздаха;
:реци само један слик, и ја ћу бити
:задовољан; узвикну „вај мени!”
:Прозбори „љубави”, „голубице!” реци
:торокуши Венери лепу реч
:за слепог јој сина, наследника,
:младог, голишавог Купидона&lt;ref&gt;У оригиналу стоји „Абрахам Купид”, у Шекспирово време просјаци, који су полуголи лутали по свету, просили и крали, називани су „Аврамови људи”, па отуда и наш превод: „голишави Купидон.”&lt;/ref&gt; што је
:тако вешто погодио стрелом
:краља Коуфетјуа,&lt;ref&gt;Краљ Коуфетјуе је лице у балади „Краљ и просјакиња”. На још четири места у Шекспировим драмама налази се. алузија на ову баладу.&lt;/ref&gt; да се заљубио
:у девојку која је процила.
:Не чује, не миче се, нити се одзива.
:Тај јадник је мртав, морам га призвати
:бајалицом. Заклињем те светлим
:Розалининим очима и њеним
:високим челом и руменом усном,
:мајушним стопалом или прàвом ногом,
:дрхтавом бутином и оближњим местом,
:појави нам се у обличју свом!&lt;ref&gt;Меркуцио тобоже мисли да је Ромео мртав, па призива његов дух.&lt;/ref&gt;

'''БЕНВОЛИО''' 
:Ако те чује, биће љут на тебе.

'''МЕРКУЦИО''' 
:То га не може љутити. Ја бих га
:раздражио кад бих призивао
:у круг његове. даме неки дух
:чудан, па да стоји тамо док га она
:не положи и он не клоне од њених
:чини; то би збиља сушта пакост била.
:Моје призивање часно је, поштено;
:у име његове драге је га само
:призивам да се појави.

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајдемо!
:Он се сакрио у ово дрвеће
:и хоће да буде влажној ноћи друг.
:Љубав му је слепа, воли таму клету.

'''МЕРКУЦИО''' 
:Слепа љубав никад не погађа мету.
:Сад он седи под неком мушмулом
:и жели да му драга оно воће
:што девојке уз смех зову мушмулом,
:па да му у крило падне. О, Ромео,
:да је напрсла, и тако даље још,
:а ти шиљат пошчић! Лаку ноћ,
:Ромео. Идем ја у свој креветац.
:Ова пољска ми је постеља прехладна
:за спавање. Хоћемо ли?

'''БЕНВОЛИО''' 
:Хајд’мо.
:Залуд је тражит оног што не жели
:да пронађен буде ни од свога друга.

::''(Одлазе.)''

=== СЦЕНА ДРУГА ===
:'''''Верона. Капулетов врт.'''''

::''(Ромео ступа напред.)''

'''РОМЕО''' 
:Ко рањен није рањеном се руга.&lt;ref&gt;Ово је Ромеов одговор Меркуцију; он је у слику са последњим стихом претходне сцене. Ромео, наравно, не одлази с позорнице на крају те сцене.&lt;/ref&gt;

::''(Горе, на прозору, појављује се Јулија.)''

:Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај?
:Гле, то је исток, а Јулија сунце.
:Устани, лепо сунце, и дотуци
:завидљиву луну, већ бледу од једа
:што си ти, њена дева,&lt;ref&gt;Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.&lt;/ref&gt; много лепша.
:Немој јој више бити пратиља,
:јер је завидљива. Одежда је њених
:весталки зелене, болешљиве боје.&lt;ref&gt;Алузија на „зелену болест”, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добију блед и зеленкаст изглед”.&lt;/ref&gt;
:Само је лỳде&lt;ref&gt;Оне које су луде, те остану неудате.&lt;/ref&gt; носе: одбаци је
:Ево ми, драге,&lt;ref&gt;До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.&lt;/ref&gt; ево љубави.
:О кад би то знала! Она говори,
:ал’ не каже нхшта. Но шта мари!
:Око јој говори, њему одговарам.
:Дрзак сам, она не говори мени.
:Две најлепше звезде на небеском своду,
:Одлазећ некуд, моле очи њене
:да трепере у њиним сферама
:до њиног повратка. Шта би било да су
:те очи тамо, а оне у њеној
:глави? Сјај би њеног лица постидео
:те звезде онако као свећу дан.
:Њене би очи зрачиле с небеса
:кроз простор тако да би птице све
:запевале мислећ да је прошла ноћ.
:Гле како образ наслања на руку!
:Да сам рукавица да дирнем образ тај!

'''ЈУЛИЈА''' 
:Вај!

'''РОМЕО'''''(за себе)'' 
:Она говори. О, говори опет,
:анђеле светли, јер блисташ нада мном
:у овој ноћи ко крилати гласник
:задивљеним очима смртника,
:што га затурене главе посматрају
:кад узјаше на споре облаке
:и једри грудима ваздуха.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ромео,
:о, Ромео! Зашто си Ромео?
:Одреци се оца и одбаци име;
:ил’, ако нећеш, буди ми заклети
:драган, па ја нећу бити више
:Капулетова.

'''РОМЕО'''''(за себе)''
:Да л’ да слушам још
:ил’ да одговорим?

'''ЈУЛИЈА'''
:Непријатељ мој
:то је твоје име. Ти би био ти
:и кад не би био Монтаги. О буди
:неко друго име! Шта је то Монтаги?
:То није рука, нога, ни мишица,
:ни лице, нити ма шта од човека.
:Шта садржи име? Ружа би давала
:слатки мирис, па ма како је ми звали.
:И Ромео би, и да се не зове
:тако, задржао своје савршенство
:и без тог имена. Ромео, одбаци
:то име што није део тебе сама,
:па сам сва твоја.

'''РОМЕО''' 
:Хватам те за реч.
:Назови ме драгим, и бићу поново
:крштен; одсада нисам Ромео.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи,
:докучио мојих тајних мисли ток?

'''РОМЕО''' 
:Не знам како ћу се именом казати,
:светитељко мила. Име је то мрско
:мени, јер је оно непријатељ твој.
:Да је написано, ја бих га поцепо.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Моје уши нису улице ни сто
:речи с твог језика, а већ му знам звук.
:Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

'''РОМЕО''' 
:Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Реци како си дошао овамо,
:и зашто? Зидови врта су високи,
:тешки за прелаз, а с обзиром ко си,
:за тебе је ово место сама смрт,
:ако те ту хађе какав рођак мој.

'''РОМЕО''' 
:На лаким крилима љубави сам зид
:прелетео; јер камене међе
:не могу никад задржати љубав;
:а што љубав може, она то и сме.
:Рођаци твоји препрека ми нису.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ако те они виде, убиће те.

'''РОМЕО''' 
:Вај, већа опасност у оку је твом
:него у двадесет њихових мачева.
:Погледај ме мило, па ме мржња њина
:не може ранити.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Не бих за сав свет
:волела да те спазе.

'''РОМЕО''' 
:Ноћни плашт
:скрива ме добро од ока њиховог.
:Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту;
:боље да ме њина мржња убије
:но да ме без твоје љубави смрт штеди.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Ко ти је овамо показао пут?

'''РОМЕО''' 
:Љубав; она ме је подстакла да трагам.
:Дала ми је савет, а ја очи њој.
:Нисам морепловац, ал’ да си далеко
:ко обала коју запљускује
:најдаље море, ја бих запловио
:на срећу ради таквог блага.

'''ЈУЛИЈА''' 
:Знаш,
:да ми на лице маску ставља ноћ,
:иначе би ми девојачка румен
:облила образе што си чуо шта сам
:говорила ноћас. Радо бих се ја
:држала навике, радо реч порекла.
:Ал’ збогом навико! Болиш ли ме? Знам,
:рећи ћеш: „Да”, и примићу ту реч.
:Ал’ и заклет можеш постати неверан.
:На љубавничка кривоклетства, кажу,
:доброћудно се смеје Јупитер.&lt;ref&gt;Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничка кривоклетцтва потиче из Овидијевог дела Ars Amatoria, I, 633; и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.&lt;/ref&gt;
:Племенити Ромео, искрено
:реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам
:брзо освојена, мрштићу се, па ћу
:јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не”,
:мада иначе не бих за сав свет.
:Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена
:исувише, па би могао мислити
:да сам локоумна; ал’ веруј, племићу,
:вернија ћу бити од тих што се боље
:праве уздржљивим. Била бих и ја
:уздржљивија, признајем, да ниси
:пре него приментих чуо ову страсну
:исповест моје верне љубави.
:Опрости, и лаком заносу не придај
:предају што ти тамна откри ноћ.

'''РОМЕО''' 
:Кунем се, госпо, блаженим месецом
:што сребром краси све круне дрвећа...

'''ЈУЛИЈА''' 
:О, не куни се несталним месецом
:што месечно мења свој округли лик,
:да и твоја љубав не постане таква.

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
=== СЦЕНА ШЕСТА ===

== ТРЕЋИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ЧЕТВРТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
=== СЦЕНА ПЕТА ===
== ПЕТИ ЧИН ==
=== СЦЕНА ПРВА ===
=== СЦЕНА ДРУГА ===
=== СЦЕНА ТРЕЋА ===

== НАПОМЕНЕ ==
{{референце}}

[[de:Romeo und Julia]]
[[el:Ρωμαίος και Ιουλιέτα]]
[[en:The Tragedy of Romeo and Juliet]]
[[es:Romeo y Julieta]]
[[fr:Roméo et Juliette]]
[[hu:Romeo és Júlia]]
[[pl:Romeo i Julia]]
[[ro:Romeo și Julieta]]
[[ru:Ромео и Джульетта (Шекспир/Михаловский)]]

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>731jxtgc1rzgw3r399oxu3ebnx9s13c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милан Кујунџић Абердар</title>
    <ns>100</ns>
    <id>22234</id>
    <revision>
      <id>123589</id>
      <parentid>118749</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T22:03:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>сређ</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1243" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милан 
| презиме = Кујунџић Абердар
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1842
| годинасмрти = 1893
| опис = '''Милан Кујунџић Абердар''' (1842 - 1893) био је српски песник, филозоф и политичар. 
| слика = Aberdar.jpg
| опис_слике =
| википедија = Милан Кујунџић Абердар
| остава = 
| остава_кат = Milan Kujundžić Aberdar
}}

== Песме ==

* [[МЛАДОЖЕЊИ]]
* [[ЂАЧКИ ЈАДИ]]
* [[ЈЕДНОМ ЈЕ БИЛО]]
* [[ТИШЕ ВЕТАР]]
* [[ОТКУДА РУЖА]]
* [[ЈЕЗЕРЦЕ]]
* [[ЛАБУД СЕ КУПА]]
* [[Научићу...]]
* [[Бршљан и стужа]]
* [[ЦРВЕНА, ПЛАВА, БЕЛА]]
* [[Чини]]
* [[На прозору (Абердар)|На прозору]]
* [[Првој жени]]
* [[Тешку ноћ]]
* [[Седина]]
* [[С гробља]]
* [[Босна (Абердар)|Босна]]
* [[Бог милости]]
* [[Ластавица]]

[[Категорија:Милан Кујунџић Абердар| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>ghpmc9uctkg72xkss2h0l50lwq9614p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Господско колено</title>
    <ns>0</ns>
    <id>43658</id>
    <revision>
      <id>123600</id>
      <parentid>98263</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:47:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2643" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Господско колено&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
С'га Марко два радоста чини,
ћерку дава а сна'у доводи;
ћерку дава село Купиново,
сна'у води село Малиново.
Кад се срели обоји сватови, {{стих|5}}
проговара млада Малиновка:
„Бога вама, куме и старојко,
мен’ је мајка овак' поручила:
калд се сретну обоји сватови,
да се боре оба младожеље {{стих|10}}
да видимо кој’ је 6ојљи јунак”.
Ал’ говори млада Купиновка:
„Бога вама, куме и старојко,
срамота је у вас да погледам,
а камо ли сас вас да беседим, {{стих|15}}
ал' не може без беседу бити.
Мен’ је мајка овак’ поручила:
кад се сретну обоји сватови,
зет и шура коњи да размене,
сна'а звлва два зелена венца, {{стих|20}}
а старојке сас жути наглавци,
а кумови сас бели барјаци,
два девера два златна прстена,
а сватови свакојако цвејке”.
Проговара куме и старојко: {{стих|25}}
„'Вала богу, 'вала јединому,
познава се госпоцко колено!”}}

=== Белешке ===

Песма слави смерносг и разборитост девојке, као и њене мајке. Знатно је развијенија од оне коју је записао Саватнје М. Грбић („Млад Милија младо лојзе сади“, в. „Развитак” бр.6. од 1965, стр. 49.). Пева се као песма бр .5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 287.

* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 63-64.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Романсе]]
[[Категорија:Лирско-епске песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]</text>
      <sha1>4a8nqaxbqgias5ndbgkatth0tky8twk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123601</id>
      <parentid>123600</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:53:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2641" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Господско колено&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
С'га Марко два радоста чини,
ћерку дава а сна'у доводи;
ћерку дава село Купиново,
сна'у води село Малиново.
Кад се срели обоји сватови, {{стих|5}}
проговара млада Малиновка:
„Бога вама, куме и старојко,
мен’ је мајка овак' поручила:
кад се сретну обоји сватови,
да се боре оба младожеље {{стих|10}}
да видимо кој’ је бојљи јунак.”
Ал’ говори млада Купиновка:
„Бога вама, куме и старојко,
срамота је у вас да погледам,
а камо ли сас вас да беседим, {{стих|15}}
ал' не може без беседу бити.
Мен’ је мајка овак’ поручила:
кад се сретну обоји сватови,
зет и шура коњи да размене,
сна'а з'лва два зелена венца, {{стих|20}}
а старојке сас жути наглавци,
а кумови сас бели барјаци,
два девера два златна прстена,
а сватови свакојако цвејке.”
Проговара куме и старојко: {{стих|25}}
„'Вала богу, 'вала јединому,
познава се госпоцко колено!”}}

=== Белешке ===

Песма слави смерносг и разборитост девојке, као и њене мајке. Знатно је развијенија од оне коју је записао Саватнје М. Грбић („Млад Милија младо лојзе сади“, в. „Развитак” бр.6. од 1965, стр. 49.). Пева се као песма бр .5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 287.

* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 63-64.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Романсе]]
[[Категорија:Лирско-епске песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]</text>
      <sha1>6j3r7qzc1wyvh3l0iyvc1unxq0h17gg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Двори самотворни</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45089</id>
    <revision>
      <id>123532</id>
      <parentid>98334</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:52:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Лирске песме */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3893" xml:space="preserve">Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972.

'''COBISS.SR-ID - 15280903''' &lt;small&gt;(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/15280903)&lt;/small&gt;

* [[&quot;Двори самотворни&quot;]]

=== Лирске песме ===

* 1. [[Ластавице, зуберице]]
* 2. [[Поручио Здравко из горицу]]
* 3. [[Играјте, појте, девојке]]
* 4. [[Полетела два сива сокола]]
* 5. [[Змеј девојку преко гору мами]]
* 6. [[Севдалинко, убава девојко]]
* 7. [[Станаја сало запали]]
* 8. [[Имала мајка Ивана]]
* 9. [[Летели су два орла од боја]]
* 10. [[Кукала је сива кукавица]]
* 11. [[Месечино, царева преваро]]
* 12. [[Обесила се Милена, леле]]
* 13. [[Мајка Јану у недељу плела]]
* 14. [[Милико, турцка прилико]]
* 15. [[Бан Маринко с Немци вино пије]]
* 16. [[Вино пије Дина Латинина]]
* 17. [[Мајка Јану надалеко дава]]
* 18. [[Огањ гори меџу две планине (Двори самотворни)|Огањ гори меџу две планине]]
* 19. [[Момирче т'нко, високо]]
* 20. [[Уценило се Загорче]]
* 21. [[Мене прате рузмарин да берем]]
* 22. [[Овчар виче са дела голема]]
* 23. [[Дзвездо ле Данице]]
* 24. [[Смиљ-Смиљана смиљ по реке брала]]
* 25. [[Пошла си бела Бојана]]
* 26. [[Ветар ружу преко поље носи]]
* 27. [[Друљу, друљу, коњча]]
* 28. [[Друљу, друљу, друшка]]
* 29. [[Седи Кања на бел камен]]
* 30. [[Кићена совра, ређена]]
* 31. [[Ти, старојко, грано страторова]]
* 32. [[Виле моме драгу зелен венац]]
* 33. [[Завану се Иванова мајка]] 
* 34. [[Оре’ се листом развија]]
* 35. [[Мили куме, мило, рајцко цвејке]]
* 36. [[Кво ми цвили низ гору зелену]]
* 37. [[Чувала Миља славеја (Двори самотворни)|Чувала Миља славеја]]
* 38. [[Дилбер момче, где чеш да коначиш]]
* 39. [[Пријетељ се пријетељу ’вали]]
* 40. [[Момче ли је, нано, звонче ли је]]
* 41. [[Ала ти је т'нка и висока]]
* 42. [[Каква ти је]]

=== Лирско-епске песме ===

==== Баладе ====

* 43. [[Бојана]]
* 44. [[Павал добар јунак]]
* 45. [[Думић]]

==== Романсе ====
* 46. [[Калина]]
* 47. [[Иван Базаровић]]
* 48. [[Господско колено]]

=== Епске песме ===

* 49. [[Стојана]]
* 50. [[Милош чобанин]]

=== Бајалице ===

* 51. [[Од пљуске]]
* 52. [[Од ала]]
* 53. [[Од ала (53)|Од ала]]
* 54. [[Од бабица]]
* 55. [[Од свега]]
* 56. [[Од врбалника]]
* 57. [[Од страха]]
* 58. [[Од устрела]]
* 59. [[Од серме]]
* 60. [[Од серме (60)|Од серме]]
* 61. [[Од урока]]
* [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Двори самотворни)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]]
* [[КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ КАЗИВАЧА]]
* [[БИБЛОГРАФСКЕ НАПОМЕНЕ]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>lwa635aucqw7pqbxnliz1ujw0syl0uq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бојана</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45130</id>
    <revision>
      <id>123599</id>
      <parentid>112524</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:41:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Белешке */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3133" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Бојана&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ели-бег проси Бојану, 
Бојана нече, па нече, 
девет је горе пребегла, 
у десету се скутала.
Ал' ето иде Ели-бег: {{стих|5}}
„Стојане, брате, Иване, 
да ми најдете Бојану! 
Врло чу ви муке зададем 
и тешке глобе оцечем: 
до двеста бела талира, {{стих|10}}
и триста жута дуката, 
и сто товаге по ноге!&quot;
Тегај се диже млад Стојан, 
по гору 'оди па виче: 
„Излезни, сестро Бојано, {{стих|15}}
Ели-бег си је отиш'л!&quot; 
Превари се Бојана 
та си код брата излезе.
Кад приблизише до двори, 
Ели-бег седи у двори. {{стих|20}}
Тегај запишта Бојана:
„О, леле мене до Бога, 
како ме братац превари 
турцка робиња да будем!&quot; 
Али Ели-бег говори: {{стих|25}}
„Бојано, мори, Бојано, 
нечеш робиња да будеш, 
тик чеш кадуна да будеш, 
на висок чардак да седиш, 
зелену свилу да предеш {{стих|30}}
на т'нко булцко вретенце, 
жути дукати да нижеш, 
под бело грло да носиш!&quot; 
Браћа дадоше Бојану, 
па ју поведе Ели-бег. {{стих|35}}
Кад беоше ироз гору, 
ал' дуну ветар из гору 
и стури Бојане бел превез - 
сину Бојане личенце 
како то јарко сунченце. {{стих|40}}
Ели-бег не мож’ да трпи, 
тике Бојану пољуби. 
Бојана узе ножићи, 
па се Бојана убоде: 
„Љубите мене, ножићи, {{стих|45}}
да ме не љуби Ели-бег!”}} 

=== Белешке ===

Турски зулум и насиљe сваке врсте присутни су у многим песмама из Тимока, али и стоичко држање наших људи и жена, њихово људско достојанство, отпор и немирење. Пева се као песма бр. 7.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 218-219.

* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 53-54.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Баладе]]
[[Категорија:Лирско-епске песме]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]</text>
      <sha1>hrh3udlmy86uum3ry5sz0v9m3a2kf8g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вино пије Дина Латинина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45186</id>
    <revision>
      <id>123535</id>
      <parentid>98231</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:01:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2268" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Вино пије Дина Латинина&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Вино пије Дина Латинина 
у пивнице на златне столице.
Служило га своје прво љубе, 
служило га па му говорило:
„'Ајд’, Латине, дете да женимо.&quot; {{стих|5}}
„'Ајд’ одатле, ало и будало, 
кој ти даде за дете девојку?!” 
„Чини ми се где год да си питам, 
чини ми се да ми не забране. 
Чини ми се код цара да питам, {{стих|10}}
чини ми се да ми не забране.” 
Испросише код цара девојку, 
одведоше код своји дворови.
Кад је било вечер по вечеру, 
расплака се млади младожења. {{стих|15}}
Девојка га с прстен забављала: 
„На ти прстен, очи ти испрсли, 
на ти дуња, душа ти испадла, — 
проклет да је кој те млад ожени, 
триклет да је кој девојку даје!” {{стих|20}}}} 

=== Белешке ===

Песма потиче из времена кад је у североисточној Србији био чест случај снахочества, који, узгред буди речeно, ни до данас није искорењeн (в. Окружни суд у Зајечару, предмет П — 170/60). Пева се као песма бр.5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 272-273.

* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 24.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>c6exakafsfs6ke19imxl60jy634wf7b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123536</id>
      <parentid>123535</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:02:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2270" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Вино пије Дина Латинина]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Вино пије Дина Латинина 
у пивнице на златне столице.
Служило га своје прво љубе, 
служило га па му говорило:
„'Ајд’, Латине, дете да женимо.&quot; {{стих|5}}
„'Ајд’ одатле, ало и будало, 
кој ти даде за дете девојку?!” 
„Чини ми се где год да си питам, 
чини ми се да ми не забране. 
Чини ми се код цара да питам, {{стих|10}}
чини ми се да ми не забране.” 
Испросише код цара девојку, 
одведоше код своји дворови.
Кад је било вечер по вечеру, 
расплака се млади младожења. {{стих|15}}
Девојка га с прстен забављала: 
„На ти прстен, очи ти испрсли, 
на ти дуња, душа ти испадла, — 
проклет да је кој те млад ожени, 
триклет да је кој девојку даје!” {{стих|20}}}} 

=== Белешке ===

Песма потиче из времена кад је у североисточној Србији био чест случај снахочества, који, узгред буди речeно, ни до данас није искорењeн (в. Окружни суд у Зајечару, предмет П — 170/60). Пева се као песма бр.5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 272-273.

* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 24.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>rtp0i4626nna5s70m12fyelb5t25hfo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Месечино, царева преваро</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45251</id>
    <revision>
      <id>123521</id>
      <parentid>98225</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:30:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1759" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Месечино, царева преваро&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Месечино, царева преваро, 
што не грејеш цару на вечеру, 
него грејеш 'ајдуком по гору, 
где 'ајдуци бело благо деле, 
моме брату најлоше дадоше: {{стих|5}}
дадоше му коња и девојку 
коњ побеже, девојка утече, 
оста младо само да се чуди 
где да најде коња и девојку.}} 

=== Белешке ===

Песма је записана у многим варијантама. Једна од њих је „Месечино, царска ладовино&quot; коју је забележила 1956. год. у Јслашници (тимочкој) Мирјана Станковић од Прве Вељковић, старе 82 године, и објавила у „Развитку бр. 4-5 од 1962, стр. 64. Чује се и са почетком „Ој месече, царски неверниче&quot;. Краћу варијанту објавио је Драгутин М. Ђорђевић у књизи „Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“ (Бсоград, 1958, стр. 642). Пева се као песма бр. 5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 19.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>kggsunfcg7p38pdt2vxa5ac36ruxr1y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123522</id>
      <parentid>123521</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:31:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1762" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Месечино, царева преваро]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Месечино, царева преваро, 
што не грејеш цару на вечеру, 
него грејеш 'ајдуком по гору, 
где 'ајдуци бело благо деле, 
моме брату најлоше дадоше: {{стих|5}}
дадоше му коња и девојку -
коњ побеже, девојка утече, 
оста младо само да се чуди 
где да најде коња и девојку.}} 

=== Белешке ===

Песма је записана у многим варијантама. Једна од њих је „Месечино, царска ладовино&quot; коју је забележила 1956. год. у Јслашници (тимочкој) Мирјана Станковић од Прве Вељковић, старе 82 године, и објавила у „Развитку бр. 4-5 од 1962, стр. 64. Чује се и са почетком „Ој месече, царски неверниче&quot;. Краћу варијанту објавио је Драгутин М. Ђорђевић у књизи „Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“ (Бсоград, 1958, стр. 642). Пева се као песма бр. 5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 19.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>oefa991q1xrqxonbsmokbnj4t9w9a4v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Обесила се Милена, леле</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45252</id>
    <revision>
      <id>123523</id>
      <parentid>98226</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:36:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1795" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Обесила се Милена, леле&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Обесила се Милена, леле, 
у поље, у Ибричево, 
за дрво, за граничево, 
китен јо’ литар трепери.&quot; 
Брат си јо’ гледа од овце, {{стих|5}}
па си отиде код мајку: 
„Мале ле, стара мајчице, 
обесила се Милена, леле, 
у поље, у Ибричево, 
за дрво, за граничево, {{стих|10}}
китен јо’ литар трепери.”}} 

