Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.10 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Шаблон:Заглавље 10 10364 145079 74704 2026-07-08T20:58:34Z Ран-кан 2705 145079 wikitext text/x-wiki {| style="width:100%; margin-bottom:5px; border: 1px solid #65B2F1; background-color:#d5eafb; color: #222222; text-align:center; font-size:0.9em; border-spacing: 0;" |- |class="header_backlink" style="width:20%; text-align:left; color: inherit;" | {{#if:{{{претходна|}}}|<span id="headerprevious">←{{{претходна}}}</span>}} | style="width:60%; color: inherit;" | '''<span class="header_title_text">{{{наслов|Безимена}}}</span>''' {{#if:{{{година|}}}|&nbsp;({{{година}}})&nbsp;}}<!-- Author field -->{{{без_аутора|<br />''Писац: {{{неповезани_аутор|[[Аутор:{{{аутор|непознати}}}|{{{аутор|непознати}}}]]}}}''}}}<!-- Translator field - only if needed -->{{#if:{{{неповезани_преводилац|{{{преводилац|}}}}}}|<!-- Catch special cases for translators -->{{#switch:{{lc:{{{неповезани_преводилац|{{{преводилац|}}}}}}}}<!-- -->| ? =&nbsp;([[:Викизворник:Странице за брисање/Непознати преводилац|непознати преводилац]])<!-- -->| непознат =, ''непознати преводилац''<!-- -->| неспоменут =, ''неспоменути преводилац''<!-- -->| викизворник =<i>, преводио [[Викизворник:Преводи|<span class="header_translator_text">Викизворник</span>]]</i><!-- If it is the base page, add to the "Wikisource translation" category -->{{#ifeq:{{BASEPAGENAME}}|{{PAGENAME}}|[[Категорија:Преводи Викизворника]]}}<!-- Switch default - the given translator -->|<i>, преводилац: <!-- Catch dirty links -->{{{неповезани_преводилац|<!-- -->{{#ifeq:{{#expr:{{{преводилац}}}}}|<!-- --><strong class="error">Грешка: Непознат интерпункцијски карактер "["</strong>|{{{преводилац}}}</i>|<!-- Dirty link -->[[Аутор:{{{преводилац}}}|<!-- Clean link --><span id="header_translator_text">{{{преводилац}}}</span>]]</i>}}}}} }}}}<!-- Section field -->{{#if:{{{одељак|}}}|<br /><span class="header_section_text">{{{одељак|}}}</span>}} |class="header_forelink" style="width:20%; text-align:right; color: inherit;"| {{#if:{{{следећа|}}}|<span id="headernext">{{{следећа}}}→</span>}} |} {| style="width:100%; border-bottom:1px solid #A88; background:#fAfAff; color: #222222; font-size:0.9em; border-spacing: 0;" |- | style="color: inherit;" | {{{белешке|}}} |} <!-- Categorise page by year -->{{#if:{{{година|}}}|[[Категорија:{{{година}}}.]]}}<!-- END OF TEMPLATE --><noinclude> Овај предложак се треба користити на врху странице на следећи начин: <pre> {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= | одељак= | аутор= | неповезани_аутор = | без_аутора= | преводилац= | неповезани_преводилац = | година= | белешке= }} </pre> Релевантне податке попуните, а непознате параметре оставите празне, без изостављања или нарушавања поретка! </noinclude> <br style="clear: both;" /><noinclude> [[Категорија:Шаблони|Заглавље]] [[Категорија:Изузето из штампања]] </noinclude> ee9cb23udy2iowmbcxmsc8im3smnsuz Аутор:Момчило Настасијевић 100 15998 145076 115656 2026-07-08T12:58:32Z Coaorao 19106 145076 wikitext text/x-wiki {{аутор | име =Момчило | презиме =Настасијевић | иницијал_презимена =Н | годинарођења =1894 | годинасмрти =1938 | опис ='''Момчило Настасијевић ''' је био српски песник који је припадао модерним тенденцијама у српском песништву између два рата. | слика =Momcilo Nastasijevic.jpeg | википедија =Момчило Настасијевић | вики_цитати =Момчило Настасијевић | остава = | остава_кат = }} ==ПЕСМЕ== ===Седам лирских кругова=== ====Јутарње==== *[[Фрула]] *[[Јасике]] *[[Извору]] *[[Румена кап]] *[[Зора (Настасијевић)|Зора]] *[[Ђурђевци]] *[[Сан у подне]] *[[Грозд]] *[[Дафина]] ====Вечерње==== *[[Љиљани]] *[[Биљкама]] *[[Вечерња]] *[[Чесми крај пута]] *[[Позној]] *[[Врбе]] *[[Сутон]] *[[Труба]] *[[Сестри у покоју]] ====Бдења==== *[[Молитва (Настасијевић)|Молитва]] *[[Госпи]] *[[Божјак]] *[[Две ране]] *[[Осама на тргу]] *[[Предвечерје]] *[[Траг]] *[[Јединој]] *[[Мировање дрвећа]] *[[Сиви тренутак]] *[[Гробној]] *[[Брату]] *[[Родитељу]] ====Глухоте==== *[[I (Глухоте)|I]] *[[II (Глухоте)|II]] *[[III (Глухоте)|III]] *[[IV (Глухоте)|IV]] *[[V (Глухоте)|V]] *[[VI (Глухоте)|VI]] *[[VII (Глухоте)|VII]] *[[VIII (Глухоте)|VIII]] *[[IX (Глухоте)|IX]] *[[X (Глухоте)|X]] ====Речи у камену==== *[[I (Речи у камену)|I]] *[[II (Речи у камену)|II]] *[[III (Речи у камену)|III]] *[[IV (Речи у камену)|IV]] *[[V (Речи у камену)|V]] *[[VI (Речи у камену)|VI]] *[[VII (Речи у камену)|VII]] *[[VIII (Речи у камену)|VIII]] *[[IX (Речи у камену)|IX]] *[[X (Речи у камену)|X]] *[[XI (Речи у камену)|XI]] *[[XII (Речи у камену)|XII]] *[[XIII (Речи у камену)|XIII]] *[[XIII (Речи у камену)|XIII]] *[[XIV (Речи у камену)|XIV]] ===Магновења=== *[[Епитаф]] *[[Поглед]] *[[Порука (М. Настасијевић)|Порука]] *[[Пут (Момчило Настасијевић)|Пут]] *[[Вест]] *[[Туга у камену]] *[[Храм (Момчило Настасијевић)|Храм]] *[[Речи из осаме]] *[[Струна]] *[[Мисао (Момчило Настасијевић)|Мисао]] *[[Радосно опело]] *[[Он (М. Настасијевић)|Он]] ===Одјеци=== *[[Молитва (Момчило Настасијевић)|Молитва]] *[[Туга (Момчило Настасијевић)|Туга]] *[[Погреб (Момчило Настасијевић)|Погреб]] *[[Сећање (Момчило Настасијевић)|Сећање]] *[[Јутро (Момчило Настасијевић)|Јутро]] *[[Из осаме]] *[[Прича (Момчило Настасијевић)|Прича]] ==ВЕРЗИЈЕ== ===Пет лирских кругова=== ====Јутарње==== =====Фрула===== * 1 [[Песнику (М. Настасијевић)|Песнику]] * 2 [[Песнику/1 (М. Настасијевић)|Песнику]] * 3 [[Песма старе виолине]] * 4 [[Песма виолине]] * 5 [[Песма виолине/1|Песма виолине]] * 6 [[Песма виолине/2|Песма виолине]] * 7 [[Песма/1|Песма]] * 8 [[Песма/2|Песма]] * 9 [[Песма/3|Песма]] * 10 [[10 (М. Настасијевић)|10]] * 11 [[Моја фрула]] * 12 [[Песма фруле]] * 13 [[Фрула/1|Фрула]] * 14 [[Фрули]] [[Категорија:Момчило Настасијевић]] s5dk5oaep6ouzich5nt6eu9rpmg3nm9 Аутор:Драгиша Лапчевић 100 19697 145092 124604 2026-07-09T09:22:08Z Coaorao 19106 /* Дела */ 145092 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Драгиша | презиме = Лапчевић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1867 | годинасмрти = 1939 | опис = '''Драгиша Лапчевић''' (1867 – 1939) био је српски политичар, новинар и историчар.. | слика = Dragisa Lapcevic.jpg | опис_слике = | википедија = Dragiša Lapčević | остава = | остава_кат = Dragiša Lapčević }} == Дела == * [[Говор о албанском питању]] (1914) * [[Једна стара мотика]] * [[Наше окупационо поробљавање]] (1928) [[Категорија:Драгиша Лапчевић]] [[Категорија:Социјализам]] [[Категорија:Српски политичари]] knmwcpq546m1ggsxcpijn3jsyw3zn7n 145093 145092 2026-07-09T09:22:21Z Coaorao 19106 /* Дела */ 145093 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Драгиша | презиме = Лапчевић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1867 | годинасмрти = 1939 | опис = '''Драгиша Лапчевић''' (1867 – 1939) био је српски политичар, новинар и историчар.. | слика = Dragisa Lapcevic.jpg | опис_слике = | википедија = Dragiša Lapčević | остава = | остава_кат = Dragiša Lapčević }} == Дела == * [[Говор о албанском питању]] (1914) * [[Једна стара мотика]] (1928) * [[Наше окупационо поробљавање]] (1928) [[Категорија:Драгиша Лапчевић]] [[Категорија:Социјализам]] [[Категорија:Српски политичари]] m18yghsjb6vv0ien3kk9fi89w6qmbmu Српске народне пјесме, скупио по бившој Горњој Крајини и за штампу приредио Манојло Кордунаш 0 45893 145087 103347 2026-07-08T23:49:59Z Ран-кан 2705 145087 wikitext text/x-wiki Српске народне пјесме, скупио по бившој Горњој Крајини и за штампу приредио Манојло Кордунаш, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, Нови Сад, 1891. '''COBISS.SR-ID — 167223308''' <small>(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/167223308)</small> * 1. [[Ђакон Стеван и два анђела]] * 2. [[Небо и земља]] * 3. [[Нејаки Дејан и цар]] * 4. [[Oпет нејаки Дејан и цар]] * 5. [[Јагода дјевојка и цар]] * 6. [[Јуришић Јанко (Кордунаш)|Јуришић Јанко]] * 7. [[Христос и Тодор Приморац]] * 8. [[Коме бог помаже, томе се наудити не може]] * 9. [[Јован чобанин]] * 10. [[Бог ником дужан не остаје]] * 11. [[Љељана и Јањушка]] * 12. [[Војвода Борета и удовица Марта]] * 13. [[Два друга]] * 14. [[Јанко и Миланко]] * 15. [[Арамбаша Драже]] * 16. [[Одбуља]] * 17. [[Смрт Сочивице Станка]] * 18. [[Нинко и Никола]] * 19. [[Нинко и Никола и Буњгура дјевојка]] * 20. [[Кнез Николица]] * 21. [[Смрт арамбаше Мијата]] * 22. [[Братац и двије сестрице]] * 23. [[Зла свекрва (Кордунаш)|Зла свекрва]] * 24. [[Oпет то мало друкчије (Зла свекрва)|Oпет то мало друкчије]] * 25. [[Смрт мајке Југовића (Кордунаш)|Смрт мајке Југовића]] * 26. [[Женидба Сењанина Иве]] * 27. [[Марко Краљевић отровао свог нећака]] * 28. [[Петар Јанковић]] * 29. [[Омер и Омерка (Кордунаш)|Омер и Омерка]] * 30. [[Нијема Мандалина]] * 31. [[Клетва мајке Краљевића]] * 32. [[Бој Руса са Татарима]] * 33. [[Марка Краљевића пита мајка, јели се кад препануо]] * 34. [[Павле Црногорац]] * 35. [[Женидба деспота Лазара]] * 36. [[Бој са Турцима код села Изачића 1836.]] * 37. [[Из младости Косанчић Ивана]] * 38. [[Кула Стојана Јакшића]] * 39. [[Стојан Јанковић и Мујо Џелебџија]] * 40. [[Невјерна љуба Новковића Грује]] [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Кордунаш - Горња Крајина]] nlomkp1ojesic0h45yssqmhrs5hogcz 145088 145087 2026-07-08T23:51:02Z Ран-кан 2705 Поништена измена [[Special:Diff/145087|145087]] корисника [[Special:Contributions/Ран-кан|Ран-кан]] ([[User talk:Ран-кан|разговор]]) 145088 wikitext text/x-wiki Српске народне пјесме, скупио по бившој Горњој Крајини и за штампу приредио Манојло Кордунаш, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, Нови Сад, 1891. '''COBISS.SR-ID - 167223308''' <small>(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/167223308)</small> * 1. [[Ђакон Стеван и два анђела]] * 2. [[Небо и земља]] * 3. [[Нејаки Дејан и цар]] * 4. [[Oпет нејаки Дејан и цар]] * 5. [[Јагода дјевојка и цар]] * 6. [[Јуришић Јанко (Кордунаш)|Јуришић Јанко]] * 7. [[Христос и Тодор Приморац]] * 8. [[Коме бог помаже, томе се наудити не може]] * 9. [[Јован чобанин]] * 10. [["Бог ником дужан не остаје"]] * 11. [[Љељана и Јањушка]] * 12. [[Војвода Борета и удовица Марта]] * 13. [[Два друга]] * 14. [[Јанко и Миланко]] * 15. [[Арамбаша Драже]] * 16. [[Одбуља]] * 17. [[Смрт Сочивице Станка]] * 18. [[Нинко и Никола]] * 19. [[Нинко и Никола и Буњгура дјевојка]] * 20. [[Кнез Николица]] * 21. [[Смрт арамбаше Мијата]] * 22. [[Братац и двије сестрице]] * 23. [[Зла свекрва (Кордунаш)|Зла свекрва]] * 24. [[Oпет то мало друкчије (Зла свекрва)|Oпет то мало друкчије]] * 25. [[Смрт мајке Југовића (Кордунаш)|Смрт мајке Југовића]] * 26. [[Женидба Сењанина Иве]] * 27. [[Марко Краљевић отровао свог нећака]] * 28. [[Петар Јанковић]] * 29. [[Омер и Омерка (Кордунаш)|Омер и Омерка]] * 30. [[Нијема Мандалина]] * 31. [[Клетва мајке Краљевића]] * 32. [[Бој Руса са Татарима]] * 33. [[Марка Краљевића пита мајка, јели се кад препануо]] * 34. [[Павле Црногорац]] * 35. [[Женидба деспота Лазара]] * 36. [[Бој са Турцима код села Изачића 1836.]] * 37. [[Из младости Косанчић Ивана]] * 38. [[Кула Стојана Јакшића]] * 39. [[Стојан Јанковић и Мујо Џелебџија]] * 40. [[Невјерна љуба Новковића Грује]] [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Кордунаш - Горња Крајина]] r0lwcxor055zepc6kv3bm9memfues2y Аутор:Александар Пушкин 100 54915 145102 144004 2026-07-09T11:34:18Z Coaorao 19106 /* Песме */ 145102 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Александар Сергејевич | презиме = Пушкин | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1799 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. | слика = AleksandrPushkin.jpg | опис_слике = | википедија = Александар Пушкин | остава = Александр Сергеевич Пушкин | остава_кат = Aleksandr Pushkin | вики_цитати = Александар Пушкин }} == Песме == * [[Анџело]] (''-{Анджело}-'') * [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'') * [[Безверје]] (''-{Безверие}-'') * [[Беси]] * [[Бахчисарајски шедрван]] * [[Борис Годунов]] * [[Голуб]] * [[Елегија (Пушкин)|Елегија]] * [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'') * [[Ехо]] (''-{Эхо}-'') * [[Јевђеније Оњегин]] (одломак) * [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'') * [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'') * [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'') * [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'') * [[Наслада]] * [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'') * [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'') * [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'') * [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'') * [[Русаљка]] (одломак) * [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'') * [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'') * [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'') * [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'') * [[Тица]] * [[Увелак]] (''-{Цветок}-'') * [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'') * [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'') * [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'') == Драме == * [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'') == Проза == * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'') * [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'') == Преводиоци == * [[Александар Писаревић]] * [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] * [[Јован Дучић]] * [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]] * [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]] * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Јован П. Јовановић]] * [[Војислав Илић]] * [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]] * [[Петар Деспотовић]] * [[Јован Симеоновић Чокић]] [[Категорија:Руски књижевници]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Романтизам]] 7f58wh0iwlya8i60nchuaft623xjb18 Аутор:Јован Скерлић 100 59929 145078 144447 2026-07-08T17:30:18Z Coaorao 19106 /* Дела */ 145078 wikitext text/x-wiki {{аутор | име =Јован | презиме =Скерлић | иницијал_презимена =С | годинарођења =1877 | годинасмрти =1914 | слика =Jovan Skerlic.jpg | опис ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. | википедија =Јован Скерлић | вики_цитати =Јован Скерлић | остава = | остава_кат =Jovan Skerlić }} == Дела == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1900. === * [[Научни метод књижевне историје]] * [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}- * [[Џон Рускин]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]] * [[„Пјесме” Јована Дучића]] === 1902. === * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]] === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[„Песме” Милана Ракића]] * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1908. === * [[Откуд Вуку „Зидање Скадра”, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]] * [[Обнова наше родољубиве поезије]] === 1909. === * [[Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)|Песме од Војислава Ј. Илића, млађег]] * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]] * [[Карло Маркс о Србима]] === 1911. === * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] * [[Срби и бугарско ослобођење]] * [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Пјесме Алексе Шантића]] === 1912. === * [[Анте Старчевић]] * [[Нове песме, од М. М. Ракића]] * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]] === 1913. === * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]] * [[Две женске књиге]] === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] === Преводи === * ''[[Песма о свечаности Нероновој]]'' (1899), од [[Виктор Иго|Виктора Игоа]] == Дела о Јовану Скерлићу == * [[Јован Скерлић (Б. Поповић)|Јован Скерлић]] (1914), од [[Аутор:Богдан Поповић|Богдана Поповића]] * Трећега маја 1914. (1914), од Исидоре Секулић * [[Наш апостол]] (1914), од [[Шантић|Алексе Шантића]] {{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] dlicznikrs9djczo52td0fbt3dloc1g Корисник:Coaorao 2 59976 145075 145051 2026-07-08T12:52:56Z Coaorao 19106 /* Забелешке */ 145075 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026. == Главно == Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]] '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Наши писци и наши читаоци]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...<br /> {{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.<br /> {{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.<br /> {{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.<br /> {{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.<br /> {{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...<br /> {{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.<br /> {{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.<br /> {{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.<br /> {{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.<br /> {{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!<br /> {{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.<br /> {{gap}}— Јесте ли их убили колико?<br /> {{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.<br /> {{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?<br /> {{gap}}— Па где би хтели да их метнем.<br /> {{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...<br /> {{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.<br /> {{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.<br /> {{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—49. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center></nowiki> 67j7tf15x9mt6nc0ahc1xl1zb5ft47a 145101 145075 2026-07-09T11:29:26Z Coaorao 19106 /* Главно */ 145101 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026. == Главно == Тренутно доприносим: [[Тартарен Тарасконац]] '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Наши писци и наши читаоци]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...