Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 61270 144882 144860 2026-07-01T13:51:27Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144882 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Царски пут и странпутица | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1941 | белешке= }} <p style="text-align:right;">''26—Х—1941. г.''</p> Ми нисмо имали само љубави за свој народ. Ми смо му се и дивили истински. Као кад човек застане пред изванредном величином или лепотом. Јер љубав према свом народу је редовни становник душе нормалног човека. То је проширење оне богомдане чуварке сваког бића, љубави према самом себи. Али човек може волети а да се не диви. Ми смо међутим волели свој народ и дивили смо му се. Нисмо, разуме се, никад говорили о његовој култури, нити се њој клањали (јер што рекао владика Николај, кад је Бог забранио клањање својим великим делима, сунцу и месецу, како ћемо се клањати ми својим малим делима?). Али смо се дивили зато његовој видовитости. Нема народа који је тако видовито кроз метеж своје историјске прошлости сагледао главну нит и главни смисао њен, као што је наш. Нема народа који је у догађајима што су се пред њим нашли, умео да нађе своју стазу да пође јуначки њоме, да је изгради у пут царски, као што је наш. И нико није умео, као народ тај, да језиком, реским и звонким, што уме да затутњи као бура и зачас опет умили се као једва чујни дах тихог пролетњег дана, искаже потом тај свој пређени пут, — и да као у огледалу неком покаже како су га и Небо и Земља учили да се на том путу одржи. Љубили смо га дубоко, јер смо му припадали. Дивили смо му се предано, јер је то реткост над реткостима. И баш је нама било дато да запазимо да смо отпочели губити, као народ, ту богомдану видовитост. И баш је нама било дато да окусимо ту горчину, горчију од сваког пелена, да опазимо све јасније знаке тог нашег општег слепила. Али која корист, кад смо, поред свега тога, доживели да вођени слепцима, видимо свој народ како се стрмоглављује у провалију, пошто је свој царски пут напустио, заведен на стромглавицу? Прелазимо преко наше личне невоље при том, да смо доживели да нам и заинтересовани и заведени довикују да смо ми издајници. То је најмања жртва коју у својој преданој љубави дугујемо свом позвању и своме народу. Али и у томе су знаци баш наше опште трагедије. Јер да смо и ми, као и други, говорили ласкајући, да смо на добром путу, а не, као што смо говорили, да смо добри свој царски пут напустили, — онда се не би за нас говорило да смо издајници. Да смо говорили, као други: да је Немачка слаба, — да су Енглеска и Француска јаке, — да Совјетија води словенску и руску политику, а не само јеврејску политику светске револуције, — онда за нас не би говорили да смо издајници. Да смо говорили као други: да ће Југославију да спасе „споразум” а не, као што смо говорили да је тај „споразум” у ствари споразум о подели сфера два греха који ће Југославију појести, — онда за нас не би говорили да смо издајници. У опште, да смо говорили да је наш двадесеттрогодишњи пут славе и величине, пут царски, — а не пут срама и пропасти, стрампутица, — онда за нама не би викали да смо издајице. Али ето: ми смо баш тако говорили, а не онако као што би за нас лично било угодније. Ми смо више волели да се за нас каже да смо издајници, него да стварно издајемо свој народ, не говорећи му истину, држећи га у заблуди, обмањујући га. Па и сад, кад се на делу показало да смо (о горке наше несреће!) имали право, — да се све збило као да нам је било недостојнима дато да видимо све унапред, — и сад слепило не престаје. Опет смо ми издајници, а не они који су нас све заједно у ову несрећу увели. Опет се на нас баца камен и блато, а не на оне слепце који су својим саветима или својом заглушном виком спречавали да се прави и истинит пут сагледа. И данас, кад одмах по нашем државном слому, свесни родољуби покушавају да укажу тешки али прави пут из садашњег нашег положаја, — подмукла пропаганда слепих вођа, гњевних (што су лудо водећи доживели слом, и тврдоглаво желећи да устрају на истом путу, лудо верујући да је на крају имати право) — истим начином, каменом и блатом, гађа нас из подземља као издајице. Ми смо хтели да очувамо своју земљу да не упадне у страховиту драму човечанства — што је јеврејство спремило слепим европским и осталим нејеврејским народима. — Ми смо зато издајници. Ми смо хтели сад, после пропасти државе, да очувамо народ свој у миру, да би га сачували у животу и снази, без чега нема ни слободе ни величине. — Ми смо зато издајници. Нису издајници они што су нас бесмислено увукли у страховиту и пустошну драму што је паклена мржња јеврејска и двадесетвековна њихова припрема спремила. Нису издајници они што су нам државу разбили изнутра и тако разбијену је бацили у рат преслабу морално и материјално. Нису издајници они што су својим сулудим саветима и делима припремили Косјерић и Скелу, Мачву и Поцерину и Јадар, Г. Милановац, Краљево и Крагујевац. Не они нису издајници. Они су „борци за народну слободу и народну величину.” Понављамо: прелазимо овде преко наше личне невоље, што смо то доживели и доживљујемо! Бескрајно је то ситно и мало, према стихијским размерама наше народне несреће. Па то и не износимо да се потужимо ради себе, већ да покажемо као доказ слепила. Знамо ми да народ као целина не говори тако и не мисли тако. То говоре они што су пред његовом несрећом криви, што су га довде и довели. Али да ми нисмо доживели то опште слепило, — зар би ико могао пред народом тако говорити, а да не буде сам бачен под блато срама и камен смрти? Знамо ми да народ у дубоким својим деловима је и данас најприступачнији истини и да, кад је чује, одмах је и позна, и кроз сузе патње успева да види и врати се своме царском путу истине. Али, толика је и такво копрена лажи која му је преко очију бачена, и тако је подмукла и заглушна лаж посејана око њега, да на жалост тешку, само тек после крвавих и пустошних искустава, које гвоздена и неумољива рука, као судбина, баца на његово тело и његова села и градове, успева да копрену поцепа и из густе чечвара лажи изиђе пред чисту Божију истину. О народе наш, народе царског пута и орловских узлета, зар није боље и достојније тебе, видети свој пут далеко испред себе, — а не овако као што ти то немилосрдно приређују сваког дана одрођени твоји синови, тек кад као слепац паднеш у саму несрећу? О немој учинити, народе наш, да помислимо да си изгубио преретку и предивну снагу својих очију, што је чинила да ни кроз таму ниси пута губио, а у збрци догађаја увек им смисао схватио. ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} [[Категорија:Димитрије Љотић]] [[Категорија:Антисемитизам]] j6k6pbv0ue27clf93ihtizq6j7fucgj 0 61350 144880 144855 2026-07-01T13:50:56Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144880 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Свештеници и народна политика | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1941 | белешке= }} Има две врсте политике, па и два могућа начина односа свештениковог према њој. Ако је политика ствар интереса личног, котеријашког или кликашког, како свештеник може у њој да учествује? Ако је политика везана са судбином једног народа, како да свештеник може бити према њој равнодушан? Нико данас разумно неће моћи порећи да ова или она политика народна води овој или оној судбини дотичног народа, а ова или она судбина води онаквим или оваквим резултатима у животу народа и његових чланова, који резултати могу бити од највеће важности и за спасење појединих и многих душа. Ми тиме нити можемо нити хоћемо да кажемо да политика једног народа има искључивог утицаја на питање спасења, јер знамо да су се појединци спасли чак и из Содома и Гомора. Али хоћемо да подвучемо да политика једног народа може водити појединца и читав народ духовном расулу, као греху и душевном помору појединце. А то је и већа и страшнија од политике пропасти или економске беде. Ми управо мислимо да политичка пропаст и економска беда долазе као плодови духовног расула и друштвеног помора, јер стојимо на гледишту да је духовно битно, оригинално, коренито, и да је и политичко и економско само одблесак духовног. Ми знамо да су „разни дарови” па онда мислимо да је правило да прави и свети свештеник не може бити војсковођа, па чак ни практичан управљач државе. Али зар зато свештеник, имајући у виду ону горњу истину може и сме да остане политички индиферентан, перући руке као Пилат у свима судбинским питањима његовог народа? Ми сматрамо да је свештеник дужан, по служби својој, да исповеда истину и за њу се бори, о свим судбинским народним питањима, увек — не тек „кад се кола поломе”, — јер тада се и без њега види да „има других путева”, па се нису морала кола гонити путем којим су их гонили „политички дилетанти и партиске наказе”. Важно је међутим, да то што он исповеда и зашта се бори буде заиста истина, а не заблуда. И он је дужан и себи и својој служби, и својој пастви, да то питање добро и свесрдно испита. Али кад се увери, онда ћутати не може и не сме. Ми дакле сматрамо: 1) да је свештеник дужан и индивидуално, као сам, да исповеда јасно и гласно истину о свакој судбоносној ствари свога народа, — и по потреби за њу и да се бори, начином достојним своје свештеничке службе; 2) да је он то дужан да чини увек, а не само „кад се кола поломе”; 3) да, ако постоји политичка организација, која ту истину и сама проповеда и за њу се бори, дужан је да је својим исповедањем и својом борбом помогне. ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} [[Категорија:Димитрије Љотић]] 5kcd4l1f5eny5u4tyrxeuoqhyw40nap 0 61351 144881 144857 2026-07-01T13:51:12Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144881 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Писмо патријарху Гаврилу и епископима Николају и Иринеју | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1941 | белешке= }} <p style="text-align:right;">''Београд, 26. марта 1941 год.''</p> ...Једини излаз из наше ситуације била је правилна и чврста балканска политика. Она је једино могла да обезбеди слободу и мир Балкана, али таква се политика није могла водити без жеље за слогом и миром међу самим балканским државама. Ту политику у нашој земљи, на жалост, није нико заступао осим нас... Кад се таква политика није водила, онда је земља већ била на низбрдици, а та се низбрдица завршавала амбисом. На ивици овог амбиса израсло је дрво што се зове пакт. И Кнез, који је крив што је земља била на низбрдици, у последњем тренутку ухватио се за дрво које се зове пакт. И сад он заједно с нама виси над провалијом и прима честитања што није пао у провалију. Они који раде против пакта лако ће то дрво престругати, али и Кнез ће онда пасти у провалију, али и ми сви заједно с њим... Политичка последица тога биће расуло државе... Према томе ја вас молим и преклињем да се с ваше стране не чине овакве ствари које ће нас све бацити у пропаст. Кад је већ пакт потписан, тражите од Кнеза да одмах дође на чело једна права, пуна и чврстине и ауторитета влада која ће с једне стране пакт поштовати а с друге стране народу улити поверење да ће слобода и независност бити сачувани... Ако се о ову молбу оглушите па продужите антипактовски рад, онда ћете на своја леђа натоварити сву одговорност за слом државни и народни и пред Богом ћете испасти као они људи „који траже славу не код Бога већ код људи”. На завршетку морам поменути да су сва моја предвиђања из спољне политике досад била углавном испуњена, па отуд и ова моја тврђења ваља гледати под тим углом... ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} [[Категорија:Димитрије Љотић]] gqq7237k66ddfvn5oavtcbiqh6okrx9 0 61370 144884 144853 2026-07-01T15:02:52Z Galicijac 19151 додао једну категорију 144884 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Димитрије Љотић о догађајима у свету | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1944 | белешке= }} <p style="text-align:right;">''Смедерево, 23. јуна''</p> У овдашњој саборној цркви приређен је свечани помен изгинулим од почетка борби против бољшевизма до данас. На помену су чинодејствовали сви парохиски свештеници на челу са архијерејским намесником протојерејем Миланом Благојевићем. Помену је присуствовао Димитрије Љотић, Изванредни комесар за обнову Смедерева са својим помоћником инж. Андријом Љољом, Радомир Димитријевић, председник градског поглаварства, Марјан Ујчић, предстојник градске полиције, Војислав Мандић, срески начелник и остали шефови установа и корпорација са особљем и члановима. Црква је била препуна света. После помена у сали Гранд хотела Димитрије Љотић, Изванредни комесар за обнову Смедерева, одржао је присутнима једно предавање. Иако је сала бомбардована, предавању је присуствовао велики број слушалаца. Сви су са највећим интересом пратили излагања у вези са најновијим догађајима. Између осталог предавач је рекао: — По својој човечанској дужности, а и као функционер овога града обавештавам вас, с времена на време, о догађајима који се око нас збивају. Тако вас, углавном, зовем на најспасоноснији пут за српски народ. Прво вам путем обавештења излажем догађаје и молим да и сами правите закључке, а тек онда вас зовем на пут, којим иду људи који се са довољно очигледности боре за истину. Зовем вас и молим све, да све што сте овде, овог дана чули, пренесете даље, јер све што вам говорим, говорим ради спаса нашег народа. Само, два излаза постоје у овом рату. Један, веома судбоносан по цео свет, пут је хаоса, а други — пут освешћења, после дугог крвављења ударање главом о зид, а тада ће покајање многих створити услове за мир. Излажући течно своје предавање, дотакао се свих догађаја до данас. Говорио је и о њиховим последицама. Споменуо је и одмаздно немачко оружје. Завршио је: — Рат се неће скоро свршити. Сад смо тек на успону брда. Док изађемо на врх брда треба још доста путовати. А тек онда видећемо шта се иза брда ваља. На врх брда ове године сигурно нећемо изаћи. Без обзира на све ово ми ћемо, ипак, остати живи ако и даље истрајемо на данашњем путу. И даље морамо путем ђенерала Недића. Ако само њега будемо слушали, нећемо наседати. У противном сви ћемо изгубити главе. На крају је предавач топло поздрављен. ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] mout5f9z5gxtrvdr4pktb55em99k6ag 0 61372 144883 2026-07-01T14:58:19Z Galicijac 19151 израда странице 144883 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Загребачке жртве | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Тридесетдевет смрти, тридесетдевет угашених живота, тридесетдевет трагедија и тридесетдевет рана без пребола. Тридесетдевет сведока бездушности и тридесетдевет протеста против злочина. Тридесет шест јунака, који су последњих месеци прошли кроз најкрвавије борбе и три жене убијени су. Свака од ових смрти, узета сама за себе, незабораван је бол. Јер побијени наши другови нису били обични људи — то је био цвет нашег легендарног петог пука; то су били другови који нису знали за страх и узмак; сваки од њих је еп за себе и понос за себе. Сви су били или у расцвету или у пуном напону живота. Отаџбина, која данас неизрециво пати у канџама бољшевизма, очекивала је од њих много. Али оно највише у томе очекивању било је очекивање слободе, коју су и они са нама требали да донесу земљи потопљеној у крв. Избачени су из физичке борбе. Али не и из наше духовне и идејне заједнице. Њихови насилно угашени животи оплођавају и снаже, њихови гробови говоре речитије од многих живота. Ми осећамо њихов говор и њихово присуство. Животи који су угашени претварају се у подстицаје, уткивају се у наша прегнућа и постају део наше снаге. Срца нам крваре за њима, душа цела. Стежемо срца и уздижемо главе. Кроз шапат наших срца и тиху посмртну песму наших душа одајемо последњу пошту побијеним друговима. Не можемо их заборавити, јер су део нашег бића и, ко зна, можда и претеча наше судбине. Ми видимо да се из наших жртава рађа нешто велико и светло. Већ видимо праскозорје велике и срећне отаџбине. Ној су они служили и за њу су пали. За такву смрт и ми смо увек готови. Том готовошћу посведочавамо да смо њих достојни. Мајор Милорад Мојић<br> Мајор Милорад Лапчевић<br> Кап. Илић Драгољуб<br> Кап. Илић Славко<br> Кап. Лапчевић Бранко<br> Пор. Мартиновић Васа<br> Пор. Николић Алекс.<br> Пор. Ћосовић Милован<br> Пп. Вујиновић Чедомир<br> Пп. Милић Власта<br> Пп. Бабић Десимир<br> Пп. Скулић Влада<br> Пп. Жестовић Жарко<br> Пп. Душан Јанез<br> Пп. Љубичић Петар<br> Пп. Грбић Небојша<br> Пп. Младеновић Трајко<br> Пп. Квејин Борис<br> Пп. Перишић Алекс.<br> Пп. Стефановић Љуба<br> Пп. Златковић Крстон.<br> Пп. Арежина Слободан<br> Пп. Делић Никола<br> Пп. Јаковљевић Др.<br> Пп. Радојковић Драгче<br> Пп. Живковић Раденко<br> Нар. Владић Илија<br> Нар. Мириц Бранко<br> Капл. Ратковић Свет.<br> Журн. Лапчевић Гојко<br> Војн. Ђукић Констант.<br> Војн. Сасумић Срећко<br> Војн. Цветић Живан<br> Војн. Михајловић Леп.<br> Војн. Петронијевић Мил.<br> Војн. Живин Велимир<br> Војн. Лапчевић Галина<br> Војн. Лапчевић Минка<br> Војн. Мила, име непознато<br> ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] cav9082yuvt75y19qqm48hvri83wl0b 0 61373 144885 2026-07-01T15:14:03Z Galicijac 19151 израда странице 144885 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Милорад Мојић | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Када ми је децембра ове године у дубокој ноћи у Бечу министар господин Нојбахер саопштио страховиту и дотле беспримерну несрећу која се догодила тридесет и шесторици српских добровољачких официра и војника и четворим госпођама у Загребу, 7. децембра, — занемео сам и разум је отказао скоро да ради. То није био још бол. То је био ужас и запрепашћење. Тада још нисмо знали, разуме се, да ће бити још сличних, па чак и тежих догађаја, који ће се десити у Копривници и Костајници, где је, на пример, сто тридесет седам рањеника, инвалида, жена и деце доживело оно што се догодило команданту петог српског добровољачког пука и његовим друговима у Загребу. Данас се много гине, и на све стране. Ко зна колико данас у Европи људи, жена и деце погине? И дали ће се икад знати? Смрт је дакле свакодневни пратилац. Дана нема скоро да нас не посети и да нас не закачи по нашим редовима својом косом или да то не учини у редовима оних на које смо с љубављу навикли мислити. Али ипак, кад сам сазнао, у мени се скоро све срушило. Тек после дужег времена — кад је мој уважени саговорник покушао да ми прелажењем на другу тачку скрене мисли на другу страну у мене је продро спасоносни бол и ја сам замолио за дозволу да се удаљим јер не могу ни о чему више те ноћи говорити ни мислити, већ само о страшној трагедији која је погодила наш народ, добровољце, породице погинулих, Збор и све нас појединачно. Прва мисао моја одлетела је да потражи сен мога дивног јуначног друга и кума, Милорада Мојића. Од почетка нашег рада заједничког нисмо се раздвајали духом. Без много речи ми смо се разумели. С малим у сваком погледу био је задовољан. Ћутљив он је мало и ретко и до мене тражио да му говорим. Веровао је и без поговора примао и извршавао своју дужност никад не марећи ни себе ни своје. Никад њему није ништа немогуће. А оно тешко у својој дужности он је носио тако као да није тешко, никад о томе не говорећи. Кад сам га позвао на дужност главног тајника Збора, он је само питао да нема кога бољег и одмах се прими не питајући како ће живети на две стране одвојен од породице и штампарије. Ја сам опет мислио да ће то финансијски одбор с њим расправити, па сам га у том погледу на то и упутио. Две године скоро Милорад је без речи отправљао своју дужност, стално скоро поред мене, без једне речи, — задужујући се да би могао живети. Онда су дошле тужбе против њега од стране необавештених другова због тог задужења и тада сам дознао да он није никад ни речи проговорио финансијском одбору, да није ништа према томе примио и да у ствари дугујемо ми њему далеко више него што износи оно што се он задужио. Износим ово као нашу исповест пред његовим ликом да би се величина његова познала. Бистра ума, јасна погледа, чврста карактера, спремна срца, јуначког става, добрих говорничких способности, висока стаса, а пријатна и мила лика Мојић је био друг и пријатељ веран, неспособан за завист, пакост и мржњу, способан за свако градилаштво и прегалаштво. Његов новинарски рад у Петровграду обухватао је издавање и уређење неколико наших листова: Буђење, Наш пут, (''Erwache'', за немачку националну групу). Његово увек јасно национално чуло одређивало је његову линију широког органског национализма који брани законе и услове опстанка свог националног бића, али христовски гледа и на остале народе без мржње и без ситничарства. То је и био разлог што нам је пришао и с нама остао до тако трагичног краја свог дивног, човечног и јуначког живота. Много је раздирућих болова задато нама за ове четири године. Хиљаду мртвих имамо за то време и ко зна колико ћемо их још до краја имати. Али овај бол нам изгледа