=== Белешке ===

Већ је Маринко Станојевић приметио за тимочке песме: „Врло је мали број песама кроз које веје веселост, ведрина духа. Кроз највећи број песама пробија се нека сета, нека неодређена туга која душу пара. То нису, да тако речем, песме с осмејком на лицу, то су песме са сузама, песме краз које вековни роб више цвили него што пева“. („Народна песма у средњем Тимоку“, „Зборник прилога за познавање Тимочке Крајине“, књ. II, 1930, стр. 69).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 20.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>oaot3jdf091zc5h2cllv2fujy4n8t5c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123524</id>
      <parentid>123523</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:36:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1797" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Обесила се Милена, леле]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Обесила се Милена, леле, 
у поље, у Ибричево, 
за дрво, за граничево, 
китен јо’ литар трепери.&quot; 
Брат си јо’ гледа од овце, {{стих|5}}
па си отиде код мајку: 
„Мале ле, стара мајчице, 
обесила се Милена, леле, 
у поље, у Ибричево, 
за дрво, за граничево, {{стих|10}}
китен јо’ литар трепери.”}} 

=== Белешке ===

Већ је Маринко Станојевић приметио за тимочке песме: „Врло је мали број песама кроз које веје веселост, ведрина духа. Кроз највећи број песама пробија се нека сета, нека неодређена туга која душу пара. То нису, да тако речем, песме с осмејком на лицу, то су песме са сузама, песме краз које вековни роб више цвили него што пева“. („Народна песма у средњем Тимоку“, „Зборник прилога за познавање Тимочке Крајине“, књ. II, 1930, стр. 69).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 20.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>2dqodr66k6fhwfc3xtzgvbsf4gvgphs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мајка Јану у недељу плела</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45253</id>
    <revision>
      <id>123525</id>
      <parentid>115170</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:40:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2736" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мајка Јану у недељу плела]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Јану у недељу плела, 
ем ју плела, ем ју љуто клела: 
„Керо Јано, мајка те немала!
С'г те, керо, у недељу плела, 
у другу те, керо, не видела! {{стих|5}}
Тој се Јане јако снажалело, 
па замоли бога јединога:
„Створ’ ме, боже, на кво дрво било, 
макар било дрво јаворово.&quot;
Бог ју створи дрво јаворово, {{стих|10}}
посади га до царева друма.
Отуд иду млади лавутари, 
туј стануше, малко 'ладуваше, 
оцекоше дрво јаворово, 
напрајише прет'нке лавуте, {{стих|15}}
засвирише т'нко, гласовито, 
кано Јана што је попевала.}}

=== Белешке ===

Положај жене у средњем веку, па и касније - за све време патријахалних породичних односа, био је исувише робски и понижавајући. У овој песми изражена је тежња народног уметника да траје оно што је лепо, па макар и путем необичних метеморфоза. Песма је слична с оном коју је записао Милан Ђ. Милићевић и објавио у „Кнежевини Србији” (Бгд, 1876), а коју је др Илија Николић објавио у „Развитку“ бр. 1 од 1965, стр 59. („Мајка Јелу сас кошуље клела“). Пева се као песма бр. 5.

Забележено 1959. г од. од Мице Бранковић из Кожеља, старе 67 година. Не пева.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 21.

* Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>apot0yxfmay90kg0ze9c0qbhkswzu7s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123526</id>
      <parentid>123525</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:40:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Белешке */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2735" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мајка Јану у недељу плела]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Јану у недељу плела, 
ем ју плела, ем ју љуто клела: 
„Керо Јано, мајка те немала!
С'г те, керо, у недељу плела, 
у другу те, керо, не видела! {{стих|5}}
Тој се Јане јако снажалело, 
па замоли бога јединога:
„Створ’ ме, боже, на кво дрво било, 
макар било дрво јаворово.&quot;
Бог ју створи дрво јаворово, {{стих|10}}
посади га до царева друма.
Отуд иду млади лавутари, 
туј стануше, малко 'ладуваше, 
оцекоше дрво јаворово, 
напрајише прет'нке лавуте, {{стих|15}}
засвирише т'нко, гласовито, 
кано Јана што је попевала.}}

=== Белешке ===

Положај жене у средњем веку, па и касније - за све време патријахалних породичних односа, био је исувише робски и понижавајући. У овој песми изражена је тежња народног уметника да траје оно што је лепо, па макар и путем необичних метеморфоза. Песма је слична с оном коју је записао Милан Ђ. Милићевић и објавио у „Кнежевини Србији” (Бгд, 1876), а коју је др Илија Николић објавио у „Развитку“ бр. 1 од 1965, стр 59. („Мајка Јелу сас кошуље клела“). Пева се као песма бр. 5.

Забележено 1959. год. од Мице Бранковић из Кожеља, старе 67 година. Не пева.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 21.

* Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>i6kmli2mf3rdtq0p1td3duul8mlq9p9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Милико, турцка прилико</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45254</id>
    <revision>
      <id>123527</id>
      <parentid>98228</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:49:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1130" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Милко, турцка прилико
&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Милико, турцка прилико, 
не бери сено зелено, 
не ти, Милико, прилика 
зелено сено да береш, 
тебе је, Милико, прилика {{стих|5}}
на висок чардак да седиш, 
зелену свилу да предеш, 
жути дукати да нижеш, 
под бело грло да носиш.}} 

=== Белешке ===

Женска чељад је била изложена честим притисцима Турака, а особито девојке чија би се лепота прочула. Пева се као песма бр. 3.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 22.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>q5u1wfcq5k3sk6tyo5eey5qf6lqznig</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123528</id>
      <parentid>123527</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:49:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1131" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Милко, турцка прилико]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Милико, турцка прилико, 
не бери сено зелено, 
не ти, Милико, прилика 
зелено сено да береш, 
тебе је, Милико, прилика {{стих|5}}
на висок чардак да седиш, 
зелену свилу да предеш, 
жути дукати да нижеш, 
под бело грло да носиш.}} 

=== Белешке ===

Женска чељад је била изложена честим притисцима Турака, а особито девојке чија би се лепота прочула. Пева се као песма бр. 3.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 22.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>sny2yvdb7qg0u5ww3y5lnovynkm15v0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123529</id>
      <parentid>123528</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:51:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1133" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Милико, турцка прилико]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Милико, турцка прилико, 
не бери сено зелено, 
не ти, Милико, прилика 
зелено сено да береш, 
тебе је, Милико, прилика {{стих|5}}
на висок чардак да седиш, 
зелену свилу да предеш, 
жути дукати да нижеш, 
под бело грло да носиш.}} 

=== Белешке ===

Женска чељад је била изложена честим притисцима Турака, а особито девојке чија би се лепота прочула. Пева се као песма бр. 3.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 22.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>o142eu3129bkr9a10cygftf463gzun4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123530</id>
      <parentid>123529</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:51:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Bokini преместио је страницу [[Милко, турцка прилико]] на [[Милико, турцка прилико]]: грешка</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1133" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Милико, турцка прилико]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Милико, турцка прилико, 
не бери сено зелено, 
не ти, Милико, прилика 
зелено сено да береш, 
тебе је, Милико, прилика {{стих|5}}
на висок чардак да седиш, 
зелену свилу да предеш, 
жути дукати да нижеш, 
под бело грло да носиш.}} 

=== Белешке ===

Женска чељад је била изложена честим притисцима Турака, а особито девојке чија би се лепота прочула. Пева се као песма бр. 3.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 22.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>o142eu3129bkr9a10cygftf463gzun4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бан Маринко с Немци вино пије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45255</id>
    <revision>
      <id>123533</id>
      <parentid>111553</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:55:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1703" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Бан Маринко с Немци вино пије
&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Бан Маринко с Немци вино пије, 
немцко га је вино опојило — 
керу Јану на Немци продава.
Кера Јана потијо говори:
„О, бога ти, мој стари бабајко, {{стих|5}}
што ти мене на Немци продајеш 
кад ја н’умем немцки да говорим?”}} 

=== Белешке ===

У овој песми је сачуван спомен на доба аустријске окупације тимочких крајева од 1717. до 1739. године. Скоро исту овакву песму записао је Недељко Богдановић од Ковиљке Величковић из Бучума код Сврљига („Љубавне и друге песме из сврљишког краја“, „Развитак&quot;, бр. 3-4 од 1971, стр. 72), а сличне варијанте још и Јован Мишковић (Гласник СУД, стр. 106) и Маринко Станојевић — у Пироту, као сватовску од седам стихова (Ibidem, бр. 116). Пева се као песма бр. 5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 23.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>rh8mtam7khyxs49408emjo5xyguheuw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123534</id>
      <parentid>123533</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T13:56:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1704" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Бан Маринко с Немци вино пије]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Бан Маринко с Немци вино пије, 
немцко га је вино опојило — 
керу Јану на Немци продава.
Кера Јана потијо говори:
„О, бога ти, мој стари бабајко, {{стих|5}}
што ти мене на Немци продајеш 
кад ја н’умем немцки да говорим?”}} 

=== Белешке ===

У овој песми је сачуван спомен на доба аустријске окупације тимочких крајева од 1717. до 1739. године. Скоро исту овакву песму записао је Недељко Богдановић од Ковиљке Величковић из Бучума код Сврљига („Љубавне и друге песме из сврљишког краја“, „Развитак&quot;, бр. 3-4 од 1971, стр. 72), а сличне варијанте још и Јован Мишковић (Гласник СУД, стр. 106) и Маринко Станојевић — у Пироту, као сватовску од седам стихова (Ibidem, бр. 116). Пева се као песма бр. 5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 23.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>mq5gruda9vhhevmamjf7sjwknr1z1cr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мајка Јану надалеко дава</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45256</id>
    <revision>
      <id>123539</id>
      <parentid>115177</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:18:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2287" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Мајка Јану надалеко дава&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мајка Јану надалеко дава, 
проз три горе, проз четири воде. 
Јана нече јако надалеко,
Јана оче у Периш планину:
„О бога ти, моја стара мајко, {{стих|5}}
Периш ми је јако омилео.
На Перишу мајко, високоме 
овце чува девер Јеремија, 
свирку свири, тужно изговара 
и у свирку мене помењује: {{стих|10}}
Сна’о Јано, сребро немерено, 
када чеш ми у двор ушетати 
да ми редиш сиву перјаницу 
кано павун перје по градови?&quot;}} 

=== Белешке ===

Удавање на силу чест је мотив у тимочким песмама. Песму са сличним почетком записао је Маринко Станојевић 1896. год. у Јаковцу од баба-Магдалене и она је пета по реду у рукописној збирци Станојевићевој „Народне песме из источних крајeва, поглавито из Горњег Тимока, Пирота и његове околине&quot;, која се чува под сигнатуром № 27 у Етнографској збирци Архива САНУ (в. још „Развитак“ бр. 6 од 1963, стр. 54). Пева се као песма бр.5.


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 25.

* Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>1onusu14lqfs72zlg7mi28ykft8wxyc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Огањ гори меџу две планине (Двори самотворни)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45257</id>
    <revision>
      <id>123537</id>
      <parentid>115182</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:10:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1616" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Огањ гори меџу две планине]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Огањ гори меџу две планине, 
момак спава меџу две девојке — 
меџу Јану и меџу Милану.
Јану љуби, а Милану нече.
Милана му тијо проговара: {{стих|5}}
„Љуби мене, младо нежењено”.
„Не смем, мори, од твојега брата: 
где ме сретне, на мен’ ножи вади, 
где ме стигне на мен’ сабљу маша.”}}

=== Белешке ===

Дужу варијанту записао је Светислав Божиновић („Сестра троваљћа’’, „Развитак” бр. 1 од 1963, стр. 40), као и Маринко Станојевић, у Јаковцу (Ibidem, бр. 26). Пева се као песма бр. 5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 26.

* Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.


[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>mm78kwa3s6q49446cohatlbz8yqloji</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Момирче т'нко, високо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45258</id>
    <revision>
      <id>123540</id>
      <parentid>115183</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:20:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1789" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Момирче т'нко, високо]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Момирче т'нко, високо, 
не шетај ситно пред мене, 
не задавај ми јадове.
Мене је мајка зарекла 
овчару воду да не дам,— {{стих|5}}
овчару душа задиша 
на свакојаке травице: 
на бели пелин рудинцки, 
на зелен здравац планинцки.}} 

=== Белешке ===

У разним варијантама ова песма је забележена и од других скупљача. Једну варијанту срећемо у раду „Српски народни обичаји из среза Бољевачког&quot;. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ, Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2, Београд, 1909 (в. и „Развитак&quot; бр. 6 од 1965, стр. 49 — „Девојко моја, те моја“).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 27.

* Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 67.


