Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Корисник:Coaorao 2 59976 144929 144904 2026-07-06T09:37:31Z Coaorao 19106 /* Главно */ 144929 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]] '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <nowiki> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Паж]] [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]] [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]] </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...<br /> {{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.<br /> {{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.<br /> {{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.<br /> {{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.<br /> {{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...<br /> {{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.<br /> {{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.<br /> {{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.<br /> {{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.<br /> {{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!<br /> {{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.<br /> {{gap}}— Јесте ли их убили колико?<br /> {{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.<br /> {{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?<br /> {{gap}}— Па где би хтели да их метнем.<br /> {{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...<br /> {{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.<br /> {{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.<br /> {{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—49. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center></nowiki> 2exgnlirl0o1jgzjufqswvh8309ptct Црни Гавран 0 61003 144931 144907 2026-07-06T10:51:38Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144931 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни Гавран<ref>Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу. Уредн.</ref> ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']]) | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Ника Грујичић Огњан | година= 1878 | белешке=<center>Види такође: [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]]</center> }} <div style="text-align:center; margin-left:1em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> {{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна, {{gap}}А у мене душа јадна. Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже, И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне, Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже; „Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише. {{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више. ​{{gap}}Још се сећам, беше давно, {{gap}}Децембера, беше хладно. У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже. Жељно чекам белу зору, та страшне ме бриге мору, Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише! О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе, {{gap}}Твоје име да се брише! ​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа, {{gap}}Завесиног шума слуша. Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже. Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву: „Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно диже! Когод иде; а можда ми, когод какво писмо пише, {{gap}}То је само и ништʼ више”! ​{{gap}}Охрабрих се нешто мало. {{gap}}Да би јадно стање пало Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише, Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”! Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже, {{gap}}Црна ноћ и ништа више! ​{{gap}}У ту пусту таму гледах, {{gap}}Дивљењу се немом предах, Снове сневах страшне, грозне, што ни један човек више. А лупњава срца мога, прекидаше мира тога. А дуси из мрака свога, једно име говорише, Мене црне страшне мисли, обузеше, простре- лише {{gap}}„Палмира”, и ништа више. ​{{gap}}Скупих снагу уморену. {{gap}}Вас се нађох у пламену. Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе, „Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати, ​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли долетише: „Умири се, умири се”, та то није тајна више: {{gap}}Ветар је и ништа више. ​{{gap}}И отворих прозор брже, {{gap}}Алʼ ме чудан призор трже. Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више, Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже. Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже, И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утврдише, {{gap}}Немиче се никуд више. ​{{gap}}Та намера, чудна смера, {{gap}}Црне тице смех натера. Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да дише! Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје жеље капе, Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже? Које ти је лепо име, што га црно друштво пише? — {{gap}}Гавран гракну: „Никад више”! — {{gap}}​Та ћудљивост тице црне {{gap}}Чудним чуством душу трне. Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа више, Ал’ се признат’ опет мора. — Кој’ видео у свог двора Црног друга из понора, над вратима тамо више, Да је оно празно место, једно место и сувише, {{gap}}​Да му ј' име: Никад више. ​{{gap}}​Ал’ опсена Гавранова, {{gap}}​Не рече ми друга слова. Таван створ му, ка празнина, око њега свуд’ да дише. Наоколо немо гледа... ни перцету макнут’ неда. Ја прозборих муком једа: „Многи друзи одлетише, Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде одпловише”. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више”! ​{{gap}}​Ој Гавране, тек ту једну: {{gap}}​Касти знадеш речцу бедну. Грло твоје раздерано, незна касти ништа више Јер чији си досад био, несрећом се огрлио, Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже. А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе, {{gap}}​Страшна је реч: „Никад више”! ​{{gap}}​Ал озбиљност гавранова, {{gap}}​Осмејак ми трже снова, Па се бацих у столицу, преко пута њему ближе, Занесоше мисли мене, ко да постах парче стене, Нити око да ми трене. Па дал' мисли погодише, Што самртна тица мисли, изнад мојих врата више, {{gap}}​Са тим вечним: Никад више! ​{{gap}}​Ја бунован… снови лете, {{gap}}​Незна касти, речце клете, Јер кроз срце погледи ме гавранови прострелише, Глава клону, срце бије; а страшна се слутња вије; Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ издише. Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише. {{gap}}​Неш' га имат: Никад више. ​{{gap}}​На мах к’о да с’ ваздух тресе, {{gap}}​Кад се њиме дим понесе. Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише. Слика је од слике моје... анђелци му славу поје: Ал’ га међу своје, броје. За њим мисли одлетише О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу ближе. {{gap}}​Гавран гракну: Никад више, ​{{gap}}​Планух гневом очајано: {{gap}}​.. Јесил’ тица ил’ си ђаво! Јесил’ пророк ил’ искушач? Кол' до мене амо! т’ диже? Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу. Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургунише, ​Ди ј' утеха? С оне т’ стране? Дали за ме дигод дише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Ум се стеже, живац трза, {{gap}}​Крв по кадшто, јаче брза, Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се изгубише. Ал’ Палмиру љубав дивну, зраку топлу милостивну, Недам у ту судбу кивну! С њом се моја снага диже. Још блаженству она може… повести ми живот ближе. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Јесил’ тица ил’ си ђаво, {{gap}}​Што поричеш ружно здраво! Верово би веће сада, и за свет над нама више, Па кад нема овде за ме, ништа друго осим таме И невоље оне саме. Дал ће звездам’ тамо ближе, Моћи живот на уснама, Палмириним’ да издише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” — ​{{gap}}​Озлојеђен викну’ тада, {{gap}}​Иди црна тицо сада. Ид’ по ноћи и по магли, с вампири се крвни дижи. Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац прави Да с’ лажљивост твоја смлави. Над врати те нећу више! Скини канџе с’ срца мога. Нек се и твој траг избрише! {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!