најоштрији. Једно због околности под којим је изведен. Друго због места где се догодило. Да ли си, наш Милораде, кад си видео да се смрт приближава, сетио се како си пре скоро пет година, у Загребу, на Мирогоју, држао говор једној од првих жртава, нашем другу др Здравку Ленцу, које је ту убијен 10. априла 1940. године. Треће због преваљеног пута и преживелих тешкоћа. Од Лесковца где је јуначки лично вршио своју дужност са два батаљона свога пука, он је по добивеном наређењу 10. октобра кренуо ка Београду, пробијао се ка Нишу, да 13. октобра испред Алексинца буде приморан појавом совјетских тенкова да се враћа натраг преко Ниша за Прокупље. Под овим његови људи јуначки разбију партизане који су их били опколили и позвали на предају, пошто је пре тога претрпео огромне губитке од артиљеријске совјетско-бугарско-партизанске ватре и авијације, па се пребаци преко Јастрепца у Жупу, а одатле преко Јошаничке бање у долину Ибра, на Рашку, преко Санџака, за Сарајево, одатле се пребацио са остатком својих батаљона у Загреб. То је била епопеја о којој је Милорад водио кратке забелешке у свом дневнику који нам није још предат. Четврто због његовог дивног и незаменљивог лика и прилике и његове ведре и широке душе неспособне за пакост и мржњу, а пале од пакости и мржње. Пето због оних других дивних ликова који га на том последњем путу пратише нераздељиво до у смрт. Ко да се сети без бола Небојше Грбића, Славка Илића, Гојка Лапчевића и његова два брата и њихових трију младих жена и свих осталих што изгибоше кад су мислили да су већ дошли у наш загрљај на наставак наше борбе и нашег дела. Шесто због тога што не знамо ни како им узеше животе, ни где их, мртве оставише, ни кад ћемо моћи да их мртве ми добијемо и сахранимо по божјем и људском закону. Седмо, због оних мајки, супруга и деце, који су далеко и од њих мртвих и од нас живих а који не знају и ко зна кад ће дознати за судбину преболну оних којима су они били најдражи на земљи. <center>***</center> Милораде наш! Ја ово пишем и као седам крупних црних каменова, решам ову жалосну бројаницу, ја осећам те како стојиш више мене и са братском љубављу их гледаш. Ти, осећам те, имаш неки прекор да ми учиниш. Изгледа ти да сам се сувише подао болу. „Горе срца” поручује ми дух твој. „Напред! На дело наше, у борбу нашу! Тиме се угађа нашим душама и нашим жртвама.” И сад ја тебе слушам, тебе и твоје мртве другове, који сте мене грешног слушали непрестано и у свему. Јер ви водите сад и ми немамо другог животног задатка осим једног да наставимо тамо где сте ви престали. ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] 4s9flxtijmk70nhgssyfe7g96sqyo79 0 61374 144886 2026-07-01T15:19:08Z Galicijac 19151 израда странице 144886 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Мали одговор Титу | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} У свом говору који је Јосип Броз Тито одржао пред митингом жена Србије, који је одржан о Светом Сави, рекао је између осталог: „А ја питам вас, другарице, кад су толико волели српски народ што су побјегли (''Недић, Љотић и други''). Ја не бих побјегао, ја бих остао овдје па бих се борио (''бурно одобравање''). Ја бих вас као добар син народа, зашта они себе представљају, позвао и рекао: „тјерајте уљезе, који су дошли у нашу земљу.” Тако бих рекао народу. Али они то не могу рећи, они то нису могли рећи им онда кад су били овдје, јер су их чували немачки бајонети, јер су пред вама већ били омражени својим крвавим дјелима.” На овај дио Титовог говора није ни мало тешко одговорити. 1) Броз је заборавио да није био у Србији од децембра 1941. године до новембра 1944. године, скоро пуне три године — све од пада комунистичке ужичке републике па до напуштања Београда. Па, пак, како за то време није био у Србији, он сад тврди да би остао и не би побегао као Недић, Љотић и други. Интересантно је да не само да он заборавља то већ и читав митинг на те његове речи, у забораву пљеска бурно, заборављајући да тиме подвлачи и осуђује Брозово раније бекство из Србије. 2) Ми смо под окупацијом за ред и мир и то због нашег народа. Тако смо и сад за ред и мир — јер знамо да неред и немир има да послужи само на штету нашег народа. Због тога смо били тада против устанака лудих и још луђих саботажа. Зато нисмо могли остати у Србији и тамо под Брозовом окупацијом водити борбу. 3) Али то не значи да нисмо за борбу против бољшевизма и његове партизанске војске. Ми је водимо и ми ћемо је водити, али тако да то што мање штете народу нашем донесе. Лозинка Брозова је: „Што горе, то боље” и он јој је религиозно остао веран, јер је у погледу себе у децембру 1941. године борбу у Србији напустио и склонио се ван граница Србије где му је било погодније место за борбу. Наша девиза није Брозова девиза и ми смо јој доследни и верни и због тога за сад нисмо у Србији. Али борбу водимо до победе која сигурно долази. ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] polmwj3g4hk66991044ao2jpjos6eg4 0 61375 144887 2026-07-01T15:26:55Z Galicijac 19151 израда странице 144887 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Загонетка Америке | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Ових дана је новоизабрани Патријарх руски Алексије упутио посланицу у којој је напао Папу. Напад је извршен на једном војнополитичком питању: Папа тобоже спречава савезнике да униште фашизам у Европи. Ова посланица свакако не изгледа умесна, и то прво зато што је мало умесно да Патријарх напада Папу због једног војно-политичког питања, — а друго зато што није напад уопште основан. Нарочито пада у очи да то патријарх чини тек што је сео на патријаршијски престо. Нама се чини да баш због свега тога можемо рећи: није то патријарх учино по својој иницијативи већ по наређењу Стаљиновом. Отуда неукусност напада и журба напада. Али не напада Стаљин то Папу, већ напада Рузвелта, за кога се тврди да има неке нарочите везе са данашњим Папом и да је сад после Кримске конференције требао да има с Папом важан политички састанак. Не може Стаљин да напада Рузвелта јер су још савезници. Зато напада Патријарх Папу за кога се верује да утиче на Рузвелта у погледу отпорности бољшевизму. Чудо је, и зато то називамо загонетком, али Америка заиста показује већу отпорност према бољшевизму од Енглеске. Требало би да ближа Европи, заинтересованија у Средоземљу, монархична, традиционална, аристократска Енглеска, покаже кудикамо већу отпорност од Америке. А оно баш обрнуто: Америка показује оно што би требала да покаже Енглеска. Не умемо данас одавде ту загонетку одгонетнути. Али се не варају ипак они који констатују да Америка данас далеко више показује такав антибољшевички став. Ту скоро ухвате словеначки домобранци неке америчке падобранце. Обрадују се ови кад чују да то нису партизани и отворено ту радост показују. На ово ће домобранци да им кажу да се не радују толико, јер ће они морати да их предају Немцима. „Ништа зато”, одговоре Американци, „предајте нас Немцима, само кад нисмо код партизана.” То показује какво је масовно расположење у америчкој војсци, јер се радило о петнаестак елитних америчких авијатичара и сви су били у томе једнодушни. Али има других јачих чињеница које говоре о том отворенијем ставу антибољшевичком Америке. Ево неколико примера о томе: Кад је, после 18. јануара т. г., настао врхунац кризе у Лондону поводом споразума Тито—Шубашић, Грју, подсекретар министарства Спољних послова, дао је светским новинарима следећу изјаву: „Нажалост у погледу Југославије наша политика није истоветна са политиком Енглеске. Америка налази да изјаве Краља Петра (о споразуму Тито—Шубашић) нису нимало претеране.” Кад се пореди са овом изјавом говор Черчила од 18. јануара т. г. у ком је он безобзирно стао на страну „свог пријатеља Тита” (о чијим пријатељима у Грчкој он исто тако отворено и безобзирно говори да су разбојници), онда се тек може разумети сав значај ове изјаве Грјуове. Тај исти Грју пре неки дан опет је дао изјаву пред светским новинарима и ту рекао: „Да се не може рећи да слободу...