Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 2 59976 144899 144639 2026-07-03T13:04:45Z Coaorao 19106 /* Нацрт */ 144899 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]] '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <nowiki> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Паж]] [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]] [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]] </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић jo5x1f4trf7p78uh68ynys92l9g2gau 144904 144899 2026-07-03T14:52:49Z Coaorao 19106 /* Нацрт */ 144904 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]] '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <nowiki> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Паж]] [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]] [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]] </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...<br /> {{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.<br /> {{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.<br /> {{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.<br /> {{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.<br /> {{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...<br /> {{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.<br /> {{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.<br /> {{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.<br /> {{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.<br /> {{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!<br /> {{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.<br /> {{gap}}— Јесте ли их убили колико?<br /> {{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.<br /> {{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?<br /> {{gap}}— Па где би хтели да их метнем.<br /> {{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...<br /> {{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.<br /> {{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.<br /> {{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—49. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center></nowiki> bm0sq6kkmhdhpbvmdgqg6rpjmb34oq3 100 59983 144900 143341 2026-07-03T14:13:45Z Coaorao 19106 144900 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Проспер | презиме = Мериме | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1803 | годинасмрти = 1870 | опис = '''Проспер Мериме''' (фр. ''-{Prosper Merimee}-'') је био француски књижевник. | слика = Prosper Mérimée (1803-1870).jpg | опис_слике = | википедија = Проспер Мериме | вики_цитати = Проспер Мериме | остава = Prosper Mérimée | остава_кат = Prosper Mérimée }} == Дела == * [[Хроника о владавини Карла IX]] (''-{Chronique du règne de Charles IX}-'') * [[Визија Карла XI]] (''-{Vision de Charles XI}-'') * [[Таманго]] (''-{Tamango}-'') * [[Илска венера]] (''-{La Vénus d’Ille}-'') * [[Кармен]] * [[Коломба]] == Преводиоци == * [[Павле Поповић]] * [[Светислав А. Петровић]] * [[Милан Грол]] {{DEFAULTSORT:Мериме,_Проспер}} [[Категорија:Француска књижевност]] 8nssx8gzu4g4zr0geqfzbk4rb9t8axo 100 59992 144898 144893 2026-07-03T12:53:01Z Coaorao 19106 144898 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Алфонс | презиме = Доде | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1828 | годинасмрти = 1878 | опис = '''Алфонс Доде''' био је француски књижевник. | слика = Alphonse Daudet 2.jpg | опис_слике = | википедија = Алфонс Доде | вики_цитати = Алфонс Доде | остава = | остава_кат = Alphonse Daudet }} == Дела == * [[Тартарен Тарасконац]] * [[Тартарен на Алпима]] * [[Тарасконска лука: последњи доживљаји славног Тартарена]] * [[Привиђење колмарског судије]] == Преводиоци == * [[Милан Грол]] * [[Душан Л. Ђокић]] * [[Аутор:Јеремија Живановић|Јеремија Живановић]] 1oldt41zi9qdtocanhtlk9bah9n3zcf 100 60239 144901 144555 2026-07-03T14:14:59Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 144901 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Грол | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1876 | годинасмрти = 1952 | опис = '''Милан Грол''' (1876 – 1952) био је српски и југословенски књижевник и политичар. | слика = Milan Grol.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Грол | остава = | остава_кат = Milan Grol }} == Дела == * [[Парламентаризам и децентрализација]] * [[„Генералска влада“]] * [[Наши унутрашњи задаци]] == Преводи == * ''[[Тартарен Тарасконац]]'' (1900), од [[Алфонс Доде|Алфонса Додеа]] * ''[[Кармен]]'' (1910), од [[Проспер Мериме|Проспера Мериме]] * ''[[Коломба]]'' (1910), од Проспера Мериме [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Милан Грол]] pqf041wsy0tq0xhbqipm5ixl2uakwk4 100 60710 144908 144836 2026-07-03T18:14:31Z Galicijac 19151 /* Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945 */ 144908 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Димитрије | презиме = Љотић | иницијал_презимена = Љ | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Димитрије Љотић''' био је српски и југословенски политичар и адвокат. Љотић је био министар правде Краљевине Југославије, адвокат и вођа покрета ЗБОР, а за време окупације Југославије у Другом светском рату сарадник немачких окупационих власти. | слика = Dimitrije Ljotić 1940.png | опис_слике = | википедија = Димитрије Љотић | вики_цитати = Димитрије Љотић | остава = | остава_кат = }} ==Дела== === Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945 === * [[Свештеници и народна политика]] * [[Писмо патријарху Гаврилу и епископима Николају и Иринеју]] * [[Дефиле добровољачког ђачког одреда]] * [[Како ће српски народ изићи из данашњих тешкоћа]] * [[Питања и одговори]] * [[Ако срушите пакт, кнез ће пасти у провалију, али и ми сви и ви заједно са њим!]] * [[По осми пут]] * [[Ни врући ни хладни]] * [[Царски пут и странпутица]] * [[Поновни позив]] * [[Дража Михаиловић и комунисти]] * [[Свом снагом напред до крајње и потпуне победе]] * [[Побуњеним осуђеницима о Божићу]] * [[У спомен поднаредника-добровољца Петра В. Грујића]] * [[Лондон и Београд]] * [[Черчилов говор]] * [[Нашим заробљеницима]] * [[Јован Таут]] * [[Један значајан документ]] * [[Милан Мика Рашковић]] * [[Недић и неко други]] * [[Дијалог „родољуба” и „издајице”]] * [[Сила зла]] * [[Прича о једном чувару пруге]] * [[Говор Димитрија Љотића омладинцима]] * [[Свечани помен жртвама прошлогодишње катастрофе у Смедереву]] * [[Улична стратегија]] * [[Клеопатрин нос]] * [[Речи горке]] * [[Обнова и њене кочнице]] * [[Професор Дарко Јелић под словом „З.”]] * [[Свештеник Драгутин Булић]] * [[Без наслова]] * [[Коцкари]] * [[На истоку]] * [[Опет на истоку]] * [[Хлеб наш насушни]] * [[Војко Миличић]] * [[У 27 марту разум није учествовао]] * [[Заветна мисао града Смедерева]] * [[Над светлим гробовима]] * [[О вама и за вас]] * [[Ко ће као Бог]] * [[Љубав ће царовати и кад све прође…]] * [[Пут генерала