Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.8 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 100 60710 144822 142364 2026-06-29T19:33:07Z Galicijac 19151 додао остале везе 144822 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Димитрије | презиме = Љотић | иницијал_презимена = Љ | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Димитрије Љотић''' био је српски и југословенски политичар и адвокат. Љотић је био министар правде Краљевине Југославије, адвокат и вођа покрета ЗБОР, а за време окупације Југославије у Другом светском рату сарадник немачких окупационих власти. | слика = Dimitrije Ljotić 1940.png | опис_слике = | википедија = Димитрије Љотић | вики_цитати = Димитрије Љотић | остава = | остава_кат = }} ==Дела== === Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945 === * [[Свештеници и народна политика]] * [[Писмо патријарху Гаврилу и епископима Николају и Иринеју]] * [[Дефиле добровољачког ђачког одреда]] * [[Како ће српски народ изићи из данашњих тешкоћа]] * [[Питања и одговори]] * [[Ако срушите пакт, кнез ће пасти у провалију, али и ми сви и ви заједно са њим!]] * [[По осми пут]] * [[Ни врући ни хладни]] * [[Царски пут и странпутица]] * [[Поновни позив]] * [[Дража Михаиловић и комунисти]] * [[Свом снагом напред до крајње и потпуне победе]] * [[Побуњеним осуђеницима о Божићу]] * [[У спомен поднаредника — добровољца Петра В. Грујића]] * [[Лондон и Београд]] * [[Черчилов говор]] * [[Нашим заробљеницима]] * [[Јован Таут]] * [[Један значајан документ]] * [[Милан Мика Рашковић]] * [[Недић и неко други]] * [[Дијалог „родољуба” и „издајице”]] * [[Сила зла]] * [[Прича о једном чувару пруге]] * [[Говор Димитрија Љотића омладинцима]] * [[Свечани помен жртвама прошлогодишње катастрофе у Смедереву]] * [[Улична стратегија]] * [[Клеопатрин нос]] * [[Речи горке]] * [[Обнова и њене кочнице]] * [[Професор Дарко Јелић под словом „З.”]] * [[Професор Дарко Јелић под словом „З.”]] * [[Свештеник Драгутин Булић]] * [[Без наслова]] * [[Коцкари]] * [[На истоку]] * [[Опет на истоку]] * [[Хлеб наш насушни]] * [[Војко Миличић]] * [[У 27 марту разум није учествовао]] * [[Заветна мисао града Смедерева]] * [[Над светлим гробовима]] * [[О вама и за вас]] * [[Ко ће као Бог]] * [[Љубав ће царовати и кад све прође…]] * [[Пут генерала Недића има такву снагу да ће мудрост вратити оно што је изгубљено лудошћу]] * [[Смисао садашњиx историјскиx обрачуна]] * [[Српски народ мора живети по закону свога бића]] * [[Веран части и дужности]] * [[Лик Милоша Масаловића]] * [[Бесмртне заслуге генерала Недића за спас српског народа]] * [[Заветни дан града Смедерева]] * [[Димитрије Љотић о догађајима у свету]] * [[Краљев говор]] * [[Писмо краљу]] * [[Писмо друговима]] * [[Најважнија истина]] * [[За краља!]] * [[Загребачке жртве]] * [[Милорад Мојић]] * [[Коментар на коментар]] * [[Дегенерација рата]] * [[Мали одговор Титу]] * [[Загонетка Америке]] * [[О уставности намесништва]] * [[Титова влада]] * [[Разговор с господином Черчилом]] * [[Четворогодишњица]] * [[Нови рат]] * [[Ослободилачка маска]] * [[Доборовољачким старешинама]] * [[Из писма Милоју Маринковићу]] 7l9k8e8vdfxe0sgbn0z2nt9maaqkyai 0 60785 144823 142997 2026-06-30T07:42:36Z Coaorao 19106 /* Напомена */ 144823 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Педесета<ref>У идући четвртак 24. новембра на св. Катарину навршује се равно 50 година од рођења нашем Змај-песнику ''Јовану Јовановићу''. Поздрав овај садруга му у песништву, нашег уваженога и омиљенога песника и књижевника Лазе Костића доносимо са жељом и од наше стране, да нам наш Змај још много и много година пева онако узорито и мило, као што је то до сада чинио; нека нам га бог поживи још дуго и дуго на радост и утеху народу српском, коме је понос и дика, тумач дубоких осећања његових а анђео утешитељ у тешким и црним данима његовим. Слава песнику Змају Јовановићу! Сретно поживео и дочекао бог дао сјајнију и лепшу будућност свога народа. '''(Уредн.)'''