Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.8 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 4 1312 144678 142980 2026-06-28T16:12:32Z BrankaVV 13641 Замењена садржина странице текстом „<!-------------------------------->{{песак}}<!---------------------------------> <!-- Молимо, испробајте ИСПОД доње линије и НЕ БРИШИТЕ овај шаблон. Хвала. --> <!----------------------------------------------------------------------------->” 144678 wikitext text/x-wiki <!-------------------------------->{{песак}}<!---------------------------------> <!-- Молимо, испробајте ИСПОД доње линије и НЕ БРИШИТЕ овај шаблон. Хвала. --> <!-----------------------------------------------------------------------------> g8w6gkhu52qmu5sjxi6x51593x7dz21 0 1609 144679 144661 2026-06-28T16:55:51Z Galicijac 19151 144679 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Колајна | одељак= | аутор=Тин Ујевић | белешке= }} {{Поезија| <center>'''I'''</center> Ступај са својим мраком Кроз пропаст хоризонта; Са тајном и облаком, Од фронта па до фронта. Ступај са својом тмушом Кроз поноћ цијеле земље; Пјевај са својом душом Гдје год се спава и дријемље... _______________________ Доста је лажи! Што ми треба То није много, добри Боже, А толико се дати може; Тек љубав жене, видик неба. И ништа друго. Ништа веће. Да је у теби добре воље, Мени би било чисто боље И – чисто раван пут до среће.}} ==Извор== *Милошевић, Велимир (2004). [https://www.most.ba/084/036c.aspx ''Тин Ујевић – пјесник и патник (у трагању за мирном луком поезије): сценариј за кратки филм'']. Мостар: Мост – часопис за образовање, науку и културу, година XXIX, бр. 173 (84 – нова серија), стр. 36–40. [[Категорија:Поезија]] s46yftal4pe4gmalaxx7teevabhghzr 144772 144679 2026-06-29T11:00:32Z Galicijac 19151 страницу претворио у садржај 144772 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | | | Садржај: | [[Колајна/I|-{I}-]] }} <center> [[Колајна/I|I]]<br> [[Колајна/II|II]]<br> [[Колајна/III|III]]<br> [[Колајна/IV|IV]]<br> [[Колајна/V|V]]<br> [[Колајна/VI|VI]]<br> [[Колајна/VII|VII]]<br> [[Колајна/VIII|VIII]]<br> [[Колајна/IX|IX]]<br> [[Колајна/X|X]]<br> [[Колајна/XI|XI]]<br> [[Колајна/XII|XII]]<br> [[Колајна/XIII|XIII]]<br> [[Колајна/XIV|XIV]]<br> [[Колајна/XV|XV]]<br> [[Колајна/XVI|XVI]]<br> [[Колајна/XVII|XVII]]<br> [[Колајна/XVIII|XVIII]]<br> [[Колајна/XIX|XIX]]<br> [[Колајна/XX|XX]]<br> [[Колајна/XXI|XXI]]<br> [[Колајна/XXII|XXII]]<br> [[Колајна/XXIII|XXIII]]<br> [[Колајна/XXIV|XXIV]]<br> [[Колајна/XXV|XXV]]<br> [[Колајна/XXVI|XXVI]]<br> [[Колајна/XXVII|XXVII]]<br> [[Колајна/XXVIII|XXVIII]]<br> [[Колајна/XXIX|XXIX]]<br> [[Колајна/XXX|XXX]]<br> [[Колајна/XXXI|XXXI]]<br> [[Колајна/XXXII|XXXII]]<br> [[Колајна/XXXIII|XXXIII]]<br> [[Колајна/XXXIV|XXXIV]]<br> [[Колајна/XXXV|XXXV]]<br> [[Колајна/XXXVI|XXXVI]]<br> [[Колајна/XXXVII|XXXVII]]<br> [[Колајна/XXXVIII|XXXVIII]]<br> [[Колајна/XXXIX|XXXIX]]<br> [[Колајна/XL|XL]]<br> [[Колајна/XLI|XLI]]<br> [[Колајна/XLII|XLII]]<br> [[Колајна/XLIII|XLIII]]<br> [[Колајна/XLIV|XLIV]]<br> [[Колајна/XLV|XLV]]<br> [[Колајна/XLVI|XLVI]]<br> [[Колајна/XLVII|XLVII]]<br> [[Колајна/XLVIII|XLVIII]]<br> </center> ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] gdlnunf0ft3wd3n4qx7qzil57pyyk62 0 32206 144681 144657 2026-06-28T17:22:42Z Galicijac 19151 /* Извор */ исправио стил навођења 144681 wikitext text/x-wiki '''Садржај''': </small> * 1. [[Предговор (Стјепан Мажуранић)|Предговор]] * 2. [[Краљевић Марко и млада недјеља]] * 3. [[Краљевић Марко и Љутица Богдан]] * 4. [[Краљевић Марко и џидов]] * 5. [[Краљевић Марко сватбарину подплатио]] * 6. [[Краљевић Марко и Пилипе Маџару]] * 7. [[Горска вила]] * 8. [[Краљевић Марко и Муса Арбанаса]] * 9. [[Кад га погубио подругивао се]] * 10. [[Смиљанић Илија и Ајка Танкошић]] * 11. [[Женитба Јанковић Стојана]] * 12. [[Јанковић Стојан и сестра му Јелица]] * 13. [[Мијате хајдуче и Осман-Беговичић]] * 14. [[Од Карловца Иве и из Модруше Манде]] * 15. [[Смрт дјевојачка]] * 16. [[Вила устрилила Иву]] * 17. [[Недај драгој све повољи]] * 18. [[Смрт Тепшића јунака]] * 19. [[Краљевић Марко и црни арапин]] * 20. [[Пелиман и Султан]] * 21. [[Але умре за љубовцом]] * 22. [[Мудра дјевојка]] * 23. [[Преварена диева]] * 24. [[Обећање мора да се врши]] * 25. [[Тежка коб]] * 26. [[Клетва бабе и унучади]] * 27. [[Боље сребро из нова ковано, него злато на пол раздерано]] * 28. [[Што молио, то је измолио]] * 29. [[Дјевојачке клетве]] * 30. [[Дјевојачке клетве 1|Дјевојачке клетве]] * 31. [[Чрничић-ага и Филип Кушајин]] * 32. [[Домишљата љуба]] * 33. [[Маре жетелица]] * 34. [[Братац милији од војна]] * 35. [[Што тко другом жели њему то Бог даде]] * 36. [[Драги умре за драгом]] * 37. [[Брат и сестра (Стјепан Мажуранић)|Брат и сестра]] * 38. [[Мајка кћерку погубила]] * 39. [[Асан-агиница]] * 40. [[Иве убио љубовцу]] * 41. [[Несретни брак]] * 42. [[Пуштеница (Стјепан Мажуранић)|Пуштеница]] * 43. [[Сестра брата отровала]] * 44. [[Разсрђена дјевојка]] * 45. [[Браћа цара погубила]] * 46. [[Браћа ножем погинула]] * 47. [[Оружни јунаци]] * 48. [[Жалостни дари]] * 49. [[Љубав хрватска]] * 50. [[Колонжија и везакиња]] * 51. [[Три имена]] * 52. [[Винчаце]] * 53. [[Драга драгог проклињала]] * 54. [[Млада кошуљицу прала]] * 55. [[Диева изабрала драгог]] * 56. [[Поручак драге драгому]] * 57. [[Увјек желим твоја бити]] * 58. [[Драга мисли на драгога]] * 59. [[Три прстена (Стјепан Мажуранић)|Три прстена]] * 60. [[Дивојка враћајућ прстен]] * 61. [[Драга драгог дочекује]] * 62. [[Немоћ задовољити]] * 63. [[Невјеруј свакому]] * 64. [[Микула и Јеле]] * 65. [[Драги изабрао драгу]] * 66. [[Три туге]] * 67. [[Јабука]] * 68. [[Војник при одлазку]] * 69. [[Громовић Илија и св. Никола]] * 70. [[Љубав (Стјепан Мажуранић)|Љубав]] * 71. [[Два мила и драга]] * 72. [[Маре црнца неће]] * 73. [[Мајка Мару прико мора звала]] * 74. [[Неразстави момка и дјевојку]] * 75. [[Мајчица, мој анђео]] * 76. [[Хвала]] * 77. [[Срећа (Стјепан Мажуранић)|Срећа]] * 78. [[Лажи (Стјепан Мажуранић)|Лажи]] ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 33jl0ispr07p894x1m8ouhu5xasmkti 0 32208 144686 76769 2026-06-28T18:03:16Z Galicijac 19151 144686 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко и млада недјеља</big>''' }}</center> Подранио Краљевићу Марко, Подранио а на свом шарину, Прво сунца на светога Јурја, Лов ловити у црну горицу. Нит с' умио нит Богу молио, {{стих|5}} Већ он зовну рте и огаре, Да ћерају рти мрка вука, А огари сиве соколове. Кад је дошо покрај горе црне Рте пушта по дну горе црне, {{стих|10}} А огаре поврх горе црне, Да тјерају рти мрка вука, А огари сиве соколове. Неко вриеме послушао Марко Хоће л' чути рте ал огаре: {{стих|15}} Још не прође неколико часа Завијаше рти и огари. Мисли Марко жалостна му мајка, Да ћерају рти мрка вука Ил огари сиве соколове. {{стих|20}} И ту Марку худна сриећа била!... Нећерали рти мрка вука, Нит огари сиве соколове; Већ ћерали змију крилашицу Од шест крила а четири главе. {{стих|25}} Тамо лети Краљевићу Марко А на свому виерному шарини. Када види змију шесто-крилу Шесто-крилу и четвероглаву Како она равно на њег скаче {{стих|30}} И овија му се окол врата, Препану се како још никада, Шарац коњиц стао увијати, Увијајућ к двору долазио. Марко заби рте и огаре; {{стих|35}} Пустио их у горици црној. Кад шарина к двору долетио, Зове Марко своју стару мајку. Зовућ Марко једва ју дозвао; Те изиђе остариела мајка. {{стих|40}} Па кад види свог јунака Марка Какав јој је ловак уловио, Препану се како још никада. Чим ју брже опазио Марко Поче њојзи овак говорити: {{стих|45}} О старице стара моја мајко Уста сам се јутро прије сунца, Нит с' умио нит Богу молио. Поава собом рте и огаре, Узјахао врана коња свога. {{стих|50}} Када дође подну горе црне Појавим ту рте и огаре. Рте пустих по дну горе црне Да ћерају они мрка вука; А тад пођох посред горе црне {{стих|55}} А на свому коњићу шарину. Послах огре на врх горе црне, Да ћерају сиве соколове. Још непрође неколико часа Ал зачујем рте и огаре. {{стих|60}} Мислио сам жалостна ми мајко, Да ћерају рти мрка вука Ил огари сиве соколове Нећерали рти мрка вука Нит огари сиве соколове! {{стих|65}} Ван ћерали змију шесто-крилу Шесто-крилу и четверо-главу Које ево око врата мога. Забие сам рте и огаре. Под маном је шарац увијао, {{стих|70}} Док ме ево к двору ниј' донио, Већ те молим остариела мајко Дозови ми љубу Ханђелију, Нек изнесе два ми мила сина. Да је види ћаћко за живота. {{стих|75}} Престраши се остариела мајка И послухну свога сина Марка, Она врата хитро затворила Тр дозива свог стара бабајка, И Маркову љубу Ханђелију! {{стих|80}} Богом теби мој стари бабајко, А и теби драга нево моја, Каков Марко ловак уловио Прво сунца на светога Јурја, Нит с' умио нит Богу молио {{стих|85}} Већ појави рте и огаре, Да ћерају рти мрка вука, А огари сиве соколове. Нећерали рти мрка вука, Нит огари сиве соколове; {{стих|90}} Већ ћерали змију крилашицу, Које њему ено око врата. Позабио рте и огаре. Увијајућ шарац се под њиме Довио га ево пред дворове. {{стих|95}} Марко зове тебе нево моја, Да изнесеш до два сина твоја, Да је види Марко за живота. Чим то брже чула Ханђелија Носи она два нејака сина, {{стих|100}} Пред оца њим Краљевића Марка, Да је Марко за живота види, Клече љуба на гола колина У наручју синове држећи, Па посестри змију шесто-крилу: {{стих|105}} Посестримо змијо шесто-крила, Посестрим те младом недјељицом, Материм те а матером божјом, Пусти мога сад јунака Марка! То је змија за Бога спримила. {{стих|110}} Она паде у зелену траву, Па говори љуби Ханђелији: Посестримо љубо Ханђелијо! Ти ми сјети твог јунака Марка, Нек неиде у лов у недјељу, {{стих|115}} У недјељу и још к тому младу, Без с' умити и Богу молити. Ја ти ниесам змија крилашица, Већ ја јесам млада недјељица; Која јесам од Бога послана, {{стих|120}} Да поучим Краљевића Марка, Да без Бога није куд ни камо, А да га зло достигнуло неби! С Богом остај посестримо љубо Посестримо љубо Ханђелијо!{{стих|125}}}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center> ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 1–6. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] 3zwaih3gj7ufu3xb7yk7jq4ow3jgyvc 0 32209 144687 122442 2026-06-28T18:03:50Z Galicijac 19151 144687 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко и Љутица Богдан</big>''' }}</center> Подранише три јунака млада Подранише у кршно приморје. Кад су дошли у кршно приморје Налазаше један винограде И ту њима худна сриећа била: {{стих|5}} Виноград је Љутице Богдана. Нагонише коње на виноград Ал говори Краљевићу Марко: О јуначе Милош Обилићу И ти брате Рељо Маленицо {{стих|10}} Негоните коње на виноград. Виноград је Љутице Богдана. Ако ли нас опази Љутица Ћерат ће нас три бијела дана И три ноћи ваље без престанка. {{стих|15}} Један пут сам овуд пролазио И виноград овај налазио И на њега шарца нагонио. Опази ме Љутица Богдане А на својој сурој бедевији. {{стих|20}} Поћера ме Љутица Богдане А на својој сурој бедевији. Брза му је, ујели ју вуци; Три му хвата у висину скаче, А четврти у дуљину пружа. {{стих|25}} Да ми неби шарца од мегдана Туј би јунак изгубио главу. Остајала њег' ва бедевија А мој шарац боље примицао, Кад видио Љутица Богдане, {{стих|30}} Да ме јунак достигнути неће, Замном тури тежку топузину, Турила ме сапа од топузе, Турило ме шарину за уши И намах ме из седла изћера. {{стих|35}} Једва сам се јунак повратио, Докле сам се седла добавио. Истом они у риечи бише, Али иде Љутица Богдане Са својиех дванаест делија. {{стих|40}} Хоће мо ли браћо побјегнути? Ал јуначки главу изгубити? Говори му Милош Обилићу: Ми волимо главе изгубити, Него женски брате побјегнути! {{стих|45}} Ал говори Краљевићу Марко: Ми хајдемо драга братјо моја, Ми хајдемо јунаке дјелити. Јел волите на Љутицу сама, Јел волите на дванајст делија? {{стих|50}} Ал говори Милош Обилићу: Драги брате Краљевићу Марко, Ми волимо на Љутицу сама, А ти удри на дванајст делија. Невјерити немојмо мед собом. {{стих|55}} Када дошло дванајест делија Док се трипут Марко окренуо, Све дванајст је коње одсједало И свима је руке савезао. Кад с' обазре Краљевићу Марко, {{стих|60}} Ал ми ћера Љутица Богдане, Он ми ћера Рељу и Милоша Везанима на опак рукама Под Марком ми ноге умриеше, Препаде се Краљевићу Марко {{стих|65}} Како с' нигда препануо није. Све је мисли на једну смислио: Обзире се куда ће побјећи, Ал кад њему нешто на ум паде; Како су си вјеру задавали, {{стих|70}} Мрке Марко намусио брке, Салбу капу на очи натиче И саставља брке и обрве, Па поприеко гљеди на Љутицу. Када виђе Љутица Богдане, {{стих|75}} Да је Марко намусио брке, Под Љутицом ноге умриеше. Престраши се Љутица Богдане Как' се нигда престрашио није. Замаује један на другога {{стих|80}} А несмије никор на никаква Ал говори Љутица Богдане: О јуначе Краљевићу Марко. Пусти мојих дванаест делија, Ја ћу твога Рељу и Милоша {{стих|85}} То је Марко једва дочекао, Па он пушта дванаест делија. Кад јунаци шужње одриешили, Скида Марко с шарина мјешину, Па сједоше рујно пити вино. {{стих|90}} Не пију га чим се вино пије, Већ букалом од дванаест ока. Кад се они вина понапили. Говорио Краљевићу Марко; С Богом брате Љутица Богдане! {{стих|95}} Говори му Љутица Богдане: Поша с Богом Краљевићу Марко, Како си ме данас престрашио Никада се повратити нећу. Говори му Краљевићу Марко: {{стих|100}} И ја сам се данас престрашио Да се нигда престрашио ниесам.}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center> ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 6–10. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] hgepxagpcq6vs8m4w327sguux6y2v5u 0 32221 144688 99417 2026-06-28T18:17:47Z Galicijac 19151 144688 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко и џидов</big>''' }}</center> Подранио Краљевићу Марко А на свому шарцу великому. Виче вила с високих планина: Богом брате Краљевићу Марко; Данас хоћеш бит савезан Марко. {{стих|5}} Срести ће те џидовине стари А на своме великоме вранцу. Он ће тебе савезати Марко! Ал говори Краљевићу Марко: Од отален вило чаратанко!{{стих|10}} Ко би данас савезао Марка, Кол' његова шарца задобио; Тај се јунак није породио, Ни тај коњић није окотио, Над мојега шарца племенитог. {{стих|15}} Кад појаха мало понаприда, Али сриети џидовину старца. Говори му џидовине стари: Уклони се, ал поклони курво! Говори му Краљевићу Марко: {{стих|20}} Ниесам љуба, да ти се уклањам, Ниесам млада, да ти се поклањам, Већ сам јунак, мегдан ћемо диелит! Удара га џидовине стари, Удара га руком уз образе. {{стих|25}} Паде Марко у зелену траву. Скаче џидов са својега вранца, И увати Краљевићу шарца. И Марку је завезао руке; Споро веже али чврсто стеже. {{стих|30}} Кад је Марку савезао руке Меће Марка на својега вранца, Узјахује на Маркова шарца Па га ћера кроз горица црну. Кад су дошли на сриед горе црне {{стих|35}} Ал је куја изжеднила стара Па говори Краљевићу Марку: О јуначе Краљевићу Марко! Знаш за воде ал за рујно вино! Већ је мени жеђа додијала, {{стих|40}} Да закољем тебе ал шарина, Да се ваше крви понапијем. Говори му Краљевићу Марко: О јуначе џидовине стари: Некољ коња а нечини квара, {{стих|45}} Не пиј крви а негриеши душе. Већ појаши мало понаприда Хоћеш наћи рујанога вина, Кога точи Мара Крчмарица. Код ње јесам јунак пио вино {{стих|50}} Пио јесам а платио ниесам. Кад би Маре плаћу заискала, Тука би ју с плетеном канџијом, Тука би ју колико ми драго. Богом брате џидовине стари {{стих|55}} Не водиме к Мари Крчмарици; Јаб волио, да ме ту погубиш Нег да водиш к Мари Крчмарици, Она ће ми одсиећи главу. Кад је старац гласе разумио {{стих|60}} Он ми боље коње разљутио Да он дође прије к Крчмарици, Па да сиече Краљевићу главу. З' далека их Маре угљедала Још ближе их Маре сусриетала, {{стих|65}} Па говори Краљевићу Марку: Нека, нека Краљевићу Марко Нека, нека, знати ћеш ти сада, Чијеш' вино мукте пити Марко, Вино пити а плаћат га никад, {{стих|70}} Већ ударат плетеном канџијом, Мјесто плаће за попито вино. Ја ћу твоју сад одсјећи главу. Марка води у горње чардаке, Џидов сједе, да с' напије вина. {{стих|75}} Он дозивље један букал вина: Носи Маре један букал вина Носи вина од седам година И ракије трипут прежежене. Кад се стари вина понапио, {{стих|80}} Паде старом глава без узглавја. Зашло винце у румено лишће А ракија памет му заниела, Све једно је ко да је и умро. Кад видила Мара Крчмарица {{стих|85}} Да с' опио џидовине стари, Она лети Краљевићу Марку. Бога теби Краљевићу Марко Пала ј' старом глава без узглавја, Стани Марко да те сад одвежем {{стих|90}} Па старога ћемо завезати. Када га је посве одвезала, Они пођу доље до старога. Па старому савезаше руке. Сједе Марко рујно пити, вино. {{стих|95}} Не пије га чим се вино пије Већ букалом од дванаест ока. Кад се Марко вина понапио Он изведе џидовскога вранца И својега племенитог шарца, {{стих|100}} На ког баци џидовину старца, Па узјаха на старчева вранца, Па ходјаше кроз горицу црну. На јеле је шарца наводио Неби ли се стари разтрезнио. {{стих|105}} Кад дођоше горе на разкрижје Бритку своју сабљу повадио Па замахну — одсиече му главу. Када џиду одсјекао главу Вјеша њега о јелове гране. {{стих|110}} Оде Марко кући пјевајући А на старом орле грактајући. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извори== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 11–15. *Филиповић, Иван (1905). ''[https://archive.org/details/kraljevic_marko_u_narodnim_pjesmama-ivan_filipovic/mode/2up Краљевић Марко у народним пјесмама: с тумачењем мање познатих ријечи и реченица (пето издање с 21 сликом)]''. Загреб: Тисак и наклада књижаре Стјепан Кугли. стр. 45–46. [[Категорија:Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама]] [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] qgjtxd2o2gmn0zq8ib4nyychbtl6jpi 0 32247 144689 76741 2026-06-28T18:18:56Z Galicijac 19151 144689 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко сватбарину подплатио</big>''' }}</center> Подранио Краљевићу Марко, Подранио на Косово бојно На шарину коњу великому. И налази бунар воде хладне, А код воде Косовку дјевојку. {{стих|5}} Сва јој сиеда коса до појаса. Божју јој је помоћ називао: Божја помоћ косовко дјевојко! Питао ју Краљевићу Марко: Драга душо косовко дјевојко, {{стих|10}} Боз кога си срећу изгубила? Јал боз себе, јал боз своје мајке? Јал боз свога старог родитеља? Ал говори косовка дјевојка: Драги брате незнана делијо, {{стих|15}} Кад ме питаш, да ти право кажем, Ја ниесам среће изгубила Нит боз себе, нит боз своје мајке, Нит боз свога стара родитеља, Нит ја јесам од Бога несриећна. {{стих|20}} Одкад дође харап прико мора Он закупи од цара Косово Велик датак даде на Косово Ко с' удаје трид' сет дукат даје, Ко се жени трид' сет и четири. {{стих|25}} Ал се вата Краљевићу Марко Он се вата руком у џепове, Па извади тридесет дуката Те говори Косовки дјевојки. На ти душо тридесет дуката {{стих|30}} Па се храни, док ти срећа дојде! А који су харопови двори? Драги брате, незнана делијо Оно су му, пусти му остали. Што но су се мало понагнули {{стих|35}} Са бијелим лимом покривени. Око њих је тидесет шатора. Ондје му се залађују слуге? Брже Марко подбоде шарину, Подбоде га ногом и остругом. {{стих|40}} Марко плаче и кроз плач дивани: Ој Косово, што си дочекало: Ја те морам одкупити данас, Јл јуначку изгубити главу. Гледале га харапове слуге. {{стих|45}} Па дозивљу харап господине: Драги брате, харап господине! Одкада је Косово постало Овак јунак низањ није саша. Парипче му није ко парипче {{стих|50}} Већ шарено кано и говедче; Црно јање у зубима држи. Види му се рука у мишици Ко дјетету од године дана. Кад је Марко к двору дојахао, {{стих|55}} Он сјахује шарца коња свога, Па је Марко шарцу говорио: О шарине десно крило моје Ти се шећи тамо и овамо А недај се никому хватати: {{стих|60}} Кад видјоше харапове слуге. Кад видјоше Краљевића Марка Сваки бежи у своје шаторе. Нико с' неда показати Марку. Марко уђе к харап господину. {{стих|65}} Божју му је помоћ називао: Божју помоћ драги господине! Говори му харап господине: Да си здраво курин-копилане, Што је тебе до мене доњело? {{стих|70}} Ја се женим из богата града, Ја сам дошо сватбарину платит; Ја незнадем колико се даје. Говори му харапине црни: Да знадеш ли курин-копилане, {{стих|75}} Да знадеш ли колико се даје? Ко с' удаје трид' сет дукат даје, Ко се жени трид' сет и четири. Марко с' вата руком у џепове Па извади четири цванцике {{стих|80}} Тр говори црну харапину: Наде теби, драги господине Наде теби четири цванцике Ја се женим из богата града. Велике ћу даре даривати {{стих|85}} Све ћу теби ја је поклонити. Чекају ме на друму сватови. Наљути се црни харапине Па потегну бритку ћорду своју Па удара Марка иза врата. {{стих|90}} Мислио је — жалостна му мајка, Да ће одсећ Краљевићу главу. Удара га и два и три пута. Иза врата љута ватра сипље. Говори му Краљевићу Марко: {{стих|95}} Ал се шалиш, драги господине, Ал се шалиш ал за збиља тучеш, Али тјераш бухе из кожунца? Марко своју сабљу повадио; Зуби шкрину, а сабља му сину {{стих|100}} Тр завиће грлом гласовитим: Станидере драги господине, Да ја тебе три пута ударим Онда ћемо мегдан подјелити. Зуби шкрину а сабља му сину {{стих|105}} Па замахну, одсјече му главу, Из врата му главу изкинуо, Меће главу у коњо-зобицу Па поћера харапове слуге. Тридесет их Марко сасјекао, {{стих|110}} Сам' четири старе оставио, Сам' четири старе патиере, Којим тада оштро заповједи, Нека иду по Косову бојном, Нека вичу по Косову равну: {{стих|115}} Женте с' момци, удајт' се дјевојке? Данас Марко харач подплатио Бритком сабљом и десницом руком. Све изишло мало и велико Тр викало иза свега гласа: {{стих|120}} Хвала, хвала Краљевићу Марко! Младости се наносио Марко! Куд ходио, увјек сриетан био! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 16–21. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] qmm2amckgdd09qwo1y57dyil4dsvuis 0 32248 144690 76742 2026-06-28T18:19:40Z Galicijac 19151 144690 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко и Пилипе Маџару</big>''' }}</center> Пише вино два јунака млада И два ђака попова нетјака И двадесет и два капетана У Котару граду бијеломе. Пише вино три бијела дана, {{стих|5}} О свачем се они спомињаше, Који јунак кому понајбољи. Изтиче се Пере Мрконићу Да је Пилип понајбољи јунак, Да он девет погуби јунака {{стих|10}} А и девет љуба обљубио. Још је чуо за Краљевић Марка, Да ће њему он одсјећи главу И његову љубу обљубити, Стару мајку огњем погазити. {{стих|15}} Пилипу ту худна сриећа била. Ту би братац Краљевића Марка По имену Јандре Краљевићу. То је Јандри врло жао било, Што му рече Пилипе Маџару. {{стих|20}} Једва Андре дана дочекао, Кад свануло, огрануло сунце, Он се скочи на коња витеза И он оде потражити Марка Девет дана до Марка ходио {{стих|25}} И опет га ноћца уватила. У ноћи је Марку долазио. Он несмије пробудити Марка, Већ он сву ноћ уз танбуру бије Неби ли се Марко пробудио. {{стих|30}} Зачује то остариела мајка, Па дозивље Краљевића Марка: Загрни ми мрку међедину На се метни капу од курјака, Па изиђи пред бијеле дворе, {{стих|35}} Па ти види ка ти ноћас куја Сву ноћ бије, сву ноћ набаује, Мени моје сане претргује. Брже Марко послушао мајку Загрнуо мрку међедину, {{стих|40}} На се метне капу од курјака, Па изиђе пред бијеле дворе Па говори Краљевићу Марку: Тко ми куја окол двора мога Сву ноћ бије сву ноћ набаује. {{стих|45}} Мајци мојој сане претргује? Говори му брате Јандријашу: Није куја Краљевићу Марко. Већ је Јандре твој братац једини. Говори му Краљевићу Марко! {{стих|50}} Што те брате до мене дониело? Говори му брате Јандријашу: Писмо вино у котара равном, Нас је било двадесет јунака И два јоште попова нетјака, {{стих|55}} Међу њима Пере Мркоњићу. Па говори Пере Мркоњићу, Међу свима понајбољи јунак Види ми се Пилипе Маџаре Погубио девет је јунака, {{стих|60}} А и девет љуба обљубио, Још да чуо за Краљевић Марка, Ког ће Пилип млада погубити; Његву мајку коњем погазити; А љубу му на очи љубити, {{стих|65}} То је брате мени врло жао. Ја сам једва дана дочекао, Да се сване и сунашце гране. Скочио сам на коња витеза, Те сам поша потражити тебе. {{стих|70}} Девет дана до тебе сам иша И опет ме ноћца уватила. Ја те ниесам смио пробудити. Кад је Марко гласе разачуо Једва Марко дана дочекао. {{стих|75}} Док свануло, огрануло сунце Он се скочи на коња шарину, Па он оде тражит побратима, Побратима Пилипа Маџара. Што јо Јандре девет дана иша, {{стих|80}} То је Марко за три учинио. Он ненађе Пилипа код куће, Нег му нађе љубу Анђелију. Он је пита за свог побратима: Богом теби љубо Пилипова, {{стих|85}} Камо ти је Пилипе Маџару? Говори му љуба Пилипова: Од отолем курин-копилане! Камо ми је Пилип отишао? Уловио ловити јунаке. {{стих|90}} Неће доћи за три недјељице. Наљути се Краљевићу Марко, Па удара љубу уз образе, Три зуба јој руком изкинуо, Четврти јој у крви изплива. {{стих|95}} Ђердан кога на врату угљеда Трже Марко и два и три пута. Мало Марко не учини врага, Мало љуби неотрже врата. И прекиде ђендер око врата, {{стих|100}} Па он пође каменој пивници, Па он сједе рујно пити вино. Не пије га чим се вино пије, Већ букалом од дванаест ока. Један себи а други шарину. {{стих|105}} Кад ми дошо Пилипе Маџару, А љуби му глава замотана. Те говори љуби Андјелији: Што је теби глава замотата? Говори му љуба Андјелија: {{стих|110}} Богом теби Пилипе Маџару, Овдје доша Краљевићу Марко, Овдје пита за тебе јунака. Јасам њему грдо изказала. Наљути се Краљевићу Марко {{стих|115}} Удари ме руком уз образе, Три ми зуба одмах изкинуо, А четврти у крви изпливо. И још види ђердан око врата Он га трга и два и три пута. {{стих|120}} Мало Марко неучини врага Мало мени неотрже врата. Питао је Пилипе Маџару: Кади је сад Краљевићу Марко? Он је иша рујно пити вино, {{стих|125}} Пити вино каменој пивници. Тамо иде Пилипе Маџару. Он отиде потражити Марка. Далеко га угледао Марко, А још ближе њега сусретао, {{стих|130}} Па дозивље Пилипа Маџар: Ходи пити црљеницу вина, Ни за моје ни за твоје новце, Већ за ђердан љубе Анђелије. Говори му Пилипе Маџара: {{стих|135}} Ма ћеш знати Краљевићу Марко. За чије ћеш новце пити вино! Па стадоше мегдан дијелити. Стаде звека ножа и сабаља, Стаде трка добрие коњика. {{стих|140}} Кад јунаци сабље покршили. С буздовани мегдан су дјелили Говорио Пилипе Маџару: Богом теби Краљевићу Марко Још ли напред али одзад Марко? {{стих|145}} Говори му Краљевићу Марко: Удри одзад Пилипе Маџару, Удри одзад а ја идем напред. За њим тури Пилипе Маџару За њим тури тежку топузину. {{стих|150}} Тури Марка сапа од топузе, Турила му шарини мед уши. Једва ми се јунак повратио Па он тури Пилипу Маџару. Па он тури тежку топузину {{стих|155}} Међу очи гдје с' обрве слажу Тамо трчи Краљевићу Марко, Па Пилипу ту одсиеца главу. Меће главу у коњо-зобицу, Па похити к Пилиповој љуби, {{стих|160}} На живу јој очи изкопао. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 21–28. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] parrgktvgiomvq9vdg9zohc1kkv5a5c 0 32249 144692 76743 2026-06-28T18:20:16Z Galicijac 19151 144692 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Горска вила</big>''' }}</center> Гору јаше Краљевићу Марко Гору јаше гору проклињаше: О прокљета црна горо била, Ва теби ниј' капи хладне воде Него једно дупље орихово, {{стих|5}} На њем млада жуту свилу преде, Тр говори Краљевићу Марку: Не кун горе Краљевићу Марко, Него јаши мало понаприда, Наћи оћеш језеро зелено {{стих|10}} Њега чува вила бродаринка, Вила зимље пуно бродарине, Од јунака оба ока с главе, Од коњића све четири ноге. Марко јаше мало понаприда, {{стих|15}} И он најде језеро зелено, Тр напоји себе и коњића, И зајаше коњића својега; Ал прилети вила бродаринка, Тр говори Краљевићу Марку: {{стих|20}} Небиж јадан бродарину тиј' дат! Ал говори Краљевићу Марко: Колико ћеш бродарине зети? Од јунака оба ока з главе, Од коњића све четири ноге. {{стих|25}} Говори јој Краљевићу Марко; Дат ти хоћу јаспру небројену. Непитам ја јаспре небројене, Да ја зимљем јаспру небројену, Језеро би слебром напунила. {{стих|30}} Купит ћу ти свилу некројену, Чим ми хоћеш језеро надкриват. Да ја зимљем свилу некројену, Све горе би свилом надкривала. Ту се боре летни дан до полдне {{стих|35}} Ал говори Краљевићу Марко: Види вило јел високо сунце, Да будем знал ку добу погинем. Гледа вила јел високо сунце, Стегне Марко сабљу иза паса, {{стих|40}} Одсиче јој главу прик рамена, Пак јој глава на летућ говори: Ај прокљета сака женска глава, Ка се бори по гори јунаком! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 28–30. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] 03pk8p8zwd3gexse82z8ok8qbkth8em 0 32250 144693 76744 2026-06-28T18:21:14Z Galicijac 19151 144693 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко и Муса Арбанаса</big>''' }}</center> Краљевић се сабљом разговара: Сабљо моја чали си зловољна, Сабљо моја демркињо моја, Одкад сам те јунак припасао, Нис те јошће меса нахранио Ни јуначке крви напојио, {{стих|5}} Данас оћу вира ти је моја, Али сритил кума али друга, Али сритии Мусу побратима. Он је сритил Мусу побратима, Липо ј' јунак Муси говорио: {{стих|10}} Уклони се Мусо мени с пута, Зач вире ми одсић ћу ти главу, Ал говори Муса Арбанаса: Небудали Краљевићу Марко, Гремо пити чрљенога вина {{стих|15}} Вино пити ва турске михане. Ал говори Краљевићу Марко: Уклони се Мусо мени с пута Вире моје одсић ћу ти главу! Не будали Краљевићу Марко, {{стих|20}} Неби ти се дите уклонило Камор да би јунак од јунаках. Тебе роди липота Адута Ва Чрдаку на мехку душаку, Златном те је крпом повијала. {{стих|25}} Мене роди љута Арнадута, Пол' овацах на студеној стени, Сукненом ме крпом повијала С лозином ме младом завијала. Горко мене заклињала млада: {{стих|30}} Да се ником неуклањам с пута, Камол' теби Краљевићу Марко. Неби ти се дите уклонуло, Камол да би јунак од јунака. Па се лове за плећа јуначка {{стих|35}} Па со држе летни дан до полдне. Врани су се коњи узиграли, И јунаке о земљу бацали, Ал говори Муса Арбанаса: Махни Марко али да ја махнем. {{стих|40}} Махне Марко ал ниш неучини, Али махне Муса Арбанаса Хити Марка на главу ва траву. Поче плакат Краљевићу Марко: Беле виле Богом посестриме, {{стих|45}} Кади сте сад, сад се к мени дајте, Али сада али већ никада! Виче вила Краљевићу Марку: Марко правде нечини в' недиљу Срамота је двима на једнога. {{стих|50}} Камо теби гује иза паса? Глједа Муса уједе га гуја! Глједа Муса одкуд вила виче. Тргне Марко сабљу иза паса, Пара Мусу од паса до врата, {{стих|55}} Мртав Муса притиснул је Марка, Једва се је Марко изкопао: Тад говори бриткој сабљи својој, Сабљо моја демркињо моја, Сици Мусу од врата до паса, {{стих|60}} Ва Муси су три срца јуначка. Троја лебра једне на другима, А на трећем змија шесто-крила: Моли Бога Краљевићу Марко Да се нисам пробудила била, {{стих|65}} Чикле ј' Муса ва животу био! Спукне сабљу Краљевићу Марко, Спукне сабљу одсиће му главу, Па ју ставља ва своје бисаге. Па ју носи ва турске михане, {{стих|70}} Ва миханих турци пију вино, Хити главу Краљевићу Марко, Чим, су брже опазили Турци Дајто глава Мусе Арбанасе Биже Турци како мрки вуци {{стих|75}} Ни два скупа побигнули нису. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 30–33. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] 1dcub17tyns1d16z1hteuaw4w1e0ysw 0 32251 144694 76745 2026-06-28T18:23:37Z Galicijac 19151 144694 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Кад га погубио подругивао се</big>''' }} Ову пјесму пјева у Новом винодолском<br>народ када коло игра.</center> Синоћ се је Краљевићу Под вичером насмијао, Питала га ј' стара мајка: Ча се смијеш синко Марко? Смијеш ли се дите моје, {{стих|5}} При убогој вичерици, Ил' старици мајки твојој, Ил' Јелени љуби твојој, Или шарцу коњу твому? Несмијем се мајко моја, {{стих|10}} При убогој вечерици, Нит Јелени љуби мојој, Нит шарини коњу мому; Већ се смијем мајко моја; Јахах коња прико поља, {{стих|15}} Сритил јесам Турчин, Мусу, Липо сам му говорио: Уклони се Мусо спута! Ниј се отел уклонити. На пол сам га пресикао. {{стих|20}} Једна ј' пола земљи пала, Другуј' полу коњ однесал. Ка је пола земљи пала, Она ме је братијала: Богом Марко Краљевићу, {{стих|25}} Неодсикај главе моје, Ни деснице руке моје Све ћу ране приболити Ове нећу ни жалити. Па се смијем мајко моја {{стих|30}} Како море пол јунака Ране своје приболити. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 34–35. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] syrs85j65oyqgpgm7r89h8s3obprdw1 0 32252 144695 76746 2026-06-28T18:24:20Z Galicijac 19151 144695 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Смиљанић Илија и Ајка Танкошић</big>''' }}</center> Мили боже чуда великога Од онога Осман Танкошића! У Османа лиепе дјевојке По имену Ајке Танкошића! Млада Ајка велика нарасла. {{стих|5}} Осман тежи, да удаде Ајку За везира Љутић капитана. Мудра Ајка по граду се шеће, Тр се њојзи за турчина неће. Чула је за Смиљанић Илију? {{стих|10}} Све је мисли на једну смислила, Она иде у биеле дворе, Тр узимље шестоперо злата И удара себе по образу. Из образа крвцу је пушћала, {{стих|15}} С крвцом Или књигу написала, О Илија на гласу делија, Чула јесам и људи ми кажу, Да си такав на гласу делија Да си дика задарских јунака! {{стих|20}} О Илија изкажи се сада, Али сада, али већ никада! О Илија суди моју муку, Избави ме из душманских руку. Све дан по дан Или књига дође. {{стих|25}} Кад Илија књигу задобио, Књигу штије а на њу се смије, Мисли, мисли Смиљанић Илија Све је мисли на једну смислио Тр он оде у котаре равне, {{стих|30}} Ђе јунаци рујно пију вино, Вино пију о свачем диване. Он налази два јунака млада И двадесет и два капитана, Међу њима Пере Мркоњићу. {{стих|35}} Вино пише једне воље бише. И тако се Задру примицаше. Сам Илија једне воље био. Нити пио, нити говорио. Пита њега Пере Мркоњићу: {{стих|40}} Побратиме Смиљанић Илија, Што се јеси брате разтужио? Гдје ти јеси млађан обрчио, А ниеси јоште оженио? Ено имам до три сеје младе, {{стих|45}} Бирај Иле, коју теби драго. Нато Иле ништа и нехаје, Тр се вати руком у џепове, Па извади тридесет дуката, На вам браћо тридесет дуката, {{стих|50}} Јијте пијте и тјешите мајку, Док доведем племениту Ајку. Он се скочи на ноге лагане, Па он оде к биелу двору свому, И зазивље своју стару мајку: {{стих|55}} О старице стара моја мајко Изнеси ми бабино одиело, У кому је бабо четовао, Четовао и хајдуковао, По Косову разгонио турке. {{стих|60}} Изведи ми доброга дорина Свега мајка с зузом поквасила, Ко да га је киша покосила Богом брате Смиљанић Илија. И сини га светием Иваном: {{стих|65}} Неход тамо мој сине једини, Лудо оћеш изгубити главу. Турци су ти бабу погубили. Иле мучи, ништа неодлучи. Он облачи бабино одиело, {{стих|70}} На се меће диван кабаницу, И на њој је до тристо путаца, Које кошта до тристо дуката. Припасује бритку сабљу своју, На којој је змија изрезена. {{стих|75}} Овисоко главу одигнуо, Драги камен у зубима држи, Да се види Или путовати У по ноћи кано и у подне. Нешто рече Смиљанић Илија {{стих|80}} Нешто рече а дорин му клече, Па се дори о седалце баци, Пак он оде преко поља равна Кано звиезда преко неба сјајан, У добро је доба долазио. {{стих|85}} Кад су Турци пророку клањали, И дјевојке у колу играле. Ал у колу Ајка Танкошића. Мили боже лиепе ли дјевојке! Два образа, ка рнма ђулаја. {{стих|90}} Бисер зуби, уста су малена, Ко да су јој дукатом кројена. Дви очице, биесне бадамице, Обрвице с мора пијавице. Вати с' Иле до Танкошић Ајке, {{стих|95}} Све је пита и за руке штипа: О Ајкуло драга душо моја, Ја сам главом Смиљанић Илија. Дошао сам по тебе дјевојку. Оћеш поћи самном у котаре? {{стих|100}} Говори му Танкошића Ајка; О Илија на гласу делија Неби данас Иле утекао Да ти имаш крила соколова Од онога Љутић Капитана. {{стих|105}} Стига би те Љутић капитане. Иле мучи ништа неодлучи. Један ага дође Илу спитат Одклен јеси незнана делијо? Одклен јеси од кога ли града. {{стих|110}} Куда си се јунак подигао? Мудар Иле издалека с' каже, Дај онога дужде млетачкога, Да је проша преко воде Саве, Да је тамо загледа дјевојку. {{стих|115}} Други ага пође Илу питат: Одклен јеси незнана делијо? Одклен јеси од кога ли града? Кудај си се јунак подигао? Мудар Иле издалека с' каже, {{стих|120}} Да је оног дужде млетачкога, Да је проша преко воде Саве, Да је тамо загледа дјевојку, Да ју поша изпросити за се, Трети ага изпитује Илу: {{стих|125}} Та ти ниеси незнана делија, Нег си главом Смиљанић Илија. Три пута сам био у котару, Највиш си ми кујо додијао. Неш отићи ни одниети главе, {{стих|130}} Нит одвести племенитог доре. Кад Илија гласе разачуо, Он попаде Ајку поприеко, Па је меће за се на дорина. Три пута ју опасује пасом, {{стих|135}} А четврти од сабље кајасом, Да је неби вјетар оборио, Да му неби среће преломио. Иле оде преко поља равна Кано звиезда преко неба сјајна. {{стих|140}} Ал се Ајка Танкошић обазре. За њим трчи бусија турака, Из бусије јунак се отега. Ал говори Ајка Танкошићка: Драги брате Смиљанић Илија! {{стих|145}} Сада ћемо изгубити главу. Ето јаше Танкошић Османе, И за њиме бусија турака. Књим допаде Танкошић Османе Ма на својој сурој бедевији. {{стих|150}} Ал говори Смиљанић Илија: Драга душо Ајкуно дјевојко Јел ти жао погубити бабу, Да ја њега сад погубим млада? Ајка мучи, ништа неодлучи. {{стих|155}} Шару Иле са рамена свали, Шару свали од ока опали, Тр Османа с бедевије свали. У добро га мјесто погодио Међу очи гдје с' обрве слажу. {{стих|160}} Иле скочи са својег дорина, Тр ухвати шару бедевију, На њу меће племениту Ајку, Па одоше кроз горицу црну. Утекоше јањичаром турком, {{стих|165}} Здраво Иле кући доходио, И с Ајкуном пород породио Никада је није прекорио. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 35–42. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] jrwni3c3b1fsewg9qr5l4aoi2kbc4cb 0 32253 144696 76747 2026-06-28T18:25:06Z Galicijac 19151 144696 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Женитба Јанковић Стојана</big>''' }}</center> Кад се жени Јанковић Стојане, Из далека просио дјевојку, Из далека, из Мисира града, Ито хћерку краља Мисирскога — Изпросио, прстен учинио. — {{стих|5}} Прстен чини, сватбу уговара. Говори му краљу од Мисира: О мој зете, Јанковић Стојане! Купи брже стотину сватова, Све коњиће младе, не коване, {{стих|10}} И јунаке младе, нежењене. Ал не зови твојега нетјака, Твог нетјака, Секуле дјетета, Јер Секула неће пити вина, Док невиди крваве столице, {{стих|15}} И на столу три мртве главице. Мучи, Стојан, ништа не дивани; Већ узјаши добра, ђогу свога. Иде Стојан к биелу двору свому, У велике мисли ударио. {{стих|20}} Нујан Стојан к двору долазио, Покупи он стотину сватова, Од стотине мање нит једнога. Не купи их рода господскога, Већ их купи рода јуначкога: {{стих|25}} Све коњике младе, не коване, И јунаке младе, не жењене; А за кума Краљевићу Марка; За прикумка Милош Обилића; За дјевера Рељу Маленога; {{стих|30}} За чауша два Воиновића. И још зове себи у сватове, Свих девет младих Југовића. И остале покупи сватове, Ал незове својега нетјака, {{стих|35}} Свог нетјака Секуле дјетета. Чим се брже свати састанули, Узјахали вране коње своје, Па одоше преко поља равна Кано звиезде преко, неба сјајна. {{стих|40}} Гледала их Секулина мајка, А сестрица Јанковић Стојана Па дозивље Секулу својега: О Секула драго диете моје, Гдје ли си се ујцу замјерио, {{стих|45}} Кад те ујац у сватове неће? Ништа зато драго диете моје, Облачи ти Бугарске хаљине, Па ти појди ујцу у сватове. Никад ујац Јање Мисиркиње {{стих|50}} Без теб к двору допељати неће, Нити своје дониети главе, Јер незнаде как' се тамо влада. То Секула једва дочекао, Па облачи Бугарске хаљине; {{стих|55}} Мајка води доброга дорина. Кад Секула одиело обука, Нјешто рече, а дорин му клече, Па се дори у седалце баца, Па он оде преко поља равна, {{стих|60}} Кано звиезда преко неба сјајна. На друму је стигао сватове, Божју њим је помоћ називао: Божју помоћ, ви кито сватова, И ти куме Краљевићу Марко, {{стих|65}} Хоћте примит мене у сватове, Да ја идем с вама у сватове? Марко њему хитро одговара: Кад јунака нека и Бугара. Прејахује први пред сватови. {{стих|70}} Секул мисли на једну смислио. Он се опет натраг повратио, Тр упита Краљевића Марка: Хоћ' те примит мене у сватове, А ја ћу вас нешто напутити, {{стих|75}} Јер незнате как' се тамо влада, Никад нисте били у Мисиру. Рече опет Краљевићу Марко; Рекао сам — ваљда ниси чуо - Кад јунака нека и Бугара. {{стих|80}} Чујте онда, што ћу говорити: Изићи ће тристо дјевојака; Стотина ће коње попримати, А стотина свиетло оружје, А стотина диван — кабаницу. {{стих|85}} Коње дајте увест у подруме! Недај никав са себе оружја, Нити своје диван — кабанице, Јер бит ће те ко и женске главе. Кад су дошли ка Мисиру граду, {{стих|90}} Дочека их од Мисира краљу А уз њега тристо дјевојака. Шири руке краљу од Мисира, Шири руке и у лице љуби Љуби зета Јанковић Стојана {{стих|95}} Сто дјевојак коње попримало, Одведу је редом у подруме; А стотина оружје искало, А стотина диван кабаницу. Неда никав са себе оружја, {{стих|100}} Нити своје диван — кабанице. Са оружјем и скабаницама Улизоше у кулу танану, И сједоше за софру готову, Па узеше рујно пити вино. {{стих|105}} Вино пише, једне воље бише, За Секулу нитко и немари: Секула се там' овамо шеће, Нит он пије, нити круха једе, Већ потрчи хитро крушарици, {{стих|110}} Којој тада оштро заповиеда: Крушарице одрежте ми круха. Крушарица њему одговара: Од отолен црни Бугарине! Није овдје ни за Марка круха; {{стих|115}} Камол' за те, црни Бугарине. Удара ју руком у образе, Па он реже колико му дости. Па отиђе затим сјечин — баши Тр и њему оштро заповиеда: {{стих|120}} Сјечин — башо, одсиеци ми меса! Говори му тада сјечин — баша: Од отолен црни Бугарине! Није овдје ни за Марка меса, А камо ли за те, Бугарине. {{стих|125}} Удара га руком уз образе, Па он сјече колико му дости. Пак похити најзад точин — баши, И њем јунак оштро заповиеда: Точин башо уточи ми вина! {{стих|130}} Али њему точин — баша рече: Није овдје ни за Марка вина. А камо ли за те Бугарине. Удара га руком уз образе, Па он точи колико му дости. {{стих|135}} Секула се там' овамо шеће, Вино пије говедину јие. Ал ето ти краљеве госпоје, А пунице Јанковић Стојана Те завикну грлом гласовитим, {{стих|140}} И дозивље Краљевића Марка: О мој куме Краљевићу Марко, Жене пију под оружјем вино, Под оружјем и кабаницама. Говори јој Краљевићу Марко: {{стих|150}} Од отолен Краљева госпојо! Ком' је овну руно дотежчало, Ком' јунаку диван — кабаница: Так ми ован није за држање, Нит тај јунак није за јуначтво. {{стих|155}} Ал изиде краљу од Мисира. Па изведе једну мудролију. Он изведе девет дјевојака Једнакиех и једноликиех; Па дозивље Јанковић Стојана: {{стих|160}} О мој зете Јанковић Стојане, Познаш овдје ти твоју дјевојку Ал ти Стојо, ал ко од сватова? Непрепознаш ти твоје дјевојке, Нит си вољан собом нит дјевојком, {{стих|165}} Нити својом господом сватови. Стојан гледи Краљевића Марка, Марко гледи Милош Обилића, Милош гледи Рељу Маленога, Рељо гледи два Воиновића, {{стих|170}} Њих двојица девет Југовића, Југовићи остале сватове; Сви сватови у земљицу црну Како расте трава на увојке Како биеле у дјевојке дојке. {{стих|175}} Сви јунаци муком замукоше, И у црну земљу погледоше. Ал негледа црни Бугарине, Већ дозивље Јанковић Стојана: О мој брате Јанковић Стојане {{стих|180}} Је ли тестир дјевојку познати? Говори му Јанковић Стојане: Тестир теби црни Бугарине, Ако тебе Бог и сриећа најде Па познадеш лиепу дјевојку; {{стих|185}} Дат ти хоћу јаспру небројену. Ал говори црни Бугарине: Свлачи скуте, Стојина дјевојко, Ја те добро знадем и познадем, Свлачи скуте Стојина дјевојко {{стих|190}} Па ти купи злато и прстење. Ако ли се која друга хвата, Одсјећ ћу јој руке до лаката, И биеле ноге до кољена. Никоја се ватати несмиде, {{стих|195}} Него љуба Јанковић Стојана. Ал изиђе краљу од Мисира, Па изведе другу мудролију. Он изведе девет коња врани, Девет коња врани, оседлани, {{стих|200}} И на њима ножи повезани. Све је оштро небу окренуто, Те говори Јанковић Стојану: О мој зете, Јанковић Стојане Непрескочиш девет коња врани, {{стих|205}} И на њима ножи повезани, Све је оштро небу окренуто; Нит си вољан собом, нит дјевојком Нити својом господом сватови, Ал ти Стојо ал ко од сватова. {{стих|210}} Стојан гледи Краљевића Марка, Марко гледи Милош Обилића, Милош гледи Рељу Маленога, Рељо гледи два Воиновића, Њих двојица девет Југовића, {{стих|215}} Југовићи остале сватове; Сви сватови у земљицу црну, Како расте трава на увојке Како биеле у дјевојке дојке. Сви јунаци муком замукоше {{стих|220}} Ал говори Јанковић Стојану, Ал говори црни Бугарине: О мој брате Јанковић Стојане, Је ли тестир коње прескакати? Говори му Јанковић Стојане: {{стих|225}} Тестир теби црни Бугарине, Ако ли те Бог и сриећа најде, Па прескочиш девет коња врани, И на њима ножи повезани — Све је оштро небу окренуто. {{стих|230}} Ал' се бојим, да прескочит нећеш. Он изтрка мало понатраге; Ал говори Краљевићу Марко: Ти га баци диван — кабаницу. Ал говори црни Бугарине: {{стих|235}} Бора теби Краљевићу Марко! Нерека ли Краљевој госпоји Кад сједосте рујно пити вино, Вино пити, добре воље бити, А за мене нитко немарио: {{стих|240}} Кој не може ован носит руна, Онај ован за држање није, А кој јунак диван кабанице; Онај јунак није за јуначтво. Марко се је мало засрамио {{стих|245}} А Секула добро затркао Па прескочи девет коња врани, И на њима ножи повезани, Па с' удара црни Бугарине, Удара се руком по кољену: {{стих|250}} Ајме мени за десетим коњем, Да не губим скока јуначкога! Ал изиђе краљу од Мисира, Па изведе трећу мудролију. Он изнесе на копју јабуку, {{стих|255}} Па дозивље Јанковић Стојана: О мој зете Јанковић Стојане Неустрелиш на копју јабуке, Обе поле у руку ухватиш, Ниси вољан собом, нит дјевојком, {{стих|260}} Нити својом господом сватови, Ал ти Стоје ал ко од сватова. Стојан гледи Краљевића Марка, Марко гледи Милош Обилића, Милош гледи Рељу Маленога, {{стих|265}} Рељо гледи два Воиновића, Њих двојица девет Југовића, Југовићи остале сватове; Сви сватови у земљицу црну, Како расте трава на увојке {{стих|270}} Како биеле у дјевојке дојке Сви јунаци муком замукоше, И у црну земљу погледоше. Ал не гледа црни Бугарине, Већ говори Јанковић Стојану: {{стих|275}} О мој брате, Јанковић Стојане, Је ли тестир јабуку стриељати? — Тестир теби црни Бугарине. Ако ли те Бог и сриећа најде, Па устриелиш на копју јабуку {{стих|280}} Обе поле у руке ухватиш Дати ћу ти јаспру небројену Бугар стриеља на копју јабуку Обе поле у руке ухвати Па их даје Јанковић Стојану. {{стих|285}} А када то све готово било, Краљ му даде хћерцу јединицу, Па изведе добре коње њима. Добре коње своје посједоше. Па пођоше преко поља равна, {{стих|290}} Кано звиезде преко неба сјајна. Кад дођоше из поља у гору, Гледао их краљу од Мисира Па дозивље Вида Жеравицу: Моја слуго Виде Жеравице, {{стих|295}} Ходи отми, од сватов дјевојку; Одмах ћу ју ја вјенчали за те. То је Виде једва дочекао. На се меће девет вила главе, У ње сипље живу жеравицу, {{стих|300}} Па он прну небу под облаке. Кад је дошо у горицу црну, На сриед горе стигао сватове, По њим' пушта живу жеравицу, С ноздрва му грозна киша лиева, {{стих|305}} Из ушију огањ — ватра пали, А из уста громови пуцају. Сви сватови некуд побјегоше, Само оста Бугар и дјевојка. Бугарину пред коња допао, {{стих|310}} Ал говори лиепа дјевојка; Удри њега, црни Бугарине, То је слуга бабајке мојега Удри њега док он није тебе. {{стих|315}} Бугарин је сабљу повадио; Зуби шкрину црни Бугарине, Зуби шкрину, а сабља му сину, Па замахну, одсјече му главу, Свих девет му глава одсјекао, {{стих|320}} Па он с дјевом кући пјевајући. Кад изашли свати с горе црне, Тужно к двору они дохадјали, Па у дворих Јанковић Стојана, Састали се, мед собом диване: {{стих|325}} Мили боже, што је од дјевојке, Од дјевојке и од Бугарина! У те мире дођу пред дворове, Бугар црни и лиепа дјевојка, Па говори лиепој дјевојци: {{стих|330}} Бога теби љепото дјевојко, Ово су ти Стојини дворови Остај с Богом, љепото дјевојко! Бог те прати црни Бугарине! Одговори љепота дјевојка. {{стих|335}} Покуцала она на вратима. То зачује Јанковић Стојане, Те повиче иза свега гласа: Ето куца: нетко на вратима. Чујте мало, господо сватови, {{стих|340}} Неби ли то моја љуба била? Он похити отворити врата, Ал пред врати Јања Мисиркиња. До по ноћи рујно винце пили, Вино пили, добре воље били. {{стих|345}} Дан се свану, суначце ограну, Тамо иде Секула нетјаче. Кад је дошо пред Стојине дворе Па дозивље Јанковић Стојана; Јесте л' тамо ви здраво пасали? {{стих|350}} Ал говори Јанковић Стојане: Не питај ме Секула нетјаче, Да си се ти ондје догодио, Живе главе кући неб' донио. Говори му Секула нетјаче: {{стих|355}} О мој ујче, Јанковић Стојане, Да се нисам ондје догодио, Никав главе од вас не изнесе. Говори му Краљевићу Марко: О Секула, да те Бог убио, {{стих|360}} Зашт' се ниси ондје повидио! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 43–57. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] tpmci3qldhplkbebpjdgvia3xgrzp74 0 32254 144769 76750 2026-06-28T20:16:51Z Galicijac 19151 144769 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Лажи</big>''' }}</center> Возила се ј' по кршу галија, Коња јаше по мору делија, Сава тече прико Велебића, А Корана прико Куторова. Вино пију два мртва јунака, {{стих|5}} Служила јих през главе дивојка, Печена њим кокош несе јаја, Књим долићу орли през крељутах. Ловак лове два хрта одрта, Чобан пасе на Косову овце, {{стих|10}} На њему је пушка талијанска, Опазил је зеца на Вратнику Напне пушку чобан од овацах, Да ће убит на Вратнику зеца, Није убил на Вратнику зеца, {{стих|15}} Него цара ва срид Цариграда, Ва зло га је место погодио, Спод колена ва срце јуначко Мртав царе здраво кући дојде. Чудне лажи, да је Бог убије! {{стих|20}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 199–200. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 33f8wdltscdi9lfreaxz9i0vtpuzw3e 0 32255 144768 144649 2026-06-28T20:16:11Z Galicijac 19151 144768 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Срећа</big>''' }}</center> Тамо доли поли мора, Грах се зелени, Гојила гај' липа Маре, Тој' Матија кћи. Мимо пројде млад јуначе {{стих|5}} Тр јој говори: Дај ми Маре киту граха, Грах ти ј' уродил? - Богме недам ни китице Зач још ниј' оцвал. {{стих|10}} Тамо приди вечераска, Кад ми мат заспи. Моје врата шкрипљавице, Снажно је одпри. Ва двору је јаблан дриво {{стих|15}} Под њим куја спи, Прнеси јој кору круха, Да те неуји, Скочи мачак на полицу Све зделе разби, {{стих|20}} Иде мајка кусе брати Тр ногу сломи, Иде отац матер стати Слиме јих уби. Неста оца, неста мајке {{стих|25}} Љуби мо се ми! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 198–199. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 9whpdu30bck8duqh2ukvsu3tm29c3ux 0 32256 144767 76752 2026-06-28T20:15:35Z Galicijac 19151 144767 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Хвала</big>''' }}</center> Хвалила се ј' дуња покрај мора: Ниј' липшега цвића над мојега, Већ ча сам ја дуња покрај мора. Тој' зачула зелена наранжа: Не хвали се дуњо покрај мора, {{стих|5}} Ниј' липшега цвића над мојега Ван ча сам ја зелена наранжа. Тој' зачуо жути лемунцине: Не хвали се зелена наранжо: Ниј' липшега цвића над мојега, {{стих|10}} Већ ча сам ја жути лемунцине. Тој' зачула румена јабука: Не хвали се жути лемунцине. Ниј' липшега цвића над мојега, Већ ча сам ја румена јабука. {{стих|15}} Тој' зачула шеница билица: Не хвали се румена јабуко, Ниј' липшега цвића над мојега Већ ча сам ја шеница билица. Тој' зачула винова лозица: {{стих|20}} Не хвали се шеницо билицо, Ниј' липшега цвића над мојега, Већ ча сам ја винова лозица. Тој' зачула млајахна дивојка: Не хвали се винова лозице {{стих|25}} Ниј' липшега цвића над мојега Већ ча сам ја млајахна дивојка. То зачује млајахнић јуначе: Не хвали се млајахна дивојко, Ниј' липшега цвића над мојега {{стих|30}} Већ ча сам ја млајахни јуначе. Посић хоћу дуњу покрај мора Побрати ћу зелену наранжу, Похваљене жуте лемунцине, Одкинут ћу румену јабуку, {{стих|35}} Пожети ћу шеницу билицу, Потргат ћу винову лозицу, Обљубити млајахну дивојку. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 196–197. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 6cfryruuwtq1on0lv4juc1we09ab8yr 0 32257 144765 76753 2026-06-28T20:14:18Z Galicijac 19151 144765 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајчица, мој анђео</big>''' }}</center> Сад ми чело равна, Сад ми власи реди, Сад ми лишце глади, Сад ва очи гледи, Сад ми љуби очи, {{стих|5}} Сад љуби уснице, Сад ручицу држи, Сад ми ш њоме прити. — На челу се скупи, Облак плаховити, {{стих|10}} Из очих му пада Реч би лед студена — Ипак си ми мајко, Ађелак љубљени. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 195. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 6o8hwlziuxqyegb5lrzrkpaaqpdoj6j 144766 144765 2026-06-28T20:15:02Z Galicijac 19151 исправио грешку у куцању 144766 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајчица, мој анђео</big>''' }}</center> Сад ми чело равна, Сад ми власи реди, Сад ми лишце глади, Сад ва очи гледи, Сад ми љуби очи, {{стих|5}} Сад љуби уснице, Сад ручицу држи, Сад ми ш њоме прити. — На челу се скупи, Облак плаховити, {{стих|10}} Из очих му пада Реч би лед студена — Ипак си ми мајко, Ањелак љубљени. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 195. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] n0lpm1idafmmk3p0sy9bn5yul0zz3hh 0 32258 144764 76754 2026-06-28T20:13:50Z Galicijac 19151 144764 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Неразстави момка и дјевојку</big>''' }}</center> Плакала је од раја дивојка Се од раја до плаклених вратах: Синоћ ми је преминула мајка Незнам јадна куда ни кади је, В рају је ниј' моћи опазити, {{стих|5}} Сритили ју три божји ањели; Упитали три божји ањели: Зач ти плачеш од раја дивојко? — Плачем јадна и потриба ми је; Синоћ ми је преминула мајка {{стих|10}} Незнам јадна куда ни кади је; Већ вас просим три божји ањели, Да би те шли Богу јединому, Да би вам дал тужног пакла кључе, Да видимо јел' ва паклу мајка. — {{стих|15}} Ањели ју брзо послушали И прнесли тужног пакла кључе. Отворише та паклена врата Упази ју јадна на дну пакла И повиче иза свега гласа: {{стих|20}} О старице, стара мајко моја! Кади су ти црикве и молитве И остала убошка диљења. Тада јој је говорила мајка: Пројди ме се мила кћери моја, {{стих|25}} Замам су ми црикве и молитве И остала убошка диљења; Ја раставих момка и дивојку; Момак шал је на јадранско море Пак се ј' хитил' ва дубљину мора: {{стих|30}} А дивојка ва гору зелену, В којој нашла бунар воде хладне, Ва ком се је млада утопила. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 193–194. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] svoq6y0s67fbb19mprq2rkhgbely02v 0 32259 144763 76755 2026-06-28T20:13:16Z Galicijac 19151 144763 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајка Мару прико мора звала</big>''' }}</center> Мајка Мару прико мора звала: Ходи Маре, ако си опрала? Нисам мајко нег скоро почела. — Ча си Маре летан дан делала? — Покрај мора рожице сам брала. {{стих|5}} Покаж Маре ча си их набрала? Пуна крилца и оба рукавца, Уплела сам три винца зелена: Једнога сам за се оставила, Другога сам брату даровала {{стих|10}} Третога сам низ Дунај пушћала, И још сам му млада говорила: Плови, плови мој винче зелени И до плови к двору драга мога. Па тад реци мајки драга мога: {{стих|15}} Жени мајко сина јединога, Јер ако га нећеш оженити Ја ћу тада сама дошетати. — Нек не рече да сам наметница Наметница ј' магла пред очима. {{стих|20}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 192–193. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 4k7tagml1t8eqw3jqgl5t5asgtg6vru 0 32260 144697 76756 2026-06-28T18:25:47Z Galicijac 19151 144697 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јанковић Стојан и сестра му Јелица</big>''' }}</center> Сестра брата јединог имала И њега је на војницу дала, По имену Јанковић Стојана. Често брата за здравље питала, Још чешће му књигу одписала, {{стих|5}} Пише једноч Јанковић Стојане О Бога ти сестрице Јелице! Што ми пишеш и за здравље питаш, Кад ћу лудо изгубити главу. Погуби ја турскога везира. {{стих|10}} Турци ишту русу моју главу, Али моју, али иког мога. Кад сестрица гласе разачула Па се скочи на ноге лагане. Па дозивље свог Јована сина: {{стих|15}} Устај Јово ујцу у сватове. Говори јој нејаки Јоване; Нема мајко дара за сватове Да ја идем ујцу у сватове. Ходи синко ујцу у сватове, {{стих|20}} Дат ћу теби даре за сватове, Дат ћу теби вранца потајнога. Води коња свом Јовану сину Па он оде преко поља равна Па он оде на косово бојно {{стих|25}} Ал чекају' три турчина млада. Један вели силнога јунака, Други вели жалостна му мајка, Трећи ману одсиече му главу, Глава мајци на летућ говори: {{стих|30}} Ала мајко да те Бог убио Волила си брату јединому, Нег Ивану најстаријем сину. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 58–59. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 8nwi2nf6lo0kdfzkqfbd3tu2j7hrtpp 0 32261 144698 76758 2026-06-28T18:26:24Z Galicijac 19151 144698 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мијате хајдуче и Осман-Беговичић</big>''' }}</center> Пише књигу Мијате хајдуче, Из Вирине из висок планине Баш на руке Осман-беговици: Тето моја Осман-беговице Пошаљи ми бегово одиело, {{стих|5}} У кому је беже четовао Четовао и хајдучевао. Кад је тета књигу задобила Књигу штије а на њу се смије. Ону штије другу руком пише, {{стих|10}} Па је пише Мијату хајдуку: О Мијате о горски хајдуче: Оди паси по Босни кобиле, А разбијај по мору галије. Кад Мијате књигу задобио {{стих|15}} Књигу штије, а на њу се смије, Па он купи петнаест котарана! Ми хајдемо браћо у робију, Поробити Осман-беговића. Кад јунаци гласе рузачули, {{стих|20}} Одмах они свиетом полазили: Кад су дошли пред бегове дворе, Око двора они облазише И они се собом спомињаше, Да како ће кулу поробити, {{стих|25}} Кад не могу никуд провалити. Домисли се Мијате хајдуче: Лако ће мо кулу поробити. Ја га знадем танко зацвилити, Миша знаде турски диванити. {{стих|30}} Те зацвили Мијате хајдуче, Он зацвили гласом дјевојачким Ко што цвиле танане робиње Он зацвили као гуја љута: Ајме мени, ајме мојој мајци {{стих|35}} Гдје ћу бити, гдје ли вијек вити? Крух кухати Осман-беговици, Крух кухати и воду носити, Ноге прати, ону воду пити! Тјеши њега Муса Кесрџија, {{стих|40}} Тјеши њега турскием диваном: Муч небој се танана робињо, Моја ти је госпа милостива. Што имаде све пред душу даде Теби с њоме лошо бити неће. {{стих|45}} То зачула Осман-беговица Па узимље деветере кључе, Па отвара деветера врата. Помислила жалостна јој мајка, Да је њезин Осман-беговићу. {{стих|50}} Пусти она у кућу хајдуке. Чим у кући Мијате хајдуче Божју јој је помоћ називао: Драга тето Осман-беговице, Камо ти је беже отишао? — {{стих|55}} Говори му Осман-беговица Бога теби Мијате хајдуче! А мој ми је беже отишао У Свињице купити димнице, У робију робити јунаке. {{стих|60}} Неће доћи за три неђјељице. Богом брате Мијате хајдуче, Роби кулу са четири стране, Остави ми сандо дјевојачко. Кад Мијате гласе разачуо, {{стих|65}} Па говори Осман-беговици: Отвори ми сандо дјевојачко, Да ја видим дјевојачко рухо. Она му га млада отворила. Озго лежи од злата кошуља {{стих|70}} Она је сва златом извезена. Примјери је Мијате хајдуче, Па говори Осман-беговици: Тето моја Осман-беговице, Гдје пристала бегова кошуља, {{стих|75}} Гдје пристала тоту и остала. Друго благо браћа одниела. Тад говори Мијате хајдуче: Остај с Богом Осман-беговице Докле опет блага понакупиш {{стих|80}} Оћу тебе ја доћ опет наћи. Кад јунаци у гору дођоше, Па стадоше свилу дијелити. Не важу је нити рачунају. Већ јунаци од јеле до јеле. {{стих|85}} На јунака девет одјелака. Кад стадоше злато дијелити Не броје га нити рачунају, Већ јунаци својими калпаци. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 59–63. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 38ftbpwrazt2ccifexsxr4kc2v5mz8i 0 32262 144699 76759 2026-06-28T18:27:02Z Galicijac 19151 144699 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Од Карловца Иве и из Модруше Манде</big>''' }}</center> Пасло овце момче и дјевојче. То је момче од Карловца Иве, А дјевојче из Модруше града. Липа Манде модрушкога бана. Пасу овце девет годин дана. {{стих|5}} Кад девета на заходу била Говори јој од Карловца Иве: Мандалино драга душо моја, Јесу ли ти ноге за папуче? Јесу ли ти руке за пршћење? {{стих|10}} Јели твоје лице за љубљење? Ал говори модрушкиња Манде: Од отолен од Карловца Иве! Нит су моје ноге за папуче, Нит биело лице за љубљење {{стих|15}} Нит су моје руке за пршћење, Нигда твоја љуба бити нећу! Нујан Иве к двору долазио. Гледала га сестрица Јелица, Па дозивље остариелу мајку: {{стих|20}} Ето нами нашег брата Иве. Нити свири нити попјевава, Нити јави пребиело стадо. Далеко га мајка сусриетала, Па упита свог сина Ивана: {{стих|25}} О Иване драго диете моје! Што не свириш нити попјеваваш? Је ли ми те јако забољело? Али ти је стадо повалило? Говори јој од Карловца Иве: {{стих|30}} Ој старице, стара моја мајко! Није мене јако забољело, Нит је мени стадо повалило Превари ме лиепа дјевојка, Липа Манде модрушкога бана. {{стих|35}} Она мене оженити неће. Говори му остариела мајка: Ој Иване драго дите моје! Лако ш' Манду преварити младу. Пусти косу за годину дана, {{стих|40}} Чешљом чешљај а гестеном мажи. Обући ћеш робу дјевојачку. Тад ћеш поћи у' ну гору црну, Па ћеш усјећ гусле јаворове И убрати са јеле још смоле, {{стих|45}} Паш' засмолит лиево око своје, Па ћеш ићи ка Модруши граду, Па ћеш ићи к двору дивојкину, Упросити, да ти конак даду. То је Иве послушао мајку. {{стих|50}} Расла коса годину му дана. Чешљом чешља а гестеном маза. Обукао робу дјевојачку. Свеједно је кано и дјевојка. Па он оде у горицу црну, {{стих|55}} И усјече гусле јаворове, Па још убра са јеле и смоле, Па засмоли ливо око своје, Па он оде ка Модруши граду. Неће худи, да му конак даду, {{стих|60}} Кад је дошо к баници госпоји Онди гуди а и попјевава Ал изиђе баница госпоја, Те говори грлом гласовитим: Мили боже лиепе ли дјевојке! {{стих|65}} Да ми није ока изгубила С љепотом би цара меритала. — Ал говори с љепица дјевојка: О банице драга госпо моја Ћетели ме примит на конаке? {{стих|70}} Говори јој баница госпоја: Мандалино драга кћерко моја! Узми собом сљепицу дјевојку Па је води у бијеле дворе. То је Манде за Бога спримила. {{стих|75}} Па је води у бијеле дворе, Па сједоше рујно пити вино. До по ноћи они вино пише. Кад је било ноћи по поноћи Ал говори баница госпоја: {{стих|80}} Мандалино драга душо моја! Ти ми стери сљепици дјевојци. Говори јој сљепица дјевојка: О банице драга мамо моја, Нестери ми гдје до мужке главе, {{стих|85}} Већ ме шаљи својој кћерци младој, То баница за Бога спримила, Па дозивље к ћерку Мандалену: Мандалино драго диете моје Замидере сљепицу дјевојку, Па је води на чрдаке горње {{стих|90}} Па затвори собом у камаре Гдје ми до вас неће мужка глава. То је Манде за Бога спримила, Па узимље деветере кључе, Па ју води на горње чрдаке, {{стих|95}} Па сљепицу собом затворила. Њој говори сљепица дјевојка: Мандалино драга душо моја Да је нами сада мужка глава, Љепо би ти нам спавати било. {{стих|100}} Говори јој Мандалина драга: О сљепице јадна кукавице Што ће нами сада мужка глава? Немож тако по свиету одити А камо ли да још чедо имаш, {{стих|105}} Кад је била ура по поноћи Говори јој од Карловца Иве: Мандалино драга душо моја. Ја га ниесам сљепица дјевојка, Већ сам главом од Карловца Иве. {{стих|110}} Ал говори Мандалина драга: О Иване драга душо моја О Иване једини код мајке, Жив ми био ти си мени мио, Љуби мене до бијела дана. {{стих|115}} Кад свануло и грануло сунце Ал говори од Карловца Иве: Остај с Богом Мандалино драга Док сакупим господу сватове, Оћу доћи по тебе дјевојку. {{стих|120}} Устаде се баница госпоја Па дозивље Мандалину дјете. Она је ниј могла пробудити. Она ми се престрашила мајка, Да је Манде преминула млада. {{стих|125}} Она иде на горње чрдаке Она с ногом у врата удара, А врата се одма изставила. Није могла Манде пробудити. Кад је она пробудила Манду. {{стих|130}} Па говори драгој ћерци својој. Мандалино драга душо моја Сто ли ти је лишће изгрђено? Што ли су ти очи помућене? А што су ти косе помршене? {{стих|135}} Говори јој Мандалина диете: О старице стара моја мајко! Ја се мајко изчешљала ниесам, Те су моје косе помршене. Ја се мајко још умила ниесам {{стих|140}} Стога су ми очи помућене А моје је лице изгрђено, Под лицем је злато и пршћење Па је моје претишћало лице. Говори јој баница госпоја: {{стих|150}} Мандалино драго диете моје Камо ти је сљепица дјевојка? Говори јој Мандалина диете: Није оно сљепица дјевојка Већ је оно од Карловца Иве. {{стих|155}} Ти му пиши листак књиге биеле: Нека иде по мене дјевојку. Мајка своју кћерку послушала, Она пише листак књиге биеле: О Иване лиепи Карловчане! {{стих|160}} Купи свате оди по дјевојку. Све коњике младе нековане А јунаке младе нежењене. Кад је Иве књигу задобио И видио што му књига каже, {{стих|165}} Он дозивље своју стару мајку: Кувај мајко лаке брашненице Нек су танке, нек дорину лаке, А ја идем купити сватове. Кад скупио Иване сватове {{стих|170}} Они пошли ка Модруши граду. Када дошли ка Модруши граду Тад сједоше рујно пити вино Говори му баница госпоја: Богом теби од Карловца Иве! {{стих|175}} Гдје су теби гусле и торбица? Њој говори од Карловца Иве: Нисам мога лагље преварити. Кад се сваћа вина понапили Узму собом млајаху дјевојку {{стих|190}} Баници је мајки говорила Остај с Богом мила мајко моја Дошло вриеме, да се разстанемо. Говори јој баница госпоја: Пошла с Богом Манде ћрко моја. {{стих|195}} Пошли с Богом драга сваћо моје! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 63–71. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] axwl3mpg58fttg9pl0ulbzc15yc88b9 0 32263 144700 76760 2026-06-28T18:27:40Z Galicijac 19151 144700 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт дјевојачка</big>''' }}</center> Кад се жени Придовљевић Јуре, Он је своје свате покупио, Липо ј' своје свате световао: „Ај ви моја господо сватови," „Кад појдете по моју дјевојку," {{стих|5}} „Никому ни капе несокријте." „Кад се мојом вратите дјевојком," „Свакому се до тал поклоните," „И диевојку моју научити." Здраво они до диевојке приду, {{стих|10}} И здраво се назад повратили. Кад су пришли срид црне горице, Ал говори млајахна диевојка; „Ај ви моја господо сватови," „Никло јошће и мило пивајте," {{стих|15}} „Црна гора нигда није сама," „Ал през вука али през хајдука" „Ал је ва њој Томићу Михајло," „Ако ј' ва њој Томићу Михајло," „Трипут ме је код мајке просио. {{стих|20}} „А четврти кад сам била сама." Ал говори најстарији свате: „Небудали млајахна диевојко," „Да би небо на земљицу пало," „Ми бимо га на копју дигнули." {{стих|25}} Јоште јунак ва риечи бијаше, Ал удрије Томићу Михајло, И са својом дружином хајдуци И разтира по гори сватове Гдје их стиже ту њим главе риже. {{стих|30}} Оста сама ва гори диевојка, Она греде по горици сама, Најде главу кума винчанога, Липо ј' главу од крвце отрла, И меће ју на траву зелену, {{стих|35}} Да ју жарко огрије сунашце. Опет појде мало понаприда, Најде главу ручнога дивера, И ту главу од крвце отаре, И меће ју на траву зелену, {{стих|40}} Да ју жарко огрије суначце. Она појде мало понаприда, Најде главу свога заручника, Ту је главу ва сузах опрала, И веже ју в шарену махраму, {{стих|45}} И меће ју себи ва недарца. Она плаче како змија љута, И сама се собом разговара: „Незнам боже, куд ћу ни камо ћу," „Напред незнам а назада нећу!" {{стих|50}} Већ извади ножи од појаса, И удара себе ва срдачце, Тој' гљедао Томићу Михајло, Тере собом јунак говорио: „Ја бим волел, да се нис родио" {{стих|55}} „Нег да сам се овди догодио!" <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 72–74. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 9dm7wzr1wmt37a7yng175x25qz2nt09 0 32264 144701 76762 2026-06-28T18:29:28Z Galicijac 19151 144701 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Вила устрилила Иву</big>''' }}</center> Расла јелва ва срид Сарајева, На дуго је гране разпустила; Није оно она вита јелва, Већ је оно Доротеа госпе. На дуго је гране разпустила, {{стих|5}} А још даље к ћере поженила: Једну дала дужди млетачкому, Другу дала краљу нимачкому, Трету дала в мостир колудрицам; А Ивана јединога сина, — {{стих|10}} Њега мајка за се оставила. Кад је Иве велики нарасал, Он је својој говорио мајки: Купи мајко господу сватове, Да ја идем по дивојку моју. {{стих|15}} Ивану је говорила мајка; Ај Иване моје дите драго, Како ћеш ти сестре сакупити, На то твоје велико весеље? А Иван је мајки говорио: {{стих|20}} Ај старице моја мила мајко, Лахко ј' мени сестре сакупити, На то моје велико весеље! Ку си дала дужди млетачкому, Она ти је одавна умрла; {{стих|25}} Ку си дала в мостир колудрицам, Њој дат нете из мостира ванка; Ку си дала Краљу нимачкому, Она ј' дуго симо ти прит неће. Кад је мајка риечи разумила, {{стих|30}} Ивану је свате сакупила; Липо ј' мајка свате накитила, Више в свилу нег ва бунбажину, А Ивана јединога сина, Више в злато, нег ва бело платно. {{стих|35}} Када Иве појде по диевојку, Здраво свати гору пројахали, Пак излазе из горе на поље. Дви их с горе угледале виле, Те је вила вили говорила: {{стих|40}} Поглеј вило гље сестрице моја, Липи ти су свати Иванови, Још је липши јединац код мајке. Липо јих је на китила мајка, Више в свилу нег ва бунбажину, {{стих|45}} А Ивана јединога сина, Више в злато нег ва бело платно, Устрил' мо га вило селе моја. Вила ј' вили тихо говорила; Немој вило, немој селе моја, {{стих|50}} Мучно ј' њега одхранила мајка И јуначким опасала пасом; Већ устрили коња под јунаком. Али вила вилу неслушаше, Већ устрили на коњу јунака. {{стих|55}} Једва Иве до диевојке приде, А када је по обеду било, Тад говори млајахна диевојка: Ај ви моја господо сватови, Покажите кади ј' моје драго? {{стих|60}} Говори јој најстарији свате: Глјеј диевојка мед сватове своје, Упазит ћеш мед њими јунака. На кому је прелипо знамење, Дробан бисер и драго камење. {{стих|65}} Кад се свати назад повратише, Сви сватови понаприда јашу, Иве диете оста понајзада. Ујац му се обазрио Јанко, Ивану је тихо говорио! {{стих|70}} Ај Иване моје диете драго, Ча је теби ка ти је невоља Да ти оста од сватих најзада? А Иван је њему говорио: Бора теби мој ујаче Јанко, {{стих|75}} Моја ј' мене заболила глава, Да би глава него и срдачце, Чини ми се мој ујаче Јанко, Да ран ових преболити нећу. Ујац му је тихо говорио: {{стих|80}} О Иване моје диете драго: Вежи главу ва шара махраму, Упни срцем в луцне од седалца, Да се твоји свати необличе. Иван ујца липо послушао: {{стих|85}} Веже главу ва шарцу махраму, Срцем упне в луцне од седалца, И појаше мало понаприда. З дуга Иву угљедала мајка, Тр Ивану тихо говорила: {{стих|90}} О Иване моје диете драго! Ча је теби ка ти је невоља? Иван мајки тихо говорио: Моја ј' мене заболила глава, Од срдачца ни живит неморем, {{стих|95}} Већ ми разстри мекане ложнице, Да ја идем ноћцу ноћевати. Разстре мајка те мехке ложнице, Свати иду вечер вечерати, А Иван се душицом диелити. {{стих|100}} Ал зацвили Иванова мајка: Јијте пијте господо сватови, Јијте пијте и разстајите се; Ево мртав Иве диете моје! Тад зацвили гиздава диевојка: {{стих|105}} Ајме мени мила моја мајко, Куда ли ћу на које ли стране? Говори јој Иванова мајка: Ај не цвили гиздава диевојко Жали с намом Ивана мојега, {{стих|110}} Жали с намом ва двору мојему, Жали њега три године дана, Жалећ њега поћ ћеш за другога. Жалила га ј' три године дана, Жалећ њега ишлај за другога, {{стих|115}} Баш у селу за суседа свога. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 75–79. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 001stm44x32tn1hz9nuek3anpihwvx6 0 32265 144704 79248 2026-06-28T18:31:45Z Galicijac 19151 144704 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Краљевић Марко и црни арапин</big>''' }}</center> Кулу зиђе црни арапине У приморју крај сињега мора, Са свачим је кулу изкитио: По њој ми се арапе шетао. Говорио црни арапине: {{стих|5}} „Што ћеш моја у приморју куло? „Мајке неимам, да по теби шеће, „Нити мајке нити родитеља, „Ја се јадан оженио ниесам. „Зачуо сам у цара дјевојку {{стих|10}} „Просит ћу је, ако ми је даде, „Ако ми је царе дати неће „Хоће мени на мегдан изићи, „На мегдану дјевојку добит ћу. Пише књигу црни арапине {{стих|15}} Баш на руке цару господину: „Богом теби мој царе честити, „Хоћеш дати ћрцу за арапа? „Ако ми је царе дати нећеш, „Она ће ми на мегдан изићи. {{стих|20}} Све дан по дан цару књига дође. Кад је царе књигу задобио. И видио што му књига каже, Он дозивље милу госпу своју: „О Богом ти царице госпојо, {{стих|25}} „Књигу пише црни арапине, „Да му дамо лиепу дјевојку. „Ако му је ми дати нећемо, „Да ће њему на мегдан изићи, „На мегдану добит ће дјевојку. {{стих|30}} Мисли царе што ће учинити, Неможе он наћи мегданжије. Кој би отел од арап дјевојку. Сан сањала царица госпоја, Сан сањала цару казивала: {{стих|35}} „Богом теби мој царе честити, „Ја сам добру санату сањала. „Ако Бог да и сриећа јуначка „Мени дође Муса Кесрџија „У Прилипу граду биелому, {{стих|40}} „Дај у њему један мегданжија „По имену Краљевићу Марко. Кад је царе гласе разачуо Пише књигу Краљевићу Марку; „О јуначе Краљевићу Марко {{стих|45}} „Отми мени од арап дјевојку, „Дат ћу теби три товара блага, „Каква блага све жутих дуката. Царе шаље свога татарина: „Ходи тамо мој драги татаре, {{стих|50}} „Ходи тамо до Прилипа града, „У Прилипу један мегданжија „По имену Краљевићу Марко, „Кој ће отет од арап дјевојку. Тамо иде царев татарине, {{стих|55}} Носи књигу Краљевићу Марку. Кад је доша до Прилипа града И зачуо кади Марко бива, Марку носи књигу пребиелу, Даде књигу Краљевићу Марку. {{стих|60}} Марко види што му књига каже, Па он Шаље к цару татарина: „Појди с' Богом царев татарине, „Ја несмијем на арапа поћи, „Скину' би ми са рамена главу {{стих|65}} „Што ће мени све царево благо, „Кад ја немам на рамену главе. Тамо иде царев татарине, Кад је дошо цару честитому Па казује што му Марко рече, {{стих|70}} Да несмије на арапа поћи, Да му арап неодузме главе, Да што ће му све царево благо Кад изгуби са рамена главу. Пише књигу царица госпоја, {{стих|75}} У њој ми је Марка поздрављала: „О мој синко Краљевићу Марко „Отми мени од арап дјевојку, „Дати ћу ти пет товара блага „Каква блага, све жутих дуката. {{стих|80}} Тере шаље свога татарина: „Ходи тамо мој драги татаре, „Ходи тамо до Краљевић Марка, „Предај књигу Краљевићу Марку. „Тамо иде царев татарине. {{стих|85}} Кад је доша Краљевићу Марку, Књигу даде Краљевићу Марку, Књигу штије Краљевићу Марко. Кад он видје што му књига каже, Па говори младому татару: {{стих|90}} „Ходи с Богом царев татарине „Ја несмијем на арапа поћи, „Да ми арап неодузме главу, „Што ће мени све царево благо, „Кад ми није на рамену главе. {{стих|95}} Тамо иде царев татарине Па он прави царици госпоји; Шта је река Краљевићу Марко, Марко каже, да несмије поћи, Да му арап неодузме главу, {{стих|100}} Да што ће му све царево благо. Кад то чула царица госпоја, Она чула што јој татар каже, Тр дозивље своју лиепу хћрку: „Богом теби драга хћери моја, {{стих|105}} „Пиши књигу Краљевићу Марку, „Да те отме младу од арапа. Пише књигу лиепа дјевојка Лиепо Марка у њој поздрављала: „Богом брате Краљевићу Марко, {{стих|110}} „Братим тебе Богом јединием „И кунем те светием Иваном, „Отми мене младу од арапа, „Дат ћу теби седам товар блага, „И дат ћу ти од злата кошуљу, {{стих|115}} „И дат ћу ти сабљу цесарову, „На њу ћу ти печат ударити „Да те ники погубит несмие „Док не пита цара честитога. Тамо шаље свога татарина: {{стих|120}} Тамо иде царев татарине Носи књигу Краљевићу Марку. Кад ју видје Краљевићу Марко Кад видио што му књига каже, Тр говори младу татарину: {{стих|125}} „Ходи с Богом царев татарине! „Нит му вели доћи нит не доћи. Тамо оде царев татарине, Па он прави царици госпоји Он повиеда што му Марко рече: {{стих|130}} „Ходи с Богом царев татарине Нит ми рече доћи нит недоћи, Дан се свану и сунашце грану. Цар оправља лиепу дјевојку. Оправља ју у то сиње море. {{стих|135}} Иде она до сињега мора Иту њојзи добра сриећа била, На мору је Краљевићу Марко Напајао свог виерна шарину. Шарац неће, да он воде пије {{стих|140}} Ногом таба о земљицу црну, Марко гледа што му шарац таба, Што му таба о земљицу црну, Обазре се Краљевићу Марко. Ал кад идје лиепа дјевојка {{стих|145}} Божју помоћ мору називала: „Да си здраво моје сиње море! „У теби ћу виек вјековати, „У теб' волим виек вјековати, „Него поћи за арапа црног. {{стих|150}} То зачуо Краљевићу Марко Па он пита лиепу дјевојку: „Богом теби лиепа дјевојко „Што је теби, да ти тако кунеш? Тр говори лиепа дјевојка; {{стих|155}} „Што ме питаш незнана делијо „Што ме питаш, кад помоћи нећеш. „Писала сам Краљевићу Марку, „Да он отме мене од арапа, „Да ћу му дат седам товар блага {{стих|160}} „И још томе од злата кошуљу, „И да ћу дат сабљу цесарову, „А и на њој печат ударити, „Да га несми ники погубити „Док непита цара честитога. {{стих|165}} Ал говори Краљевићу Марко: „Ходи кући лиепа дјевојко. „Ја сам главом Краљевићу Марко. „Па кад дође црни арапине „Нека даду тебе за арапа {{стих|170}} „И нека му вечеру скухају, „И нека ју њему лиепо зруче, „И нек мени вечеру направе, „Ја ћу бити у механу равном, „У механу хоћу вино пити {{стих|175}} „Нека мени неомале вина. Када дошла лиепа дјевојка И казује цару честитому: „Ево доша Краљевићу Марко „Марко пита лагану вечеру. {{стих|180}} Кад је царе гласе разачуо Он ми куха лагану вечеру Па је шаље Краљевићу Марку, Али ето црног арапина Са својех петстотин сватова. {{стих|185}} Лиепо га царе дочекао И њему је вечеру сигура И лиепо му вечеру изручи. Арап оде од цара честитог. Кад је доша пред механе равне {{стих|190}} Па говори црни арапине: „Мили боже шта то би ти може „Све ј' од страха затворило врата. „У механу затворена врата. „Ил је бедаст ил за страх незнаде. {{стих|195}} Арап тегну суру бедевију Натегну је на механе равне, Ал арапу худна сриећа била, Изпечи се шарац Краљевића, Шарац баца на црног арапа {{стих|200}} Недаде му ни унутра ући. Марко пије један букал вина, Један пио, други шарцу дао. Кад сватови мало одмашише За њим иде Краљевићу Марко. {{стих|205}} Кад је стига од арап сватове, Он прогони задње ма пред прве. Ал арапу худна сриећа била Погуби му Краљевићу Марко Погуби му петстотин сватова. {{стих|210}} Ал се врати црни арапине, Удрише се злаћеним копјами. Кад се њима копја поломише, Стаде вриска добриех коњика, Стаде звека ножа и сабаља, {{стих|215}} Преварио Краљевићу Марко Он превари црног арапина, Како ми га ласно ударио, Из врата му главу изкинуо. Меће главу у коњо-зобицу, {{стих|220}} И узимље лиепу дјевојку, Узимље је за биелу руку Па је води цару честитому, И он носи од арапа главу. Изручио млађахну дјевојку, {{стих|225}} Изручи ју цару честитому: „O Богом ти мој царе честити „Ето теби лиепе дјевојке „И ето ти од арапа главе. Лиепо они Марка дароваше. {{стих|230}} Дадоше му лиепу дјевојку. Дадоше му седам товар блага. Каква блага све жутих дуката, И још тому од злата кошуљу Дадоше му сабљу цесарову, {{стих|235}} На којој и печат ударише Да га несми ники погубити. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 86–96. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] o5zfyp9pi3aosrmyend6piyhzf41v1h 0 33535 144702 79178 2026-06-28T18:30:01Z Galicijac 19151 144702 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Недај драгој све повољи</big>''' }}</center> Мајка гоји к ћерцу јединицу, Три лети јој име зибирала, А четрто злато материно. Када злато већ на добу дошло, Злато би се радо оженило. {{стих|5}} Просили ју просци на све стране, Ал ју мајка од мила недаје, Просил јује Вујо Зеленчићу, Њему ју је обећала мајка, Обећала и прстеновала. {{стих|10}} Просил ју је краљу младо диете И њему ју обећала мајка, Обећала и прстеновала. Када чуо Вујо Зеленчићу Срдит оде из драгина двора, {{стих|15}} Те зајаше коња виверицу. И он трчи прико поља равна. Дуго за њим гљедивала драга, Још је својој мајки говорила! О прокљета моја мајко била, {{стих|20}} Ено јаше Вујо Зеленчићу, Иде лежат на мртве постиље! Зато мајка ништа и нехаје, Већ напише листак, књиге биеле, Пак ју шаље будућему зету, {{стих|25}} А ка краљу, младому диетету. Ва књиги му лиепо говорила: О мој зете краљу, диете младо: Ти сакупи сваћу и сватове Па ти приди по младу диевојку, {{стих|30}} Кад прочита краљу диете младо, Кад прочита листак књиге биеле, Он сакупи сваћу и сватове, И он иде по младу диевојку. С дуга јих је млада угљедала, {{стих|35}} Још њим брже супрот дошећала. Па је краљу лиепо говорила: Не пељај ме чез ту чрну гору, Већ ме пељај покрај Вује дворих, Да ме види Вује стара мајка. {{стих|40}} Лиепо ј' краљу драгу послушао, Те ју пеља покрај Вује дворах. Кад су пришли пред Вујине дворе. Тад говори злато материно Бора теби краљу младо диете, {{стих|45}} Пуст ме видит Вују Зеленчића, Кади лежи на мртвих постиљах. Ал говори краљу диете младо: Ходи, злато, колико ти драго. Кад је пришла до Вујине главе, {{стих|50}} Онди ј' она сузе проливала. Ал говори Вујо Зеленчићу: Бога теби моја мајко мила Ча су нами двори сагњилели, Да сад на ме тиха роса пада? {{стих|55}} Ал говори болна Вује мајка: Нису нами двори сагњилели, Нити на те тиха роса пада, Већ су сузе твоје виерне љубе. И млада му тихо беседила: {{стих|60}} Ако ћу те жива учинити, Негрем ти ја из камаре ванка. Ал говори скоро мртав Вујо: Касно ј' мила, доба о полдана! То изусти и душицу пусти. {{стих|65}} Удрила се ј' млада по срдачцу: Пукло јој је на двоје срдачце. Говори јој Вујова мајчица: Мили Боже чуда великога, Кади мртав јунак и диевојка! {{стих|70}} А говори краљу младо диете: Прокљет био сваки овак' јунак, Који даје драгој све по вољи! Па он кући сваћом без диевојке. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 80–83. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 0mwwnoumk0gh2jyuyharr53mpjsdoq5 0 33536 144703 79179 2026-06-28T18:30:49Z Galicijac 19151 144703 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт Тепшића јунака</big>''' }}</center> Пију вино браћа Трзијина, Ш њими пије Тепшић добар јунак. Тепшић проси Трзију диевојку; А Трзију мила мајка неда, За Тепшића млађахна јунака. {{стих|5}} Трзији је говорила мајка: О Трзија драга душо моја, Неход к ћерко за млада Тепшића; Тепшићева поносита мајка, Ти јој к ћерко угодити нећеш; {{стих|10}} Коња јаше ко делија млади Сабљу паше као и спахија Тунбан крије као и снашица. Трзији се с мањим немогаше, Она њему дробну књигу пише {{стих|15}} О Тепшићу драга душо моја; Да је твоја поносита мајка, Већ те просим, драга душо моја, Да ти замеш Мару брајна мога! Један смо се данак породили, {{стих|20}} Једнаке смо хаљине носили, Једнога смо стаса и приклада, Скупа јесмо ва школу ходили, Скупа јесмо ва црикву ходили. И њему се с мањим немогаше, {{стих|25}} И он појде по Мару дивојку. Трзија је мајки говорила: О старице мила моја мајко, Ништо ј' мене заболила глава, Од срдачца ни живит немогу, {{стих|30}} Већ вас просим драга браћо моја, Ако би вам тегнула умрити, Немојте ме покопати младе, Гди се копљу друге друге моје, Него мене младу покопајте, {{стих|35}} Покрај нашег грунта јуначкога, Туд ће проћи свати Тепшићеви, Питат оће Тепшић добар јунак, Чије ли је гробље ово овди. Пак ће рећи Маре брата мога: {{стих|40}} Ово ј' гробје Трзије дивојке. Свати су ју пенсум посипали, Липа Маре с рожом из рукава, Тепшић јунак грозними сузами. Мртав јунак крај дивојке паде {{стих|45}} Ал говори Марушка дивојка: Ча ћу јадна сада учинити! Назад несмим а на прво незнам; Ако идем милој мајки мојој, Рећи ће ми мила мајка моја: {{стих|50}} Ча су к ћерко густи гости твоји? Ако идем Богом даној мајки, Рећи ће ми Богом дана мајка: Ча ј' дивојко злотворице моја; То изусти и душицу с пусти, {{стих|55}} Ту се ј' троје гробје састануло. С Тепшића је зелен бор израсал, А с Трзије винова лозица, С Маре зрасла румена рожица. Лозица се ј' окол' бора вила, {{стих|60}} Ко дивојка около јунака. Лозица се и вила и вила На вила се ј' мајки до прозора, Старица јој говорила мајка: Ходи с Богом винова лозицо! {{стих|65}} Прокљета га свака мајка била, Ка растаје и мило и драго, А састаје немило недраго. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 83–86. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] krq7943ybyt5kriz2ro5smvyamhzni0 0 33537 144705 79181 2026-06-28T18:32:19Z Galicijac 19151 144705 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Пелиман и Султан</big>''' }}</center> Пише књигу царе господине, Па ју шаље он граду биеломе; Слуги свому паши од Травника. — Ва књиги се ш њиме разговара: Слуго моја пашо од Травника {{стих|5}} Шаљи мени до два сина твоја, Пелимана и Султана млада, Ки код мене ва двору ноћише До дви моје кћере обљубише, Добре моје коње објахаше. {{стих|10}} Кад је паша књигу разгљедао, К себи зове до два сина своја Пелимана и Султана млада; Купује им до два коња врана, До два врана како два гаврана. {{стих|15}} Липо их је мајка свитовала; Бора вами до два сина моја, Кад дојдете близу Цариграда, Тихо јаште а гласно пивајте, Неби л' вам се царе смиловао. {{стих|20}} Липо дица мајку послушаше, Кад су дошли близу Цариграда, Тихо јашу а гласно пиевају, Царица их с пенџера гледала, И својему цару говорила: {{стих|25}} Поглеј царе до два зета наша. До два зета, два сива сокола. Немојмо их царе погубити, Подајмо им лиепе кћери наше И наше им подилимо благо. — {{стих|30}} Нато се је царе смиловао. — Кад су дошли у дворе цареве, Султан љуби скуте и колина, А Пелиман од мање неморе Тр запива грлом гласовитим: {{стих|35}} Султанијо царева ми женко! Да ми се је с тобом нашалити На прелипих царевих душецин Небим жалил изгубити главу, Да ми те је обљубити младу. — {{стих|40}} То се цару врло на жал дало, К себи зове до два слуге своје: Ухватите Пелимана млада, И ви њега обисите млада, Ћа у бошку у двора мојему, {{стих|45}} За наранжу дриво племенито. Липо слуге цара послушаше, Ухитише Пелимана млада, Они њега обисише млада. — Ал Султани тужни гласи дојду: {{стих|50}} Зло ти јутро Султана дивојко, Обисише Пелимана млада, Ћа у бошку у двору твојему. За наранжу дриво племенито. — Кад Султана риечи разумила, {{стих|55}} Шеће она од бошка вратару: Божју помоћ! од бошка вратару, Отварај ми била бошка врата, Да ја идем заливат рожице, Јер је моје повенуло цвиће. {{стих|60}} Јунак бише од бошка вратару, Јунак бише за братство знадише. Отвори јој била бошка врата. — Пелимана млада опазила, Гди јој виси на наранжи жутој, {{стих|65}} Липо га је млада оплакала: Пелимане драга душо моја! Пелимане румена рожице, Гди си расла гди си отргана! Пелимане жарко сунце моје! {{стих|70}} Гди с' изашло а гди си запало, Да ме ниси младе огријало? — Па извади ћемер иза паса Па га меће себи окол врата. — Обиси се за наранжу жуту, {{стих|75}} Крај својега Пелимана младе. — Али цару тужни гласи дојду: Зло ти јутро царе господине! Обиси се Султана дивојка, Там у бошку у двору твојему, {{стих|80}} За наранжу дриво племенито Уз својега Пелимана млада. Кад то чује царе господине Он с' удари руком по колину: Ај прокљета свака мајка била, {{стих|85}} Која неда драга ни за драга Већ но даје драго за недраго. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 97–100. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] k3doxgu3utrcsvyiotb9aq5mf9hqym5 0 33538 144706 79182 2026-06-28T18:33:28Z Galicijac 19151 144706 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Але умре за љубовцом</big>''' }}</center> Синоћ Але допеља дивојку; Јутро Али бела књига дојде, Да он греде ва цареву војску, За годину ни за дви данака, Нег он иде за девет година. {{стих|5}} Алина се разболи дивојка, Боловала девет годин дана, Ва тој боли запита водице: Свекрвице Богом дана мајко, Напој ме ти хлађане водице, {{стих|10}} Нево моја нимам је капљице. О залвице по Богу родице, Напој ме ти хладјане водице. Неморем те воде напојити, Дробан бисер на крилу мојему, {{стих|15}} Ако би ти водице додала, Скрила би ја бисер просипала. Она греде на горње прозоре, З далека је Алу опазила, Низ прозоре воду проливала {{стих|20}} Да је Але ва кући ненајде. Але приде ва своје дворове, Најде болну млајахну диевојку. Ај мој Але моја душо драга, Овој сада девет годин дана, {{стих|25}} Ники ме ниј' воде напојио; Напој ме ти моја душо драга. Заме видро и по воду иде, Здраво јунак до водице приде, И здраво се назад повратио. {{стих|30}} Кад је пришал в срид црне горице, И здраво се назад повратио. Кад је пришал срид црне горице, Ал ва граду мало звони звоно. Сам је собом Але говорио: {{стих|35}} Мили Боже чуда великога! Је ли полне али је вичења, Али ј' мртва мила љуба моја. Када Але к билу двору дојде, Липо плаче мајка и сестрица, {{стих|40}} Мртав јунак крај дивојке паде. Старица је говорила мајка: Ај мој Але моја душо драга, Да сам знала, да тиј' тако драга, Била би ју с вином напојила, {{стих|45}} Камо л' неби хлађаном водицом. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 101–103. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] k260wnr7jjx0hodhndr7u9s7hwehdr9 0 33539 144762 79185 2026-06-28T20:12:39Z Galicijac 19151 144762 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Маре црнца неће</big>''' }}</center> Спроиграла ј' оресница, Липа млада дивојчица; Тој дивојки Маре име; На глави јој златна круна. Пропухнул је тихи ветар, {{стих|5}} И однесе Мари круну, Ал говори липа Маре: Ки би мени круну нашал, Његова бим љуба била. Нашал ју је црни моро. {{стих|10}} На срп траву прежињао, На паљ воду преливао И нашал је Мари круну. Ал говори липа Маре: Волила би с' утопити {{стих|15}} Нег морова љуба бити. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 191–192. [[Категорија:Лирске песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 5ew0st3t0xb0gjc1tedh2rjrxlprkp2 0 33540 144761 79186 2026-06-28T20:12:09Z Galicijac 19151 144761 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Два мила и драга</big>''' }}</center> Вијала се ј' бела лоза винова Спод онога белог града Новога. Није оно бела лоза винова; Већ су оно до два мила и драга, Ки се јесу од малена љубили, {{стих|5}} И ва ону свитлу књигу учили. Пројдем гору, пројдем другу високу, И огљедам један листак јаворја, Под јавором постељица разстрта, На њој лежи моја мила и драга {{стих|10}} Којом сам се из малена љубио И ва ону свитлу књигу учио. Грихота ју ј' на спавајућ љубити. Молит оћу вишњег Бога од неба, Да пропухне тихи ветрић од мора, {{стих|15}} Да отруни један листак јаворја, И да паде мојој драгој на лишце, Пробуди се моја мила и драга. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 190–191. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] ply355d01f7btle080kjziyo0blq1ak 0 33541 144760 79187 2026-06-28T20:08:01Z Galicijac 19151 144760 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Љубав</big>''' }}</center> Цвиће ми поље прекрило, Сама ми стаза остала, Куда мој драги пролази И к мени младој долази На свому коњу вранчићу: {{стих|5}} Приди ми драги на вечер Код мене башћа зелена, Ва њој је рожа румена; Пељај коњића ва башћу Вежи га рожи за корен. {{стих|10}} Нека му рожа мириши, Док мене драгу обљуби. Стала зорица цикати Млад јунак коња седлати Млада дивојка плакати; {{стих|15}} Кому ме младу остављаш Под овим дичним именом Под овим липим прстеном? Како ћу мајки лагати! А он јој јунак говори: {{стих|20}} Лахка је скужа та твоја; Да ти се ј' бисер просипа! Да си га брала лећан дан. Ах, кому ме младу остављаш! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 189–190. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] gjl20b7jzj7fycbo64wqxec8gbsw0u2 0 33542 144759 79188 2026-06-28T20:07:27Z Galicijac 19151 144759 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Громовић Илија и св. Никола</big>''' }}</center> У Ивана кућа од тамјана, У њој свеци рујно пију вино, У врх стола Исус и Марија, До њих ми је петак и субота. Чашу прими Громовић Илија {{стих|5}} Тр ју даје светому Николи. Николи се чаша измакнула, Нит се разби, нит се проли вино. Тад говори Громовић Илија: Зле наваде светитељу Нико {{стих|10}} На спавајућ рујно пити вино. Нис спавао Громовић Илија; Већ сам гледал чуда големога, Гдје се вози по мору галија, А у истој тристо галијота, {{стих|15}} Готово би да се потопише Ал клекоше на гола колена Једином се Богу помолише. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 188. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 29wix5zqasjikwkwdvk75emjpjgy658 0 33543 144758 79189 2026-06-28T20:06:55Z Galicijac 19151 144758 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Војник при одлазку</big>''' }}</center> Траво, траво зелена! Ки ће тебе, траво косит Кад ја морам пушку носит? Траво, траво зелена! Горо, горо висока! {{стих|5}} Ки ће тебе, горо сићи Кад ја морам пушку вући? Горо, горо висока! Винце, винце чрљено! Ки ће тебе винце пити, {{стих|10}} Кад ја морам одлазити? Винце, винце чрљено! Пиво, пиво румена! Ки ће тебе пиво пити Кад ја морам солдат бити? {{стих|15}} Пиво, пиво румена! Брате, брате ројени! Ки ће с тобом сад шетати, Кад ја морам марширати? Брате, брате ројени! {{стих|20}} Сестро, сестро ројена! Ки ће теби рубац купит, Кад ја морам главу згубит? Сестро, сестро ројена! Љубо, Љубо, љубљена! {{стих|25}} Ки ће тебе љубо љубит, Кад ја морам цара служит? Љубо, љубо љубљена! Мајко, мајко ројена! Ки ће тебе, мајко бранит, {{стих|30}} Кад ја морам цара бранит? Мајко, мајко ројена! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 186–187. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] bd14lt199780ihswd5hnwy14id9f4h4 0 33544 144756 79190 2026-06-28T20:06:19Z Galicijac 19151 144756 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јабука</big>''' }}</center> Липа моја писана јабуко, Ка си расла на срцу мојему, Утргана ва Кадову кланцу, Однесена на Корен на воду, Одгојена ва Удбињу граду, {{стих|5}} Однесена ва град ва Оточац, Дарована Галу капитану, А ја за те дуговање дајем, Кано да би и за живу главу. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 185. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] n4hgz059yfk2hca69mmxtnxek3479qw 0 33545 144755 79191 2026-06-28T20:05:51Z Galicijac 19151 144755 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Три туге</big>''' }}</center> Славуљ птица мала Сваком покој дала, А мени јунаку, Три туге задала: Прва ми је туга, {{стих|5}} На срдачцу мому, Кад мој вранац коњић Под маном неигра; Друга ми је туга, На срдачцу мому {{стих|10}} Да се ј' моја драга Разсрдила на ме; Трећа ми је туга На срдачцу мому, Да се моја мајка {{стих|15}} Далеко удаје. — Од ове три туге Умрит ћу ти душо; Копајте ми јаму На пољу широку {{стих|20}} За сабљу широку А за дви думбоку. Поврх главе моје Копље ударите А за копље оно {{стих|25}} Вранца привежите; Зоби му подајте А воде недајте Нек ме коњић жали Када љуба неће. {{стих|30}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 183–184. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 4z5h6boqn3exatnxg6kkl706dsypy6q 0 33546 144754 79192 2026-06-28T20:02:42Z Galicijac 19151 144754 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Драги изабрао драгу</big>''' }}</center> Имам мисал поћи, До малога поља, За просит дивојку, Ако ју је воља: Здраво пријатељи! {{стих|5}} Од старине знани: Ћетел нас пустити Ва те ваше дворе? Немојте замирит Ча ћу говорити: {{стих|10}} Оту вашу младу, Ја желим имати! — Почела је мајка Момку говорити: Неморе то бити {{стих|15}} Жалост је велика; Ми смо изгубили, Кући господара Кући господара Дивојки главара. {{стих|20}} Почела се ј' млада Младићу смијати, Почела га ј' млада Милим гласом звати: Ча си мили рекал {{стих|25}} Милој мајки мојој? Ја сам задовољна, Бити љуба твоја, Немој ми потли рећ, Да ти нис угодна {{стих|30}} Срцу неповољна. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 181–182. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 1hg4wd0wx8x91pft7mob3pkt5b1sazf 0 33547 144753 79193 2026-06-28T20:02:08Z Galicijac 19151 144753 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Микула и Јеле</big>''' }}</center> мајко Јеленина, Кади ти ј' Јелена? Моја је Јелена На мутном Дунају; На мутном Дунају, {{стих|5}} Бело рухо пере, Бело рухо пере, Твој злат прстен дере. Микула се шеће До турске паладе, {{стих|10}} Ниј' нашал Јелене Већ ње бело рухо По Дунају пловећ. Све ча даље плови Све га ј' липше видит. {{стих|15}} Опази га Јеле Из Турске понештре; Микула љубић мој! Ча се туда шећеш? — Јеле љуби моја {{стих|20}} Све поради тебе! Микула љубић мој! Заман пути твоји. Заман трошки твоји, Синоћ су се Турци {{стих|25}} За ме балотали. Јеле љуби моја Кому си допала? Микула љубић мој! Турскому војводи. {{стих|30}} Јеле љуби моја: Ча ћеш поручити, Ча ћеш поручити Старој мајки твојој? - Микула љубић мој! {{стих|35}} Ча ћу поручити, Старој мајки мојој! Оно бело рухо Нека га подиле, Убогим сиротам, {{стих|40}} А злато колајно Нека се теби да, Да се чешће сићаш Јеле љубе твоје, Ка ти је постала {{стих|45}} За вавик несрићна! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 179–180. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] edy10hsn82bqhee8dbagyf3mwtfvjmo 0 33548 144752 79194 2026-06-28T20:01:34Z Galicijac 19151 144752 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Невјеруј свакому</big>''' }}</center> Мој драги на мору На високу сиди, На широко гљеди. Боже мој јел га страх Мора широкога! {{стих|5}} Није ми њега страх Мора широкога; Већ мора га бит страх Бога великога. Почела ј' невира {{стих|10}} Свитом владовати, Почел је мој драги Лажим вировати. Невируј драги мој Ча људи говоре, {{стих|15}} Зач су сада људи Свакакове ћуди. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 178. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 4fsypu8hq85ky62n1mfoa1asazojc6i 0 33549 144751 79195 2026-06-28T20:01:02Z Galicijac 19151 144751 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Немоћ задовољити</big>''' }}</center> Ој дивојко ча си тако бледа? Али си се бледа породила, Али си се подмучећ љубила? Нисам се ја бледа породила Нит сам се ја сподмучећ љубила. {{стих|5}} Већ ме бледе ричи мајке твоје: Кућу метем за вољу јој није, Воду носим за вољу јој није, Она ми ју по двору пролије. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 177. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] epxr3rmlpji31xoo1untjz3e4r501z5 0 33550 144750 79196 2026-06-28T20:00:29Z Galicijac 19151 144750 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Драга драгог дочекује</big>''' }}</center> Сјај мисече ал немој на вечер, На вечер ће моје драго доћи, Све по хладу, да га непознаду Ни птици гласа расазнаду, Да бим знала ким ће путем доћи {{стих|5}} Путем бим му башелак сијала, Крај путице румене рожице, Башел бим му под главу мећала Да се буди, да ме чешће љуби. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 176. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 5kul3v7n4tkd89bpuf3dbfkw5bd5sh1 0 33551 144749 79197 2026-06-28T19:59:48Z Galicijac 19151 144749 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Дивојка враћајућ прстен</big>''' }}</center> Дивојка јунаку Прстен повраћала, Када га ј' враћала, Онда се ј' плакала: Ово ти ј' јуначе, {{стих|5}} Прстен дијаманта, Мој те род нељуби, Ни отац ни мајка, Братац ни сестрица. — Не мој ме јуначе {{стих|10}} Ва гласу носити, Зач сам ти ја млада, Са сваћем несрићна, Највећ ва љубави. Ја башелак сијем {{стих|15}} Пелинак ми ниче. О пелин пелинче Горко цвиће моје! Кад ме буду младу До гробља носили {{стих|20}} Моји те се свати Тобом посипати! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 175. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 9qj7kyi47njmkmi1b77qs013bscbijv 0 33552 144748 79198 2026-06-28T19:59:13Z Galicijac 19151 144748 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Три прстена</big>''' }}</center> Дивојка је невен-цвиће брала Невену је говорила млада: Сахни вехни невен-цвиће моје Како вене срце од јунака! Ал се драги иза горе јавља: {{стих|5}} Не куни ме липото дивојко. Не кунем те млајахни јуначе, Већ ја кунем зелен-бор ва гори, Да би з њега златна роса пала, Да би из ње прстене ковала, {{стих|10}} Ча бим свому роду даривала, Првога бим својој мајки дала Другога бим својој сестри дала, Трећега бим за се оставила. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 174. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] n7ohii25kx7xg3e6fc6t8hwa5m90336 0 33553 144707 79199 2026-06-28T18:34:07Z Galicijac 19151 144707 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мудра дјевојка</big>''' }}</center> Аница се матери молила. Да ју пусти за гору на воду. Аници је мајка говорила: Неход Ане неход дите моје, За гором је млађахни Јорландо, {{стих|5}} Ки ј' обљубил девет дивојака И тебе ће десету дивојку. Зато Ане хаје и не хаје, Она иде ва горње камаре, Обуче се ча најлипше море, {{стих|10}} Врже на се танку кошуљицу На кошуљу сукњу шкрлатницу, И опаше свилену каницу, И покрије рубац беле свиле, В ниедра кладе писану јабука, {{стих|15}} За каницу румену рожицу, Заме видро и на воду греде. Кад је пришла за гору на воду, Ал код воде млајахни Јорландо. Божју му је помоћ називала: {{стих|20}} Добар дан ти млајахни јуначе! Бог те прими млајахна дивојко, Чијега си рода и племена? — Сестрица сам Краљевића Марка, А љубовца Луке Станковића; {{стих|25}} То су моји Богом побратими. Слуге моје и делије моје! Зачрите јој пуно видро воде, Нек опере беле руке своје, И уз руке те румене лишца; {{стих|30}} Зачрите јој пуно видро воде, Пратите ју ванка с црне горе. Кад су пришли ванка с црне горе, Стане млада да ће починути, С нимље з недра писану јабуку, {{стих|35}} За каницу румену рожицу, Она им је говорила млада: Ово вами писане јабуке, И ово вам румене рожице, Па ви дајте младому Јорланду. {{стих|40}} Кад му приде жеља од дивојке, Нек' покуси писане јабуке, И подахне румене рожице, Пасат ће му жеља од дивојке. Нисам сестра Краљевића Марка, {{стих|45}} Нит љубовца Луке Станковића Већ сам млада Аница дивојка. Кад су пришли к младому Јорланду: Бога теби млајахни Јорландо, Ово теби писана јабука, {{стих|50}} И ово ти румена рожица, Кад те приде жеља од дивојке; Да покусиш писане јабуке, И подихнеш румене рожице, Пасат ће те жеља од дивојке; {{стих|55}} Није сестра Краљевића Марка, Нит љубовца Луке Станковића, Већ је оно Аница дивојка. Удрио се руком поколену: Одкад сам се од мајке родио, {{стих|60}} Ниј' ме никад ники преварио, А данас је младјахна дивојка, Да би ми ју Бог и срића дала, Да ми ју је ухватити младу, Љубил бим ју како и рожицу, {{стих|65}} Гризал бим ју како и јабуку. И узјаше врана коња свога, Стане летит кроз чрну горицу, И дотрчи к двору дивојкину; — Јунак пред двор а дивојка ва двор. {{стих|70}} Отвор дворе липото дивојко, Голуб ми је ва двор полетио, А она му млада одговара: Голуб ти је на крилу сидио, Било ти га ухватити младу. {{стих|75}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 103–106. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] flrqe0tkcgu6v4q0ou4ff6utj9xw3uw 0 33554 144708 79205 2026-06-28T18:34:43Z Galicijac 19151 144708 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Преварена диева</big>''' }}</center> Мајка гоји кћрцу јединицу, Три пут липшу, нег звезду даницу. Просили ју просци на све стране, Ал ју мајка од мила недаје; Већ ју држи двору за липоту {{стих|5}} И оному сунцу на истоку. Просили ју три Будимска бана, И три бана и три генерала: Свим је млада та одговор дала: Да их неби ни за слуге зела, {{стих|10}} Камо л' да би за драга својега! Просио ју Томица Месићу; И њему је та одговор дала! Да га неби ни за слугу зела, Камо л' да би за драга својега! {{стих|15}} Шеће јунак тужан и жалостан, Шеће јунак прико поља равна, С дуга га је угљедала селе, Тр је свому брацу говорила: Бога теби мој брајко једини, {{стих|20}} Ча си тако тужан и жалостан? Бога теби мила селе моја, Морам бити тужан и жалостан, Мени младу зал одговор дала: Да ме неби ни за слугу зела — {{стих|25}} Камо л' да би за драга својега! Селе брата липо напутила; Как' ће братац преварити драгу: Гоји брате косе овелике, Гоји косе три године дана, {{стих|30}} Пак их сплетај како и дивојка. Липо братац селу послушао; Гоји косе три године дана, Пак их сплетај како и дивојка, Обуче се како и дивојка. {{стих|35}} Заме кошић у бијеле руке — И пошеће прико поља равна, Тр дошеће до драгина двора. Поче тада рожице бирати, Мило пиват још милије плакат. {{стих|40}} Чула ју је липотице мајка, Тр говори липоти дивојки: Бога теби моја кћрко мила, Чуј ти малко млајахну дивојку: Мило пива још милије плаче. {{стих|45}} Кад то чула липота дивојка, Звала ју је у своје дворове: Бога таби, сирото дивојко, Ходи к мени у бијеле дворе — Липо пиваш још милије плачеш. {{стих|50}} Говори јој сирота дивојка: Није вридно, липото дивојко, Да ја идем ва ваше дворове, Јер ја јесам сирота дивојка. Ниш ниј' зато, да си сиротица, {{стих|55}} Већ ти ходи к мени ва дворове. Кад је била доба вечерати, Ал говори сирота дивојка: Није вридно липотина мајко, Да ја идем с вами вечерати, {{стих|60}} Јер ја јесам сирота дивојка. Ниш ниј' зато, да си сиротица, Већ ти боди с нами вечерати. Кад је била доба ноћевати, Говори тад, липотице мајка: {{стих|65}} Бога теби сирото дивојко, Сад ти ходи с мојом кћерком спати. Ал говори сирита дивојка: Није вридно липотина мајко Да ја идем с вашом кћерком спати {{стих|70}} Јер ја јесам сирота дивојка: Ал говори липота дивојка: Ниш ниј' зато сирото дивојко, Већ ти ходи сад с' маном спавати, Они иду ноћцу ноћевати. {{стих|75}} Кад је било нику доба ноћи Нику доба ноћи о пол ноћи, Завапила липота дивојка: О прокљета стара моја мајко! Није ово сирота дивојка, {{стих|80}} Већ је ово Томица Месићу, Који ме је сада преварио. Кад то чуо Томица Месићу Обуо се, што је брже могал, Па он бижи прико поља равна. {{стих|85}} Кад пред зору Томе греде к двору. С дуга га је сестра угљедала Још је бржје пред њег дошетала, А још бржје њега упитала: Бога теби, мој брате једини, {{стих|90}} Ча сам рекла јеси л' учинио? Ча си рекла то сам учинио. Преварил сам липоту дивојку, Све на име сироте дивојке: Још ни двору они недојдоше, {{стих|95}} Достигне их гласоноша писмом.- Писмо штије Томица Месићу, Писмо штије и грозно се смије. Лист му пише липотице мајка: Бога теби Томица Месићу! {{стих|100}} Ти сакупљај сваћу и сватове, Па ти приди по моју дивојку. Он сакупи свађу и сватове, Па он иде по младу дивојку. З дуга их је млада угљедала, {{стих|105}} И на спроту њима дошећала, Опазила залву срид сватова, Залвом ју је млада прозивала; Дала јој је девет тели злата, Кој с' девет пут мота око врата. {{стих|110}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 107–111. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] q3h60kfxq8jn85vhhsmavj6m1zobxsa 0 33555 144709 79206 2026-06-28T18:35:15Z Galicijac 19151 144709 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Обећање мора да се врши</big>''' }}</center> Моли Бога госпе Нелатине, Да јој Бог да пород породити, Али змију али дите младо. Још не прошла ни година дана, Да је госпе змију породила. {{стих|5}} Кад је змија дванајст лет свршила, Липо ј' змија мајки говорила: Бога теби, моја мајко мила: Зач ме нећеш да ожениш млада? Ал говори госпе Нелатине: {{стих|10}} Бога теби, змијо неловита, Чул' за женску али мужку главу? Говори јој змија јадовита: Бога теби, моја мајко мила! Пиши књигу ка старому граду, {{стих|15}} Старом граду Бегу капитану. Он ти има једну кћер прелипу, Па ће ти ју за невесту дати. Пише књигу госпе Нелатине, Па ју шаље ка старому граду, {{стих|20}} Старом граду, Бегу капитану Ва књиги га липо умолила: Бога теби, Беже капитане! Чула јесам, ал видела нисам, Да ти имаш једну кћер прелипу: {{стих|25}} Хоћеш ми ју за невесту дати? Када приде књига к капитану, Књигу штије другу написује. Па ју шаље госпи Нелатини. Ва књиги јој липо поручио: {{стих|30}} Бога теби, госпе Нелатине, Ки ће моју ћрцу к себи зети Нека греде моми на угљеде. Књигу прими госпе Нелатине, Књигу штије а грозно се плаче. {{стих|35}} Гледала ју змија јадовита Па говори својој плачној мајки: Ча се плачеш моја мила мајко? Плакат морам змијо јадовито, Кад ми пише Беже капитане, {{стих|40}} Да ја шаљем момка на угљеде; А како ћу змијо те послати? Липо ти њој змија одговара: Не плачи се моја мајко мила, Већ ти купи тристо и три свата, {{стих|45}} Сваком свату коња бијелога, А дивојки коња чрљенега, Мени змији коња зеленога. Липо ј' мајка змију послушала, Тр сакупи тристо и три свата, {{стих|50}} Сваком свату коња бијелога А дивојки коња чрљенога А и змији коња зеленога. Свати јашу прико поља равна. З дуга их је Беже угљедао, {{стих|55}} Тр је сваћу липо упитао: Бога вами, сваћо и сватови, Ко ће од вас моју кћрку зети? Њему сваћа хитро одговоре: Оно ча се на зеленку вије. {{стих|60}} Бега стали сини пропиткиват, Пропиткиват и Богом заклињат: Кому ћеш ти нашу сестру дати, Јел ће нам ју змија пожерати? Срдит Беже овак одговора: {{стих|65}} Ча сам рекал то ћу учинити, Ја ју сада морам даровати. Кћи зајаше коња чрљенога, Сваћа појду прико поља равна. Браћа сели путем говорила: {{стих|70}} Чујде браћу, селе нам једина, Неход тамо врати нам се селе, Зач кад селе буде о пол ноћи, Могла би те змија пожерати, Пак ћеш нас ти браћу називати, {{стих|75}} Да били ти у помоћи били. Али селе зато ниш нехаје, Већ кад дошли к госпи Нелатини, Липо сваћу она дочекала. Кад је било ноћцу ноћевати {{стих|80}} Свати оду кући пјевајући. Чекат стала браћа под прозором Дали ће их млада дозивати. Кад је била ника доба ноћи, Ал завапи млајахна дивојка: {{стих|85}} Мили боже чуда великога! Одкад ме је мајка породила Невиди ја такова јунака. Ча сам ноћас змију јадовиту. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 112–115. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] kf8127w4d5646p1s97jp0psknsn3iaq 0 33556 144747 79207 2026-06-28T19:58:44Z Galicijac 19151 144747 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Драга мисли на драгога</big>''' }}</center> Вај грлице беле моје голубице Док растете док цватете, Свакому се допадете, Сваки ва вас очи упира, Зач му љубав неда мира. {{стих|5}} Липе моје сенокоше! Кади расту беле руже Беле руже љубичице Свака бере драгу свому. Ја ти јадна нимам кому, {{стих|10}} Већ одкинем једну рожу Једну рожу љубичицу И шаљем ју папреници Папреници белој кући, Грди мој драги листе пише, {{стих|15}} Нит је пише нит спишује Већ за маном уздишује. Ва биртији вино пије Нит га пије нит натаче Већ за маном мило плаче. {{стих|20}} Али ми се тихо скашља, Ако се он нескашљује, Тако с оком намигује. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 173–174. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 4xw7u84e4u8z9nkjxtnyy5yqe22evkn 0 33557 144746 79208 2026-06-28T19:58:10Z Galicijac 19151 144746 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Увјек желим твоја бити</big>''' }}</center> Читај драги писмо хладно, Како ти га пишем јадно, Нис ја никад о том снила, Да ја неби твоја била; Све су криви родитељи {{стих|5}} Прекинуше жељу вољи, Не смудрише ча је боље, Неудају ме по вољи; Већ ми дају стара врага, Зач он има дости злата, {{стих|10}} Ча ће мени злато сухо, Кад је ва њем срце глухо. Плачно шећем до језера, Косом вадим златна пера На студен је камен мећем {{стих|15}} Окол' њега плачно шећем, Кади ми ка суза пане Од врућине трава сахне, Казат ћу ти сву истину: Од истока до запада, {{стих|20}} Не могу те наћи сада, Нећу другом приволити, Вавик желим твоја бити. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 171–172. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] qkewtrnc4cbtfdxfbh3g3w92vmgbmju 0 33558 144745 79209 2026-06-28T19:57:32Z Galicijac 19151 144745 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Поручак драге драгому</big>''' }}</center> Стала сам се једно јутро, И одох на море, Сидох на стенчицу И спазих пловчицу, Спловими морнари. {{стих|5}} И још њим говорим: О плови морнари: Стел' кади видели, Драгога мојега? — Они су ми рекли: {{стих|10}} Ми смо га видели, Ва Лошињу граду, Лошињкам дивојкам Постолце купује: Ако га видите {{стих|15}} Тако му реците: Да сам га чекала Лето и један дан, Да ћу га чекати, Мисец и један дан; {{стих|20}} Ако га небуде Тако му реците: Да ћу га ја кљети, Лето и један дан. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 170–171. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 8p0zhltpmyoc0yrn5buuyfgsgbui3vj 0 33559 144744 79210 2026-06-28T19:56:55Z Galicijac 19151 144744 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Диева изабрала драгог</big>''' }}</center> Да је мени до кордуна доћи, До кордуна Боговић мајора: Просила би Боговић мајора, Да не нагли на драгога мога; Зач је драго лудо и нејако {{стих|5}} Још ми није школе изучило, Нити дјачке нити дивојачке. То је драго једно момче младо, Ко ми знаде белу књигу штити, Књигу штити и пером писати. {{стих|10}} То је драго једно момче младо: Танко ми је како конопљица А високо како и јелвица, Бела лица како голубица, Црна ока како и враница. {{стих|15}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 169. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] c4e4sosm9v6n2q6e1c9uh8da7jqjh8e 0 33560 144743 79211 2026-06-28T19:55:42Z Galicijac 19151 144743 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Млада кошуљицу прала</big>''' }}</center> Ча се оно насрид мора бели? Јесул' вали ал морнари млади? Али виле, али љуте змије? Нит су вали нит морнари млади, Нит су виле нити љуте змије; {{стих|5}} Да су вали ва мору би били, Да су виле ва гори би биле, Да су змије ва грму би биле; Већ је оно Иве дите младо, На њему се кошуљица бели. {{стих|10}} Ниј' је прала мајка ни сестрица, Већ ју ј' прала вијена љубчица. Ниј' је прала ва сињему мору, Нит сушила на жарком сунашцу; Већ ју ј' прала в грозними сузами {{стих|15}} А сушила на својем срдашцу. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 168. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] lmnwxcrqdzxzjd3qbyyq1oai0815h8a 0 33561 144742 79212 2026-06-28T19:55:11Z Galicijac 19151 144742 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Драга драгог проклињала</big>''' }}</center> Јаблане зелени, Ки на двору стојиш, Повејми ни право, Жељу срца мога, Гојиш ли се за ме {{стих|5}} Али за другога? Не гојим се за те, Нити за другога, Већ ћу поћ по свиту Како и сирота, {{стих|10}} Питат ћу вратара Од сакога града: Стел' кади видели, Мога мила драга. Пошла је по свиту {{стих|15}} Како и сирота, Питала ј' вратара Од сакога града: Стел' кади видели, Мога мила драга? {{стих|20}} Они су јој рекли: Нисмо га видели, Нит ш њим говорили; Кади ки говоре, Да су га видели, {{стих|25}} Кад се драгом шећал По млетачкој рики. Ах црне му власи, На трну остали; Ах, црне му очи, {{стих|30}} Каврани попили; Ах, бело му лишце, Приплануло сунце! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 166–167. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 9sfb4nhcaybrvesssqd678g642ae97r 0 33562 144740 79215 2026-06-28T19:53:20Z Galicijac 19151 144740 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Винчаце{{Напомена|Ову пјесму, коју пук у Новом Винодолском „Винчаце" зове, пјевају, на вечер у очи вјенчања четири жене дјевојци, која ће се други дан виенчати и то пред вратима. Када пјевачице запјевају двие по двие: „Зајди ванка липото дивојко," изађе она на кућни праг носећ у десној руци врч с вином; а у лиевој решето с моквами невенцвиећа, босиљака и надробљена круха а и четири округла колача. Када се пјесма изпјевала подигне млада невиеста врч с вином те рече: „Која је дјевојка међу вами најстарија, да би клету заманом" и пије.<br>Затим изручи врч ближњој од пјевачица и пораздиели њим четирим по један колач; што је у решету, стресе мед сакупљену свјетину а ова побира крух и смокве по тлу. Врч иде редом од кума од руке до руке, од грла до грла, док се сасвим неизциеди, па се онда дјевојци враћа и уручи.}}</big>''' }}</center> Дивојка се ј' сватом надијала, Башелово ј' поље насијала, И вила је винца од невења, Од невења и од каломпрја, Насадила коло мажуране. {{стих|5}} Кад су пришли господа сватови, Она њим је говорила млада: Ај ви моја господо сватови, Вежте коње в поље башелово, Ви сидајте в коло мажуране, {{стих|10}} Да вам дилим винца од невења, Од невења и од каломпрја. Говори јој најстарији свате; Ај дивојко драга душо моја, Када си ти ове винце вила, {{стих|15}} Јесил' млада онда трудна била? Она њему говорила млада: Ако сам је добру војну вила, Ја нис млада труда ни видила. Ако сам је худу војну вила, {{стих|20}} Ја сам млада цел дан трудна била. Зајди ванка липото дивојко, Ова писма на твоје поштење, Теби писма а нам чаша вина! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 164–165. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] ok4guawf0trd4gq0vii1cxr7l4vaosn 144741 144740 2026-06-28T19:54:16Z Galicijac 19151 144741 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Винчаце{{Напомена|Ову пјесму, коју пук у Новом Винодолском „Винчаце” зове, пјевају, на вечер у очи вјенчања четири жене дјевојци, која ће се други дан виенчати и то пред вратима. Када пјевачице запјевају двие по двие: „Зајди ванка липото дивојко”, изађе она на кућни праг носећ у десној руци врч с вином; а у лиевој решето с моквами невенцвиећа, босиљака и надробљена круха а и четири округла колача. Када се пјесма изпјевала подигне млада невиеста врч с вином те рече: „Која је дјевојка међу вами најстарија, да би клету заманом” и пије.<br>Затим изручи врч ближњој од пјевачица и пораздиели њим четирим по један колач; што је у решету, стресе мед сакупљену свјетину а ова побира крух и смокве по тлу. Врч иде редом од кума од руке до руке, од грла до грла, док се сасвим неизциеди, па се онда дјевојци враћа и уручи.}}</big>''' }}</center> Дивојка се ј' сватом надијала, Башелово ј' поље насијала, И вила је винца од невења, Од невења и од каломпрја, Насадила коло мажуране. {{стих|5}} Кад су пришли господа сватови, Она њим је говорила млада: Ај ви моја господо сватови, Вежте коње в поље башелово, Ви сидајте в коло мажуране, {{стих|10}} Да вам дилим винца од невења, Од невења и од каломпрја. Говори јој најстарији свате; Ај дивојко драга душо моја, Када си ти ове винце вила, {{стих|15}} Јесил' млада онда трудна била? Она њему говорила млада: Ако сам је добру војну вила, Ја нис млада труда ни видила. Ако сам је худу војну вила, {{стих|20}} Ја сам млада цел дан трудна била. Зајди ванка липото дивојко, Ова писма на твоје поштење, Теби писма а нам чаша вина! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 164–165. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 6xplbozwjghqwrb2pz39w0kw3amuaqv 0 33563 144736 79883 2026-06-28T19:15:12Z Galicijac 19151 144736 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Три имена</big>''' }}</center> Ај јаворе зелен боре, Лахко ј' теби посрид горе, Посрид горе јаворја. Ва лету ти хлада доста Ва зими те мраз нетаре. {{стих|5}} Под њим сиде до три моме Свака своје чедо љуља. Мед собом се спомињале, Како те њим име дати. Једна ј' мома говорила: {{стих|10}} Ја ћу мому јасни мисец, Зач је мисец за путника. Друга ј' мома говорила; Ја ћу мому жарко сунце, Зач је сунце за сироте. {{стих|15}} Трета мома говорила: Ја ћу мому годиницу, Годиница ј' за шеницу, А шеница за колаче, А колачи за јунаке, {{стих|20}} А јунаци за господу, А господа за правицу; Али сада ниј' правице Покли ј' умрл краљ Матијаш. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извори== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 162–163. * Zlatna jabuka, Hrvatske narodne balade i romance, II knjiga, uredio Olinko Delorko, Zora, Zagreb, 1956., str. 93. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] [[Категорија:Златна јабука]] lt5vigrfapws3sj05uhnzopm0kd1cn9 0 33564 144735 79217 2026-06-28T18:57:07Z Galicijac 19151 144735 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Колонжија и везакиња</big>''' }}</center> Лов ловио Сибињанин Јанко, Лов ловио и Бога молио, Да му Бог да ловак уловити. Туда пројде јелен звире младо, На рогих му колонжија кује, {{стих|5}} На прирошких везе везакиња. Ал говори колонжија млади: Бога теби везакињо млада, Ја сам чуо, да си ми ткалица, Ја ти имам једно повесамце, {{стих|10}} Саткуј мени тристо лакат платна, А ча теби од тога остане, Сама себи госпоске дарове. А она је говорила млада: Ја сам чула, да си колонжија, {{стих|15}} Ја ти имам једну жицу злата, Сакуј мени јердан окол' врата, И менгуше на обедве уше И прстене на обедве руке; А ча теби од тога остане {{стих|20}} Ти сам себи токе на јечрму, Ва чем јунак ва сватове појдеш. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 161–162. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] kc81n3gle7voz6wweveu9ljxu0h9xm4 0 33565 144734 79218 2026-06-28T18:56:33Z Galicijac 19151 144734 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Љубав хрватска</big>''' }}</center> Дивојка је крај горе стајала; Од њезина лишца и липоте, Сва се гора сјала као сунце, Дивојка је лишцу говорила: Да би знала бело лишце моје, {{стих|5}} Да би знала ки ће те љубити, Да ће тебе стар Мајар љубити, По гори би чемерику брала, Чим би тебе лишце умивала, Да му будеш жухко и чемрно; {{стих|10}} Да би знала бело лишце моје Да ће тебе млад хрват љубити, По гори би љубичицу брала, Чим би тебе лишце умивала, Да му будеш љубко и весело. {{стих|15}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 160. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 59x7y9agbmduuvc88412swkdtmk8vf8 0 33566 144733 79219 2026-06-28T18:56:05Z Galicijac 19151 144733 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Жалостни дари</big>''' }}</center> Синоћ ме је заболила глава, На ведрини чекајући драгу. Не боли ме од болести глава; Већ ме боли од веле жалости. Чула јесам дам' се жени драги; {{стих|5}} Нек се жени и мени је драго, И ја ћу му на весеље прити, Липе ћу му даре доносити: Сваком свату по белу махраму, Свекрвици од свиле модрахне, {{стих|10}} Милом драгу од свиле чрљене. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 159. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 1hqphts5xgkyhsirhdf0d8p4yzxj0ap 0 33567 144732 79220 2026-06-28T18:55:39Z Galicijac 19151 144732 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Оружни јунаци</big>''' }}</center> Кује Иве коњића за градом За њега ми ники и незнаде, Ван сестрица и млада љубчица. Шаље сестру на Дренове кланце, Да ће видит оружне јунаке. {{стих|5}} Ниј' их Иве нигди чут ни видит. Неће Иве сестри вировати, Шаље љубу на Дренове кланце, Да ће видит оружне јунаке. Нису Иве на велико дуго. {{стих|10}} Ајме мени небогу јунаку, Сад ће мени погубити главу! Небој се ти мој драги Иване: Обуци се како и дивојка: Посела га ј' на златну кантриду {{стих|15}} И дала му дробан шавац сити, Златном жицом слебрном иглицом. Кад су пришли оружни јунаци: Здраво било Иванова љубо! Бог вас прими оружни јунаци. {{стих|20}} Повиј нами кади је твој Иван? Прошло је већ девет годин дана, Да га нисам чула ни видила. Ка је ово млада на кантриди? Ова млада ва Ивана раза. {{стих|25}} Ал говори Иванова љуба: Она раза зач му је сестрица. Остај с Богом Иванова љубо! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 157–158. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 2diypvpdze11iai5sjf9q6h2xak4vmh 0 33568 144731 79221 2026-06-28T18:55:10Z Galicijac 19151 144731 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Браћа ножем погинула</big>''' }}</center> Ловак лове два мила брајена, Ловак лове летни дан до полне. А када је близу полне било, Тад је братац братцу говорио: Ходи брате, да домака гремо. {{стих|5}} А братац је брацу говорио: Ниј' ме жеља ни домака поћи, Од зулума црне љубе твоје. То је брату врло жао било, Пак извади ножи од појаса, {{стих|10}} И удара брата ва срдачце. А братац је брацу говорио: Молим тебе, мој мили брајене, Не знимљи ми ножи из срдачца, Док не речем до дви до три ричи: {{стих|15}} Кади будеш кади ва дивану Ал господом рујно пити вино, Да ти буде братац до потрибе, Немој звати брата на помоћцу, Него брате љуби Мандалену. {{стих|20}} То је брату врло жао било, З нимље брату ножи од срдачца, Пак удара себе ва срдачце. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 156–157. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] s4rt0xrxy1iwi884x8cia1r23ueip84 0 33569 144730 79222 2026-06-28T18:54:39Z Galicijac 19151 144730 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Браћа цара погубила</big>''' }}</center> Царе проси код влаха дивојку, Цар ју проси а влах се поноси, Да му неда влахиње дивојке. Цар ју влаху заме подсилома. Ал говори царе господине: {{стих|5}} Имаш кога од рода дивојко? Ал говори Влахиња дивојка: Имам царе девет браће моје, Других девет младих братучеда, И још девет младих Југовића, {{стих|10}} Чувај царе, да те не преваре! Још дивојка у ричи бијаше, Ал удрише браћа дивојкина, Силну цару одсикоше главу. Цвили плаче Влахиња дивојка: {{стих|15}} Бог Вас убил девет браће моје, Ја би била млада царевићка, Моја мајка царева пуница А ви браћо цареви шурјаци. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 155. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] j6a7j6afehs5kdg1zrkdaizcv0xbe4a 0 33570 144729 79223 2026-06-28T18:53:57Z Galicijac 19151 144729 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Разсрђена дјевојка</big>''' }}</center> Два ми брајна, в' чрној гори стала; Књим дивојка вечер дохајала, Јутро ј' рано од њих одхајала За њом трчи млајахни јуначе. Врат' се назад молим те дивојко! {{стих|5}} Зач си се ти разсрдила на ме, Али на ме, ал на брата мога? Нисам се ја разсрдила на те, Већ на твога коња виверицу; Синоћка сам рамбашел посела, {{стих|10}} Твој ми га је коњић потлачио. Врат се назад молим те дивојко! Ја ћу мога коња каштигати, Дат ћу њему сух папар зобати, И уз папар љуту чемерику, {{стих|15}} Да му буде чемрно срдачце, Ко је моје за тобом дивојко, <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 154. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 66ydw9z73bsf7jg2434cpka7mh9g3zy 0 33571 144728 79224 2026-06-28T18:53:31Z Galicijac 19151 144728 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Сестра брата отровала</big>''' }}</center> Сунце сије мед двима гораме; Јуре спава мед двима љубама Једна му је на руки заспала, Друга му је тихо говорила: Зами мене господине Јуре. {{стих|5}} Нећу тебе млајахна дивојко, Зач ти имаш брајна јединога. Ниш ниј' зато господине Јуре, Ја ћу мога брата отровати. Поћи оћу ва црну горицу, {{стих|10}} Пребират ћу шушањ и травицу, Наћи оћу змију јадовиту, Заклат ћу ју слебрним ножићем, Уточит ћу пол пехара јада, Другу полу винца чрљенога; {{стих|15}} Мој ће братац из ловине прити Запитат ће хлајане водице, Ја је братац нимам ни капљице, Ван ако ћеш винца чрљенога. Јунак пије на земљу се сруши, {{стих|20}} Она тече господину Јури: Зами мене господине Јуре, Ја сам мога брата отровала. Оди с Богом млајахна дивојко, Кад си свога брата отровала, {{стих|25}} Камо л' небиш туђега јунака. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 152–153. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] j6nzxma2fvy0aivvn5youzd2jek68rm 0 33572 144727 79225 2026-06-28T18:52:57Z Galicijac 19151 144727 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Пуштеница</big>''' }}</center> Пише књигу Зафрбеговица И шаље ју Зафрбегу брату: Зафрбеже мој мили брајене! Ево има девет годин дана, Да сам млада за Муртагом мојим, {{стих|5}} Да незнадем што је мужка глава. Нит сам ш њиме вечер вечерала, Нити ноћју ричи говорила; Већ ми дојде, мој мили брајене, Већ ми дојде, ноћи у пол ноћи, {{стих|10}} Пак ме бије тежким буздованом, Куда год ме младу удараше Туд ми моје месо одлићаше. Кад то чује Зефрбеже млади Он узјаше добра коња свога, {{стих|15}} Пак но јаше сели пред дворове, Пак завикну грлом гласовитим: Отвор дворе божји невирњаче, Дај ми моју на поврате селу. Али Муртаг млади говораше: {{стих|20}} Ниј' истина, Зафрбеже млади, Ниј' истина, што говоре људи. Истина је божји невирњаче, Ако л' ми ју на поврате недаш, Прико ћу ти зида прискочити, {{стих|25}} Дворе ћу ти огњем изгорити, Тебе млада главом разставити. Из двора се ника неојавља, Већ његова јадова сестрица: Зафрбеже мој мили брајине, {{стих|30}} С давна бити дворе отворила, Ал ми беле привезао руке. Кад то чује Зафрбеже млади Он подбоде добра коња свога, Прико му је зида прискочио, {{стих|35}} Мајку му је коњем погазио, Дворе му је огњем попалио, Њега млада с главом раставио. Пак узимље рођену сестрицу, Пак је пеље у бијеле дворе, {{стих|40}} А старици мајки на трагове. Старица му ј' говорила мајка! Што учини Зафрбеже млади, Што учини жалостна јој мајка! То ти ј' мајко, једина ћрчица, {{стих|45}} Одведена у сребру и злату. Доведена у црному платну! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 150–152. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] jseuh8kocex3qpewycyyqp10tamlmrz 0 33573 144726 79226 2026-06-28T18:52:27Z Galicijac 19151 144726 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Несретни брак</big>''' }}</center> Шетала се ј' Агун-Пашиница, По Мостиру по зеленој трави; Босонога ва жутих пачмагах, Гологлава како мужка глава; Разпасана без свилнога паса. {{стих|5}} Шећајућ се цвиће ј' заливала; Цвиће моје каранфиље моје Нит ми родиш нит симена дајеш; Како ни ја Агун-Пашиница. Ово је већ девет годин дана, {{стих|10}} Да сам млада ва' в двор допељана Да ми није лишце обљубљено, Нит ва црне очи погљедано. Мисли млада, да ники нечује. Чула ју је Агун-Паше мајка {{стих|15}} Она појде сина упитати: О Агуне драго дите моје! Јел истина ча људи говоре, Да је данас девет годин дана, Да ти ј' љуба ва двор депељана. {{стих|20}} Да јој ниси лишца обљубио, Нит ва црне очи погљедао. — Истина је стара мајко моја, Ви јој дајте три товора злата, Три товора и слебра и злата, {{стих|25}} Кога ми је за доту прнесла; Пак ју шаљте на поврате мајки. Здалека ју упазила мајка, Ча је ото драго дите моје? Добри гласи, али нису заме, {{стих|30}} Ово сам ти и данас дивојка, Твојему сам двору повраћена. Ниш ниј' зато драго дите моје, Ја ћу тебе младу оженити, И на боље и на богатије. {{стих|35}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 148–149. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 4rhhu791q12b9941qhpcmt3h7oyetao 0 33574 144725 79227 2026-06-28T18:51:47Z Galicijac 19151 144725 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Иве убио љубовцу</big>''' }}</center> Шетала се ј' Агун-Пашиница, Спод чрдака дебелога хлада, Врукух носи киту ракаману, Она јој је тихо говорила: Сахни, вехни кито ракамана, {{стих|5}} Вавик цватеш а симена нимаш, Ко ни вирна љуба Иванова; Вавик љуби а порода нима. Мисли млада Агун-Пашиница, Да ње младе ниједан нечује. {{стих|10}} Њу је чула Иванова мајка. Шла је казат Ивану својему: Ај мој Иве, мој сине једини, Шеће млада Агун-Пашиница Спод чрдака дебелога хлада, {{стих|15}} Врукух носи киту ракаману. Она јој је тихо говорила: Сахни, вехни кито ракамана, Вавик цватеш а симена нимаш, Ко ни вирна љуба Иванова, {{стих|20}} Вавик љуби а порода нима. Иве седла врана коња свога, Иве седла мајка разседљује, Иве трчи вирној љуби својој. И он приде до љубовце своје; {{стих|25}} Он извади ноже од појаса, И удара љубу ва срдачце, Каке ју је лахко ударио На мечи јој чедо извадио, Однесе га својој милој мајки: {{стих|30}} Ај старице стара моја мајко Ето ј' теби зелене јабуке, Кој се ниси узорити дала. То је чедо мужка глава била. Да јој није ва свој војски пара. {{стих|35}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 146–147. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 97lbeb6uak54ct677b3aubmwz9kk310 0 33575 144724 79228 2026-06-28T18:51:17Z Galicijac 19151 144724 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Асан-агиница</big>''' }}</center> Тамбур бије ага Асан-ага, Уз тамбуру липо попиваше: Мили боже чуда великога! Сваком двору своје чедо плаче А у мому нече никадаре. {{стих|5}} Слушала га удовица Јања, Слушала га тр му говорила: Узми мене ага Асан-ага, Липи ћу ти пород породити, Липи пород до два сина млада, {{стих|10}} Једну кћерку младу колудрицу. Кад то чује ага Асан-ага, Себи зове мила браца свога: Борај теби, мој мили брајене, Ти погуби вирну љуби моју! {{стих|15}} Ал му братац тихо говорио: Што ли си се брате помамио, Ал се мислиш другом оженити? А он му је тихо говорио: Ти погуби вирну љуби моју; {{стих|20}} Ако ли је нећеш погубити, Ја ћу тебе главом раставити; Пељи ми је, не води је назад! А њему се од мање неможе, Он се шеће драгој неви својој. {{стих|25}} Мандалино драга душо моја! Шећимо се в' оно равно поље, Избирати куње и јабуке, Ако су нам липо уродиле? А њој ми се одмање неморе, {{стих|30}} Обуче се што најлипше море. Кад су дошли в оно равно поље, Дивер својој неви говорио: Мандалино драга нево моја! Поглеј ове куње и јабуке, {{стих|35}} Како су нам липо уродиле, Још су липше место заклониле, А ти Манде нећеш никадаре. Пак ју пеље на' ну суху лозу: Поглеј Манде ону суху лозу, {{стих|40}} Како нам је липо уродила Још је липше место заклонила, А ти Манде нећеш никадаре. Она му је млада говорила: Мој дивере мој злати прстене, {{стих|45}} Ако ли ме мислиш погубити, Несици ме по свијелном пасу, Већ ме сици по бијелом врату; Живо ми је чедо под појасом, Под појасом под свиленим пасом. {{стих|50}} Кад је дивер гласе разумио И својој је неви говорио: Јел истина моја нево драга? Истина је мој мили дивере, Истина је моја душо драга. {{стих|55}} Уфати ју за бијелу руку, Пак је пеље у бијеле дворе Свому милом брату натрагове. Ниј' пасала ни недиља дана, Да је Манде чедо породила. {{стих|60}} Липо чедо млајахна јунака. Тоте било велико весеље, Свога сина шаљу на кршћење. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 143–145. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 2tpmphao8fdf1hyln6llu9cyzeqaibr 0 33576 144723 79229 2026-06-28T18:50:36Z Galicijac 19151 144723 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајка кћерку погубила</big>''' }}</center> Иве коси за кућом ливаду, Селе ј' њему ручак донашала; Иве руча селе се умива. Тад је Иве сели говорио: Селе моја липа си ми лишца, {{стих|5}} Грихота је да га други љуби, Над Ивана брајна јединога. И фата ју по свилному пасу, И меће ју на траву зелену, И љуби ју од јутра до полдне. {{стих|10}} Кад је сунце на полднева било, Тад је селе брајну говорила; Ој Иване, мој миљени брајне, Али ј' наша домишљата мајка, Она ће се овом домислити. {{стих|15}} Муч небени, драга душо моја! Лахко ј' нашу преварити мајку: Брата Иву заболела глава, Сам мећала траве подузглавје. Селе појде тада кући хитро. {{стих|20}} Здалека ју угљедала мајка: Ча си ми се кћрко забавила? — Бора теби мила моја мајко; Иву брата заболела глава, Сам мећала траву подузглавје. {{стих|25}} Ча ми лажеш драга кћрко моја; Зач су твоје очи помућене, Зач су твоји власи помршени Зач је твоје лишће обљубљено? Бога теби мила кћрко моја {{стих|30}} Волим се зват мајка закланица, Него се зват мајка и пуница. Она зимље ноже од појаса И удара кћрку ва срдачце. Како ју је лахко ударила, {{стих|35}} Чрном ју је земљом саставила. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 141–142. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 1x5j5upfkabx1sdxibanyye6k3ap8fr 0 33577 144722 79230 2026-06-28T18:50:05Z Galicijac 19151 144722 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Брат и сестра</big>''' }}</center> За сунца се ј' дривце на крцало, За мисећа в Млетке доједрило. Покли јесу Млетке саграђене, Ниј' такова дривца дојадрило, Каково је млајахне дивојке. {{стих|5}} То запази млад краљић са града, Шал је краљић својој мајки казат: Ала мајко чуда великога, Покли јесу Млетке саграђене, Ниј' таково дривце дојадрило, {{стих|10}} Како оно млајахне дивојке. Ала мајко, да ми ју ј' обљубити Ја ћу тебе синко напутити; Приправи ти морнарску вичеру, И позови морнаре к вичери, {{стих|15}} Свих момарих с млајахнум дивојком. Сви морнари пришли на вичеру, Сви морнари редом посидали, Сви морнари цело пију вино, Краљ дивојком како навођено. {{стих|20}} Сви морнари редом поспавали, Краљ дивојком ва свитле камаре, Пак ју пита чигова је рода, Ћигова је рода и племена? Она њему млада одговара: {{стих|25}} Незнам сама чигова сам рода, Чигова сам рода и племена, Ја сам мајки украдена била В златој колки, слебрном повојку. Шал је краљић својој мајки казат: {{стих|30}} Ала мајко чуда великога, Питал јесам млајахну дивојку, Чигова је рода и племена, Она мени млада одговара, Да је мајки украдена била {{стих|35}} В златој колки, слебрном повојку. Мај'ка њему младу одговара; Немој синко, то ти је сестрица. — Драго ми је да ми је сестрица, Још би драже да ј' вирна љубчица. {{стих|40}} Сестрицу ћу мајко оженити, Љубе ћу се друге добавити; Ако сам јој лишце обљубио, Срамоте јој нисам учинио. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 139–141. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] ciqzxmlj308stv2iijo4qtf7a5uf9ig 0 33578 144721 79231 2026-06-28T18:49:35Z Galicijac 19151 144721 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Драги умре за драгом</big>''' }}</center> Аница се ј' матери молила, Да ју пусти за гору на воду. Заме видро и по воду појде, Ал за гором драги коња поји. Он Аници јунак говорио: {{стих|5}} Бора теби млајахна дивојко, Оћеш мога напојити коња, Ја ћу твога кад ти будеш моја? Ал говори Аница дивојка: Ал ја твоја будем ал небудем, {{стих|10}} Ја ћу твога коња напојити. Мени твоја мајка неда за те, Ни Аница једина сестрица. Бога теби, млајахна дивојко: Он злат прстен, кога сам ти ја дал, {{стих|15}} Ти га дери а недај га мени, Тебе хоће боља срића наћи, И на боље и на богатије. Није прошла ни недиља дана, Дај дивојку боља срића нашла, {{стих|20}} Све на боље и на богатије. И он јој је јунак говорио: Бога теби млајахна дивојко, Када будеш свати пасивала, Немој проћи мимо двора мога. {{стих|25}} Она зато хаје и нехаје. Она своју сваћу оправила, Све ва свилу и ва бумбажину, Све ва злато и ва бело платно. Она греде прико поља равна, {{стих|30}} Мимо двора мимо Иванова. На вратих је Иванова мајка И она је стара говорила: Мили Боже чуда великога, Липе сваће још липше дивојке! {{стих|35}} Ал је Иве мајки говорио: Прокљета га моја мајко била, Зач би оно моји свати били, Моји свати и моја дивојка! Од мила му ј' пукнуло срдачце, {{стих|40}} На четверо пак на деветеро. Ал говори млајахна дивојка: Прокљета га Иванова мајко! Волиш Иву црној земљи дати, Него мени млајахној дивојки. {{стих|45}} Ал је она Ани говорила: Волим Иву црној земљи дати, Него теби непоредној снахи. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 137–139. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] i01pip83k2a2yy5qgwhfjhh6l1nvqro 0 33579 144720 79232 2026-06-28T18:48:53Z Galicijac 19151 144720 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Што тко другом жели<br>њему то Бог даде</big>''' }}</center> Мили боже чуда великога! Гди рибица кундер воде носи Мимо двора, мимо Иванова. Код Ивана велико весеље, Себе жени а сестру удаје. {{стих|5}} Сестрица је брајну говорила: О Иване мој мили брајене, Благослови било рухо моје, А ја оцу беле дворе твоје. Ој Анице, ај моја сестрице, {{стих|10}} Здраво твоје рухо раздерала, Неимала од срдачца драга, Кому своје рухо оставити! — Ој Иване мој мили брајене, Здраво шећи по твојих дворових {{стих|15}} Бог ти дао до два сина твоја, Кому своје рухо оставити! Мало ј' тога постајало вриме, Мало вриме петнајст годин дана, Сестра брајну белу књигу пише: {{стих|20}} Ој Иване мој мили брајене! Ја ти имам до дри сина своја, Један мени бритку сабљу паше, А други ми врана коња јаше, А трети ми низ коленца расте. {{стих|25}} Ки ми брајне бритку сабљу паше, Тога оћу цару даровати, А који ми врана коња јаше, Тога оћу за се оставити, А који ми низ коленца расте {{стих|30}} Тога оћу Богу даровати, Теби брајне недам ни једнога. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 135–136. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] sp4mmkb6tc3qseaqsip2pqc5scrxopp 0 33580 144719 79233 2026-06-28T18:48:05Z Galicijac 19151 144719 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Братац милији од војна</big>''' }}</center> Овце пасла делин Мандалина, Једном руком овце закрићала А другом је сузе отицала, И сама је собом говорила: Мили боже чуда великога! {{стих|5}} Имала сам до два војна млада, Браца свога и драгога мога. Ево има годиница дана, Да су скупа на војницу прошли; Ја им незнам смрти ни живота. {{стих|10}} У то дођу дви младе делије, И још су јој тихо говорили: Ча ту цвилиш младјахна дивојко? Она им је млада говорила: Морам цвилит, за невољу ми је, {{стих|15}} Имала сам до два војна млада, Браца свога и драгога мога. Ево има годиница дана, Да су скупа на војницу прошли, На војницу на Турску границу, {{стих|20}} Ја им незнам смрти ни живота. Они су јој млади говорили: Кога биш ти највише жалила, Браца свога ил драгога свога? Она им је млада говорила: {{стих|25}} Драгога би до дви годинице, Браца мога док бим била жива. Стеже сабљу и мило и драго, Смиче сабљу да ће ју удрити. Шурјак му је сустегао руку, {{стих|30}} Неударај мој мили брајене, Ча је рекла у жалости рекла. Она им је млада говорила: Нисам млада у жалости рекла, Ча сам рекла и опет говорим: {{стих|35}} За војна би косу одрезала, За браца би црне очи дала; Јер је војно од божјега дара, Братац ми је одкуд сам и сама. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 133–134. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] nqqxg44e1qmtols872pzl44oxvg8jce 0 33581 144718 79234 2026-06-28T18:47:31Z Galicijac 19151 144718 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Маре жетелица</big>''' }}</center> Жела ј' Маре шеницу билицу; Куд је Маре српом зажињала, Туда ј' расла дителина трава. Туд јој Иве из војнице греде: Добар дан ти Маре љуби моја, {{стих|5}} Сил ми моја јужинала Маре? — Нисам Иве јошће ни ручала. Шал је Иве својој старој мајки: Прокљета га стара мајко била Сви су косци в пољи јужинали, {{стих|10}} Моја Маре још ниј' ни ручала. Лажеш Иве ти и твоја Маре, Јутроска је с дивери ручала, Залвица јој јужину прнесла. Ако лажем ја и моја Маре {{стих|15}} Ма нелажу лишца Маре моје. Докли ј' моја Маре дома била, Она ј' била липа и румена, А сада је црна и увела. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 132. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] t7vlwwgxor5wxbc87lurkj1aub0e1vh 0 33582 144717 79235 2026-06-28T18:47:01Z Galicijac 19151 144717 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Домишљата љуба</big>''' }}</center> Кад се Јуре на војницу справља, Љубу своју на дому оставља. Драги Јуре кад ћу ти се надат? Јуре љуби овак' одговара: Кад сух јавор зелен листак спусти, {{стих|5}} Суха липа јабуке чрљене. Дивојка је домишљата била, Сух је јавор с мликом заливала, Суху липу с вином и ракијом. Сух је јавор зелин листак спустил, {{стих|10}} Суха липа јабуке чрљене. Онај' драгу листак написала: Драги Јуре ходи на дворове, Сух је јавор зелен листак спустил, Суха липа јабуке чрљелие. {{стих|15}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 131. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 0kkypts1dwcihu49c4fazi3lvf3y886 0 33583 144715 79238 2026-06-28T18:45:52Z Galicijac 19151 144715 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Дјевојачке клетве</big>''' }}</center> Липо ти је рано уранити, Раном зором кад славуљи поје, Славуљ виче: хајд на воду Милче! Ил на воду, или на ливаду. На ливади бунар воде хладне, {{стих|5}} Крај бунара зелени се трава, На трави је перо постављено, А крај пера лист бела папира, На папиру црно слово пиша: Црно слово ал је жалостиво, {{стих|10}} Да ј' грихота обљубит дивојку, Обљубити пак ју оставити! Ах тежке су дивојачке кљетве; Када куне, до неба се чује, Кад уздише самом Богу ј' жао; {{стих|15}} Кад јој суза на земљицу пане, Од врућине трава земље сахне. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 127. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] kosujmgags9w84im6jsblaxxfn3eock 0 33584 144714 79239 2026-06-28T18:45:18Z Galicijac 19151 исправио број странице 144714 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Дјевојачке клетве</big>''' }}</center> Ромињала тиха годиница, По липому врту Иванову, Туда Маре паунове пасе. Од пауна ј' прје одпадало, Није оно прје пауново, {{стих|5}} Већ је оно срце Иваново. Умре Иве јединац код мајке, Неда њега ни гљедати мајка, Камо л' да ће ваље покопати. Не копље га гди се други копљу, {{стих|10}} Већ ва врту под жуту наранжу. Питала га ј' његва стара мајка: Бога теби драго дите моје, Јели теби земља додијала? — Ал чавлова даска дотискала? {{стих|15}} Није мени земља додијала, Нит чавлова даска дотискала; Већ су мени дивојачке кљетве, Када з дахне тада, трава сахне, Када куне до Бога се чује {{стих|20}} Вај до Бога и миле Марије. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 126. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] al4d68kzw3vstzl6okg91rnohlkbw17 0 33585 144713 79240 2026-06-28T18:40:00Z Galicijac 19151 исправио број странице 144713 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Што молио, то је измолио</big>''' }}</center> Се сам лето за драгом ходио Сам мислио бит ће драга моја, Кад је пришла та јесен богата Оде моје за драгога драго. Дај за кога неби ни жалио, {{стих|5}} Већ ва село за пајдаша мога. Мене пајдаш кумовати зове, Како би ја драгој кумовао, Ван да би јој ручни дивер био. Ја би мојој напијао драгој: {{стих|10}} Здраво диво, драга душо моја, До недиље млада снаха била, А до друге млада удовица, А до треће моја заручница! Ћај молио и Бог му је дао. {{стих|15}} До недиље млада снаха била, А до друге млада удовица, А до треће њему заручница. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 125. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] eaw7qln72qs1xr27h4z443vhh7qpnr2 0 33586 144712 79241 2026-06-28T18:38:52Z Galicijac 19151 144712 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Боље сребро из нова ковано,<br>него злато на пол раздерано</big>''' }}</center> Пише књигу Татима дивојка, И шаље ју болан Имбраиму: Душо драга болан Имбраиме, Јеси л' болан ал си оздравио, Али си се на ме разсрдио? {{стих|5}} Ти ми пиши, ако ћеш ме зети, Јер ми моји просци додијају. Једни просци у Босну поносну, Други просци у Хрцеговину, Трети просци тја граду Новому, {{стих|10}} За младога Капетановића За твојега прво братучеда. Ако ли ме ти вазети нећеш, Ти ми пиши за кога ћу поћи. Кад је болан књигу разгледао, {{стих|15}} Брже боље другу написао, И шаље је Татими дивојки: Душо драга Татимо дивојко! Болан јесам оздравио нисам, Нити сам се на те разсрдио, {{стих|20}} Већ те просим драга душо моја Ти не ходи у Босну поносну, Нит ти ходи у Хрцеговину, Већ ти ходи ка граду Новому, За младога Капитановића, {{стих|25}} За мојега прво братучеда. Кад је млада књигу разгледала, Брже боље другу написала, И шаље ју ка граду Новому Баш на руке Капитановићу: {{стих|30}} Душо драга Капитановићу! Купи свате тере ходи поме. Ва Новому велико весеље, Ва Новому пуцају лумбарде И уз њих ми бубњи и свирале. {{стих|35}} Слушао их болан Имбраиме, Старици је говорио мајки: Ај старице стара моја мајко, Ча ва Новом пуцају лумбарде, И уз њих ми бубњи и свирале? {{стих|40}} Јесу л' Турци Нови заробили Ил је царе с војском ударио? Старица му ј' говорила мајка: Нису Турци Нови заробили, Нит је царе с војском ударио, {{стих|45}} Удаје се твоје намињење, Намињено а не осуђено. Кад то чује болан Имбраиме, Старици је говорио мајки: Ај старице стара моја мајко {{стих|50}} Веж ми главу ва шару махраму, Да ја идем к двору на сунашце, Да се жарка ја нагријем сунца. Старица га послушала мајка Веже главу ва шару махраму. {{стих|55}} И он иде к двору на сунашце. У то доба господа сватови А и липа под винцем дивојка, Када га је млада опазила И својој је сваћи говорила: {{стих|60}} Почекајте господо сватови, Да ја видим моје намињење, Намињено а не осуђено. Па га грли како и грлицу А љуби га како и рожицу. {{стих|65}} Ал говори болан Имбраиме: Ходи с Богом моје намињење, Намињено а не осуђено. Кад те нисам љубио дивојку, Да бим брзо младу удовицу. {{стих|70}} Ниј' пасала ни година дана Ни година нити половина, Али умре Капитановићу. Пише књигу млада удовица И шаље ју болан Имбраиму, {{стих|75}} Душо драга, болан Имбраиме, Купи свате тере ходи по ме, З губила сам Капетановића, А твојега прво братучеда. Књигу штије, болан Имбраиме {{стих|80}} Књигу штије брзо другу пише: Појди с Богом млада удовице, Који те је љубио дивојку, Нек те љуби младу удовицу. Боље сребро из нова ковано, {{стих|85}} Него злато на пол раздерано. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 121–124. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] 0k68qb1opgb2bgj15d3r6830t9a852g 0 33587 144711 79242 2026-06-28T18:36:30Z Galicijac 19151 144711 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Клетва бабе и унучади</big>''' }}</center> Кад умире Јеличић Микула, Он је својој љуби говорио: О Јелено вирна љубо моја, Неостављај старе мајке моје, И нецвили мојих сиротица, {{стих|5}} Сиротица и мојих и твојих. А она му говорила млада: Неби тога учинила Мико, За обадва црна ока моја. Још непројде ни недиља дана, {{стих|10}} Иза смрти Јеличић Микуле, Ал по Јелу мила браћа греду. Ходи Јеле, да домака гремо, Већ нам твоји просци додијају. Она ј' њима говорила млада: {{стих|15}} Хоте с Богом мила браћо моја. Мало тога постајало вриме, Састала се кита сережана, Они заму Јелу подсилома. Свекрвици ј' тихо говорила: {{стих|20}} Свекрвице Богом дана мајко, Не питам те блага никакова, Него мајко липа благослова. Ходи с Богом Јеле нево моја! Куд ходила сриће неимела. {{стих|25}} Цвиле, плачу нејаке сироте: Сијај сунце на четири стране, Ал не сијаи куд нам иде мајка! <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 119–120. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] mjvwwy3jgz36avk0h254icpzv1gudjv 0 33588 144710 79243 2026-06-28T18:35:47Z Galicijac 19151 144710 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Тежка коб</big>''' }}</center> Заспа Грујо на трави зеленој, Кад њим љуба чува малу стражу. Мимо греду три Турчина млада, Говоре јој три турчина млада: О маљахна љубо Грујичина, {{стих|5}} Предај нами Грујицу својега; Боље ти се ј' шетат по камарах Нег над Грујом чуват малу стражу. Превари се љуба Грујичина, Тр њим преда Грујицу својега. {{стих|10}} На опак му савезаше руки, Тр га воде ва чрну горицу. Цвили плаче дите Михајлица, Ал говори љуба Грујичина: Нецвил, неплач невирно колино; {{стих|15}} Нисам већ ја твоја мила мајка. Ал говори млајахан Грујица: Турци! моја по невони браћо, Почекајте дите Михајлицу, Море по ме од потрибе бити, {{стих|20}} Липо су га Турци послушали, Почекаше дите Михајлицу. Кад дођоше срид чрне горице, Сташе пити чрљенога вина; Кад се Турци вина понапише, {{стих|25}} Сви поспали како и поклани. Ал говори млајахан Грујица. О Јелено вирна љуби моја, Опрости ми беле руке моје, Ја ћу теби срамот опростити. {{стих|30}} Зато она хаје и нехаје, Него појде спават међу Турке, А када ју ј' санак обвладао, Тад говори млајахан Грујица: Ај ти моје дите Михајлица, {{стих|35}} Мудро кради ноже материне, Тр ћеш моје опростити руке. Дите ј' лудо, али чини мудро, Мудро краде ноже материне, Оцу свому коноп изрижује, {{стих|40}} Рижућ коноп, отца ј' поризало; Престраши се дите Михајлица. Говори му млајахан Грујица: Ниш се небој драго дите моје. Ча ниј' могло дите опростити, {{стих|45}} То ј' Грујица и сам опростио, Па се ј' бритке сабље добавио, Турчином је главе одсикао. Кад то види љуба Грујичина, Свила крилца, да ће побигнути. {{стих|50}} Ал говори млајахан Грујица! Не бижи ми невиернице моја, Ја се уфам у Бога драгога, Да ћу те ја вреда достигнути. Брзо ју је Грујица достигнул, {{стих|55}} На живи јој очи извадио, Ва црној ју гори оставио. Цвили, плаче љуба Грујичина, И зазива Грујицу својега: Врат се натраг одсици ми главу. {{стих|60}} Зато Грујо хаје и нехаје, Већ он заме дите Михајлицу, Иде јунак к белу двору свому. <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 116–118. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] aowm7u5d0k1winnxz9fy5sf4n3mtekt 0 33589 144716 79244 2026-06-28T18:46:35Z Galicijac 19151 144716 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Чрничић-ага и Филип Кушајин</big>''' }}</center> Шећао се Чрничићу ага, И уз њега Филип Кушајине. Вели њему Филип Кушајине: Господине Чрничићу Ага Код тебе ми липу кћрку кажу, {{стих|5}} Дај ју мени за љубовцу младу. Вели њему Чмичићу-ага: Истина је Филип Кушајине, Истина је да ј' липа дивојка; Али ти је јошће пренејака, {{стих|10}} Још јој нису прсти за прстење. Ни румена лишца за љубљење. Говори му Филип Кушајине: Дај ју мени Чрничићу-ага, Да ју пељем на одгоје мајки, {{стих|15}} А ја идем цара подворити, Али једну ал' дви годинице, Докли моја нарасте дивојка. А њему се с мањим не могаше, Већ му даје млајахну дивојку, {{стих|20}} И пеље ју на одгоје мајки, А он иде цара подворити. Мало ј' тога постајало вриме, Дивојка му белу књигу пише: Ходи дома Филип Кушајине, {{стих|25}} Већ је твоја нарасла дивојка. Књигу штије Филип Кушајине, Коња кује коњ му подизује, Дај његова нарасла дивојка. Он узјаше на коња доброга, {{стих|30}} Иде трчећ к белу двору свому. Кад је пришал к белу двору свому, На двору је млајахна дивојка, Она цвили како змија љута. Говори јој Филип Кушајине: {{стих|35}} Ај дивојко драга душо моја! Зач ми цвилиш ка ти је невоља? Ал ти моја ниј' по вољи мајка, Али моји двори необични? — Говори му млајахна дивојка: {{стих|40}} Твоји су ми двори заобични, И твоја ми по вољи је мајка; Већ имате сестре хвалисаве, Куд год ходе свакому се хвале, Да имају крађену дивојку, {{стих|45}} А Бог знаде, да крадена нисам; На белу сам изпрошена данку, А ва шкурој ноћци допељана. Говори јој Филип Кушајине: Немој цвилит драга душо моја, {{стих|50}} Ја ћу моје сестре каштигати, Дати ћу њим сух папар зобати, И уз папар љуту чемерику, Да њим буде чемрно срдачце Ко је моје гљедајући ва те! {{стих|55}} <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. стр. 128–130. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Стјепана Мажуранића]] andv4ye2ry384ldfmh5nrnzpklf1w3u 0 33590 144684 79247 2026-06-28T17:53:48Z Galicijac 19151 додао Извор 144684 wikitext text/x-wiki <center>{{ font color | red | '''<big>Предговор</big>''' }}</center> Бивши јоште учитељским приправником понука ме један од наших листова на сабирање народних пјесама. Надошлих празника одпочех у родном си мјесту Новом Винодолском а у кругу си родном, а касније се намјерих на лутче из Врховина, бивше оточке пуковније незнајуће ни читати ни писати. Уз велике неприлике биљежио сам виерно, како сам чуо пјеват ал говорит. Одтуд и разне разлике. Овај свој труд предајем сада народу, којему чим већма буде на корист тим мени на утјеху. <p style="text-align:right;">''У Грижаних мјесеца сиечња 1876.''<br> Стјепан Мажуранић</p> ==Извор== *Мажуранић, Стјепан (1876). ''[https://books.google.me/books?id=lcPYAAAAMAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false Хрватске народне пјесме: сакупљене страном по Приморју а страном по Граници (свезак I)]''. Сењ: Тисак и наклада Х. Лустер. 5ofv1ke5aulx692mljs93amwaa84aga 0 60767 144770 144673 2026-06-29T07:53:10Z Coaorao 19106 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:BrankaVV|BrankaVV]] 142974 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Stari spomenici u Lunjevici (151).jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 40.jpg|мини|десно|150п|]] '''Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829)''', другој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице]. Милосава је преминула у 35-ој години, недуго после смрти сина Гаврила. Нејасно је да ли почива на сеоском гробљу у Луњевици (где јој је подигнут споменик веома сличан Гавриловом),{{напомена|Сходно материјалу, облику, декоративним елементима и рукопису, оба споменика рад су истог мајстора.}} или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у [[Епитаф_Гаврилу_Луњевици_(1814-1828)|Гавриловом епитафу]] у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан]. == Епитаф == : Ова стена показује гроб : почивше : МИЛОСАВЕ : вторе супруге : госп. Николе Милићевића : великог купца србијанског : житеља села Луњевице. : Поживи лет 35. : Преставила се 1829. лета : при владенију : Господа Милоша Обреновића : великог књаза от Србије. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] 23yqh1y228abk3tm7bq5uuea28h1adh 144771 144770 2026-06-29T07:54:23Z Coaorao 19106 Поништена измена [[Special:Diff/144770|144770]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]]) 144771 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Stari spomenici u Lunjevici (151).jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 40.jpg|мини|десно|150п|]] '''Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829)''', другој супрузи [[w:Никола Милићевић Луњевица|Николе Милићевића Луњевице]]. Милосава је преминула у 35-ој години, недуго после смрти сина Гаврила. Нејасно је да ли почива на сеоском гробљу у Луњевици (где јој је подигнут споменик веома сличан Гавриловом),{{напомена|Сходно материјалу, облику, декоративним елементима и рукопису, оба споменика рад су истог мајстора.}} или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у [[Епитаф_Гаврилу_Луњевици_(1814-1828)|Гавриловом епитафу]] у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан]. == Епитаф == : Ова стена показује гроб : почивше : МИЛОСАВЕ : вторе супруге : госп. Николе Милићевића : великог купца србијанског : житеља села Луњевице. : Поживи лет 35. : Преставила се 1829. лета : при владенију : Господа Милоша Обреновића : великог књаза от Србије. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] 7tqwngsw3w24npd758fi5y12pgut0ck 0 61136 144683 144617 2026-06-28T17:51:31Z Galicijac 19151 144683 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Рођендан | одељак= | аутор=Радоје Домановић | година=1893 | белешке=прва објављена Домановићева приповетка }} „…Сутра се навршује двадесет и три године мога живота! … Проћи ће и ово вече, проћи ће и сутрашњи дан тако исто глупо и незначајно, као што су ми ови прохујали! … Да, време јури напред и ја се без сврхе котрљам за њим по овом широком свету. Да се запитам шта сам ја урадио за двадесет и три године свога живота? — Ништа! — морам сам себи на то одговорити! … Грозно је то и помислити; страшно звони у ушима сама та реч: ништа! … Двадесет и три године постојати на овом свету и ништа не урадити! … Сви овде, у месту мога рођења, мисле да сам много и много урадио, а понеки ми још и завиде, мислећи да сам срећан… Како лепо мишљење имају о мени моји суседи, како ми они моју будућност проричу! Њима би смешно било кад бих им ја казао да са двадесет и три године нисам ништа урадио. „Толике године учи школу, красота, богами, срећан ће бити!“ — многи говоре, мислећи да и ја то исто мислим… А мој отац, како он још мисли! — О, мој тужни оче, ти си у мене положио сву своју наду, ти ме љубиш као зеницу свога ока или још више, више него и сама себе, ти се радујеш моме напретку, топиш се у блаженству мислећи како ћу ја бити срећан! Мислиш како ћеш се поносити мноме и радовати се кад ко каже да сам ја твој син; мислиш да ти то заслади последње дане живота… А мајка моја? — Ах, она још унапред ужива у томе како ће ме по свршетку школе видети срећна и задовољна; мисли како ће весело провести са мном остатак својих дана… А ја? — Ја само гледам своју будућност празну и пусту, као год што гледам у исту такву прошлост! — Провео сам толике године за ђачком клупом. Док бејах у млађим годинама, био сам добар ђак, ал’ нашто то? — За последње четири године, проводећи живот у лумповању, разврату и картању, поборавио сам све што сам пре научио, а новога слабо сам што читао… Пре недељу дана истеран сам из свију завода у земљи! … И сад, шта све то значи? Шта је то? — Зар то не значи: двадесет и три године бити на свету, постојати и не урадити ништа! Ужасно! — Још нико не зна да сам отпуштен из завода. Данас при састанку нико није приметио моје нерасположење, а ја сам једва уздржао сузе у очима… Да, да, они су били врло радосни, а ја сам се мало с њима бавио, изговарајући се да волим да одем до извора и да мало прођем! … А кад дознају? … Па ја још постојим на овоме свету, још дишем, још мислим, а тако сам ништаван и безначајан, а поред свега још и гадан: варам родитеље, варам целу околину и желим чак и сама себе преварити! … Сад моји родитељи безбрижно спавају, а кад би знали каквог сина имају, целе ноћи не би тренули! … Сутра, на мој дан рођења, познаници ће долазити, те ми честитати, пиће и певаће у моје здравље; моји ће родитељи бити весели, — а ја? … Како ми је несносна и мрска та реч „ја“! … Самога себе презирем, гнушам се самога себе: ја сам велики кривац! Упропастио сам рођеног оца и мајку! … О, оче, и ти, мајко, да ли сте икад помислити могли да овако што може бити с вашом надом, с вашом узданицом! … Грешан сам, ја вам загорчавам последње дане живота!“ Овакве мисли врзле су се по памети Милану који је баш тога дана дошао из Београда родитељима у Н… Прошло је било пола ноћи, а он је седео сам за столом у својој соби с наслоњеном главом на леву руку, тужним погледом гледајући предмете около себе, али ниједан није могао видети јасно и распознати; десном руком одмахнуо би покаткад тако, као да би хтео рећи: „Нека иде бестрага све!“ Чело му се све јаче и јаче набирало; а с времена на време отео би му се из груди дубок уздах, који прекидаше мртву тишину што је у соби владала. Напослетку стеже песницу десне руке и удари се њоме по челу: очи заблисташе сузама и он, раширивши обе руке, блесаво погледа у пламен од свеће што тихо гораше на столу; уздахну јако и дубоко, а за уздахом изви се туп и загушљив усклик: „Тешко мени!“ и лицем му пређе неки грозничав и једак осмех, а модре усне задрхташе. Он је у том тренутку гледао себе у својој прошлости, у часовима проведеним развратно и бурно, а у исти мах у тим истим часовима и своје родитеље како се хвале и поносе с њиме. Затим му се учини као да види пред собом и оца и мајку како га гледају погледом пуним надања, пуним љубави и чињаше му се као да шапћу: „Ти си наша нада, ти ћеш нам засладити живот!“ — Није могао више издржати. Малакса и, заронивши главу међу руке, поче горко јецати, а суза за сузом котрљала се низ његове бледе образе. Дуго је био у таквом положају: свећа је пред њим горела; у соби је владао потпун мир; месец је просијавао кроз прозор на месту где беше размакнута завеса, а споља допирао је глас веселе и тихе песме славујеве. После тога диже се и пође постељи, у коју гледаше тако као што путник, уморан и измучен својим путовањем, гледа пред собом кућу своју, где мисли наћи склоништа и одмора, али ипак стрепи да се није каква несрећа догодила за време његовог одласка. Веома се дуго свлачио; капут је неколико пута закопчавао и откопчавао док га је свукао, а тако отприлике ишло је и с осталим. Све је ствари у највећем нереду оставио разбацане по соби, а затим легао. Дуго се превртао у постељи. Мисли су му лутале по бескрајности: час су га носиле у прве дане детињства, у најдаљу му прошлост, а час у будућност, у последње дане живота; по садашњости су јуриле муњевитом брзином. Пред очима су му се ређали многи и разноврсни предмети; познаници и пријатељи његови лебдели су му пред очима и он је слушао њихов безбрижан смех, слушао где му говоре: „Жестоко, жестоко, још мало па да свршиш школу!“ Они су сваки час губили свој облик и заузимали облик другог чега. Час се од његовог суседа Пере створи неки његов друг школски који зна да је он отпуштен, па му говори: „Еј, Милане, Милане! …“ Милан се трже на те речи, а пред очи му пројуре друга лица, други предмети, и одједаред му се учини да су се сви предмети претворили у слова, у нешто страшно написано, а његови родитељи јуре да стигну и прочитају. Он се опет трже, и свега нестаде, а пред очи му изиђе дуга, мрачна и страшна пољана на којој се види само један мали огорео пањић. Пањић се наједаред претвори у његовог оца, који му нешто прети… и он појури њему, кад тамо, а од његовог оца створи се неки кафеџија из Београда, који се гласно насмеја, потапша га по рамену и рече: „Не бој се, опасност је прошла!“ Милану пролете осмех преко усана, лице му се разведри… већ је заспао. Сутрадан око 8 часова Милан је још спавао: дисање му је било дубоко и тихо, а бледо лице својим изгледом и тужном укоченошћу, на коме су се видели трагови проливених суза, чињаше се као земљиште на коме су свршавани страшни бојеви и глупе бесмислене игре, а по њему беше пробио крупан и хладан зној. Сунце је весело просијавало у собу кроз прозор и зраци су падали на Миланове руке, које беше пребацио преко покривача. У кујни је владала велика ужурбаност: спремано је за дочек гостију, који ће тога дана доћи да честитају Милану рођендан; али су сви послови свршавани у највећој тишини. — Лакше, немојте да пробудите Милана — шапутала је његова мајка, а топила се у милини спремајући за рођендан своме сину. Како је весело пословала по кући, како јој је изгледало све мило и лепо; чинило јој се као да свака ствар пева и некако друкче изгледа, па и саме муве није данас као обично мрзела и јурила: „Нека их — сигурно је помишљала у себи — данас је Миланов рођендан! …“ — Да пробудим бату, мајко? — упита Миланова сестрица, која утрча споља носећи у руци киту цвећа. — Немој, благо мајци, нека спава још мало — одговори она, а затим помисли у себи: „Јадно дете, намучило се по школама учећи дан и ноћ; нека се одмара још!“ Лицем јој прође нека тренимична сета. Дете затим опет весело отрча напоље и поче јурити једног лептирића. — Лакше, благо мајци, да се не убијеш — рече му мајка гледајући неко време за њим, а затим полако на прстима уђе у Миланову собу. Милан је још спавао у истом оном положају. Она стајаше крај његове постеље неко време и гледаше га погледом пуним љубави, како само мајка може своје дете гледати… Како је блед! Толике године над књигом баш се намучио, али још мало, па већ све да му се надокнади!“ — мишљаше она у себи; затим се саже те га пољуби у бледо чело и поглади му руком косу. „Сирото дете“ — прошапута она, и опет лагано, на прстима, изиђе у кујну, где се даде живо на посао. Отац Миланов бавио се за то време у дворишту, наређујући како ће се уредити прасе и јагње што је за тај дан спремао. И он је био весео и помишљао како ће се идуће године на исти дан спремати да пође у госте своме сину, који ће дотле већ постати чиновник. Та га је мисао толико крепила и веселила да је мислио како би му било и немогуће без ње и постојати! Око 9 часова устао је и Милан. Пошто се умио и обукао, изиђе у башту. Време је било дивно; сунце је на све стране сипало раскошно своје зраке; мирис цвећа јако се осећао, а из оближње шуме допирали су гласови птичјег певања. Он је био малаксао и немоћан, а у души му је било мрачно и пусто и чинило му се као да је сва та дивота лепог летњег дана само на то да он јаче осети своју бедност и ништавност. Бесвесно је гледао око себе. Врапци су се сунчали, прпушкајући се у прашини; кокоши су чепркале по цвећу тражећи какву бубицу или црвића, и он их није хтео јурити; један пас лењо се отегао у хладу под јоргованом, и тек би покадшто шкљоцнуо зубима за каквом мувом или се почешао шапом по врату; ’челе су зујале око цветова, завлачиле се у њихове крунице и излазиле натраг, и опет даље лете. Милан је свему ономе што је гледао завидео; све му је изгледало срећно и задовољно; он се осећао најнезнатнији и најништавији од свега што су његове очи гледале, па чак и од једног парченцета жуте хартије које је поветарац клатио на земљи. Сви гласови што су му допирали до ушију: и птичје певање и шушкање лишћа и зујање ’чела, па чак и рика говеда и тихо рзање коња у штали — све му се чињаше необично и тајанствено, све као да нешто прориче. После овога опет се врати у своју собу, одакле се тешком муком усуди да изиђе у кујну. — Што си се, сине, толико успавао? Ти треба данас да частиш! — рече му мајка меким и нежним гласом. — Не знам, боли ме јако глава! — промрмља Милан, трудећи се да, што може више, прикрије своје јаде. — Не мари, благо мени, проћи ће то. Јуче си путовао, па је зар због пута. Расејано и тужно гледао је Милан шта се збива око њега: мајка му је намештала неке чаше на ормарчићу и беше се јако удубила у тај посао; момци су секли месо за ручак и разговарали о томе како је дебело јагње што је заклано за печење; Милица, жена која је помагала његовој мајци у послу, мешала је јело у лонцима и непрестано се жалила како је пресолила чорбу, те је то бацило у неку бригу. Споља се чуо глас његова оца: „Још мало, још мало, ха! … Тако, сад само да се припече, ала ће да буде красота! … Еј, Миловане, иди те зови гајдаша да бар данас мало поиграмо.“ Милану све то изгледаше глупо и чудно, изгледаше му као нека чудна игра после које ће све отићи у ветар, у прах! … „То је све због тебе“ — зујао му је неки глас једнако у ушима, и он жељаше да бега некуд — да се нигде не скраси, а у ушима му је зујао глас: „Зар си ти заслужио ово?“ — и он се грозио тога гласа. Дошле су на ред и здравице. — Да попијемо чашу вина у здравље Миланово — отпоче први г. Пера. — Прими, Милане, од мене ову здравицу, као од проста човека. Ја ти желим да будеш први до првога; да дочекаш велику славу и срећу, па да се сви с тобом поносимо, а највише твоји родитељи; нека ти да бог што зажелиш… Да бог да много и много година дочекивали данашњи дан у здрављу и весељу. — Дабогда! … Амин, боже! — прихватише остали и започеше певати: — Многаја љета, на многаја љета! У том тресну пуцањ пиштоља напољу и гајдаш засвира. Милана свега подиђоше мрави. Хтеде устати и отићи, али није могао ни смео, ни сам не зна зашто. Опет наста куцање чашама, песма и смех. Гости су постајали све веселији и веселији, а Милану се сваки њихов глас чинио страшан и грозан, пун чудних прича, па се после претворио у глас: „Зар си ти ово заслужио?!“ Весеље све јаче и јаче. Устаде и Миланов отац, те стаде обасипати благословима свога сина, па затим и мајка. — Дај, боже! — хорило се са свију страна. Опет запеваше „многаја љета“, опет пиштољ пуче, опет гајдаш засвира. Милану се завртеше сузе у очима. Диже се и посрћући пође својој соби. Мајка му пристаде за њим и стаде га запиткивати: — Је ли ти тешко, сине, боли ли те много глава? — Боли — загушеним гласом одговараше Милан. — ’Ајде лези, сине, благо мајци… нека гостију…. О, о, о, шта да буде детету? Она га одведе у собу, намести на постељу врло пажљиво и покри. — Спавај ти, сине, то ће да прође — рече она забринутим гласом полазећи из собе, пошто га пољуби у чело. Весеље и даље траје, гајдаш свира, а гости се ухватише у коло. Милан је у другој соби лежао и гушио се од плача, а у ушима му је зујао онај глас. Зар је то све због тебе? … Јеси ли ти то заслужио?!“ <center>—</center> Ноћ је мирна и ведра; звезде трепте на плавом небесном своду, немирни лахор тајанствено шушкара лишћем, цвеће мирише, а славуј извија своју тиху и веселу песму. <p style="text-align:right;">''Београд, 1893''</p> == Извор == *[https://domanovic.org/2014/09/14/rodjendan/ Рођендан] [[Категорија:Радоје Домановић]] [[Категорија:Приповетке]] 7sax7vhxpedyc0vg393ww7rcj78pq61 0 61292 144680 2026-06-28T16:57:25Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека:Nadgrobni spomenik prote Janka Mihailovića Molera u Negrišorima 02.jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека:Nadgrobni spomenik prote Janka Mihailovića Molera u Negrišorima 01.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Јанко%20Михаиловић%20Молер Јанку Михаиловићу Молеру] (1792–1852)''', једном од старешина [http://Други%20српски%20устанак… 144680 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Nadgrobni spomenik prote Janka Mihailovića Molera u Negrišorima 02.jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека:Nadgrobni spomenik prote Janka Mihailovića Molera u Negrišorima 01.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Јанко%20Михаиловић%20Молер Јанку Михаиловићу Молеру] (1792–1852)''', једном од старешина [http://Други%20српски%20устанак Другог српског устанка], проти [http://Тијање тијањске] цркве и [http://Иконопис иконописцу], уклесан је на споменику на [http://Гробље%20у%20Негришорима гробљу у Негришорима]. == Епитаф == : ЧЕЛОВЈЕК ЈАКО ТРАВА : ДНИЕ ЕГО ЈАКО ЦВЕТ СЕЛНИЈ : ЈАКО ДУХ ПРОИДЕ В НЕМ{{напомена|Парафраза Псалма 103, стихови 15–16.}} : И БУДЕТ ИСТИНА ГОСПОДЊА : ПРЕБИВАЕТ ВО ВЈЕК : ПРЕД ОВИМ ЛАДНИМ КАМЕНОМ : ПОЧИВАЈУ ТИХО КОСТИ : БЛАЖЕНО ПОЧИВШЕГА : ПРОТОЈЕРЕЈА ДРАГАЧЕВСКОГА : МОЛЕРА ЈАНКА МИХАИЛОВИЋА : И БИВШИ ЖИТЕЉ : НЕГРИ[ШОРСКИ] : КОИ Е 36 ГОДИНА : БЕЗПОРОЧНО СЛОВО БОЖИЕ У ХРАМУ : ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПРОКОПИЈА : СУШЧИЈА{{напомена|У значењу: који се налази.}}В ТИЈАЊУ ОТПРАВЉАО : И СВЕГА ЛЕТ ПОЖИВИ 60 ГОДИНА : И КОИ СЕ НА ЖАЛОСТ СВОГА РОДА : 16 МАЈА 1852 У ВЈЕЧНОСТ ПРЕСТАВИО : ПОМЈАНИ ГОСПОДИ : ВО ЦАРСТВО ТВОЕМЕ == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Боса Росић, ''Поменици на камену'', Народни музеј, Ужице, 2009. [[Категорија:Ужички епитафи]] r3kuuc3qbp41breofp7ksm5n4mjcq9o 144682 144680 2026-06-28T17:42:43Z BrankaVV 13641 144682 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Nadgrobni spomenik prote Janka Mihailovića Molera u Negrišorima 02.jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека:Nadgrobni spomenik prote Janka Mihailovića Molera u Negrišorima 01.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Јанко%20Михаиловић%20Молер Јанку Михаиловићу Молеру] (1792–1852)''', једном од старешина [http://Други%20српски%20устанак Другог српског устанка], проти [http://Тијање тијањске] цркве и [http://Иконопис иконописцу], уклесан је на споменику на [http://Гробље%20у%20Негришорима гробљу у Негришорима]. == Епитаф == : ЧЕЛОВЈЕК ЈАКО ТРАВА : ДНИЕ ЕГО ЈАКО ЦВЕТ СЕЛНИЈ : ЈАКО ДУХ ПРОИДЕ В НЕМ{{напомена|Парафраза Псалма 103, стихови 15–16.}} : И БУДЕТ ИСТИНА ГОСПОДЊА : ПРЕБИВАЕТ ВО ВЈЕК : ПРЕД ОВИМ ЛАДНИМ КАМЕНОМ : ПОЧИВАЈУ ТИХО КОСТИ : БЛАЖЕНО ПОЧИВШЕГА : ПРОТОЈЕРЕЈА ДРАГАЧЕВСКОГА : МОЛЕРА ЈАНКА МИХАИЛОВИЋА : И БИВШИ ЖИТЕЉ : НЕГРИ[ШОРСКИ] : КОИ Е 36 ГОДИНА : БЕЗПОРОЧНО СЛОВО БОЖИЕ У ХРАМУ : ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПРОКОПИЈА : СУШЧИЈА{{напомена|У значењу: који се налази.}}В ТИЈАЊУ ОТПРАВЉАО : И СВЕГА ЛЕТ ПОЖИВИ 60 ГОДИНА : И КОИ СЕ НА ЖАЛОСТ СВОГА РОДА : 16 МАЈА 1852 У ВЈЕЧНОСТ ПРЕСТАВИО : ПОМЈАНИ ГОСПОДИ : ВО ЦАРСТВО ТВОЕМЕ == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Боса Росић, ''Поменици на камену'', Народни музеј, Ужице, 2009. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] ewf4ddjfyawxekomvkqaa137a2ln8o3 0 61293 144685 2026-06-28T17:56:01Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека:Nadgrobni spomenik Sretena Protića u Negrišorima 01.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Сретену Протићу Молеровићу (1814–1848)''', сину проте [http://Јанко%20Михаиловић%20Молер Јанка Михаиловића Молера] среском писару у [http://Тијање Тијању] и [http://Иконопис иконописцу], уклесан је на спомен… 144685 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Nadgrobni spomenik Sretena Protića u Negrišorima 01.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Сретену Протићу Молеровићу (1814–1848)''', сину проте [http://Јанко%20Михаиловић%20Молер Јанка Михаиловића Молера] среском писару у [http://Тијање Тијању] и [http://Иконопис иконописцу], уклесан је на споменику који му је израдио отац прота [http://Јанко%20Михаиловић%20Молер Јанко Михаиловић Молер] на [http://Гробље%20у%20Негришорима гробљу у Негришорима]. == Епитаф == : ПРИЂИ БЛИЖЕ БРАТЕ : И РЕЦИ БОГ ДА ГА ПРОСТИ. : ЈА САМ РОЂЕН : У ОВОМ СЕЛУ НЕГРИШОРИ : ЛЕТА 1814. : ОД ПРОТОЈЕРЕЈА ЈАНКА МИХА[ИЛОВИЋА] : [И] МАЈКЕ ЈЕЛИКЕ. : БИО САМ ПИСАР : У [нечитко] СРЕЗУ 10 ГОДИНА : ПРИТОМЕ [МЕ] ЈЕ БОГ ПОЗВАО К СЕБИ : Г 1848. ДЕК[ЕМБРА] : СРЕТЕН ПРОТИЋ{{напомена|Покојник је приказан како јаше коња и држи свитак са речју „Устав”, што симболизује његову посвећеност закону током уставобранитељског доба.}} : ПОЧИВА ПОД ОВОМ ПЛОЧОМ. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Радојко Николић, ''Камене књиге предака'', Народни музеј, Чачак, 2018. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] d35tvba51r0h3sui4wbhmjosbgytz83 0 61294 144691 2026-06-28T18:20:01Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека:Puhovo, stari nadgrobni spomenici na Nešovanovića groblju 02.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Ранко%20Тајсић Ранку Тајсићу] (1843–1903)''', народном трибуну и једном од оснивача [http://Народна%20радикална%20странка Народне радикалне странке], уклесан је на споменику на Нешовановића г… 144691 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Puhovo, stari nadgrobni spomenici na Nešovanovića groblju 02.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Ранко%20Тајсић Ранку Тајсићу] (1843–1903)''', народном трибуну и једном од оснивача [http://Народна%20радикална%20странка Народне радикалне странке], уклесан је на споменику на Нешовановића гробљу у [http://Пухово Пухову]. == Епитаф == : РАНКО Б. ТАЈСИЋ : рођен 1. окт[обра] 1843. г. : Умре 2. јуна 1903 : У свом животу много је пропатијо : борећи се за народну слободу и права. : Народ је ценио Ранкове заслуге : те га је више пута бирао : за кмета [и] председника, : и 20 година за народног посланика. : Бог да га прости. : Спомен подижу супруга Савка : и синови Милисав и Милија.{{напомена|Споменик израдио каменорезац Стеван Лазаревић из Крчагова.