Аутор:Алекса Шантић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.9</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Алекса Шантић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1489</id>
    <revision>
      <id>145037</id>
      <parentid>144520</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:41:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>145037</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4840" sha1="megvnojvncqxtqjkjlk075g0e4zpxtd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алекса
| презиме = Шантић
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1924
| опис = '''Алекса Шантић''' био је српски песник и академик.
| слика = Aleksa Šantić 1918.jpg
| опис_слике =
| википедија = Алекса Шантић
| вики_цитати = Алекса Шантић 
| остава = 
| остава_кат = Aleksa Šantić
}}

== Сабрана дела ==

Дела су разврстана хронолошки према години настанка.

* [[Шантићеве песме 1887.]]
* [[Шантићеве песме 1888.]]
* [[Шантићеве песме 1889.]]
* [[Шантићеве песме 1890.]]
* [[Шантићеве песме 1891.]]
* [[Шантићеве песме 1892.]]
* [[Шантићеве песме 1893.]]
* [[Шантићеве песме 1894.]]
* [[Шантићеве песме 1895.]]
* [[Шантићеве песме 1896.]]
* [[Шантићеве песме 1897.]]
* [[Шантићеве песме 1898.]]
* [[Шантићеве песме 1899.]]
* [[Шантићеве песме 1900.]]
* [[Шантићеве песме 1901.]]
* [[Шантићеве песме 1902.]]
* [[Шантићеве песме 1903.]]
* [[Шантићеве песме 1904.]]
* [[Шантићеве песме 1905.]]
* [[Шантићеве песме 1906.]]
* [[Шантићеве песме 1907.]]
* [[Шантићеве песме 1908.]]
* [[Шантићеве песме 1909.]]
* [[Шантићеве песме 1910.]]
* [[Шантићеве песме 1911.]]
* [[Шантићеве песме 1912.]]
* [[Шантићеве песме 1913.]]
* [[Шантићеве песме 1914.]]
* [[Шантићеве песме 1918.]]
* [[Шантићеве песме 1919.]]
* [[Шантићеве песме 1920.]]
* [[Шантићеве песме 1921.]]
* [[Шантићеве песме 1922.]]
* [[Шантићеве песме 1923.]]
* [[Шантићеве песме 1924.]]
* [[Шантићеве песме непознате године]]

=== Песме за децу ===

* [[Санак мале виде]] 1888.
* [[Циганчица]] 1921.
* [[Ведра деца]] 1921.
* [[На продају ево зеке]] 1921.
* [[Верно друштво]] 1921.
* [[Хранитељка]] 1921.
* [[Бели зека]] 1921.
* [[Честитка]] 1921.
* [[Мила (Алекса Шантић)|Мила]] 1921.
* [[Ласте]] 1921.
* [[Сељанчица]] 1921.
* [[Повратак (Алекса Шантић)|Повратак]] 1921.
* [[Повратак из поља]] 1922.

=== Драмске слике ===

* [[Под маглом]]
* [[Хасанагиница (Алекса Шантић)|Хасанагиница]]
* [[Анђелија (Алекса Шантић)|Анђелија]]
* [[Немања (Алекса Шантић)|Немања]]
* [[Пред капијама Св. Петра]]
* [[Свијетли дан]] (Алегоријска сцена)

=== Приповетке ===

* [[Освета (Алекса Шантић)|Освета]] (Голуб, 1887, бр.5)
* [[Крадљивци]] (Голуб, 1887, бр.8)
* [[Мајчина суза]] (Голуб, 1889, бр.1)
* [[Амазонка]] (Стражилово, 1894, бр.40)
* [[Љубав сиротице]] (Босанска Вила 1894, бр.4-5)
* [[Оче благослови]] (Стражилово, 1894, бр.12)
* [[Пошљедњи пољубац]] (Луча, 1895, бр.3)
* [[На гробу љубави]] (Луча, 1895, бр.6-7)
* [[Друг (Алекса Шантић)|Друг]] (Зора, 1900, бр.11)

=== Преводи ===
* [[Мињон]] (1900), од [[Гете|Гетеа]] 
* ''[[Истовјетност]]'' (1909), од Гетеа 
* ''[[Крај танана шадрвана]]'' (1851), од [[Хајне|Хајнриха Хајнеа]]
* [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]] (1898), од Хајнеа
* ''[[Пут у Кевлар]]'' (1900), од Хајнеа
* ''[[Лорелај]]'' (1909), од Хајнеа
* ''[[Ти тако мила си, лепа]]'' (1921), од Хајнеа

== Најпознатије песме ==
* [[Вече на шкољу]]
* [[Емина]]
* [[Кајмакчалан]] (1920)
* [[Ми знамо судбу...]] — [[Аутор:Стеван Сремац|Стевану Сремцу]] (1907)
* [[Моја отаџбина]]
* [[О класје моје]]
* [[Остајте овдје...]]

{{DEFAULTSORT:Шантић,_Алекса}}
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>megvnojvncqxtqjkjlk075g0e4zpxtd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145038</id>
      <parentid>145037</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:41:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>145038</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4844" sha1="3u7n1be46kks4q26542262z0b56b4pt" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алекса
| презиме = Шантић
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1924
| опис = '''Алекса Шантић''' био је српски песник и академик.
| слика = Aleksa Šantić 1918.jpg
| опис_слике =
| википедија = Алекса Шантић
| вики_цитати = Алекса Шантић 
| остава = 
| остава_кат = Aleksa Šantić
}}

== Сабрана дела ==

Дела су разврстана хронолошки према години настанка.

* [[Шантићеве песме 1887.]]
* [[Шантићеве песме 1888.]]
* [[Шантићеве песме 1889.]]
* [[Шантићеве песме 1890.]]
* [[Шантићеве песме 1891.]]
* [[Шантићеве песме 1892.]]
* [[Шантићеве песме 1893.]]
* [[Шантићеве песме 1894.]]
* [[Шантићеве песме 1895.]]
* [[Шантићеве песме 1896.]]
* [[Шантићеве песме 1897.]]
* [[Шантићеве песме 1898.]]
* [[Шантићеве песме 1899.]]
* [[Шантићеве песме 1900.]]
* [[Шантићеве песме 1901.]]
* [[Шантићеве песме 1902.]]
* [[Шантићеве песме 1903.]]
* [[Шантићеве песме 1904.]]
* [[Шантићеве песме 1905.]]
* [[Шантићеве песме 1906.]]
* [[Шантићеве песме 1907.]]
* [[Шантићеве песме 1908.]]
* [[Шантићеве песме 1909.]]
* [[Шантићеве песме 1910.]]
* [[Шантићеве песме 1911.]]
* [[Шантићеве песме 1912.]]
* [[Шантићеве песме 1913.]]
* [[Шантићеве песме 1914.]]
* [[Шантићеве песме 1918.]]
* [[Шантићеве песме 1919.]]
* [[Шантићеве песме 1920.]]
* [[Шантићеве песме 1921.]]
* [[Шантићеве песме 1922.]]
* [[Шантићеве песме 1923.]]
* [[Шантићеве песме 1924.]]
* [[Шантићеве песме непознате године]]

=== Песме за децу ===

* [[Санак мале виде]] 1888.
* [[Циганчица]] 1921.
* [[Ведра деца]] 1921.
* [[На продају ево зеке]] 1921.
* [[Верно друштво]] 1921.
* [[Хранитељка]] 1921.
* [[Бели зека]] 1921.
* [[Честитка]] 1921.
* [[Мила (Алекса Шантић)|Мила]] 1921.
* [[Ласте]] 1921.
* [[Сељанчица]] 1921.
* [[Повратак (Алекса Шантић)|Повратак]] 1921.
* [[Повратак из поља]] 1922.

=== Драмске слике ===

* [[Под маглом]]
* [[Хасанагиница (Алекса Шантић)|Хасанагиница]]
* [[Анђелија (Алекса Шантић)|Анђелија]]
* [[Немања (Алекса Шантић)|Немања]]
* [[Пред капијама Св. Петра]]
* [[Свијетли дан]] (Алегоријска сцена)

=== Приповетке ===

* [[Освета (Алекса Шантић)|Освета]] (Голуб, 1887, бр.5)
* [[Крадљивци]] (Голуб, 1887, бр.8)
* [[Мајчина суза]] (Голуб, 1889, бр.1)
* [[Амазонка]] (Стражилово, 1894, бр.40)
* [[Љубав сиротице]] (Босанска Вила 1894, бр.4-5)
* [[Оче благослови]] (Стражилово, 1894, бр.12)
* [[Пошљедњи пољубац]] (Луча, 1895, бр.3)
* [[На гробу љубави]] (Луча, 1895, бр.6-7)
* [[Друг (Алекса Шантић)|Друг]] (Зора, 1900, бр.11)

=== Преводи ===
* ''[[Мињон]]'' (1900), од [[Гете|Гетеа]] 
* ''[[Истовјетност]]'' (1909), од Гетеа 
* ''[[Крај танана шадрвана]]'' (1851), од [[Хајне|Хајнриха Хајнеа]]
* [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]] (1898), од Хајнеа
* ''[[Пут у Кевлар]]'' (1900), од Хајнеа
* ''[[Лорелај]]'' (1909), од Хајнеа
* ''[[Ти тако мила си, лепа]]'' (1921), од Хајнеа

== Најпознатије песме ==
* [[Вече на шкољу]]
* [[Емина]]
* [[Кајмакчалан]] (1920)
* [[Ми знамо судбу...]] — [[Аутор:Стеван Сремац|Стевану Сремцу]] (1907)
* [[Моја отаџбина]]
* [[О класје моје]]
* [[Остајте овдје...]]

{{DEFAULTSORT:Шантић,_Алекса}}
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>3u7n1be46kks4q26542262z0b56b4pt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145039</id>
      <parentid>145038</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:41:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>145039</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4848" sha1="4cg753wrr479bvgazw764jrgutnr2hq" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алекса
| презиме = Шантић
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1924
| опис = '''Алекса Шантић''' био је српски песник и академик.
| слика = Aleksa Šantić 1918.jpg
| опис_слике =
| википедија = Алекса Шантић
| вики_цитати = Алекса Шантић 
| остава = 
| остава_кат = Aleksa Šantić
}}

== Сабрана дела ==

Дела су разврстана хронолошки према години настанка.

* [[Шантићеве песме 1887.]]
* [[Шантићеве песме 1888.]]
* [[Шантићеве песме 1889.]]
* [[Шантићеве песме 1890.]]
* [[Шантићеве песме 1891.]]
* [[Шантићеве песме 1892.]]
* [[Шантићеве песме 1893.]]
* [[Шантићеве песме 1894.]]
* [[Шантићеве песме 1895.]]
* [[Шантићеве песме 1896.]]
* [[Шантићеве песме 1897.]]
* [[Шантићеве песме 1898.]]
* [[Шантићеве песме 1899.]]
* [[Шантићеве песме 1900.]]
* [[Шантићеве песме 1901.]]
* [[Шантићеве песме 1902.]]
* [[Шантићеве песме 1903.]]
* [[Шантићеве песме 1904.]]
* [[Шантићеве песме 1905.]]
* [[Шантићеве песме 1906.]]
* [[Шантићеве песме 1907.]]
* [[Шантићеве песме 1908.]]
* [[Шантићеве песме 1909.]]
* [[Шантићеве песме 1910.]]
* [[Шантићеве песме 1911.]]
* [[Шантићеве песме 1912.]]
* [[Шантићеве песме 1913.]]
* [[Шантићеве песме 1914.]]
* [[Шантићеве песме 1918.]]
* [[Шантићеве песме 1919.]]
* [[Шантићеве песме 1920.]]
* [[Шантићеве песме 1921.]]
* [[Шантићеве песме 1922.]]
* [[Шантићеве песме 1923.]]
* [[Шантићеве песме 1924.]]
* [[Шантићеве песме непознате године]]

=== Песме за децу ===

* [[Санак мале виде]] 1888.
* [[Циганчица]] 1921.
* [[Ведра деца]] 1921.
* [[На продају ево зеке]] 1921.
* [[Верно друштво]] 1921.
* [[Хранитељка]] 1921.
* [[Бели зека]] 1921.
* [[Честитка]] 1921.
* [[Мила (Алекса Шантић)|Мила]] 1921.
* [[Ласте]] 1921.
* [[Сељанчица]] 1921.
* [[Повратак (Алекса Шантић)|Повратак]] 1921.
* [[Повратак из поља]] 1922.

=== Драмске слике ===

* [[Под маглом]]
* [[Хасанагиница (Алекса Шантић)|Хасанагиница]]
* [[Анђелија (Алекса Шантић)|Анђелија]]
* [[Немања (Алекса Шантић)|Немања]]
* [[Пред капијама Св. Петра]]
* [[Свијетли дан]] (Алегоријска сцена)

=== Приповетке ===

* [[Освета (Алекса Шантић)|Освета]] (Голуб, 1887, бр.5)
* [[Крадљивци]] (Голуб, 1887, бр.8)
* [[Мајчина суза]] (Голуб, 1889, бр.1)
* [[Амазонка]] (Стражилово, 1894, бр.40)
* [[Љубав сиротице]] (Босанска Вила 1894, бр.4-5)
* [[Оче благослови]] (Стражилово, 1894, бр.12)
* [[Пошљедњи пољубац]] (Луча, 1895, бр.3)
* [[На гробу љубави]] (Луча, 1895, бр.6-7)
* [[Друг (Алекса Шантић)|Друг]] (Зора, 1900, бр.11)

=== Преводи ===
* ''[[Мињон]]'' (1900), од [[Гете|Гетеа]] 
* ''[[Истовјетност]]'' (1909), од Гетеа 
* ''[[Крај танана шадрвана]]'' (1851), од [[Хајне|Хајнриха Хајнеа]]
* ''[[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]]'' (1898), од Хајнеа
* ''[[Пут у Кевлар]]'' (1900), од Хајнеа
* ''[[Лорелај]]'' (1909), од Хајнеа
* ''[[Ти тако мила си, лепа]]'' (1921), од Хајнеа

== Најпознатије песме ==
* [[Вече на шкољу]]
* [[Емина]]
* [[Кајмакчалан]] (1920)
* [[Ми знамо судбу...]] — [[Аутор:Стеван Сремац|Стевану Сремцу]] (1907)
* [[Моја отаџбина]]
* [[О класје моје]]
* [[Остајте овдје...]]

{{DEFAULTSORT:Шантић,_Алекса}}
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>4cg753wrr479bvgazw764jrgutnr2hq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Врбас</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1772</id>
    <revision>
      <id>145001</id>
      <parentid>143726</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:28:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145001</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1824" sha1="aet0hc21f0uk8x9hqjdgit6qmkczdou" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Врбас
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова —
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса —
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
     20. октобар 1941.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 28. октобра 1941.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>aet0hc21f0uk8x9hqjdgit6qmkczdou</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Симо Матавуљ</title>
    <ns>100</ns>
    <id>2166</id>
    <revision>
      <id>145015</id>
      <parentid>144410</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:39:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Приповетке */</comment>
      <origin>145015</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2172" sha1="nz8c7a5gno2vs4noh5egwfg1f6mc1i6" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Симо
| презиме = Матавуљ
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1852
| годинасмрти = 1908
| опис = '''Симо Матавуљ''' је био српски књижевник, професор и академик. Матавуљ је био истакнути српски писац из Далмације и први председник Удружења књижевника Србије.
| слика = Simo Matavulj.jpg
| опис_слике =
| википедија = Симо Матавуљ
| вики_цитати = Симо Матавуљ
| остава = 
| остава_кат = Simo Matavulj
}}


== Дело ==
=== Романи ===
* [[Ускок]]
* [[Ускок Јанко]]
* [[Бакоња Фра Брне]]

=== Приповетке ===
* [[Гуске]]
* [[Чеврљино злочинство]]
* [[Пошљедњи витезови]]
* [[Краљица (Матавуљ)|Краљица]]
* [[Све је у крви]]
* [[Преображења]]
* [[Сврзимантија]]
* [[У туђинству]]
* [[Богородица Тројеручица]]
* [[Снага без очију]]
* [[Ђукан Скакавац]]
* [[Људи и прилике у Гулину]]
* [[Ускрс Пилипа Врлете]]
* [[Водене силе]]
* [[Јако и Иванка]]
* [[Бошков пост]]
* [[Пијеро и Дзандза]]
* [[Амин]]
* [[Поварета]]
* [[Пилипенда]]
* [[Нашљедство]]
* [[Ошкопац и Била]]
* [[Мрвица филозофије]]
* [[Кишовите ноћи]]
* [[Ркаћки патријарх]]
* [[Цар Дуклијан]]
* [[Гоба Мара]]
* [[Петљина цура]]
* [[Доктор Ивановић]]
* [[Откровење]]
* [[Ново оружје]]
* [[Index:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf|Три приповијетке]]

=== Драме ===
* [[Завјет]]

=== Студије ===
* [[Бока и Бокељи]]

