Хај

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.9</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Хај</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60593</id>
    <revision>
      <id>144916</id>
      <parentid>144494</parentid>
      <timestamp>2026-07-05T10:47:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144916</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1635" sha1="nyal68goqexax75ghq5vvjwpv2wsx2n" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Хај
| одељак=
| аутор=Стеван Владислав Каћански
| година=1861
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Де је србска Војводина?
У Маџарској, ил’ Угарској,
Или у сну, ил’ на јави —
У Банату, ил’ у Бачкој,
Ил’ у Срема старој слави? —
Није сада тамо, није —
Већ у ''души'' Србадије.

Је ли жива Војводина?
Жива нам је сарањена —
Ал’ умрети донде неће,
Док сва крвца неистече
Из јуначка срца њена —
А то ''живо'' срце ди је? —
У ''срцама'' Србадије!

Кад ће сијнут’ Војводина?
Када ''правде'' сунце сијне,
И устану деца њена
Чистом слогом умивена,
Па загрме од милине:
Стан’, Будине! стани, мајчин сине!
Ево ''главе!'' не дам ''Војводине!''
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{Википедија|Где је српска Војводина}}
== Извор ==
''Даница'', 20. март 1861. Број 8. Година II, стр. 529.

{{ЈВ-аутор|Стеван Владислав Каћански|1890}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Стеван Владислав Каћански]]</text>
      <sha1>nyal68goqexax75ghq5vvjwpv2wsx2n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144917</id>
      <parentid>144916</parentid>
      <timestamp>2026-07-05T10:48:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144917</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1692" sha1="lrsy8ouvdir80il826evtmnuj3td21n" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Хај
| одељак=
| аутор=Стеван Владислав Каћански
| година=1861
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Де је србска Војводина?
У Маџарској, ил’ Угарској,
Или у сну, ил’ на јави —
У Банату, ил’ у Бачкој,
Ил’ у Срема старој слави? —
Није сада тамо, није —
Већ у ''души'' Србадије.

Је ли жива Војводина?
Жива нам је сарањена —
Ал’ умрети донде неће,
Док сва крвца неистече
Из јуначка срца њена —
А то ''живо'' срце ди је? —
У ''срцама'' Србадије!

Кад ће сијнут’ Војводина?
Када ''правде'' сунце сијне,
И устану деца њена
Чистом слогом умивена,
Па загрме од милине:
Стан’, Будине! стани, мајчин сине!
Ево ''главе!'' не дам ''Војводине!''
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{Википедија|Где је српска Војводина}}
== Извор ==
''Даница'', 20. март 1861. Број 8. Година II, стр. 529.

{{ЈВ-аутор|Стеван Владислав Каћански|1890}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]
[[Категорија:Стеван Владислав Каћански]]</text>
      <sha1>lrsy8ouvdir80il826evtmnuj3td21n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Питања и одговори</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61383</id>
    <revision>
      <id>144909</id>
      <timestamp>2026-07-04T12:07:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144909</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11190" sha1="9jp82dhvh29zs2pcl8385ffe2pycrzv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Питања и одговори
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''21-IX-1941.''&lt;/p&gt;

1) Можеш ли ићи по густој магли или по мраку, српски роде?

Можеш, али полако и опрезно, пипајући. — Иначе можеш зло проћи, нарочито ако је пут и иначе опасан. Тако то говори твојој деци мајка њихова. Тако говори сваки прави пријатељ.

Ко ти друкчије говори, непријатељ ти је. Ко те друкчије саветује, злотвор ти је, ма шта му било на језику.

Јер ти знаш из рођеног свог искуства, да је врло често „на језику мед, а у срцу јед”.

Тако ти и ми говоримо: густа магла и тешки мрак су се свили над земљом; корачај опрезно, пипајући, јер си у провалију пао, али иако дубоку, још не и најдубљу, па се можеш отиснути и пропасти без трага.

Тако смо ти говорили пре него што си пао у ову јаму, док си слободан ходио горе, изнад провалије. Али, или не допре глас наш до тебе, — услед паклене дреке оних што су те друкчије учили, — ти га не чу, или зар га не схвати, — тек смело закорачивши и снажно кренувши у маглу и мрак ти се, роде српски, отисну низ подмуклу литицу и заустави се тек у овом њеном подножју.

Онда нас ниси чуо. Почуј нас сад.

Онда су ти говорили да је наша реч реч издајника. Почуј нас сад бар, кад си својим падом утврдио да није издајник онај ко те је учио да се чуваш од провалије, већ они што су ти говорили супротно и тако те довели до садашњег положаја.

Зар ћеш опет дозволити да те уче исти учитељи?

Зар ћеш одбацити ово своје искуство?

Тако ти питање чиним, а одговор ти самом себи дај, роде српски.

2) Ако ти је сабља, роде напаћени, из руку испала, хоћеш ли се бар памећу својом послужити, — или ћеш пак и памет одбацити, па дозволити да те туђа и луђа води?

У борби се човеку дешава да остане без оружја, али се тада свако памећу служи да себе из грдне невоље, колико може, извуче.

Истина је и то, жалосна и тешка, да си ти зато сабљу и испустио, што те је, пре тога већ туђа и луђа памет водила. Јер да си гледао својим орловским очима и мислио својим оштрим умом, не би ти никад ни дошао у бедни положај у коме ти је сабља из руку твојих морала испасти.

Али ако ти са то онда десило, зар ћеш дозволити да ти се сад поново „исто то, само мало друкчије”, страшније и теже, деси?

Сети се, роде српски, шта су ти говорили пре пет месеци. Зар то не личи као јаје на јаје на ово што ти говоре данас? Зар ти онда нису говорили о поносу, части и јунаштву они што су се после неколико дана показали без поноса, части и јунаштва? Зар ти онда нису говорили о „слободи” твојој људи који су те одвели баш у ову неслободу? Зар ти онда нису дали да чујеш о опасностима и тешким последицама, већ те, напротив, обмањивали, лажно ти износећи положај и стање оне стране на коју су те гурали? Зар није све тако било тада, пре пола године?

А зар сад опет не чујеш исто то? Као да није прошло пола године, већ као да смо тек пред пролећем, — као да није протекло толико воде Дунавом, као да нисмо ништа доживели овог пролећа и овог лета, — као да нисмо, благодарећи баш таквој речи и таквој памети, доживели све ово.

Они, роде мој, што ти тако говоре, рачунају да ти је памет као у свраке, кратка и танка. Они мисле да ти ниси ништа упамтио, ништа схватио, ништа дубоко преживео.

Као коцкари што су се кладили на једну карту па изгубили, јер ова није изишла, што поново удвајају улог опет на исту карту, уверени да ће овог пута морати изићи, — тако и они, осрамоћени због губитка на коцки на којој је срамно прокоцкана Југославија, сад улажу поново на исту карту — с исто тако мало памети и мало среће — судбину Србије и српског народа.

Тврдоглаво и сујетно се везали за карту која не излази и све на њу стављају, срамно се коцкајући у судбину недогледних векова твоје земље и твог народа. Место покајања, место усрдног и пожртвованог рада да се поправи што је коцкарска страст упропастила, наши коцкари продужују с туђом судбином лудо коцкање.

