Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 4 1983 144894 123930 2026-07-02T14:53:50Z Coaorao 19106 144894 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter De (v2).svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Данило II|Данило II]] (око 1270 - 1337) ;[[Аутор:Ђуро Даничић|Ђуро Даничић]] (1825-1882) ;[[Аутор:Драга Димитријевић Дејановић|Драга Димитријевић Дејановић]] ;[[Аутор:Шарл Дил|Шарл Дил]] (1859-1944) ;[[Аутор:Никола Димитровић|Никола Димитровић]] ;[[Аутор:Ђуро Димовић|Ђуро Димовић]] ;[[Аутор:Зорка Добриновић|Зорка Добриновић]] ;[[Аутор:Радослав Доброта|Радослав Доброта]] ;[[Алфонс Доде]] ;[[Аутор:Радоје Домановић|Радоје Домановић]] (1873-1908) ;[[Аутор:Раде Драинац (Радојко Јовановић)|Раде Драинац (Радојко Јовановић)]] (1899-1943) ;[[Аутор:Џоре Држић|Џоре Држић]] ;[[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] (1871-1943) {{Ауторски индекс}} m3qctz9cl9tgjhykhel56uo86ebmmxd 100 59992 144893 143001 2026-07-02T14:52:43Z Coaorao 19106 144893 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Алфонс | презиме = Доде | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1828 | годинасмрти = 1878 | опис = '''Алфонс Доде''' био је француски књижевник. | слика = Alphonse Daudet 2.jpg | опис_слике = | википедија = Алфонс Доде | вики_цитати = Алфонс Доде | остава = | остава_кат = Alphonse Daudet }} == Дела == * [[Тартарен Тарасконац]] * [[Тартарен на Алпима]] * [[Привиђење колмарског судије]] == Преводиоци == * [[Милан Грол]] * [[Душан Л. Ђокић]] fkccmfwwy3vhvxw5umhcaunm1wqt59t 0 61379 144891 2026-07-02T14:47:26Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|Први део]] | -{I}- | [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''ДРУГИ ДЕО'''<br />У Тараскону}} {{Центар|'''-{I}-<br />Преко мора — Пет положаја феса Тартар… 144891 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|Први део]] | -{I}- | [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''ДРУГИ ДЕО'''<br />У Тараскону}} {{Центар|'''-{I}-<br />Преко мора — Пет положаја феса Тартареновог — Вече трећега дана — Помагајте.'''}} {{gap}}Желео бих, драги читаоци, да сам сликар и то велики сликар, да бих вам пред очи изнео, у поглављу овог другог дела, разне положаје што их је доживео фес Тартарена из Тараскона за ова три дана преласка на броду ''Зуаву'', измеђ Француске и Алжира.<br /> {{gap}}Показао бих вам га пре свега при поласку, на мосту пред бродом, у свем његовом херојству и достојанствености, као ореол на овој дивној тарасконској глави. Показао бих вам га затим при изласку из пристаништа, када се ''Зуав'' почне ковитлати на таласима: показао бих вам га уздрхталог и запрепашћеног, и већ у првим предосећањима свога страдања.<br /> {{gap}}Затим, у лионском заливу, у колико се одмиче на пучину, и у колико море постаје суровије, показао бих вам га као жртву буре, усправљеног и запрепашћеног на глави несрећног јунака, са његовом великом плавом вуненом кићанком што се костреши кроз маглу и вијар морски… Четврти положај. Шест часова у вече, према корзиканским обалама. Несрећни фес нагнуо се преко ограде и врло плачевно гледа доле у море… — Најзад, пети и последњи положај, у дну тесне кабине, у малој постељи што личи на фијоку орманску, нешто без лица и обличја, јадно и жалосно, укотурило се и јечи на узглавнику. То је фес, онај поносити и јуначки фес при поласку с пристаништа, спао сада на најјаднији облик спаваће капице и набијен до ушију на глави бледога болесника што се грчи и превија на постељи кабинској.