<br /> {{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.<br /> {{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.<br /> {{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.<br /> {{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.<br /> {{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...<br /> {{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.<br /> {{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.<br /> {{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.<br /> {{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.<br /> {{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!<br /> {{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.<br /> {{gap}}— Јесте ли их убили колико?<br /> {{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.<br /> {{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?<br /> {{gap}}— Па где би хтели да их метнем.<br /> {{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...<br /> {{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.<br /> {{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.<br /> {{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—49. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center></nowiki> pplz9tj5y9pm08fbrxwcpnork0m6rca Римски сонет 0 60993 145098 143722 2026-07-09T10:25:15Z Coaorao 19106 145098 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Песме Јована Дучића]] [[Категорија:Жене] khitqs6vqv7q8w9fdxj4ym7hkpx0se6 145099 145098 2026-07-09T10:25:26Z Coaorao 19106 145099 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Песме Јована Дучића]] [[Категорија:Жене]] cwmoefu3e5pi8rmlq5z2oaebwtrirvg Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4 0 61039 145086 143972 2026-07-08T22:40:43Z Ран-кан 2705 145086 wikitext text/x-wiki {{рут}} {{наслов|Анекс 4}} {{наслов|УСТАВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}} {{центрирано|Преамбула}} {{gap}}''Полазећи'' од поштовања људског достојанства, слободе и једнакости. {{gap}}''Посвећени'' миру, правди, трпељивости и помирењу, {{gap}}''Уверени'' да демократске државне институције и поштени поступци најбоље доводе до мирних односа у плуралистичком друштву, {{gap}}''У жељи'' да унапреде опште благостање и привредни раст путем заштите приватне својине и унапређења тржишне привреде, {{gap}}''Руковођени'' Циљевима и Начелима Повеље Уједињених нација, {{gap}}''Привржени'' суверенитету, територијалном интегритету и политичкој независности Босне и Херцеговине у складу са међународним правом, {{gap}}''Решени'' да обезбеде пуно поштовање међународног хуманитарног права, {{gap}}''Надахнути'' Универзалном декларацијом о правима човека, Међународним споразумима о грађанским и политичким правима и о економским, друштвеним и културним правима, и Декларацијом о правима припадника националних, етничких, верских и језичких мањина, као и другим инструментима за људска права, {{gap}}''Позивајући'' се на Основне принципе о којима је постигнут споразум у Женеви 8. септембра 1995. и у Њујорку 26. септембра 1995. {{gap}}Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (заједно са другима), и грађани Босне и Херцеговине овим одлучују да Устав Босне и Херцеговине гласи: {{Члан|І}} {{центрирано|БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА}} {{gap}}1. ''Континуитет''. Република Босна и Херцеговина, чије ће званично име од сада бити „Босна и Херцеговина”, наставиће своје правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измењеном према овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама. Она ће остати Држава чланица Уједињених нација и може као Босна и Херцеговина да затражи чланство у организацијама у оквиру система Уједињених нација и у другим међународним организацијама. {{gap}}2. ''Демократски принципи''. Босна и Херцеговина ће бити демократска држава, која ће деловати по закону и са слободним и демократским изборима. {{gap}}3. ''Састав''. Босна и Херцеговина ће се састојати од два Ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљем тексту „Ентитети”). {{gap}}4. ''Кретање робе, услуга, капитала и лица''. Постојаће слобода кретања по читавој Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина и Ентитети неће ометати пуну слободу кретања лица, робе, услуга и капитала по читавој Босни и Херцеговини. Ниједан Ентитет неће успостављати контроле на граници између Ентитета. {{gap}}5. ''Главни град''. Главни град Босне и Херцеговине биће Сарајево. {{gap}}6. ''Симболи''. Босна и Херцеговина ће имати симболе које одреди Парламентарна скупштина и потврди Председништво. {{gap}}7. ''Држављанство''. Постојаће држављанство Босне и Херцеговине, које ће регулисати Парламентарна скупштина, и држављанство сваког Ентитета, које ће регулисати сваки Ентитет, с тим да су: : {{gap}}(а) Држављани сваког Ентитета самим тим и држављани Босне и Херцеговине. : {{gap}}(6) Ниједном лицу се не може самовољно одузети држављанство Босне и Херцеговине или Ентитета или тако да буде лишено држављанства. Нико неће бити лишен држављанства Босне и Херцеговине или Ентитета из разлога као што су пол, раса, боја, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, припадност националној мањини, имовина, рођење или други статуси. : {{gap}}(в) Сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине непосредно пре ступања на снагу овог Устава су држављани Босне и Херцеговине. Држављанство лица која су натурализована после 6. априла 1992. а пре ступања на снагу овог Устава регулисаће Парламентарна скупштина. : {{gap}}(г) Држављани Босне и Херцеговине могу имати држављанство друге државе, уколико постоји билатерални споразум који је одобрила Парламентарна скупштина у складу са Чланом IV (4)(д), између Босне и Херцеговине и те државе који решава то питање. Лица са двојним држављанством могу да гласају у Босни и Херцеговини и у Ентитетима само ако им је Босна и Херцеговина земља пребивалишта. : {{gap}}(д) Држављани Босне и Херцеговине у иностранству уживају заштиту Босне и Херцеговине. Сваки Ентитет може да издаје пасоше Босне и Херцеговине својим грађанима, онако како то одреди Парламентарна скупштина. Босна и Херцеговина може да издаје пасоше грађанима којима Ентитет није издао пасош. Постојаће централни регистар свих пасоша које су издали Ентитети и Босна и Херцеговина. {{Члан|ІІ}} {{центрирано|ЉУДСКА ПРАВА И ОСНОВНЕ СЛОБОДЕ}} {{gap}}1. ''Људска права''. Босна и Херцеговина и оба Ентитета ће обезбедити највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. У том циљу постојаће Комисија за људска права за Босну и Херцеговину, како предвиђа Анекс 6 Општег оквирног споразума. {{gap}}2. ''Међународни стандарди''. Права и слободе које одређују Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени Протоколи примењиваће се директно у Босни и Херцеговини. Те ће одредбе имати приоритет над свим другим законима. {{gap}}3. ''Набрајање права''. Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживаће људска права и слободе поменуте у тачки 2; та права и слободе обухватају: : {{gap}}(а) Право на живот. : {{gap}}(6) Право да лица не буду подвргнута мучењу или нехуманим понижавајућим поступцима или казнама. : {{gap}}(в) Право да лица не буду држана у ропству или потчињености или обављају принудни рад или обавезне радове. : {{gap}}(г) Право на слободу и безбедност личности. : {{gap}}(д) Право на поштено саслушање у грађанским и кривичним предметима, и друга права у вези са кривичним поступком. : {{gap}}(ђ) Право на приватан и породични живот, дом и кореспонденцију. : {{gap}}(е) Слободу мисли, савести и вероисповести. : {{gap}}(ж) Слободу изражавања. : {{gap}}(з) Слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима. : {{gap}}(и) Право на брак и заснивање породице. : {{gap}}(ј) Право на својину. : {{gap}}(к) Право на образовање. : {{gap}}(л) Право на слободу кретања и пребивалишта. {{gap}}4. ''Не-дискриминација''. Уживање права и слобода које предвиђају овај Члан или међународни споразуми набројани у Анексу І овог Устава биће обезбеђено за сва лица у Босни и Херцеговини без дискриминације по било ком основу као што су пол, раса, боја, језик, верска, политичка и друга уверења, национално и социјално порекло, припадност националној мањини, имовина, рођење и други статуси. {{gap}}5. ''Избеглице и расељена лица.'' Све избеглице и расељена лица имају право да се слободно врате својим домовима. Они имају право, у складу са Анексом 7 Општег оквирног споразума, на повраћај имовине које су били лишени током непријатељстава од 1991, и на накнаду за било коју имовину која им се не може вратити. Све обавезе или изјаве у вези са таквом имовином дате под принудом су ништавне и непостојеће. {{gap}}6. ''Спровођење''. Босна и Херцеговина и сви судови, установе, државни органи и институције којима управљају Ентитети или се њима управља у Ентитетима, примењиваће и поштоваће људска права и основне слободе поменуте у тачки 2. {{gap}}7. ''Међународни споразуми''. Босна и Херцеговина ће остати или постати чланица међународних споразума набројаних у Анексу І овог Устава. {{gap}}8. ''Сарадња''. Све надлежне власти у Босни и Херцеговини ће сарађивати и обезбедити неограничен приступ: свим међународним механизмима за праћење људских права основаним за Босну и Херцеговину: надзорним органима које установи било који међународни споразум наведен у Анексу І овог Устава; Међународном трибуналу за бившу Југославију (посебно ће се повиновати наређењима издатим на основу Члана 29 Статута Трибунала); и било којој другој организацији коју овласте Уједињене нације са мандатом из области људских права и хуманитарног права. {{Члан|ІІІ}} {{центрирано|НАДЛЕЖНОСТИ И ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЕНТИТЕТА}} {{gap}}1. ''Надлежности установа у Босни и Херцеговини''. Следећа питања спадају у надлежност институција Босне и Херцеговине: : {{gap}}(а) Спољна политика. : {{gap}}(б) Спољнотрговинска политика. : {{gap}}(в) Царинска политика. : {{gap}}(г) Монетарна политика, како је одређена Чланом VII. : {{gap}}(д) Финансирање установа и међународних обавеза Босне и Херцеговине. : {{gap}}(ђ) Политика и прописи за усељавање, избеглице и азил. : {{gap}}(е) Спровођење кривичних закона на међународном плану и између Ентитета, укључујући ту односе са Интерполом. : {{gap}}(ж) Увођење и рад средстава за међусобне и међународне комуникације. : {{gap}}(з) Регулисање саобраћаја између Ентитета. : {{gap}}(и) Контрола ваздушног саобраћајa. {{gap}}2. ''Надлежности ентитета''. : {{gap}}(а) Ентитети ће имати право да успостављају специјалне паралелне односе са суседним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине. : {{gap}}(6) Сваки Ентитет ће пружати потребну помоћ влади Босне и Херцеговине да би јој омогућио да испуњава међународне обавезе Босне и Херцеговине, с тим што ће финансијске обавезе које узме на себе један Ентитет без пристанка другог Ентитета пре избора Парламентарне скупштине и Председништва Босне и Херцеговине пасти на терет тог Ентитета, осим уколико је таква обавеза нужна за продужење чланства Босне и Херцеговине у некој међународној и организацији. : {{gap}}(в) Ентитети ће обезбедити сигурне и безбедне услове у оквирима своје надлежности одржавањем установа за спровођење грађанских закона које ће деловати у складу са међународно признатим стандардима и уз поштовање међународно признатих људских права и основних слобода поменутих у Члану ІІ, и предузимањем других одговарајућих мера. : {{gap}}(г) Сваки Ентитет може да улази у споразуме са државама и међународним организацијама, са пристанком Парламентарне скупштине. Парламентарна скупштина може да одреди законом да за неке врсте споразума такав пристанак није потребан. {{gap}}3. ''Закони и надлежности ентитета и институција''. : {{gap}}(а) Све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додељена институцијама Босне и Херцеговине припадаће Ентитетима. : {{gap}}(6) Ентитети и све ниже заједнице ће у потпуности поштовати овај Устав који превладава неусклађене одредбе закона Босне и Херцеговине