Недића има такву снагу да ће мудрост вратити оно што је изгубљено лудошћу]] * [[Смисао садашњиx историјскиx обрачуна]] * [[Српски народ мора живети по закону свога бића]] * [[Веран части и дужности]] * [[Лик Милоша Масаловића]] * [[Бесмртне заслуге генерала Недића за спас српског народа]] * [[Заветни дан града Смедерева]] * [[Димитрије Љотић о догађајима у свету]] * [[Краљев говор]] * [[Писмо краљу]] * [[Писмо друговима]] * [[Најважнија истина]] * [[За краља!]] * [[Загребачке жртве]] * [[Милорад Мојић]] * [[Коментар на коментар]] * [[Дегенерација рата]] * [[Мали одговор Титу]] * [[Загонетка Америке]] * [[О уставности намесништва]] * [[Титова влада]] * [[Разговор с господином Черчилом]] * [[Четворогодишњица]] * [[Нови рат]] * [[Ослободилачка маска]] * [[Доборовољачким старешинама]] * [[Из писма Милоју Маринковићу]] gkjdko0mbcvok2xt4mcqncxqcthd038 0 61003 144905 143847 2026-07-03T15:05:23Z Coaorao 19106 Уређивано; потребно ускладити с извором 144905 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни Гавран<ref>Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу. Уредн.</ref> ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']]) | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Ника Грујичић Огњан | година= 1878 | белешке= Види такође: [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]] }} <poem> {{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна, {{gap}}А у мене душа јадна. Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже, И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне, Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже; „Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише. {{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више. ​{{gap}}Још се сећам, беше давно, {{gap}}Децембера, беше хладно. У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже. Жељно чекам белу зору, та страшне ме бриге мору, Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише! О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе, {{gap}}Твоје име да се брише! ​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа, {{gap}}Завесиног шума слуша. Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже. Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву: „Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно диже! Когод иде; а можда ми, когод какво писмо пише, {{gap}}То је само и ништʼ више”! ​{{gap}}Охрабрих се нешто мало. {{gap}}Да би јадно стање пало Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише, Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”! Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже, {{gap}}Црна ноћ и ништа више! ​{{gap}}У ту пусту таму гледах, {{gap}}Дивљењу се немом предах, Снове сневах страшне, грозне, што ни један човек више. А лупњава срца мога, прекидаше мира тога. А дуси из мрака свога, једно име говорише, Мене црне страшне мисли, обузеше, простре- лише {{gap}}„Палмира”, и ништа више. ​{{gap}}Скупих снагу уморену. {{gap}}Вас се нађох у пламену. Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе, „Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати, ​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли долетише: „Умири се, умири се”, та то није тајна више: {{gap}}Ветар је и ништа више. ​{{gap}}И отворих прозор брже, {{gap}}Алʼ ме чудан призор трже. Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више, Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже. Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже, И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утврдише, {{gap}}Немиче се никуд више. ​{{gap}}Та намера, чудна смера, {{gap}}Црне тице смех натера. Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да дише! Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје жеље капе, Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже? Које ти је лепо име, што га црно друштво пише? — {{gap}}Гавран гракну: „Никад више”! — {{gap}}​Та ћудљивост тице црне {{gap}}Чудним чуством душу трне. Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа више, Ал’ се признат’ опет мора. — Кој’ видео у свог двора Црног друга из понора, над вратима тамо више, Да је оно празно место, једно место и сувише, {{gap}}​Да му ј' име: Никад више. ​{{gap}}​Ал’ опсена Гавранова, {{gap}}​Не рече ми друга слова. Таван створ му, ка празнина, око њега свуд’ да дише. Наоколо немо гледа... ни перцету макнут’ неда. Ја прозборих муком једа: „Многи друзи одлетише, Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде одпловише”. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више”! ​{{gap}}​Ој Гавране, тек ту једну: {{gap}}​Касти знадеш речцу бедну. Грло твоје раздерано, незна касти ништа више Јер чији си досад био, несрећом се огрлио, Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже. А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе, {{gap}}​Страшна је реч: „Никад више”! ​{{gap}}​Ал озбиљност гавранова, {{gap}}​Осмејак ми трже снова, Па се бацих у столицу, преко пута њему ближе, Занесоше мисли мене, ко да постах парче стене, Нити око да ми трене. Па дал' мисли погодише, Што самртна тица мисли, изнад мојих врата више, {{gap}}​Са тим вечним: Никад више! ​{{gap}}​Ја бунован… снови лете, {{gap}}​Незна касти, речце клете, Јер кроз срце погледи ме гавранови прострелише, Глава клону, срце бије; а страшна се слутња вије; Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ издише. Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише. {{gap}}​Неш' га имат: Никад више. ​{{gap}}​На мах к’о да с’ ваздух тресе, {{gap}}​Кад се њиме дим понесе. Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише. Слика је од слике моје... анђелци му славу поје: Ал’ га међу своје, броје. За њим мисли одлетише О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу ближе. {{gap}}​Гавран гракну: Никад више, ​{{gap}}​Планух гневом очајано: {{gap}}​.. Јесил’ тица ил’ си ђаво! Јесил’ пророк ил’ искушач? Кол' до мене амо! т’ диже? Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу. Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургунише, ​Ди ј' утеха? С оне т’ стране? Дали за ме дигод дише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Ум се стеже, живац трза, {{gap}}​Крв по кадшто, јаче брза, Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се изгубише. Ал’ Палмиру љубав дивну, зраку топлу милостивну, Недам у ту судбу кивну! С њом се моја снага диже. Још блаженству она може… повести ми живот ближе. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Јесил’ тица ил’ си ђаво, {{gap}}​Што поричеш ружно здраво! Верово би веће сада, и за свет над нама више, Па кад нема овде за ме, ништа друго осим таме И невоље оне саме. Дал ће звездам’ тамо ближе, Моћи живот на уснама, Палмириним’ да издише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” — ​{{gap}}​Озлојеђен викну’ тада, {{gap}}​Иди црна тицо сада. Ид’ по ноћи и по магли, с вампири се крвни дижи. Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац прави Да с’ лажљивост твоја смлави. Над врати те нећу више! Скини канџе с’ срца мога. Нек се и твој траг избрише! {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!“ — ​{{gap}}​Па се гавран и немиче {{gap}}​Ко да га се ништ’ не тиче. На вратима де је место, једно празно и сувише Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак бледи, Црну сенку гавранову, по поду ми тамно пише Из тог мрака снова, таме, душа моја неће више, {{gap}}​Уздићи се: Никад више! — ​''Ника Грујић Огњан.'' </poem> == Напомене == <references/> == Види још == * ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] == Извор == ''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548. {{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}} cs1rial2gzus1tcfjtb5v5ccu9d1dfl 144906 144905 2026-07-03T15:05:49Z Coaorao 19106 144906 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни Гавран<ref>Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу. Уредн.</ref> ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']]) | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Ника Грујичић Огњан | година= 1878 | белешке=<center>Види такође: [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]]</center> }} <poem> {{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна, {{gap}}А у мене душа јадна. Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже, И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне, Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже; „Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише. {{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више. ​{{gap}}Још се сећам, беше давно, {{gap}}Децембера, беше хладно. У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже. Жељно чекам белу зору, та страшне ме бриге мору, Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише! О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе, {{gap}}Твоје име да се брише! ​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа, {{gap}}Завесиног шума слуша. Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже. Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву: „Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно диже! Когод иде; а можда ми, когод какво писмо пише, {{gap}}То је само и ништʼ више”! ​{{gap}}Охрабрих се нешто мало. {{gap}}Да би јадно стање пало Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише, Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”! Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже, {{gap}}Црна ноћ и ништа више! ​{{gap}}У ту пусту таму гледах, {{gap}}Дивљењу се немом предах, Снове сневах страшне, грозне, што ни један човек више. А лупњава срца мога, прекидаше мира тога. А дуси из мрака свога, једно име говорише, Мене црне страшне мисли, обузеше, простре- лише {{gap}}„Палмира”, и ништа више. ​{{gap}}Скупих снагу уморену. {{gap}}Вас се нађох у пламену. Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе, „Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати, ​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли долетише: „Умири се, умири се”, та то није тајна више: {{gap}}Ветар је и ништа више. ​{{gap}}И отворих прозор брже, {{gap}}Алʼ ме чудан призор трже. Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више, Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже. Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже, И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утврдише, {{gap}}Немиче се никуд више. ​{{gap}}Та намера, чудна смера, {{gap}}Црне тице смех натера. Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да дише! Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје жеље капе, Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже? Које ти је лепо име, што га црно друштво пише? — {{gap}}Гавран гракну: „Никад више”! — {{gap}}​Та ћудљивост тице црне {{gap}}Чудним чуством душу трне. Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа више, Ал’ се признат’ опет мора. — Кој’ видео у свог двора Црног друга из понора, над вратима тамо више, Да је оно празно место, једно место и сувише, {{gap}}​Да му ј' име: Никад више. ​{{gap}}​Ал’ опсена Гавранова, {{gap}}​Не рече ми друга слова. Таван створ му, ка празнина, око њега свуд’ да дише. Наоколо немо гледа... ни перцету макнут’ неда. Ја прозборих муком једа: „Многи друзи одлетише, Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде одпловише”. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више”! ​{{gap}}​Ој Гавране, тек ту једну: {{gap}}​Касти знадеш речцу бедну. Грло твоје раздерано, незна касти ништа више Јер чији си досад био, несрећом се огрлио, Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже. А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе, {{gap}}​Страшна је реч: „Никад више”! ​{{gap}}​Ал озбиљност гавранова, {{gap}}​Осмејак ми трже снова, Па се бацих у столицу, преко пута њему ближе, Занесоше мисли мене, ко да постах парче стене, Нити око да ми трене. Па дал' мисли погодише, Што самртна тица мисли, изнад мојих врата више, {{gap}}​Са тим вечним: Никад више! ​{{gap}}​Ја бунован… снови лете, {{gap}}​Незна касти, речце клете, Јер кроз срце погледи ме гавранови прострелише, Глава клону, срце бије; а страшна се слутња вије; Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ издише. Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише. {{gap}}​Неш' га имат: Никад више. ​{{gap}}​На мах к’о да с’ ваздух тресе, {{gap}}​Кад се њиме дим понесе. Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише. Слика је од слике моје... анђелци му славу поје: Ал’ га међу своје, броје. За њим мисли одлетише О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу ближе. {{gap}}​Гавран гракну: Никад више, ​{{gap}}​Планух гневом очајано: {{gap}}​.. Јесил’ тица ил’ си ђаво! Јесил’ пророк ил’ искушач? Кол' до мене амо! т’ диже? Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу. Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургунише, ​Ди ј' утеха? С оне т’ стране? Дали за ме дигод дише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Ум се стеже, живац трза, {{gap}}​Крв по кадшто, јаче брза, Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се изгубише. Ал’ Палмиру љубав дивну, зраку топлу милостивну, Недам у ту судбу кивну! С њом се моја снага диже. Још блаженству она може… повести ми живот ближе. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Јесил’ тица ил’ си ђаво, {{gap}}​Што поричеш ружно здраво! Верово би веће сада, и за свет над нама више, Па кад нема овде за ме, ништа друго осим таме И невоље оне саме. Дал ће звездам’ тамо ближе, Моћи живот на уснама, Палмириним’ да издише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” — ​{{gap}}​Озлојеђен викну’ тада, {{gap}}​Иди црна тицо сада. Ид’ по ноћи и по магли, с вампири се крвни дижи. Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац прави Да с’ лажљивост твоја смлави. Над врати те нећу више! Скини канџе с’ срца мога. Нек се и твој траг избрише! {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!“ — ​{{gap}}​Па се гавран и немиче {{gap}}​Ко да га се ништ’ не тиче. На вратима де је место, једно празно и сувише Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак бледи, Црну сенку гавранову, по поду ми тамно пише Из тог мрака снова, таме, душа моја неће више, {{gap}}​Уздићи се: Никад више! — ​''Ника Грујић Огњан.'' </poem> == Напомене == <references/> == Види још == * ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] == Извор == ''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548. {{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}} ohy3q3eozyvkol4sc5ngituzpw0wwbu 144907 144906 2026-07-03T15:08:26Z Coaorao 19106 144907 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни Гавран<ref>Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу. Уредн.</ref> ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']]) | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Ника Грујичић Огњан | година= 1878 | белешке=<center>Види такође: [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]]</center> }} <div style="text-align:center; margin-left:1em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> {{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна, {{gap}}А у мене душа јадна. Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже, И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне, Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже; „Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише. {{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више. ​{{gap}}Још се сећам, беше давно, {{gap}}Децембера, беше хладно. У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже. Жељно чекам белу зору, та страшне ме бриге мору, Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише! О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе, {{gap}}Твоје име да се брише! ​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа, {{gap}}Завесиног шума слуша. Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже. Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву: „Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно диже! Когод иде; а можда ми, когод какво писмо пише, {{gap}}То је само и ништʼ више”! ​{{gap}}Охрабрих се нешто мало. {{gap}}Да би јадно стање пало Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише, Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”! Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже, {{gap}}Црна ноћ и ништа више! ​{{gap}}У ту пусту таму гледах, {{gap}}Дивљењу се немом предах, Снове сневах страшне, грозне, што ни један човек више. А лупњава срца мога, прекидаше мира тога. А дуси из мрака свога, једно име говорише, Мене црне страшне мисли, обузеше, простре- лише {{gap}}„Палмира”, и ништа више. ​{{gap}}Скупих снагу уморену. {{gap}}Вас се нађох у пламену. Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе, „Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати, ​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли долетише: „Умири се, умири се”, та то није тајна више: {{gap}}Ветар је и ништа више. ​{{gap}}И отворих прозор брже, {{gap}}Алʼ ме чудан призор трже. Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више, Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже. Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже, И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утврдише, {{gap}}Немиче се никуд више. ​{{gap}}Та намера, чудна смера, {{gap}}Црне тице смех натера. Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да дише! Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје жеље капе, Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже? Које ти је лепо име, што га црно друштво пише? — {{gap}}Гавран гракну: „Никад више”! — {{gap}}​Та ћудљивост тице црне {{gap}}Чудним чуством душу трне. Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа више, Ал’ се признат’ опет мора. — Кој’ видео у свог двора Црног друга из понора, над вратима тамо више, Да је оно празно место, једно место и сувише, {{gap}}​Да му ј' име: Никад више. ​{{gap}}​Ал’ опсена Гавранова, {{gap}}​Не рече ми друга слова. Таван створ му, ка празнина, око њега свуд’ да дише. Наоколо немо гледа... ни перцету макнут’ неда. Ја прозборих муком једа: „Многи друзи одлетише, Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде одпловише”. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више”! ​{{gap}}​Ој Гавране, тек ту једну: {{gap}}​Касти знадеш речцу бедну. Грло твоје раздерано, незна касти ништа више Јер чији си досад био, несрећом се огрлио, Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже. А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе, {{gap}}​Страшна је реч: „Никад више”! ​{{gap}}​Ал озбиљност гавранова, {{gap}}​Осмејак ми трже снова, Па се бацих у столицу, преко пута њему ближе, Занесоше мисли мене, ко да постах парче стене, Нити око да ми трене. Па дал' мисли погодише, Што самртна тица мисли, изнад мојих врата више, {{gap}}​Са тим вечним: Никад више! ​{{gap}}​Ја бунован… снови лете, {{gap}}​Незна касти, речце клете, Јер кроз срце погледи ме гавранови прострелише, Глава клону, срце бије; а страшна се слутња вије; Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ издише. Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише. {{gap}}​Неш' га имат: Никад више. ​{{gap}}​На мах к’о да с’ ваздух тресе, {{gap}}​Кад се њиме дим понесе. Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише. Слика је од слике моје... анђелци му славу поје: Ал’ га међу своје, броје. За њим мисли одлетише О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу ближе. {{gap}}​Гавран гракну: Никад више, ​{{gap}}​Планух гневом очајано: {{gap}}​.. Јесил’ тица ил’ си ђаво! Јесил’ пророк ил’ искушач? Кол' до мене амо! т’ диже? Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу. Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургунише, ​Ди ј' утеха? С оне т’ стране? Дали за ме дигод дише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Ум се стеже, живац трза, {{gap}}​Крв по кадшто, јаче брза, Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се изгубише. Ал’ Палмиру љубав дивну, зраку топлу милостивну, Недам у ту судбу кивну! С њом се моја снага диже. Још блаженству она може… повести ми живот ближе. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Јесил’ тица ил’ си ђаво, {{gap}}​Што поричеш ружно здраво! Верово би веће сада, и за свет над нама више, Па кад нема овде за ме, ништа друго осим таме И невоље оне саме. Дал ће звездам’ тамо ближе, Моћи живот на уснама, Палмириним’ да издише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” — ​{{gap}}​Озлојеђен викну’ тада, {{gap}}​Иди црна тицо сада. Ид’ по ноћи и по магли, с вампири се крвни дижи. Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац прави Да с’ лажљивост твоја смлави. Над врати те нећу више! Скини канџе с’ срца мога. Нек се и твој траг избрише! {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!“ — ​{{gap}}​Па се гавран и немиче {{gap}}​Ко да га се ништ’ не тиче. На вратима де је место, једно празно и сувише Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак бледи, Црну сенку гавранову, по поду ми тамно пише Из тог мрака снова, таме, душа моја неће више, {{gap}}​Уздићи се: Никад више! — ​''Ника Грујић Огњан.'' </poem> </div> </div> == Напомене == <references/> == Види још == * ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] == Извор == ''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548. {{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}} ke6oyeo197of4xcievj1d7o7xfve8sk 0 61375 144903 144887 2026-07-03T14:42:28Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144903 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Загонетка Америке | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Ових дана је новоизабрани Патријарх руски Алексије упутио посланицу у којој је напао Папу. Напад је извршен на једном војнополитичком питању: Папа тобоже спречава савезнике да униште фашизам у Европи. Ова посланица свакако не изгледа умесна, и то прво зато што је мало умесно да Патријарх напада Папу због једног војно-политичког питања, — а друго зато што није напад уопште основан. Нарочито пада у очи да то патријарх чини тек што је сео на патријаршијски престо. Нама се чини да баш због свега тога можемо рећи: није то патријарх учино по својој иницијативи већ по наређењу Стаљиновом. Отуда неукусност напада и журба напада. Али не напада Стаљин то Папу, већ напада Рузвелта, за кога се тврди да има неке нарочите везе са данашњим Папом и да је сад после Кримске конференције требао да има с Папом важан политички састанак. Не може Стаљин да напада Рузвелта јер су још савезници. Зато напада Патријарх Папу за кога се верује да утиче на Рузвелта у погледу отпорности бољшевизму. Чудо је, и зато то називамо загонетком, али Америка заиста показује већу отпорност према бољшевизму од Енглеске. Требало би да ближа Европи, заинтересованија у Средоземљу, монархична, традиционална, аристократска Енглеска, покаже кудикамо већу отпорност од Америке. А оно баш обрнуто: Америка показује оно што би требала да покаже Енглеска. Не умемо данас одавде ту загонетку одгонетнути. Али се не варају ипак они који констатују да Америка данас далеко више показује такав антибољшевички став. Ту скоро ухвате словеначки домобранци неке америчке падобранце. Обрадују се ови кад чују да то нису партизани и отворено ту радост показују. На ово ће домобранци да им кажу да се не радују толико, јер ће они морати да их предају Немцима. „Ништа зато”, одговоре Американци, „предајте нас Немцима, само кад нисмо код партизана.” То показује какво је масовно расположење у америчкој војсци, јер се радило о петнаестак елитних америчких авијатичара и сви су били у томе једнодушни. Али има других јачих чињеница које говоре о том отворенијем ставу антибољшевичком Америке. Ево неколико примера о томе: Кад је, после 18. јануара т. г., настао врхунац кризе у Лондону поводом споразума Тито—Шубашић, Грју, подсекретар министарства Спољних послова, дао је светским новинарима следећу изјаву: „Нажалост у погледу Југославије наша политика није истоветна са политиком Енглеске. Америка налази да изјаве Краља Петра (о споразуму Тито—Шубашић) нису нимало претеране.” Кад се пореди са овом изјавом говор Черчила од 18. јануара т. г. у ком је он безобзирно стао на страну „свог пријатеља Тита” (о чијим пријатељима у Грчкој он исто тако отворено и безобзирно говори да су разбојници), онда се тек може разумети сав значај ове изјаве Грјуове. Тај исти Грју пре неки дан опет је дао изјаву пред светским новинарима и ту рекао: „Да се не може рећи да слободу...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} народима Совјетске трупе, кад Совјетска влада у те земље не пушта представнике слободне светске јавности.” Скоро истовремено са овом изјавом дали су представници најјачег америчког радничког синдиката изјаву: да не могу узети учешћа у раду светског конгреса радничких синдиката у Лондону кад су тамо присутни представници синдиката који нису изабрани слободно од радника, већ стварно наименовани од влада или партија које врше стварно диктатуру у тој земљи, чиме је очигледно циљано на Совјете. Али у том погледу је можда најкарактеристичнији допис америчког амбасадора Балита у часопису „Лајф”, од пре шест месеци, допис под насловом „Свет гледан из Рима”. Важно је при том знати да је Балит пријатељ Рузвелтов и да је допис послао после више аудијенција код Папе. У том допису, Балит звони на узбуну због опасности бољшевизације Европе. Он ту не говори о потреби обарања Немачке, већ о потреби стварања једне коалиције западних народа ради спречавања бољшевизације. Овај допис је изазвао највећу сензацију у светској јавности. А Москва је напала ове „дрско подметање једног окорелог представника капиталистичке реакције”. Ето то су чињенице којих се сећамо и поводом посланице Патријарха Алексија. Све то показује да позади разних конференција и декларација напредује полако али сигурно, отпор према бољшевизму и код оних који су толико учинили до сад за његово напредовање. Не умемо објаснити откуд је то напредовање веће у Америци него у Енглеској, као што смо напред рекли. Али разлога, иако их не знамо, мора бити. Могуће да они леже у личности Рузвелтовој (иако је...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} окружен и упливисан Јеврејима) односно у личности Черчиловој. Што не знамо данас, сазнаћемо једног другог дана. Главно је да напредује оно што треба да многим народима врати слободу — одузету под изговором ослобођења. == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] [[Категорија:Антисемитизам]] da5zxrc9nr507ishvgxagnz8yqh6ayq 0 61381 144896 2026-07-03T12:22:13Z Galicijac 19151 израда странице 144896 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Ослободилачка маска | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Комунистичка странка је у окупираном делу Европе постала носиља идеје „ослобођења”. Од једном, сваки грађанин који је по законима своје земље сматрао да је рат противу Немачке престао примирјем, од комунистичких дрекаваца проглашен је издајником свог народа и слугом непријатељским. То није био случај само у Југославији, већ у свакој земљи европској која је водила рат противу Немачке па дошла под окупацију (Француска, Белгија, Југославија) а исто је тако било и у државама које су ратовале уз Немачку, па после отпале од Немачке а потпале под режиме њихова утицаја. Да би ово држање комунистичке странке било сваком разумљиво, изнећемо ове чињенице: 1) Њен оснивач Владимир Илић Лењин, 1917. године, док је његова отаџбина Русија ратовала против Немачке, да би у сред рата извео револуцију погодио се с непријатељем своје земље...