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} народима Совјетске трупе, кад Совјетска влада у те земље не пушта представнике слободне светске јавности.” Скоро истовремено са овом изјавом дали су представници најјачег америчког радничког синдиката изјаву: да не могу узети учешћа у раду светског конгреса радничких синдиката у Лондону кад су тамо присутни представници синдиката који нису изабрани слободно од радника, већ стварно наименовани од влада или партија које врше стварно диктатуру у тој земљи, чиме је очигледно циљано на Совјете. Али у том погледу је можда најкарактеристичнији допис америчког амбасадора Балита у часопису „Лајф”, од пре шест месеци, допис под насловом „Свет гледан из Рима”. Важно је при том знати да је Балит пријатељ Рузвелтов и да је допис послао после више аудијенција код Папе. У том допису, Балит звони на узбуну због опасности бољшевизације Европе. Он ту не говори о потреби обарања Немачке, већ о потреби стварања једне коалиције западних народа ради спречавања бољшевизације. Овај допис је изазвао највећу сензацију у светској јавности. А Москва је напала ове „дрско подметање једног окорелог представника капиталистичке реакције”. Ето то су чињенице којих се сећамо и поводом посланице Патријарха Алексија. Све то показује да позади разних конференција и декларација напредује полако али сигурно, отпор према бољшевизму и код оних који су толико учинили до сад за његово напредовање. Не умемо објаснити откуд је то напредовање веће у Америци него у Енглеској, као што смо напред рекли. Али разлога, иако их не знамо, мора бити. Могуће да они леже у личности Рузвелтовој (иако је...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} окружен и упливисан Јеврејима) односно у личности Черчиловој. Што не знамо данас, сазнаћемо једног другог дана. Главно је да напредује оно што треба да многим народима врати слободу — одузету под изговором ослобођења. == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] 6s2kx2vt14t4kwkrhxfscbpok8kpi9j 0 61376 144888 2026-07-01T15:39:54Z Galicijac 19151 израда странице 144888 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Титова влада | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Сасвим природно, после заузимања става према Краљу и намесништву, ред је да кажемо своју реч о Титовој влади. Противуставно намесништво дало је Титу мандат за састав владе, пошто је Шубашић поднео намесништву оставку. Тито је потом распустио НКОЈ, а сам образовао 7. марта своју владу од укупно 28 чланова. После владе од 2. септембра 1931. године која је бројала 22 члана, ово би била најмногобројнија влада у Југославији (ако ову Титову смемо уопште рачунати у такву). Противно очекивању господина Идна, израженом у британском Доњем дому пре него што је Титова влада образована, да у њој од 22 члана има само 5 комуниста, а остало су некомунисти, у овој влади од 28 чланова 19 су комунисти, а 9 нису комунисти, али зато од ових 9 тобожњих некомуниста, 7 су отворено и свом снагом сарађивали годинама с Титом, па су у најмању руку партизани, а тројица само (Грол, Шубашић, Продановић) нису били ни комунисти ни партизани, али су неки од њих поодавно и отворено пришли Титу (Шубашић и Продановић). Према томе можемо слободно закључити из овога да је Тито (како се и могло очекивати, после добијања противуставног намесништва у своје руке) саставио један многобројни кабинет у коме ће несметано моћи да спроводи своју антикраљевску, комунистичку и антинародну политику. У влади ће он имати покоран инструменат за спровођење такве политике у потпуности. По народности чланови владе су: 12 Срба, 9 Хрвата, 4 Словенца, 2 Маћедонца, 1 муслиман. По покрајинама министри су: Србија 6, Хрватска 8, Босна и Херцеговина 5, Словенија 4, Македонија 2, Далмација 1, Санџак 1, Црна Гора 1. Међутим све ово не игра никакву улогу. Главно је комунистичко вероисповедање, а све остало је споредно. Шта ће ова влада радити? Нећемо погрешити ако кажемо да ће се њен рад у главном протезати у следећим правцима: 1) Организација, снабдевање и спрема војске ради освајања целе територије; 2) Васпостављање чврсте власти и помагање на целој територији; 3) Спровођење комунистичких начела у пропаганди и народној просвети; 4) Спровођење комунистичких стремљења у народној привреди; 5) Обезглављивање и уништење сваког покушаја отпора или сваке сенке отпора; 6) Припреме за изборе и плебисцит како би „на демократски начин” путем гласања свргли дефинитивно монархију и успоставили свој чисто комунистички режим, потпуно, без маске. Могуће је да ће то довести до промена. Биће ту у влади људи који ће, може бити, покушати да учине нешто против тога. У то, с обзиром на искуство с бескичмењаштвом наших људи, у много мекшим режимима, много не верујемо. Али ако би се десило, такав ће излетети из владе, — а остали ће тим пре ћутати. Пре је могуће да ће такви, ако их буде било, поднети оставку — из здравствених разлога, колико да побегне, и „не одговара у ономе што се не слаже”. Али то Тита неће зауставити. За њега се никад није могло рећи да не зна шта хоће и да не сме оно што хоће. У том погледу је то цео човек, само као Сотонин, а не божији. И као такав, он се неће дати зауставити, као ни његов господар, никаквим обзирима и полуобзирима. Наивни су до невероватности људи с којима Тито ради. Он има право да их презире, јер они из кукавиштва праве с њим компромисе, јер немају храбрости да се боре. Један од славних адвоката француских пре једног века употреби једну тешку реч према суду. На то га председавајући прекину и рече: „И Ви тако говорите пред судом, у коме је члан и Ваш син!” (Син овога адвоката је на име био судија у истом суду.) На ово славни адвокат рече: „Кад би син мој био у стању да стоји (јер адвокати стоје у вршењу своје функције) ја га не бих пустио да седне” (јер судије седе у вршењу своје функције). Ове речи би се могле применити на наивне људе који петљају нешто с Титом, у нади да ће тако заштити себе и своје интересе: кад би били у стању да се бори они не би ни седели с Титом. Треба на пример прочитати само говор Сретена Жујовића пред АВНОЈ-ем у новембру 1944. године. Две су одлике њихове власти: прво, не мисле да је предаду другоме, политичарима на пример, већ сами мисле да је носе и врше, — и друго, нема опозиције њиховој власти, — свака опозиција је помагање Хитлера и окупатора, и као таква подлежи суђењу војног суда. Треба на пример прочитати један чланак у „Борби” децембарској, у коме се опомињу они који проносе гласове о томе како је њихова власт привремена и како ће бити оборена акцијом са стране, — да се сете да њихова власт уме с таквима да се обрачуна. Сетите се уочи 14. новембра како су „пуне биле београдске улице оних које смо казнили”. Из чега се види да је уочи састанка АВНОЈ-а по улицама београдским било пуно „лешева” оних које су казнили. Треба само прочитати говор Титовог досадашњег комесара привреде, а сада потпредседника владе, Ед. Кардеља, па запазити како он поручује да не може бити победе војне и политичке, ако се остави да „реакционари држе привреду народну”. И зато привреда народна мора бити потчињена извојеваној победи војној и политичкој. Треба само видети како он, паметно са свог гледишта, говори о трима секторима привредним, државном, задружном и приватном, и видети под какве картеле ставља приватни привредни сектор, па да се одмах закључи да ови људи неће презати од пуне бољшевизације привреде. И пошто се позвао на Лењинову реч да је „најважније за политичара дочепати се оне карике у ланцу, коју кад држи рука да ће се дочепати читавог ланца”, он напомиње да је најважнија карика производња и трговина (а то значи скоро цео привредни живот народни). Треба само, напослетку, прочитати овај приказ прославе црвене армије у Београду, па разумети да тамо не мисле нити могу да стану на путу бољшевизације. „Цео позоришни трг са околним зградама био је украшен совјетским заставама, са партизанским црвеним заставама и југословенским тробојкама на којима су биле петокраке звезде и срп и чекић.” После извршеног дефилеа почео је митинг на коме је говорило више говорника. За цело време дефилеа и митинга позоришни трг се проламао од познатих комунистичких парола: „Живела велика, славна и победоносна црвена армија”, „Живео велики маршал Стаљин”, „Живео друг Тито”, „Живели борци и рањеници”. Један од говорника је рекао: „Ми морамо волети црвену војску, јер она је наша и ми смо њени”. Затим „Тито или Краљ”, „Краљ се женио, Тито се борио”. Све ове пароле скандиране су непрекидно, да се многе реченице говора нису могле ни разумети. У моменту највећег одушевљења узео је реч комунистички књижевник Радован Зоговић. Он је рекао између осталога, следеће: „Као што вулкан из утробе земљине незадрживом силом избацује лавину, тако из утробе наше земље, из слојева радника и сељака избачена једна нова друштвена сила, којој нико више као вулканској лавини не може стати на пут. Ова ће сила једина бити устању да створи нову, слободну, федеративну и демократску Југославију.” Чим је говорник изговорио реч демократску, зачуло се урнебесно: „Нећемо демократију! Доле демократија! Доле западне демократије! Тито или Краљ!” Кад се поворка са позоришног трга упутила...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} је било неколико хиљада отпочели су певати познате партизанске и бољшевичке песме. Баш у тренутку кад је радио-спикер објавио да се поворка појављује на Теразијама, „где први пут београдско грађанство манифестује своју слободну вољу и припрема терен за искрен, братски и демократски споразум” чули су се раздражени узвици комунистичке масе: „Доле буржоазија”, „Доле лондонска влада”, „Доле Краљ”, „Тито или Краљ”, „Доле демократија”, „Доле западне демократије”. За овим је маса продужила клицање Титу и црвеној армији „коју нико у остварењу њених циљева неће и не може зауставити” (чиме се свакако циљало на Англо-Американце), пошто је радио репортер већ у уводу констатовао да је с Немачком иначе свршено и да се она тобоже већ налази под ногама Црвене армије...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Епилог овог београдског митинга, изгледа нам да је био чак у Доњем дому у Лондону — четири дана доцније Черчил је отворио дебату о Кримској конференцији и тражио је да Доњи дом одобри рад његов на овој конференцији. Излагао је због тога резултате њене. И сувише је при том пало у очи да Черчил ниједне речи није рекао о овом споразуму у погледу Југославије. Сама конференција је дала...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} и баш зато било је чудновато што Черчил не говори о Југославији, кад је у том погледу ипак на Јалти нешто постигнуто. Било је јасно да се нешто морало догодити после конференције на Јалти, нешто што је учинило да Черчил прећути баш споразум у погледу Југославије. Изгледа, да је то нешто овај београдски митинг и дефиле. „Пријатељ Тито” је прекардашио. И то у време док је у Београду седео генерал Александар и мајор Рандолф Черчил! Господин Черчил је због тога сматрао да је најбоље да о Југославији и „свом пријатељу Титу” ћути — да би тако показао своју љутину. Тито је то сигурно осетио. Али то њега нити што збуњује, а још мање га може зауставити. Кад је почео своју „пријатељску сарадњу” са господином Черчилом, он је знао да ће једног дана доћи до раскида. Зато се потрудио да све што може извуче из те сарадње, која му је била неопходно потребна да дође у престоницу Југославије. Тада већ може Черчил и да се наљути: Тито ће већ моћи даље и без њега. Тако ће Тито и са својом владом. Неко време ће му требати и Грол, и Продановић, и Шутеј (мало али ипак), а после могу и да иду. Главно је да сваки под неким брдом пристане да повуче Титова кола до на врх, а на врху већ више није потребно. == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] 8oej726v1th16y0c6hpq9pt58ixl4og 0 61377 144889 2026-07-01T18:26:38Z Galicijac 19151 израда странице 144889 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Четворогодишњица | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Пишемо о 27. марту. Пре четири године освануо је овај дан пун сунца и ведрине. Нада и вера су испуњавале груди. Један народ, погнут над својим ситним пословима и бригама, утонуо као у неку чаму, одједном би се тог дана исправљао, пренуо, засијао, закликтао светим одушевљењем. Као развигорац што крилима својим развија лист који је дотле спавао, тако је вест једна, један народ дотле погнут, пунила одушевљењем. А ипак је тог дана баш том истом народу сунце већ потамнело, почело још више и брже тамнети и он је пао у дубоку, густу и премрачну таму ропства. Велика ноћ је покрила његову земљу и из таме су се чули само крици, ужаснути, раздирући јауци и тешка уздисања. И што је главно, то све још није престало, то још траје. Шта се то збило? 3. децембра 1939. године већ при крају једне конференције у Српским културном клубу, на коју сам позван као председник једне политичке групе, имао сам такву...