<br /> {{gap}}Ах! кад би Тарасконци могли видети свог великог Тартарена уклупчаног у његовој бедној фијоци, под суморном тамно-бледом светлошћу што пада са прозорчића кабинских, и усред овог несносног задаха кујне и овлаженог дрвета, неносне, отужне воње лађине; кад би га чули како закркља при сваком удару точка, како сваки пет минута тражи теј и својим разнеженим детињским гласом псује момка, како би се Тарасконци кајали што су га нагонили да отпутује… На моју реч историчарску! у каквом је стању био јадни ''Турчин'', да се човек заплаче. Како га је зло одједном снашло злосрећник не имађаше храбрости ни да отпусти свој појас алжирски, ни да се отараси свога оружног арсенала. Ловачки нож са дебелом дршком да му изломи груди, кожна кеса са револвером убијаше му ноге. И још поред свих мука, мумлања Тартарена-Санча, који не престајаше са својим кенкањем и псовком.<br /> {{gap}}— Глупаче, ако!… Рекао сам ја то теби лепо!… Ах! хтео си у Африку… Е па, ето ти! ето ти Африке!… Како ти се допада?<br /> {{gap}}Што је било најужасније, то је, што је, из дубине своје кабине и својих јечања, несрећник лепо чуо путнике из великог салона како се смеју, једу, певају, играју карата. Друштво је на ''Зуаву'' било многобројно и весело. Официри што се враћаху својим пуковима, уметнице из ''Алказара'' у Марсељу, глумци, неки богати Мухамеданац који се враћаше са хаџилука из Меке, неки кнез црногорски, велика шаљивчина који подражаваше Равена и Жил Переса… Ниједно од њих немађаше морску болест, и њихово време пролазаше у шампањцу, с капетаном ''Зуава'', веселим једним дебељком марсељским, који беше код своје куће и у Марсељу и у Алжиру, и потпуно одговараше веселом имену Барбасу.<br /> {{gap}}Тартарену из Тараскона било је криво на све ове несрећнике. Њихова веселост удвајаше његову муку.<br /> {{gap}}Најзад, трећега дана после подне, на броду се начини неко необично комешања [''-{sic}-''], које истрже нашег јунака из његовог дугог мртвила. Звоно на кљуну звоњаше. По крову се растрчале гломазне чизме морнарске.<br /> {{gap}}— „Машина напред!… машина натраг!” викао је промукли глас капетана Барбасуа.<br /> {{gap}}Затим: Машина, стој!… Од једном нагло заустављање, један потрес, и све се смири… Само још брод што се тихо љуљаше с десна лево, као балон у ваздуху.<br /> {{gap}}Ова чудна тишина уплаши Тарасконца…<br /> {{gap}}— „Помагајте! потописмо се !…” завапи он страховитим гласом, и опоравивши се одједном као чудом, скочи са своје постељице, и наже са својим оружним арсеналом на кров. == Извор == Звезда, 1900. стр. 41—43. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 9eji5bbhtvm872uvl86aze37fx8dhxa 144892 144891 2026-07-02T14:47:58Z Coaorao 19106 144892 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|Први део]] | -{I}- | [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''ДРУГИ ДЕО'''<br />Међу Турцима}} {{Центар|'''-{I}-<br />Преко мора — Пет положаја феса Тартареновог — Вече трећега дана — Помагајте.'''}} {{gap}}Желео бих, драги читаоци, да сам сликар и то велики сликар, да бих вам пред очи изнео, у поглављу овог другог дела, разне положаје што их је доживео фес Тартарена из Тараскона за ова три дана преласка на броду ''Зуаву'', измеђ Француске и Алжира.<br /> {{gap}}Показао бих вам га пре свега при поласку, на мосту пред бродом, у свем његовом херојству и достојанствености, као ореол на овој дивној тарасконској глави. Показао бих вам га затим при изласку из пристаништа, када се ''Зуав'' почне ковитлати на таласима: показао бих вам га уздрхталог и запрепашћеног, и већ у првим предосећањима свога страдања.