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} пропустио у Шведску да би се одатле њеном помоћу пребацио у Русију. Услед тога је његова отаџбина његовим радом у позадини фронта и на фронту, изгубила сваку борбену способност, па је потписала сепаратни мир с Немачком у Брест-Литовску, по коме је оставила своје савезнике, уступила огромне просторе руске земље и учинила велике...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Немачкој. 2) Кад је овај мир у Брест-Литовску требало закључити, онда су се против таквог мира побунили делегати као и остали чланови Врховног Совјета народних комесара, али мир је ипак потписан, као цена за изведену револуцију и као услов под којим се револуција бољшевичка може одржати. 3) За све време од 1918. године па на даље до 1941. комунистичке странке су радиле свом снагом против снаге и величине Југославије, Француске, Белгије. Нарочито је то јасан случај са Југославијом и Француском. Вођство југословенске комунистичке странке било је у прво време у рукама Срба. Срби комунисти били су против оних који су хтели разбити Југославију. Стаљин је међутим дао за право онима који су били против Југославије и наредио Комунистичкој партији Југославије да направе савез са свима који су против ње. Тако су морали одступити Срби о вођства странке и тако је на чело дошао Јосип Броз, маршал Тито, који је исто толико маршал, колико и Тито. То ваља сваки човек који је за Југославију — а то су нарочито партизани и њихови пријатељи — да зна. У Француској је комунистичка странка учинила све што је могла против француске војске, ваздухопловства, марине и привреде, — убијала је свим средствима морал француског народа разарала сваки његов полет. Тако је радила док је Француска била јака, а кад је постала слаба, онда је ту преслабу Француску комунистичка странка гурнула у рат против прејаке Немачке. Кад је пак била у рату онда су дефетизмом тако расули њену војску да је Француска била смождена 1940. године. 4) 1935. године, августа месеца, у Москви је одржан VII конгрес Коминтерне. На том конгресу је дата од стране г. Димитрова, генералног секретара Коминтерне нова генерална линија комунистичке странке. Ту је објављено да комунистичка странка хоће да спроведе светску комунистичку револуцију. Ради тога потребно: а) Да се комунистичке странке у свим земљама, које су дотле водиле борбу саме противу свију других политичких странака, промене тактику, удруже се левичарским буржоаским странкама у народне фронтове ради освајања власти, при чему комунистичке странке не морају саме на власт, али у коалицији у којој се налази власт ће бити под њиховим највећим утицајем...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} овим утицајем комунистичке странке разбију, раздрузгају буржоаске државе, буржоаски живот и буржоаску привреду. Али тиме неће још доћи до светске револуције. Тиме је она само припремљена. б) Кад то буде припремљено доћи ће светски рат. У светском рату ће буржоаске државе, раздрузгане пре тога и расклиматане, пропасти. Тада с једне стране СССР са својом војском, с друге стране комунистичке странке са својим фанатичним борцима имају да поруше заостатке буржоаског живота и да спроведу бољшевизацију свију овако у рат уплетених буржоаских држава. 5) Кад је светска криза 1939. марта месеца ушла у најоштрији облик, онда су Француска и Енглеска позвале СССР у војни савез против Немачке. СССР је знала да не може бити рата, ако се том позиву одазове. Сам факт да СССР тај савез са Француском и Енглеском кочи онемогућава рат. Али СССР хоће, али неће да уђе у рат, већ држане даље од артиљеријског огња хоће да други зарате, и то Немачка са Енглеском и Француском. А она чека па кад се ови измрцваре и уморе да скочи на готов плен и да...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} своју замисао. Зато она зове Французе и Енглезе и себи и вуче их за пуних пет месеци. Све измишља из разлога за одлагање, док јеврејским утицајем европска штампа на првим странама...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} о томе пише као готовој ствари, не би ли Немачку више заплашила. Кад је ова њена игра...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} она пред носом енглеских и француских генерала и дипломата...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} који су пошли да потпишу савез против Немачке, потписује 23. августа 1939. године пакт о међусобним акцијама и економској помоћи са Немачком. Тек после тога...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} дана доцније, до рата с Пољском, а по том до рата с Енглеском и Француском. 6) У Југославији је комунистичка странка од априла до августа 1939. године била најратоборнија странка. На све стране је њена омладина држала митинге, којима је доказивала да је „Отаџбина у опасности” од Немачке и да је треба бранити. Кад су Совјети...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} пакт 23. августа у Москви са Немачком, онда су отворено почели нападати Енглеску и Француску (...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} комеморација на Универзитету, а на зидовима градских зграда су се појавили натписи: „Доле рат!”, „Доле скупоћа!” (први револуционарни натписи, јер су осећали да је благодарећи СССР и комунистичкој странци рат дошао). Кад је извршен несрећан пуч 27. марта 1941. године, Комунистичка странка Југославије је узела улице београдске у своје руке и дала пучу искључиви спољно-политички и антинемачки карактер, знајући да ће тиме сигурно довести до рата, у најнепогодније време за своју земљу, а у најпогодније време за Немачку, која је имала већ знатну војску на јужним границама Бугарске. Разуме се, кад је рат 6. априла 1941. године избио, комунисти су већ отпочели свој разорни рад и одмах пустили своју дефетистичку пропаганду, па нису презали ни од тога да у појединим местима изазивају панику у позадини фронта, пуцајући на трупе свог рођеног народа, док би тај исти факт у другим местима приказивали као дело „Збораша-издајица”...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} сарадници окупатора, све до 22. јуна 1941. године, — али су зато истовремено сипали уље на ватру иза леђа окупатора припремајући свој комунистички устанак, да већ 23. јуна 1941. године...