“ — ​{{gap}}​Па се гавран и немиче {{gap}}​Ко да га се ништ’ не тиче. На вратима де је место, једно празно и сувише Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак бледи, Црну сенку гавранову, по поду ми тамно пише Из тог мрака снова, таме, душа моја неће више, {{gap}}​Уздићи се: Никад више! — ​''Ника Грујић Огњан.'' </poem> </div> </div> == Напомене == <references/> == Види још == * ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] == Извор == ''Јавор'', 30. април 1878. Бр. 18. Стр. 543—548. {{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}} e3ddvuhqsjzk7996s3vwpd5xjjt7nfg Аутор:Ђура Јанковић 100 61254 144926 144469 2026-07-06T08:42:34Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 144926 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Ђура | презиме = Јанковић | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1851 | годинасмрти = 1876 | опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац. | слика = Đura Janković.png | опис_слике = | википедија = Ђура Јанковић | остава = | остава_кат = | вики_цитати = }} == Дела == * [[Рањеник (Ђ. Јанковић)|Рањеник]] (1867) * [[На гробљу (Ђ. Јанковић)|На гробљу]] (1867) == Преводи == * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (1868), од [[Пушкин|Пушкина]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] bq5iecjgnaoukimuzxlqcgxnvhlrjkp Ђура Јанковић 0 61256 144925 144466 2026-07-06T08:41:44Z Coaorao 19106 /* */ 144925 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Ђура Јанковић]] bf06db0mc0anyshmjj680r4mkm96fec Побуњеним осуђеницима о Божићу 0 61271 144921 144862 2026-07-05T13:22:42Z Galicijac 19151 додао шаблон ЈВ 144921 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Побуњеним осуђеницима о Божићу | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1942 | белешке= }} Већ други Божић дочекују Срби под тешком осудом. Тај дан Милости највише окитили су наши стари таквом светлом и топлом љубављу да милост зрачи са Божића на све људе и сва створења. Услед тога изгледа о Божићу као да су сви окови већ раскинути, све тамнице откључане, све осуде заглађене. Па ипак ето нашег већ другог Божића под казном тешком. Отуда, баш поводом овог светлог дана Милости, морамо мислити о осуди нашој. <center>***</center> Онај који је донео Милост свету донео је истовремено и Истину. Милост и Истина су тек кроза њ засијали свету. И није могло бити друкчије. Повукла се и Милост и Истина од грехопаденија људског. И најљубазнија срца нису Милост после тога у пуноћи осетили, и најпроницљивији умови Истину нису могли у пуноћи видети. Већ су то наслућивали и назирали живећи законом телесним и законом правде природне. Отуда је Онај који је о пуноћи времена донео свету Милост и Истину морао пасти као жртва света без Милости и без Истине. Али овог пута се Истина и Милост нису повукли. Остали су у свету као „мало квасца замешеног у три копања брашна”, и ето тај процес оквашавања теста овога света Милошћу и Истином траје већ пуних двадесет векова. Како сад о празнику Милости да заборавимо на Истину кад су Милост и Истина од Њега и кроз Њега од овог дана поново засијали на свету? Отуда и потреба да осуди — несмањено размишљамо о нашој и неублаженој — баш о Божићу нашем, кад иначе изгледа да Милост у пуноћи својој највишој зрачи с Божића само Милост већ и Истина нераздељиво и несливено. Милост би сигурно укинула све осуде, да Истина не тражи њихово одржавање. <center>***</center> Осуда наша није дошла неочекивано 6. односно 18. априла лањске године. Било је људи и пре тога који су годинама указивали на неминовност њену ако продужимо ићи дотадашњим путем. Само ми не хтедосмо примити озбиљно те опомене. Њихов глас је сведок заслужене осуде. Јер да је само један човек једном узвикнуо ту опомену већ би то био доказ потпун, да ово што нас је снашло није случајно, није нити последица напрасите ћуди једног човека нити једног народа, већ одиста сасвим правична осуда изречена над нама са грехова наших. А није само један човек, нити су само двојица то чинили, већ је множина људи на множини места множину пута то понављала. Али отврдла срца, наше очи су гледале, а нису виделе, наше уши су слушале, али ми нисмо разумели. Отуда је дошао наш слом. Отуда наша осуда. <center>***</center> Највише нам међутим смета да ово видимо „квасац фарисејски”, онај од кога је Исус нарочито опомињао своје ученике, да га се чувају, јер је одиста то квасац смрти. Ми ту опомену Његову не разумемо као што је тада не разумеше ни његови ученици. Фарисеј је међутим био стварно бољи од нас, јер није имао видљивог греха. Испунио је сав закон и све пророке потпуно. Само је једном греху главно место у срцу оставио. Ономе због кога и Анђели Божији могу пасти у „најдубљу таму” и постати сотонска војска. Направио је место гордости. Па је ставши пред Бога захваљивао што није као човек с видљивим гресима који је истовремено у Храму Божијем био и пун скрушености молио за милост исповедајући своје тешке грехе. Фарисеј оде због тога осуђен из Храма, а грешни цариник оде оправдан. Нама не да да видимо свој стварни положај исти тај квасац нашем телу. Ми не видимо свој фарисејски одлично замешен у грехове већ стално гледамо туђе. Па се због тога чудимо како то да ми паднемо под осуду а други буду у бољем положају. Фарисеј из Еванђеља је био без видљивог греха, па је због свог грешног мерења пред Богом с другим људима, осуђен. Како ми, који имамо и још какве велике и видљиве грехове, да се пред Богом упоређујемо с другим људима и народима? Јер, зар се није дешавало да народи с мање греха од нас буду у нашим рукама по Божијој дозволи, јер „свачему има време”? и зар смо заборавили да смо и сами дуго били у рукама чак и некрста „због голема наша сагрешења”? Божија правда не мери нашим мерилом. Бог постиже једнакост неједнакошћу: коме је више дао од тога више и тражи, а према коме је Господ био стрпљивији у његову греху тај мора бити стрпљивији у својој осуди. Шта вреди онда поглед на туђе грехове из наше јежевске и јазавичарске перспективе, кад ми не знамо и не можемо знати шта је све Господ коме дао ни колико је кога чекао? Али ако ово никад нећемо знати с једне, — с друге стране, такво мерење нам смета да видимо себе саме пред Богом, — да видимо праву дубину свога греха и значај своје осуде. А без тога ни наша осуда не може бити ни смањена ни ублажена. Јер нису људи само створења Божија, с којима бива по божијој вољи само, већ су то слободна створења која су самим тим позвана на активну сарадњу ради изградње своје судбине. Није Бог наш као камен гранитни на коме је од века уклесана неизмењива судбина појединаца и народа, већ је Бог Дух Свесиле, Свемудрости и Свељубави, коме су ангели и људи сарадници у историјском процесу који је почео Стварањем а као историја свршиће се Страшним Судом. Није тај процес ради саме историје већ ради нас и ради нашег ускрсавања и вознесења у слави. Није дакле потребна Богу, ради Бога, наша сарадња, јер Његовој Сили, Мудрости и Љубави нема ко шта да дода, пошто је од века у пуноћи апсолутној, већ ради нас и нашег обожења, нашом слободном сарадњом по вољи Господњој. Јер једног и истог дана два разбојника за иста дела буду осуђена на исту казну и истог дана би казна и извршена: распети беху на крст. Али један оста осуђен до краја, јер не виде ни тада дубину свог греха, нити страха Божијег имаде његово срце, нити се смилостиви видевши трећег распетог на правди Божијој с њима грешницима, већ Му се још ругаше. А други се спасе. Отуда, да ли ће наша осуда бити замењена тежом, или пак ублажена, или сасвим опроштена, — или чак кроз прилике које нам она пружа ми будемо и прослављени, зависи од нас. И хвала Господу што нисмо стена која се креће само туђом снагом, ни друго које животно створење што непогрешно креће само слепи нагон, већ људи пуни слободе који, истина, можемо слободом себе бацити у адску таму, али и вазнети се у висине највише. Нису осуде за пропаст нашу, јер „неће Господ смрти грешника”, већ су осуде за добро наше, које често само тим путем можемо досегнути. Јер ето милостиви разбојник тек кроз осуду на крст узнесе се у славу. Војници што га спроводише, извршиоци казне што га на крст прибише, и народ што посматраше његов срам „смрти на крсту” не дођоше до његове славе — а он се ове доможе једном речју својом. У ствари не једном речју већ предубоким трајним процесом који се одиграо у једном само тренутку (за Бога је један трен као пет тисућа година и пет тисућа година као један трен) процесом који се показао као: сагледање свега свог пада злочиначког, — страх Божији пред смрћу којом завршава живот пун грехова и љубав и самилост према праведнику невино распетом. А из тога видимо да ко хоће казну да скрати или ублажи или претвори у славу тај мора у себи тај троструки процес да продуби и што га пре и дубље проживи, пре ће и осуда престати. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] 33yp2iujor8czp2c0l4ddbp062nntxu Тартарен Тарасконац/2/III 0 61382 144924 144902 2026-07-05T16:29:15Z Coaorao 19106 144924 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]] | -{III}- | [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]] }} {{Центар|'''-{III}-<br />Призивање Сервантеса. — Искрцавање. — Где су Турци? — Нема Турака. — Разочарање.'''}} {{gap}}О Милеле Сервантесе Саведра, ако је истина што кажу да на местима где су велики људи живели увек нешто блуди и лебди у ваздуху до краја светова и векова, оно што је за тобом остало на варварској обали, морало је уздрхтати од радости кад је видело где се искрцава Тартарен из Тараскона, овај дивљи тип Француза са Југа, у коме су оживела крвљу и месом два јунака твоје књиге, Дон Кихот и Санчо Панса.<br /> {{gap}}Ваздух је био топао тога дана. На пристаништу које се блистало у сунцу, пет или шест царинара, Алжирци што очекују новости из Француске, неколико Мавара, који беху чучили и пушаху своје дуге луле, малтески морнари који извлачише велике мреже у којима се хиљаде сардина блистаху кроз рупице као мале сребрне парице. Али тек што је Тартарен стао ногом на земљу, пристаниште оживе, промени свој први изглед. Читава чета дивљака, гнуснијих још од разбојника са брода, искочи из шљунка обалског и навали на приспелог путника. Грдни Арављани, потпуно наги под својим вуненим огртачима, малени Маври у дроњцима, Црнци, Тунишани, Махонесци, М’забити, момци из хотела у белим кецељама; сви викаху, дераху се, хватаху га и дрпаху за одело, отимаху се о његов пртљаг, један му дохвати конзерве, други апотеку, и кроз чудну дреку говора и наречија, добациваху му бог те пита каквих имена хотела.