Тако они. А ти, роде српски, зар ћеш ти ту коцку допустити, коцку, у којој су губитак и пропаст твоја сигурни, без обзира како ће се цела игра свршити, пошто је јасно да ће оно мало заосталог ти капитала брзо отићи, пре него што главни партнери у игри ову сврше?

Зато те и питам: хоћеш ли се ти, што ти је сабља из руке испала, бар памећу својом служити или ћеш пак и ову одбацити и дозволити да те туђа и луђа води?

Такво ти питање чиним, а одговор ти сам себи дај, роде српски.

3) Знам и осећам свим својим бићем да ти је данас претешко.

Али, и то је оно што ћу да те питам, зар мислиш да ће ти ико, осим Бога, помоћи?

Зар си заборавио сву поуку свога тринаестовековног искуства, да Бог праведни удара бреме на рамена народима и сам Бог милостиви дозвољава да бреме са себе
скину?

Прво бива „због големих наших согрешења” као што вели твоја песма, — друго бива кад се „испуни време”, кад „земан дође” — као што то вели друга твоја песма, роде српски.

И никад, и нигде није било друкчије него увек тако.

А теби стално говоре твоји унесрећитељи, што су те својим сулудим воћством и саветима довде довели, све друго само не то. Уче те да ти своје осврте упућујеш час на запад а час на исток, само не на Бога страшног, Господара свега што постоји, и на себе.

Зар је, међутим, могуће да те ико други из садашњег стања извуче осим Бога, који ће то учинити кад „земан дође”, кад се „мера твог наказања испуни”, кад сазру ствари, кад нарасте тесто из кога је Господ дао месити и умесити хлеб народима?

А ти, док ти очи лутају од запада на исток, и од истока на запад, ометаш тиме дело Божје, продужујеш „време”.

Не велим ти да постанеш присталица вере у судбину, вере која држи да је све унапред писано, као у камену уклесано, „суђено”, — а сад има само да се то и „деси”.

Наша вера је вера не у скамењену судбину већ у живога Бога.

Бог одређује судбину нашу по делима нашим, правдом и милошћу својом. Ти си то знао, роде српски, од како си се у Христу родио.

Зар си дакле заборавио сву поуку свог тринаестовековног искуства да Бог праведни удара бремена на народе и исти Бог милостиви дозвољава да се бремена скину?

Такво ти питање чиним, а одговор ти сам себи дај, роде српски. 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>9jp82dhvh29zs2pcl8385ffe2pycrzv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ако срушите пакт, кнез ће пасти у провалију, али и ми сви и ви заједно са њим!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61384</id>
    <revision>
      <id>144910</id>
      <timestamp>2026-07-04T12:24:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144910</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21246" sha1="e0jk76cyh2insmw9laq9r82rbnl28uq" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ако срушите пакт, кнез ће пасти у провалију, али и ми сви и ви заједно са њим!
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;center&gt;'''Како је покренут и зашто је угушен „Билтен“ Д. Љотића'''&lt;br&gt;
У очи самог пуча, 26. марта у вече, Д. Љотић упућује из склоништа последњу опомену&lt;/center&gt;


''У наставку досад објављених писама и докумената који откривају консеквентну неуморну акцију Д. Љотића да држава не буде увучена у рат, данас доносимо нашим читаоцима доње редове. Наш уредник водио је јуче разговор са г. Љотићем о његовом Билтену који је изашао у 58 бројева за годину и по дана — од марта 1939. до октобра 1940. — као и о последњим апелима које је упутио уочи самог пуча утицајним факторима. У овом апелу, поред данас објављених редова у нашем листу, налазе се и места која предвиђају како ће се после обарања Пакта развијати догађаји и како ће Југославија доживети расуло и слом. И са тим местима биће упозната јавност.''


'''Зашто је режим прогонио и забранио Билтен?'''

— Билтен није никад ни био одобрен. То је био орган јавног мишљења, који је излазио од марта 1939. год. и чији ниједан једини број није дозвољен. Ја сам увек стајао на гледишту да се закони једне земље треба да поштују и никад се нисам хвалио гажењем закона. А кад сам био принуђен да то ипак чиним, чинио сам то ведра чела, јер би то било само у случајевима кад би се сама власт одметнула од закона с једне стране, а с друге, иако одметница од закона, законе употребљавала као бусију иза којих је сакривено могла лако нас да гађа. У таквом случају остати на терену закона значило би стварно помоћи безакоње и зато сам био принуђен да свесно од пролећа 1937. године прекорачим с оне стране закона да бих се против безакоња власти могао бранити.

На пример: 1. марта 1937. године влада издаје распис свима полицијским и управним властима у целој земљи којим се наређује да се нама не могу дозволити никакви јавни скупови, конференције и зборови. У складу с том забраном, власти су само 1937. забраниле преко 400 наших зборова, па и велики земаљски збор у Смедереву 16. маја 1937. Повинути се таквим незаконитим забранама, док су те исте власти дозвољавале свима осталим политичким групама — па чак и комунистима — зборове, док су нама, једној од четири дозвољене политичке организације у земљи, незаконито сваки састанак забрањивале, значило би, у ствари, дозволити да безакоње сакривено иза бусије закона тријумфује. Ми смо преко тога морали прећи и због тога су моји политички пријатељи само у 1938. години осуђени на преко 20.000 дана затвора и преко један милион динара новчане казне.

Или други пример: Ми смо располагали с толиким јавним органима („Отаџбина”, „Наш Пут”, „Вихор”, „Збор”, итд.), а 1937. године доживели смо да сви ти органи
буду угушени. Примити то и ништа са своје стране не учинити да са глас истине чује, значило би дозволити да најгоре безакоње побеђује.

Зато се морало прећи преко тога. Тако се дошло до многих наших илегалних летака и брошура, тако се дошло и до нашег Билтена.

'''Какав је задатак имао Билтен?'''

— Осећао сам да ће кроз шест месеци, најдаље с јесени 1939. године, доћи до новог европског сукоба. Тај сукоб за мене није био обичан рат. Он је носио све знаке своје апокалиптичке природе. Ја сам видео овај рат као огромну и страшну драму читавог савременог човечанства. Осећао сам да се та драма спречити не може, али сам свом снагом хтео да све учиним да Балкан не буде увучен у ту драму, јер је то био једини начин да наша земља буде спасена.

Билтен је, дакле, требао да с једне стране обавести своје читаоце о неминовности страховите драме, која се свету припрема, а с друге стране да покаже читаоцима како и на који начин ће бити могуће да наша земља и Балкан остану изван ње, и, најзад, да открива у конкретној спољној и унутарњој политици све опасности које унутра земљи припремају расуло, а споља је излажу опасности увлачења у сукоб европски.