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Поређасмо ове чињенице због тебе, читаоче. Ако чињенице умеш да схватиш онда те комунистичка странка својим паролама о својој ослободилачкој акцији, не може збунити. Ти ћеш провидети да је цела та пропаганда заиста сама и чиста лаж. Теби ће онда бити јасно: * да странка комунистичка уопште нема права да говори о родољубљу, јер је с предумишљајем радила на слабљењу и унесрећивању својих отаџбина, да би их тако унесрећене могла у рат бацити; * да комунистичка странка нема права да говори о својој борби за мир, јер је рат с предумишљајем од 1935. године спремала и целом својом тактиком од априла до августа 1939. године учинила га неминовним јер јој је био потребан ради извођења револуције; * да комунистичка странка нема права да говори о својој ослободилачкој акцији, јер ко воли слободу, тај не гура свој народ у ропство, а то је комунистичка странка баш и хтела па је и извела. Ето то говоре чињенице, које смо напред навели. Те чињенице не може побити ни један комуниста. Оне су опште познате и историјски утврђене. Зато је потребно да их и ти знаш и да их добро упамтиш, па кад чујеш комунисту или партизана или њихове пријатеље, да се хвале са својим родољубљем, својим миротворством, својом ослободилачком акцијом, а ти им ово реци. Запенушаће се од беса. Покушаће да извитопере ствари. Али ти само остани миран: немаш потребе да се жестиш. Истина је с тобом. Неистина, злоба и пустошење на њиховој страни. А истина побеђује. == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] haeirvrq40w2lbmw5doazlzpbzxo3uo 144897 144896 2026-07-03T12:37:49Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144897 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Ослободилачка маска | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1945 | белешке= }} Комунистичка странка је у окупираном делу Европе постала носиља идеје „ослобођења”. Од једном, сваки грађанин који је по законима своје земље сматрао да је рат противу Немачке престао примирјем, од комунистичких дрекаваца проглашен је издајником свог народа и слугом непријатељским. То није био случај само у Југославији, већ у свакој земљи европској која је водила рат противу Немачке па дошла под окупацију (Француска, Белгија, Југославија) а исто је тако било и у државама које су ратовале уз Немачку, па после отпале од Немачке а потпале под режиме њихова утицаја. Да би ово држање комунистичке странке било сваком разумљиво, изнећемо ове чињенице: 1) Њен оснивач Владимир Илић Лењин, 1917. године, док је његова отаџбина Русија ратовала против Немачке, да би у сред рата извео револуцију погодио се с непријатељем своје земље...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} пропустио у Шведску да би се одатле њеном помоћу пребацио у Русију. Услед тога је његова отаџбина његовим радом у позадини фронта и на фронту, изгубила сваку борбену способност, па је потписала сепаратни мир с Немачком у Брест-Литовску, по коме је оставила своје савезнике, уступила огромне просторе руске земље и учинила велике...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Немачкој. 2) Кад је овај мир у Брест-Литовску требало закључити, онда су се против таквог мира побунили делегати као и остали чланови Врховног Совјета народних комесара, али мир је ипак потписан, као цена за изведену револуцију и као услов под којим се револуција бољшевичка може одржати. 3) За све време од 1918. године па на даље до 1941. комунистичке странке су радиле свом снагом против снаге и величине Југославије, Француске, Белгије. Нарочито је то јасан случај са Југославијом и Француском. Вођство југословенске комунистичке странке било је у прво време у рукама Срба. Срби комунисти били су против оних који су хтели разбити Југославију. Стаљин је међутим дао за право онима који су били против Југославије и наредио Комунистичкој партији Југославије да направе савез са свима који су против ње. Тако су морали одступити Срби о вођства странке и тако је на чело дошао Јосип Броз, маршал Тито, који је исто толико маршал, колико и Тито. То ваља сваки човек који је за Југославију — а то су нарочито партизани и њихови пријатељи — да зна. У Француској је комунистичка странка учинила све што је могла против француске војске, ваздухопловства, марине и привреде, — убијала је свим средствима морал француског народа разарала сваки његов полет. Тако је радила док је Француска била јака, а кад је постала слаба, онда је ту преслабу Француску комунистичка странка гурнула у рат против прејаке Немачке. Кад је пак била у рату онда су дефетизмом тако расули њену војску да је Француска била смождена 1940. године. 4) 1935. године, августа месеца, у Москви је одржан VII конгрес Коминтерне. На том конгресу је дата од стране г. Димитрова, генералног секретара Коминтерне нова генерална линија комунистичке странке. Ту је објављено да комунистичка странка хоће да спроведе светску комунистичку револуцију. Ради тога потребно: а) Да се комунистичке странке у свим земљама, које су дотле водиле борбу саме противу свију других политичких странака, промене тактику, удруже се левичарским буржоаским странкама у народне фронтове ради освајања власти, при чему комунистичке странке не морају саме на власт, али у коалицији у којој се налази власт ће бити под њиховим највећим утицајем...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} овим утицајем комунистичке странке разбију, раздрузгају буржоаске државе, буржоаски живот и буржоаску привреду. Али тиме неће још доћи до светске револуције. Тиме је она само припремљена. б) Кад то буде припремљено доћи ће светски рат. У светском рату ће буржоаске државе, раздрузгане пре тога и расклиматане, пропасти. Тада с једне стране СССР са својом војском, с друге стране комунистичке странке са својим фанатичним борцима имају да поруше заостатке буржоаског живота и да спроведу бољшевизацију свију овако у рат уплетених буржоаских држава. 5) Кад је светска криза 1939. марта месеца ушла у најоштрији облик, онда су Француска и Енглеска позвале СССР у војни савез против Немачке. СССР је знала да не може бити рата, ако се том позиву одазове. Сам факт да СССР тај савез са Француском и Енглеском кочи онемогућава рат. Али СССР хоће, али неће да уђе у рат, већ држане даље од артиљеријског огња хоће да други зарате, и то Немачка са Енглеском и Француском. А она чека па кад се ови измрцваре и уморе да скочи на готов плен и да...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} своју замисао. Зато она зове Французе и Енглезе и себи и вуче их за пуних пет месеци. Све измишља из разлога за одлагање, док јеврејским утицајем европска штампа на првим странама...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} о томе пише као готовој ствари, не би ли Немачку више заплашила. Кад је ова њена игра...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} она пред носом енглеских и француских генерала и дипломата...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} који су пошли да потпишу савез против Немачке, потписује 23. августа 1939. године пакт о међусобним акцијама и економској помоћи са Немачком. Тек после тога...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} дана доцније, до рата с Пољском, а по том до рата с Енглеском и Француском. 6) У Југославији је комунистичка странка од априла до августа 1939. године била најратоборнија странка. На све стране је њена омладина држала митинге, којима је доказивала да је „Отаџбина у опасности” од Немачке и да је треба бранити. Кад су Совјети...