[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>h30olwcjx0hn94e6kmfm3fsh1qju7qx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Уценило се Загорче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45259</id>
    <revision>
      <id>123541</id>
      <parentid>115192</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:28:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2154" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Уценило се Загорче]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Уценило се Загорче 
по дивно, равно Загорје, 
по сиву селцку говеду; 
купило гајде за девет, 
т'нку цевару за десет, {{стих|5}}
куде 'одило, свирило, 
све је девојке мамило — 
премами Нејку девојку.
Д'н по д'н дојде Гмитровд'н, 
’оче Загорче да иде {{стих|10}}
и оче Нејку да води.
Говори Нејка девојка: 
„Витице, моје тужице, 
редови, моји једови, 
кој че ви витом навити, {{стих|15}}
кој че ви редом нареди?”}} 

=== Белешке ===

Из ове песме се види да су везе Тимочана са Загорцима у прошлости биле много чвршће. Овој песми донекле је слична она коју је од Раде Богдановић у Бучуму код Сврљига записао 1971. год. Недељко Богдановић („Различне шаљиве народне песме из Сврљишког краја“, :,Развитак“ бр. 5 од 1971, стр. 68). Пева се као песма бр. 19.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 28.

* Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 63. [[Загорче и Нејка]]

[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>cycs0j7leegfakv36v2vbv8o6jy5wyb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мене прате рузмарин да берем</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45260</id>
    <revision>
      <id>123542</id>
      <parentid>123344</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:31:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1529" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мене прате рузмарин да берем]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мене прате рузмарин да берем, 
а ја јадна како берем: 
за дьн за два је л’ струк је л’ два, 
за недељу једну киту.
Мене мајка проговара: {{стих|5}}
„Не дај киту на момчету, 
што га они грубо носе, 
зими, лети — у потплату, 
тике ју дај на девојче, 
што га оно лепо носи, {{стих|10}}
зими, лети — на вр’ главу, 
а увече на прозорче, 
на прозорче у чашицу, 
те га роса развесели.”}} 

=== Белешке ===

Варијанту ове песме забележио је у Кални Коста Манојловић („Народне мелодије из Источне Србије&quot;, Бeоград, САН, 1953, књ. ССХII) и Милан Ђ. Милићевић („Кнежевина Србија“ — „Раван камен до камена“).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 29.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>9i47wc42nb8lau7xx4ny8297101273c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Овчар виче са дела голема</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45263</id>
    <revision>
      <id>123543</id>
      <parentid>98237</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:37:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1662" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Овчар виче са дела голема&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Овчар виче са дела голема: 
„Ој девојко, црвена јабуко, 
Рашчињуј ми што си учинила! 
Стадо чу да манем, 
код теб’ чу да дојдем!” {{стих|5}}}} 

=== Белешке ===

Веровање у магију огледа се и у овој песми. Једну од њених варијаната („Стано, Јано, црвена јабуко&quot;) налазимо у рукописној збирци Властимира Станимировића која се чува у Етнографској збирци САНУ (в. др Илија Николић: „Властимир Станимировић&quot;, „Развитак&quot; бр. 2 од 1963, стр 46). Од песама с овим мотивом најлепша јe она коју је записао Маринко Станојевић („Поболe се гледана девојћа“) и коју је др Илија Николић уврстио у Антологију народне лирике из источне Србије „Горо ле, горо зелена“ под бројем 37.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 30.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>sn5km91pbjt81g32brrscz4i182ziji</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123544</id>
      <parentid>123543</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:38:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1664" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Овчар виче са дела голема]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Овчар виче са дела голема: 
„Ој девојко, црвена јабуко, 
Рашчињуј ми што си учинила! 
Стадо чу да манем, 
код теб’ чу да дојдем!” {{стих|5}}}} 

=== Белешке ===

Веровање у магију огледа се и у овој песми. Једну од њених варијаната („Стано, Јано, црвена јабуко&quot;) налазимо у рукописној збирци Властимира Станимировића која се чува у Етнографској збирци САНУ (в. др Илија Николић: „Властимир Станимировић&quot;, „Развитак&quot; бр. 2 од 1963, стр 46). Од песама с овим мотивом најлепша јe она коју је записао Маринко Станојевић („Поболe се гледана девојћа“) и коју је др Илија Николић уврстио у Антологију народне лирике из источне Србије „Горо ле, горо зелена“ под бројем 37.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 30.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>lsq1sop1up91fd7byhj9d9zfzlha7lr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дзвездо ле Данице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45264</id>
    <revision>
      <id>123545</id>
      <parentid>98238</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:41:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1296" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Дзвездо ле Данице&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Дзвездо ле Данице, 
огреј мене на двори 
да ја видим шта љубим, 
је л’ је младо је л’ старо. 
Да знам да је постаро, {{стих|5}}
да му прострем да спава 
црно трње глогово, 
студен камен под главу. 
Да знам да је помладо, 
да му прострем да спава {{стих|10}}
свилна мека душека, 
свилен јастук под главу 
и ја уз њег’ девојка.}} 

=== Белешке ===

Подсећа на песме „Дјевојка и лице“, „Опет дјевојка и лице“ и „Гајтан и дјевојка“ из I Вукове књиге народних песама (бр. 395-397).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 31.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>01palj7pl8tls18gm9kgxy0u0eznuga</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123549</id>
      <parentid>123545</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:17:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1298" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Дзвездо ле Данице]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Дзвездо ле Данице, 
огреј мене на двори 
да ја видим шта љубим, 
је л’ је младо је л’ старо. 
Да знам да је постаро, {{стих|5}}
да му прострем да спава 
црно трње глогово, 
студен камен под главу. 
Да знам да је помладо, 
да му прострем да спава {{стих|10}}
свилна мека душека, 
свилен јастук под главу 
и ја уз њег’ девојка.}} 

=== Белешке ===

Подсећа на песме „Дјевојка и лице“, „Опет дјевојка и лице“ и „Гајтан и дјевојка“ из I Вукове књиге народних песама (бр. 395-397).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 31.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>2kifba1jeqzuefmy4jb81w7n7zjs0iv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смиљ-Смиљана смиљ по реке брала</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45265</id>
    <revision>
      <id>123550</id>
      <parentid>98239</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:22:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1108" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Смиљ-Смиљана смиљ по реке брала]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Смиљ-Смиљана смиљ по реке брала, 
где га брала туј је залутала, 
налутала Јову бећарина:
„Богом, Јово, богом брат да си ми!“ 
Тој је Јова братство привануо, {{стих|5}}
изведе ју из гору зелену — 
опраји ју низ равни друмови.}} 

=== Белешке ===

Стара варијанта ове песме налази се у „Ерлангенском рукопису“ под бројем 150. Пева се као песма бр. 5.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 32.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>r3pg6ckcwoucjkevbejqfvgvku04057</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пошла си бела Бојана</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45266</id>
    <revision>
      <id>123551</id>
      <parentid>123345</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:28:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2883" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Пошла си бела Бојана]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Пошла си бела Бојана 
сас мила брата Дејана 
у гору лисник да дену. 
Зденули су га и пошли, 
Дејан Бојане говори: {{стих|5}}
„Бојано, мори, Бојано, 
тол’ку си гору пројдомо, 
нигде ти цвејке не узе’, 
а камол’ да те пољубим.&quot; 
Проговара му Бојана: {{стих|10}}
„Дејане, брале, Дејане, 
нели смо јадна роднинка: 
чича и тата два брата, 
нана и стринка јетрве, 
а ми смо њина дечица.“ {{стих|15}}
„Бојано, мори, Бојано, 
високо дрво ’лад нема, 
сугаре јаре лој нема, 
дубока вода брод нема — 
ситно камење број нема, {{стих|20}}
убава мома род нема!“}} 

=== Белешке ===

Слична је с оном коју налазимо у књизи „Периодическо Списание на българското книжовно дружество въ Сръдецъ” (книжка IX, стр. 88), а само унеколико различна од македонске песме „Трено, пиленце шарено”, коју су забележили браћа Миладиновци и коју је др Владан Недић уврстио у своју „Антологију народних лирских песама“ (Бгд, 1969) под редним бројем 182. Једну од варијаната („Стојан и Рада”) записао је Милан Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији“, једну од Данице Бегић из Селачке („Пошла сестра Бојана“) Бора Првуловић („Развитак“ бр. 6 од 1964, стр. 67) и једну од Борке Ж. Јеленковић из Штрпца („Јоване, море, невене“) 1965. год. Светислав Првановић („Развитак“ бр. 1 од 1968, стр 66). Живојин Станковић у књизи „Народне песме у Крајини“(Бгд, 1951, стр. 60) има је само у фрагментима. Пева се као песма бр. 7.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 33.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>hygw96uwdb28sqv3242694vpqf880rq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ветар ружу преко поље носи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45267</id>
    <revision>
      <id>123552</id>
      <parentid>98241</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:31:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1390" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Ветар ружу преко поље носи&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ветар ружу преко поље носи, 
на Јованов шатор ју наноси, 
а под шатор ништа друго нема 
само Јова болес болуваше, 
до главу му тамбура стоваше. {{стих|5}}
Јова јечи, тамбура му звечи, 
а Јова јој тијо говораше: 
„Тамбурице, моја другарице, 
доста си ме с ’леба по’ранила 
и с црвено вино напојила, {{стих|10}}
младе жене из двор изводила 
и девојке мене доводила.“}} 

=== Белешке ===

Готово истоветну варијанту записала је од Прве Вељковић 1960.год. у Јелашници Мирјана Станковић („Развитак“ бр. 4-5 од 1962, стр. 67).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 34.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>ijo9059nwfk1z5av5sfcwda4ez0j8pl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123553</id>
      <parentid>123552</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:32:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1392" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ветар ружу преко поље носи]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ветар ружу преко поље носи, 
на Јованов шатор ју наноси, 
а под шатор ништа друго нема 
само Јова болес болуваше, 
до главу му тамбура стоваше. {{стих|5}}
Јова јечи, тамбура му звечи, 
а Јова јој тијо говораше: 
„Тамбурице, моја другарице, 
доста си ме с ’леба по’ранила 
и с црвено вино напојила, {{стих|10}}
младе жене из двор изводила 
и девојке мене доводила.“}} 

=== Белешке ===

Готово истоветну варијанту записала је од Прве Вељковић 1960.год. у Јелашници Мирјана Станковић („Развитак“ бр. 4-5 од 1962, стр. 67).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 34.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>jh817eupgpzwuryc5btz1ssqxq4dvoa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Друљу, друљу, коњча</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45268</id>
    <revision>
      <id>123554</id>
      <parentid>98242</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:36:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1045" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Друљу, друљу, коњча]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Друљу, друљу, коњча, 
близо ли је лонџа?
Није близо ни далек’, 
шибај коња да иде, 
да донесе невесту, {{стих|5}}
за два зуба везана, 
од решето опьнци, 
куде иде да шара, 
да ју људи познају 
чија ли је невеста. {{стих|10}}}} 

=== Белешке ===

Песма се певуши детету док се „друља“ (тј. цупка) на колену.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 35.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Дечије песме]]</text>
      <sha1>7519jugjqfon6s24qot1t7x7ce9wepd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Друљу, друљу, друшка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45269</id>
    <revision>
      <id>123555</id>
      <parentid>98243</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:41:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="876" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Друљу, друљу, друшка]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Друљу, друљу, друшка, 
под Мораву крушка, 
туј си седи тетка 
та си љуља Петка, 
залете се мечка {{стих|5}}
да уграби Петка, 
оста тетка без Петка 
кано света Петка.}}

=== Белешке ===

И ово је цупкалица.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 36.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Дечије песме]]</text>
      <sha1>b60b265wl1lghljop2ffviqhv8mlxau</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Седи Кања на бел камен</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45270</id>
    <revision>
      <id>123556</id>
      <parentid>115186</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:44:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="791" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Седи Кања на бел камен]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Седи Кања на бел камен 
па си броји бројеницу: 
шишкара, бишкара, 
каралија, русалија, 
подгор, горчин, {{стих|5}}
чавчин, чагулин, 
чичагрк.}} 

=== Белешке ===

Типична бројеница.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 37.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>3nwqszjg9kishkwkkdmlm7ooi8bvejf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кићена совра, ређена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45271</id>
    <revision>
      <id>123557</id>
      <parentid>116916</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T17:59:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1848" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кићена совра, ређена]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Кићена совра, ређена, 
пошле девојке у цвејке, 
кићена совра, ређена, 
а млади момци у виле, 
кићена совра, ређена, {{стих|5}}
момка секира посекла, 
кићена совра, ређена, 
девојку змија ујела, 
кићена совра, ређена.}}

=== Белешке ===

Пева се у младожењиној кући, у петак увече, кад се кити „зборњак.&quot; Сличну песму (само без рефрена) записао је Милош Милисављевић и објавио у збирци „Песме народне&quot; (1869), а штампана је и у „Развитку“ бр. 4-5 од 1964, стр. 86. Видети још Кићине песме II, 1926, стр. 65, бр. 3.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 38.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>c9rzyv5d7dv6owbnrczymmaj9sl9izw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ти, старојко, грано страторова</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45272</id>
    <revision>
      <id>123559</id>
      <parentid>116917</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:04:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1756" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ти, старојко, грано страторова]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ти, старојко, грано страторова, 
ти, старојко, убаво ни дојде, 
ти ни дојде, ми те не питамо 
је л’ си довел коњи, бедовије, 
и на коњи момци поднослије {{стих|5}}
и сас њи’ су незнане делије.