</ref> | одељак= | аутор= Лаза Костић | година=1883 | белешке= }} ''Побри Змају Јовану Јовановићу'' <poem> Да л’ те, побро, хвата сета Што ти дође педесета? Је л’ ти за то коса ређа, Јеси л’ за то лица блеђа, Је л’ ти за то брига већа? За то л’ снага уморнија, За то л’ мис’о суморнија? За то л’ срце тврђе бива, За то л’ санче грђе снива, За то л’ црња машта жива? За то ли те хвата сета Што ти дође педесета? А што да те хвата сета Што ти дође педесета? Ако ти је која мука, Твоје срце само кука Што ти ''народ'' мори брука. Чисто гледам где се, друже, Твоје душе сузе гуше, Чујем речи како туже: „Све што жељах, све чим диса’, „Све што певах, све што писа’, „Што бисером срца низа’, „Једна клетва све зар збриса? „Све што народ проли крви, „Зар беснило једне стрви „Све да сатре, све да смрви? „Ох, зар тако да се свети „Мени годак педесети?” Ал’ не пусти ни тој сети Да ти гаси пламен свети У твој годак педесети. Не малакши, ој, не клони, Терај очај, тугу гони, У болу ми не утони! У болу се бисер ствара, Мач се кује посред жара, Робље диже и обара И престоле господара. И та ће нас проћи хајка, Сва ће мука, сва ће вајка Новој слави бити мајка; Оживеће све што суста, Облачина минут’ густа, Малаксаће обест пуста. А твоја ће певнут’ уста: Per angusta ad augusta! Што се, побро, на те слета, Што ти души, срцу смета, Невоља је целог света; Немој да те хвата сета Што ти дође ''педесета!'' </poem> == Напомена == <references/> == Извор == ''Јавор'', 20. новембра 1883. Број 47. Година -{X}-, стр. 1473. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} {{ЈВ-аутор|Илија Огњановић Абуказем|1900}} [[Категорија:Лаза Костић]] g1zxntuwn9mgqfearq64vnpw0vr15yn 0 61323 144799 2026-06-29T12:05:54Z Galicijac 19151 израда странице 144799 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXVI}- | [[Колајна/XXV|XXV]] | -{}- | [[Колајна/XXVII|-{XXVII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXVI'''</center> Док на њу мислим, ја силазим с ума; на дивну челу она трпи круну; за поклон треба запад велеума, за сузу звука надахнуту струну; јер она живи тек господством бића и ритмом крета, цртом царевања; њена је пјесма крајина открића, а њезин поглед тији шуштај грања. Скромну бјелину њежна порцелана крије у свили душе корибанта; и благу жалост прољетних благдана и име страсне туге: Виоланта. Ал ништа нема значај њене сјете ко уздах снени за туђим облаком, ко вијенац цвијећа што га ноћи плете, ко чисто срце што га вребам лаком. Ако то нису њене меке руке и густе косе мириса и жеље; ко шуме лисне за све славолуке, ките и вијенци за пјано весеље. Но тако пали свуда плач и пламен кроз мећаве и чемер бодрих слика; и њена сила — мраморни је камен у хладној груди ко усред звоника.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] ooe20g7jwsfpio8c4w5vftakg0clizp 0 61324 144800 2026-06-29T12:07:14Z Galicijac 19151 израда странице 144800 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXVII}- | [[Колајна/XXVI|XXVI]] | -{}- | [[Колајна/XXVIII|-{XXVIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXVII'''</center> Девет мјесеци што ја сиђох с ума; девет мјесеци што од срца сунца срце и мозак преко усне бунца; девет мјесеци Бијеса, чудна кума. Не памтим сам што говорим и кажем, средином трупа прешла ми је пила, а мила жена (њежна