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} предосећајући страдања свог народа, да сам свој говор почео овим речима од прилике: „Не бих говорио, таква ми је тежина на души, да се не бојим да ће поштовани сазивачи овог састанка схватити моје ћутање као неко неприличну демонстрацију. И зато говорим. Али мој говор ће бити сасвим чудноват многима, врло многима. Јер сам ја овде присуствовао опелу свог народа и као на сваком опелу морам изговорити чудне речи оне црквене песме: „О каква се то тајна с нама зби? Како се предадосмо труљењу? Како постадосмо поданици смрти?” Те речи се могу поставити изнад мистерије 27. марта. Толико снажног одушевљења и одједном такав дубоки пад. Толика снага полета и одједном такво нагло сурвање. Толика ведрина наде и одједном такво грозно доживљавање. Заиста: каква се то тајна с нама „зби”? Ко би могао оном Београду од пре четири године рећи и да буде схваћен — шта ће му доћи од тог ведрог мартовског дана за ове четири године, њему, Краљу и народу његовом. Једног мог познаника пробудила рано ујутро госпођа у чијој је кући становао и саопштила му шта се десило. А он напола обучен стао иза жалузија и посматра реку народну што с Теразија креће Александровој улици и каже: „Револуција и њен закон” први дан, цвеће, - други дан, трње, — трећи дан, крв. у једном је погрешио мој познаник: не ни у првом ни у другом дану, већ у трећем. Јер овај трећи, није дан већ година. У револуцији се на дане мери цвеће и трње, а крв се лије годинама. Али био је ово редак примерак: мој познаник је гледао рационално али живот се развија ирационално, нарочито у извесним стадијумима својим. И тако је стихијски, ирационално блеснуо 27. март. Никакво логичко резоновање није могло да га спречи. Али то не значи да се догађаји развијају без своје логике. Отуда је мој познаник и могао онако лапидарно изнети у девет речи унапред како ће се ствари развијати, јер има „смисла и у несмислу”. Али пронаћи тај смисао није лако. Неко га види унапред, пре него што се филм догађаја развио. Неко, а број није превелики, не може га сагледати ни кад се догађаји већ збивају. Има их — а не мало — који га не разумеју ни кад је филм већ завршен и предат великој архиви људске историје. Зато и опет постављамо оно трагично питање: „Каква се то тајна с нама зби? Како се предадосмо труљењу? Како постадосмо поданици смрти?” Унутрашњи живот — духовни и политички — оплићао био. Живели смо по површини и на површини. Највећи број духом, понеко душом, једва ко и духом и душом душе своје. А то значи нисмо живели, животарили смо. Јер живот значи одуховљење, кајање, расветљавање и распламсавање. А у нама је живот животарио, чкиљила је и светлуцала светлост у нама, борио се живот и смрт, светлост и тама колико да се не угаси и да нас смрт не обухвати потпуно. Некажњено се не може тако животарити. И то је грех који се не опрашта грех против „Духа Светог” противу Онога који „све испуњава, скровиште свега благог и давалац живота”. Јер је дат живот да се живи, а не да се животари. Нису дати таленти да се у земљу закопају, већ да се умножавају. Казна тешка чека онога који се оглуши о то: „Ко има уши да чује нека чује” вели Господ објављујући ову заповест Господара живота. Али ето ми нисмо хтели да знамо за тај закон не само објављен у светим књигама већ уписан у самој природи нашој. Ми смо животарили. „Возили смо.” Састављали некако крај с крајем, дан с даном. Били смо сретни кад би дан престао, а ми се возили на једној нози место на две, жмурили место да гледамо, дремали место да бдимо, преживали место да живимо. Душу смо затворили као „Пепељугу”. Хранили смо и мазали кожу коже своје, а душу смо осудили на тамновање и гладовање. Веровали смо да тако и треба. Тужила је сиротица она у тамници својој али ко би чуо њен глас поред толике хуке и буке којом смо били заглушили живот свој? И то смо зато учинили изгледа да се не би чуо јецај њен. Међутим ко не може да живи у одушевљењу тај иде у очајање. Одушевљење гради, очај разара. И душа наша утамничена тонула је у очајање, место да се вине у одушевљење. Јер тамне дубине очајања су само антитеза, супротност ведрим висинама одушевљења. Очајање води Сотони и вођено је њим, као што одушевљење води Богу и вођено је Њим. Очајање може узети лик одушевљења, као што сотона може узети на себе лик светлог ангела. Али и ту се по плодовима само цени. А плодови су нам познати. Али још нису са тог кобног дрвета сви узабрани. Али сви су јад, туга, пустош и крв. Не замери ми читаоче на оваквој психоанализи 27. марта. Ти би хтео сигурно да ти ја говорим „јасније”, да ти говорим „политичкије”. Али ја сам мислио да тебе интересује дубља истина, она која изазива догађаје на површини. Слушам синоћ радио Београд. Прослава четворогодишњице 27. марта. Прославља га Тито и партизани у Београду. Ох, како је јасан у светлости те прославе 27. март. Трешти радио апарат од громогласних узвика комунистичке гомиле! Пре четири године Београд је 27. марта кликтао са заносом: Живео Краљ! После четири године Београд је 27. марта урлао: „Живела комунистичка република!” Како је могло доћи да један народ све кличући краљу из срца дође да у његовој престоници седи сад Тито и кличе комунистичкој републици — покушао сам да објасним. Да ли би тај народ онако кликтао да је знао где иде, да је видео где иде? Сигурно да не би. Значи није знао и није видео. А то незнање и то слепило морали су бити нечим проузроковани. Чиме? Духовно: узрок сам напред описао. Политички: није нас сигурно пријатељ водио да тако сами себи дом разоримо. Тај који нас је руководио да тако радимо, није нам могао бити пријатељ. Осим ако је и сам био слеп, па по оној светој: „Кад слепац слепца води, обоје падну у јаму.” == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] ioovfsoqanwgrn165koi5qrw1c1w8ct 0 61378 144890 2026-07-01T18:33:43Z Galicijac 19151 израда странице 144890 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Нови рат | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Нови рат, тако га зовемо прво због оних, врло многих, за које се рат против Немачке завршава за који дан. Кад прођу сви рокови и сви од њих постављени услови, а рат и даље буде трајао, онда ће видети да је рат далеко од краја, и да су њихове наде без основа. Они заснивају своје наде на чињеници да су Совјети пред Бечом и пред Берлином, а да су Англо-Американци далеко оставили за собом Рајну и да лако продиру у срце Немачке, док ваздушне снаге уништавају могућности редовног саобраћаја, први услов за искоришћење стратегијских праваца који су до сада били немачко преимућство. Под таквим условима, заиста, није могуће дуго немачкој организованој војној сили по принципима класичне стратегије одржати се. Отуда је...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} оних који чекају брзи крај рата на изглед оправдано ако је класична стратегија неизмењива истина, онда је крај заиста близу. Али већ догађаји од 1941. године на овамо у Југославији су показали да је могуће импровизовати на заузетој територији озбиљну војнички снагу...