<br /> {{gap}}Збуњен свом овом буком, јадни Тартарен је полазио враћао се, псовао, клео, разбацивао се, копрцао се, јурио за својим пртљагом, и незнајући како да се споразуме са овим варварима, говорио им је на француском, провансалском, па чак и на латинском, на латинском Пурсоњаковом -{Rosa}-, ''ружа'', -{bonus, bona, bonum}-, све што је знао… Узалуд сва мука. Нису га слушали… На срећу један мали човек, у блузи са жутом јаком и наоружан дугим штапом као оружјем, умеша се као какав бог Омирав у гужву, и разјури сав тај измет ударцима батине. То беше варошки жандарм алжирски. На врло учтив начин он упути Тартарена у Хотел Европу и повери га момцима што су се ту нашли, који га одведоше, са његовим пртљагом, на више колица.<br /> {{gap}}На првим корацима што их учини у Алжиру, Тартарен из Тараскона разрогачи очи. Он је у напред замишљао једну источњачку варош, чаробну, митолошку, нешто на средини између Цариграда и Занзибара… Међутим, он је упао у потпун Тараскон… Кафане, гостионице, широке улице, кућа на четири спрата, мала лепо насута пијаца, на којој војна музика свира Офенбахове полке, господа изваљена на столицама пију пиво с колачима, госпође, неколико јавних женскиња, и затим војска, опет та војска, вечито та војска… и ниједног Турчина!… Он је био једини… Зато му, кад прелажаше пијацу, и беше непријатно. Сав га је свет посматрао. Свирачи застадоше, и Офенбахова полка оста једном ногом у ваздуху.<br /> {{gap}}С пушкама на оба рамена, револвером у торби, диван и величанствен као Робинзон Крусе, Тартарен прође достојанствено кроз све те гомиле; али, кад стиже у хотел, снага га издаде. Полазак из Тараскона, Марсељско пристаниште, прелаз преко мора, црногорски кнез, гусари, све се то збркало и ројило по глави његовој… Требало га је с муком попети у собу, обезоружати, скинути… Већ се говорило да се пошље по лекара; али само што је пао на узглавник, и херој захрка тако гласно и тако од срца, да гостионичар сматраше да су ту помоћи науке непотребне и сви се лагано повукоше. == Извор == Звезда, 1900. стр. 45—47. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 9iosa36bkfksm21f6ao4tmaiyjzp506 Поновни позив 0 61387 144918 144915 2026-07-05T13:12:51Z Galicijac 19151 144918 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Поновни позив | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1941 | белешке= }} <p style="text-align:right;">''26—Х—1941. г.''</p> Познато је да сам на челу Збора. Оно што је мање познато, то је да сам увек желео да се скупе све позитивне стваралачке националне и социјалне снаге, да нађу истинита начела и правилне смернице и да заједно крену једним путем, путем Народног спаса. То сам 1936. Септембра 27. на збору у Београду код „Славије” истакао. То сам много пута и на многим местима, усмено и писмено, изрекао. То и сад кажем. Нас је наша партијска поцепаност онеспособила да видимо интересе опште. Треба то да одбацимо. Треба да нађемо свој народни пут и њиме отворено, мушки, чврсто да пођемо. Народне масе осећају ту поцепаност. Збуњени су због тога. Расут је народ те не може свој пут да нађе, као стадо без пастира. Шта нисам чинио све да стадо буде скупљено? Обраћао сам се Кнезу да учини шта треба да се народ скупи! Молбе су остале без одзива. Обраћао сам се Цркви да учини шта треба да се народ скупи! Молба је остала без разумевања. Обраћао сам се политичким и народним првацима да свој народ скупе. Молба је остала без одјека. Обраћао сам се и војницима и грађанима да свој народ скупе. Они су мислили да то није њихова дужност. Сад смо пали у провалију. Али не још најдубљу. Има и од зла горе, а од црног црње. Треба пронаћи пут спасења. Треба га целом народу истаћи. Треба заједнички на тај пут ступити. Треба чврсто и непоколебљиво њим корачати. Зар има тако мало људи окатих у нашем народу? Зар је љубав и самопрегоревање тако у нашем народу ослабило? Зар заиста нисмо у стању да се одрекнемо себе или својих заблуда, — иако видимо да ћемо сви и све пропасти? То питамо сад. А опет молимо и позивамо на окуп. Ето генерал Недић је истакао заставу да нас све свије и скупи. Зар је могуће да то не видимо и да му не приђемо? И то сви који осећамо да смо повезани нераздвојно с народом својим и да сами о својим интересима најбоље мислимо кад их умемо потчинити интересима нашег народног друштва. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] hqqskbbtax0lpg5m99ikwlsil2yb7gt У спомен поднаредника-добровољца Петра В. Грујића 0 61388 144919 2026-07-05T13:13:07Z Galicijac 19151 израда странице 144919 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=У спомен поднаредника-добровољца Петра В. Грујића | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1942 | белешке=Говор Д. Љотића одржан при преносу тела из Лесковца у Смедерево 13—I—1942. г. }} Којим речима да се пред овом белом црквом опростим и пред оволиким светом с добровољцем поднаредником Петром В. Грујићем, опростим на последњем растанку при његовом поласку на вечни пут, — којим речима? Та ја бих највише волео да с тобом, друже Петре, на овом твом путу не беседим овако јавно, већ да уђем у клијет срца свога и ту сам с тобом беседим да ти кажем све што ми на срцу лежи и што ти до сад нисам рекао. Али ето потребно је да и други чују тај наш разговор, да би и они који нису чули за чудног човека и врлог друга Петра чули, да би га упознали, и да би се његовим скромним а дивним животом поучили. Којим дакле речима да се данас опростим од тебе, пред оволиким људима који су дошли да те испрате, врли друже Петре? Нећу те, скромни мој друже, хвалити ни данас, — јер ти похвале ниси тражио ни за живота. Питаћу те само. И чекаћу твој одговор. Чекаћу га, ал’ га дочекати нећу. Па ипак ћу те питати. Зашто те убише, друже Петре? Да ли зато што си преорао туђу њиву, па онај од кога си хтео отети скочи на тебе и уби те. О не, друже Петре. Имао си ти, друже Петре, много њива и лугова својих што су ти у наслеђе од доброг бабајка остале. Ниси ти много, и поодавно, ни њих погледао, а камо ли да си хтео да их увећаваш. Није да их ниси волео, није да ниси био домаћин. Али иако сељак и потомак наших сељака, ти си, друже Петре, мање, далеко мање волео своје њиве и лугове од велике Отаџбине своје. Осећао си ти, ретки мој друже, да су дошла времена где не помаже човеку сељаку добро орати и добро сејати, — и добро жњети, добру стоку подизати, — ако у Отаџбини твојој буде рђаво ишло. Та је мисао, друже Петре, стално била пред твојим очима, — и ти си годинама већ напустио дом свој, верну љубав, милу дечицу, родне њиве и бујне лугове и бацио се о свом руху и круху у разне крајеве своје земље да јој послужиш, да је одбраниш, да јој народ упутиш истини и правди. Нису те дакле убили, друже Петре, на некој отимачини, јер ти си као голуб био смеран, већ на служби земљи својој и народу своме, на истинитој служби својој земљи и свом народу. Зашто те дакле, друже Петре убише? Да ниси издао Краља свога па те зато убише? О не, друже наш верни, веран си ти био ономе коме верност дугујемо, веран до смрти мученичке своје. Знао си ти и у то веровао свом душом својом, да нема земље без домаћина, као ни Васељене без Бога — домаћина. То је била вера твоја најдубља и знање твоје највеће. Она је давала снагу твом животу, она мудрост твом говору, она сласт горчинама које си на путу свом сретао. Нису те, дакле, убили због тога што ниси био веран, — већ баш зато што си био свом душом одан и веран — домаћину нашем, — далеко вернији и од оних што га од народа одвојише, у туђи свет поведоше и што га и сад тамо окружују. Зашто те дакле убише, друже Петре? Да се ниси неком несрећом одрекао вере својих праотаца и отаца, — да ниси заборавио њихове путеве и њихове наде? О не, друже Петре, ти си био оличење вере наше, просте као у детета, а дубоке као жиле у великих храстова. Ти си и живот свој мученички изгубио зато што си чуо да у близини места где си био постоји црква нека. Пошао си с другом својим тамо на поклоњење, без оружја, као што се цркви и иде. Као јагње пошао си на клање, друже Петре, — јагње моје. Ухватише те тамо они што у самој цркви заседу наместише. Ухватише те и заклаше. Па зашто те убише, друже Петре. Да ниси против народа свог што чинио? О не, друже Петре, па све што си чинио, ти си и чинио ради свога народа, ради добра његовог. И ти си, као други, и боље но други, могао гледати „само своја посла”, — имао си их и више но други, и боље но други. Али ти ниси могао раздвојити добро народно од свог личног добра. Зато на глас, да су они што су против Бога, против Краља, и против домаћина устали да с једне стране наметну своје веровање народу нашем, а с друге да изазову окупатора да на народ наш удари и крваве невоље по божјим и људским законима на њ баци, ти си и похитао да их у томе спречиш. Твоји другови и ти сте добру ствар помогли. Сузбили сте напаснике, сотонску децу. Али ето ти си пао и ето те сад нема и укочена пред нама. Много љутих и тешких гласова допрли су до твог председника ове године. Многе другове смо изгубили ми, друже Петре. Али међу најгорим гласовима био је за твог председника глас о твојој смрти. Свила се тешка туга на срце његово од тог маха, јер је одиста редак био твој случај, верни међу највернијима. Убили су те, дакле, зато што ниси био као они. Што си љубио своју Отаџбину више него своје њиве или свој дом, — што си био веран домаћину нашем, и