Билтен је успевао у свом задатку. Он је стекао врло брзо велики број читалаца. Да нису власти издале наређења да се поштански пакети Билтена отварају и краду, Билтен би достигао тиражу највећих дневних листова. Али, без обзира на број, његов утицај на духове био је огроман. Тврдим да Југославија не би улетела онако бесмислено у авантуру која се завршила капитулацијом војске и расулом државе после несрећног 27. марта, да пре тога није настало беспримерно гоњење мојих пријатеља и мене, и на тај начин све везе биле покидане, тако да је самим тим и Билтен, крајем октобра прошле године, морао да престане излазити, пошто је целокупно вођство нашег покрета било у интернацији или у затвору или у бекству.

'''У којим је круговима Билтен имао утицаја?'''

— Билтен је имао нарочити утицај баш у војсци. Ја сам осећао да је двадесет година сиромаштине нашег духовног и идејног живота изровало нашу војску, убило у њој најсветлије моралне покретаче и направило од официрског кора углавном униформисане чиновнике. Зато сам се трудио да Билтен што више и боље продре
баш у војску и да официрском кору даде ону духовну и политичку храну, које га је малокрвност нашег двадесетогодишњег живота била лишила. Ми смо у том погледу постигли највећи успех. Упркос разних клеветничких гласова које су комунисти, масони и Јевреји упорно противу нас износили, Билтен је стекао врло велики број читалаца који су већином постајали и његови пријатељи. И на основу познавања ствари могу да кажем да Билтен није престао да излази шест месеци пред 27. март, не би било ни несрећног пуча од тог дана, који се после тога дана претворио у нашу државну и народну трагедију.

'''Да ли нам неке конкретне чињенице о томе можете навести?'''

— Могу. Ви знате да је главни организатор пуча од 27. марта био ваздухопловни генерал Бора Мирковић, главни извршилац пуча мајор Живан Кнежевић, а министар војни у пучистичкој влади армијски генерал Богољуб Илић. Ето, само та три имена да узмем, па је довољно да докажем своју тезу. Сва тројица су били одушевљени читаоци Билтена, помагачи и растурачи његови, људи који се нису устручавали да јавно заступају скоро потпуно она гледишта која је Билтен износио.

Разуме се то је било у оно време док је Билтен сваких десет дана излазио и износио својим читаоцима нове аргументе за своје старе тезе, из нових догађаја код нас и у осталом свету.

Под утицајем Билтена они су прихватили становиште да је нашој земљи унутра потребан за њен унутрашњи живот јак и постојан ауторитативни импулс, а споља
таква политика која ће нас очувати од уласка у рат. Зато они нису крили симпатије своје за нас, помагали су материјално Билтен, растурали га међу својим друговима и бранили нас од разноврсних клеветничких напада. Међутим, кад је Билтен престао да излази, кад је по том шест месеци јеврејска, масонска и комунистичка пропаганда земљу потпуно припремила за фаталне догађаје које смо напред изнели, онда су и ова тројица официра потпуно заборавили своја ранија гледишта и опрезу коју им је налагао Билтен, па су се примили и у нашој најжалоснијој историји несвесно одиграли улоге коју им је иностранство злонамерно наменило. Ето, зашто, дакле, ја смем да тврдим да је гоњење и угушивање Билтена дошло као последица са знањем Редитеља наше сцене из драме савременог човечанства: да док Билтен излази, дотле нема начина да наша земља учини фатални корак који ће је одвести расулу и ропству.

Јер ако претпоставимо да Билтен није престао да излази, онда би морали доћи до закључка да и његов утицај не би опадао него растао, као што је за све време његова излажења и било, а самим тим, узевши у обзир напред наведене три личности, не обзирући се на остале многобројне врло истакнуте личности у војсци, закључити би се морало да они, који су у рат хтели да нас увуку, не би могли наћи лица која би за такве циљеве примила на себе извршење онаквих улога.

'''Да ли сте Ви кад је Билтен био већ угушен, а Ви приморани да живите у склоништу, предузимали какве акције да објасните положај меродавним факторима?'''

— Само гоњење мојих пријатеља и мене почело је на тако бесомучан начин и са таквим циничким игнорисањем закона да је мени одмах било јасно већ по томе да у
ствари ми идемо рату. Ово с разлога, јер таква безакоња као што су се према нама почела чинити, може само покрити или рат или револуција, пошто ниједан орган не би смео ни помислити да таква безакоња чини, ако не би био обезбеђен да ће наступајући рат или револуција сва ова безакоња у заборав бацити.

Отуда сам, почетком новембра упутио по једно писмо Управнику града Београда и Министру Двора у којима сам их обавестио да ми је јасна цела ствар, да је у
ствари рат решен и да се само зато може у безакона дела према нама прелазити.

Самим тим сматрао сам да је и мисија Билтена завршена, пошто је задатак Билтена био у томе да спречи рат.

Међутим, због отпора грчког до рата тада није дошло а зима и пролеће 1940. и 1941. утицали су на Кнеза Намесника да политику промени, изненадно и неприпремљено, то јест да, пошто је месецима његова влада допуштала да јеврејско-комунистичко-масонска пропаганда народ несметано упућује у правцу Енглеске он и та иста влада, без припреме и без обавештења, учине преокрет у правцу Тројног Пакта.

Ако је когод имао разлога да мало брани Кнеза и његову политику, то смо били ми, које је он бесомучно и непоштедно дао гонити. Али се није радило о нашим
личним стварима и зато смо, кад је пакт потписан, из склоништа упућивали писма свима лицима за која смо могли претпоставити да на њих имамо каквог утицаја,
не би ли их зауставили у акцији која се припремала противу пакта.

Тако смо 26. марта у вече извесној господи у Београду писали и преклињали их да ништа не раде противу пакта. Овако смо им, између осталога, те вечери писали:

„Једини излаз из наше ситуације била је правилна и чврста балканска политика.

Она је једино могла да обезбеди слободу и мир Балкана, али таква се политика није могла водити без жеље за слогом и миром међу самим балканским државама.
Ту политику у нашој земљи, на жалост, није нико заступао осим нас... Кад се таква политика није водила, онда је земља већ била на низбрдици, а та се низбрдица завршава амбисом. На ивици овог амбиса израсло је дрво што се зове пакт. И Кнез, који је крив што је земља била на низбрдици, у последњем тренутку ухватио се за то дрво које се зове пакт. И сад он заједно с нама виси над провалијом и прима честитања што није пао у провалију. Они који раде против Пакта лако ће то дрво престругати, али и Кнез ће онда пасти у провалију, али и ми сви и Ви заједно са њим... Политичка последица тога биће расуло државе...

Према томе ја Вас молим и преклињем да се с Ваше стране не чине овакве ствари које ће нас све бацити у пропаст. Кад је већ Пакт потписан, тражите од Кнеза да одмах дође на чело једна права, пуна чврстине и ауторитета влада која ће с једне стране Пакт поштовати, а с друге стране народу уливати поверење да ће слобода и независност бити сачувани...

Ако се о ову молбу оглушите па продужите антипактовски рад, онда ћете на своја леђа натоварити одговорност за слом државни и народни и пред Богом ћете испасти као они људи „који траже славу не код Бога већ код људи”. На завршетку морам поменути да су сва моја предвиђања из спољне политике досад била углавном испуњена, па отуд и ова моја тврђења ваља гледати под тим углом...”