{{Википедија|Симо Матавуљ}}

{{DEFAULTSORT:Матавуљ,_Симо}}
[[Категорија:Симо Матавуљ]]</text>
      <sha1>nz8c7a5gno2vs4noh5egwfg1f6mc1i6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>144950</id>
      <parentid>144542</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T16:49:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>144950</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27807" sha1="jxo5fw0wq9ldhznbonlxec0vmnul6fa" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>jxo5fw0wq9ldhznbonlxec0vmnul6fa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144952</id>
      <parentid>144950</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T16:50:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>144952</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27751" sha1="jg7hn1trnpwsddq5mqiq2dfwzy0v5sv" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>jg7hn1trnpwsddq5mqiq2dfwzy0v5sv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144954</id>
      <parentid>144952</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T16:51:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>144954</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27697" sha1="4rjw9fo489zuf17967a8ln560qjuo7u" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>4rjw9fo489zuf17967a8ln560qjuo7u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144966</id>
      <parentid>144954</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:03:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>144966</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7514" sha1="dk55rt36ncarmc4vdq7ca3ygn05lzuv" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>dk55rt36ncarmc4vdq7ca3ygn05lzuv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144971</id>
      <parentid>144966</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:18:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144971</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7426" sha1="bgzvklmugl0yaufbldlo0jp4gie60b6" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>bgzvklmugl0yaufbldlo0jp4gie60b6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144980</id>
      <parentid>144971</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:13:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>144980</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7553" sha1="mal2j6uwlmmfeebcjzh6zs7khjuxo6x" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>mal2j6uwlmmfeebcjzh6zs7khjuxo6x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144981</id>
      <parentid>144980</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:32:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>144981</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7614" sha1="04fvegn0rxkxw06tlgv2z0k8fuxqtjr" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908) 
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>04fvegn0rxkxw06tlgv2z0k8fuxqtjr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144985</id>
      <parentid>144981</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:44:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>144985</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7672" sha1="apmbyeoc52wlobt5dr3ks0bnqie9s5y" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>apmbyeoc52wlobt5dr3ks0bnqie9s5y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144989</id>
      <parentid>144985</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:10:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>144989</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7729" sha1="qliv4vz6uzm3qt9432augv5nrfnrkdd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>qliv4vz6uzm3qt9432augv5nrfnrkdd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144991</id>
      <parentid>144989</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:15:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>144991</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7775" sha1="inh6ewcgqwaktkgbny75ay3rpy9zj37" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>inh6ewcgqwaktkgbny75ay3rpy9zj37</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144992</id>
      <parentid>144991</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:17:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144992</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7689" sha1="eqg54sqrrsyamz1zx3v2zlg8gbwxteo" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>eqg54sqrrsyamz1zx3v2zlg8gbwxteo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144994</id>
      <parentid>144992</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:20:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144994</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7618" sha1="teih76g6utr6wjixup33v3oxzvfpwve" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>teih76g6utr6wjixup33v3oxzvfpwve</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144996</id>
      <parentid>144994</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:22:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144996</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7545" sha1="8xp7e7lqpc8kjv0a4x3ai77n4pripyg" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>8xp7e7lqpc8kjv0a4x3ai77n4pripyg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144997</id>
      <parentid>144996</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:24:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144997</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7472" sha1="9svnhk9jhoypkrqm5w1yqt6ga9w2nkw" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>9svnhk9jhoypkrqm5w1yqt6ga9w2nkw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144999</id>
      <parentid>144997</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:25:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144999</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7479" sha1="pzbnv6lgwduv4radx3l2uicbvyg42ai" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>pzbnv6lgwduv4radx3l2uicbvyg42ai</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145011</id>
      <parentid>144999</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:35:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>145011</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7423" sha1="nl1ya000z8l46dk6xaah0qlddcurewf" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>nl1ya000z8l46dk6xaah0qlddcurewf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Молитва</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8898</id>
    <revision>
      <id>145020</id>
      <parentid>142076</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:42:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145020</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="725" sha1="tw6gb9ods9pq0q1v47i2mhyhkp9ai19" xml:space="preserve">'''''Молитва''''' може да се односи на:

* [[Молитва (1895)|Молитва (Алекса Шантић, 1895)]]
* [[Молитва (1913)|Молитва (Алекса Шантић, 1913)]]
* [[Молитва (Бранко Радичевић)]]
* [[Молитва (Војислав Илић)]]
* [[Молитва (Јован Илић)]]
* [[Молитва (Настасијевић)|Молитва (Момчило Настасијевић)]]
* [[Молитва (Црвен бан)]]
* [[Молитва (Јован Дучић)]]
* [[Молитва Господња]]
* [[Молитва (Вук 1)|Молитва]]
* [[Молитва (Шапчанин)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>tw6gb9ods9pq0q1v47i2mhyhkp9ai19</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11094</id>
    <revision>
      <id>144964</id>
      <parentid>143714</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:01:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144964</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8689" sha1="dsrcex1apifaqfm3ztwzvjuqvcry52u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасију Шоли''&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца/Сенке по води|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца/Вечерње песме|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца/Сунчане песме|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца/Душа и ноћ|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>dsrcex1apifaqfm3ztwzvjuqvcry52u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11105</id>
    <revision>
      <id>144967</id>
      <parentid>144184</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:05:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144967</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3718" sha1="kb3eg98wxng92r9n1ihed8xil06ax4h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{gap}}[[арски сонети/Царски сонети|Царски сонети]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]]

{{gap}}[[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

{{gap}}[[Царски сонети/Дубровачке поеме|Дубровачке поеме]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>kb3eg98wxng92r9n1ihed8xil06ax4h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144968</id>
      <parentid>144967</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:05:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144968</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3720" sha1="n3q2qvv8ekc79rdo86p3hsorf7nqtw6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{gap}}[[Царски сонети/Царски сонети|Царски сонети]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]]

{{gap}}[[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

{{gap}}[[Царски сонети/Дубровачке поеме|Дубровачке поеме]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>n3q2qvv8ekc79rdo86p3hsorf7nqtw6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Плаве легенде</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11106</id>
    <revision>
      <id>145008</id>
      <parentid>140649</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:33:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Плаве легенде (Дучићеве песме)]] на [[Плаве легенде]]: Правилан назив</comment>
      <origin>140649</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18786" sha1="jvf88oaam8ywfqz4lbvmov50h2ly6ew" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
| следећа=[[Додатак (Дучићеве песме)|Додатак]]
| наслов=ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ'''&lt;br&gt;''Пријатељу Иви Ћипику''&lt;/center&gt;

==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==На стени==
==Мала принцеза==
==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Једне ведре ноћи==
==Дубровачка јесен==
==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Пролетња песма==
==Вечерње песме==
==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)

==Сунце==
==Острво папагаја==
==Рука==

==Огледала==
==Отров==
==Зохра==
==Пророци==
==Дубровачка песма==
==Казна==
==Светлост==
==Срећа==

==Песма о Богу==

==Другови==

==Песма о жени==

==Јеврејска песма==
==Светац==
==Зизема==
==Семе==
==Стари запис==
==Песма Христу==
==На раскршћу==

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>jvf88oaam8ywfqz4lbvmov50h2ly6ew</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145024</id>
      <parentid>145008</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:03:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145024</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3074" sha1="chzuvuz4la0izsbfamab74lvgjan9ly" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Плаве легенде (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Иви Ћипику''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Плаве легенде/Човек и пас|Човек и пас]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Црна песма|Црна песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/На стени|На стени]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Мала принцеза|Мала принцеза]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Вечерње|Вечерње]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Равнодушност|Равнодушност]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Дело|Дело]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Пролетња песма|Пролетња песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Вечерње песме|Вечерње песме]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Човек|Човек]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Острво папагаја|Острво папагаја]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Рука|Рука]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Огледала|Огледала]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Отров|Отров]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Зохра|Зохра]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Пророци|Пророци]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Дубровачка песма|Дубровачка песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Казна|Казна]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Светлост|Светлост]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Срећа|Срећа]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Другови|Другови]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Песма о жени|Песма о жени]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Јеврејска песма|Јеврејска песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Светац|Светац]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Зизема|Зизема]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Стари запис|Стари запис]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Песма Христу|Песма Христу]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/На раскршћу|На раскршћу]]&lt;br&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>chzuvuz4la0izsbfamab74lvgjan9ly</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11111</id>
    <revision>
      <id>144945</id>
      <parentid>140448</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T16:44:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144945</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1703" sha1="ble9jy6maopckollccra58bkbzqaz9z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
| [[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]]
| '''Дубровачке поеме'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Милану Ракићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>ble9jy6maopckollccra58bkbzqaz9z</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144946</id>
      <parentid>144945</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T16:44:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети/Дубровачке поеме]]: Правилан назив</comment>
      <origin>144945</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1703" sha1="ble9jy6maopckollccra58bkbzqaz9z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
| [[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]]
| '''Дубровачке поеме'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Милану Ракићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>ble9jy6maopckollccra58bkbzqaz9z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>144970</id>
      <parentid>144547</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144970</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10610" sha1="h0x9ex05tpjhq847ehewrruha2dxuox" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>h0x9ex05tpjhq847ehewrruha2dxuox</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљица (Матавуљ)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18327</id>
    <revision>
      <id>145013</id>
      <parentid>41713</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:39:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Краљица]] на [[Краљица (Матавуљ)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>41713</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28441" sha1="bdh1jmowtl7x7hq1pqr9n6exkv4r60r" xml:space="preserve">;[[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]]


Краљица


Путници који долазе морем под Шибеник виде с лијеве стране града, под крилом тврдиње, око стотину кућа. То је заграђе Долац. У старо доба ту се склонио збјег од турске силе, пак се, с временом, народ множио, те се градило и приграђивало, докле су се зграде тако збиле да се, у њекијем уличицама, два плећата Долачанина једва могу разминути, а с прозора, који се сучељавају, могли би се сусједи руковати.

Срећом њиховом, Долачани се мало баве у Доцу, него се највише налазе на другој страни затона, гдје су им земље и станови. Они немају педља земље која се обрађује, осим преко мора. Срећа је што су им женске чистунице, иначе не би болијест избивала из те тјескобе.

Милина је јутром погледати кад испод Доца отплови двадесет-тридесет бродића, пунијех чељади. Граја и пјесма оре се по пучини. Веслају са два, четири и шест весала, те бродићи лете, миле, упоредно, у гомили, лак се скупе, па се растркају, као јато птица по ваздуху. Није ријетко да се отисне &quot;регата&quot;, - одвоји се њеколико лађа са једнакијем бројем веслара, па настане утакмица. Старијима обично то није по вољи, јер се троши снага узалуд, али се. мало по мало, и они загрију, те соколи сваки своје...

Искрцавши се на супротну обалу, народ се разиђе као мрави по својим стазама. Што им је баштине од старине остало, с ње би се могла хранити једва половина Долачана. Умножио се народ, а не расељава се. Него је вриједна долачка рука, па је раскрчила сваку и најмању шкрапу и у њу усадила лозу или маслину. Осим тога, гаје гору и стоку, колико се може, али главна им је љетина вино и уље. Има десетак кућа долачкијех које могу снијети под кров преко стотину барјела вина и педесет барјела уља, а то износи до хиљаду талијера дохотка. Биће двадесет кућа којима може љетина донијети половину тога, па долазе они који се &quot;јематвом&quot; могу исхранити, а, најпослије, највећи број породица накнађује оскудицу зарадом, људи по надницама, женске ткањем и послугом по граду. Долачани се помажу њешто и рибањем, али врло мало, према ономе што би могли.

*

Свечаником Долачани саборишу на обали.

Најбогатији међу њима бјеше Јосиф Бујасов, кнез долачки, човјек громорадан и трбушаст, одјевен као и остали тежаци сукненијем беневрецима и гуњем, са црвеном капицом. Бјеше човјек набусит, али не стога што се поносио својим богатством, него што бјеше таке ћуди. Од оца му оста велико имање, које он умножи, врло простијем начином: закупљивао је вино и уље од сиромашнијих својих земљака, па је, заједно са својим, продавао кад цијена скочи. Уосталом, Јосиф се не само одијевао као и други тежаци, него је и радио и хранио се као и они. Био је тврдица, а издашан је био само - савјетима. Ко би желио да чује његово мишљење о њеком послу, тај би чуо много више него што тражаше. Али се није наметао, ни појединима, ни у збору. Долачани га пак дизаху до неба пред извањцима, поносећи се што им је кнез бистар и богат, што може запредати &quot;Латинима&quot; по граду. Јосиф оста удовцем прилично млад, али се не хтједе поново женити од страха да се не намјери на упорну жену, каква му бјеше покојна Марија, с којом имадијаше јединца Ива...

Иво је извијен младић, танка врата &quot;сијеријех очију, ријетке косе, а одјевен свитнијем хаљинама. Да је смио од оца, одавно се он ћаше преобући &quot;на латинску.&quot; Слабуњави Иво надгледао је само посленике. На оца се уметнуо у једној ствари - бјеше тврдица. Стари га је презирао. Обично би га звао: &quot;Она моја несрећа!&quot; Највише се Јосиф бојаше да Иво не узме какву размажену цуру, или, што је горе, какву Латинку из града која не би хтјела слушати свекра. Тај страх једнако мораше старога, јер је Иво радо пристајао за сукњама. Стога би Јосиф био задовољан да Иво узме и најсиромашнију цуру из Доца.

Ту је у збору и Гргур Пивић, један од најсиромашнијих Долачана, људина, као да је под Велебитом растао, прилично глупа изгледа, али се држи њекако поносито, тако да, ко га не зна, мјерио би ријечи пред њим. Уз њега је седам његовијех синова, све по избор момци, један љепши он другога, а најљепши најмлађи Марко. (Молим вас запамтите то име: Марко Пивић.)

Ту су и сви остали Долачани, стари и млади, различни обличјем, имањем и памећу, али, опет, сви имају њешто заједничкога, чим се одликују од осталих људи из трију заграђа шибеничких.

Дакле, као што рекосмо, раднијем даном у Доцу је тишина. Али се то накнади свечаником, особито свечера. Тада у Доцу ври! Младићи иду улицама, те се устављају под прозорима да отпјевају по једну сви скупа за љубав једноме другу из гомиле. Тако се сви обреде. Дјевојке којима припијевају стану иза притворенијех капака на прозору и њихови то не бране. Пјевање је складно. Садржина пјесама налик на ту врсту пјесама међу Србима у Угарској. Пошто се младићи раставе, отиде сваки своме злату под прозор, и ту се шапуће по два-три часа. Често, цура изађе пред врата, и то јој њезини не бране, особито ако су врата на улици. Младић у кућу не улази док не испроси. Уосталом, тај обичај влада и по осталијем заграђима. Поред све те слободе, не дешава се срамоте дјевојачкој кући. Напротив, корисно је по обоје младијех да се изближе познају.

Њекад бјеше обичај да долачки младићи прозову краљицом ону дјевојку која је била најљепша. Разумије се да то није ишло лако, да требаше доста времена докле се несугласице изравнају да, бар већина, срећној дјевојци призна то високо одликовање. Али тако не бјеше са Анђом, кћерју Шимете и Антице Пурића. Чим се Анђа задјевојчи, омладина њу једногласно прогласи краљицом.

Ви већ не сумњате да Анђа то бјеше заслужила, а да вас утврдим у томе казаћу вам да Анђа бијаше пука сиромашица, кћи једнога надничара. На част, дакле, нека је тај избор ондашњој омладини долачкој! Али, опет, и омладину имадијаше што занијети, јер било је и биће правијех краљица по свијету, које носе крупне ђердане, којима се клања мало и велико, али одиста мало се која могаше испоредити са њом, јер стаса Анђелинога и бијелог образа, црног ока и жарког погледа, природа не даје издашно ни краљицама по рођењу...

А већ сте запамтили име Марка Пивића, седмог сина Гргура и Јелене Пивића? Заиста да бјеше обичај по љепоти бирати краља, Марка, не би мимоишла та част.

Еле... та већ само се каже!

Маркиша, кад год је могао, пјеваше под краљичинијем прозором, а њој опет милији бјеше његов глас, него ли славујев. Кад би се у друштву испјевао, тада би под прозором с њом шапутао као и други што чине. Често би краљица изашла пред врата, те би се грлили и љубили, као и други - све као и други.

Шимета и Антица, родитељи краљичини, не осврћаху се ни мало на њезино ашиковање. Ето јој, нека бира! Што одабере, биће њезино, само нека се удоми поштенијем начином, а већ суђено јој је да гладује!

Гргур и Јелена (родитељи Маркови) мараху још мање за синовље ашиковање. Они бијаху начисто с њим у томе. Стотину су му пута рекли да ка њима не доводи ни краљице, ни коју мању од краљице, јер хљеба нема. Тако рекоше и осталијем синовима, осим најстаријега.

Мислите ли да је то бунило Марка и краљицу?

Ни мало, бога ми! Они се томе смијаху. Млади, здрави, ненавикли господству, а, сврх свега, заљубљени једно у друго до ушију, па да се боје како ће преживјети. Којешта! Марко ће се најмити у крчке млине, гдје снажан, млад човјек, може зарађивати више него што му треба, па ето хљеба и љубави до смрти.

Него, ни он ни она не помишљају да их усуд може раставити.

*

Бијаше око Петрова дана. Једне недјеље послије подне, Шимета и Антица Пурићи куњаху за столом. Краљица бијаше отишла ка њеној другарици. Њезина два мала брата играху се с осталом дјецом по обали. Ненадно врата се отворише и ступи у собу кнез Јосип Бујасов.

Да је мати божја, која вишаше врху кревета, сишла из свога оквира, не ћаху се муж и жена већма зачудити, јер кнез није никада никога походио.

Шимета, устајући, забобоњи њешто. Антица са разјапљеним устима гледаше обојицу.

Кнез зловољно погледа по соби, сједе, пљуну преда се, па отрије ногом.

- Уф! врућина, брате! Ако овако потраје, спржиће све! Баш сам прекојуче гледао онај твој млади виноград - нема, брате, ништа, лишће је увело.

Шимета потврди главом.

- А, овај, ако нас и ове године љетина изда, онда смо пропали.

- Зар ти да пропаднеш! - рече најзад лагано Шимета.

- Ја сам... овај... навикао спавати послије ручка, а данас никако не могу... Па онда, и друга је!... Она моја несрећа, мој Иво, ето се наканио да се окући. Хајде, велим, добро! Коју ћеш? &quot;Биће ти, вели, по вољи она, коју сам изабрао!&quot; Па дед' кажи је! Аја! Крио је њеколико дана, али данас каза... Хоће вашу Анђу... Сад разумијете зашто сам дошао?...

Они се згледаше, као да сумњају: да ли је човјек шенуо.

- Ја... овај... немам ништа против тога... Анђа је ваљана, слушаће ме. Шта ви мислите?

Ни Шимета ни Антица не могаху проговорити. Јосиф плану:

- Кога сте се ђавола скаменили? Реците:

&quot;Пристајемо!&quot; Реците: &quot;Не пристајемо!&quot; Или, баш, не говорите сад ништа&quot; нето ми, ти стари, донеси сјутра одговор. збогом!