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} борбу против завојевача. Југословенско државно и војно воћство је стајало на гледишту класичне стратегије, па је потписало капитулацију и тиме одузело своме народу правну могућност за даље вођење рата. Међутим живот је баш после тога показао много могућности које стоје на расположењу ономе који има интереса да отпор организује. Немачко државно и војно воћство нема никаквог интереса да капитулира, јер му се не пружају уопште никакви повољни услови да би капитулацију могло прихватити. Има већ поодавно како је Гебелс тврдио у једном свом чланку да савезници продужавају рат, а не Немачка; тиме што захтевају безусловну капитулацију, чиме је сасвим јасно, с најмеродавнијег места немачког, речено да би немачко воћство под иоле повољним условима обуставило рат. Оно дакле капитулирати не може. Оно мора наставити рат. И оно ће га наставити, под условима који му остају. Неко ће на ово рећи: али како ће га наставити? Где су му авиони? Где тенкови? Где простор? Ускоро ће се, ако овако буде даље ишло, састати совјетски и англоамерички фронт. Где снабдевање? Где саобраћај? Где индустрија? Да! Онај ко овако пита има право с гледишта класичне стратегије. Али Немачка не може да положи оружја, она мора да се бори и она ће се борити при чему ће да проводи и развија принципе нове стратегије, оне чије су се контуре указале од 1941. године у Југославији. Услови, врло повољни, за то постоје, а први је услов да има и ко хоће да се бори. Прво мора постојати воћство које хоће да се бори. Такво воћство Немачка има и у то нико не може сумњати. (Имао сам прилике да говорим пре десет недеља са младим вођом једне балканске антикомунистичке борбене организације. Задивила ме је његова вера. Рекао ми је: „Само пет људи ако остане живо у нашој организацији, ми ћемо победити, победиће наша мисао.” Осећала се таква снага иза тих речи, да се уопште није могло сумњати. Ма како изгледало невероватно, било ми је сасвим јасно да заиста пет људи вођени оваквом вером морају победити.) Друго морају постојати људи који хоће да се боре. Такве људе и у веома знатном броју има Немачка. Нема ниједан народ на свету толико број и таквих бораца као што их има Немачка. Она може рачунати на милионе таквих бораца, а толико их ова даља борба не треба: с далеко мањим бројем се чуда могу починити. Треће, не сме се капитулирати, јер капитулација с једне стране обуставља борбу и у најмању руку ствара пометњу у народу, а с друге стране даје непријатељу извесна права: право да сматра рат свршеним и свако нарушење мира бандитизмом, противправним прекршајем па у вези с тим да може предузимати репресалије. А знамо да капитулације нема и неће бити. Четврто, не сме водити борбу народ већ војска, јер и то даје право непријатељу на пустошења и одмазде, а с друге стране то Немачкој није ни потребно пошто има довољно бораца и више него довољно. Пето, војска треба да има довољно лаког оружја и одговарајуће муниције. Признаће сваки, да Немачка може да довољно испуни тај услов. Даље снабдевање војске вршиће се на рачун непријатеља. Зовемо ово новим ратом, оно због оних који мисле да се овај садашњи свршава, али и због тога што ће га водити један велики народ, у великим размерама, организован под воћством правог генералштаба а по овој стратегији. Како ће се овај рат развијати? Човек, у том погледу, добије утисак као да по плану источни фронт чврсто даје отпор, док западни прости пропушта непријатеља. То свакако боље одговора и интересу немачког народа, да што мањи његов део дође под Совјете будући да су услови живота под Англо-Американцима, далеко, бар по зверствима који ови углавном не чине над немачким народом, бољи од оних под Совјетима. Можемо узети да ће најмање милион младих и здравих Немаца сачињавати нову немачку добровољачку војску која ће се склонити у шуме са својим одличним лаким пешадијским наоружањем и довољно муниције. Подељени у мале лако покретне јединице, они ће непријатеља (кога ће боље познавати него што он познаје њих), изненада нападати у кретању или на становању, дању или ноћу, и тако га узнемиравати, причињавати му губитке, па и уништавати га у мери у којој буду, скоро, то хтели. Претпостављам да ће тај рат бити страшно суров; уништавајући према Совјетима, а блажи према Англо-Американцима. Према овима рат има за циљ да им покаже да није завршен, да положај Англо-Американаца уласком у Немачку није постао ни мало добар, да их напротив немачка војска држи тек сад за гушу, да се другим речима рат може завршити само...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Ако узмемо у обзир да Немачка може формирати неколико хиљада оваквих чета, да ће располагати са најпотпунијом обавештајном службом, да ће служба веза идеално служити, онда се може замислити какви се све покрети, какви маневри, каква изненађења могу причињавати противнику. Англо-Американци ће доћи у положај да бране и оправљају немачке комуникације, немачка насеља, немачке творнице, немачке руднике. За снабдевања немачког народа морално ће договарати савезници. Веза између појединих савезничких гарнизона зависиће од добре воље немачког воћства. Надмоћност савезничка у авинима и тенковима не долази у обзир за овај начин ратовања: овде у првом реду долази у обзир сама вредност појединог борца, а ту немачки војник има мало премаца. Поврх свега, немачко народно јединство ће вероватно бити очувано и потврђено. Међутим, политички сукоб између Совјета с једне и Англо-Американаца с друге стране је све отворенији. Сваког дана, нарочито од Кримске конференције, радиостанице нам дају за то доказа. Тај ће сукоб постајати све оштрији. Вероватно да ће још ове, 1945. године достићи своју највишу тачку. Из њега ће морати рат да избије. Пре тога, Јевреји ће све учинити да до тога не дође, а прво на тај начин што ће одједном постати пацифисти. Дотле су били и јесу белицисти, за рат, — а од тад ће бити за мир: играће на умору народних маса, постаће одједном против рата. Све што је под њиховим утицајем, а то је огромно, почевши од штампе, забрујаће пацифистичким паролама. Пошто су претходно све учинили да Европа дође под утицај па чак и власт бољшевизма, уз свесрдну помоћ Англо-Американаца, сад ће наједном доказивати Американцима и Енглезима да сви треба да „гледају своја посла...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Европе и Европљана. Биће чудо ако тако не буде, — и још веће ако Англо-Американци успеју да се отргну испод њиховог утицаја. Ако заиста до трећег рата, рата између Англо-Американаца и Совјета дође, долази моменат рехабилитације Немачке. Није могућ овај рат, ако уз Англо-Американце не буде Немачка. Тај моменат ће чекати немачка војска. Зато она сад неће положити оружје. Зато ће водити овај нови рат, под новим, тешким али часним условима. Сигурно је, у колико напред наведени услови буду испуњени, да Немачка овај рат неће изгубити. == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] a6uljqtsh560gocyo15ibp5wcdke5qo