Нажалост, писма су отишла, али коцка је била бачена. Догађаји који су за тим следовали нису нам дали за право само у оним предвиђањима која су давала колико толико херојски карактер нашој будућој трагедији. Све остало се исувише потврдило...

''Овим речима био је завршен наш разговор са г. Љотићем.''

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''Р. П.{{Напомена|Ратко Парежанин (примедба приређивача)}}''&lt;/p&gt;

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>e0jk76cyh2insmw9laq9r82rbnl28uq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>По осми пут</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61385</id>
    <revision>
      <id>144911</id>
      <timestamp>2026-07-04T12:32:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144911</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12573" sha1="ko62cd8k67bzy9uj9bb7a1dhbubtq6m" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=По осми пут
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''12-Х-1941. г.''&lt;/p&gt;

Није то било давно. Али толико се догађаја, и још како огромних, у том раздобљу догодило, да изгледа као да 9. октобар није био пре седам већ пре седамдесет година.

Али и ако тако удаљен, он остаје незаборављен и чак ни осенчен. Напротив, сви догађаји после њега објашњавају се њиме.

9. октобар 1934. године погодио је Југославију посред срца.

Ми смо додуше, погрешно тумачећи тешки плач што се чуо од Сплита преко Загреба до Београда, а одатле по васцелој земљи, судили да су се злочинци преварили, и да Југославија није погођена.

Али речи које је Краљ умирући изговорио стварно, (или су се пак само причуле онима око њега што је опет исто) нису биле аманет (као што се мислило), већ опомене Стражара који се смењује и који закорачивши с оне стране видљивог, види и оно што долази, па још налази, ужаснут виђењем, снаге да проговори само две речи, које показују неисказану страхоту догађаја који наступају.

Он је дрхтао за живота свог над својом земљом. Гледали смо својим очима једне вечери на Хан-Пијеску како му се бурно груди дижу и спуштају од тешког узбуђења што му причини кратка визија тешке судбине њене. Изнад свега другог, његовог личног и породичног, он је имао пред собом земљу своју. 

Он је осећао свим својим бићем да јој је баш Он, и нико други, Домаћин. Сви други могу мислити на себе и своје, он сваком својом мишљу мора сваки дан и сваки сат бити искључиво везан за своју краљевску мисију.

Али две сметње су постојале: једна изван њега, друга у њему.

Изван њега је постојао сплет организациони, тајни и јавни. Тај сплет је имао једно за циљ: Краљ је украс, лутка, Величанство, али неодговорно и зато немоћно. Краљ не може бити Домаћин. Домаћин ће бити хиљадуглава охолократија{{Напомена|Владавина руље}} и партија, само Краљ то бити неће.

А она у њему је била трагичнија: он није јасно, будући претеча свију других националних револуција, видео како ће је извести. Он је знао јасно да не може натраг, али није видео јасно како ће ићи напред.

Отуда је лако, као Гордијев чвор његов велики имењак, пресекао ону прву препреку и показао се јавно и смело своме народу у својој домаћинској улози и био
сузама усхићења и оданости поздрављен одиста одушевљено на Бадњи-дан 1929. године. Божић је те године био одиста везан с радошћу коју је давала нада да ће
Краљ са Народом својим поћи путем, за којим је све живо жудело, о коме су слутње слатке шапутане речима неисказаним више наше Земље, по чијем Небу су
„прилике” давно навикле да говоре народу својим језиком.

Али оне друге препреке нису биле тако слабе као прве и с њима се Краљ борио од тог Божића па све до своје смрти. Он је падао и дизао се, грешио и исправљао се, тражио, налазио, губио, опет тражио, — али прави пут није нашао.

Осећала се његова херојска воља да нађе, — да победи себе (супротно онима који све побеђују, само не себе). И сигурно би то и било. Дело би изникло из хаоса сумње и колебања би нестало, светлост сазнања би их разгонила, да у Марсељу, у уторак 9. октобра 1934, није злочин, у тами подземља припреман, пресекао живот Краља Александра. Његово убиство су плели сви они који нису хтели да краљевски Херој пронађе прави пут свој и своје земље.

Требало је да Југославија остане само по форми национална држава, али не и народна држава. Требало је да Југославија остане само оквир, натпис, наречена али недоречена мисао, празна правна љуска без органске садржине. Требало је зато да народ остане без вере, расут као стадо расуто без домаћина, без пастира.

Отуда су и јавни и тајни непријатељи запањени 6. јануара силином и снагом краљевског геста, већ 7 јануара отпочели да рију и снују да се Краљ заплете у хаос и не избије на прави краљевски пут.

Нису одмах помишљали сви на смрт његову. Дуго се нису сложили. Једни су мислили да ће га вратити натраг, други да ће га учинити својим, трећи су се надали
на замор и немоћ његову. Али сви су напослетку видели да су им наде без основа, да је Краљ упоран и неуморан у свом делању и стремљењу ка правоме путу. Тада је одлучено да се конац живота његовог пресече.

Не знам да ли ће кадгод пред људе изићи тачна историја подземног рада који је довео до Краљевог убиства. Али кад буде познато утврдиће се то што смо напред
извели да је Краљ пао само зато што се није хтео одрећи своје домаћинске улоге и што је упорно тражио себе у њој и њу у себи и био вазда на стази која га је право жељеном циљу и водила.

Једном, у мају 1931, кад писац ових редова наваљиваше на свог Краља да прихвати нацрт будућег уређења земље, упита Краљ:

— А реците ми, молим: има ли у којој год земљи тај систем који предлажете?

— Место одговора, Величанство, дозволите Ви мени да поставим друго питање: да ли сте Ви петог јануара питали себе: да ли у којој земљи има шести јануар?

— Нисам.

— Е па како хоћете, Величанство, да сад излазак из 6. јануара личи на решења која себи дају друге земље? Сасвим правилно Ви шестог јануара нисте поставили то питање. Ви сте видели невоље своје земље и за њих сте тражили решење. Сад морате исто тако. Ви сте шестог јануара били револуционар иако Краљ. Не бих Вам, вероватно, уочи тог дана то саветовао са разлога које сам Вам другом приликом износио. Али Ви сте то учинили с великим успехом. Сад морате ићи до краја и извести своју краљевску револуцију, дати трасу будућег пута своме народу онако исто оригиналну као што је оригиналан био и шести јануар, као што су историја Ваше Земље и Вашег Народа, дух и стремљења његова оригинални, а не копија и плагијат ма чијег духа, поретка, историје.

— Имате право, — одговори Краљ. — И сам увек видим то и тако. Нема другог пута него тај што је.

Али тај пут није нађен до 9. октобра. Рекли смо и зашто. Упорна воља пак да се нађе плашила је многобројне непријатеље и одлучила смрт несаломљивог Хероја.

Тог дана је Југославија бачена низ стрму раван која се завршавала амбисом.

Сасвим обичне, а не пророчке, очи су то могле видети. Сасвим обичан ум је то могао открити.