'''У часопису &quot;Развитак&quot;:'''

Ти, старојко, убаво ни дојде, 
ти ни дојде, ми те не питамо 
’е л’ си довел коњи бедови(ј)е, 
и на коњи момци подносли(ј)е, 
и на њи су незнане дели(ј)е? {{стих|5}}}} 

=== Белешке ===

Кад „старојка“ долази, у петак увече.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 39.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>mskdmtmagypaxv02k7ncncxy25s6lc7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Виле моме драгу зелен венац</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45273</id>
    <revision>
      <id>123560</id>
      <parentid>116918</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:07:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1717" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Виле моме драгу зелен венац]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Виле моме драгу зелен венац, 
ем га виле, ем му говориле: 
„Виј се венче, виј се, савијај се 
од стратора, драгу, крстатога, 
од невена, драгу, шестопера&quot;. {{стих|5}}

'''У часопису &quot;Развитак&quot;:'''

Виле моме драгу зелен венац, 
од стратора, драгу, крстатога, 
од невена, драгу, шестопера.}}

=== Белешке ===

У суботу ујутру кад се вије венац. Варијанта: Станојевић Маринко: „Зборник прилога...“, I, 1929, стр. 45 и IV, 1937, стр. 90.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 40.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>3fki72nn1b84e3xpycip9ftl79nb34v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Завану се Иванова мајка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45274</id>
    <revision>
      <id>123563</id>
      <parentid>116919</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:11:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1450" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Завану се Иванова мајка]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Завану се Иванова мајка 
да ожени Ивана јунака: 
„Оженичу Ивана јунака, 
испросичу муњу из облака, 
старог свата светога Јована: {{стих|5}}
у цара чу коњи заимати, 
у царице беле огрлице, 
у царчету златено прстење.“}} 

=== Белешке ===

У суботу, после ручка, у кући.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 41.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>1g7vt5she75f2ls97m2gfe515yrzvnp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оре’ се листом развија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45275</id>
    <revision>
      <id>123565</id>
      <parentid>116920</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:14:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1769" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Оре’ се листом развија]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Оре’ се листом развија 
сву зиму зелен да буде. 
Под њега седу мајстори, 
сиње си аше шијеју, 
зелене узде китеју. {{стих|5}}}} 

=== Белешке ===

У суботу увече. Песму са сличним почетком записао је Јеремија М. Павловић од Анђе Миличке, из Каменице код Књажевца. Песма се чува у рукописној збирци „Српске народне песме — женске“ у Архиву САНУ (в. „Развитак&quot; бр. 1 од 1964, стр. 65). Сличну песму Маринко Станојевић има у својој збирци под бројем 125.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 42.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>2apq4zw0hzizpvv7p300ru5e5ho0xe2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мили куме, мило, рајцко цвејке</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45276</id>
    <revision>
      <id>123567</id>
      <parentid>116921</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:18:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1689" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Мили куме, мило, рајцко цвејке]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Мили куме, мило, рајцко цвејке, 
ти ни дојде, ми те не питамо 
је л’ си донел три беле погаче, 
је л’ си донел венци за младенци — 
да венчамо момка за девојку? {{стих|5}}

'''У часопису &quot;Развитак&quot;:'''

Мили куме, милорајцко цвејке,
’е л’ си донел три беле погаче,
’е л’ си донел венци за младенци — 
да венчамо момка за девојку?}}

=== Белешке ===

У суботу, када ће кум доћи. Пева се као песма бр. 31.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 43.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>r5tm3933dfm3l8ptjq0xj5qm6x70c0f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кво ми цвили низ гору зелену</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45277</id>
    <revision>
      <id>123569</id>
      <parentid>116924</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:22:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1794" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Кво ми цвили низ гору зелену]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Кво ми цвили низ гору зелену, 
да л’ је вода ил’ је млад војвода? 
Ој, војводо, вода те однела, 
ти ни дојде, ми те не питамо 
је л’ си донел три беле погаче, {{стих|5}}
је л’ си донел три зелена венца 
да венчамо момка за девојку?

'''У часопису &quot;Развитак&quot;:'''

Ој, војводо, вода те однела,
’е л’ си донел три беле погаче,
’е л’ си донел три зелена венца — 
да венчамо момка за девојку?}} 

=== Белешке ===

У суботу када ће војвода доћи. Пева се као песма бр. 31.


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 44.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>a6ywubuzl3ings4h7uu7y3u951wjgr2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чувала Миља славеја (Двори самотворни)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45278</id>
    <revision>
      <id>123570</id>
      <parentid>116925</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:25:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2077" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Чувала Миља славеја]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Чувала Миља славеја, 
чувала и очувала.
’Оче се Миља удаје 
и славеја си продаје.
Славеј си Миље говори: {{стих|5}}
„Немој ме, Миљо, продајеш, 
тури ме, Миљо, у дара, 
та рано да ти попојем, 
та рано да те пробудим.&quot;}} 

=== Белешке ===

Пева се у кући невестиној, у суботу увече, кад се кити „зборњак“. Ово је варијанта песме „Ранила Милка тицу славуја“, коју је записала Милица Стојадиновлћ Српкиња и коју је др Владан Недић унео у поменуту Антологију под бројем 38. Једна се варијанта находи и код Саватија М. Грбића (Ibidem), в. такође „Кад младожења кида петљу баби”, „Развитак” бр. 2 од 1966, стр. 48. Пeва се као песма бр. 30.


== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 45.

* То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 73.


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]
[[Категорија:Двори самотворни]]</text>
      <sha1>b4xb8lq5pdaugb1v0c4sjvjqywjob0q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дилбер момче, где чеш да коначиш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45279</id>
    <revision>
      <id>123573</id>
      <parentid>98253</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:30:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1061" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Дилбер момче, где чеш да коначиш]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
„Дилбер момче, где чеш да коначиш,“ 
„Зојле Лазо, где је тебе драго“.
„Мен’ је драго код Ђуру на конак,
Ђура има до три младе ћери: 
једна че ни капију отвори, {{стих|5}}
друга че ни коњи да при’вати, 
трећа че ни у кућу уведе“.}}

=== Белешке ===

Пева се момку при поласку на прошевину.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 46.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]</text>
      <sha1>9ujwm9vdflornif7cfcmpixvsrt7e3e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пријетељ се пријетељу ’вали</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45280</id>
    <revision>
      <id>123595</id>
      <parentid>98254</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:21:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="990" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Пријетељ се пријетељу ’вали]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Пријетељ се пријетељу ’вали 
да доведе све одбир сватове. 
Не одведе момци од одбира, 
веч одведе старе будалине, 
понајвише старе волетине — {{стих|5}}
чим стигоше, одма’ полегаше.}} 

=== Белешке ===

При дочеку сватова код девојачког дома, у шали.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 47.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]</text>
      <sha1>g38id18jx6anheya8fkfujzb9zrzcjs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ала ти је т'нка и висока</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45282</id>
    <revision>
      <id>123596</id>
      <parentid>98256</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:23:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="781" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ала ти је т'нка и висока]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ала ти је т'нка и висока!
Ала ти је бела и црвена!
Ала ти је мила! 
Ала ти је слатка!}} 

=== Белешке ===

Овим се врши ослађивање невесте младожењи при одласку на венчање.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 49.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]</text>
      <sha1>07gra2y8x2w4tv8a8sp3de4cvrg4c06</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123597</id>
      <parentid>123596</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:24:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="836" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ала ти је т'нка и висока]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ала ти је т'нка и висока!
Ала ти је бела и црвена!
Ала ти је мила! 
Ала ти је слатка!}} 

=== Белешке ===

Овим се врши ослађивање невесте младожењи при одласку на венчање.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 49.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]</text>
      <sha1>6by8jgzliehbyxwmpzrqenye0sitinv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Каква ти је</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45283</id>
    <revision>
      <id>123598</id>
      <parentid>98257</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:27:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="701" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Каква ти је]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Каква ти је, 
таква ти је, 
горка, слатка — 
твоја ти је!}} 

=== Белешке ===

У шали, при повратку с венчања.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 50.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Сватовске песме]]</text>
      <sha1>32gxln9hijwyqhb110u1vak0no5hema</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од пљуске</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45287</id>
    <revision>
      <id>123602</id>
      <parentid>98267</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T05:59:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1492" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од пљуске&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од пљуске)''&lt;/center&gt;

Црвена пљуска, зелена пљуска,
тија тијица, добра добрица,
добро си дошла, добро борави,
не севај, не стрељај,
не гори, не боли, {{стих|5}}
не смуцај, не пуцај,
туј је трње, туј је гложје,
не може бит’ и пребит’,
слезни пљуско по сол и по ’леб,
доле ти мати, доле ти башта, {{стих|10}}
сребрне панице, златене ложице,
да једеш, да пијеш,
да се наспиш
кано младо јагње
у зелену траву. {{стих|15}}}} 

=== Белешке ===

О бајалицама т овога краја видети детаљније у раду др Илије Николића „Рукописна збирка народних бајања из околине Књажевца“ („Развитак“ бр. 1 од 1967, стр. 72-81).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 77.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>t3gnv8ertfbc9u1uvcs8kpmidfqkpee</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123603</id>
      <parentid>123602</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T06:02:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>/* Белешке */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1494" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од пљуске&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од пљуске)''&lt;/center&gt;

Црвена пљуска, зелена пљуска,
тија тијица, добра добрица,
добро си дошла, добро борави,
не севај, не стрељај,
не гори, не боли, {{стих|5}}
не смуцај, не пуцај,
туј је трње, туј је гложје,
не може бит’ и пребит’,
слезни пљуско по сол и по ’леб,
доле ти мати, доле ти башта, {{стих|10}}
сребрне панице, златене ложице,
да једеш, да пијеш,
да се наспиш
кано младо јагње
у зелену траву. {{стих|15}}}} 

=== Белешке ===

О бајалицама из овога краја видети детаљније у раду др Илије Николића „Рукописна збирка народних бајања из околине Књажевца“ („Развитак“ бр. 1 од 1967, стр. 72-81).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 77.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>l8875368gl2wgjwsb92lffzxt4wcstx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123605</id>
      <parentid>123603</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:12:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1493" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од пљуске&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од пљуске)''&lt;/center&gt;
Црвена пљуска, зелена пљуска,
тија тијица, добра добрица,
добро си дошла, добро борави,
не севај, не стрељај,
не гори, не боли, {{стих|5}}
не смуцај, не пуцај,
туј је трње, туј је гложје,
не може бит’ и пребит’,
слезни пљуско по сол и по ’леб,
доле ти мати, доле ти башта, {{стих|10}}
сребрне панице, златене ложице,
да једеш, да пијеш,
да се наспиш
кано младо јагње
у зелену траву. {{стих|15}}}} 

=== Белешке ===

О бајалицама из овога краја видети детаљније у раду др Илије Николића „Рукописна збирка народних бајања из околине Књажевца“ („Развитак“ бр. 1 од 1967, стр. 72-81).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 77.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>1mv71atibdcyky28p622nepsmun6qwr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од урока</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45322</id>
    <revision>
      <id>123615</id>
      <parentid>98327</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:40:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="946" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од урока&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од урока)''&lt;/center&gt;
Беж’те, уроци, уз потоци! 
Сури влци, бели ’рти, 
баштина сила, 
бело млеко материно... 
Отелила црна крава  {{стих|5}}
црно теле, 
сама га отелила, 
сама га задојила, 
сама га олизала, 
сама га и очувала. {{стих|10}}
Сту, да уступите.
Уроци, уз потоци!}} 

=== Белешке ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 89.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>hbxd9qo0besvvwzu1bwb4cncd0o957u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од серме (60)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45323</id>
    <revision>
      <id>123614</id>
      <parentid>98326</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:39:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1207" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од серме&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од серме)''&lt;/center&gt;
Сермо вермо, 
говедар те тера: 
једно глуво, 
друго немо, 
трећо ћораво. {{стих|5}}
Што глуво — не чује, 
што немо — не вреви, 
што ћораво — не види, 
Сермо вермо, 
сту, уступи, {{стих|10}}
па иди у планин’, 
где рало не оре, 
где матика не копа, 
где краве не рову, 
где петлови не поју, {{стих|15}}
где пцета не лају, — 
там има да једеш, 
да пијеш, 
да се наспиш 
кано младо јагње {{стих|20}}
у зелену траву.}} 

=== Белешке ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 88.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>dyamgxp33leioo544xxod56agm66iwo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од серме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45324</id>
    <revision>
      <id>123613</id>
      <parentid>98325</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:38:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1252" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од серме&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од серме)''&lt;/center&gt;
Једна верма серма, 
две верме серме, 
три верме серме, 
чет’ри верме серме, 
пет верме серме, {{стих|5}}
шес’ верме серме, 
седам верме серме, 
осам верме серме, 
девет верме серме; 
од девет остале осам, {{стих|10}}
од осам седам,
од седам шес’, 
од шес’ пет, 
од пет чет’ри, 
од чет’ри три, {{стих|15}}
од три две, 
од две једна, 
од једну ни једна.
Сту, уступи, вермо сермо!}} 

=== Белешке ===

Од серме или &quot;мукавице&quot;, тј. костобоље, реуматизма.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 87.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>gpwr7gn6oetsts1svo4zyod5tjmgd5n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од устрела</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45326</id>
    <revision>
      <id>123612</id>
      <parentid>98329</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:36:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1133" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од устрела&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од устрела)''&lt;/center&gt;
Пошла мајка Бодежова 
да си пита девет чиче живе: 
„Сретосте ли сина Бодежова?” 
„Сретомо га и посекомо га.” 
Сту, да уступите, устрелчине, {{стих|5}}
усовчине!
Да отпуштите целу снагу, 
цели кости, 
из живци да искочите, 
там’ да си останете {{стих|10}}
у гору Таралеску.
Сту, да уступите!}} 

=== Белешке ===

Против пробада (тзв. „устрел&quot;, „тишња&quot; или „секавина&quot;.)