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] l4x3sycictsxm6rc1efxlgb4m25sq8k 144738 144691 2026-06-28T19:35:59Z BrankaVV 13641 144738 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Puhovo, stari nadgrobni spomenici na Nešovanovića groblju 02.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Ранко%20Тајсић Ранку Тајсићу] (1843–1903)''', народном трибуну и једном од оснивача [http://Народна%20радикална%20странка Народне радикалне странке], уклесан је на споменику на Нешовановића гробљу у [http://Пухово Пухову]. == Епитаф == : РАНКО Б. ТАЈСИЋ : рођен 1. окт[обра] 1843. г. : Умре 2. јуна 1903 : У свом животу много је пропатијо : борећи се за народну слободу и права. : Народ је ценио Ранкове заслуге : те га је више пута бирао : за кмета [и] председника, : и 20 година за народног посланика. : Бог да га прости. : Спомен подижу супруга Савка : и синови Милисав и Милија.{{напомена|Споменик израдио каменорезац Стеван Лазаревић из Крчагова.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Никола Ника Стојић, ''Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа'', 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] c2d0g6s18me0x0olsho5f9d812ccc92 14 61295 144737 2026-06-28T19:28:32Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Категорија:Епитафи]] 144737 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Епитафи]] jp21oorq7poxr9bk3wt77k89vhp3crs 0 61296 144739 2026-06-28T19:37:21Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека:Grob Jovana Kursule.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Јован%20Курсула Јовану Курсули] (1768–1813)''', јунаку из [http://Први%20српски%20устанак Првог српског устанка], уклесан је на надгробној плочи у порти [http://Црква%20брвнара%20са%20гробљем%20у%20Цветкама цркве брвнаре у Ц… 144739 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Grob Jovana Kursule.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Јован%20Курсула Јовану Курсули] (1768–1813)''', јунаку из [http://Први%20српски%20устанак Првог српског устанка], уклесан је на надгробној плочи у порти [http://Црква%20брвнара%20са%20гробљем%20у%20Цветкама цркве брвнаре у Цветкама]. == Епитаф == : ОВДЕ ПОЧИВА : ЈОВАН КУРСУЛА : ВОЈВОДА : КОЈИ ЈЕ КРАБРИ ВОЈНИК БИО : МНОГОЈ СРБЕ [И]ЗБАВИО : ПОЖИВИ 45 [ГОДИНА] : ДОНЕШЕ ГА РАЊЕНА : [СА] ДЕЛИГРАДА : ПРЕ[СТАВИ СЕ] : АВГУСТ[А] 16 1810.{{напомена|На споменику је грешком уписана 1810. година. Јован Курсула преминуо је 1813. године.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Радомир Станић, ''Иконостас цркве у Цветкама у Краљеву'', Зборник радова Народног музеја, Чачак, 1972. [[Категорија:Краљевачки епитафи]] g3bucw44uqqy9mq3q4crlicnkjacgcb 0 61297 144757 2026-06-28T20:06:44Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека:Stare nadgrobne ploče u porti Crkve Svetog arhangela Gavrila u Guči 03.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Милутин%20Илић%20Гучанин Милутину Илићу Гучанину] (1729–1814)''', свештенику, устанику и војводи драгачевском у [http://Први%20српски%20устанак Првом српском устанку], уклесан је на надгр… 144757 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Stare nadgrobne ploče u porti Crkve Svetog arhangela Gavrila u Guči 03.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф [http://Милутин%20Илић%20Гучанин Милутину Илићу Гучанину] (1729–1814)''', свештенику, устанику и војводи драгачевском у [http://Први%20српски%20устанак Првом српском устанку], уклесан је на надгробној плочи у порти [http://Црква%20Светог%20архангела%20Гаврила%20у%20Гучи цркве у Гучи]. == Епитаф == : Под овом студеном стијеном : тико почива раб Божиј : МИЛУТИН ИЛИЋ : из Гуче, : пречесниј прота : и храбриј командант Драгачевскиј, : велики родољубац : и ревнитељ цркве вере : славниј ратоборац : за слободу отечества : кои е у 85. години старости свое, : упокојио се 14-га јануарија 1814 лета. : Вјечна му памјат! : Благодарни унук Симеон Протић : постави му овај мермерниј споменик : 1851 лета.{{напомена|Након пропасти Првог српског устанка прота Милутин се повукао у [http://Манастир%20Свете%20Тројице%20(Овчар) Манастир Свете Тројице], где је преминуо почетком 1814. године. Тело му је у гучку порту пренео унук Симеон Протић 1851.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Никола Ника Стојић, ''Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа'', 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] t8za6oevcl93zm65c90qanlo21497bt 0 61298 144773 2026-06-29T11:01:11Z Galicijac 19151 израда странице 144773 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{I}- | [[Колајна|Садржај]] | -{}- | [[Колајна/II|-{II}-]] }} {{Поезија| <center>'''I'''</center> Ступај са својим мраком Кроз пропаст хоризонта; Са тајном и облаком, Од фронта па до фронта. Ступај са својом тмушом Кроз поноћ цијеле земље; Пјевај са својом душом Гдје год се спава и дријемље... _______________________ Доста је лажи! Што ми треба То није много, добри Боже, А толико се дати може; Тек љубав жене, видик неба. И ништа друго. Ништа веће. Да је у теби добре воље, Мени би било чисто боље И – чисто раван пут до среће.}} ==Извор== *Милошевић, Велимир (2004). [https://www.most.ba/084/036c.aspx ''Тин Ујевић – пјесник и патник (у трагању за мирном луком поезије): сценариј за кратки филм'']. Мостар: Мост – часопис за образовање, науку и културу, година XXIX, бр. 173 (84 – нова серија), стр. 36–40. [[Категорија:Поезија]] 3s1p0sm4kcuc4lxsd99nl352ws8kqij 144774 144773 2026-06-29T11:01:27Z Galicijac 19151 144774 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{I}- | [[Колајна|Садржај]] | -{}- | [[Колајна/II|-{II}-]] }} {{Поезија| <center>'''I'''</center> Ступај са својим мраком Кроз пропаст хоризонта; Са тајном и облаком, Од фронта па до фронта. Ступај са својом тмушом Кроз поноћ цијеле земље; Пјевај са својом душом Гдје год се спава и дријемље... _______________________ Доста је лажи! Што ми треба То није много, добри Боже, А толико се дати може; Тек љубав жене, видик неба. И ништа друго. Ништа веће. Да је у теби добре воље, Мени би било чисто боље И – чисто раван пут до среће.}} ==Извор== *Милошевић, Велимир (2004). [https://www.most.ba/084/036c.aspx ''Тин Ујевић – пјесник и патник (у трагању за мирном луком поезије): сценариј за кратки филм'']. Мостар: Мост – часопис за образовање, науку и културу, година XXIX, бр. 173 (84 – нова серија), стр. 36–40. [[Категорија:Поезија]] 1dwm1ix1xiy15c0wq57fvrkzi05x82l 0 61299 144775 2026-06-29T11:15:02Z Galicijac 19151 израда странице 144775 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{II}- | [[Колајна/I|I]] | -{}- | [[Колајна/III|-{III}-]] }} {{Поезија| <center>'''II'''</center> Ухапшен у својој магли, закопчан у својем мраку, свако својој звијезди нагли, својој ружи, својем маку. И свак жуди светковине д‌јетињастих благостања, сретне мрене и дубине невиности и незнања. И на облак који тишти, и на муњу која пријети, наша блага Нада вришти; бити чисти. Бити свети. И кад нема Нашег Духа међу нама једног свеца, треба и без бијела руха бити д‌јеца, бити д‌јеца.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] ftozwwkmo6smff3n9wg644h3q9h9uz8 0 61300 144776 2026-06-29T11:21:42Z Galicijac 19151 израда странице 144776 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{III}- | [[Колајна/II|II]] | -{}- | [[Колајна/IV|-{IV}-]] }} {{Поезија| <center>'''III'''</center> Пуца, у огњу, наша глава, а очи тону сну и страви; јер нама треба искустава, и не маримо бити здрави. Погледи мору и пучини трну од страве и ужаса; а што нас жеже у дубини, ви сте, о поља златокласа; ви сте, о мили ђулистани, и чисто сунце рујна жара, и сви тапети избрисани куда корача Слатка Сара. Но више свега, наше море, и наше горе и планине, и ружичасте ведре зоре без мутна дажда и вјетрине.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 2vdqwawqv6mtvbeny1mktw5cmjoq3wc 0 61301 144777 2026-06-29T11:23:37Z Galicijac 19151 израда странице 144777 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{IV}- | [[Колајна/III|III]] | -{}- | [[Колајна/V|-{V}-]] }} {{Поезија| <center>'''IV'''</center> Мирис љепоте стртрји у тој коси, њене су усне пуне, слатке варке, њене су руке дрхтаве и жарке, понор и пламен усред ока носи. — Ко хладна мана мисао ме роси на њезин покрет, а ко игра барке сјећање на те пуне зјене јарке којима струје искре и заноси. — — Мрзим те очи мрачне и дубоке, кунем те ноге пред којима падам, и алтар тијела гд‌је у праху лежим; божанска жено, унуко високе прамајке Еве, пред тобом сам Адам, и јер те волим, ја од тебе бјежим. —}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] rqou7plxunvimxyxyijeladx7l0bsaj 0 61302 144778 2026-06-29T11:25:23Z Galicijac 19151 израда странице 144778 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{V}- | [[Колајна/IV|IV]] | -{}- | [[Колајна/VI|-{VI}-]] }} {{Поезија| <center>'''V'''</center> Ове су ријечи црне од дубине, ове су пјесме зреле и без буке. — Оне су, тако, шикнуле из тмине, и сада стреме ко пружене руке. Нисам ли пјесник, ја сам барем патник и каткад су ми драге моје ране. Јер сваки јецај постати ће златник, а моје сузе дати ће ђердане. Но оне само имати ће цијену, ако их једном, у перли и злату, колајну видим славно објешену, љубљено дијете, баш о твоме врату}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] i1mgrsr3hil9cb3ks53nybbrl386kef 0 61303 144779 2026-06-29T11:26:40Z Galicijac 19151 израда странице 144779 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{VI}- | [[Колајна/V|V]] | -{}- | [[Колајна/VII|-{VII}-]] }} {{Поезија| <center>'''VI'''</center> Је л' икад човјек омамљен вином ил кадом руже црвене и страсне, и бол, и разум умио да згасне ко ја мој јаз са твога бића крином? Твоја се љубав чини виолином са четри жице, бездном пјесме јасне; мисли ти плаве, невине и красне, миомирисним и чедним чемином. Од твоје душе небо почима, а звијезду духа и весеље сјаја ко симбол носиш у тим очима. Са искром сунца и бокором раја ти чарно владаш нашим ноћима без дара усне или загрљаја.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] ctwc5w9ckl8yex6yd0iky0i7glhjba3 0 61304 144780 2026-06-29T11:27:43Z Galicijac 19151 израда странице 144780 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{VII}- | [[Колајна/VI|VI]] | -{}- | [[Колајна/VIII|-{VIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''VII'''</center> Кад видим њену бијелу слику усред оквира свог прозора, груди ми треште на музику бескрајну, голу нашег мора. И ја је вребам како чита ил неко танко рухо везе — а моја жеља сва махнита ко дрхтав листак горске брезе. Грозница иште: Ти си она за коју мене роди мајка? Молитви мојој циљ, икона, а мојој машти сан и бајка? Да својим духом теби могу, а својом усном твојој рађи, опростио бих живот богу и био млађи, љепши, слађи.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] bleqss2musq9lgiou44irrlqtoowp8e 0 61305 144781 2026-06-29T11:28:44Z Galicijac 19151 израда странице 144781 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{VIII}- | [[Колајна/VII|VII]] | -{}- | [[Колајна/IX|-{IX}-]] }} {{Поезија| <center>'''VIII'''</center> Из твога дома зијају овамо ледена стакла са неповјерењем, а моје очи окренуте тамо пиље са жељом, стравом, нестрпљењем. Сад познам чаму неке старе кише и равнодушни очај штурих кућа; но ова глава пламса јоште више и хуђе праска ова крвца врућа. Какав су бездан ова два три метра до твога лица што је њежном свилом! Вај, тече кобни размак једног вјетра међ мојим огњем и твојим профилом. Да ми је мудро остати на миру без жеље твојих цјелова и ноћи! не бих се бојо пропасти у виру, по којем треба, ко по главњи, проћи!}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] ayp4vxfuxd4cqg9ulzw3jludf5wnkoh 0 61306 144782 2026-06-29T11:30:00Z Galicijac 19151 израда странице 144782 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{IX}- | [[Колајна/VIII|VIII]] | -{}- | [[Колајна/X|-{X}-]] }} {{Поезија| <center>'''IX'''</center> Божанска жено, госпо непозната, докле, и камо, мене мислиш вући? Хора је дошла те ја морам тући златним звекиром на бешћутна врата. Од твојих чари и од бљеска злата, од двора стрепим куда имам ући, а крто срце морало би пући без твог осмјешка, бесмртна беата. Док сјају сунца и блиједи мјесеци, снатрим о змају испред твога прага и златном класју у тој мекој коси. И преклињем те: Непозната, реци, каква те туга из даљине драга, и још ми реци, гд‌је си, што си, ко си? —}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] hryvz86rc0ynocjfeiot7ufbp642tqn 0 61307 144783 2026-06-29T11:31:04Z Galicijac 19151 израда странице 144783 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{X}- | [[Колајна/IX|IX]] | -{}- | [[Колајна/XI|-{XI}-]] }} {{Поезија| <center>'''X'''</center> Знаш да ми чежња у чекању снива да кроз јаз страве црни шаптач шапне; ти појмиш гордост када воља запне и разум гд‌је се препаст свијета слива. Понос је зора моћи, дивна Дива, он што плач пријечи да у сузу капне; нек царску душу руља на крст сапне, одати неће тајне које скрива. Живјети вриједи због бљеска љепоте, па да нам борба сваку раскош оте, ни ниско руго нити ласка пасја окаљат неће твоје сухо злато, ни украсти нам, благо богодато, сутон што осмијех лица твог обасја.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] abmerwkq6jsdf97po7aoui1u2bo3tl2 0 61308 144784 2026-06-29T11:32:18Z Galicijac 19151 израда странице 144784 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XI}- | [[Колајна/X|X]] | -{}- | [[Колајна/XII|-{XII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XI'''</center> Блажено јутро које падаш у свијетлом слапу у ту собу, већ нема ране да ми задаш, почивам мртав у свом гробу. Можда ћеш ипак да потпириш пепелом искру запретану — јер ево, троме груди шириш чезнућем сунцу, јорговану. Дијелиш ми неке тихе сласти кад о твом зару видим књиге на полици — и цијели тмасти видик те собе пуне бриге. За мене ипак нешто фали у овој узи без распећа, на драгој усни осмијех мали, у чаши воде кита цвијећа. Блажено јутро које падаш са снопом свјетла у ту собу, већ нема смрти да ми задаш, но врати љубав овом Јобу.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 0f9u17lw452j9oq6oiq13gjsyl39638 0 61309 144785 2026-06-29T11:33:21Z Galicijac 19151 израда странице 144785 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XII}- | [[Колајна/XI|XI]] | -{}- | [[Колајна/XIII|-{XIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XII'''</center> Под глувим батом ноћна дажда са бесконачним од‌јецима у моме срцу влада зима и њена љут и њена вражда. На цести жарке наде кисну док се ја грчим у кревету; и сви би снови да ми врисну Светому Сутра, мому Љету; а усред сијера, штура пакла, гле — моје срце од кристала звучи ко танка звонка стакла на које киша закуцала; па ако киша прозор тресе, скоро ће, стрепим, зрно туче, да у комаде поразне се стакло и срце што зла муче.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 6h5wqq6i2jl0mssdmpg3jvvpfq7ru6j 0 61310 144786 2026-06-29T11:37:39Z Galicijac 19151 израда странице 144786 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XIII}- | [[Колајна/XII|XII]] | -{}- | [[Колајна/XIV|-{XIV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XIII'''</center> Јер ти си дошла с друге стране свијета преко страхота сињег акеана; два наша срца, два сљубљена цвијета, грле се преко главе Левјатана. Кроз онај ритам, љубав васељене, и музику што влада плаве сфере, кроз нашу душу, и тебе и мене, грле се бијесно до двије хемисфере. Са сјајем крина и са розмарином да четврт сата ти си дошла кашње, одар би нашла. Својом сад бјелином врати ми моје срце Некадашње.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 5zav0p9tqdowv35r0u084hpqt12moo1 0 61311 144787 2026-06-29T11:38:50Z Galicijac 19151 израда странице 144787 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XIV}- | [[Колајна/XIII|XIII]] | -{}- | [[Колајна/XV|-{XV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XIV'''</center> У овој гужви, овој стисци без оца и без учитеља био сам сам, а моји врисци, сви, носе печат мојих жеља. И сваким сликом, сваким звуком дио сам своје душе дао, и стријељао сам лаким луком, и гађао сам гд‌је сам знао. Изгарах дати нешто Ново, а бог мој био мој је Бедем; и дух је крив, и свијетло Слово, ако тек драч и коров једем. Најгоре тек је у тој ствари што ево видим, монотоно: умро Дух је — онај Стари — и ја сам данас мртво Звоно}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] c2snvfvpzcpjvv3yy2i93oez8rm3opp 0 61312 144788 2026-06-29T11:39:53Z Galicijac 19151 израда странице 144788 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XV}- | [[Колајна/XIV|XIV]] | -{}- | [[Колајна/XVI|-{XVI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XV'''</center> У свили скута шуштавој Суперна проноси звијезду бројних лажних срећа; на чиста јутра њен нас поглед сјећа, а милост сипа мала рука смјерна. Тананих коса жутост неизмјерна ко зрело жито струји преко плећа. Задах је сјете мелем задњих свијећа, а ријеч и покрет свима причест вјерна. — Са сјајна трона међу боговима у моје мисли кад је сишла Donna, била је кано звучан поздрав звона влажним под земљом тамничарским тлима. И слутњом срца открила ми она сутоне свијета и подневе рима.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 4u2i44hs6pexaczr39v399oja297qb8 0 61313 144789 2026-06-29T11:41:21Z Galicijac 19151 израда странице 144789 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XVI}- | [[Колајна/XV|XV]] | -{}- | [[Колајна/XVII|-{XVII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XVI'''</center> Каква чудна свјетла искре се и гасну у винскоме диму мутним видокругом? Можда стакло духа у алеју јасну и љепоту остварену нашом тугом? На том бријегу суза бива чистим звуком. Наше ведре душе немају имена, а по живцу тајна дира лаким луком нека туђа слутња, нека силна жена. — Не говорите ми више моју повијест, и све древне људе, и све старе ствари. Јер ће моја вила самца циљу довест, а он неће више бити Онај Стари. О тишино звона, љубави парфена, понизности, самоћо, чистоћо, душо, кротка душо, жено узвишена, ја сам за вас, за вас, ја сам за вас очо овим путем крста и храпава трна којима нас боду жељковане звијезде, а за нама, доље Ријеч је Богоскврна, док над челом само млијечне стазе језде.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] nljvicv118gtjliy0xpu2qfgg45kceq 0 61314 144790 2026-06-29T11:42:27Z Galicijac 19151 израда странице 144790 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XVII}- | [[Колајна/XVI|XVI]] | -{}- | [[Колајна/XVIII|-{XVIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XVII'''</center> Лијепа женска имена, Рената, Офелија, Цецил, Аграфена, и Јелена, и Клелија; имена свијетлих лажи, и љубави и мириса, имена бола, дражи, и стобојнога ириса; кроз поноћ наших ноћи, кроз тмински одар мукова, ваша се пјесма точи у вински ритам букова. Јединство ваше душе и ваша медна значења ведре и блаже тмуше свих наших наоблачења.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] d1aksk1icehanyvhozqnjymoh4nhz0p 0 61315 144791 2026-06-29T11:48:21Z Galicijac 19151 израда странице 144791 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XVIII}- | [[Колајна/XVII|XVII]] | -{}- | [[Колајна/XIX|-{XIX}-]] }} {{Поезија| <center>'''XVIII'''</center> Осмјејак сваки љуто плане, а свака ријеч је — као пушка у наше груди растргане, у наше срце без одушка. Снивамо зелен мир ливада и дим огњишта у плавети, и бујно зрње винограда, и зрелу тугу мора, љети. Плачемо жубор горских врела, и маховину у забити, кад послије сврхе тужних д‌јела чезнемо чисте сузе лити. Но нигд‌је краја нашем болу у бугарењу и уздаху, немир је сличан алкохолу, а огањ, огањ у мом даху. — Осмјејак сваки љуто плане, а свака ријеч је кано пушка у наше сузе растргане, у наше срце без одушка.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 57lvc1a8wbd3zrybmht3mpc5is8od8l 0 61316 144792 2026-06-29T11:49:27Z Galicijac 19151 израда странице 144792 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XIX}- | [[Колајна/XVIII|XVIII]] | -{}- | [[Колајна/XX|-{XX}-]] }} {{Поезија| <center>'''XIX'''</center> Диљем дана што ме својом чамом плаши чекам нујно вече да за ме оживи као бокор цвијећа у стакленој чаши нови изглед свијета у жени и пиви. Чекам варке спаса и друга обзорја и љепоту дима у згуснуту плачу, а док снивам зелен видик смолна борја крвари ми срце на игли и драчу. И бескрајно слутим погреб свога нерва што не иште више душе ни насладе. Ко мјесец на иње струји моја верва да обаспе сузе и уснуле јаде. И ја жватам ову тугу без граница, и ја гутам ове сузе без имена; ни по ноћи сунце, ни дању даница нема бољих лажи ни жарчих парфена. И ја тако цвилим, тужим и уздишем, и ја тако црно безнадно издишем, а низашто чезнем оном бољем, вишем, а низашто стремим овом сату тишем.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] pznh46pd8dlkx0t2vnv84polg5q3rjc 0 61317 144793 2026-06-29T11:50:31Z Galicijac 19151 израда странице 144793 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XX}- | [[Колајна/XIX|XIX]] | -{}- | [[Колајна/XXI|-{XXI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XX'''</center> У овом мраку мирисаву слушајмо како јече живци; и сјећају на љуту траву, а нашем грчу јесу кривци. У овом муку пуном бога залази рујна епопеја; нутрашња кавга и неслога открива зелен низ алеја. Умире наша лијепа туга, туга од свиле и баршуна; варава као росна дуга, златна и плава као Луна. У овом мраку мирисаву слушајмо како јече живци; и сјећају на љуту траву, а нашем грчу јесу кривци.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] cqzji73c80wlv0hc0f7ucitf5bl7ine 0 61318 144794 2026-06-29T11:51:42Z Galicijac 19151 израда странице 144794 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXI}- | [[Колајна/XX|XX]] | -{}- | [[Колајна/XXII|-{XXII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXI'''</center> Ноћас се моје чело жари, ноћас се моје вјеђе поте; и моје мисли сан озари, умријет ћу ноћас од љепоте. Душа је страсна у дубини, она је зубља у дну ноћи; плачимо, плачимо у тишини умримо, умримо у самоћи.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 8itjyoknehdqo1ez9e60dedxzruwv1s 0 61319 144795 2026-06-29T11:52:54Z Galicijac 19151 израда странице 144795 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXII}- | [[Колајна/XXI|XXI]] | -{}- | [[Колајна/XXIII|-{XXIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXII'''</center> Свјетлости моје вјере, туго туге, кажи ми стазу жутим перивојем и дај да грлим браћу, плачидруге, и да плачем, да плачем по својем; љубави мога бола, мога бога, дај ми да газим чврстим стопалима по жетви што је злати жега многа, по вијенцима, по снима пропалима. Никада више нећу срести оне блажене очи сањарских бадема, ни рајски осмијех плашљиве Мадоне, ни кротко чело, мудра уста нијема; богзна на којој запрашеној цести изгубио сам сјенку свога духа; и никад више, никад нећу срести усне њежности правцем мога уха. И ако облак удре густом крупом, а крута јава стегне строгим гвожђем, дај ми, о Вишњи, шумски хлад са клупом и винограде са дозрелим грожђем.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 7eo38qlmybs9hvz4kr69ynozgwt85vc 0 61320 144796 2026-06-29T11:54:05Z Galicijac 19151 израда странице 144796 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXIII}- | [[Колајна/XXII|XXII]] | -{}- | [[Колајна/XXIV|-{XXIV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXIII'''</center> Куд год поглед бацим, понижена чела; куд год љубав скренем, погрбљене шије. Усред меке груди ропско срце бије, а од леда сунца Госпођа је свела. Гд‌је је ведра вјера за понос пропела, и мишка, и мозак, да гради, да сније? У позноме вијеку нема Флоренције, лане још издахну волшебница бијела. Само из свог дупља скрити шаптач слути колико је пакла у врелом сонету, колико је плача у пијану смијеху; а док лишће парка у јесени жути, снивам згасли тамјан палу Сунцокрету и глас бола нудим планинскому еху.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 325m3436k1ycx321zf5ksxqd1x3uq4h 0 61321 144797 2026-06-29T11:55:04Z Galicijac 19151 израда странице 144797 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXIV}- | [[Колајна/XXIII|XXIII]] | -{}- | [[Колајна/XXV|-{XXV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXIV'''</center> Ако чежња живца стреми у тај вис бит ће да ами слути бијела сновиђења, ил да страва других свијетлих објављења круни као зора узнесени клис. Узалуд излану: »Ја саин Билитис«. На немирне чежње и нестална мњења што их мучи искра љута нестрпљења баца лажну сјенку загонетни Дис. И ја кумим тебе, удаљено Село, дај тми млијечну љубав из свјежега једра, врати плахо срце љубавно и бијело. А кад млада душа прероди се ведра, грлити ћу хриди и горске коштуре куд пламене очи грозничаво зуре.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] antj1a0qqgg4g8ig6423iqdeybqdt4y 0 61322 144798 2026-06-29T11:56:02Z Galicijac 19151 израда странице 144798 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXV}- | [[Колајна/XXIV|XXIV]] | -{}- | [[Колајна/XXVI|-{XXVI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXV'''</center> Хоће ли ико кад да схвати зашто се Богу тако јадам? Од меса моја душа пати, због једне жене ја пропадам. Мјесто да остах у свом стаклу, изађох на свијет млад и зелен; а сад ми реси у том паклу невину главу трн и пелен. За сузом суза жуди тећи, и тугу тјешим тужним слогом; а сва је Нада: једном рећи животу, свијету, нади — збогом.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 3v26dya87spbsv29vx0mtobv8yc5ffh