стално о његовом добру мислио, што би био веран вери светој својој, — што си љубио народ свој. Верност и љубав су биле главне одлике твоје, верни и љубљени друже, — а убили су те они којима је отац сама древна злоба, отац лажи и мрзост опустошења. — Да ли се кајеш, друже Петре реци ми сад. Да ли се кајеш што си ишао путем који те је довео до твоје преране, мученичке смрти, питам те ја? И као да чујем твој мили глас! — Жао ми је што рано умирем. Жао ми је дома мога, верне љубе, деце сирочића, брата свога, њива мојих и лугова мојих, жао ми је другова мојих. — Знам да ти мора бити жао, — као што је још више онима које си оставио. Али не питам да ли ти је жао, већ те питам да ли се кајеш, друже Петре. Једно је жалост, а друго је кајање. За жалост не питам, за кајање те питам. — Не кајем се, — чујем твој одговор. Нисам могао ићи другим путем него овим. Привлачила ме је истина тог пута, јунаштво његово и мучеништво његово. Привлачила ме је неминовност његова, суђеност његова, сматрао сам га идолом свог живота, достојанством његовим, чашћу његовом, украсом и диком његовом. Како сад да се кајем? Да сам живео и дуже и лепше, једног дана би смрт дошла по мене. Смрт би дошла, али мој живот би био друкчији, а не овакав какав сам преживео. А без онога што му је праву вредност, сјај и славу учинио. Зато се не кајем. Зато мирно остављам све вас и излазимо пред творца свог. Пођи с миром, друже Петре, на пут тај! Пођи с Богом! Опрости нама, друговима твојим ако ти своју љубав и уважење не показасмо по заслузи твојој. Показаћемо је према онима које си за собом оставио и према светлој успомени твојој. С миром пођи, друже Петре! Вечан ти помен био међу људима! {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] t4ckj2zkxmczn17h57ngmblagytmmeb 144923 144919 2026-07-05T16:26:33Z Coaorao 19106 /* Извор */ 144923 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=У спомен поднаредника-добровољца Петра В. Грујића | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1942 | белешке=Говор Д. Љотића одржан при преносу тела из Лесковца у Смедерево 13—I—1942. г. }} Којим речима да се пред овом белом црквом опростим и пред оволиким светом с добровољцем поднаредником Петром В. Грујићем, опростим на последњем растанку при његовом поласку на вечни пут, — којим речима? Та ја бих највише волео да с тобом, друже Петре, на овом твом путу не беседим овако јавно, већ да уђем у клијет срца свога и ту сам с тобом беседим да ти кажем све што ми на срцу лежи и што ти до сад нисам рекао. Али ето потребно је да и други чују тај наш разговор, да би и они који нису чули за чудног човека и врлог друга Петра чули, да би га упознали, и да би се његовим скромним а дивним животом поучили. Којим дакле речима да се данас опростим од тебе, пред оволиким људима који су дошли да те испрате, врли друже Петре? Нећу те, скромни мој друже, хвалити ни данас, — јер ти похвале ниси тражио ни за живота. Питаћу те само. И чекаћу твој одговор. Чекаћу га, ал’ га дочекати нећу. Па ипак ћу те питати. Зашто те убише, друже Петре? Да ли зато што си преорао туђу њиву, па онај од кога си хтео отети скочи на тебе и уби те. О не, друже Петре. Имао си ти, друже Петре, много њива и лугова својих што су ти у наслеђе од доброг бабајка остале. Ниси ти много, и поодавно, ни њих погледао, а камо ли да си хтео да их увећаваш. Није да их ниси волео, није да ниси био домаћин. Али иако сељак и потомак наших сељака, ти си, друже Петре, мање, далеко мање волео своје њиве и лугове од велике Отаџбине своје. Осећао си ти, ретки мој друже, да су дошла времена где не помаже човеку сељаку добро орати и добро сејати, — и добро жњети, добру стоку подизати, — ако у Отаџбини твојој буде рђаво ишло. Та је мисао, друже Петре, стално била пред твојим очима, — и ти си годинама већ напустио дом свој, верну љубав, милу дечицу, родне њиве и бујне лугове и бацио се о свом руху и круху у разне крајеве своје земље да јој послужиш, да је одбраниш, да јој народ упутиш истини и правди. Нису те дакле убили, друже Петре, на некој отимачини, јер ти си као голуб био смеран, већ на служби земљи својој и народу своме, на истинитој служби својој земљи и свом народу. Зашто те дакле, друже Петре убише? Да ниси издао Краља свога па те зато убише? О не, друже наш верни, веран си ти био ономе коме верност дугујемо, веран до смрти мученичке своје. Знао си ти и у то веровао свом душом својом, да нема земље без домаћина, као ни Васељене без Бога — домаћина. То је била вера твоја најдубља и знање твоје највеће. Она је давала снагу твом животу, она мудрост твом говору, она сласт горчинама које си на путу свом сретао. Нису те, дакле, убили због тога што ниси био веран, — већ баш зато што си био свом душом одан и веран — домаћину нашем, — далеко вернији и од оних што га од народа одвојише, у туђи свет поведоше и што га и сад тамо окружују. Зашто те дакле убише, друже Петре? Да се ниси неком несрећом одрекао вере својих праотаца и отаца, — да ниси заборавио њихове путеве и њихове наде? О не, друже Петре, ти си био оличење вере наше, просте као у детета, а дубоке као жиле у великих храстова. Ти си и живот свој мученички изгубио зато што си чуо да у близини места где си био постоји црква нека. Пошао си с другом својим тамо на поклоњење, без оружја, као што се цркви и иде. Као јагње пошао си на клање, друже Петре, — јагње моје. Ухватише те тамо они што у самој цркви заседу наместише. Ухватише те и заклаше. Па зашто те убише, друже Петре. Да ниси против народа свог што чинио? О не, друже Петре, па све што си чинио, ти си и чинио ради свога народа, ради добра његовог. И ти си, као други, и боље но други, могао гледати „само своја посла”, — имао си их и више но други, и боље но други. Али ти ниси могао раздвојити добро народно од свог личног добра. Зато на глас, да су они што су против Бога, против Краља, и против домаћина устали да с једне стране наметну своје веровање народу нашем, а с друге да изазову окупатора да на народ наш удари и крваве невоље по божјим и људским законима на њ баци, ти си и похитао да их у томе спречиш. Твоји другови и ти сте добру ствар помогли. Сузбили сте напаснике, сотонску децу. Али ето ти си пао и ето те сад нема и укочена пред нама. Много љутих и тешких гласова допрли су до твог председника ове године. Многе другове смо изгубили ми, друже Петре. Али међу најгорим гласовима био је за твог председника глас о твојој смрти. Свила се тешка туга на срце његово од тог маха, јер је одиста редак био твој случај, верни међу највернијима. Убили су те, дакле, зато што ниси био као они. Што си љубио своју Отаџбину више него своје њиве или свој дом, — што си био веран домаћину нашем, и стално о његовом добру мислио, што би био веран вери светој својој, — што си љубио народ свој. Верност и љубав су биле главне одлике твоје, верни и љубљени друже, — а убили су те они којима је отац сама древна злоба, отац лажи и мрзост опустошења. — Да ли се кајеш, друже Петре реци ми сад. Да ли се кајеш што си ишао путем који те је довео до твоје преране, мученичке смрти, питам те ја? И као да чујем твој мили глас! — Жао ми је што рано умирем. Жао ми је дома мога, верне љубе, деце сирочића, брата свога, њива мојих и лугова мојих, жао ми је другова мојих. — Знам да ти мора бити жао, — као што је још више онима које си оставио. Али не питам да ли ти је жао, већ те питам да ли се кајеш, друже Петре. Једно је жалост, а друго је кајање. За жалост не питам, за кајање те питам. — Не кајем се, — чујем твој одговор. Нисам могао ићи другим путем него овим. Привлачила ме је истина тог пута, јунаштво његово и мучеништво његово. Привлачила ме је неминовност његова, суђеност његова, сматрао сам га идолом свог живота, достојанством његовим, чашћу његовом, украсом и диком његовом. Како сад да се кајем? Да сам живео и дуже и лепше, једног дана би смрт дошла по мене. Смрт би дошла, али мој живот би био друкчији, а не овакав какав сам преживео. А без онога што му је праву вредност, сјај и славу учинио. Зато се не кајем. Зато мирно остављам све вас и излазимо пред творца свог. Пођи с миром, друже Петре, на пут тај! Пођи с Богом! Опрости нама, друговима твојим ако ти своју љубав и уважење не показасмо по заслузи твојој. Показаћемо је према онима које си за собом оставио и према светлој успомени твојој. С миром пођи, друже Петре! Вечан ти помен био међу људима! {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Говори]] [[Категорија:Димитрије Љотић]] 0u9h60mw29y9982lgyh31a8sg61qc16 Лондон и Београд 0 61389 144920 2026-07-05T13:20:37Z Galicijac 19151 израда странице 144920 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Лондон и Београд | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1942 | белешке= }} И данас је Лондон престоница једне слободне, и ако тешко тетурајуће се светске империје, — али престоница у којој се и даље не гледа сопственим очима и не мисли сопственом главом, већ се гледа туђим очима и мисли туђом главом. А Београд је престоница једне до јуче слободне а данас разбијене и покорене државе, у којој се почиње гледати својим очима и мислити својом главом. Овде их, дакле, баш само по томе упоређујемо, јер нам и не пада на ум да их упоређујемо по броју становништва, њиховом богатству и другом светском значају. Не гледа Лондон ни данас још својим очима и не мисли својом главом. Гледа очима међународног јеврејства и мисли