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 86.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>7jkxk7qtek6lns9zcmbrdd8u37k7r08</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од страха</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45327</id>
    <revision>
      <id>123611</id>
      <parentid>98332</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:35:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1738" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од страха&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од страха)''&lt;/center&gt;
Полетели стра’ове из море 
да сретну болно, невенчано, 
дете некрштено.
Зле очи заслонили, 
вучу капу на главу турили, {{стих|5}}
па на (тог и тог) стра’ задали. 
Беж’те, стра’ове, беж’те, ледове, 
там’ д’ идете у гору Таралеску! 
Там’ свирка не свири, 
тупан не тупа, {{стих|10}}
оро не игра.
Што сте се тол’ко 
разиграли по снагу, 
по кости, 
по живци? {{стих|15}}
Ја помолим Богородицу 
да отпушти целу снагу.
цели кости, 
цели живци.
Из снагу да искочите! {{стих|20}}
Из кости да искочите!
Из живци да искочите! 
Там’ д’ идете у гору Таралеску,
гдено говеда не рову,
овце не блеју, {{стих|25}}
козе не врешту,
коњи не вишту, 
гдено петлове не поју.
Сту, да уступите, 
там’ да се отканите!{{стих|30}}}} 

=== Белешке ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 84-85.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>0pw3j8yfubte13zpxb6fxuha2xa5ald</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од врбалника</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45328</id>
    <revision>
      <id>123604</id>
      <parentid>98331</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T06:05:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="963" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од врбалника&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од врбалника)''&lt;/center&gt;

Врбалниче, низниче, 
крвопивниче, 
ти крв пијеш, 
ти кос’ ломиш!
Искакај из главу, {{стих|5}}
искакај из уши, 
иди у Лелеј гору, 
где девојка 
мушко дете родила, 
ни крштено, {{стих|10}}
ни венчано, 
ни мирмиросано.}} 

=== Белешке ===

Против врбалца тј. зујања у ушима.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 83.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>po1lxapqoh7bpeeophuo9h2m7f9mwhg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123610</id>
      <parentid>123604</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:30:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="962" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од врбалника&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од врбалника)''&lt;/center&gt;
Врбалниче, низниче, 
крвопивниче, 
ти крв пијеш, 
ти кос’ ломиш!
Искакај из главу, {{стих|5}}
искакај из уши, 
иди у Лелеј гору, 
где девојка 
мушко дете родила, 
ни крштено, {{стих|10}}
ни венчано, 
ни мирмиросано.}} 

=== Белешке ===

Против врбалца тј. зујања у ушима.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 83.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>r1wagpz0zq1qg5yu2e550zo4c51obwe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од свега</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45329</id>
    <revision>
      <id>123609</id>
      <parentid>98333</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:26:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="746" xml:space="preserve">{{Поезија|{{стих|5}}
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од свега&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од свега)''&lt;/center&gt;
Прејде вук преко брв, 
чет’ри ноге, пети реп, 
ништа на вука не, 
ништа на одуринче да не.}} 

=== Белешке ===

Од свега некрштеном још детету.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 82.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>7ekpq8qqixjcgso5shi6qw6kq6lcw8h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од бабица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45330</id>
    <revision>
      <id>123608</id>
      <parentid>98335</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:25:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1538" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од бабица&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од бабица)''&lt;/center&gt;
Бабице, каракатице,
што сте очи изрогљиле,
што сте пигљи напигљиле,
што сте зуби ицериле,
што сте кожу удивиле, {{стих|5}}
па сте на Мицу главу раздвојиле,
памет помериле,
с'н помеле,
мешину напеле?
Ви сте тој, мори, погрешиле! {{стих|10}}
Ви код Мицу нема да једете, 
нема да пијете.
Идете у планин’, 
где рало не оре, 
где матика не копа, {{стих|15}}
где крава не риче, 
где овца не блеји, 
где коза не врешти, 
там’ има да једете, 
там’ има да пијете, {{стих|20}}
да се наспите 
кано младо јагње 
у зелену траву.}} 

=== Белешке ===

Од бабица -  невидљивих злих бића која нападају новорођенчад и породиље.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 81.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>n8xe6wwzzyelp56kwaqtwzi7r4dvina</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од ала (53)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45331</id>
    <revision>
      <id>123607</id>
      <parentid>98336</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:22:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1073" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од ала&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од ала)''&lt;/center&gt;
Ви, ви, але, ви потајнице,
горсће, морсће,
аловите, ветровите,
там’ д’ идете у гору Таралеску,
там’ има добар руч'к, {{стих|5}}
добар пијал'к.
там’ че да се наручате,
да се напијете.
да се належите.
Код (тог и тог) не мож’ да боравите, {{стих|10}} 
код њег’ има врачка бајалница, 
че ви устрели, 
че ви скоси.
Сту, да уступите!}} 

=== Белешке ===

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 80.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>47pzyaos3vgp00axk475zs27x0rsd8e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Од ала</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45332</id>
    <revision>
      <id>123606</id>
      <parentid>98337</parentid>
      <timestamp>2022-08-22T11:16:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1717" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Од ала&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Од ала)''&lt;/center&gt;
Але, але, аловите, 
ветровите, ду’овите...
Пошла Љубица уз поље, низ поље 
да си бере тодовку и добродовку 
и ђурђевску мирадију. {{стих|5}}
Сретоше ју але,
але аловите,
ду’овите,
ветровите,
па ју закуснуше, {{стих|10}}
па ју памет одузеше.
Она зацвиле, запишта 
гласом до небо, сузом до земљу. 
Дочула ју божја мајка, 
Богородица, {{стих|15}}
па си појде с белога коња 
и поведе светога Јована, 
па си окне Љубицу:
„Чујеш ли ме, Љубице,
не зацвилуј, не запиштуј, {{стих|20}} 
тике окај Божику бајалницу, 
она че тој да одбаје, 
да отури, да распрати 
по вр’ови, по пештери, 
по низине, по падине, {{стих|25}}
по Тимоци, по потоци.&quot;
Оста Љубица чиста 
кано чисто сребро.}} 

=== Белешке ===

Од ала, односно злих духова.

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 78-79.

[[Категорија:Двори самотворни]]
[[Категорија:Басме и бајалице]]</text>
      <sha1>8jbhsljqqhbsjyszwp7irdftepi2w5b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милош Видаковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>50705</id>
    <revision>
      <id>123588</id>
      <parentid>120103</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T22:02:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="991" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милош
| презиме = Видаковић
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1915
| опис = '''Милош Видаковић''' (1891 - 1915) био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. 
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Милош Видаковић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==

* [[Гроздана]]
* [[Епилог (Милош Видаковић)|Епилог]]
* [[Кроз мирис липа]] 
* [[Кула заборава]]
* [[Мусић Стеван (Милош Видаковић)|Мусић Стеван]]
* [[Над градом]]
* [[Песма болесника]]
* [[Пут екстаза]]
* [[Снег]]
* [[У моме граду]]

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија: Милош Видаковић]]</text>
      <sha1>ld8e9ej0rxog6ozqu885mknxnhyi1vw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што ли Тимок мутан тече</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52809</id>
    <revision>
      <id>123538</id>
      <parentid>115184</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T14:14:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2136" xml:space="preserve">Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 63-67.

* [[Што ли Тимок мутан тече (песма)|Што ли Тимок мутан тече]]
* [[Ћирјана девојћа]]
* [[Кои се попре ожени...]]
* [[По синочњи јадове]]
* [[Омиле ми у село девојћа (Развитак 1962)|Омиле ми у село девојћа]]
* [[Сади Рада бел босиљак]]
* [[Петар Долњоземац]]
* [[Смиљана]]
* [[Лајте га, псета, лајте...]]
* [[Нешто Миље врева искочила]]
* [[Најлош дел]]
* [[Ој јабуко...]]
* [[Троји јади (Развитак)|Троји јади]]
* [[Павле и гора]]
* [[Два сокола]]
* [[Куде да си ми, Стојане]]
* [[А ја те нечу, па нечу]]
* [[Мајка Јану у недељу плела|Мајка Јану љуто клела]]
* [[Калина]]
* [[Дојди ми либе, дојди]]
* [[Иван Базаровић]]
* [[Мајка Јану надалеко дава|Мајка Јану на далеко дава]]
* [[Огањ гори меџу две планине (Двори самотворни)|Огањ гори]]
* [[Под брегом]]
* [[Три ране]]
* [[Играјте, појте, девојке]]
* [[Јова и тамбура]]
* [[Момирче т'нко, високо|Овчару душа задиша]]
* [[Загорче и Нејка]]
* [[МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ (Развитак 2/1962)|МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ]]

=== Напомена ===

Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић.	


[[Категорија:Развитак - Зајечар]]</text>
      <sha1>t7wmtzoykyi9byiq8p0ejck426wqd79</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Зигфрид Аугуст Малман</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54674</id>
    <revision>
      <id>123575</id>
      <parentid>123302</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T18:39:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Дела */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="826" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Зигфрид Аугуст 
| презиме = Малман
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1771
| годинасмрти = 1826
| опис = '''Зигфрид Аугуст Малман''' био је немачки књижевник.
| слика = Siegfried August Mahlmann um 1806 - Anton Graff.jpg
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = Siegfried August Mahlmann
}}
== Дела ==
* [[Храбрење]]
* [[Ефимерино јадиковање]]
* [[Девојка и славуј]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:К.С.|К.С.]]

[[Категорија:Зигфрид Аугуст Малман]]
[[Категорија:Немачки књижевници]]</text>
      <sha1>f8q7dkc7novbdwerr3k7crqkujewsae</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Николај Фјодорович Шчербина</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54826</id>
    <revision>
      <id>123577</id>
      <parentid>123317</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T19:25:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Дела */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1112" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Николај Фјодорович 
| презиме = Шчербина
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1821
| годинасмрти = 1869
| опис = '''Николај Фјодорович Шчербина''' (рус. -{Никола́й Фёдорович Щерби́на}-, 1821-1869), био је руски песник и преводилац. Преводио је и са српског на руски језик (нпр. песму [[Смрт Ивана и Јелине]]/[[Смрт Омера и Мериме]]).
| слика = PGRS 2 097 Sherbina - crop.jpg
| опис_слике =
| википедија = 
| остава = Nikolay Sherbina
| остава_кат = Nikolay Sherbina
}}
== Дела ==
* [[Ох сећање!...]]
* [[Хладна земља]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Николај Фјодорович Шчербина]]</text>
      <sha1>jfngwivak4t40aemwye5ck62ibxo4af</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123586</id>
      <parentid>123577</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T21:54:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Дела */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1143" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Николај Фјодорович 
| презиме = Шчербина
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1821
| годинасмрти = 1869
| опис = '''Николај Фјодорович Шчербина''' (рус. -{Никола́й Фёдорович Щерби́на}-, 1821-1869), био је руски песник и преводилац. Преводио је и са српског на руски језик (нпр. песму [[Смрт Ивана и Јелине]]/[[Смрт Омера и Мериме]]).
| слика = PGRS 2 097 Sherbina - crop.jpg
| опис_слике =
| википедија = 
| остава = Nikolay Sherbina
| остава_кат = Nikolay Sherbina
}}
== Дела ==
* [[Ох сећање!...]]
* [[Хладна земља]]
* [[Неста данка...]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Николај Фјодорович Шчербина]]</text>
      <sha1>6a6017qai02396thf6u59yv90xh5gao</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Милко, турцка прилико</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54901</id>
    <redirect title="Милико, турцка прилико" />
    <revision>
      <id>123531</id>
      <timestamp>2022-08-21T13:51:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Bokini</username>
        <id>2804</id>
      </contributor>
      <comment>Bokini преместио је страницу [[Милко, турцка прилико]] на [[Милико, турцка прилико]]: грешка</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65" xml:space="preserve">#Преусмери [[Милико, турцка прилико]]</text>
      <sha1>c2xnqv6xs7o1i3e518v5p4hoqa0t2ya</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тихе звезде...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54902</id>
    <revision>
      <id>123558</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:02:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Тихе звезде... | одељак=  | аутор= Стојан Новаковић | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Тихе звезде, очи лепе, Чије ли сте? Што стојите? Коју л’ срећу, чију л’ тугу, Шта л’ одозго ви мотрите?  Шта вам тако…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2039" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тихе звезде...
| одељак= 
| аутор= Стојан Новаковић
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Тихе звезде, очи лепе,
Чије ли сте? Што стојите?
Коју л’ срећу, чију л’ тугу,
Шта л’ одозго ви мотрите?