<br /> {{gap}}Затим, у лионском заливу, у колико се одмиче на пучину, и у колико море постаје суровије, показао бих вам га као жртву буре, усправљеног и запрепашћеног на глави несрећног јунака, са његовом великом плавом вуненом кићанком што се костреши кроз маглу и вијар морски… Четврти положај. Шест часова у вече, према корзиканским обалама. Несрећни фес нагнуо се преко ограде и врло плачевно гледа доле у море… — Најзад, пети и последњи положај, у дну тесне кабине, у малој постељи што личи на фијоку орманску, нешто без лица и обличја, јадно и жалосно, укотурило се и јечи на узглавнику. То је фес, онај поносити и јуначки фес при поласку с пристаништа, спао сада на најјаднији облик спаваће капице и набијен до ушију на глави бледога болесника што се грчи и превија на постељи кабинској.<br /> {{gap}}Ах! кад би Тарасконци могли видети свог великог Тартарена уклупчаног у његовој бедној фијоци, под суморном тамно-бледом светлошћу што пада са прозорчића кабинских, и усред овог несносног задаха кујне и овлаженог дрвета, неносне, отужне воње лађине; кад би га чули како закркља при сваком удару точка, како сваки пет минута тражи теј и својим разнеженим детињским гласом псује момка, како би се Тарасконци кајали што су га нагонили да отпутује… На моју реч историчарску! у каквом је стању био јадни ''Турчин'', да се човек заплаче. Како га је зло одједном снашло злосрећник не имађаше храбрости ни да отпусти свој појас алжирски, ни да се отараси свога оружног арсенала. Ловачки нож са дебелом дршком да му изломи груди, кожна кеса са револвером убијаше му ноге. И још поред свих мука, мумлања Тартарена-Санча, који не престајаше са својим кенкањем и псовком.<br /> {{gap}}— Глупаче, ако!… Рекао сам ја то теби лепо!… Ах! хтео си у Африку… Е па, ето ти! ето ти Африке!… Како ти се допада?<br /> {{gap}}Што је било најужасније, то је, што је, из дубине своје кабине и својих јечања, несрећник лепо чуо путнике из великог салона како се смеју, једу, певају, играју карата. Друштво је на ''Зуаву'' било многобројно и весело. Официри што се враћаху својим пуковима, уметнице из ''Алказара'' у Марсељу, глумци, неки богати Мухамеданац који се враћаше са хаџилука из Меке, неки кнез црногорски, велика шаљивчина који подражаваше Равена и Жил Переса… Ниједно од њих немађаше морску болест, и њихово време пролазаше у шампањцу, с капетаном ''Зуава'', веселим једним дебељком марсељским, који беше код своје куће и у Марсељу и у Алжиру, и потпуно одговараше веселом имену Барбасу.<br /> {{gap}}Тартарену из Тараскона било је криво на све ове несрећнике. Њихова веселост удвајаше његову муку.<br /> {{gap}}Најзад, трећега дана после подне, на броду се начини неко необично комешања [''-{sic}-''], које истрже нашег јунака из његовог дугог мртвила. Звоно на кљуну звоњаше. По крову се растрчале гломазне чизме морнарске.<br /> {{gap}}— „Машина напред!… машина натраг!” викао је промукли глас капетана Барбасуа.<br /> {{gap}}Затим: Машина, стој!… Од једном нагло заустављање, један потрес, и све се смири… Само још брод што се тихо љуљаше с десна лево, као балон у ваздуху.<br /> {{gap}}Ова чудна тишина уплаши Тарасконца…<br /> {{gap}}— „Помагајте! потописмо се !…” завапи он страховитим гласом, и опоравивши се одједном као чудом, скочи са своје постељице, и наже са својим оружним арсеналом на кров. == Извор == Звезда, 1900. стр. 41—43. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 4t5z4anjkvx3gmrcsxuwlk6uwqwtkjz 0 61380 144895 2026-07-03T08:34:15Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]] | -{II}- | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] }} {{Центар|'''-{II}-<br />На оружје! на оружје!'''}} {{gap}}Нису се топили, већ су приспели.<br /> {{gap}}''Зуав'' је ула… 144895 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]] | -{II}- | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] }} {{Центар|'''-{II}-<br />На оружје! на оружје!'''}} {{gap}}Нису се топили, већ су приспели.