И Јосиф отиде ни понуђен, акамоли почашћен.

*

Тога вечера била је брука у кући Пурићевој.

- Кучко, циганко, изроде! - прди мајка краљицу. - Мјесто да љубиш земљу гдје ногама стаје, ти га одбијаш. А ради кога? Ради оног гладног Марка Пивића, који не може ни сам себе хранити. Ама, знаш ли што радиш!? Чим се заносиш, несрећњице? Завртио ти се мозак што те прозваше краљицом, је ли? То ти много ваља! А знаш ли, несрећњице, да онај човјек закуца на која год хоћеш врата у граду, да би му се свуда поклонили! Знаш ли ти то?

- Знам, мајко, али не могу, - одговара плачући краљица.

- Мучи, жено, умукла занавијек! - Лакше бар да не чују сусједи. Ко би ово могао вјеровати? Да је наговарамо да пође за Ива Бујасова, за јединца Јосифова, за човјека који има у својој пивници двије стотине барјела вина и педесет барјела уља! И неће га наша цура зато што није лијеп, што је она краљица, ха-ха-ха!...

- Није стога, ћаћа мој...

- Хоћеш, дијете, или ћу те проклети. Клекнућу на гола кољена пред Госпом, па ћу те клет ако ме не послушаш, - додаје мати.

- Немој, мамо, тако говорити!...

- Ја ћу ти ножем грло пререзати! - прихвати отац. - Видиш, овијем ћу те ножем заклати, као јагње!...

- Камо срећа да 'оћеш одмах, ћаћа!

- Не говори тако, моја голубице, моја јабуко, него послушај своју мајчицу, која би прегорјела, своја ока за тебе!... Видјећеш да се нећеш кајати. Касније ћеш ме благосиљати. Која мајка не жели срећу своме дјетету? Зар ја то тражим из своје користи? Та ја ћу до мало склопити своје очи навијек. Ако ме не послушаш, то ће се догодити прије времена... - Не могу, мајко!...

– Нећеш, кћери, јер нас не љубиш! Дијете, дијете тешки ли је ово час по мене! Мени је педесет година на плећима, иа мојим заднијем плећима, која су се грчила од зоре до мрака свакога дана да вас прехраним. Погледај жуљеве на мојим длановима! Сад бог даде да те, удомим како ни један отац у Доцу не удоми кћер, а ти пљујеш на дар божји, на причесну чашу пљујеш, разумијеш ли?... Има ли у твојој глави мозга колико у кокошињој? Јеси ли ти моја кћи, или је у теби латинска крв, кад се толико заносиш за једнијем дроњавцем? Зар се поштена тежачка дјевојка заноси тако безочно за једнијем човјеком? Ама ти си, дакле шињора?... Машеш главом! Па, покажи да нијеси! Послушај своју памет, а не утробу! Бог је ставио памет врху утробе, јаднице! Послушај бога, та овдје је његова рука! Видиш ли да ти даје начина да помогнеш својима, поштенијем путом? Ево, нас двоје старијех, гронулијех од работе и од година, па, сјутра, кад нас нестане, остаће ти два брата насред пута, ако нас не послушаш...

Тако се низаху, на измјену, пријетње и молбе грдње и тепања, - све што може изаћи из гладне душе кад је загрије помисао на корист. Анђа се доњекле опираше, па најзад рече:

- Може бити да ће се Иво предомислити... та ја никад с њим нијесам разговарала. На то скочи старац као помаман:

- Зар сам ја рувијан, иако сам сиромах! Зар да се моја кћи из шале проси!

- А, море, та би се шала крвљу опрала! Тако их затече поноћи.

Сјутрадан Шимета однесе одговор: &quot;Родитељи су задовољни, цура је задовољна.&quot;

*

Краљица је боловала њеколико дана. Диже је с кревета не толико њега материна, колико милосрђе према својима, - милосрђе које њу наведе да прегори своју љубав, што јој бјеше милија од живота.

Вјеридба се сврши свечано.

Иво је долазио свакога дана ка Пурићима. Долачанке су много торокале о томе. Било их је које су тврдиле да је стара Антица морала омађијати Ива. Дјевојке су завидјеле краљици, а кад се увјерише да није срећна, онда је жаљаху.

А Марко Пивић нити се јадао, нити је пријетио, шта више, он је честитао Иву, а Пурићима је називао бога, као и дотле. Не бјеше испросио краљицу, дакле му се у образ није такло, а, опет, знао је да краљица не превјери од своје воље. Како му је пак у срцу било, то му се на лицу могло читати.

*

Вјенчање је имало бити на &quot;Свисвете&quot; (1 новембра по новом). Њеколико дана прије тога свечаника, уранише Долачани на обалу да се крену на работу, као обично. Исток бијаше ведар, али све остало небо застрли бјеху облаци. Из оне ведрине духаше вјетрић, те гоњаше облаке ка западу. Море бјеше узбуркано. Долачани, подијељени на гомилице, стојаху око својих бродића, гледајући у небо, шчињајући се да ли да крећу.

Шимета Пурић, краљица и два јој брата, стигоше на обалу пошљедњи, па одмах ускакаше у свој брод. Томе се нико не зачуди, јер стари Пурић никад не чекаше да &quot;пребаци вријеме&quot;. Краљица оборенијех очију, зашијава веслом, старији јој брат намјешташе крму, а отац прибија сову на другом боку. Вјереник одријеши им коноп, па отисну брод ногом. Краљица га (погледа. У тај мах, он пољуби врхове од својих прста, пак јој посла пољубац...

- А што њу не пољуби у руку, као што чине Латини? - запита га неки враголан. Диже се смијех међу омладином.

- А, Маркиша? Је ли, да би тако требало? - опет ће онај, обрнув се Марку Пивићу.

Марко се раскорачио, и гледа на далеко, у мутни зреник, преко затона.

- Не запињите за мене, нимало! Ја не забадам носа у туђе послове, - одговори он мрко.

- Хајде да се иде! - заграјише старији, посокољени, гледајући како Шиметин брод одмиче.

Готово сви ускакаше.

Али, у тај мах, ведрина се раскола око сунца, вјетар јаче духну са противне стране, море запљуска обалу, те сви изађоше вичући:

- Оје! оо! натраг! Фортунао! Невера!...

У тињи час диже се хука са свију страна, валови се стадоше пропињати, као бијесни коњи...

- За име Исусово, шта ово би у један трен!... Несрећа грдна!... Утопише се Пурићи!

- Утопише се! Утопише! - чује се кроз вјетар.

Долачани се збише у гомилу. Никоме не оста капи крви у образима гледајући шта бива са несрећном лађом насред затона. Водени брешчић. набуји под њом и одиже је као орахову љуску, валови са свију страна јуришају, те час обрћу њом у ковитлац, час је нагињу, час јој тоне кљун, час крма...

Глас допаде Антици, те истрча из куће, бусајући се у груди и чупајући косу. Поче жена преклињати људе да иду у помоћ. Њеки се стадоше дозивати, али их прекиде дивља вика из стотине грла.

- Утопише се!

Марко Пивић, блијед као мртвац, пропе се наврх прста и избуљи очи па викну: &quot;Није! Ха браћо, за мном! Помоћи ће нам Бог и свети Никола!&quot;

На те ријечи ускочише за њим шест Пивића у велики брод кнеза Јосифа...

Док су они намјештали весла, Марко искочи и потече ка Иву, краљичину вјеренику, па га узе за руку, позивајући га да буде осми веслар...

Опет се разлијегну ужасна вика...

Иво се стаде опирати свом снагом.

Марко му пљуну у образ, па ускочи ка браћи, те се одмах отискоше...

Море бјесни пут њих, али га и они бијесно ломе. Удари слаботиња људска против силе природне, али се бог смилова на људско јунаштво, те Пивићи стигоше на вријеме. Пурићи прихватише коноп, те, након неисказанијех напора, стигоше сви к обали, гдје их дочекаше радосни узвици...

Марко изведе краљицу, па је пред свима пољуби у чело, рекавши:

- Овога пута бог ми те даде - нико ми те већ не оте!...

*

- Е ово ће се причати! - рекоше готово сви Долачани и Долачанке.

Јунак сиромашак пљуну у образ богатој кукавици и преоте му прстеновану дјевојку!

- Е баш га је она у бога измолила!

- Е баш је он њу на сабљи добио!

- Е баш част и слава Маркиши Пивићу и краљици Пурића!


[[Категорија:Симо Матавуљ]]</text>
      <sha1>bdh1jmowtl7x7hq1pqr9n6exkv4r60r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жена (Д. Васић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20027</id>
    <revision>
      <id>145032</id>
      <parentid>45256</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:21:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Жена]] на [[Жена (Д. Васић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>45256</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22081" sha1="kkh311wp4l4k3z62aknod5wbg50glse" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Понор (Драгиша Васић)|Понор]]
| следећа=[[Васкрсење]]
| наслов=Жена
| одељак= [[Витло и друге приче]]
| аутор= Драгиша Васић
| година= 
| белешке= Tu maіtrraіѕ l'univers entіer danѕ ta ruelle. Fleurs du mal

}}
Прозори су гледали у врт и први сунчани зраци пролећа златили су чипкане завесе. У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо. Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од белог тила, а према њој, на зиду, висио је гоблен са мотивом пасторала. Доле, на поду, плавио се ћилим пастелноплаве боје, а на мраморном камину куцао је старински сат „куранте“ са паром маркиза што играју минует. По зиду, покривеном плавом свилом, висили су акварелни портрети и порцуланске минијатуре. 

Чинило се да жена спава. А у алкову, скривен свиленим портијерама, налазио се опет плави, меки диван, пун малих плавих јастучића, сав ишаран везовима, и на њему је седео човек. Уверен да болесна жена спава он је желео да се умири, али је његов немирни поглед лутао на све стране: час по угловима собе где се низ укусне полице од цвећа спуштале зелене вреже лозица и ружа пузавица, час на тоалет начичкан скупоценим бочицама од кристала, а час на елегантни сто писаћи са навлаком од корњаче у златним рамовима и са великим и раскошним букетом јоргована. 

Наједанпут, стегнута грла и пре него што би бризнуо у плач и гласно зајецао, човек окрете главу, ухвати се обема рукама за њу, па устаде, остави болесницу и појури у суседну собу да се исплаче. И скрушен, полудео, модар, у побеснелом очајању, тресао се, грчио, ломио руке, уверен сасвим: да је сваком надању дошао крај и да ће за неколико дана само остати без најмилијег створења за које везиваше све наде у будућности, од кога је очекивао да му живот испуни најлепшом срећом на свету, оном рајском и немогућом срећом о којој никад није престао да сања. 

Четвртог месеца од венчања бременитост је толико била ослабила нежну жену, да лако запаљење плућне марамице, које би се иначе без опасности преболело, доведе ево у питање живот оба бића, сав неисказано слатки сан ојађеног мужа. 

Кад се постепено савладао, а умирила га тек неумољива одлука да умре заједно с њом, он лагано, на прстима, приђе вратима да ослушне. 

А за то време њој се већ чудно учинило његово задржавање у суседној соби, па га позивала слабим гласом. И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је шапутала: 

— Ти си плакао. О познаје се, познајем; богами, познајем, плакао си. 

Он се претварао да га то љути. 

— Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао? 

— Плакао си, јер си изгубио сваку наду. 

— Мила моја, твоју болест друге издржавају на ногама, али ти си мала маза. 

— То је проста утеха, али ја ћу ти умрети, ето видећеш. Ми ћемо ти умрети ... обоје ћемо ти умрети. А ти, ти ћеш нас жалити, па ћеш се после, као и сви, оженити. 

И после тога укочено загледа у његове ужаснуте зенице као да би хтела оно немогуће: да продре и да сазна чак н најинтимнију тајну његових доцнијих мисли. Он јој не даде да говори даље и нежно затвори шаком њена врела уста: 

— Убијаш ме тако... 

— Ти, ти, ти, — шапутала је она кроз уздрхтале прсте — да знаш како те волим и како ми је жао да умрем. 

И њене дубоке, сјајне и ватрене очи овлажише се. А њега је све више растрзало узбуђење и не знајући више шта чини он подиже из постеље и понесе у наручју њено као сенка лако тело. Држећи га тако и носећи преко собе њему се чинило да у рукама држи врео костур по коме пада дуга плава коса, па се ужасну и опет га остави у постељу. А кад је покри, понова седе крај ње: 

— Данас, богами, сад, ето данас, сад лепше изгледаш него јуче. И поглед ти је чистији и израз ведрији, свежија си. Пре два дана, признајем ти, био сам се уплашио, али данас, сад, ево ни најмање не бринем, ништа не бринем, не бојим се. Данас, доцније, после, ићи ћу чак у кафану, радићу све онако као да си потпуно здрава! 
Она га је мучно слушала, мрштила се, није му веровала. 

— Не мучи ме. Боље погледај ове ружице на јагодицама; то необично и неприродно руменило најбољи ти је предзнак смрти. Не заваравај ме, ја нисам дете. И љути ме кад говориш тако. Ја примећујем по свима око мене: сви су забринути, сви ме нарочито гледају, сви су наду изгубили. Али твоје очајно лице и моје слутње моје предосећање довољно ми је. Малочас плакао си, зар ниси? 

Па се окрете од њега да зажмури и узбуђено дише. 

— Драга, преклињем те, гледај ме, слушај што ћу ти рећи. 

И док је она напрежући се подизала влажне очне капке, он је настављао: 

— За неколико дана, веруј ми, ама веруј ми, бићеш сасвим здрава, трчаћеш. Кад сам синоћ молио лекара да ми каже истину, он се озбиљно љутио и рекао ми: право сте дете, богами као неко дете, ви сте слаботиња, идите и лезите без бриге, она поуздано иде набоље, устаће кроз недељу дана ... Ето то је казао, баш овако исто, од речи до речи. А кад устанеш и кад се добро будеш опоравила, сећаш ли се шта смо се споразумели? Пакуј се, па брзо на пут. Мислим да ћу ти у свему попустити: путоваћемо по оном твом плану, ићи ћемо куд год ти хоћеш, остаћемо колико ти будеш хтела. Е па лепо посетићемо и твоју стару учитељицу Францускињу. Тражићемо је по целој Швајцарској, тражићемо је све док је не пронађемо, јер видим, видим добро да њу више волиш него и мене. Плакаћете опет кад се састанете, онако исто као што сте плакале при растанку пре три године. Замисли, мила моја, јуримо возом. Ручамо у вагон-ресторану кроз Швајцарску. Пролазе рајски предели. После ручка ја се завалио, запалио цигарету и пијем француску каву. И то пушим на ону ћилибарску муштиклу. Знаш кад смо се венчали, па после венчања путовали, а ти ми кажеш: „Уживам, велиш, кад пушиш на том ћилибару, а на прсту ти бурма. Изгледаш озбиљан, прави правцати муж. Баш имам осећање да сам жена озбиљног човека, да сам заштићена, потпуно заштићена.“ 

Па јури воз, пресеца оне рајске пределе и пролазимо кроз дивне вароши. А ти искривила главицу, у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме питаш: „Је ли, где смо сад, драги? Гле онај пејзаж, оно дивно парче!“ 

Па ћемо седети на трави крај језера. Замисли, сасвим сами у сасвим непознатом месту, у сасвим непознатом свету! Сви ће нас љупко и радознало загледати јер смо тако млади и сви ће се питати да ли смо брат и сестра јер смо обоје плави ... А догодине ићи ћемо сви троје, и сваке године, и нећемо никад пропустити да видимо твоју Францускињу, и више неће нико мислити да смо брат и сестра, и бићемо све срећнији, је ли? 

— Мучим се кад тако говориш, ужасно се мучим. 

— Напротив, мисли на то и то ће те брже подићи... А кад се вратимо с пута све ће у нашој кући бити уређено. Башта у винограду биће прави рај. Са терасе гледаћемо Авалу, Космај и Рудник с једне, вршачке планине, Дунав и банатску равницу с друге стране. Играћемо се по винограду као права деца, знаш ли, као кад смо били вереници и кад си се ти скривала иза великог ора код бунара? 

А жена је ћутала, каткад само подизала очи и гледала га, као да је хтела да каже: јаој, не мучи ме даље, доста, ох доста, није ми ни до чега. 

Али је он, убеђен да је ипак једино тако може окрепити, упорно настављао: и подсећао је на најмилије и најслађе успомене из прошлости, читао најлепша места из књига којима су се заједно одушевљавали, причао дивне планове о животу што их чека. 

И тако увек, свакога дана, све док се не би уверио да је заспала. А тада би умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним ваздухом собе и откуцајима њеног ослабелог срца. И час прелазећи у суседну собу да узме њезину слику веренице, да је посматра кад је здрава била, љуби и над њом плаче најболнијим плачем, а час враћајући се к њој да гледа у њено слабо, сјајно од ватре лице и како се убрзано уздиже свилени покривач на њеним грудима, он је жудно дочекивао зору И очекивао да се пробуди да би се уверио да ли јој је мало, мало боље... 

Продирала је бледа светлост зоре кад се она пробудила. Човек прискочи од прозора одакле је, размакнувши завесу, посматрао два велика црвена ока воза који је лагано прелазио савски мост и личио на огромну и црну гусеницу која мили. 

— Добро си спавала, мила, признај. 

— А ти, зашто ниси спавао ти? 

Па сама одговори:.. 

— Јер не бринеш, је ли? Или си спремао нове, китњасте говоре са којима мислиш да ме оздравиш, да ме на силу подигнеш. Чуј ме, мени је потребан мир, потпун мир, обећај ми да ћеш ме штедити, да ме више никад нећеш тешити, не љути се, али обећај то. 

Он се уздржа да не покаже колико га то заболи. 

— Кад хоћеш тако, ћутаћу увек. 

— Ћутаћеш, да? Хвала. А зашто ниси спавао? 