и устава и закона Ентитета, и одлуке установа Босне и Херцеговине. Општи принципи међународног права представљаће интегрални део права Босне и Херцеговине и Ентитета. {{gap}}4. ''Координација''. {{gap}}Председништво може да одлучи да олакша координацију међу Ентитетима по питањима која не спадају у надлежност Босне и Херцеговине према овом Уставу, уколико се један Ентитет не противи томе у било ком посебном случају. {{gap}}5. ''Додатне надлежности''. : {{gap}}(а) Босна и Херцеговина ће преузети надлежност за све друге послове о којима се Ентитети сложе; за послове које предвиђају Анекси 5 до 8 Општег оквирног споразума; и за послове који су нужни за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног статуса Босне и Херцеговине, у складу са поделом надлежности међу установама Босне и Херцеговине. По потреби се могу установити додатне установе ради обављања тих послова. : {{gap}}(б) У року од шест месеци од ступања на снагу овог Устава, Ентитети ће започети преговоре са циљем да и друге послове укључе у надлежност Босне и Херцеговине, укључујући ту коришћење енергетских ресурса и сарадњу на привредним пројектима. {{Члан|IV}} {{центрирано|ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА}} {{gap}}Парламентарна скупштина ће имати два дома: Дом народа и Представнички дом. {{gap}}1. ''Дом народа''. Дом народа ће се састојати од 15 делегата, две трећине из Федерације (пет Хрвата и пет Бошњака) и једном трећином из Републике Српске (пет Срба). : {{gap}}(а) Хрватске и бошњачке делегате ће одабрати хрватски односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске ће одабрати Народна скупштина Републике Српске. : {{gap}}(б) Девет чланова Дома народа сачињаваће кворум с тим што најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата морају бити присутни. {{gap}}2. ''Представнички дом''. Представнички дом састојаће се од 42 члана, две трећине изабраних на територији Федерације, и једном трећином на територији Републике Српске. : {{gap}}(а) Чланови Представничког дома ће се бирати непосредно у свом Ентитету према изборном закону који ће усвојити Парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће се одржати у складу са Анексом 3 Општег оквирног споразума. : {{gap}}(б) Већина свих чланова изабраних у Представнички дом сачињаваће кворум. {{gap}}3. ''Процедуре''. : {{gap}}(а) Сваки дом ће се састати у Сарајеву у року од тридесет дана по одабирању односно изборима. : {{gap}}(б) Сваки дом ће већином гласова усвојити свој пословник и одабрати међу својим члановима једног Србина, једног Хрвата и једног Бошњака који ће бити Председници односно заменици Председника, с тим што ће положај Председника да ротира између та три одабрана лица. : {{gap}}(в) Сваки законодавни акт захтеваће пристанак оба дома. : {{gap}}(г) Све одлуке у оба дома доносиће се већином присутних чланова који гласају. Делегати и посланици ће уложити напоре да се постарају да већина садржи најмање једну трећину гласова делегата односно посланика са територије сваког Ентитета. Уколико већина не садржи једну трећину гласова делегата или посланика са територије сваког Ентитета, Председник и заменици Председника ће се састати у комисији и покушаће да обезбеде сагласност у року од три дана од гласања. Уколико ти напори не успеју, одлуке ће ce доносити већином присутних чланова који гласају, с тим што гласови против не смеју да садрже две трећине или више од две трећине делегата или посланика изабраних у једном од Ентитета. : {{gap}}(д) Предложена одлука Парламентарне скупштине може се прогласити деструктивном по виталне интересе бошњачког, хрватског или српског народа већином бошњачких, односно хрватских, односно српских делегата одабраних према тачки 1(а). Таква предложена одлука захтеваће за усвајање у Дому народа већину гласова бошњачких, хрватских и српских делегата који су присутни и гласају. : {{gap}}(ђ) Када се већина бошњачких, хрватских или српских делегата противи позивању на тачку 3(е), Председник Дома народа ће одмах сазвати Заједничку комисију која ће се састојати од три делегата, по једног кога изаберу бошњачки, односно хрватски, односно српски делегати, да реши питање. Уколико Комисија не учини то у року од пет дана, питање ће се упутити Уставном суду, који ће убрзаним поступком проверити процедуралну исправност датога питања. : {{gap}}(е) Дом народа могу да распусте Председништво или сам Дом, под условом да одлуку о распуштању коју доноси Дом одобри већина, која укључује већину од најмање два народа бошњачког, хрватског и српског народа. Међутим, Дом народа изабран на првим изборима по ступању овог Устава на снагу не може да се распусти. : {{gap}}(ж) Одлуке Парламентарне скупштине неће ступати на снагу пре објављивања. : {{gap}}(з) Оба дома ће објављивати потпуне записнике својих расправа и расправљаће јавно, осим у изузетним случајевима предвиђеним пословником. : {{gap}}(и) Делегати и посланици неће бити кривично нити грађански одговорни за дела која почине у оквиру својих дужности у Парламентарној скупштини. {{gap}}4. ''Надлежност''. Парламентарна скупштина ће бити надлежна за: : {{gap}}(а) Доношење закона потребних за спровођење одлука Председништва или за обављање надлежности Скупштине, према овом Уставу. : {{gap}}(6) Одлучивање о изворима и износу прихода за рад установа Босне и Херцеговине и за међународне обавезе Босне и Херцеговине. : {{gap}}(в) Усвајање буџета за институције Босне и Херцеговине. : {{gap}}(г) Одлучивање о пристанку на ратификацију уговора. : {{gap}}(д) Друга питања нужна за обављање својих дужности, или која су јој додељена међусобним споразумом Ентитета. {{Члан|V}} {{центрирано|ПРЕДСЕДНИШТВО}} {{gap}}Председништво Босне и Херцеговине састојаће се од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, који ће бити изабрани непосредно на територији Федерације и једног Србина који ће бити непосредно изабран на територији Републике Српске. {{gap}}1. ''Избор и мандат''. : {{gap}}(а) Чланове Председништва ће непосредно бирати