вила, свила) неће ме више драганом и пажем. Мрачна су ова чела ниских брига, подла рамена згрбљена од рада; свјетлосна земља гд‌је Љепота влада бјежи у таму поређаних књига. И блатан ми је овај уски глобус, а жеља руши, ко из силна топа, тумбе са у прах оборена стропа, ненадан,. смртан и одвратан обус. Чезнуће бити Млади и Високи, хтјети и моћи само сиине ствари, и бити диви, бити господари, и пландовати, и бити дубоки; љубав за чедни живот сазрцавни, за окно душе на мистичну пупку, за грешну љубав ко душину купку, све се то губи, и у муку тавни. И у тој пустој безнадежној студи посљедња јоште самилосна игра кроз овај живот прогоњена тигра, за лице Правде, то је: бити Луди.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 8epfopsyqfvphh4e8dofkbhqrk8b93k 0 61325 144801 2026-06-29T12:08:41Z Galicijac 19151 израда странице 144801 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXVIII}- | [[Колајна/XXVII|XXVII]] | -{}- | [[Колајна/XXIX|-{XXIX}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXVIII'''</center> Голубље перје или крила ласте не диже свијету виших перспектива, ко борба мужа кад у моћна дива од крајње кавге огромно порасте. Тад он не крочи људским стопалима и сам је виши него густи чопор, не страши њега стријела или топор, у гњевној мишки мед божанства има. Од пуне кавге срж јунака пуца, он ватром пламти усред жарка ока, а бол дубока прави га висока; он громом грми гд‌је свијет низа муца. Он гробља гази горостасном стопом, кичма је гвожђа несломљеним стубом; дијамант крши својим звјерским зубом; а тврдо тјеме рве се са стропом. Ал само љубав има рескост косе и, као подла Далила Самсона, умилне жене достојнике трона свладају — усред цјелова и косе. И док празноглав пјесник свуда трчка што у сну нема, изван себе тражи, сабрана Вила жељна збиљских дражи зна да је Повијест — само драма грчка.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] f0h22x9ec8hpabrxd98ndzm4fz03wha 0 61326 144802 2026-06-29T12:09:38Z Galicijac 19151 израда странице 144802 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXIX}- | [[Колајна/XXVIII|XXVIII]] | -{}- | [[Колајна/XXX|-{XXX}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXIX'''</center> Узалуд мука мишице и ума из овог мозга нешто да истисне; из ове плоти да дубоко врисне зелена љубав пољана и шума. Већ као спазмус болна медијума што већ не умије свјесно ни да писне, згрчена чежња, нада која кисне, зури у црту преко људског друма. И докле чека зору спасења у смрти цвијета, у сузи сонета, на бијели јастук ноћних квашења, ко нека гипка, витка виолета слази у свети знак доглашења твоја, о Вило, тиха силуета.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] tqvmeikj9up9xyzxh8dm96lt7715res 0 61327 144803 2026-06-29T12:10:49Z Galicijac 19151 израда странице 144803 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXX}- | [[Колајна/XXIX|XXIX]] | -{}- | [[Колајна/XXXI|-{XXXI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXX'''</center> Зелену грану с тугом жута воћа у каквом старом спљетском перивоју сањарим с миром док се душа ноћа и влага снова хвата душу моју; ал чежња дршће као птиче голо, ко плава пјесма нагло прекинута, ко неко блиједо и безнадно коло, ко боси просјак на по пуста пута. Сва љубав моја усред цесте кисне, моје је срце од седам комада; под сваким мачем један плам да врисне; над мојим дахом мраморна громада. Тмурне се мисли реска свјетла боје; крв у мождане, мозак ван да скочи; над мојим мраком сијевају тек твоје, туђинска жено, самилосне очи.