И то под једним условом: да у срцу има љубави за свој народ. Без тога је све било невидљиво и неразумљиво, чак је могло изгледати и потпуно безопасно.

Краљ херој је имао ту љубав. Они после њега нису је, изгледа, имали.

Краљ херој се због тога, грешећи и падајући, исправљао и дизао и хитао путу спасења. Они после њега су мирно и хладнокрвно, као чистокрвни Енглези, пустили
да држава и народ клизе низ ону стрму раван у провалију пропасти и ропства.

Краљ херој би ту пропаст избегао. О, то ми сви што смо га познавали добро знамо. То осећа цео његов народ и данас. Поред свију лутања и грешака, у Краљу је
била снага несаломљива, смелост неустрашива, пожртвованост изненађујућа, а све је излазило из љубави непресушиве и осећања домаћинске одговорности према отаџбини и народу. 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>ko62cd8k67bzy9uj9bb7a1dhbubtq6m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144912</id>
      <parentid>144911</parentid>
      <timestamp>2026-07-04T12:35:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао остатак текста</comment>
      <origin>144912</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14620" sha1="qrpfgiba3eai26p35qvp8gn794or9ng" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=По осми пут
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''12-Х-1941. г.''&lt;/p&gt;

Није то било давно. Али толико се догађаја, и још како огромних, у том раздобљу догодило, да изгледа као да 9. октобар није био пре седам већ пре седамдесет година.

Али и ако тако удаљен, он остаје незаборављен и чак ни осенчен. Напротив, сви догађаји после њега објашњавају се њиме.

9. октобар 1934. године погодио је Југославију посред срца.

Ми смо додуше, погрешно тумачећи тешки плач што се чуо од Сплита преко Загреба до Београда, а одатле по васцелој земљи, судили да су се злочинци преварили, и да Југославија није погођена.

Али речи које је Краљ умирући изговорио стварно, (или су се пак само причуле онима око њега што је опет исто) нису биле аманет (као што се мислило), већ опомене Стражара који се смењује и који закорачивши с оне стране видљивог, види и оно што долази, па још налази, ужаснут виђењем, снаге да проговори само две речи, које показују неисказану страхоту догађаја који наступају.

Он је дрхтао за живота свог над својом земљом. Гледали смо својим очима једне вечери на Хан-Пијеску како му се бурно груди дижу и спуштају од тешког узбуђења што му причини кратка визија тешке судбине њене. Изнад свега другог, његовог личног и породичног, он је имао пред собом земљу своју. 

Он је осећао свим својим бићем да јој је баш Он, и нико други, Домаћин. Сви други могу мислити на себе и своје, он сваком својом мишљу мора сваки дан и сваки сат бити искључиво везан за своју краљевску мисију.

Али две сметње су постојале: једна изван њега, друга у њему.

Изван њега је постојао сплет организациони, тајни и јавни. Тај сплет је имао једно за циљ: Краљ је украс, лутка, Величанство, али неодговорно и зато немоћно. Краљ не може бити Домаћин. Домаћин ће бити хиљадуглава охолократија{{Напомена|Владавина руље}} и партија, само Краљ то бити неће.

А она у њему је била трагичнија: он није јасно, будући претеча свију других националних револуција, видео како ће је извести. Он је знао јасно да не може натраг, али није видео јасно како ће ићи напред.

Отуда је лако, као Гордијев чвор његов велики имењак, пресекао ону прву препреку и показао се јавно и смело своме народу у својој домаћинској улози и био
сузама усхићења и оданости поздрављен одиста одушевљено на Бадњи-дан 1929. године. Божић је те године био одиста везан с радошћу коју је давала нада да ће
Краљ са Народом својим поћи путем, за којим је све живо жудело, о коме су слутње слатке шапутане речима неисказаним више наше Земље, по чијем Небу су
„прилике” давно навикле да говоре народу својим језиком.

Али оне друге препреке нису биле тако слабе као прве и с њима се Краљ борио од тог Божића па све до своје смрти. Он је падао и дизао се, грешио и исправљао се, тражио, налазио, губио, опет тражио, — али прави пут није нашао.

Осећала се његова херојска воља да нађе, — да победи себе (супротно онима који све побеђују, само не себе). И сигурно би то и било. Дело би изникло из хаоса сумње и колебања би нестало, светлост сазнања би их разгонила, да у Марсељу, у уторак 9. октобра 1934, није злочин, у тами подземља припреман, пресекао живот Краља Александра. Његово убиство су плели сви они који нису хтели да краљевски Херој пронађе прави пут свој и своје земље.

Требало је да Југославија остане само по форми национална држава, али не и народна држава. Требало је да Југославија остане само оквир, натпис, наречена али недоречена мисао, празна правна љуска без органске садржине. Требало је зато да народ остане без вере, расут као стадо расуто без домаћина, без пастира.

Отуда су и јавни и тајни непријатељи запањени 6. јануара силином и снагом краљевског геста, већ 7 јануара отпочели да рију и снују да се Краљ заплете у хаос и не избије на прави краљевски пут.

Нису одмах помишљали сви на смрт његову. Дуго се нису сложили. Једни су мислили да ће га вратити натраг, други да ће га учинити својим, трећи су се надали
на замор и немоћ његову. Али сви су напослетку видели да су им наде без основа, да је Краљ упоран и неуморан у свом делању и стремљењу ка правоме путу. Тада је одлучено да се конац живота његовог пресече.

Не знам да ли ће кадгод пред људе изићи тачна историја подземног рада који је довео до Краљевог убиства. Али кад буде познато утврдиће се то што смо напред
извели да је Краљ пао само зато што се није хтео одрећи своје домаћинске улоге и што је упорно тражио себе у њој и њу у себи и био вазда на стази која га је право жељеном циљу и водила.

Једном, у мају 1931, кад писац ових редова наваљиваше на свог Краља да прихвати нацрт будућег уређења земље, упита Краљ:

— А реците ми, молим: има ли у којој год земљи тај систем који предлажете?

— Место одговора, Величанство, дозволите Ви мени да поставим друго питање: да ли сте Ви петог јануара питали себе: да ли у којој земљи има шести јануар?

— Нисам.

— Е па како хоћете, Величанство, да сад излазак из 6. јануара личи на решења која себи дају друге земље? Сасвим правилно Ви шестог јануара нисте поставили то питање. Ви сте видели невоље своје земље и за њих сте тражили решење. Сад морате исто тако. Ви сте шестог јануара били револуционар иако Краљ. Не бих Вам, вероватно, уочи тог дана то саветовао са разлога које сам Вам другом приликом износио. Али Ви сте то учинили с великим успехом. Сад морате ићи до краја и извести своју краљевску револуцију, дати трасу будућег пута своме народу онако исто оригиналну као што је оригиналан био и шести јануар, као што су историја Ваше Земље и Вашег Народа, дух и стремљења његова оригинални, а не копија и плагијат ма чијег духа, поретка, историје.

— Имате право, — одговори Краљ. — И сам увек видим то и тако. Нема другог пута него тај што је.