<br /> {{gap}}''Зуав'' је улазио у луку, дивљу луку са морем мрачним и дубоким, али тихим, суморним, скоро пустим. Према броду на једном брежуљку, бели Алжир са својим малим белим кућама што се стешњене једне уз друге спуштају према мору. Као прострто рубље праљино на медонском брежуљку. И над свим тим, са својим атлазним плаветнилом, ох! каквим плаветнилом!… велико небо алжирско.<br /> {{gap}}Славни Тартарен, повраћен мало из своје престрављености, посматраше ову слику, слушајући у исто доба с пуно пажње и поште црногорског кнеза, који му, стојећи ту уз њега, показиваше поједине крајеве града, Казбах, горњу варош, улицу Баб-Азун. Види се врло образован, овај кнез црногорски; зна чак, потанко, и Алжир, и врло тачно говори арапски. За то је Тартарен и наумио да развије с њим познанство… Одједном, дуж ограде на коју се беху наслонили, Тарасконац угледа читав ред дебелих црних руку које се хватаху озго. Скоро у исти мах, једна арапска глава испада преда њ, и пре но што је Тартарен имао времена да отвори уста, кров са свих страна прекрили стотина разбојника црних, жутих, полунагих, дебелоусних, гадних, грозних, страховитих.<br /> {{gap}}О, Тартарен је знао ове разбојнике… То беху они, то ће рећи ''они'', они чувени ''они'', које он тако често тражио ноћу по улицама Тарасконским, Најзад, ''они'' су се дакле одлучили да дођу.<br /> {{gap}}…У први мах запрепашћење га прикова на месту. Али кад он виде разбојнике где су се устремили на ствари, где скидају мушему што их је покривала, једном речју почињу пљачкање брода, тада се јунак расвести, и изтргнувши свој ловачки нож, „На оружје! на оружје!” повика путницима, и први међу свима, појури на гусаре.<br /> {{gap}}— Шта је? шта је то? шта вам је? упита га капетан Барбасу, који излажаше са доњег крова.<br /> {{gap}}— Ах! где сте, капетане!… Брзо, брзо, наоружајте своје људе.<br /> {{gap}}— Али до ђавола, на што то?<br /> {{gap}}— Па зар ви не видите?<br /> {{gap}}— Шта то?…<br /> {{gap}}— Ето… ту, пред вашим очима… разбојнике…<br /> {{gap}}Капетан Барбасу гледаше га сав у чуду. У том тренутку испред њих пројури грдан један црнац, са јунаковом апотеком на леђима.<br /> {{gap}}— Ниткове!… стани!… заурла Тарасконац, и појури с ножем напред.<br /> {{gap}}Барбасу га стиже, и ухвати га за појас:<br /> {{gap}}— Та смирите се, једном!… Нису то разбојници… Давно је то већ престало, нема више разбојника… То су носачи.<br /> {{gap}}— Носачи!…<br /> {{gap}}— Дабогме, носачи, који су дошли по пртљаг, да га пренесу на обалу… Увуците ваш нож у корице, дајте ми карту, и пођите за овим црнцем честитим момком, који ће вас одвести на суво, и до хотела ако хоћете.<br /> {{gap}}Мало збуњен, Тартарен даде своју карту, и упутивши се за црнцем држећи се за уже поред степеница, спусти се у велику барку која се љуљаше дуж лађе. Сав његов пртљаг беше већ ту, његови сандуци, оружни ковчези, хранљиве конзерве; како су они заузели сву барку, није се морало чекати на друге путнике. Црнац се попе на сандуке и чучну као мајмун обухвативши рукама колена. Други један црнац прихвати весла… Обојица посматраху Тартарена кезећи се и показујући своје беле зубе.<br /> {{gap}}Усправљен на задњем делу, са оном страховитом напућеношћу што задаваше страха његовим суграђанима, велики Тарасконац грозничаво извијаше држаље свога ножа; јер, могао њему рећи ма шта капетан Барбасу, он још не вероваше потпуно намерама ових носача са абоносовом кожом, који тако мало наличаху на честите носаче из Тараскона…<br /> {{gap}}Пет минута доцније, барка стиже на суво и Тартарен стаде ногом на ово мало варварско пристаниште, где три стотине година пре тога, робијаш један шпањолски по имену Милел Сервантес, спремаше — међу галијашима алжирским славан један роман, који ће добити име ''Дон Кихот!'' == Извор == Звезда, 1900. стр. 43—45. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> l480esvt6mse7lersj5i0eh3xomffhu