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] lh5w6krl8254v88a7acgvhxhatbce0n 0 61328 144804 2026-06-29T12:20:16Z Galicijac 19151 израда странице 144804 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXI}- | [[Колајна/XXX|XXX]] | -{}- | [[Колајна/XXXII|-{XXXII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXI'''</center> С раном у том срцу, тамну и дубоку, с тајном у том трудну и проклету бићу, са звијездом на челу, са искром у оку гази стазом варке, мртви Ујевићу; смрт је твоја љубав при свакоме кроку, смрт је у твом ићу, у твојему пићу, смрт је у твом даху, и у твојем боку, смрт, и смрт, и смрт у Нади и Открићу. Што ти вриједи полет у властиту чуду, што ти вриједи воља и вољење слијепо? Срце бије, плуће дише узалуду; гле, без фајде љубиш све добро и лијепо; као свели мирис у разбиту суду погиба у теби пјев што си га тепо.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] pg9nc40w6qlwxmu372qk7h7lfdo8n3v 0 61329 144805 2026-06-29T12:21:21Z Galicijac 19151 израда странице 144805 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXII}- | [[Колајна/XXXI|XXXI]] | -{}- | [[Колајна/XXXIII|-{XXXIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXII'''</center> Поноре! море поврх моје главе, и златне рибе даном од кристала, ја питам гд‌је је Мјесечина пала и гд‌је се горски хоризонти плаве. Зора је пуна њежне јасне страве, а мисао је — бистра, ледна — слала; не занима ме скала, ни спирала, ни чести одраз уздрмане јаве. Срце је свијета плодно и дубоко, а човјек сломљен под тежином неба а живот крила високо — високо. Небриго жене, преситости хљеба, од ритма мисли задња спона пуца, а срце куца, било куца, куца.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] dep8359nt8dxbptdpob2hk1mptuts42 0 61330 144806 2026-06-29T12:22:32Z Galicijac 19151 израда странице 144806 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXIII}- | [[Колајна/XXXII|XXXII]] | -{}- | [[Колајна/XXXIV|-{XXXIV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXIII'''</center> Ноћу кад хара зрачни ужас Гота не плаши смрт ме пуцњем нити праском. На хладну логу, са бешћутном маском зазивам на се громки бич илота. Јер мене није страх од тих страхота, кад бих већ хтио лежати под даском уз четри воска, застрт са дамаском, готов за хум тик неког тиха плота. Мој је дом онај који покој чека, јер што ће мени сунца и мјесеци? У строга врата самотна човјека, ти који лупаш, своје име реци; па ако ниси Смрт, или Љубав нека, одложи звекир, врати се, утеци.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] d4lu5798x2zsri7srk2ey2olu4lctxn 0 61331 144807 2026-06-29T12:23:39Z Galicijac 19151 израда странице 144807 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXIV}- | [[Колајна/XXXIII|XXXIII]] | -{}- | [[Колајна/XXXV|-{XXXV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXIV'''</center> Дубна свијета муњом твојих руку открива благо живим бљеском крета; змија је тајна у свилноме струку, твоје су очи бисер од по свијета. Знадеш ли биљег огња, знаш ли муку, упропашћена царице сонета, кад лудим батом сљепочице туку, а срце пламса искром сунцокрета? Прстен је вјечан у тим витицама, музика пуна у том прсту гипком, а док те драгам њежним китицама ти мене ломиш алемом и шипком; па кад год луњам ноћи свога ума нада мном блиста сумпор драгих глума.