— Спавао сам. 

— Не верујем ти, ниси се ни свлачио. 

— Спавао сам тако на дивану, с прекидима, и сањао сам. 

— Сањао? Шта? Кога си сањао? 

Он подиже очи као да би хтео да се сети. 

— Баш хоћеш да знаш? 

— Хоћу, да. 

— Некога кога не волим, онога, ти знаш, што ти се некад удварао, пре него што сам те познао. 

— Кога, кога, брзо! 

— Сањао сам Сашу. 

Муњевит, најрадозналији осмех сину око њених усана па одлети. 

После кратког ћутања она рече: 

— Па? 

и неочекивано човек осети нешто врло важно па се охрабри. 

— Ево, ти си као шетала с њим испод руке ливадом једном иза нашег винограда, брали сте цвеће. Као луд јурио сам ја све за вама, трчао, заплитао се за траву, падао. 

Она згодније наслони главу, уздахну испрекидано, спречи да плане нов осмех који се фино заче, лако залепрша, па пролети и понова рече: 

— Па? 

— И тако, грло ми се стегло, ноге као оковане, а ја хоћу да трчим за вама, али не могу, док ви журно одмичете и некако лако као да летите. Понекад би се осврнули, па би се опет губили све даље и дубље, као да ми се подсмевате, а ја хоћу да вичем, али не могу промукао сам и... ох не, не могу, никад не бих умео исказати оне муке, онај бол, онај ужас. 

— Буди добар да ми подигнеш узглавље. 

И жена која данима није могла подићи главу налакти се, па се загледа у њега очекујући. 

Он као љутито и мучно упита: 

— Баш све да испричам? 

— Све, све. 

— Онда сте стали усред оне велике траве. Ти си била у плавој цицаној хаљини, попрсканој белим округластим печатима, оној у којој сам највише уживао кад смо били вереници и у којој си ти заиста дивна. И баш то што си у тој хаљини... „Зашто, мислим ја, с њим у овој мојој хаљини и она баш лептираста машна на коси.“ И опет хоћу да вичем али никако не могу, ах Боже, никако не могу, а чини ми се све кад бих могао и кад би ти чула ... али наједанпут погледам а он примакао главу твојој, па усне и ти тако исто и ... он те пољуби. 

Онај мутан поглед жене засја, па се усредсреди и као разведри. Она изовори и по трећи пут: 

— Па? 

Он уморно пређе руком преко чела. 

Она понови: 

— Па? Па шта је с тим? 

— Ништа, али то, ваљда, није пријатно, не? 

и наједанпут он учини све да би изгледао утучен, страшан, па устреми укочен поглед на њу: 

— Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим. Ја не знам, ето, он ме увек мучи тако, мучи ме. Пре годину дана гледао сам док си говорила с њим и приметио сам да ниси, као да ниси баш сасвим равнодушна. Кажи, умири ме, закуни ми се, откриј ми истину, откриј ми праву истину: јеси ли га икад макар мало волела?! 

— А ти, шта мислиш? 

Један сноп сунчаних зракова, пун боја, проби кроз прозор па задрхта и обасја пене од чипака. 

Она дубоко уздахну и рече одушевљено: 

— Ох како ме, ох како ме крепе ови зраци, ови зраци! 

А он преклињући: 

— Што ме мучиш? 

Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. 

— Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена срећом, милујући меком и белом руком његову плаву косу, док је он, румен и напрегнут, погнуте главе узбуђено дисао. 

— Радости моја, ја само тебе волим, само тебе! 

Па удеси онај израз жене што се налази поред мужа, а на себи осећа туђ поглед мушкарца. 

На гоблену са мотивом пасторала и на ћилиму пастелноплаве боје заиграше сунчане зраке. Онда човек устаде, полако одшкрину прозор те свеж и мирисан ваздух улете уносећи здравље. Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше је. 

А болестан ваздух нагло јурну напоље, ствари понова засветлише, очи понова оживеше и човек, раздраган али пажљив и замишљен, гледаше како оздрављаше жена. 


[[Категорија:Драгиша Васић| ]]</text>
      <sha1>kkh311wp4l4k3z62aknod5wbg50glse</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сину тисућљетне културе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20702</id>
    <revision>
      <id>145007</id>
      <parentid>144270</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:29:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145007</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2935" sha1="aipqmbegu6efixplajijfuitlkmbsjv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сину тисућљетне културе
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, &lt;br&gt;
На пољима родним, бранећи их часно &lt;br&gt;
Китио си цвећем сваког освајача, &lt;br&gt;
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. &lt;br&gt;

Слободу си вечно, закржљала расо, &lt;br&gt;
Чек’о да донесу туђи бајонети, &lt;br&gt;
По горама својим туђа стада пас’о, &lt;br&gt;
Јер достојно не знаш за Слободу мрети. &lt;br&gt;

Покажи ми редом Витезе твог рода, &lt;br&gt;
Што балчаком с руку сломише ти ланце, &lt;br&gt;
Где је Карађорђе твојега народа, &lt;br&gt;
Покажи ми твоје термопилске кланце. &lt;br&gt;

С туђинском си камом пузио по блату, &lt;br&gt;
С крволоштвом звера, погане хијене, &lt;br&gt;
Да би мучки удар с леђа дао Брату, &lt;br&gt;
И убио пород у утроби жене. &lt;br&gt;

Још безбројна гробља затравио ниси, &lt;br&gt;
А крваву каму у недрима скриваш, &lt;br&gt;
Са вешала старих нови коноп виси, &lt;br&gt;
У сумраку ума новог газду сниваш. &lt;br&gt;

Покажи ми редом Витезе твог рода, &lt;br&gt;
Што балчаком с руку сломише ти ланце, &lt;br&gt;
Где је Карађорђе твојега народа, &lt;br&gt;
Покажи ми твоје термопилске кланце. &lt;br&gt;

Бранио си земљу од нејачи наше, &lt;br&gt;
Из колевке пио крв невине деце, &lt;br&gt;
Под знамење срама уз име усташе, &lt;br&gt;
Ставио си Христа, Слободу и Свеце. &lt;br&gt;

У безумљу гледаш ко ће нове каме, &lt;br&gt;
Оштрије и љуће опет да ти скује, &lt;br&gt;
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, &lt;br&gt;
Ко најбоље уме да ти командује. &lt;br&gt;

Покажи ми редом Витезе твог рода, &lt;br&gt;
Што балчаком с руку сломише ти ланце, &lt;br&gt;
Где је Карађорђе твојега народа, &lt;br&gt;
Покажи ми твоје термопилске кланце. &lt;br&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>aipqmbegu6efixplajijfuitlkmbsjv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Подне (Јаков Шантић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22271</id>
    <revision>
      <id>145026</id>
      <parentid>52779</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:15:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Подне]] на [[Подне (Јаков Шантић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>52779</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2708" sha1="1ad6j3wuo7cry7iwcrlcas5mtd5djsf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Подне
| одељак=
| аутор=Јаков Шантић
| белешке=
}}
[[Слика:Сабрана дела Јаков Шантић.png|80 п|центар]]


{{Поезија|
        '''Подне'''

Ми доље бјесмо на пјешчани жали; 
Ваздух олован, тежак, пун топлине, 
И смокве, мурве, наранче, маслине, 
И поља житâ, све кô да се пали. 
 
У густом хладу кокосових грана, 
На жутој трави изгорјелој јако, 
Ми смо сједили, заклоњени тако 
Од грдне жеге и од огња дана. 
 
Досадно муве зујаху са стране, 
Слух нам је тиме већ уморан био, – 
И тежак сумор у души се крио 
Од истовјетности дуге, непрестане. 
 
Ал' ти, храбрија, читала си нешто –  
Пјесника неког. Ја те лијено прати', 
Ни једне мисли нисам могô дати 
И једва да те разабирах гдјешто. 
 
Но, ја се пренух, чух стих овај један: 
“Све мртво спава у подневном југу,  
И дух, што пати, неће наћи другу 
Утјеху, до тугу и умор биједан.” 

“Бјежи с овог мјеста! Гле, овдје све 
                                                   [мрије, 
Све, па и љубав, – природа је пуста 
Ту за бол и радост! ” И са твојих уста 
Стихови шумљаху даље и силније. 
 
Са мора вјетрић лагано долеће 
И по маслинама треперећи паде; 
Широко лишће смокве шумит' стаде, 
Кô да и природа чу што пјесник рече. 
 
И сâмо море уздахну и прену, 
О жале пљусну, као да се буди, 
И кô да буновно слуша, па се чуди 
И нама и пјесми, и том смислу њену.}}

=== Извор ===

* Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 56-57.

{{ЈВ-аутор|Јаков Шантић|1905}}
[[Категорија:Јаков Шантић]]</text>
      <sha1>1ad6j3wuo7cry7iwcrlcas5mtd5djsf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Молитва (Шапчанин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>29858</id>
    <revision>
      <id>145017</id>
      <parentid>128314</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:41:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Молитва(Шапчанин)]] на [[Молитва (Шапчанин)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>128314</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1320" sha1="czmtnkjt3kici8747aynu21pawh3c1q" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Молитва
| одељак=
| аутор=Милорад Поповић Шапчанин
| белешке=
}}

[[Датотека:Milorad P. Sapcanin.jpg|80п|десно]]
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;Молитва&lt;/font&gt;

&lt;poem&gt;
О, мој Боже драги, 
Мален ти се молим: 
Поучи ме како 
Да све људе волим; 
Док сам јоште ’вако 
У данима младим,
Од јутра до мрака 
Да весело радим;
Да научим наук 
Што за живот треба, 
Да умем заслужит’ 
Насушнога хлеба,
И да сносим вољно 
Све што ми се деси — 
Чуј молитву моју,
Оче на небеси!
&lt;/poem&gt;

=== Напомене ===

* Рукопис

=== Извори ===

* ''Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела'', Књига друга, страна 84. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Поезија Милорада Поповића Шапчанина]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>czmtnkjt3kici8747aynu21pawh3c1q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:DreamRimmer</title>
    <ns>3</ns>
    <id>59964</id>
    <revision>
      <id>144974</id>
      <parentid>138995</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T05:15:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>A09</username>
        <id>18010</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>A09 преместио је страницу [[Разговор с корисником:DreamRimmer]] на [[Разговор с корисником:MX]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/DreamRimmer|DreamRimmer]] у [[Special:CentralAuth/MX|MX]]</comment>
      <origin>138995</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="209" sha1="8cwctz92tsggmar9dis45e5f28lppyi" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 17:40, 26. април 2025. (CEST)</text>
      <sha1>8cwctz92tsggmar9dis45e5f28lppyi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145022</id>
      <parentid>144974</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T10:53:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Neriah</username>
        <id>16325</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Neriah преместио је страницу [[Разговор с корисником:MX]] на [[Разговор с корисником:DreamRimmer]] преко преусмерења без остављања преусмерења: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/MX|MX]] у [[Special:CentralAuth/DreamRimmer|DreamRimmer]]</comment>
      <origin>138995</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="209" sha1="8cwctz92tsggmar9dis45e5f28lppyi" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 17:40, 26. април 2025. (CEST)</text>
      <sha1>8cwctz92tsggmar9dis45e5f28lppyi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>144965</id>
      <parentid>144929</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:02:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_9:Јован Дучић */</comment>
      <origin>144965</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64187" sha1="fvtfebn1uc20wv4m9iasqgniwdgxj19" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]]

'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>fvtfebn1uc20wv4m9iasqgniwdgxj19</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144983</id>
      <parentid>144965</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:37:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>144983</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64239" sha1="pxj2e5q6cl2n5xzjzv9dg0scni3sq4s" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]]

'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Наши писци и наши читаоци]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>pxj2e5q6cl2n5xzjzv9dg0scni3sq4s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144984</id>
      <parentid>144983</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:37:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>144984</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64239" sha1="1ehsl1jzgrmyoyy33avy4l54h6m7j9w" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]]

'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Наши писци и наши читаоци]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>1ehsl1jzgrmyoyy33avy4l54h6m7j9w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145021</id>
      <parentid>144984</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:51:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145021</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64396" sha1="7pt8co4a9aqzlz559151aok2svh6bjj" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]]

'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Наши писци и наши читаоци]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>7pt8co4a9aqzlz559151aok2svh6bjj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145023</id>
      <parentid>145021</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:02:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_9:Јован Дучић */</comment>
      <origin>145023</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79544" sha1="pivgqvy5hv41cks0n8wxugame0py8zf" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]]

'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Наши писци и наши читаоци]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>pivgqvy5hv41cks0n8wxugame0py8zf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лажни модернизам у српској књижевности</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60154</id>
    <revision>
      <id>144969</id>
      <parentid>144234</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:08:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144969</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51096" sha1="qhkulyjpxffugst4u230x9o456nrvso" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ{{напомена|''Dis: Утопљене душе.'' Београд, 1911.}}
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре неколико година кружила је у београдским више-мање књижевним круговима једна велика карта посетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима написано: ''Dis.'' Из доњих слојева наше књижевности дато је објашњење томе ребусу: ''Dis'' је књижевни псевдоним, песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава Петковића, „боема” и декадента, који у неоригиналну српску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим политичким листовима. Једном врло малом броју лаковерних људи он стално даје илузију Песника и Пророка нове уметности, кога не цене само филистри и професори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако су изишле „Утопљене Душе”, програмна књига наше нове уметности. ''То'' је наша ''Модерна'', што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч у књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И да је видимо из близа!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата” и која тражи „ново у поквареном”. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време Пол Верлен називао „проклетим песницима”, а Бодлер „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „littérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздражавање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У „Утопљеним Душама” има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек”. Његова забава:&lt;br /&gt; „Оргије”:
&lt;poem&gt;
::Пијемо нас неколико пропалих људи
::И полу свет…
::…Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
::Стварамо зрак.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код Јована Дучића, муза је „бледо, тихо девојче што снева”; — муза Г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према „Утопљеним Душама” она изгледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна delectatio morosa. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи”; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. „Утопљене Душе” су груб и појачан одјек „Посмртних Почасти”. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На гробу велике страсти”, „Песме таме”, „Мртви пламенови”, „Резигнација”, „Miserere”; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа Мрака”, „Умрли Дани”; његове песме се зову: „Престанак Јаве”, „Коб”, „Гробница Лепоте”, „Нирвана”, „Са×заклопљеним очима”, „Распадање”, и тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина”, дан „покривен сплином”, „живот с тешким дахом”, „музику блуда”, „црвљиво доба”, „поднебље умрлих опела”, „раку од живота”, „костуре од живота”, „алеје мртвих”, „поглед трупина”, „игре мртвих”, „аветиња коло свуда”, „задах труо старог распадања”. То је поезија грозничавих снова и месечарства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова Зла” Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, и „Danse macabre” Сен-Санса —, ако не декорације из радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао књиге…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је себи поставио програм, и створио своју ''Химну''. Он је саранио разум и сада удише „пару с поднебља глиба”, и, у „црвљиву добу” и у општој трулежи, себи вели:
&lt;poem&gt;
::За лице твоје огледала није.
::Живи међʼ људма у музици блуда.
::Живи! и нек ти влага срце пије.
::Живи у земљи срамоте и луда.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке исповести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „Моја поезија”, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има једну „Разумљиву Песму” — једну од врло, врло ретких разумљивих песама у целој овој збирци! — и ту нам вели:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Не марим иначе за живот и бриге 
::Народа и људи, за принципе разне, 
::Бацане од увек у једне таљиге, 
::Што их коњи вуку и све главе празне.

::Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
::Алʼ никако људе што ропћу и пиште: 
::Што другога боли не боли и мене; 
::Мене туђи јади ни мало не тиште. 
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свима нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим страдањима и надама, над њиховим идејама и „принципима разним”! То Г. Владиславу Петковићу, песнику поезије трулежи и „музике блуда”, изгледа достојно само „глава празних”. Аристотело, на једном месту у својој ''Политици'', вели: да онај који се ставља ван човечанства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над оним „главама празним” што су бринуле људске бриге, осећале људски бол и служили добру, он баца своју велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, Хајне, Иго, Ламартин, Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, Ада Негри, Пушкин, Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те „главе празне”, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петковић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „велику Комуну”, и „Француску стару и бесмртну”, „Француску вечиту мајку”, и шибао оне које је презриво називао ''artisterie'', који вређају уметност подмећући јој да је „незахвална према материнској земљи”. Наши најбољи песници: Његош, Змај, Јакшић, Војислав Илић, иду у исту категорију презрених „глава празних”. Све је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну усамљеност” Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! Пре три године још једна „утопљена душа”, још један олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::За род ме мој не веже никаква веза јача...
&lt;/poem&gt;
Српски народ и човечанство преживели су тај удар; надајмо се да ће „народи и људи” и даље живети и без потпоре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још није изгубљено!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић оставља другима да буду ведри и јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић”. Он је од оних који су схватили симболизам: да изражава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна човека који се још није истрезнио. Он је у једном особитом стању:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Дремеж и сутон и ноћу и дању.
::Нама се спава...
&lt;/poem&gt;
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што је сневао,
&lt;poem&gt;
::песму једну што сам сву ноћ слушао…
&lt;/poem&gt;
И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петковића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало. „Непосредно изражавање” у поезији, говорење онако како профани и филистри говоре и како сваки може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност”, која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у човеку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори „обичне филистре „''непоњабл''””, што рекло „Бранково Коло” (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, сасвим не распознајући више „израз божјег света”, говори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају никаква смисла, и сам песник не би био у стању да каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, нимало завидна у осталом. У целим песмама има оволико смисла, као у почетку „Глади мира”:
&lt;poem&gt;
::Саранио сам љубав ко̂ дан црне шуме.
::Ко̂ дубине остареле непознати мрак;
::Саранио сам љубав што се не разуме.
&lt;/poem&gt;
Око његове „дивне” драге, коју „ангели дворе”, стоје наде:
&lt;poem&gt;
::И плаве мисли, и све оне пруге
::Велике среће…
&lt;/poem&gt;
У једном несумњивом часу „разума сутону” пева:
&lt;poem&gt;
::По мртвом дану месечина бела 
::И ход тишине прелива се у тон 
::Тајанствености, у разума сутон, 
::Свет илузија до самог опела.
&lt;/poem&gt;
Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он има чула која други људи немају:
&lt;poem&gt;
::И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
::Али речи твоје нисам мого наћи…
&lt;/poem&gt;
Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује”. Његова „мртва прошлост” још је и „прошла прошлост”. Он је, као Јанус, са два лица:
&lt;poem&gt;
::Мрачан и ведар ја идем животом 
::До старих, црних и светлих обала…
&lt;/poem&gt;
Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у мртве минуте”. Он се шета кроз „алеје бола” и по „предграђу тишине”. Њему је особито драг „облик заборава”. Срце му живи у „бањи тишине”. Код њега ништа није налик као код других људи:
&lt;poem&gt;
::…сан мој на сан не мирише.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То може коме изгледати и врло смело и врло оригинално, али ништа лакше но обделавати такву поезију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од ''Утопљеног Звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу Г. Ристе Одавића, и ''Млаких Душа'' Г. Вељка Милићевића скрпљен је наслов: ''Утопљене Душе.'' Са Г. Петковићем се десио један занимљив случај, тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац. И због тога му се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто један песник да не пева оно што му се пева? Нема данас никога ко би могао изићи са захтевима наше старије публицистичке критике седамдесетих година, и у име уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавања песницима које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе Пандуровића, па чак ''Arman''-a ''Dival''-a.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренутцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен и душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последних година писане читаве психопатолнике студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да снагу и храброст да то своје срце посматра „без одвратности”. И један и други били су добри песници зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. Сама њихова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То ''њихово'' што су певали било је ново за друге, а како код песника мода има исти значај као и код жена, јавила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу својих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска поезија била је у моди у Француској пре више од двадесет година; још 1885. један од њихових естетичара отресао се и појма и имена декадентства, школа се преображавала, од деведесетих година нестајала, и данас се сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили су и осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижевност, — писао је још пре двадесет и две године дивни Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „''стрвинама''”, јесте у ствари врло проста књижевност; под изгледом богатства она крије корениту сиромаштину не само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; и та поезија дивљих племена има то огромно преимућство што је искрена, док ова то није. Самозвани ''рафинисани'' духови у ствари су ''симплисти'' који себе не познају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих идеја” јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани који још ни за тренутак нису живели” (LʼArt au point de vue sociologique, p. 576). Пропала, претучена тамо где је постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го дина касније, она се гаји на периферији културе, у балканским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, Младо-Персијанаца и њима сличних.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код нас је та проблемагична „нова уметност” дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упознали код Чеха, који су је опет од своје стране позајмили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна немачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. Он је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална. Његово „цвеће зла” је одвећ кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Гомору”. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на поезију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија подсећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три Шешира” на Noctambules, Vachette и Chat Noir, колико ракија, отачаствена ракија, „ракија мајка” што рекао Кочићев Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи апсент са перверсним очима”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но поред тога карикатурног декадентства из четврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих слојева. У овој модернистичкој књизи, која има претензија да је последња реч суптилизоване поезије душе и сна, има наше старинске романтике од пре педесет година.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад људи, Песника, коме не излази из уста: „Ja, Ja, Ja!”, којега „свет не разуме” и који пати од нискости средине у коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схватање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај пуне чаше”, навика да пићем пере „очај”, жеља да буде „пијан довек”. Само, то је тако старо, чак и код нас! Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана крчмо, и отац и мајко!”, па до филистра Јована Суботића који је писао „Типик пића”, и Мите Поповића, „браца Мите”, који је желео да му се дигне споменик „од винских буради”, сви наши старији песници неговали су ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника из старијих нараштаја. И цело то изигравање књижевног „бохемства”, „све је то једном већ било&quot;, и то не тако давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре двадесетак година, славно доба старих „Дарданела”, препуних истераних гимназиста, отпуштених практиканата и путујућих глумаца, „Дарданела” у којима су се тако добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, поетичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закрвављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и старинско схватање да Геније, Песник, не сме да живи разумним, пристојним и уредним животом обичнога човека, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља код неколико младих шкрабала, који после неколико, у зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песницима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дарданелизма, — за који смо мислили да је нестао са престанком „Звезде”, — али без талента писаца који су се онда тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они имали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих српских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан Ракић, који је мало писао, али који је врло јако утицао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам и осећање „опште, неминовне беде”, „опште гнусобе”, поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ковчега, „мрачне добре раке и вечитог мира”, став песника који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима пуне”. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај висок интелектуализам његове поезије, „оно силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Средњег Века и из Обнове, врсту ''rondel'', коју су песници ХIХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
&lt;poem&gt;
::Шума бокоре цветног јоргована 
::И ноћ звездана трепери и жуди 
::За бујну љубав свету Богом дана.
::Док месечина насмејана блуди, 
::Шуме бокори цветног јоргована.
&lt;/poem&gt;
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама” сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
&lt;poem&gt;
::То је онај живот, где сам пао и ја 
::С невиних даљина, са очима звезда
::И са сузом мојом, што несвесно сија 
::И жали, ко̂ тица оборена гнезда.
::То је овај живот, где сам пао и ја.
&lt;/poem&gt;
Таква је песма „Престанак Јаве”:
&lt;poem&gt;
::Долазе дани и ноћи без јаве, 
::И као сенка, без шума, нестају; 
::У сну, пролазом око моје главе
::Сви догађаји и стварност престају.
::Долазе дани и ноћи без јаве.
&lt;/poem&gt;
Такве су песме „Распадање”, „Глад мира”, „Можда Спава”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим, као што је раније речено, између „Утопљених Душа” Г. Петковића и „Посмртних Почасти” Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни Г. Сава Петковић, ''Arman Dival'', песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. ских радњи, песник „журова”, балова и корза. Arman Dival мрзи „схеме” и „принципе”; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Arman Dival, „пити не престаје — и младост своју сарањује тако”. Као Арманове драге, — „Жанете” и „Виоле” — тако и код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Петковић пева:
&lt;poem&gt;
::Ко хаљину чију,
::Меку и у свили,
::Носили смо прошлост као срећу своју.
::Прошли су априли.
::И сузе се лију
::Што ми нисмо оно што смо некад били.
&lt;/poem&gt;
Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану”. Она, „дивна”, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић јој шаље мадригал у роду Армана Дивала:
&lt;poem&gt;
::Твој костим је био лак ко̂ месечина, 
::На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
::У бујној ти коси спава помрчина, 
::А на глави шешир помодан и бео, 
::Крај мене, кроз грају 
::Прошла си у сјају.
&lt;/poem&gt;
Оним: „шешир помодан и бео” Г. Петковић је превазишао свога учитеља! А то не значи мало!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се одвоји сваком оно што му припада, такав изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац нове уметности! Њему треба признати да има извесних асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осећања и да прими туђ тон, као што је у талијанској легенди онај затвореник четрдесет година носио образину, док му се није залепила за лице. Затим, благодарећи општем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и тачно пише стихове, и што је занимљиво не прави ектраваганције у метрици. У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника „Ђачког Растанка”, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''Идила'':
&lt;poem&gt;
::Река тече мирно, благо; вода блиста;
::Сунце сија, ''звоно лупка, овце пасу;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::Одмара се и сам ваздух у том часу.

::На ивици од обале ''чобан'' спава:
::''Лепо момче, лице свеже, црте здраве;''
::А већ доле ''вир'' је ''дубок, вода плава;''
::''Рибе мале'' лова траже, ''излет праве.''

::Чобанин се тако ''смеши мило, боно!''
::Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
::''Овце пасу, мирно иду; лупка звоно;''
::''Сунце сија, земља пуцка… вода пљусну.''

::''Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада;''
::''Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа;''
::Све бескрајно, недогледно, као нада,
::А ''чобанче'' воде носи без таласа.

::Од искони, од векова се постоји.
::Васиона, вечна сила, вечност прати:
::Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји,
::Небо гледа, алʼ помоћи не зна дати.

::А због греха што учини ''река иста,''
::Сунце сија, као и пре, ''топло, благо;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::''Овце пасу,'' и ''вода се тако блиста.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Очајно за једног хипермодерниста и декадента! Овакве отужности о „пастирчету”, коме само још „фрулица” недостаје, певао је пре педесет година у својој сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг” није имао претензија да револуционише уметност и да започиње „Модерну”!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то je Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није читао немачке „мислиоце” и нема филозофских претензија; то је ''Arman Dival'' који је престао бити „dandy” и постао „bohême” — то је све друго и сваки други само не Г. Владислав Петковић!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све што је овде написано није написано лично ради Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих хрватских литератора, који су у „Hrvatskom Pokretu”, спљетском „Jugu” и београдским „Радничким Новинама”, видели у „Утопљеним Душама” „српску стварност”, одсев једне оболеле средине, израз патолошког стања српског друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не представља искључиво сама себе, једног типског болесника од ''литературиса'', једног од оних несрећних људи у чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно због чега је требало, и то оволико и овако, писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети један нарочити појав, што је она последњи и најгори израз једног књижевног покрета без смисла и без основице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Декаденце”, која је готово пре умрла и но што се родила. Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна” једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у напред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак имају извесних негативних заслуга. „Нове” и „модерне” књиге као што су „Утопљене Душе” гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да верно волимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакшићем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. септембар 1911. Књига XXVII, Број 5. Стр. 348-363.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>qhkulyjpxffugst4u230x9o456nrvso</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Молитва (Јован Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60658</id>
    <revision>
      <id>145003</id>
      <parentid>143729</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:28:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145003</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1627" sha1="4ti6d4g55o4178keh28kcp5tb9cb60e" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Молитва
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
Теби су пружене њине чисте руке;
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.

Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова;
И сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.

Благослови, Благи, оне што су пали
Под нож кривоклетца у подножје крста,
Ни велики претци нису друго знали
Тим путем у сенци Твог великог прста.

Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,
Трубу мртвих увек пуну Твога даха,
И на вечној бразди њиних корачаји,
Мач мртвих позлаћен златом твога праха.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
„Американски Србобран”, 4. јануар 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>4ti6d4g55o4178keh28kcp5tb9cb60e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сатира</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60758</id>
    <revision>
      <id>145004</id>
      <parentid>143727</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:28:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145004</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1950" sha1="2klboj1p6x383u8836ydqn49p9zosdt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сатира
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Знамо вас добро, профитери,
И вас по врху и вас доле —
Увек неверне свакој вери,
Увек с презрењем за све боле.

Знамо вас добро профитере.
И децу нишчих, о Господе:
За сваки полет с пуно мере,
У свако вино с мало воде.

За сваку светлост ви сте слепи,
Само у тмини прогледате;
Од свега су вам дужи џепи,
Тачни сте сви у црне сате.

Својих решења и идеја,
Својих начела имате и ви —
Кад год се неком руши стреја,
И гаси свећа где ко живи.

Све се купује и све прода.
Увек сте тачни за пазаре:
Кад је на тргу и част рода,
И триумф нов и славе старе.

Крај локве крви мученика,
И ту имате своја мнења…
За компромис је ваша клика,
И у мрак задњег поколења…

Док наше врте мори слана,
Вас мирно сунце и сад греје:
Вама је тешко без кишобрана,
А лако вам је без идеје.
:1943.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Американски Србобран'', 28. септембар 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>2klboj1p6x383u8836ydqn49p9zosdt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нова влада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60759</id>
    <revision>
      <id>145005</id>
      <parentid>143728</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:28:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145005</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1597" sha1="9h1465xixnorc1bc7idede1n7l19cae" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нова влада
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Славно се друштво опет сврста,
Јутрос имамо нову владу,
И од три прста и с пет прста
Краћих и дужих, то сви знаду.

С ђилкошима су велеможни,
Слободу сви да бране кољем!
Сви ће да буду у злу сложни,
И закон бране безакоњем…

Програм је „братско измирење”,
И равноправност у злу сваком:
Бич нов за ново јавно мнење,
Сталност на путу наопаком.

Државни буџет без покрића,
Савршен триумф равнотеже.
Министар сваком познат кића,
Што само златна јаја леже.

Од сад не ићи како ваља:
Немају зашто да их криве,
Сви ће да умру за свог Краља,
А сви за новац да поживе.
:1943.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Американски Србобран'', 31. јул 1944.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>9h1465xixnorc1bc7idede1n7l19cae</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жена (Јован Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61114</id>
    <redirect title="Песме љубави и смрти/Жена" />
    <revision>
      <id>145029</id>
      <parentid>144118</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:19:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Жена (Ј. Дучић)]] на [[Жена (Јован Дучић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>144118</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="381" sha1="6ga8ji1p1e4b0zs4emdw1v594hswpaz" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме љубави и смрти/Жена]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>6ga8ji1p1e4b0zs4emdw1v594hswpaz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145035</id>
      <parentid>145029</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:26:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145035</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="504" sha1="n84cd2cxzndkrh6g5y5t0xp9klf2s8t" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме љубави и смрти/Жена]]

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>n84cd2cxzndkrh6g5y5t0xp9klf2s8t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљица (Ђура Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61391</id>
    <revision>
      <id>144932</id>
      <parentid>144930</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T13:29:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверен један део, утређено, али треба још провера.</comment>
      <origin>144932</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33790" sha1="tdkuqn9hwjt8wkd4sxofns32c6bt5gu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То(?) Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети(?) могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и(?) туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше?(?) Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма(?) дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне(?), примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана(?) жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање(?) у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше(?) на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним(?) цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања(?) и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени(?) и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила(?) својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде (?) и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше(?) бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова(?), које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући(?) у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника(?) јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју свога(?) анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди(?) студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се(?) луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&lt;poem&gt;
{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор ружа, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, и жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, оно одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .
И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.
На томе месту сахранише незнану покојницу.
Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .
Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.
Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол'ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил' можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и ступен камен, на ком се терет и туга у живим цртама приказиваше.
Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — и на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.
Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

„Лакша је земља нег' ови јади;
Срећнија ј' много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!“ . . .

Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга ли обично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао, увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвело срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.
Али ни то несам могао . . .
Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.
„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!
„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.
„Седи и чуј!“
И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жедненој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.
„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер позиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек се веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — јој онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .
„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .
„Само сам ту хтео умрети. . . .
„Ах лепа и мила земљо! Да л' да те благосиљам, ил' ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .
„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.
„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!
„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .
„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . .
„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!
„На грешној земљи живесмо рај!
„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи.
„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .
„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . .
„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —
„Две одметнице је тамо позиваху.
„Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте.
„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . .
„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.
„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .
„Ох Краљицо! . . .
„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.
„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.
„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде!
„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .
„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени.
„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.
„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .
„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .
„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала.
„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.
„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.
„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .
„А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .
„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.
„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .
„О Краљицо!“ . . .
„Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.
„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!
„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . .
„Ја више несам чуо . . .
„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .
„Ђорђе ме је примио . . .
„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.
„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.
„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!
„Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!
„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.
„Из далека је грмило и земља се тресла.
„Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .
„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .
„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .
„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“
„У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.
„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!
„Спрам таке светлости угледам Џевера.
„Где је Краљица!“
„Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.
„Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.
„Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше.
„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .
„Краљицу несам могао наћи . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .
„Богу сам се молио . . .
„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“
Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . .
...
Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.
То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>tdkuqn9hwjt8wkd4sxofns32c6bt5gu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144933</id>
      <parentid>144932</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T13:50:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уређивао први део</comment>
      <origin>144933</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34133" sha1="sy54hc2tabu3nyincazrwzhbq4oeafh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То(?) Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети(?) могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и(?) туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше?(?) Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма(?) дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне(?), примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана(?) жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање(?) у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше(?) на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним(?) цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања(?) и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени(?) и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила(?) својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде (?) и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше(?) бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова(?), које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући(?) у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника(?) јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју свога(?) анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди(?) студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се(?) луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&lt;poem&gt;
{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор ружа,(?) стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, (?) жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, (?) одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила(?) је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила,(?) слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико(?) незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само(?) дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило(?) њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на(?) мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе(?) нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб(?) гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе,(?) без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама приказиваше(?).&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — и(?) на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови(?), а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за(?) собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга (?) обично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао,(?) увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено(?) срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер позиваху(?) задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — њој(?) онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од(?) живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати(?) . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео(?). Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу(?) . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у(?) теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе(?) удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;

{{gap}},,„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.
„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!
„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .
„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . .
„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!
„На грешној земљи живесмо рај!
„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи.
„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .
„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . .
„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —
„Две одметнице је тамо позиваху.
„Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте.
„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . .
„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.
„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .
„Ох Краљицо! . . .
„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.
„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.
„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде!
„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .
„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени.
„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.
„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .
„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .
„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала.
„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.
„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.
„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .
„А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .
„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.
„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .
„О Краљицо!“ . . .
„Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.
„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!
„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . .
„Ја више несам чуо . . .
„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .
„Ђорђе ме је примио . . .
„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.
„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.
„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!
„Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!
„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.
„Из далека је грмило и земља се тресла.
„Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .
„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .
„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .
„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“
„У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.
„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!
„Спрам таке светлости угледам Џевера.
„Где је Краљица!“
„Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.
„Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.
„Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше.
„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .
„Краљицу несам могао наћи . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .
„Богу сам се молио . . .
„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“
Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . .
...
Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.
То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>sy54hc2tabu3nyincazrwzhbq4oeafh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144934</id>
      <parentid>144933</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T13:51:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144934</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34126" sha1="djyx7htawwnrt6scp9o7gqzetf3kp7f" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То(?) Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети(?) могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и(?) туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше?(?) Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма(?) дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне(?), примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана(?) жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање(?) у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше(?) на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним(?) цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања(?) и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени(?) и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила(?) својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде (?) и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше(?) бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова(?), које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући(?) у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника(?) јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју свога(?) анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди(?) студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се(?) луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор ружа,(?) стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, (?) жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, (?) одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила(?) је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила,(?) слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико(?) незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само(?) дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило(?) њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на(?) мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе(?) нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб(?) гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе,(?) без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама приказиваше(?).&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — и(?) на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови(?), а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за(?) собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга (?) обично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао,(?) увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено(?) срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер позиваху(?) задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — њој(?) онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од(?) живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати(?) . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео(?). Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу(?) . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у(?) теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе(?) удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;