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} пакт 23. августа у Москви са Немачком, онда су отворено почели нападати Енглеску и Француску (...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} комеморација на Универзитету, а на зидовима градских зграда су се појавили натписи: „Доле рат!”, „Доле скупоћа!” (први револуционарни натписи, јер су осећали да је благодарећи СССР и комунистичкој странци рат дошао). Кад је извршен несрећан пуч 27. марта 1941. године, Комунистичка странка Југославије је узела улице београдске у своје руке и дала пучу искључиви спољно-политички и антинемачки карактер, знајући да ће тиме сигурно довести до рата, у најнепогодније време за своју земљу, а у најпогодније време за Немачку, која је имала већ знатну војску на јужним границама Бугарске. Разуме се, кад је рат 6. априла 1941. године избио, комунисти су већ отпочели свој разорни рад и одмах пустили своју дефетистичку пропаганду, па нису презали ни од тога да у појединим местима изазивају панику у позадини фронта, пуцајући на трупе свог рођеног народа, док би тај исти факт у другим местима приказивали као дело „Збораша-издајица”...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} сарадници окупатора, све до 22. јуна 1941. године, — али су зато истовремено сипали уље на ватру иза леђа окупатора припремајући свој комунистички устанак, да већ 23. јуна 1941. године...{{Напомена|Нечитко, (примедба приређивача).}} Поређасмо ове чињенице због тебе, читаоче. Ако чињенице умеш да схватиш онда те комунистичка странка својим паролама о својој ослободилачкој акцији, не може збунити. Ти ћеш провидети да је цела та пропаганда заиста сама и чиста лаж. Теби ће онда бити јасно: * да странка комунистичка уопште нема права да говори о родољубљу, јер је с предумишљајем радила на слабљењу и унесрећивању својих отаџбина, да би их тако унесрећене могла у рат бацити; * да комунистичка странка нема права да говори о својој борби за мир, јер је рат с предумишљајем од 1935. године спремала и целом својом тактиком од априла до августа 1939. године учинила га неминовним јер јој је био потребан ради извођења револуције; * да комунистичка странка нема права да говори о својој ослободилачкој акцији, јер ко воли слободу, тај не гура свој народ у ропство, а то је комунистичка странка баш и хтела па је и извела. Ето то говоре чињенице, које смо напред навели. Те чињенице не може побити ни један комуниста. Оне су опште познате и историјски утврђене. Зато је потребно да их и ти знаш и да их добро упамтиш, па кад чујеш комунисту или партизана или њихове пријатеље, да се хвале са својим родољубљем, својим миротворством, својом ослободилачком акцијом, а ти им ово реци. Запенушаће се од беса. Покушаће да извитопере ствари. Али ти само остани миран: немаш потребе да се жестиш. Истина је с тобом. Неистина, злоба и пустошење на њиховој страни. А истина побеђује. == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] [[Категорија:Антикомунизам]] tq9xjrucvbekzgwrh3s44f6ulmsccl2 0 61382 144902 2026-07-03T14:38:01Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]] | -{III}- | [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]] }} {{Центар|'''-{III}-<br />Призивање Сервантеса. — Искрцавање. — Где су Турци? — Нема Турака. — Разочарањ… 144902 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]] | -{III}- | [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]] }} {{Центар|'''-{III}-<br />Призивање Сервантеса. — Искрцавање. — Где су Турци? — Нема Турака. — Разочарање.'''}} {{gap}}О Милеле Сервантесе Саведра, ако је истина што кажу да на местима где су велики људи живели увек нешто блуди и лебди у ваздуху до краја светова и векова, оно што је за тобом остало на варварској обали, морало је уздрхтати од радости кад је видело где се искрцава Тартарен из Тараскона, овај дивљи тип Француза са Југа, у коме су оживела крвљу и месом два јунака твоје књиге, Дон Кихот и Санчо Панса.<br /> {{gap}}Ваздух је био топао тога дана. На пристаништу које се блистало у сунцу, пет или шест царинара, Алжирци што очекују новости из Француске, неколико Мавара, који беху чучили и пушаху своје дуге луле, малтески морнари који извлачише велике мреже у којима се хиљаде сардина блистаху кроз рупице као мале сребрне парице. Али тек што је Тартарен стао ногом на земљу, пристаниште оживе, променI свој први изглед. Читава чета дивљака, гнуснијих још од разбојника са брода, искочи из шљунка обалског и навали на приспелог путника. Грдни Арављани, потпуно наги под својим вуненим огртачима, малени Маври у дроњцима, Црнци, Тунишани, Махонесци, М’забити, момци из хотела у белим кецељама; сви викаху, дераху се, хватаху га и дрпаху за одело, отимаху се о његов пртљаг, један му дохвати конзерве, други апотеку, и кроз чудну дреку говора и наречија, добациваху му бог те пита каквих имена хотела.<br /> {{gap}}Збуњен свом овом буком, јадни Тартарен је полазио враћао се, псовао, клео, разбацивао се, копрцао се, јурио за својим пртљагом, и незнајући како да се споразуме са овим варварима, говорио им је на француском, провансалском, па чак и на латинском, на латинском Пурсоњаковом -{Rosa}-, ''ружа'', -{bonus, bona, bonum}-, све што је знао… Узалуд сва мука. Нису га слушали… На срећу један мали човек, у блузи са жутом јаком и наоружан дугим штапом као оружјем, умеша се као какав бог Омирав у гужву, и разјури сав тај измет ударцима батине. То беше варошки жандарм алжирски. На врло учтив начин он упути Тартарена у Хотел Европу и повери га момцима што су се ту нашли, који га одведоше, са његовим пртљагом, на више колица.<br /> {{gap}}На првим корацима што их учини у Алжиру, Тартарен из Тараскона разрогачи очи. Он је у напред замишљао једну источњачку варош, чаробну, митолошку, нешто на средини између Цариграда и Занзибара… Међутим, он је упао у потпун Тараскон… Кафане, гостионице, широке улице, кућа на четири спрата, мала лепо насута пијаца, на којој војна музика свира Офенбахове полке, господа изваљена на столицама пију пиво с колачима, госпође, неколико јавних женскиња, и затим војска, опет та војска, вечито та војска… и ниједног Турчина!… Он је био једини… Зато му, кад прелажаше пијацу, и беше непријатно. Сав га је свет посматрао. Свирачи застадоше, и Офенбахова полка оста једном ногом у ваздуху.<br /> {{gap}}С пушкама на оба рамена, револвером у торби, диван и величанствен као Робинзон Крусе, Тартарен прође достојанствено кроз све те гомиле; али, кад стиже у хотел, снага га издаде. Полазак из Тараскона, Марсељско пристаниште, прелаз преко мора, црногорски кнез, гусари, све се то збркало и ројило по глави његовој… Требало га је с муком попети у собу, обезоружати, скинути… Већ се говорило да се пошље по лекара; али само што је пао на узглавник, и херој захрка тако гласно и тако од срца, да гостионичар сматраше да су ту помоћи науке непотребне и сви се лагано повукоше. == Извор == Звезда, 1900. стр. 45—47. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> rl5xxd4wwtwq4xq8niy7r289sc078fe