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] ryy6weg4kdthyy66e8zwdjse5j4e5ug 0 61332 144808 2026-06-29T12:24:49Z Galicijac 19151 израда странице 144808 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXV}- | [[Колајна/XXXIV|XXXIV]] | -{}- | [[Колајна/XXXVI|-{XXXVI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXV'''</center> О Превисока, Предубока, навире Ваша душа густа и на сафире Вашег ока, и на срдашце Ваших уста. Ваша је душа света, строга, а свака Ваша геста краљска, са усна које диче Бога бесједа тече надземаљска. Молитва или воља скромна круна је Ваше умјетности. А кроз плот њежна тијела ломна господство видим Ваше кости. Ал до Вас немам снаге доћи са тучним звеком мојих рима; јер мјесто Вам је (сутра Моћи) на средовјечним прозорима. Хладне су ове ријечи лијепе ко усред снијега мртве тице; али све душе за Вас стрепе и кличу Свјетлу захвалнице. Него бих хтио (нисам више племенит врач у Дубровнику) обесмртит Вас поврх нише ил прибит на зид Вјечну Слику.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] g9bhbmxize41sudi3kau042srlhu3s8 0 61333 144809 2026-06-29T12:26:08Z Galicijac 19151 израда странице 144809 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXVI}- | [[Колајна/XXXV|XXXV]] | -{}- | [[Колајна/XXXVII|-{XXXVII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXVI'''</center> У кити свјетла славна Изабела промиче с влашћу утјехе и мача. Са круном звијезда око чиста чела кроз моје снове бесмртно корача. Паоме, цвијеће куда ногом ступа; паоме, цвијеће на божанској стази! Нека је мирис, нек је раскош скупа, куда год стопом надземаљском гази. Јер драча цвјета камо поглед баци, јер свака ријеч јој струји, слатка мана, и јер су њени музика кораци, а шум тих ногу непрестан хозана. У кити свјетла славна Изабела промиче с влашћу утјехе и мача; са круном звијезда око чиста чела кроз моје снове бесмртно корача.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] rzrh47hnyfpenr8gv40ecsbct85hmnr 0 61334 144810 2026-06-29T12:27:17Z Galicijac 19151 израда странице 144810 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXVII}- | [[Колајна/XXXVI|XXXVI]] | -{}- | [[Колајна/XXXVIII|-{XXXVIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXVII'''</center> Очајно наше боловање за узалудном Требизондом, и уздисање, издисање за љепшим гријехом и Ротондом. Црве у мојој грешној груди, вапају живца за облаком, чему и кому душа блуди ко слијепа ватра првим мраком? Без Бога и без идеала луњам у варке освјетљења; слаба је моја савјест мала у праскозорја поздрављења. И да не звуче водоскоци, био бих и ја људско крдо; пуцају моји крти боци, јер немир крши као брдо.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] lyw3839she1r9kpdnc1pqxzped976ul 0 61335 144811 2026-06-29T12:28:24Z Galicijac 19151 израда странице 144811 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXVIII}- | [[Колајна/XXXVII|XXXVII]] | -{}- | [[Колајна/XXXIX|-{XXXIX}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXVIII'''</center> Данас ме дави тешко небо са неизмјерним облацима. Са чежње грешне ја прозебох, а сад ме бије дажд и зима. На цести су ми заостале у издисању наде кисле; а магле што су на дух пале стисле ко неке жеље свисле. Вијају пусти урагани и деру воде пустолином; и не знам када дан се дани ни када муња пламса тмином. — И нема наде ни уздања у изгубљена прамаљећа; и уске санке љубав сања као у чаши бокор цвијећа.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] js5kqh8ck9fnvf2mbsyrnhzpj06jxpg 0 61336 144812 2026-06-29T12:30:46Z Galicijac 19151 израда странице 144812 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XXXIX}- | [[Колајна/XXXVIII|XXXVIII]] | -{}- | [[Колајна/XL|-{XL}-]] }} {{Поезија| <center>'''XXXIX'''</center> У мојем вриску без престанка тим замраченим поноћима бугарим погреб свога санка са неизбјежним страдањима. И то је моја туга љута што се, док стидно, грешно ридам, ко задимљеним сном колута губим у тузи. — Ја се кидам хрипањем мога рујна крика, шкрипањем мојих трудних прси, и издисањем болесника у