Али тај пут није нађен до 9. октобра. Рекли смо и зашто. Упорна воља пак да се нађе плашила је многобројне непријатеље и одлучила смрт несаломљивог Хероја.

Тог дана је Југославија бачена низ стрму раван која се завршавала амбисом.

Сасвим обичне, а не пророчке, очи су то могле видети. Сасвим обичан ум је то могао открити.

И то под једним условом: да у срцу има љубави за свој народ. Без тога је све било невидљиво и неразумљиво, чак је могло изгледати и потпуно безопасно.

Краљ херој је имао ту љубав. Они после њега нису је, изгледа, имали.

Краљ херој се због тога, грешећи и падајући, исправљао и дизао и хитао путу спасења. Они после њега су мирно и хладнокрвно, као чистокрвни Енглези, пустили
да држава и народ клизе низ ону стрму раван у провалију пропасти и ропства.

Краљ херој би ту пропаст избегао. О, то ми сви што смо га познавали добро знамо. То осећа цео његов народ и данас. Поред свију лутања и грешака, у Краљу је
била снага несаломљива, смелост неустрашива, пожртвованост изненађујућа, а све је излазило из љубави непресушиве и осећања домаћинске одговорности према отаџбини и народу.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Има једна фотографија Краљева коју би велики неки уметник требао да овековечи на платну.

У неком селу србијанском он иде с неколико сељака. Раскопчан му шињел, а он корача и сав се предао слушању приче једног средовечног сељака. Краљ сагао
главу и слуша предано и предивно, како је само он умео да слуша чак и ствари тешке и непријатне, које би његови министри, начелници, секретари или чак и пандури окатегорисали као „опорочавање власти”.

Јер он је Домаћин ове земље био и то хтео бити свом снагом својом. А домаћин мора да види, да чује и да осети.

То су му оспоравали једни. У томе су га спречавали други. На томе су га убили трећи.

И истинита историја наше земље, кад буде написана, утврдиће да су све невоље које су нас после тога запљуснуле тако обилато, и дошле зато што је у Марсељу 9. октобра 1934. погинуо Краљ Александар.

А да је у нас остало више способности да непосредно изражавамо себе, а мање другога, опет би негде у Шумадији, као онај спомен-камен Стевану Високом, нашла будућа покољења запис:

„Благоверни Господин и Краљ. Добри и благи и слатки Господин!&lt;br&gt;
О тешко оном ко га на овоме месту виде мртва!” 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>qrpfgiba3eai26p35qvp8gn794or9ng</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ни врући ни хладни</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61386</id>
    <revision>
      <id>144913</id>
      <timestamp>2026-07-04T12:42:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144913</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13667" sha1="ndu7t1k5un0htz7jbufyvdyqdczs1bw" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ни врући ни хладни
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''19-Х-1941. г.''&lt;/p&gt;

Саслушали смо посланицу наших отачаствених архијереја, окупљених у Синоду и око њега. Позивају народ на мир, љубав и слогу.

То је исто тако умесно данас, као кад би га позвали да добро загреје своје пећи, да деци и себи ујутро да топлог млека и хлеба са маслацем или скорупом, а за подне и за вече спреми добар и обилан ручак и вечеру.

Сигурно је да нико против тога не би био. Али ипак је изузетан мали број људи данас у стању да то има. Из простог разлога што или уопште нема огрева, млека, меса и масти, или је неприступачно кеси онога који би га хтео набавити. Ако би, дакле, данас неко упутио суграђанима такав позив, то би изгледало као подсмех жељнима огрева, млека, масти и меса, — и они би, увређени морали гњевно одговорити: „Кад ниси у стању да помогнеш, боље да ћутиш!” За то такав проглас сигурно нећемо ни читати.

Наши архијереји нису тако поступили. Они су једноставно позвали грађане на мир, слогу и љубав, чувајући се добро да кажу како ће се доћи до мира, слоге и
љубави. А да би то резервисање било још видније, они су се пазили да ниједном речју не помену ко су ти људи у нашој земљи што вређају мир, слогу и љубав,
што убијају свештенике и друге мирне грађане и вређају цркву.

Наша вера забрањује узалудне, празне речи. Она захтева од нас да свака реч наша буде као зрно пшенице у сејача: способно да донесе плода. Истина је да оно ипак не мора донети плода: зависи где падне, на пут, камен, у трње или на плодно земљиште. То зависи од оних који речи слушају, ту ће они одговорити. Али, кад ми неку реч изговарамо, од нас се тражи да нам речи не буду празне, штуре, узалудне, и за сваку нам такву реч вера наша прети одговорношћу пред Судом.

Ако, дакле, наши архијереји кажу нешто, онда то треба да буде једро, пуно животне снаге, тако, да ако ипак остане без плода, да то не буде због штурости њихове речи, већ зато што је „једно зрно пало на пут, друго на камен, треће у трње, а четврто тек на плодну земљу”.

Позвати грађане на мир, слогу и љубав јесте празна реч у време немира, неслоге и мржње, ако се не укаже отворено, смело, јасно и конкретно на пут којим ће се доћи до тих одиста ретких добара. А говорити празне речи не приличи ни обичним људима, а камо ли онима који су „со земљи и видело свету”.

Нисмо од оних који уживају да зло говоре о црквеним представницима. Чували смо се врло пажљиво од тако чега. Зато ће нам се ваљда више веровати да сад немамо куд него да говоримо овако отворено.

Ако живот обљутави, со ће га засолити. Ако је свет у тами, видело ће га просветлити. Али ако со обљутави, и ако видело постане тама, — шта ћемо онда? Ко ће
чувати со без укуса и погашена видела?

Невоље због којих су архијереји написали посланицу су велике. Они то и излажу, па унеколико и набрајају. Али површно, овлаш, не улазећи у суштину и не називајући сваку ствар својим именом. Дају утисак као да су против воље уопште и говорили, као да су више волели да ћуте. И штета је што нису ћутали.
Цркве су увек највише грађевине у сваком људском насељу. И с правом: са свију страна треба да се могу видети, — као куле светиље. Али шта помаже кула светиља из које не избија светлост? Коме ће она пут указати? Кога ће она од опасности одстранити?

Народ зида куле црквене. И добро чини. Али уље еванђелске љубави у светионик архијереји треба да уливају. Јер откуд ће светлост еванђелске љубави да сине, ако уља нема наливеног тамо? А ако у опасна, тмурна и бурна времена светионик откаже и не светли, — како људи и народи да не залутају?

Таква су времена баш данас. То каже и посланица. Па наставља и вели: „Склоните се с буре у тихо пристаниште”.

А ми велимо: „Сасвим добро. И ми то желимо. Али, реците нам како доћи до тог тихог пристаништа? Покажите нам и осветлите пут.” А на то баш посланица не
даје одговора. Остаје нема. Ту баш кула светиља остаје без светлости. Шта онда вреди њен позив у тихо пристаниште?

Јер и генерал Недић позива у пристаниште мира, љубави и слоге, и то врло јасно, врло речито.

Ако су архијереји наши мишљења да је његов позив исправан, зашто то не кажу?