Шта вам тако тешко бива,
Кад облаком ведро чело,
— Што се сјаје канда снива! —
Покривате невесело?

Ил’ у миру кад лепоте
Својих чара казујете,
Кажите ми којој срећи
Тад се лепе радујете?

Јесте л’ душе што ја мислим,
Анђеоска јесте л’ чеда?
Што их грешна земља ова
Међ породом својим гледа?

Јесте л’ њини санци, жеље,
Туге, песме, уздисаји?
Што на земљи јавно није,
Што се лери, скрива, таји?...

— Ви гледате, ви ћутите,
Треперите, жељкујете!!
— Ој за ким је ваша жудња,
Кога тако милујете?

Моје лепе безазленке,
Немојте се мени крити,
Казаћу вам, аох мале,
Да л’ вам неће криво бити!

Или ваљда ви то несте,
Привиђења, чари, слике,
Ваљда земљом не ходите
Кано моме дивнолике?...

Ви сјајите, треперите,
Ал’ варати још не знате,
Ил’ за својим сестрицама
Ви то ваљда не гледате?...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 27, стр. 329.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Стојан Новаковић]]</text>
      <sha1>qgmtmwwb3etme4u0iawc63q5lq6rd75</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источне песме/4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54903</id>
    <revision>
      <id>123561</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:09:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/3]] | следећа= [[Источне песме/5]] | наслов= Источне песме | одељак= 4. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Зими пијем, песме певам, Радујем се пролећу, А пролеће када дође, Оп…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="798" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна= [[Источне песме/3]]
| следећа= [[Источне песме/5]]
| наслов= Источне песме
| одељак= 4.
| аутор= Мирза Шафи Вазех
| преводилац= Симо Поповић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Зими пијем, песме певам,
Радујем се пролећу,
А пролеће када дође,
Опет не знам казат’: нећу!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 27, стр. 332.

{{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}}

[[Категорија:Мирза Шафи Вазех]]
[[Категорија:Симо Поповић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>rx2zmwvvyc85esh0vdqugjpebjt8b33</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источне песме/5</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54904</id>
    <revision>
      <id>123562</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:10:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/4]] | следећа= [[Источне песме/6]] | наслов= Источне песме | одељак= 5. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Кад Бог рајска врата шкрине, Да награду свима даде, А од свуда дођу…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="988" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна= [[Источне песме/4]]
| следећа= [[Источне песме/6]]
| наслов= Источне песме
| одељак= 5.
| аутор= Мирза Шафи Вазех
| преводилац= Симо Поповић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Кад Бог рајска врата шкрине,
Да награду свима даде,
А од свуда дођу људи,
Пуни страха, пуни наде

Сам ћу стати к’о праведан,
Страх је мени брига мала,
Јер одавно већ на земљи
Рајске си ми кључе дала!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 27, стр. 332.

{{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}}

[[Категорија:Мирза Шафи Вазех]]
[[Категорија:Симо Поповић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>1y1l7p9erz5xklih5i20oyn6eq80fm2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источне песме/6</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54905</id>
    <revision>
      <id>123564</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:12:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/5]] | следећа= [[Источне песме/7]] | наслов= Источне песме | одељак= 6. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Де с’ весела браћа купе И искрено диван вије; Да се шали, игра, скач…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1137" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна= [[Источне песме/5]]
| следећа= [[Источне песме/7]]
| наслов= Источне песме
| одељак= 6.
| аутор= Мирза Шафи Вазех
| преводилац= Симо Поповић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Де с’ весела браћа купе
И искрено диван вије;
Да се шали, игра, скаче,
Де се само вино пије.

Де се нико не обзире
Је ли ноћца ил’ дан бели;
Де се чаше љубе, грле,
Де с’ на вину мејдан дели:

Мирза Шафи! Мирза Шафи!
Ту је слатко место теби —
Од мудрости и од вина
Ти отиш’о никад не би!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 27, стр. 332.

{{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}}

[[Категорија:Мирза Шафи Вазех]]
[[Категорија:Симо Поповић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>kd8i2mx9ne1uvc4vcq77oazmp5c5jc6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источне песме/7</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54906</id>
    <revision>
      <id>123566</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:15:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/6]] | следећа= [[Источне песме/8]] | наслов= Источне песме | одељак= 7. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Пијте вино, ја вам рекох, Што сам рек’о и сад стоји, Нека пехар свак…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1673" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна= [[Источне песме/6]]
| следећа= [[Источне песме/8]]
| наслов= Источне песме
| одељак= 7.
| аутор= Мирза Шафи Вазех
| преводилац= Симо Поповић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Пијте вино, ја вам рекох,
Што сам рек’о и сад стоји,
Нека пехар сваки стече,
Силну мудрост пехар броји.

Кад Бог свету име даде,
Рече: Човек нека влада,
Нек досетке многе знаде,
Нек од слабог пића страда.

Са тога је Адам био —
Из раја је изгнан сместа,
Јербо вино није пио —
Због тога га одмах неста.

Са света је Боже смак’о
Све до једног осим Ноја:
Јербо вино пијеш лако,
Ти ћеш бити слуга моја!

Који пију хладну воду,
— Ти си спасен о човече! —
Све нек у њу одмах оду!
Силан Боже тако рече.

Мирза Шафи! Мирза Шафи!
Ти нам волиш љуто пити,
Та и боље — бар се нећеш
Као оци утопити!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 27, стр. 332-333.

{{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}}

[[Категорија:Мирза Шафи Вазех]]
[[Категорија:Симо Поповић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>bgil8gk1e887dbaynve8ubzwsr0v505</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Усамљен цвет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54907</id>
    <revision>
      <id>123568</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:20:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Усамљен цвет | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; У кутићу цветног врста :Мали цветак самац стоји, Нит’ му когод неге даје, :Ретка кап га ретко поји.  Ал’ се цветак разави…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1200" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Усамљен цвет
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
У кутићу цветног врста
:Мали цветак самац стоји,
Нит’ му когод неге даје,
:Ретка кап га ретко поји.

Ал’ се цветак разавио,
:Дивно мири, дивно цвета,
Цвета оном небу плавом,
:Што једнако жеље срета.

Кад заструји тиха киша,
:Прима цветак благе даре,
А кад сунце опет сијне, —
:Да му видиш лица жаре!

Све мирисе небу шаље,
:Свет ни једног не окуси;
Таки тамјан племенити
:Богу пале свети дуси!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 27, стр. 333.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>n68y3n312ua5t5w452ycmgyll67swfd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Још су живи...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54908</id>
    <revision>
      <id>123571</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:27:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Још су живи... | одељак=  | аутор= К.С. | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Весео сам свијет гледа’ У радости и љубави, Не познајућ што је беда; У премилој тој забави Живех у сред дивна раја, Где милинам’ н…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1628" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Још су живи...
| одељак= 
| аутор= К.С.
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Весео сам свијет гледа’
У радости и љубави,
Не познајућ што је беда;
У премилој тој забави
Живех у сред дивна раја,
Где милинам’ нема краја.

Немир слатки и преслатки
Срца врела и весела,
Збуди дух ми у час кратки
— Разбукта га из пепела —
Жарки пламен силно сину
Душу, срце к небу вину. —

Кобна, злобна мог удеса
Аргус-око тек угледа
Како језде пут небеса,
И већ њима напред не да:
Зби олују пуну мраза
Крута леда и пораза —

Разастрта лака крила
И буктеће дивне пламе,
Те олује следи сила,
Град обори жесток на ме:
Онесвешћен к земљи падох,
Но се ипак не предадох.

Још су живи огњи жарки; —
У сред срца, у сред душе,
Очекујућ’ вихар јарки
Да олују ту раздуше:
Да пламена бујна сила
Опет у вис макне крила.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 28, стр. 341-342.

[[Категорија:К.С.]]</text>
      <sha1>ce4t0rqpxmv0leyilqf8l1rx8loef21</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источне песме/8</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54909</id>
    <revision>
      <id>123572</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:30:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/7]] | следећа= [[Источне песме/9]] | наслов= Источне песме | одељак= 8. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Куда пођем, куда гледам — Да голема чуда! Срце стане, очи стану, Теб…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="927" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна= [[Источне песме/7]]
| следећа= [[Источне песме/9]]
| наслов= Источне песме
| одељак= 8.
| аутор= Мирза Шафи Вазех
| преводилац= Симо Поповић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Куда пођем, куда гледам
— Да голема чуда!
Срце стане, очи стану,
Тебе видим свуда!

Та у мору мојих мисли
Можеш баш и заћи,
Ал’ ујутру — к’о и сунце
Опет ћу те наћи!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 28, стр. 345.

{{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}}

[[Категорија:Мирза Шафи Вазех]]
[[Категорија:Симо Поповић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>nsma9dvaoljes9aawg0bew1m816uzol</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источне песме/9</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54910</id>
    <revision>
      <id>123574</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:35:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= [[Источне песме/8]] | следећа= [[Источне песме/10]] | наслов= Источне песме | одељак= 9. | аутор= Мирза Шафи Вазех | преводилац= Симо Поповић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; А што ми се бојиш, лане? Куд си пошла? стани туди! Пусти пољуб нека п…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2658" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна= [[Источне песме/8]]
| следећа= [[Источне песме/10]]
| наслов= Источне песме
| одељак= 9.
| аутор= Мирза Шафи Вазех
| преводилац= Симо Поповић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
А што ми се бојиш, лане?
Куд си пошла? стани туди!
Пусти пољуб нека плане,
Да не пукну моје груди.
Пусти жеље срца мога,
Не буд’ срца каменога!
Та и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

Алах, коран, светиње су,
У срцу ми тако пише;
Ал’ спрам тебе ништа несу,
Тебе љубим много више.
Неком нешто даде алах,
Мени љубав — баш му хвала!
Та и старе књиге веле
Да јој љубим груди беле!

Ако ли те љубав мори,
Терај тугу гадног створа,
Јер к’о што ме боже створи
Право срцу бити мора.
Та док знадем живот, себе,
До века ћу љубит’ тебе!
Јер и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

После овог земног века
Ако мислиш видет’ рада,
О, смилуј се на менека
И мог тешког уздисаја!
Туђу љубав ти не тражи,
Него моје прими дражи.
Јер и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

Ево песме раздрагане,
Послушај јој миле гласе;
Та од раја, слатко лане,
Спрема оне слађе часе.
Нек те служи небо гори,
О љубави сад ми збори.
Јер и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

К’о у зору када благу
Дигну чаше бај-ружице,
Тако нека моју драгу
Моје песме дирну жицу.
У песми је мојој сила
С којом ме је задобила.
Ал’ и старе књиге веле
Да јој љубим груди беле!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 28, стр. 345-346.

{{ЈВ-аутор|Симо Поповић|1921}}

[[Категорија:Мирза Шафи Вазех]]
[[Категорија:Симо Поповић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>ssfci9vxznj8yxs7cttaf136xrpevzb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Девојка и славуј</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54911</id>
    <revision>
      <id>123576</id>
      <timestamp>2022-08-21T18:42:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Девојка и славуј (''-{Das Mädchen und die Nachtigall}-'') | одељак=  | аутор= Зигфрид Аугуст Малман | преводилац= К.С. | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Благо теби, о славују! — Девојка му млада збори — Свуд се твоје песме чују, Глас…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1154" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Девојка и славуј (''-{Das Mädchen und die Nachtigall}-'')
| одељак= 
| аутор= Зигфрид Аугуст Малман
| преводилац= К.С.
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Благо теби, о славују!
— Девојка му млада збори —
Свуд се твоје песме чују,
Глас твој слатки свуд се ори!
Колика је твоја срећа
Кад ју цео свет осећа
И у пољу и у гори?!

Славуј деви одговара:
Не варај се драго дете,
Чезња, жудња песме ствара
Да у њима тугу смете; —
Моје песме свет веселе,
Ал’ не тупе љуте стреле
Што кроз моје срце лете!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 28, стр. 350.