свију мојих нада Сврси. И бјежим штури свијет обмана гд‌је влада варка, плач и вражда, док слушам, као јек пеана, на стаклу мукли пљусак дажда. Да моје вјеђе суза мочи казат ће свијету бијелом стално упале моје тужне очи, бљедило лица идеално}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] osh9t7chft4yh3sqdj6t6ya1igr6415 0 61337 144813 2026-06-29T12:31:55Z Galicijac 19151 израда странице 144813 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XL}- | [[Колајна/XXXIX|XXXIX]] | -{}- | [[Колајна/XLI|-{XLI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XL'''</center> По овом густом, страшном дажду, што гнусно пљушти, цури с крова, ја гутам гњевну мрачну вражду и зубом гризем врела слова. Све жарче мотрим дневну биједу: жегу и сузе што осуших, и гране у том дрвореду, и врисци страсти што угуших И докле луњам улицама, срце ме тишти као камен: док срчем мозак себе сама, гле, изгара ме властит пламен. — Ал она жена идеална што немир душе жуди стрти има у јами ока стална дубоки, крути огањ смрти.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] nkvb4uuwx8omzfoh7v1dwh7tw1tg8nh 0 61338 144814 2026-06-29T13:10:29Z Galicijac 19151 израда странице 144814 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLI}- | [[Колајна/XL|XL]] | -{}- | [[Колајна/XLII|-{XLII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLI'''</center> (У руској цркви) Велики Душе, ако у том слому скршене кичме и свинуте шије грчимо пести према нашем дому с бременом црним наше трагедије, и ако свијетом ми немамо лијека за наше груди хијеном раздеране, Велики Душе, пошаљи човјека за расплакане, пропале Славјане. Ослободиоца ратом или буном, од овог стидна тиранскога ига, ујединитеља муњом и самуном, главног јунака крвавих подвига. За наше душе прежедне божанства, за свијетле наше мисли, срца чиста, пошаљи Твоју Звијезду, Сунце Спаса, Рускога Христа, славјанскога Христа. Њега што може да човјештву врати савјест и наду као мач и напад, што Вјером умије љубав да позлати, и да обасја замрачени Запад; па да нам даде благо кладенаца за балсам усне, па да кликне јадник с бјелином душе смјерних младенаца: Слободан Славен — или свјестан радник.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] k8lh5mef58o02ex2gtsu7w6n82jj73i 0 61339 144815 2026-06-29T13:11:44Z Galicijac 19151 израда странице 144815 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLII}- | [[Колајна/XLI|XLI]] | -{}- | [[Колајна/XLIII|-{XLIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLII'''</center> Душе што видиш кроз прозирно срце подне и поноћ мојих слутња разних, ти знаш да бичем нада што се грче заносну прољет неизмјерно казних. Ти познаш крвав и страствени полет невиних чула жудних Натпростора; ти знаш да тешко дан ћу два одољет љубави шуме и далека мора. Ти знаш да драга чами на Острву дивље пучине усред глуве буле; а да ћу залуд на трошноме дрву искати њене ђуле и зумбуле. Но зашто онда даде чежњу звона, ватру пјесника, свјетло медијума? — и глад, и жеђ свих дубљих васиона, и сунце сузе, помрчину ума? — Осјећам да се више руку пружа до моје руке из околне тмине; да више душа са парфемом ружа тик мога чела издише и гине. К мени би хтјела невидљива браћа, сужњеви вјечни сакритога свијета; често ми десну њина десна хваћа, но никад јасне ријечи и сусрета. Јер љубав струји и кроз ове Тајне, љубав што душе за душама гони, и носи самцу сред долине вајне слутњу о некој бољој васиони. Сребро су твоје словке свакодневне, а будни живци многозвучне дирке; да само дугом Твоја Милост сијевне Одаја Тајне јечат ће од свирке. Душе што видиш кроз прозирно срце подне и поноћ мојих слутња разних, ти знаш да бичем нада што се грче заносну младост неизмјерно казних.