Шта их у том погледу чини немим? Ако пак мисле да није исправан, зашто то не кажу?

Зашто не оду њему, па га науче и просветле и покажу му у чему нема право! Зар то није њихова и духовна и национална дужност!

Знамо, међутим, да то нису чинили. Знамо, напротив, да су појединим лицима пребацивали „што не спасавају ситуацију”, „што се не прихватају положаја који
им се нуди”, и саветују их да „изиђу из резерве” и „узму власти”.

Ако је тако искрено мишљење наших архијереја, као што ови савети и прекори показују, онда је ваљда и пут генерала Недића исправан. А ако је исправан, зашто
се то не каже јасно, снажно, просто срдачно, еванђелски, — да може разумети „и роб и господар, и стар и млад и богат и убог”. Шта вреди беседа пуна евађелских цитата, а без ове основне еванђелске садржине?

Није Еванђеље противу опрезности нити је неопрезност еванђелска врлина. Саветује нам оно да будемо „мудри као змије”. Али не да будемо само то (јер би нас
онда одвело са свог пута). Упућује нас оно да се у безазлености угледамо на голубове. Наша кривица ако заборавимо да су те две препоруке органски, нераздељиво везане, те срам на нас пада ако смо само лукави као змије, а подсмех само нас погађа ако смо само неопрезни као голубови.

Пишемо ове ретке са жалошћу. Нама одиста није лако писати ову прекорну реч.

Али зар се може даље ћутати?

Није време српском народу данас нимало угодно: изложен је свакојаким невољама.

Али и пре тога духовно је тако било. Ово данас је само отеловљење оног што је духовно и пре тога постојало.

Тада смо се обраћали црквеним представницима и опомињали их да затрубе у своја моћна оруђа, да покупе своје расуто стадо, да укажу пут спасења. Нису нас
чули или разумели.

Место тога су „као они што траже славу код људи, а не славу код Бога” обраћали своју пажњу на улицу да чују њено одобравање. Тако смо дошли до садашњег положаја.

Сад је дошло за српски народ основно питање: хоће ли остати жив као народ или ће бити уништен?

Комунисте за рачун црвене Москве хоће саботажу, метеже, побуне. То води народном уништењу. Генерал Недић неће ни саботажу, ни метеже, ни побуне, јер то
води животу српског народа. Чак и они што су сретно добегли до Лондона поручују да се чува мир и да се народ клони саботаже и побуна.

Црквени представници прелазе преко тога и говоре о миру, љубави и слози, не говорећи ниједне речи који је од два пута бољи: онај којим иде генерал Недић или онај којим иду комунисти. Ако је посланица била потребна, она је баш зато била потребна да то каже. Ако то није хтела рећи, онда је и славније и мудрије било — ћутати.

Ако пак наши архијереји нису умели одабрати који је од ова два пута бољи, како су умели наћи да себе из својих Богоспасених епархија склоне овде у Београд?
Што тамо нису чекали комунисте?

Нико од њих нити је тражио, нити му је требало, нити би им дозволио, да они говорећи против бољшевизма славе стање у коме се сад налазимо, и које сигурно
(ми то знамо најбоље) није нимало славно.

Али из овог свог стања садашњег народ наш може пасти у још теже, у још страшније, у још мање славно. Рећи му то отворено, истинито и часно била је еванђелска дужност архипастира Српске Цркве.

Да тако није сад први пут, показује нам блиска прошлост.

Чему ће то пак одвести, показаће нам будућност! 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]
[[Категорија:Антикомунизам]]</text>
      <sha1>ndu7t1k5un0htz7jbufyvdyqdczs1bw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144914</id>
      <parentid>144913</parentid>
      <timestamp>2026-07-04T12:44:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>обрисао једну категорију</comment>
      <origin>144914</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13615" sha1="heukhefglq4oisfikjm34wupueuxf4g" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ни врући ни хладни
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''19-Х-1941. г.''&lt;/p&gt;

Саслушали смо посланицу наших отачаствених архијереја, окупљених у Синоду и око њега. Позивају народ на мир, љубав и слогу.

То је исто тако умесно данас, као кад би га позвали да добро загреје своје пећи, да деци и себи ујутро да топлог млека и хлеба са маслацем или скорупом, а за подне и за вече спреми добар и обилан ручак и вечеру.

Сигурно је да нико против тога не би био. Али ипак је изузетан мали број људи данас у стању да то има. Из простог разлога што или уопште нема огрева, млека, меса и масти, или је неприступачно кеси онога који би га хтео набавити. Ако би, дакле, данас неко упутио суграђанима такав позив, то би изгледало као подсмех жељнима огрева, млека, масти и меса, — и они би, увређени морали гњевно одговорити: „Кад ниси у стању да помогнеш, боље да ћутиш!” За то такав проглас сигурно нећемо ни читати.

Наши архијереји нису тако поступили. Они су једноставно позвали грађане на мир, слогу и љубав, чувајући се добро да кажу како ће се доћи до мира, слоге и
љубави. А да би то резервисање било још видније, они су се пазили да ниједном речју не помену ко су ти људи у нашој земљи што вређају мир, слогу и љубав,
што убијају свештенике и друге мирне грађане и вређају цркву.

Наша вера забрањује узалудне, празне речи. Она захтева од нас да свака реч наша буде као зрно пшенице у сејача: способно да донесе плода. Истина је да оно ипак не мора донети плода: зависи где падне, на пут, камен, у трње или на плодно земљиште. То зависи од оних који речи слушају, ту ће они одговорити. Али, кад ми неку реч изговарамо, од нас се тражи да нам речи не буду празне, штуре, узалудне, и за сваку нам такву реч вера наша прети одговорношћу пред Судом.

Ако, дакле, наши архијереји кажу нешто, онда то треба да буде једро, пуно животне снаге, тако, да ако ипак остане без плода, да то не буде због штурости њихове речи, већ зато што је „једно зрно пало на пут, друго на камен, треће у трње, а четврто тек на плодну земљу”.

Позвати грађане на мир, слогу и љубав јесте празна реч у време немира, неслоге и мржње, ако се не укаже отворено, смело, јасно и конкретно на пут којим ће се доћи до тих одиста ретких добара. А говорити празне речи не приличи ни обичним људима, а камо ли онима који су „со земљи и видело свету”.

Нисмо од оних који уживају да зло говоре о црквеним представницима. Чували смо се врло пажљиво од тако чега. Зато ће нам се ваљда више веровати да сад немамо куд него да говоримо овако отворено.

Ако живот обљутави, со ће га засолити. Ако је свет у тами, видело ће га просветлити. Али ако со обљутави, и ако видело постане тама, — шта ћемо онда? Ко ће
чувати со без укуса и погашена видела?

Невоље због којих су архијереји написали посланицу су велике. Они то и излажу, па унеколико и набрајају. Али површно, овлаш, не улазећи у суштину и не називајући сваку ствар својим именом. Дају утисак као да су против воље уопште и говорили, као да су више волели да ћуте. И штета је што нису ћутали.
Цркве су увек највише грађевине у сваком људском насељу. И с правом: са свију страна треба да се могу видети, — као куле светиље. Али шта помаже кула светиља из које не избија светлост? Коме ће она пут указати? Кога ће она од опасности одстранити?