{{gap}},,„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.
„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!
„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .
„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . .
„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!
„На грешној земљи живесмо рај!
„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи.
„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .
„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . .
„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —
„Две одметнице је тамо позиваху.
„Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте.
„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . .
„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.
„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .
„Ох Краљицо! . . .
„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.
„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.
„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде!
„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .
„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени.
„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.
„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .
„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .
„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала.
„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.
„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.
„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .
„А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .
„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.
„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .
„О Краљицо!“ . . .
„Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.
„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!
„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . .
„Ја више несам чуо . . .
„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .
„Ђорђе ме је примио . . .
„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.
„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.
„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!
„Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!
„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.
„Из далека је грмило и земља се тресла.
„Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .
„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .
„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .
„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“
„У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.
„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!
„Спрам таке светлости угледам Џевера.
„Где је Краљица!“
„Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.
„Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.
„Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше.
„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .
„Краљицу несам могао наћи . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .
„Богу сам се молио . . .
„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“
Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . .
...
Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.
То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>djyx7htawwnrt6scp9o7gqzetf3kp7f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144935</id>
      <parentid>144934</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T14:20:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>проверене спорне речи</comment>
      <origin>144935</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33999" sha1="lhtzzuqxzydxmukz7h6ohkqi71qcp2u" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;

{{gap}},,„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.
„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!
„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .
„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал' у мени живот одржаваше. . . .
„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал' она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!
„На грешној земљи живесмо рај!
„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море радости отрова точи.
„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .
„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . .
„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —
„Две одметнице је тамо позиваху.
„Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте.
„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . .
„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.
„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .
„Ох Краљицо! . . .
„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.
„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.
„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде!
„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .
„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени.
„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.
„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .
„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .
„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала.
„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.
„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.
„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .
„А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .
„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.
„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .
„О Краљицо!“ . . .
„Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.
„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!
„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . .
„Ја више несам чуо . . .
„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .
„Ђорђе ме је примио . . .
„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.
„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.
„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!
„Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!
„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.
„Из далека је грмило и земља се тресла.
„Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .
„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .
„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .
„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“
„У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.
„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!
„Спрам таке светлости угледам Џевера.
„Где је Краљица!“
„Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.
„Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.
„Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше.
„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .
„Краљицу несам могао наћи . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .
„Богу сам се молио . . .
„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“
Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . .
...
Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.
То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>lhtzzuqxzydxmukz7h6ohkqi71qcp2u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144972</id>
      <parentid>144935</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T17:44:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144972</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34100" sha1="r3bqu2t56c12qw8leiecbw66btki83d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}},,„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .
„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклањају и шапћу: вечна му памет! . .
„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —
„Две одметнице је тамо позиваху.
„Она исрва није хтела; ал' ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и мал' умр'о несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца усиламте.
„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљице моја! . . .
„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.
„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .
„Ох Краљицо! . . .
„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала, још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.
„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.
„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даде!
„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .
„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!“ отрован шапат народа парао је срце у мени.
„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.
„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирах сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .
„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .
„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полумртва у средини гомиле Турака лежала.
„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.
„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.
„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .
„А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .
„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.
„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .
„О Краљицо!“ . . .
„Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.
„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!
„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . .
„Ја више несам чуо . . .
„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .
„Ђорђе ме је примио . . .
„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.
„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.
„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!
„Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!
„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.
„Из далека је грмило и земља се тресла.
„Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .
„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .
„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .
„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“
„У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.
„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!
„Спрам таке светлости угледам Џевера.
„Где је Краљица!“
„Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.
„Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.
„Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше.
„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .
„Краљицу несам могао наћи . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .
„Богу сам се молио . . .
„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“
Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . .
...
Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.
То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>r3bqu2t56c12qw8leiecbw66btki83d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144973</id>
      <parentid>144972</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T18:11:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144973</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34357" sha1="lwu0ldkqdxbbudkk0ah6al9vpgjoqpw" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови(?) умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам(?) са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}},,„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.
„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .
„А где је Краљица, где живот мој?“ питао сам у великим мукама. „Где?“ али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .
„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умр'о, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.
„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .
„О Краљицо!“ . . .
„Ја сам, ја сам!“ шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!“ сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.
„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!
„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!“ . . .
„Ја више несам чуо . . .
„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .
„Ђорђе ме је примио . . .
„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.
„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.
„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!
„Ал' једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!
„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.
„Из далека је грмило и земља се тресла.
„Пред двором бесног Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .
„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, ал' пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .
„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Ал' он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатом харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .
„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!“
„У помрчини ништ' несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.
„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!
„Спрам таке светлости угледам Џевера.
„Где је Краљица!“
„Ево је!“ одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.
„Где је Краљица, псето!“ запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.
„Где је Краљица! где?“ . . . Ал' залуд нико ми више неодговараше.
„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .
„Краљицу несам могао наћи . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .
„Богу сам се молио . . .
„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .“
Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и сливаху се низ бледо лице на црни гроб . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! ил' удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!“ . . . смејао се луди . . .
...
Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.
То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>lwu0ldkqdxbbudkk0ah6al9vpgjoqpw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144976</id>
      <parentid>144973</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T07:59:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Завршено (остало је још нешто поправити итд)</comment>
      <origin>144976</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34874" sha1="bnzfca21swz2atm2bi32scd6hz9i9m1" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови(?) умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам(?) са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>bnzfca21swz2atm2bi32scd6hz9i9m1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144977</id>
      <parentid>144976</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:02:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144977</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34875" sha1="c9cx8ozvsm1jkp6gcdni0s9qdlmqgxq" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>c9cx8ozvsm1jkp6gcdni0s9qdlmqgxq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144978</id>
      <parentid>144977</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:05:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144978</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34988" sha1="0mlelc0fni5g9w1z9lq5g0fpcjz0m53" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}</text>
      <sha1>0mlelc0fni5g9w1z9lq5g0fpcjz0m53</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144979</id>
      <parentid>144978</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:06:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144979</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="35036" sha1="seydbum7f6rrgr1k8dmty5a4tqxipj8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]</text>
      <sha1>seydbum7f6rrgr1k8dmty5a4tqxipj8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61392</id>
    <revision>
      <id>144936</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:18:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]] | Дубровачки поклисар | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]] }} &lt;div style=&quot;text-align:c…</comment>
      <origin>144936</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1678" sha1="og08qyonylcl5k1uwm6k8m49lgkkq5r" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]
| Дубровачки поклисар
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР}}
&lt;poem&gt;
Зими, тисућ шест сто… (сад све једно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кȏ ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском Мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>og08qyonylcl5k1uwm6k8m49lgkkq5r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61393</id>
    <revision>
      <id>144937</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:22:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]] | Дубровачки пастел | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;di…</comment>
      <origin>144937</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1625" sha1="8ub7f090rh16t7g4xnx9r4slbaczuwf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]
| Дубровачки пастел
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ ПАСТЕЛ}}
&lt;poem&gt;
Господин Бартоло, властелин с Посата,
-{Doctor in utroque}- и ђак Саламанке,
С чипкастом кȏ пена јаком око врата,
Отменог морала, ћуди врло танке.

Познат је философ, љубавник над свима,
И песник, кад треба. Госпар Бартолео,
Победилац срца и на двобојима —
Једног дана спази да је постȏ бео.

Докле још у своме прслуку од свиле
По које писамце опази да има,
И малу мараму, ко зна које виле,
Пуну пољубаца и пуну парфима.

Хтеде да се снужди и да сузе распе,
Но беше у журби. Брзо он је сео:
„Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,
Доћи ћу. -{Addio, cara.}- Бартолео.”
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>8ub7f090rh16t7g4xnx9r4slbaczuwf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61394</id>
    <revision>
      <id>144938</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:25:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]] | Дубровачко вино | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;…</comment>
      <origin>144938</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1639" sha1="j8znehtgdnxjpwz938rupbv2sjy19hy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]
| Дубровачко вино
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКО ВИНО}}
&lt;poem&gt;
Mоре непомично, мирно као срма,
Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана
Прска. Док из модрог лаворовог грма
Вири блудно лице мраморнога пана.

Чу се страсна свирка. За тим друштво цело
Јави се у врту; сва су лица њина
Била раздрагана; све беше весело
После доброг ручка и перфидног вина.

И почеше игре, све с нежним дар-маром,
Извесна пометња наступи у чину:
Ту капетан псалме цитира са жаром,
А доминиканац свира мандолину...

Госпођица Ана де Доце, већ седа,
Чувена са строгих врлина и тона,
Окружена јатом дама, приповеда
Једну плаву причу из Декамерона.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j8znehtgdnxjpwz938rupbv2sjy19hy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61395</id>
    <revision>
      <id>144939</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]] | Дубровачки карневал | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div st…</comment>
      <origin>144939</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1675" sha1="qreqmydik3stailwwbf6jfxhrdarcwc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]
| Дубровачки карневал
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ КАРНЕВАЛ}}
&lt;poem&gt;
Oгроман карневал, као море шумно,
Просу се на Страдун; и ни трен да мине,
Сипљу већ у битци што поче безумно
Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.

Смех, клицање, жагор од хиљаде маска.
И за тим, наједном, једна тренут тиха:
То домино (песник) госпођама ласка
С две три љупке строфе и фриволна стиха.

Жагор. Затим опет два домина млада
Казаше дијалог пун несташне шале.
Заигра јеђупка, нага... А мрак пада;
Свет с клицањем пали шарене ферале.

Али кад глас стиже да умрије Ката,
Млада удовица, вест бејаше кобна:
Све улице беху пусте за по сата...
И све покри туга и тишина гробна...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qreqmydik3stailwwbf6jfxhrdarcwc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61396</id>
    <revision>
      <id>144940</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:31:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]] | Дубровачки карневал | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]] }} &lt;div style=&quot;text-align:cente…</comment>
      <origin>144940</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1699" sha1="j781aacowiw6cyvk3ls8mju56cwuopm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]
| Дубровачки карневал
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ}}
&lt;poem&gt;
Ова стара кућа са грбом старинским,
С балконом на Страдун, где миришу саде
Године и трулеж ходницима ниским,
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.

Паско Заде беше алхимичар; даље,
Познат питагорист, звездар, морепловац,
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,
Поста племић умом, а кнезом за новац.

Летописи кажу: Беше мудрост сама...
Сто годишта живље за музе и паре...
Но сласт женског тела не позна, од срама
Умре... сед кȏ овца, мален као јаре...

Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили
Кнез... и тако даље, успомене јасне!
Једини од људи с ким су увек били
Сви мужеви добри и све жене часне.”
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j781aacowiw6cyvk3ls8mju56cwuopm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144942</id>
      <parentid>144940</parentid>
      <timestamp>2026-07-06T16:35:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144942</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1695" sha1="6qjdlt0upaaoxazqoqcc5jsjmyv4v3b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]
| Дубровачки епитаф
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ}}
&lt;poem&gt;
Ова стара кућа са грбом старинским,
С балконом на Страдун, где миришу саде
Године и трулеж ходницима ниским,
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.

Паско Заде беше алхимичар; даље,
Познат питагорист, звездар, морепловац,
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,
Поста племић умом, а кнезом за новац.

Летописи кажу: Беше мудрост сама...
Сто годишта живље за музе и паре...
Но сласт женског тела не позна, од срама
Умре... сед кȏ овца, мален као јаре...

Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили
Кнез... и тако даље, успомене јасне!
Једини од људи с ким су увек били
Сви мужеви добри и све жене часне.”
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>6qjdlt0upaaoxazqoqcc5jsjmyv4v3b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61397</id>
    <revision>
      <id>144941</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:35:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]] | Дубровачки барок | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;…</comment>
      <origin>144941</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1622" sha1="7f2v60jnqztmnol2xokvnqvmj12u1dq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]
| Дубровачки барок
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ БАРОК}}
&lt;poem&gt;
Села је за стари бели пианино,
Док у врту споро пада мрак и киша.
Камин осветљава гоблене и ино;
Осећа се мирис ружа и слаткиша.

Служа седу госпу самац у те сате
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.
О врату му виси крст Анунцијате,
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.

Пре триест година... гле и песма иста!
И кнез изљубивши њене очи обе,
Понуди јој руку (традиција чиста!)
Минуше за застор од спаваће собе.

А опрезно тада за њима, у часу,
Два мала и бела Амора с камина
Направише једну невољну гримасу...
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>7f2v60jnqztmnol2xokvnqvmj12u1dq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61398</id>
    <revision>
      <id>144943</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:37:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]] | Дубровачки сенатор | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]] }} &lt;div style=&quot;text-align…</comment>
      <origin>144943</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1620" sha1="rru0vk8vcabausa4gae1edkj0zszanx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]
| Дубровачки сенатор
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР}}
&lt;poem&gt;
Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње,
Увек с пером ноја и новом периком,
С рухом од велура пуног фине воње,
И с мачем што виси лепше него иком.

Многе своје мисли бацио је семе,
И храбро је бриге пребродио многе:
Пола века опште носио је бреме,
И толико исто носио је роге.

Једну ноћ вратив се из Великог Већа,
После речи које све знаше да плене,
При пламену двеју догорелих свећа
Откри љубавника у ложници жене.

Отад госпар Сабо снуждено корача,
По Страдуну који жагори у тмуши:
Код куће је љута обесио мача,
А на улици је обесио уши.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>rru0vk8vcabausa4gae1edkj0zszanx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61399</id>
    <revision>
      <id>144944</id>
      <timestamp>2026-07-06T16:40:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]] | Дубровачки арцибискуп | }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП}} &lt;poem&gt; П…</comment>
      <origin>144944</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1552" sha1="g9md9mhpxrruammm41fpfrbax43124y" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]
| Дубровачки арцибискуп
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП}}
&lt;poem&gt;
Под плочом у цркви окана шарених,
У митри, под тешким покровом од злата,
Спи млад с грбовима племићским по стени,
Арцибискуп Марин, свети потестата.

Још је папски прстен на руци што клону
Од младих госпођа љубљена толико;
И давно се више не чу на амвону
Он, ког сви гледаху а не слуша нико.

Жене не верују од кад њега није,
И с плачем одстоје његова опела —
Где мужеви плате по молитве двије:
Једну за мир душе, другу за мир тела.

Путниче, када се опет вратиш дому,
И у топлој срећи и јаду студену,
Ти прислужи светом Марину; и к тому
Љуби свога ближњег и његову жену.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>g9md9mhpxrruammm41fpfrbax43124y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наши писци и наши читаоци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61402</id>
    <revision>
      <id>144982</id>
      <timestamp>2026-07-07T08:36:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Наши писци и наши читаоци | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}Последње године нашег књижевног живота представљају једну нову периоду, не по броју нових писаца и нових дела, него по чудном односу к…</comment>
      <origin>144982</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8588" sha1="06w4tfdd6933t1j5bsgqn66953hcza9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наши писци и наши читаоци
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Последње године нашег књижевног живота представљају једну нову периоду, не по броју нових писаца и нових дела, него по чудном односу који је наступио одједном између писаца и између читалаца: остали су стари писци а дошли су нови читаоци. Наше две-три последње генерације, нарочито оне које су дошле са стране, са познавањем страних језика, прочитавањем туђих писаца, и гледањем великих позоришта, вратиле су се, по оном Мисеовом стиху, одвише млади у један свет писаца зачудо већ много стар.
С укусом који је добио своју школу на највећим делима светских писаца, и укусом који се код неких од њих рафинисао до потпуне отмености и до могућности да све прими и све осети, враћале су се генерација за генерацијом међу писце који су писали док су они још учили читати, и који пишу још непрестано, и увек на исти начин, и увек о истим предметима. Тим младим људима који су о томе шта је лепо учили у романима Флобера и Анатола Франса, којима зуји у ушима и срцу стихови Дантеа, Гетеа, Шелија и Сили Придома, и који су видели најлепше галерије слика, и с блаженством чули Бетовена и Шопена, враћају се у своје земље где се људи увесељавају авантурама Сремчевог Калче, где им сузе очи на наивну романтику Веселиновића и Глишића, и где се још пада у занос код свирања шабачких цигана. Враћајући се кући те генерације нису за један цео низ година имале у својој земљи своје писце. Јаз између писаца и читалаца био је већ отворен, и једна и две младе генерације читалаца са стране биле су омрзнуте међу тим писцима и њиховим поштоватељима, и сматране за одрођене људе, снобове, и рђаве српске грађане.

Из тога се видело неумитно ово: да писци и у нашем народу као и другде, морају пазити да време прође поред њих а не преко њих, и да живе увек са својим добом, да прате све оно што прате други, да знају оно што је и другим познато, и да живе једним многоструким животом, целим животом — онако како је то могуће људима од генија и талента, што је можда немогуће сваком другом. Наш данашњи писац мора бити европљанин и космополита, колико колико и његов најотменији таленат; треба да постоји искрена и нежна веза између уметника који пише и читаоца који треба да га заволи, и да га заволи толико да и поред све своје библиотеке на страним језицима могне да узме његову књигу и да јој поклони целу тишину оних драгих вечери које поклањамо писцима које волимо као што се воле родитељи. Није потребно да то буде велики писац па да га претпоставимо уживањима које нам даје Шекспир, Данте, Гете, и које често више обожавамо него волимо; средњи писци имају највише пута срећу да буду најчешће читани и најнежније вољени. Верлен је читан и вољен колико и Иго, Хајне колико и Гете. За нашег новог читаоца наш српски модеран писац имаће још и онај чар заједничког матерњског језика, осећај заједничке расе и заједничке средине, безбројно много веза које везују два грађанина и сународника, и које се не дефинишу. Тај велики и мирни споразум духова и срца утврђују кроз једну књигу међу једним читаоцем и једним писцем ону нежност која их прави пријатељима који могу увек и дуго да остану на само, да један другог разумеју и воле, да један другоме буду често неопходно и једино могуће друштво — и да се постави цео онај однос две душе које ако ико не мисле једнако они мисле једно. За читаоца који је културан и светски човек, треба књига иза које стоји писац њему подобан и дорастао, — јер је тако много књига у којима што највише волимо то је баш тај мили човек иза књиге.