његовом главом. Зато се његова империја љуља из темеља. Зато се хтела светска империјалистичка политика, а нису се хтела средства за такву политику. Зато је империја силно раслабљена. Зато се водила политика ратоборна кад је било јасно да је империја раслабљена, и то је довело овом рату. Зато се избегавао мир, кад се већ ушло у рат, иако се видела јасно своја слабост и снага противника. Зато се очекивала помоћ од уласка у пожар осталог света — што је и нас у огањ бацило. Зато се стално чекала помоћ од уласка у рат Совјета — иако је јасно шта би пораз Немачке у том случају значио за Европу и човечанство. Зато се сад стално гурају покорене од немачке земље и народи да се дижу на оружје, ма да се зна у какву то пустош те земље и Европу увлачи. Зато се водила глупа политика празног блефа према Јапану, а сад Јапан угрожава основе моћи и богатства не само Енглеске, него и њених савезника. Зато је све тако, јер Лондон данас не гледа својим енглеским очима, и не мисли својом енглеском главом, — већ гледа очима међународног јеврејства. Београд је 25. марта прогледао својим очима и мислио својом главом. Одавна му се то није било десило. Али тог дана се десило. Он је угледао пред собом провалију и да се не би стропоштао, ухватио се за грана једног дрвета које је на ивици провалије било израсло. То је дрво било пакт. Кривица тог режима је била што је прогледао тек 25. марта и што је раније не само и сам гледао туђим очима и мислио туђом главом, већ није дао ни своме народу да гледа и мисли друкчије. Зато су његови рођени слепи васпитаници пререзали оно дрво и режим се заједно с дрветом сурвао у провалију повлачећи за собом целу нашу земљу и све нас. Двадесет седмог марта ујутру пучисти су објавили Краљеву прокламацију и указ о новој влади, — па је чак објављено да Краљ лично чита свој проглас народу; а истина је била сасвим друкчија: не само да Краљ лично то није читао, не само да Он тај указ и ту прокламацију није био потписао, не само да они тада још нису били ни допрли до Краља, — већ је генерал Симовић успео после писма Кнеза Павла Краљу, код Краља да уђе тек предвече. Па ипак је на тој одвратној лажи, да је млади Краљ ступио на престо, 27. марта ујутру, заснована наша народна и државна несрећа. Београд је после неславне капитулације 18. априла, остављен сам себи, покушао да гледа својим, српским очима и мисли својом, српском главом. Ко год је пре наше народне несреће покушао то, ко је покушао да не гледа онако како гледају не Енглези већ Јевреји из Лондона, не Французи већ Јевреји из Париза, не Руси већ Јевреји из Москве, и не Американци већ Јевреји из Вашингтона, — ко је покушао да гледа само својим српским очима и мисли својом српском главом, тај је био оглашен за издајника. Огласили би га одмах за издајника Јевреји и њихов духовни пород: поклоници и припадници демократије, капитализма, масонерије и комунизма. Огласили би га да му глас угуше, да спрече народне масе да истину сазнају, — да их од истине одврате. Само они нису били издајници. Они који су свесно или несвесно гурали своју земљу и свој народ у пропаст. Ко је говорио свом народу, да ићи у рат, значи ићи у пропаст, — тај је био издајник чак и онда када је тај рат дошао па се обистинило да он носи и пропаст и срам. А они који су гурали земљу у тај рат, пропаст и срамоту, они су били родољуби, — чак и онда кад се и пропаст и срамота доживела!! После пропасти мало збуњени, истина, они су прво ућутали, али су већ 22. јуна отпочели поново своју стару игру: опет гурају народ у нову несрећу. И у многом успевају. Генерал Недић међутим успева са својим јуначким борцима да их победи и да бољшевичку опасност од Србије одагна. Али јеврејски накот не малаксава. А и како би кад је ту Лондон? Припрема Лондон опет нова искушења српском народу. Не да Лондон српском народу да гледа својим, српским очима и мисли својом, српском главом. Јер ако српски народ буде гледао својим очима, — онда га заиста нико, па ни Лондон не може водити, већ ће угледати пут свој, пут истинске слободе и величине. А то јеврејски Лондон не да ни једном народу овога света, па ни самом енглеском народу. Београд, напротив, баш то хоће и ништа друго до то. Зато се Лондон гневи на Београд, зато је сад Београд издајник српскога народа, — а ослободилац и усрећитељ треба опет да је Лондон!! Онај Лондон што нас је учио 25. и 26. марта да вршимо пуч, да би бацили своју земљу у рат, срам и пропаст. Онај Лондон што нас је учио после 22. јуна да су наши ослободиоци и усрећитељи „партизани”. Онај Лондон што сам не гледа својим сопственим очима и не мисли својом рођеном главом. Нека се само љути! Али нека зна да ће тешко успети да ономе који прогледа својим очима слепац постане вођа. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] [[Категорија:Антисемитизам]] l89vf51e7yhj63shlfzin0vsdxnudl0 Черчилов говор 0 61390 144922 2026-07-05T13:31:10Z Galicijac 19151 израда странице 144922 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Черчилов говор | одељак= | аутор=Димитрије Љотић | година=1942 | белешке= }} <p style="text-align:right;">''1—III—1942. г.''</p> Дошао ми је до руку говор који је Черчил одржао пред Доњим домом, по свом повратку из Америке. Тај говор је изванредно важан био у време кад је био изговорен. Данас пак не само да није изгубио своју важност већ је управо тек сад добио своју вредност. Разуме се за нас овамо с ове стране фронта. За Черчила и оне који гледају јеврејским очима и мисле јеврејском главом он је важан утолико што би волели да га се нико не сећа, да не би кроз њега могао сагледати сву дубину пада Велике Британије. Не пишем ово из злобне пакости. Пишем напротив са сетом коју сваки прави човек мора осетити пред трагичним сломом неког великог људског дела. Пишем и са извесном зебњом коју човек мора осетити пред визијом дубине промене коју огромност слома мора изазвати у свету. Али пишем да би се истина издвојила из магле којом јеврејство непрестано, и на сваком месту, истину хоће да покрије, да би тако успело у својим крајњим циљевима. <center>***</center> Черчил се вратио из Америке и наишао на дубоко огорчење у енглеском јавном мнењу пред изненадним и запрепашћујућим нападом Јапана, — за који се одмах, првог дана, видело да му уједињење Велике Британије и САД немају много шта супротставити. Осетило је први пут у својој историји јасно енглеско јавно мнење да се иде слому Царства. Јер шта чини праву снагу Царства британског? То свакако није мајка-земља која држи на себи 47 милиона душа, а мало је већа од бивше Југославије. То није чак ни Канада, простор огромни са десетак милиона душа. Права су снага Британије делови Царства у Азији, Аустралији и Африци. А ови су баш на путу да буду покупљени, односно одвојени од Царства. То је чак и Холандска Индија тесно везана савезом са Британским царством, које му услед плутократских веза стоји на расположењу. А ово царство холандско исто тако у нападу јапанском има бити прогутано. Отуда је разумљиво да се изненађење које је Јапан приредио Великој Британији и Северно-америчким државама претворило у запрепашћење и страх, а изрази њихови су дочекали Черчила при његовом искрцавању у Енглеску и он је требао то нечим да победи. Отуда овај његов говор. <center>***</center> „Замера се”, говори он зато, „што на крајњем Истоку нисмо имали довољно снага да бранимо своје поседе од јапанског напада”. Заиста их, — тако у главном говори Черчил — нисмо могли имати, из два разлога: прво, ја нисам уопште предвиђао да ће Јапан смети да нас нападне, па зато нисам имао потребе слати снаге наше тамо где није било опасности, а друго, ми смо имали мало снага и те снаге морали смо слати на два угрожена места, Египат и Кавказ. Не заборавите да смо ми две и по године у рату, а већ једва држимо главу изнад воде. Ретко је овако цинично признање своје злочиначке политике према својој земљи и Европи, као што је Черчил овде учинио. „Управљати значи предвиђати” давно је речено. Черчил једноставно признаје да није уопште предвиђао да ће се Јапан усудити да нападне. То управо и није никакво оправдање Черчилово. То је самооптужба. Јер како је могао Черчил да не предвиди тај напад? Зар он није видео да Јапан располаже огромном ваздушном снагом, трећом флотом по снази у свету и са првокласних 70 дивизија слободних, које може за час бацити тамо где му буде требало? Зар он није знао за тежњу Јапана да се стави на чело Великоазијског савеза ради ослобођења Азије од европског господства? Зар он није знао да и Јапан зна да је Европа сад завађена и да, ако сад не искористи то ради својих циљева, да му се та прилика неће скоро пружити? Зар није напослетку знао да је Јапан везан тројним пактом са европским осовинским силама с којима Черчил већ ратује? Како је могао онда не предвиђати тај напад? Нарочито кад узме у обзир особити елан Јапанаца и могућност изненадног напада на ваздушне и поморске базе Енглеске и Америке, а то је морао у виду имати кад је знао да Енглеска и Америка морају да ратују у Атлантском и Тихом Океану, а Јапан само у Тихом Океану. На сва та питања Черчил одговара: „Ја нисам предвиђао да ће Јапан смети да нас нападне”. Свакако његов одговор објашњава ствари, али не оправдава Черчила. То би исто тако било као кад би возовођа рекао: „Ја нисам могао видети сигнале, јер сам жмурио, спавао или пак зато што сам слеп”. То само објашњава али не оправдава. На месту