сваки Ентитет (с тим што ће сваки гласач гласати за једно место у Председништву) према изборном закону који ће усвојити Парламентарна скупштина. Први избори, међутим, одржаће се у складу са Анексом 3 Општег оквирног споразума. Свако упражњено место у Председништву попуниће се из одговарајућег Ентитета, у складу са законом који ће усвојити Парламентарна скупштина. : {{gap}}(б) Мандат чланова Председништва изабраних на првим изборима трајаће две године; мандати касније изабраних чланова трајаће четири године. Чланови ће моћи да се бирају на још један мандат, а затим неће моћи да се бирају током следеће четири године. {{gap}}2. ''Процедуре''. : {{gap}}(а) Председништво ће одредити свој пословник, који ће обезбедити адекватно обавештавање о свим састанцима Председништва. : {{gap}}(б) Чланови Председништва ће међу собом именовати Председника. У првом мандату Председништва, Председник ће бити онај члан који је добио највећи број гласова. После тога ће метод избора Председника, путем ротације или на други начин, одредити Парламентарна скупштина, на основу Члана IV (3). : {{gap}}(в) Председништво ће се трудити да усвоји све одлуке Председништва (тј. одлуке по питањима која произилазе из Члана III (1)(а)-(е) консензусом. Међутим, такве одлуке могу, уз поштовање тачке 2 (д) доле, да усвоје два члана Председништва, ако сви напори за постизање консензуса претрпе неуспех. : {{gap}}(г) Члан Председништва који се противи одлуци може да прогласи да је одлука Председништва деструктивна по животни интерес Ентитета на чијој је територији он изабран, с тим да то мора да учини у року од три дана од дана када је одлука усвојена. Таква одлука ће се одмах упутити Народној скупштини Републике Српске, уколико је такву изјаву дао члан са те територије; бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, уколико је изјаву дао члан Бошњак; или хрватским делегатима тог тела ако је изјаву дао члан Хрват. Уколико изјаву потврди двотрећинска већина тих лица у року од десет дана пошто им је одлука упућена, оспорена одлука Председништва неће ступити на снагу. {{gap}}3. ''Надлежности''. Председништво ће бити надлежно за: : {{gap}}(а) Вођење спољне политике Босне и Херцеговине. : {{gap}}(6) Наименовање амбасадора и других међународних представника Босне и Херцеговине, од којих се са територије Федерације не може изабрати више од две трећине. : {{gap}}(в) Представљање Босне и Херцеговине у међународним и европским организацијама и установама и тражење чланства у организацијама и установама у којима Босна и Херцеговина није члан. : {{gap}}(г) Преговарање, проглашавање и, уз пристанак Парламентарне скупштине, ратификација уговора Босне и Херцеговине. : {{gap}}(д) Извршавање одлука Парламентарне скупштине. : {{gap}}(ђ) Предлагање, на препоруку Савета Министара, годишњег буџета Парламентарној скупштини. : {{gap}}(е) Подношење извештаја, на захтев, али најмање једном годишње, Парламентарној скупштини о издацима Председништва. : {{gap}}(ж) Координација, по потреби, са међународним и невладиним организацијама у Босни и Херцеговини. : {{gap}}(з) Обављање других функција које могу бити нужне за обављање његових дужности, или које може да му стави у задатак Парламентарна скупштина, или о којима се сложе Ентитети. {{gap}}4. ''Савет министара''. Председништво ће именовати Председника Савета Министара који ће ступити на дужност пошто га потврди Представнички дом. Председник ће именовати Министра иностраних послова, Министра спољне трговине и друге министре ако то буде потребно, који ће ступити на дужност када их потврди Представнички дом. : {{gap}}(а) Председник и министри ће заједно представљати Савет Министара, који ће бити одговоран за спровођење политике Босне и Херцеговине у областима поменутим у Члану ІІІ (1), (4) и (5) и подносиће извештаје Парламентарној скупштини (укључујући ту, најмање једном годишње, извештаје о издацима Босне и Херцеговине). : {{gap}}(б) Са територије Федерације се не може именовати више од две трећине свих министара. Председник ће такође именовати Заменике министара (који неће припадати истом конститутивном народу којем припадају министри), који ће ступити на дужност пошто их потврди Представнички дом. : {{gap}}(в) Савет министара ће поднети оставку ако му у било које време Парламентарна скупштина изгласа неповерење. {{gap}}5. ''Стални комитет''. : {{gap}}(а) Сваки члан Председништва ће по положају имати цивилну команду над оружаним снагама. Ниједан Ентитет неће претити употребом силе нити употребити силу против другог Ентитета и ни под којим условима оружане снаге било ког Ентитета неће ући нити боравити на територији другог Ентитета без пристанка владе тог Ентитета и Председништва Босне и Херцеговине. Све оружане снаге у Босни и Херцеговини ће деловати у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине. : {{gap}}(6) Чланови Председништва ће изабрати Стални комитет за војна питања који ће координирати активности оружаних снага у Босни и Херцеговини. Чланови Председништва ћe бити чланови Сталног комитета. {{Члан|VI}} {{центрирано|УСТАВНИ СУД}} {{gap}}1. ''Састав''. Уставни суд Босне и Херцеговине ће имати девет чланова. : {{gap}}(а) Четири члана ће бирати Представнички дом Федерације, а два члана Скупштина Републике Српске. Остала три члана изабраће Председник Европског суда за људска права по консултацији са Председништвом. : {{gap}}(б) Судије ће бити истакнути правници високог моралног реномеа. Сваки гласач са правом избора који има такве квалификације може да буде судија Уставног суда. Судије које изабере Председник Европског суда за људска права неће бити грађани Босне и Херцеговине нити било које суседне државе. : {{gap}}(в) Мандат првих наименованих судија трајаће пет година, уколико не поднесу оставку или их, због неког разлога остале судије не смене консензусом. Прве наименоване судије неће моћи да буду поново биране. Мандат касније наименованих судија биће до 70 година старости, уколико не поднесу оставку или их, због неких разлога, остале судије не смене консензусом. : {{gap}}(г) За наименовања после пет година од првог наименовања судија, Парламентарна скупштина може да законом одреди 9m26zxitvszo04xd6xwfunz3cjtcgtb Жена (Јован Дучић) 0 61114 145096 145035 2026-07-09T10:19:06Z Coaorao 19106 145096 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Песме љубави и смрти/Жена]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Песме Јована Дучића]] [[Категорија:Жене]] jwrb4ttfhjthfplnrp1l5hc1w79hei2 Зашто?... 