За последње две три године, један цео низ писаца који су рано престали и дошли у неспоразум с новим генерацијама читалаца, помреше остављајући за собом искрено жаљење и нежну тугу. То је оно коло књижевника који су били нека врста наше боеме, и који су били неки сталеж за себе, и који су с много наивности мислили о највећим књижевним питањима. Међу њима је било одиста више људи од озбиљног талента, него људи од озбиљног дела, и то је оно што је за жаљење. Они нису разумевали како писац не сме знати за старост, и како је то дозвољено само људима без талента и без довољно душе; и нису знали какав је то ужас преживети саме себе и сачекати један нов свет читалаца за које се више не постоји. Они нису ни слутили како многи међу њима неће имати читалаца-пријатеља ван своје генерације, и како ће време да их игнорише онако како су они њега игнорисали, задовољавајући се лаким успесима и хвалом много нижих од себе. Они нису знали каква је то фаталност када дође тако до неспоразума између писаца и читалаца у једној литератури. И зато је њихово боловање било само физичко и њихова смрт тако спокојна.

== Извор ==
''Политика'', 26. април 1908. Бр. 1535. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>06w4tfdd6933t1j5bsgqn66953hcza9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144988</id>
      <parentid>144982</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:59:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144988</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8698" sha1="kwrgz1uozek7ax2eedyh8ugoto2ud1j" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наши писци и наши читаоци
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Последње године нашег књижевног живота представљају једну нову периоду, не по броју нових писаца и нових дела, него по чудном односу који је наступио одједном између писаца и између читалаца: остали су стари писци а дошли су нови читаоци. Наше две-три последње генерације, нарочито оне које су дошле са стране, са познавањем страних језика, прочитавањем туђих писаца, и гледањем великих позоришта, вратиле су се, по оном Мисеовом стиху, одвише млади у један свет писаца зачудо већ много стар.
С укусом који је добио своју школу на највећим делима светских писаца, и укусом који се код неких од њих рафинисао до потпуне отмености и до могућности да све прими и све осети, враћале су се генерација за генерацијом међу писце који су писали док су они још учили читати, и који пишу још непрестано, и увек на исти начин, и увек о истим предметима. Тим младим људима који су о томе шта је лепо учили у романима Флобера и Анатола Франса, којима зуји у ушима и срцу стихови Дантеа, Гетеа, Шелија и Сили Придома, и који су видели најлепше галерије слика, и с блаженством чули Бетовена и Шопена, враћају се у своје земље где се људи увесељавају авантурама Сремчевог Калче, где им сузе очи на наивну романтику Веселиновића и Глишића, и где се још пада у занос код свирања шабачких цигана. Враћајући се кући те генерације нису за један цео низ година имале у својој земљи своје писце. Јаз између писаца и читалаца био је већ отворен, и једна и две младе генерације читалаца са стране биле су омрзнуте међу тим писцима и њиховим поштоватељима, и сматране за одрођене људе, снобове, и рђаве српске грађане.

Из тога се видело неумитно ово: да писци и у нашем народу као и другде, морају пазити да време прође поред њих а не преко њих, и да живе увек са својим добом, да прате све оно што прате други, да знају оно што је и другим познато, и да живе једним многоструким животом, целим животом — онако како је то могуће људима од генија и талента, што је можда немогуће сваком другом. Наш данашњи писац мора бити европљанин и космополита, колико колико и његов најотменији таленат; треба да постоји искрена и нежна веза између уметника који пише и читаоца који треба да га заволи, и да га заволи толико да и поред све своје библиотеке на страним језицима могне да узме његову књигу и да јој поклони целу тишину оних драгих вечери које поклањамо писцима које волимо као што се воле родитељи. Није потребно да то буде велики писац па да га претпоставимо уживањима које нам даје Шекспир, Данте, Гете, и које често више обожавамо него волимо; средњи писци имају највише пута срећу да буду најчешће читани и најнежније вољени. Верлен је читан и вољен колико и Иго, Хајне колико и Гете. За нашег новог читаоца наш српски модеран писац имаће још и онај чар заједничког матерњског језика, осећај заједничке расе и заједничке средине, безбројно много веза које везују два грађанина и сународника, и које се не дефинишу. Тај велики и мирни споразум духова и срца утврђују кроз једну књигу међу једним читаоцем и једним писцем ону нежност која их прави пријатељима који могу увек и дуго да остану на само, да један другог разумеју и воле, да један другоме буду често неопходно и једино могуће друштво — и да се постави цео онај однос две душе које ако ико не мисле једнако они мисле једно. За читаоца који је културан и светски човек, треба књига иза које стоји писац њему подобан и дорастао, — јер је тако много књига у којима што највише волимо то је баш тај мили човек иза књиге.

За последње две три године, један цео низ писаца који су рано престали и дошли у неспоразум с новим генерацијама читалаца, помреше остављајући за собом искрено жаљење и нежну тугу. То је оно коло књижевника који су били нека врста наше боеме, и који су били неки сталеж за себе, и који су с много наивности мислили о највећим књижевним питањима. Међу њима је било одиста више људи од озбиљног талента, него људи од озбиљног дела, и то је оно што је за жаљење. Они нису разумевали како писац не сме знати за старост, и како је то дозвољено само људима без талента и без довољно душе; и нису знали какав је то ужас преживети саме себе и сачекати један нов свет читалаца за које се више не постоји. Они нису ни слутили како многи међу њима неће имати читалаца-пријатеља ван своје генерације, и како ће време да их игнорише онако како су они њега игнорисали, задовољавајући се лаким успесима и хвалом много нижих од себе. Они нису знали каква је то фаталност када дође тако до неспоразума између писаца и читалаца у једној литератури. И зато је њихово боловање било само физичко и њихова смрт тако спокојна.

== Извор ==
''Политика'', 26. април 1908. Бр. 1535. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>kwrgz1uozek7ax2eedyh8ugoto2ud1j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Књижевни космополитизам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61403</id>
    <revision>
      <id>144986</id>
      <timestamp>2026-07-07T08:47:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Књижевни космополитизам | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1928 | белешке=— Синоћње предавање г. Јована Дучића на Универзитету — }} {{gap}}Када су неколико највећих представника духа у Лондону на челу са великим Голсво…</comment>
      <origin>144986</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12506" sha1="fcvum031uafh84isxszu5bfmgt5si7s" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Књижевни космополитизам
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1928
| белешке=— Синоћње предавање г. Јована Дучића на Универзитету —
}}
{{gap}}Када су неколико највећих представника духа у Лондону на челу са великим Голсворди и Харди дошли на идеју да створе данас већ универсално познато Друштво Пен, то је било одмах после рата који је представљао прво организовано клање баш између најкултурнијих народа који у изид постојали. То је био један моменат очајања од људи који представљају савремену мисао. Могло се поверовати да је некорисни напор најбољих у човечанству да народе зближе заједничком идејом о врлини и лепоти однос напротив неспоразуму и непомирљивом сукобу. Могло се поверовати да су све религије доживеле у најоштрији сукоб са нфектинма [инстинктима] који су у човеку неискорењиви или непроменљиви. Могло се бојати и да будући носиоци мисли не буду добили страх да ово што буду даље урадили по својим кабинетима и лабораторијима, страх да не буде све то опет стављено у службу тих ужасних феномена укорењеног неспорзаума и нетрпељивости у човечанству.

Било је ратова који су били творци бољег времена, и било је ратова разарача и упропаститеља. Рат Александра Македонског у Азији, тог ученика Аристотеловог, сматра се за предузеће највећег стила да у Азију пренесе дух атинских мудраца и под влашћу једног владара-философа оствари једно ванредно светско царство. — Ратови Рима у Галији, Германији и Шпанији, и т. д., остварили су једну велику историјску мисију: Рим је тада покоравао варварске геније да их после своје пропасти остави као готове нације и културне групе. Ово су били ратови стваралачки. Али Пелопонески рат међу Атином и Спартом је упропастио многе тековине славног Периклесовог века и спремио издалека пропаст грчке цивилизације и грчке државе старог доба. Требаће сада велики напори човечанства да се у Европи врати мир после крвавих беспућа са којих није излазио наш нараштај за толико кобних година међусобног убијања и рушења. Философи као Хегел стварали су науку о јерархији идеја, и као Вунт психологију раса, и, вајкад, као Бергсон теорију о интуицији као фактору на оријентацију људске мисли. Али смо, на жалост, видели да сугестије из сфера најмање идејних, и из кругова најмање идеалних, учинили били да се најпросвећенији народи који су икад постојали на свету, пре петнаест година, одлуче од свих великих путоказа и изгубе у крвавим маглама и међусобним убиствима за један број година које ће историја забележити као најстрашнији датум човечанства. Али у толико је постала већа потреба да се представници савремене мисли, науке и уметности, после такве катастрофе нађу овај пут заједно и да, већма него икад, покушају да кроз светлост мисли утичу на даљу судбину сваки својих нација. Друштво у Лондону узело је последњих година један део те велике еванђеоске мисије.

Је ли могућ космополитизам мисли? На то је већ одговарано са више високих места, и ви то знате. Краљ Хенри IV је веровао да треба проширити француски дух а у њему ујединити свет онако како је уједињавала хришћанском религијом. Наполеон је у многим погледу успео да то учини као носилац многих спасоносних идеја Француске Револуције. Савременици Шатобријанови су о том сањали. А живот је сам собом донео да одавно постоји међусобна помоћ међу научницима и међусобни утицај међу уметницима. Од Гетеа, у Вајмару руку, па до данашњих модерниста утицај духови, у књижевности најочевидније стоји као манифестни доказ да се данас већма него икада у врховима постигао споразум на утврђивању општих критеријума и утврђивању општих вредности.
Никад без сумње није било тако очевидно да су се наметнуле два услова да се спасе онај нараштај који је могао поднети европски рат, дело неколиких политичких злочинаца. А то је услов да се подигне одронуло народно здравље стварањем јавне хигијене, и друго, компромитована културна досадња акција да се рехабилитира помагањем свих фактора националне просвете. Зато су по свету данас политичари људи који у министарском савету представљају исту онаку стручност индивидуалну за свој ресор, као у универзитетском ставља компетенцију за свој предмет. Где то још није могло бити остварено, постоји покушај да се то временом постигне. Свако је дошао до уверења да у историји играју само народи који су имали своју културу: Грци су остали, а друга два народа старог Балкана, Илири и Трачани су нестали. Да су имали своју националну књижевност они би били одржани. Овако су нестали и поред тога што су имали и славне своје војсковође и велике и славне ратове. Рим је некад стрепио од Илира, и Август је записао на све своје споменике датуме победе над тим Илирима. Али је ипак те Илирије нестало. Једва се помињу два-три краља у књигама Тита-Ливија, имена којих се више нико не сећа. А у данашњем међународном животу, нарочито, конкуренција снага не да се замисли без културних фактора, без народних величина које се морају пажљиво стварати и опрезно чувати.
Непријатељи књиге данас су више него један. У европским републикама нико није више заменио краљеве — мецене, оне краљеве који су владали посредством највећих умова.

Демократија данас прави једва прве напоре да замени у том аристократију која је кроз средњи век била главни протектор културе и лепоте. Има народа који су увек своје забаве духа оснивали на племенитим творевинама: Атињани су слушали Есхилесове и Софоклесове стихове у Дионизовом театру, док су Римљани гледали како се убијају гладијатори у међусобној борби или у борби са зверовима. После рата је Европа створила дансинг и биоскоп, у којима се обрела једна генерација уморних, и њихове деце рођених у једној жалосној епохи као што је био европски рат. Данас се лагано губи дансинг који је после рата био на сваком ћошку великих градова; а творци биоскопа жале се горко да се свет опет почео враћати позоришту као већој и племенитијој кући, и да се радније опет чита Ана Карењина у Толстојевој књизи него што је нагрђена у америчком филму.

Новинарство европско почиње да опет пружа ону помоћ књижевности свог народа колико је помагало америчкој филмској индустрији. Међу народе се протура већ идеја о повратку у нормалан живот породице која је била изгубљена, и појединца који је био излудео. И последњих година ове прве деценије после рата, успеси на реорганизовању друштва постају очевидни и веома успешни. А друштво нашег славног Београда то посведочује свакодневно овде када његова најлепша младеж, жури да у овим собама универзитета чује на свом племенитом језику своје песнике и научнике у многобројним конференцијама које и ја лично, у име својих другова из централе Пена у Лондону и својих даровитих књижевних другова из Београда, могу да поздравим као један светао знак у овом нашем општем горком и тешком добу.

== Извори ==
''Политика'', 30. новембар 1928. Бр. 3795. Стр. 8.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>fcvum031uafh84isxszu5bfmgt5si7s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144987</id>
      <parentid>144986</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T08:59:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144987</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12504" sha1="p2bnubyzjs0euvzr3iocdmx6eb06iie" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Књижевни космополитизам
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1928
| белешке=— Синоћње предавање г. Јована Дучића на Универзитету —
}}
{{gap}}Када су неколико највећих представника духа у Лондону на челу са великим Голсворди и Харди дошли на идеју да створе данас већ универсално познато Друштво Пен, то је било одмах после рата који је представљао прво организовано клање баш између најкултурнијих народа који у изид постојали. То је био један моменат очајања од људи који представљају савремену мисао. Могло се поверовати да је некорисни напор најбољих у човечанству да народе зближе заједничком идејом о врлини и лепоти однос напротив неспоразуму и непомирљивом сукобу. Могло се поверовати да су све религије доживеле у најоштрији сукоб са нфектинма [инстинктима] који су у човеку неискорењиви или непроменљиви. Могло се бојати и да будући носиоци мисли не буду добили страх да ово што буду даље урадили по својим кабинетима и лабораторијима, страх да не буде све то опет стављено у службу тих ужасних феномена укорењеног неспорзаума и нетрпељивости у човечанству.

Било је ратова који су били творци бољег времена, и било је ратова разарача и упропаститеља. Рат Александра Македонског у Азији, тог ученика Аристотеловог, сматра се за предузеће највећег стила да у Азију пренесе дух атинских мудраца и под влашћу једног владара-философа оствари једно ванредно светско царство. — Ратови Рима у Галији, Германији и Шпанији, и т. д., остварили су једну велику историјску мисију: Рим је тада покоравао варварске геније да их после своје пропасти остави као готове нације и културне групе. Ово су били ратови стваралачки. Али Пелопонески рат међу Атином и Спартом је упропастио многе тековине славног Периклесовог века и спремио издалека пропаст грчке цивилизације и грчке државе старог доба. Требаће сада велики напори човечанства да се у Европи врати мир после крвавих беспућа са којих није излазио наш нараштај за толико кобних година међусобног убијања и рушења. Философи као Хегел стварали су науку о јерархији идеја, и као Вунт психологију раса, и, вајкад, као Бергсон теорију о интуицији као фактору на оријентацију људске мисли. Али смо, на жалост, видели да сугестије из сфера најмање идејних, и из кругова најмање идеалних, учинили били да се најпросвећенији народи који су икад постојали на свету, пре петнаест година, одлуче од свих великих путоказа и изгубе у крвавим маглама и међусобним убиствима за један број година које ће историја забележити као најстрашнији датум човечанства. Али у толико је постала већа потреба да се представници савремене мисли, науке и уметности, после такве катастрофе нађу овај пут заједно и да, већма него икад, покушају да кроз светлост мисли утичу на даљу судбину сваки својих нација. Друштво у Лондону узело је последњих година један део те велике еванђеоске мисије.

Је ли могућ космополитизам мисли? На то је већ одговарано са више високих места, и ви то знате. Краљ Хенри IV је веровао да треба проширити француски дух а у њему ујединити свет онако како је уједињавала хришћанском религијом. Наполеон је у многим погледу успео да то учини као носилац многих спасоносних идеја Француске Револуције. Савременици Шатобријанови су о том сањали. А живот је сам собом донео да одавно постоји међусобна помоћ међу научницима и међусобни утицај међу уметницима. Од Гетеа, у Вајмару руку, па до данашњих модерниста утицај духови, у књижевности најочевидније стоји као манифестни доказ да се данас већма него икада у врховима постигао споразум на утврђивању општих критеријума и утврђивању општих вредности.
Никад без сумње није било тако очевидно да су се наметнуле два услова да се спасе онај нараштај који је могао поднети европски рат, дело неколиких политичких злочинаца. А то је услов да се подигне одронуло народно здравље стварањем јавне хигијене, и друго, компромитована културна досадња акција да се рехабилитира помагањем свих фактора националне просвете. Зато су по свету данас политичари људи који у министарском савету представљају исту онаку стручност индивидуалну за свој ресор, као у универзитетском ставља компетенцију за свој предмет. Где то још није могло бити остварено, постоји покушај да се то временом постигне. Свако је дошао до уверења да у историји играју само народи који су имали своју културу: Грци су остали, а друга два народа старог Балкана, Илири и Трачани су нестали. Да су имали своју националну књижевност они би били одржани. Овако су нестали и поред тога што су имали и славне своје војсковође и велике и славне ратове. Рим је некад стрепио од Илира, и Август је записао на све своје споменике датуме победе над тим Илирима. Али је ипак те Илирије нестало. Једва се помињу два-три краља у књигама Тита-Ливија, имена којих се више нико не сећа. А у данашњем међународном животу, нарочито, конкуренција снага не да се замисли без културних фактора, без народних величина које се морају пажљиво стварати и опрезно чувати.
Непријатељи књиге данас су више него један. У европским републикама нико није више заменио краљеве — мецене, оне краљеве који су владали посредством највећих умова.