возовође не може човек ни жмурити, ни спавати, ни бити слеп. Али Черчил мисли да на месту првог возовође Британске империје може човек бити и слеп. Настаје питање: А ко јамчи да ће сад, после непредвиђеног јапанског напада, видети Черчил добро, предвиђати правилно! И ми мислимо да то питање сваким даном све већи број Енглеза мора себи постављати. Овај други разлог који Черчил даје, да је Енглеска имала мало снага и да их није морала слати на две јако угрожене тачке личи више на оправдање од првог. У време кад је овај говор држао тај је разлог изгледао заиста лепо. Енглези су били у заливу Сирте и на домаку Триполиса, Совјети су пак услед обуставе напада од стране немачке војне снаге, бацили се у многе и снажне и прескупе нападе. Све је то Черчил употребио за оправдање беспомоћног стања Британске империје на крајњем Истоку. Али од тог времена ствари су се на сва три ратишта промениле, и те још како, и све на штету Енглеске. У Египту је Ромел опет на граници Египта, а у самом Египту се осећа антиенглеско врење. У Совјетији се оцртава већ поново преузимање иницијативе од стране Немачке, а већ се осећа малаксавање совјетског напада. На крајњем Истоку пао је Сингапур. Само за недељу дана. А Суматра и Јава су предзнаци контроле Индијског океана од стране Јапана. Сутра ће Јапан пресећи поморске путеве којим Индија општи са осталим царством. Прекосутра ће снабдевање Совјета преко Персијског залива и везе Египта преко Црног мора и Суецког канала бити потпуно угрожене. Шта ће то значити за Империју британску? Шта за Совјете? Шта за поседе и протекторате Египат, Арабију, Палестину, Сирију, Ирак, Иран? Шта ће остати од утицаја британског на Турску? Пре свега тога, у овом говору Черчил је већ рекао: „Ми једва успевамо да држимо главу изнад воде”. Како ће држати после тога! После свега тога, ако продужи са ратом на два фронта (Азија и Европа), Велика Британија ће потонути, тј. престаје да буде Империја, силази у ред другоразредних сила. Има се њено становништво у масама иселити у Канаду, а на острву да остану музеји, катедрале и палате и посада предстраже англо-саксонске према Европи. <center>***</center> То све излази из овог говора Черчиловог. Јер ако није имао довољно снага пре пада Сингапура и толиких других база, сад ће је имати још мање. Улазак Америке у рат ништа битно стратегијски не мења. Јер овај улазак долази кад је на другу страну пришао Јапан чији је војнички потенцијал далеко јачи од америчког. А заузимање првокласних база британских и америчких лишавају Британију и Америку оних могућности којима Јапан сад располаже. Надмоћност пак коју је над њиховим флотама задобио не може изгубити Јапан све док су Америка и Британија приморане да своје флоте расподеле и у Атлантском океану и у Средоземном мору. Черчил у овом говору није хтео да скида одговорност са себе. Да би показао хладнокрвност. Тада му је то упалило. Али порази на крајњем Истоку су се ређали један за другим. Путнике на броду више не може умирити само хладнокрвност капетанова. Увиђајући и опасност капетан мења тактику. Он сад већ проналази кривце. Прво је бацио у море два своја „верна помагача”. Публика се опет није умирила. Он је бацио затим даљих пет „верних сарадника”. То би помогло кад би серија пораза престала. Али зар је то сад могуће? У Египту се осећа да Ромел не мисли седети скрштених руку. Јапан пак почиње да влада Индијским океаном. Шта ће онда радити путници на великом и чувеном броду који се зове Велика Британија? Има само два излаза: Или да остану са овим капетаном, али онда нека се спремају сами да скачу у море са брода који неминовно мора потонути, — или нека самог капетана баце у море, да би брод променио правац, и да би се спасло што се још спасти може. Трећег начина нема. Ову прогнозу само потврђује последњи — четврти по реду рачунајући од овог о коме сад пишем — говор Черчилов. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} ==Извор== *Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001. [[Категорија:Димитрије Љотић]] [[Категорија:Антисемитизам]] pdj2ostw4h6sqawydk5x92m1y100r8u Краљица (Ђура Јакшић) 0 61391 144927 2026-07-06T09:27:24Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Краљица | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | година=1860 | белешке= }} <poem> О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а д… 144927 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Краљица | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | година=1860 | белешке= }} <poem> О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торјеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу. Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте! Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају. Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . . Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . . Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванага госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази. У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века. Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће. Дркће као прут. . . . Примио ми је Бога и продужио чатање. Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . . Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио. У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . . Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца. Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јецаше у пола мрачном ходнику. Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу. Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мром и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал' зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, а сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше вео цвет најлепшега пролећа. А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело. Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави. Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . . Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . . Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде јој и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и урепаштење. Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анђелових кипова, које је вешта рука у чавама тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише. Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јецаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју свога анђела лежала. У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . . „О краљицо!“ . . . прошапћу му блеђе уне од оних, над којима мајка сузе пролева . . . „Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!“ смејао се луди. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје. ... И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор ружа, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, и жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, оно одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . . И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток. На томе месту сахранише незнану покојницу. Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . . Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати. Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол'ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил' можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и ступен камен, на ком се терет и туга у живим цртама приказиваше. Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — и на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше. Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше. „Лакша је земља нег' ови јади; Срећнија ј' много од срца мог; Она ти лица љуби и хлади . . . Ох што ме гробом нествори Бог!“ . . . Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга ли обично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао, увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвело срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке. Али ни то несам могао . . . Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа. „Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема! „Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило. „Седи и чуј!“ И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жедненој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу. „У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер позиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек се веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — јој онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . . „На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . . „Само сам ту хтео умрети. . . . „Ах лепа и мила земљо! Да л' да те благосиљам, ил' ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . . „Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали. „Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота! „Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . . „Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . . „Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом! „На грешној земљи живесмо рај! „Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи. „Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . . „Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . . „То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. — „Две одметнице је тамо позиваху. „Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте. „Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . . „Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ. „А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . . „Ох Краљицо! . . . „И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао. „Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала. „Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде! „Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . . „Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени. „Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа. „И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . . „Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . . „Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала. „Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао. „Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера. „Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . . „А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . . „И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију. „Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . . „О Краљицо!