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] fmvgrkiz8gvpxcz1lf42lcvt5mw9kl6 0 61340 144816 2026-06-29T13:13:09Z Galicijac 19151 израда странице 144816 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLIII}- | [[Колајна/XLII|XLII]] | -{}- | [[Колајна/XLIV|-{XLIV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLIII'''</center> Тишино ноћна, млијеко утажења на вечерњему глувом Montparnassu, срчем Вас као ману Поздрављења здушно у тупом и мистичком часу; можда ће јоште да се чудом врати нада, и љубав, и умрла вјера; да буде сјета што ми бољу злати ко сухи мирис свела калопера. Слатка је машта кад сам себе варам о будућему дању и уздању; гд‌је росна дужност неће бити јарам, но бијели камен у поносну здању; кад нећу бити уљем Светог Духа, ни друг ни душман било којој суши; и кад ће жеља наћи кору круха у новом богу и у вјечној души.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] az3a0gru9cobczbkulreqga3ochehdq 0 61341 144817 2026-06-29T13:17:56Z Galicijac 19151 израда странице 144817 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLIV}- | [[Колајна/XLIII|XLIII]] | -{}- | [[Колајна/XLV|-{XLV}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLIV'''</center> Ти што сниваш често звучну смрт славуја што се својом пјесмом убија и кида, сакриваш на челу црну сјен олуја као вјечну бригу труда Данаида, и ти снатриш често. И кад вјетар уја с тугом жута листа поврх гола зида, ти му пружаш чело куд мисао буја у самотни вршак вјечних Пирамида. И дубоко чезнеш унутрашњу Јесен гд‌је је зрело класје жуто или златно, и гд‌је тужно шушти суви лист узнесен. И са страшћу гледаш небо недохватно са тишином мора и блиставим ткањем, и са дугом, и са дугом, обећањем.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] p6i8y8g82ag812u9ni9jtfxy2jjo8pa 0 61342 144818 2026-06-29T13:19:14Z Galicijac 19151 израда странице 144818 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLV}- | [[Колајна/XLIV|XLIV]] | -{}- | [[Колајна/XLVI|-{XLVI}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLV'''</center> Грчеви срца за пијанством духа и за надљудским рујним оргијама! Вечерња звијездо самца потепуха, страхото српа што коси и слама; стазе у поноћ, стазе из поноћи, безумља руку на самотној цести, ћивоте тајне, снаго светих Моћи, зелене басне о пресвјежој сијести. У врелој груди заспали вулкани, а поврх чела лахор орифламе; Голготе чуда; гријеси; оцвјетани, чедни кринови, љубице, цикламе; бунило душе према руковети обмана, прама бујним музикама, и сваком уљу што свијетли и свети, и загонеци: сто је ово с нама? Тајанство мисли, и тајанство бића, одсјев са звијезда у расцвалој свијести, љубави пића, љубави забића, и жељо, празна жељо: негд‌је сјести; бескрајна ноћи с ону страну ума, куда у муку тешки вјетри деру, сунце заноса, хладе снених шума, бокоре суза драгом калоперу; уздаше сјене, помрчино плача, спирало чежње колутима дирна, звјездана искро поврх рожна драча, плавети мора међу облацима; природо млада д‌јевичанским слогом, јуришу неба у једноме реду, покорна страсти, самостански збогом, покоју собе, сне у дрвореду; љепото свијета, и љепото цвијета, љепото твари, и љепото ствари, друмом куд моје умирање шета јоште ми пријете бакарни пожари. И јоште пјане унутрашњим сјајем жегу ме звијезде рођенога срца, куда год, занијет звучним завичајем, вуцарим сабласт живућега мрца. Све што још жудим јесу цвјетна стабла на јадранскоме живописну жалу што бурно море или дажд из кабла учи свирати у страном коралу; и онда свете очи неизмјерне што као рујни пламни свјетионик сипају бајне тракове бисерне на братску душу и домаћи звоник; али над свиме, Пустаром Живота гд‌је жарки самун мртво лишће веје, небеса плава, колијевку дивота, ослободилачки кријес Касиопеје.