Демократија данас прави једва прве напоре да замени у том аристократију која је кроз средњи век била главни протектор културе и лепоте. Има народа који су увек своје забаве духа оснивали на племенитим творевинама: Атињани су слушали Есхилесове и Софоклесове стихове у Дионизовом театру, док су Римљани гледали како се убијају гладијатори у међусобној борби или у борби са зверовима. После рата је Европа створила дансинг и биоскоп, у којима се обрела једна генерација уморних, и њихове деце рођених у једној жалосној епохи као што је био европски рат. Данас се лагано губи дансинг који је после рата био на сваком ћошку великих градова; а творци биоскопа жале се горко да се свет опет почео враћати позоришту као већој и племенитијој кући, и да се радније опет чита Ана Карењина у Толстојевој књизи него што је нагрђена у америчком филму.

Новинарство европско почиње да опет пружа ону помоћ књижевности свог народа колико је помагало америчкој филмској индустрији. Међу народе се протура већ идеја о повратку у нормалан живот породице која је била изгубљена, и појединца који је био излудео. И последњих година ове прве деценије после рата, успеси на реорганизовању друштва постају очевидни и веома успешни. А друштво нашег славног Београда то посведочује свакодневно овде када његова најлепша младеж, жури да у овим собама универзитета чује на свом племенитом језику своје песнике и научнике у многобројним конференцијама које и ја лично, у име својих другова из централе Пена у Лондону и својих даровитих књижевних другова из Београда, могу да поздравим као један светао знак у овом нашем општем горком и тешком добу.

== Извор ==
''Политика'', 30. новембар 1928. Бр. 3795. Стр. 8.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>p2bnubyzjs0euvzr3iocdmx6eb06iie</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145012</id>
      <parentid>144987</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:36:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145012</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12483" sha1="ly6bh8zt7e7huvr9zmu9enofyvnivb6" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Књижевни космополитизам
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1928
| белешке=— Синоћње предавање г. Јована Дучића на Универзитету —
}}
{{gap}}Када су неколико највећих представника духа у Лондону на челу са великим Голсворди и Харди дошли на идеју да створе данас већ универсално познато Друштво Пен, то је било одмах после рата који је представљао прво организовано клање баш између најкултурнијих народа који у изид постојали. То је био један моменат очајања од људи који представљају савремену мисао. Могло се поверовати да је некорисни напор најбољих у човечанству да народе зближе заједничком идејом о врлини и лепоти однос напротив неспоразуму и непомирљивом сукобу. Могло се поверовати да су све религије доживеле у најоштрији сукоб са инстинктима који су у човеку неискорењиви или непроменљиви. Могло се бојати и да будући носиоци мисли не буду добили страх да ово што буду даље урадили по својим кабинетима и лабораторијима, страх да не буде све то опет стављено у службу тих ужасних феномена укорењеног неспорзаума и нетрпељивости у човечанству.

Било је ратова који су били творци бољег времена, и било је ратова разарача и упропаститеља. Рат Александра Македонског у Азији, тог ученика Аристотеловог, сматра се за предузеће највећег стила да у Азију пренесе дух атинских мудраца и под влашћу једног владара-философа оствари једно ванредно светско царство. — Ратови Рима у Галији, Германији и Шпанији, и т. д., остварили су једну велику историјску мисију: Рим је тада покоравао варварске геније да их после своје пропасти остави као готове нације и културне групе. Ово су били ратови стваралачки. Али Пелопонески рат међу Атином и Спартом је упропастио многе тековине славног Периклесовог века и спремио издалека пропаст грчке цивилизације и грчке државе старог доба. Требаће сада велики напори човечанства да се у Европи врати мир после крвавих беспућа са којих није излазио наш нараштај за толико кобних година међусобног убијања и рушења. Философи као Хегел стварали су науку о јерархији идеја, и као Вунт психологију раса, и, вајкад, као Бергсон теорију о интуицији као фактору на оријентацију људске мисли. Али смо, на жалост, видели да сугестије из сфера најмање идејних, и из кругова најмање идеалних, учинили били да се најпросвећенији народи који су икад постојали на свету, пре петнаест година, одлуче од свих великих путоказа и изгубе у крвавим маглама и међусобним убиствима за један број година које ће историја забележити као најстрашнији датум човечанства. Али у толико је постала већа потреба да се представници савремене мисли, науке и уметности, после такве катастрофе нађу овај пут заједно и да, већма него икад, покушају да кроз светлост мисли утичу на даљу судбину сваки својих нација. Друштво у Лондону узело је последњих година један део те велике еванђеоске мисије.

Је ли могућ космополитизам мисли? На то је већ одговарано са више високих места, и ви то знате. Краљ Хенри IV је веровао да треба проширити француски дух а у њему ујединити свет онако како је уједињавала хришћанском религијом. Наполеон је у многим погледу успео да то учини као носилац многих спасоносних идеја Француске Револуције. Савременици Шатобријанови су о том сањали. А живот је сам собом донео да одавно постоји међусобна помоћ међу научницима и међусобни утицај међу уметницима. Од Гетеа, у Вајмару руку, па до данашњих модерниста утицај духови, у књижевности најочевидније стоји као манифестни доказ да се данас већма него икада у врховима постигао споразум на утврђивању општих критеријума и утврђивању општих вредности.
Никад без сумње није било тако очевидно да су се наметнуле два услова да се спасе онај нараштај који је могао поднети европски рат, дело неколиких политичких злочинаца. А то је услов да се подигне одронуло народно здравље стварањем јавне хигијене, и друго, компромитована културна досадња акција да се рехабилитира помагањем свих фактора националне просвете. Зато су по свету данас политичари људи који у министарском савету представљају исту онаку стручност индивидуалну за свој ресор, као у универзитетском ставља компетенцију за свој предмет. Где то још није могло бити остварено, постоји покушај да се то временом постигне. Свако је дошао до уверења да у историји играју само народи који су имали своју културу: Грци су остали, а друга два народа старог Балкана, Илири и Трачани су нестали. Да су имали своју националну књижевност они би били одржани. Овако су нестали и поред тога што су имали и славне своје војсковође и велике и славне ратове. Рим је некад стрепио од Илира, и Август је записао на све своје споменике датуме победе над тим Илирима. Али је ипак те Илирије нестало. Једва се помињу два-три краља у књигама Тита-Ливија, имена којих се више нико не сећа. А у данашњем међународном животу, нарочито, конкуренција снага не да се замисли без културних фактора, без народних величина које се морају пажљиво стварати и опрезно чувати.
Непријатељи књиге данас су више него један. У европским републикама нико није више заменио краљеве — мецене, оне краљеве који су владали посредством највећих умова.

Демократија данас прави једва прве напоре да замени у том аристократију која је кроз средњи век била главни протектор културе и лепоте. Има народа који су увек своје забаве духа оснивали на племенитим творевинама: Атињани су слушали Есхилесове и Софоклесове стихове у Дионизовом театру, док су Римљани гледали како се убијају гладијатори у међусобној борби или у борби са зверовима. После рата је Европа створила дансинг и биоскоп, у којима се обрела једна генерација уморних, и њихове деце рођених у једној жалосној епохи као што је био европски рат. Данас се лагано губи дансинг који је после рата био на сваком ћошку великих градова; а творци биоскопа жале се горко да се свет опет почео враћати позоришту као већој и племенитијој кући, и да се радније опет чита Ана Карењина у Толстојевој књизи него што је нагрђена у америчком филму.

Новинарство европско почиње да опет пружа ону помоћ књижевности свог народа колико је помагало америчкој филмској индустрији. Међу народе се протура већ идеја о повратку у нормалан живот породице која је била изгубљена, и појединца који је био излудео. И последњих година ове прве деценије после рата, успеси на реорганизовању друштва постају очевидни и веома успешни. А друштво нашег славног Београда то посведочује свакодневно овде када његова најлепша младеж, жури да у овим собама универзитета чује на свом племенитом језику своје песнике и научнике у многобројним конференцијама које и ја лично, у име својих другова из централе Пена у Лондону и својих даровитих књижевних другова из Београда, могу да поздравим као један светао знак у овом нашем општем горком и тешком добу.

== Извор ==
''Политика'', 30. новембар 1928. Бр. 3795. Стр. 8.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>ly6bh8zt7e7huvr9zmu9enofyvnivb6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Историја образованости</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61404</id>
    <revision>
      <id>144990</id>
      <timestamp>2026-07-07T09:13:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Историја образованости | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}'''Историја Образованости'''&lt;br /&gt;од Шарла Сењобоса. Превели Влада Ј. Радојевић, професор и Миливоје Анастасијевић, суплент. Стари Век. Издањ…</comment>
      <origin>144990</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3257" sha1="kb2oa2pp5e0wkd1dypj2u4neqpi5p4f" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Историја образованости
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}'''Историја Образованости'''&lt;br /&gt;од Шарла Сењобоса. Превели Влада Ј. Радојевић, професор и Миливоје Анастасијевић, суплент. Стари Век. Издање задужбине И. М. Коларца 127. Цена 3 динара.

{{gap}}Ова прва књига Сењобосовог дела изашла је у Коларчевом издању, а друга књига истог дела штампа се сада у издању С. К. Задруге као једна од седам књига њеног кола. Ово је погрешка која је могла изостати и међу нашим књижевним дружинама, које нису ни одвећ запослене ни материјално сиромашне; могао би један претходан споразум да утврди увек да књиге једног истог писца, или бар књиге једног истог дела, изађу у издањима једне исте од тих дружина. Овако се прави незгода читаоцу који је или само претплатник Задужбине или само претплатник Задруге, а ономе који би био претплатник оба друштва чини се неправда што ће имати једно исто дело у два издања и формата сасвим друкчија и противуречна.
Иначе превод ове књиге је добар. Писан је језиком уџбеника и понегде језиком рђаве литературе („кад се пак уда“, место „а кад се уда“), али то неће шкодити ништа да Сењобосова књига добро дође и за школу и за шире слојеве друштва. У овој књизи има огромно много ситних ствари којих нема у уџбеницима за историју и који су овде представљени у једном лепом поретку. Књига је пуна илустрација који одговарају тексту.
Добро би било да се Коларчева Задужбина побрине и измени насловну слику добротворову која је одвећ велика и која није ни укусна. На страни такве сличице изилазе као омањи медаљони у рељефу, што је много отменије и што је конвенционалније у тим стварима.

== Извор ==
''Политика'', 14. маја 1908. Бр. 1553. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>kb2oa2pp5e0wkd1dypj2u4neqpi5p4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На царев Аранђеловдан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61405</id>
    <revision>
      <id>144993</id>
      <timestamp>2026-07-07T09:18:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На царев Аранђеловдан | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1942 | белешке= }} &lt;poem&gt; За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама! Али је црно доба за нас Откад је ово ко…</comment>
      <origin>144993</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1576" sha1="p03jpir0d0k7oq57eszrepeu4e6tkfi" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На царев Аранђеловдан
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
За твоју Славу, светли Царе,
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.

За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије…
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.

За твоју Славу, светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима…
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 30. децембра 1942.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>p03jpir0d0k7oq57eszrepeu4e6tkfi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145002</id>
      <parentid>144993</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:28:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145002</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1701" sha1="supp06ko79aaohnnk0wo4dutj7dtzu5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На царев Аранђеловдан
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
За твоју Славу, светли Царе,
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.

За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије…
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.

За твоју Славу, светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима…
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 30. децембра 1942.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>supp06ko79aaohnnk0wo4dutj7dtzu5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вечној Србији</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61406</id>
    <revision>
      <id>144995</id>
      <timestamp>2026-07-07T09:21:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Вечној Србији | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1942 | белешке= }} &lt;poem&gt; Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвестан увек је пут вражији. Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи.  Бо…</comment>
      <origin>144995</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2760" sha1="mdg0qiu7bzgd95bue027qu6onyso4hd" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вечној Србији
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Чувај се, мој роде, својих странпутица,
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.

Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.

Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!

Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.

Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!

Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света,

Презри љубав подлих и братство убица,
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица —
Знамен крстоносца и Божјег војника!

Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!..
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.

Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе…
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте…
::1942.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 27. јуна 1944.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>mdg0qiu7bzgd95bue027qu6onyso4hd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145000</id>
      <parentid>144995</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:27:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145000</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2885" sha1="g2vz5syo3qujt8lszb9u099nclnmwp5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вечној Србији
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Чувај се, мој роде, својих странпутица,
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.

Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.

Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!

Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.

Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!

Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света,

Презри љубав подлих и братство убица,
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица —
Знамен крстоносца и Божјег војника!

Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!..
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.

Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе…
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте…
::1942.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 27. јуна 1944.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>g2vz5syo3qujt8lszb9u099nclnmwp5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лички мученици</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61407</id>
    <revision>
      <id>144998</id>
      <timestamp>2026-07-07T09:24:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лички мученици | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1943 | белешке= }} &lt;poem&gt; Стрељају и сад на свим пољима, поред свих пута стоје вешала; Падају бољи све за бољима. С тлом српским крв се српска смешала.  Кроз ноћ се редом црк…</comment>
      <origin>144998</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1534" sha1="0xjd65c44yb5521qjbc9y0hin26jryv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лички мученици
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Стрељају и сад на свим пољима,
поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима.
С тлом српским крв се српска смешала.

Кроз ноћ се редом цркве зажаре —
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путевима слепи стражаре,
И очи су им други однели.

Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.

Свуд су с крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили —
Ора -{pro nobis}- хуче долови.

А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље жртвих преброји…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 13. септембра 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>0xjd65c44yb5521qjbc9y0hin26jryv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145006</id>
      <parentid>144998</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:29:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145006</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1659" sha1="swth0wfoo1lpz1v7lsgrurcp8dm20ei" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лички мученици
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Стрељају и сад на свим пољима,
поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима.
С тлом српским крв се српска смешала.

Кроз ноћ се редом цркве зажаре —
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путевима слепи стражаре,
И очи су им други однели.

Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.

Свуд су с крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили —
Ора -{pro nobis}- хуче долови.

А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље жртвих преброји…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 13. септембра 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>swth0wfoo1lpz1v7lsgrurcp8dm20ei</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61409</id>
    <revision>
      <id>145014</id>
      <timestamp>2026-07-07T09:39:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Краљица]] на [[Краљица (Матавуљ)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>145014</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55" sha1="1n3f5mz5bo4axoknyqc35yb5g5hgedp" xml:space="preserve">#Преусмери [[Краљица (Матавуљ)]]</text>
      <sha1>1n3f5mz5bo4axoknyqc35yb5g5hgedp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145016</id>
      <parentid>145014</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T09:41:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145016</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="271" sha1="l21rc3d55q5p7bd75578zowr5un66bd" xml:space="preserve">'''''Краљица''''' може да се односи на:

* [[Краљица (Ђура Јакшић)|Краљица (Ђура Јакшић)]]
* [[Краљица (Матавуљ)|Краљица (Симо Матавуљ)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>l21rc3d55q5p7bd75578zowr5un66bd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Подне (Јован Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61411</id>
    <redirect title="Песме сунца/Сенке по води/Подне" />
    <revision>
      <id>145025</id>
      <timestamp>2026-07-07T11:14:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Песме сунца/Сенке по води/Подне]]</comment>
      <origin>145025</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="316" sha1="5lndnkado69xob9cqky1wkm9qxdr8kc" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Подне]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>5lndnkado69xob9cqky1wkm9qxdr8kc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Подне</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61412</id>
    <revision>
      <id>145027</id>
      <timestamp>2026-07-07T11:15:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Подне]] на [[Подне (Јаков Шантић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>145027</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60" sha1="4ruajcalagosbbtjgf44mwt4w7spncg" xml:space="preserve">#Преусмери [[Подне (Јаков Шантић)]]</text>
      <sha1>4ruajcalagosbbtjgf44mwt4w7spncg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145028</id>
      <parentid>145027</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:16:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Подне (Јаков Шантић)]]</comment>
      <origin>145028</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="188" sha1="2sxbkhn8fme4rx57hyjvtpbcrwtte9v" xml:space="preserve">'''''Подне''''' може да се односи на:

* [[Подне (Јован Дучић)]]
* [[Подне (Јаков Шантић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>2sxbkhn8fme4rx57hyjvtpbcrwtte9v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61414</id>
    <revision>
      <id>145033</id>
      <timestamp>2026-07-07T11:21:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Жена]] на [[Жена (Д. Васић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>145033</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="49" sha1="ij4ytd249zysae1466kaon9k03kqmq9" xml:space="preserve">#Преусмери [[Жена (Д. Васић)]]</text>
      <sha1>ij4ytd249zysae1466kaon9k03kqmq9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145034</id>
      <parentid>145033</parentid>
      <timestamp>2026-07-07T11:23:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Жена (Д. Васић)]]</comment>
      <origin>145034</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="283" sha1="7w9mvu21213zvy38pnkvh00vdq7b1q5" xml:space="preserve">'''''Жена''''' може да се односи на:

* [[Жена (Д. Васиљев)|Жена (Душан Васиљев)]]
* [[Жена (Д. Васић)|Жена (Драгиша Васић)]]
* [[Жена (Јован Дучић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>7w9mvu21213zvy38pnkvh00vdq7b1q5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песма жени</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61415</id>
    <redirect title="Песме љубави и смрти/Песма жени" />
    <revision>
      <id>145036</id>
      <timestamp>2026-07-07T11:33:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Песме љубави и смрти/Песма жени]]</comment>
      <origin>145036</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="515" sha1="i8q739f80t5rl9tbjxvracybe8peuxs" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме љубави и смрти/Песма жени]]

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>i8q739f80t5rl9tbjxvracybe8peuxs</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>