[[Категорија:К.С.]]
[[Категорија:Зигфрид Аугуст Малман]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>rboppfotc0pfjx5w77mg8dj2cc8zegi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хладна земља</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54912</id>
    <revision>
      <id>123578</id>
      <timestamp>2022-08-21T19:29:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Хладна земља | одељак=  | аутор= Николај Фјодорович Шчербина | преводилац= Стојан Новаковић | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Мамо, знаш ли, кад сам била мала, Па у врту кроз цвеће трчала, Па кад несам мировати хтел…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1686" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Хладна земља
| одељак= 
| аутор= Николај Фјодорович Шчербина
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Мамо, знаш ли, кад сам била мала,
Па у врту кроз цвеће трчала,
Па кад несам мировати хтела,
Па ме чела за руку ујела?

Мучна боља од жаоке била
Горких суза сила сам пролила,
А ти на прст хладне земље стави
Те ме прође, па све заборавих!

И кад онда ја отрчах мала
За лептиром од жбуна до жбуна,
Сећаш ли се од милина пуна
Како си се онда радовала?

Друго доба настало је, мамо,
На срцу ми нови бол завлада,
Да ти кажем, тога страх ме само,
Жалим љубав, за њом венем млада.

Видај, мамо, видај чедо своје,
Није касно, још је мајко доба!
Хладном земљом студенога гроба
Навек покриј болно срце моје!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 31, стр. 381.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Николај Фјодорович Шчербина]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>jv1i0ay57l8f8ku1429n9qhaz1ohn70</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лав (Исидор Ћирић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54913</id>
    <revision>
      <id>123579</id>
      <timestamp>2022-08-21T19:33:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лав | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; За ланац тешки прикован ::Пустињски стоји лав, Пред ким дрхташе караван, ::Душмански предео сав.  За ланац тешки прикован, ::Пустињс…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1169" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лав
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
За ланац тешки прикован
::Пустињски стоји лав,
Пред ким дрхташе караван,
::Душмански предео сав.

За ланац тешки прикован,
::Пустињски стоји цар,
А душман гледи ноћ и дан,
::Да у њем’ згаси жар.

Ал’ не зна синак пустиње,
::За таки живот — не!
Не стоји мирно, крв му вре,
::А зуби ланце тре!

И један напор, један рик,
::— Ил’ живот, или смрт —
А душман бежи, блед му лик,
::А ланац пуца крт!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 31, стр. 383.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>q3odfx6o2a0sji6h57mmifnz95ncllf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што тако мариш?...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54914</id>
    <revision>
      <id>123580</id>
      <timestamp>2022-08-21T20:09:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Што тако мариш?... (''-{*** (Что в имени тебе моём)}-'') | одељак=  | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Стојан Новаковић | година= 1846 | белешке= }} &lt;poem&gt; Што тако мариш ти за име моје? — Њега ће нестат’ као шушке се…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1605" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што тако мариш?... (''-{*** (Что в имени тебе моём)}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 1846
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што тако мариш ти за име моје?
— Њега ће нестат’ као шушке сетне
Кад талас груне о обалу хладну
Ил’ кроз ноћ тихи гласак тихо летне.

У споменици остаће му трага,
То к’о кад дођеш врх гроба некога,
Па на камену чудне речи пишу,
Нит’ језик знадеш, нити слова кога!

Што зањга мариш? У метежу силном
Сад и одавно минуло је веће,
Ни један спомен оно твојој души
Чистији, нежниј’ веруј кренут’ неће!

А кад ти дође кадкад мучно, тешко,
Тужећи мо’ш га поменут’ из тија,
Реци: гле, неко и мене се сећа,
Гле, има срце у ком живим и ја!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 32, стр. 392.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>3nph8mnw18dhd5rlis08lmyalkrnft6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>123582</id>
      <parentid>123580</parentid>
      <timestamp>2022-08-21T20:18:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1667" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што тако мариш?... (''-{*** (Что в имени тебе моём)}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 1846
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што тако мариш ти за име моје?
— Њега ће нестат’ као шушке сетне
Кад талас груне о обалу хладну
Ил’ кроз ноћ тихи гласак тихо летне.

У споменици остаће му трага,
То к’о кад дођеш врх гроба некога,
Па на камену чудне речи пишу,
Нит’ језик знадеш, нити слова кога!

Што зањга мариш? У метежу силном
Сад и одавно минуло је веће,
Ни један спомен оно твојој души
Чистији, нежниј’ веруј кренут’ неће!

А кад ти дође кадкад мучно, тешко,
Тужећи мо’ш га поменут’ из тија,
Реци: гле, неко и мене се сећа,
Гле, има срце у ком живим и ја!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 32, стр. 392.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]

[[ru:Что в имени тебе моём (Пушкин)]]</text>
      <sha1>dzla7p0l1wmfm7lsus8vq1n3pp63ai5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>123581</id>
      <timestamp>2022-08-21T20:16:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Александар Сергејевич  | презиме = Пушкин | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1799 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-, 1799-1837), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песник…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1223" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-, 1799-1837), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Дела ==
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Што тако мариш?...]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>tf0pbytxml61s94ptu7te2rdnl6deil</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Један бих хтео, један глас!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54916</id>
    <revision>
      <id>123583</id>
      <timestamp>2022-08-21T21:15:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Један бих хтео, један глас! | одељак=  | аутор= Стојан Новаковић | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Зорицом сунце пушта дан, Пупољком ружа цвет — Младост је венац обајсан, Младост је читав свет, Где мел…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1469" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Један бих хтео, један глас!
| одељак= 
| аутор= Стојан Новаковић
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Зорицом сунце пушта дан,
Пупољком ружа цвет —
Младост је венац обајсан,
Младост је читав свет,
Где мелодија бруји ток,
А среће лаган лет
У небо само креће скок,
Грлећи сладак свет!

И кад ускипи бујни час
Кроз звезде, сунца та,
Један бих хтео, један глас,
Да целу срећу зна,
Да кроз простора велик век
У један каже пој
Немирне жудње сладак јек
Жељица свети бој!

Да прошапуће топал зрак
Дивнога сунца свог,
Да силом вечном разгна мрак,
Рече: ко му је Бог:
Љубави света врх чела твог
Један да рече глас
Среће и жића полета свог:
Љубав је измеђ нас!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 34, стр. 414-415.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Стојан Новаковић]]</text>
      <sha1>19wz6kpikvjw20dk6petgi3dylw6tk6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Како ми је...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54917</id>
    <revision>
      <id>123584</id>
      <timestamp>2022-08-21T21:19:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Како ми је... | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Како ми је, кад те нема, ::Да те виде жељне очи; Како ми је, кад те чекам, ::Сад ће, сад ће — не хте доћи!  Ка’ цветићу, што је ни…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="864" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Како ми је...
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Како ми је, кад те нема,
::Да те виде жељне очи;
Како ми је, кад те чекам,
::Сад ће, сад ће — не хте доћи!

Ка’ цветићу, што је ник’о
::У поноћном густом хладу, ——
Чека сунце, чека, чека —
::И увене у том наду!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 34, стр. 423.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>k7vguuc5x3kmefjypznjstltg6op4e1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Три алема...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54918</id>
    <revision>
      <id>123585</id>
      <timestamp>2022-08-21T21:19:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Три алема... | одељак=  | аутор= Исидор Ћирић | преводилац=  | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Два алема имаш, дево, ::Сјајна ока два, Трећи алем срце твоје ::Тврда камена! &lt;/poem&gt;  == Извор == 1865. Вила, лист за забаву, књижевно…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="636" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Три алема...
| одељак= 
| аутор= Исидор Ћирић
| преводилац= 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Два алема имаш, дево,
::Сјајна ока два,
Трећи алем срце твоје
::Тврда камена!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 34, стр. 423.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>1jk189r53etlnzh9l2u0kksbqfv5b4q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Неста данка...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54919</id>
    <revision>
      <id>123587</id>
      <timestamp>2022-08-21T21:57:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Неста данка... | одељак=  | аутор= Николај Фјодорович Шчербина | преводилац= Стојан Новаковић | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Неста данка, неста ведра, јасна, Место њега ноћ се шири красна, Видела се на све стране…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1748" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Неста данка...
| одељак= 
| аутор= Николај Фјодорович Шчербина
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Неста данка, неста ведра, јасна,
Место њега ноћ се шири красна,
Видела се на све стране пале,
Светлошћу се сенке прогутале!...
Вечна слога ту царује свуда,
Свуд је разум, куд погледаш туда,
Свуд лепота, што не мре, не вене,
Свуд ври живот, куд ти око глене —
И све света овога дивоте
Сместиле б’ се, хај, у душу моју,
Па што ја те да не знам милоте,
Моје песме што да тугу поју?...

Творче Боже! дуго има доба,
Од како се с тамнилом боримо,
Сред мрака нам живот ка’ сред гроба,
С тог ти песмом све тугу зборимо!

Ти небеске дај довољно зраке,
Нека силно свакој души гране,
Биће песме радосне и лаке,
Биће људи срећни на све стране.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 38, стр. 461.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Николај Фјодорович Шчербина]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>p2qlujmq6rrkg8t0ifq6u0bxlajnoen</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ластавица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54920</id>
    <revision>
      <id>123590</id>
      <timestamp>2022-08-21T22:09:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ластавица | одељак= | аутор=Милан Кујунџић Абердар | белешке= }} &lt;poem&gt; О зар више топли свет не љубиш! Кад у стене горске се удубиш, Па се сетиш на вечно пролеће, Па се сетиш на шарено цвеће — Зар ти око замагл…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1504" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ластавица
| одељак=
| аутор=Милан Кујунџић Абердар
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О зар више топли свет не љубиш!
Кад у стене горске се удубиш,
Па се сетиш на вечно пролеће,
Па се сетиш на шарено цвеће —
Зар ти око замаглити не ће?
Ћећеће! не ће! не ће! не ће...
Мала тица завичају леће.

О кад студен ледак те окружи,
Хладан вијор на те руку пружи,
Подсмевка му са усана леће
„Ситна ласта не чини пролеће!” —
Зар криоце следити се не ће?
Ћећеће... не ће! не ће...
Мала тица завичају леће.

О кад гленеш... гнездо се срубило,
А срдашце које те љубило
На те мирно окашца окреће,
Крај другога несташно полеће —
Зар ти срце препукнути не ће?
Ћећеће... не ће...
Мала тица завичају леће.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* 1865. Вила. Година прва, број 39, стр. 477.

{{ЈВ-аутор|Милан Кујунџић Абердар|1893}}

[[Категорија:Милан Кујунџић Абердар]]</text>
      <sha1>7uxjy4zrvwf3i00oooz8uvkahv06nen</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злаћани мостићи...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54921</id>
    <revision>
      <id>123591</id>
      <timestamp>2022-08-21T22:22:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Злаћани мостићи (''-{Goldne Brücken}-'') | одељак=  | аутор= Емануел Гајбел | преводилац= Стојан Новаковић | година=  | белешке= }} &lt;poem&gt; Злаћани мостићи Песмице су моје, Њима љубав шеће К теби, чедо моје!  Криоца од санка…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="860" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Злаћани мостићи (''-{Goldne Brücken}-'')
| одељак= 
| аутор= Емануел Гајбел
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Злаћани мостићи
Песмице су моје,
Њима љубав шеће
К теби, чедо моје!

Криоца од санка
Сваку ноћ ме носе,
У јаду и срећи
Теб’ на срце носе.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 40, стр. 484.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Емануел Гајбел]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>l027rdadt5174tyk59drv123qzl7equ</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Емануел Гајбел</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54922</id>
    <revision>
      <id>123592</id>
      <timestamp>2022-08-21T22:23:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{DEFAULTSORT:Гајбел, Емануел}}  [[Категорија:Немачки књижевници]]</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="106" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Гајбел, Емануел}}

[[Категорија:Немачки књижевници]]</text>
      <sha1>2zhgk3iv3wkrhfypz7marco52yrqhty</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Емануел Гајбел</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54923</id>
    <revision>
      <id>123593</id>
      <timestamp>2022-08-21T22:26:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Емануел  | презиме = Гајбел  | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1815 | годинасмрти = 1884 | опис = '''Емануел Гајбел''' (нем. -{Emanuel von Geibel}-, 1815-1884), био је немачки књижевник и преводилац. | слика = Emanuel Geibel 1.jpg | опис_слике = | википедија = Емануел Гајбел | оста…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="860" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Емануел 
| презиме = Гајбел 
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1815
| годинасмрти = 1884
| опис = '''Емануел Гајбел''' (нем. -{Emanuel von Geibel}-, 1815-1884), био је немачки књижевник и преводилац.
| слика = Emanuel Geibel 1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Емануел Гајбел
| остава = Emanuel Geibel
| остава_кат = Emanuel Geibel
}}
== Дела ==
* [[Злаћани мостићи...]] (-{Goldne Brücken}-)

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]

[[Категорија:Немачки књижевници]]
[[Категорија:Емануел Гајбел]]</text>
      <sha1>j3hhmtulbk2vs7s0zmjw68590tqc7pc</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>