Народ зида куле црквене. И добро чини. Али уље еванђелске љубави у светионик архијереји треба да уливају. Јер откуд ће светлост еванђелске љубави да сине, ако уља нема наливеног тамо? А ако у опасна, тмурна и бурна времена светионик откаже и не светли, — како људи и народи да не залутају?

Таква су времена баш данас. То каже и посланица. Па наставља и вели: „Склоните се с буре у тихо пристаниште”.

А ми велимо: „Сасвим добро. И ми то желимо. Али, реците нам како доћи до тог тихог пристаништа? Покажите нам и осветлите пут.” А на то баш посланица не
даје одговора. Остаје нема. Ту баш кула светиља остаје без светлости. Шта онда вреди њен позив у тихо пристаниште?

Јер и генерал Недић позива у пристаниште мира, љубави и слоге, и то врло јасно, врло речито.

Ако су архијереји наши мишљења да је његов позив исправан, зашто то не кажу?

Шта их у том погледу чини немим? Ако пак мисле да није исправан, зашто то не кажу?

Зашто не оду њему, па га науче и просветле и покажу му у чему нема право! Зар то није њихова и духовна и национална дужност!

Знамо, међутим, да то нису чинили. Знамо, напротив, да су појединим лицима пребацивали „што не спасавају ситуацију”, „што се не прихватају положаја који
им се нуди”, и саветују их да „изиђу из резерве” и „узму власти”.

Ако је тако искрено мишљење наших архијереја, као што ови савети и прекори показују, онда је ваљда и пут генерала Недића исправан. А ако је исправан, зашто
се то не каже јасно, снажно, просто срдачно, еванђелски, — да може разумети „и роб и господар, и стар и млад и богат и убог”. Шта вреди беседа пуна евађелских цитата, а без ове основне еванђелске садржине?

Није Еванђеље противу опрезности нити је неопрезност еванђелска врлина. Саветује нам оно да будемо „мудри као змије”. Али не да будемо само то (јер би нас
онда одвело са свог пута). Упућује нас оно да се у безазлености угледамо на голубове. Наша кривица ако заборавимо да су те две препоруке органски, нераздељиво везане, те срам на нас пада ако смо само лукави као змије, а подсмех само нас погађа ако смо само неопрезни као голубови.

Пишемо ове ретке са жалошћу. Нама одиста није лако писати ову прекорну реч.

Али зар се може даље ћутати?

Није време српском народу данас нимало угодно: изложен је свакојаким невољама.

Али и пре тога духовно је тако било. Ово данас је само отеловљење оног што је духовно и пре тога постојало.

Тада смо се обраћали црквеним представницима и опомињали их да затрубе у своја моћна оруђа, да покупе своје расуто стадо, да укажу пут спасења. Нису нас
чули или разумели.

Место тога су „као они што траже славу код људи, а не славу код Бога” обраћали своју пажњу на улицу да чују њено одобравање. Тако смо дошли до садашњег положаја.

Сад је дошло за српски народ основно питање: хоће ли остати жив као народ или ће бити уништен?

Комунисте за рачун црвене Москве хоће саботажу, метеже, побуне. То води народном уништењу. Генерал Недић неће ни саботажу, ни метеже, ни побуне, јер то
води животу српског народа. Чак и они што су сретно добегли до Лондона поручују да се чува мир и да се народ клони саботаже и побуна.

Црквени представници прелазе преко тога и говоре о миру, љубави и слози, не говорећи ниједне речи који је од два пута бољи: онај којим иде генерал Недић или онај којим иду комунисти. Ако је посланица била потребна, она је баш зато била потребна да то каже. Ако то није хтела рећи, онда је и славније и мудрије било — ћутати.

Ако пак наши архијереји нису умели одабрати који је од ова два пута бољи, како су умели наћи да себе из својих Богоспасених епархија склоне овде у Београд?
Што тамо нису чекали комунисте?

Нико од њих нити је тражио, нити му је требало, нити би им дозволио, да они говорећи против бољшевизма славе стање у коме се сад налазимо, и које сигурно
(ми то знамо најбоље) није нимало славно.

Али из овог свог стања садашњег народ наш може пасти у још теже, у још страшније, у још мање славно. Рећи му то отворено, истинито и часно била је еванђелска дужност архипастира Српске Цркве.

Да тако није сад први пут, показује нам блиска прошлост.

Чему ће то пак одвести, показаће нам будућност! 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>heukhefglq4oisfikjm34wupueuxf4g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поновни позив</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61387</id>
    <revision>
      <id>144915</id>
      <timestamp>2026-07-04T12:47:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144915</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3976" sha1="lahlc6h193yekkui9gl60xxaw3hk20w" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Поновни позив
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''26-Х-1941. г.''&lt;/p&gt;

Познато је да сам на челу Збора. Оно што је мање познато, то је да сам увек желео да се скупе све позитивне стваралачке националне и социјалне снаге, да нађу истинита начела и правилне смернице и да заједно крену једним путем, путем Народног спаса.

То сам 1936. Септембра 27. на збору у Београду код „Славије” истакао. То сам много пута и на многим местима, усмено и писмено, изрекао. То и сад кажем.

Нас је наша партијска поцепаност онеспособила да видимо интересе опште. Треба то да одбацимо. Треба да нађемо свој народни пут и њиме отворено, мушки, чврсто да пођемо.

Народне масе осећају ту поцепаност. Збуњени су због тога. Расут је народ те не може свој пут да нађе, као стадо без пастира.

Шта нисам чинио све да стадо буде скупљено?

Обраћао сам се Кнезу да учини шта треба да се народ скупи! Молбе су остале без одзива.

Обраћао сам се Цркви да учини шта треба да се народ скупи! Молба је остала без разумевања.

Обраћао сам се политичким и народним првацима да свој народ скупе. Молба је остала без одјека.

Обраћао сам се и војницима и грађанима да свој народ скупе. Они су мислили да то није њихова дужност.

Сад смо пали у провалију. Али не још најдубљу. Има и од зла горе, а од црног црње.

Треба пронаћи пут спасења. Треба га целом народу истаћи. Треба заједнички на тај пут ступити. Треба чврсто и непоколебљиво њим корачати.

Зар има тако мало људи окатих у нашем народу?

Зар је љубав и самопрегоревање тако у нашем народу ослабило?

Зар заиста нисмо у стању да се одрекнемо себе или својих заблуда, — иако видимо да ћемо сви и све пропасти?

То питамо сад.

А опет молимо и позивамо на окуп.

Ето генерал Недић је истакао заставу да нас све свије и скупи.

Зар је могуће да то не видимо и да му не приђемо?

И то сви који осећамо да смо повезани нераздвојно с народом својим и да сами о својим интересима најбоље мислимо кад их умемо потчинити интересима нашег
народног друштва.

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>lahlc6h193yekkui9gl60xxaw3hk20w</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>