“ . . . „Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали. „Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога! „Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . . „Ја више несам чуо . . . „После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . . „Ђорђе ме је примио . . . „Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана. „У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба. „Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио! „Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела! „Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући. „Из далека је грмило и земља се тресла. „Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . . „Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . . „Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . . „Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“ „У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео. „Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава! „Спрам таке светлости угледам Џевера. „Где је Краљица!“ „Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави. „Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу. „Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше. „Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . . „Краљицу несам могао наћи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . . „Богу сам се молио . . . „У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“ Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . . ... Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази. То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . . </poem> == Извор == 1860. ''Даница'', бр. 11. и 12. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} e8ml05dizotxcrpjxksp3rv62bhv5yi 144928 144927 2026-07-06T09:36:49Z Coaorao 19106 /* */ 144928 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Краљица | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | година=1860 | белешке= }} {{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.<br /> {{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!<br /> {{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.<br /> {{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .<br /> {{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .<br /> {{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.<br /> <poem> {{gap}},,У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века. Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће. Дркће као прут. . . . Примио ми је Бога и продужио чатање. Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . . Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио. У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . . Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца. Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јецаше у пола мрачном ходнику. Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу. Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мром и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал' зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, а сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше вео цвет најлепшега пролећа. А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело. Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави. Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . . Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . . Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде јој и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и урепаштење. Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анђелових кипова, које је вешта рука у чавама тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише. Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јецаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју свога анђела лежала. У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . . „О краљицо!“ . . . прошапћу му блеђе уне од оних, над којима мајка сузе пролева . . . „Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!“ смејао се луди. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје. ... И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор ружа, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, и жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, оно одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . . И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток. На томе месту сахранише незнану покојницу. Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . . Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати. Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол'ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил' можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и ступен камен, на ком се терет и туга у живим цртама приказиваше. Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — и на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше. Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше. „Лакша је земља нег' ови јади; Срећнија ј' много од срца мог; Она ти лица љуби и хлади . . . Ох што ме гробом нествори Бог!“ . . . Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга ли обично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао, увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвело срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке. Али ни то несам могао . . . Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа. „Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема! „Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило. „Седи и чуј!“ И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жедненој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу. „У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер позиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек се веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — јој онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . . „На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . . „Само сам ту хтео умрети. . . . „Ах лепа и мила земљо! Да л' да те благосиљам, ил' ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . . „Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали. „Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота! „Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . . „Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . . „Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом! „На грешној земљи живесмо рај! „Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи. „Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . . „Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . . „То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. — „Две одметнице је тамо позиваху. „Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте. „Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . . „Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ. „А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . . „Ох Краљицо! . . . „И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао. „Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала. „Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде! „Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . . „Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени. „Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа. „И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . . „Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . . „Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала. „Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао. „Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера. „Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . . „А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . . „И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију. „Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . . „О Краљицо!