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] 9pku3wdf7hncstbsiaetnzj8xzoprkp 0 61343 144819 2026-06-29T13:20:40Z Galicijac 19151 израда странице 144819 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLVI}- | [[Колајна/XLV|XLV]] | -{}- | [[Колајна/XLVII|-{XLVII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLVI'''</center> Љуби и познај кроз ту ватру кротку божански понор што, нема имена; кад свете нити твоје мисли протку путуј и слави душевна вимена. Човјече душе, прави, унутрашњи, ступај са болом неизречних ријечи, у благом Ништа ти ћеш бити лашњи од пера и од листа. Моли, клечи. А када Госпа буде оправдана и Неказани буде јој вјереник, не бој се позних озљеда и рана, и презри нож, и немоћни арсеник; јер дивни мелем који ране врачи тече са ових руку милосрђа; па ако душман човјечанство смрачи, остани ведар: Дух је твоја Тврђа. Не можда слика младости и моћи, ни јутро днева навјештењем пијетла, но алем бљеска из дубине ноћи, но срце звијезда, свјетло поврх свјетла; и ако спасиш миље д‌јевојаштва и неку сузу блажену и чисту, зарадити ћеш цијену свога ђаштва са луком Мира у бескрајном Христу. Уживати ћеш радост гд‌је се стапа једина душа у пуноћи Свега и ликовати руком што се склапа у грчу хвале за доброту Њега. Па ако путем заноса и вјере продреш у њедра светога јединства, одсуством страсти и муком без мјере захвали Тајном за сва доброчинства.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] ssra6jlq8wa4x20xfq11avywk69hoti 0 61344 144820 2026-06-29T15:18:20Z Galicijac 19151 израда странице 144820 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLVII}- | [[Колајна/XLVI|XLVI]] | -{}- | [[Колајна/XLVIII|-{XLVIII}-]] }} {{Поезија| <center>'''XLVII'''</center> И ја што ево безумно исписах славенске пјесме из крвава срца, не знадох рећи свој најљепши врисак и отров наде што у мраку грца. Јер открих да су страсти предубоке за слатке ријечи, угашене слутње; а да нам жеље, облачне, високе, не стижу фруле нити складне лутње. Но када скоро панем наузначке, и будем ношен на неславну одру, пресвијетле звијезде ко пресвете значке у моме оку угаснут ће модру. Печате крста безимену гробу, моје блаженство кад не буде мене гњила ће крити пламену утробу, а тајну смрти клетва једне жене.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] jgvbdx8no4bhoju3rlkls7z4jd4svsq 0 61345 144821 2026-06-29T15:20:51Z Galicijac 19151 израда странице 144821 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Тин Ујевић|Тин Ујевић]] | [[Колајна]] | -{XLVIII}- | [[Колајна/XLVII|-{XLVII}-]] | -{}- | }} {{Поезија| <center>'''XLVIII'''</center> И тако дакле у то прозно вријеме проживјех, патник, недаће Тристана; на сјајан прстен бацих анатеме и постах руглом пепељастих дана; а ти, Изолдо, цвијете бијелих руку, опрости моје витештво јур позно, замјерит немој пламеноме куку вулкана срца у то доба прозно; ја те још мотрим крај поносних двери, кошуто плаха, докле хиташ граду, узвеличана срцем свију ћери за људску задњу и најљепшу наду. И докле тако за досадним столом редак на редак мученички нижем, спомен твог даха ствара апостолом и ја се духом краљевини дижем. А ти што смијешком вријеђаш ропску патњу, несавремени свирче кимаерга, за вјечност теби ја додијелих пратњу псик мога руга — ланац мога ерга.}} ==Извор== *[https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/tin-ujevic/kolajna.html Колајна] [[Категорија:Поезија]] j5qza6qqgt7q3fk3bj5vx83tosmuotz