“ . . . „Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали. „Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога! „Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . . „Ја више несам чуо . . . „После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . . „Ђорђе ме је примио . . . „Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана. „У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба. „Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио! „Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела! „Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући. „Из далека је грмило и земља се тресла. „Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . . „Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . . „Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . . „Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“ „У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео. „Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава! „Спрам таке светлости угледам Џевера. „Где је Краљица!“ „Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави. „Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу. „Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше. „Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . . „Краљицу несам могао наћи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . . „Богу сам се молио . . . „У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“ Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . . ... Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази. То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . . </poem> == Извор == 1860. ''Даница'', бр. 11. и 12. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} 0k744lj89v8z3rxc2n1jcvw3lyjw01h 144930 144928 2026-07-06T10:44:27Z Coaorao 19106 144930 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Краљица | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | година=1860 | белешке= }} {{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.<br /> {{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!<br /> {{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.<br /> {{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .<br /> {{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .<br /> {{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.<br /> {{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.<br /> {{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.<br /> {{gap}}Дркће као прут. . . .<br /> {{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.<br /> {{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То(?) Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .<br /> {{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.<br /> {{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .<br /> {{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.<br /> {{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.<br /> <poem> {{gap}},,Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу. Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мром и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал' зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, а сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше вео цвет најлепшега пролећа. А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело. Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави. Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . . Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . . Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде јој и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и урепаштење. Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анђелових кипова, које је вешта рука у чавама тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише. Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јецаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју свога анђела лежала. У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . . „О краљицо!“ . . . прошапћу му блеђе уне од оних, над којима мајка сузе пролева . . . „Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!“ смејао се луди. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје. ... И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор ружа, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, и жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, оно одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . . И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток. На томе месту сахранише незнану покојницу. Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . . Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати. Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол'ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил' можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и ступен камен, на ком се терет и туга у живим цртама приказиваше. Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — и на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше. Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше. „Лакша је земља нег' ови јади; Срећнија ј' много од срца мог; Она ти лица љуби и хлади . . . Ох што ме гробом нествори Бог!“ . . . Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга ли обично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао, увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвело срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке. Али ни то несам могао . . . Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа. „Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема! „Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило. „Седи и чуј!“ И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жедненој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу. „У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер позиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек се веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — јој онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . . „На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . . „Само сам ту хтео умрети. . . . „Ах лепа и мила земљо! Да л' да те благосиљам, ил' ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . . „Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали. „Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота! „Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . . „Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . . „Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом! „На грешној земљи живесмо рај! „Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи. „Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . . „Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . . „То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. — „Две одметнице је тамо позиваху. „Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте. „Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . . „Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ. „А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . . „Ох Краљицо! . . . „И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао. „Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала. „Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде! „Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . . „Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени. „Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа. „И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . . „Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . . „Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала. „Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао. „Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера. „Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . . „А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . . „И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију. „Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . . „О Краљицо!“ . . . „Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали. „Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога! „Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . . „Ја више несам чуо . . . „После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . . „Ђорђе ме је примио . . . „Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана. „У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба. „Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио! „Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела! „Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући. „Из далека је грмило и земља се тресла. „Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . . „Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . . „Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . . „Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“ „У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео. „Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава! „Спрам таке светлости угледам Џевера. „Где је Краљица!“ „Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави. „Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу. „Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше. „Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . . „Краљицу несам могао наћи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . . „Богу сам се молио . . . „У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“ Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . . ... Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази. То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . . </poem> == Извор == 1860. ''Даница'', бр. 11. и 12. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} guzwhfoi7f5cwukqcvja4aw18dnzh52