0 61118 145094 144127 2026-07-09T09:58:24Z Coaorao 19106 145094 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Зашто?… | одељак= | аутор=Јован Дучић | година=1901 | белешке=<center>Види такође: [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]] (1929)</center> }} <poem> К’о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп’о ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала и ја да сам плак’о: Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно! Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се — к’о звезда небеска Бачена у свемир што самотна блеска Док светова крај ње блуде мириаде… И мора светлости сјају и трепере, Векови протеку кроз пространства сјајна — Ал’ њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере!… И зашто не оста твоја књига мала К’о гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскврнила није Ни безбожна грдња ни бестидна хвала?! И ценећ’ значење својих светих мука Без лире, без гласа, исповести твоје — Зашто ниси срце прогутала своје К’о Белерофон, гордо, без јаука!? </poem> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. јул 1901. Књига -{III}-, Бр. 2. Стр. 101. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} box0szb9o5i0odqx5eqy46xxdl0po9e Мећава (Пушкин) 0 61253 145103 144471 2026-07-09T11:36:21Z Coaorao 19106 /* */ 145103 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мећава (''-{[[:ru:Метель (Пушкин)|Метель]]}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Ђура Јанковић | година= | белешке=<center>Из Пушкинових приповедака Бјелкина.</center> }} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem> Коњи језде преко брежуљака, док он У снег бели упадају... А на страни кроз таму облака, Храм божији очи угледају. ...................... На једаред мећава нас стиже; У грудвама веје снег над нами; Црни гавран на крил’ма се диже Па се вије, лебди над санкама; Жалост јавља, уздисај што мину! Чили коњи уморени јако Осетљиво гледе у даљину Тресућ’ гривом једнако, једнако... </poem></div> {{gap}}На крају 1811 год. за време доста нам познате епохе, живљаше на своме добру Ненарадову добри Гаврило Гавриловић Р… Слава му се по целом округу пронела са гостопримства и услужности; комшије га често похођаху, да по коју чашицу испразне и по коју партију бостона са женом му, Прасковом Петровном на пет копејака поиграју, а нешто и с тога, да му лепу шћерцу, Марију Гавриловну, витку, бледу девојку од седамнаест година виде. Сматрали су је као богату невесту, па је за то многи и просише, или за себе или за синове своје.<br /> {{gap}}Марија се Гавриловна успитала беше у француским романима, па наравно да је и заљубљена била. Предмет њенога избора беше војени барјактар на отпусту у своме селу. Само се по себи разуме, да је и младић горео у истој страсти, а да родитељи, кад намирисаше узајамно нагнуће, запретише шћери својој да о њему и мисли, а њега почеше хладније примати и од најпростијег свога пријана.<br /> {{gap}}Наши љубавници дописиваху једно другом, и сваки се дан виђаху у чамовој шумици или у старој капели. Тамо се заклињаху једно другом вечном љубављу, па се тужише на своју судбину и премишљаху о разним намерама. Дописујући и разговара-{i}-ући се тако, одлучише најзад (као што је сасма прилика) овако: кад ми, једно без другога живети не можемо, а воља нам наших родитеља срећи нашој на пут стаје, то кад је на тај начин и њин благослов немогућан, за то нам он не ће ни од потребе бити. Разуме се, да се та срећна мисао прво у глави младићевој показала, а и да се веома романтичном уображењу Марије Гавриловне допала.<br /> {{gap}},,Наступи и зима, па им састанке прекрати; но дописивање беше с тога живље и чешће. Владимир је Николајевић у сваком писму мољаше, да му се са свим повери, па да се тајно венчају, за неко време да се скрију, а за тим да клекну на колена пред својим родитељима, који ће најзад тронути јуначким постојанством и несрећом љубавника рећи: децо, ходите у наручје наше. Марија се Гавриловна дуго устезаше; та намера о бегству беше осуђена. Најзад пристаде; назначеног дана мораде да не вечера, но под видом главобоље, да се у своју собу удаљи. Са слушкињом се својом беше споразумела; требало је да обадве подоцкан кроз стражња врата у градину изађу, за градином ће их спремљене санке чекати, па да у њих седну и за пет врсти од Ненарадова да се удаље, да се у село Жадрино одвезу, па управо у цркву, где ће их Владимир очекивати. У очи другог одсудног дана, Марија Гавриловна целу драгу ноћ не трену; написа једно дуго писмо некој „чувствителној“ госпођици, њеној другарици, а друго својим родитељима. У писму се опрашташе с њима веома тужним речима, извињавајући свој преступ ак неодољивом силом страсти, а завршаваше тиме, како ће јој најблаженији часак у животу бити тај, кад ће смети пред ноге својих милих родитеља на колена пасти. Кад оба писма тулским печатом запечати, на коме изрезана беху два срца горећа са удесним натписом, паде на постељу баш кад свиташе, па задрема; но и ту је ужасне сањарије узнемириваху. Приснило јој се, да ју је отац баш тада, кад је на санке седала, да на венчање пође, у пут зауставио, па ју је гњеван по снегу вукао, и у тамну бездну, провалију, бацио.... па је летела стрмоглавце, дрхћући у великој плашњи, у неврат; на трави онде лежаше и Владимир, блед, крвав. Умирући је преклињаше да ускори са венчањем... и друге гадне, безумне маште, врзоше се по немирном јој сну. Најзад је устала, с обичном бледоћом и непритворном главобољом. Отац и мати приметише на њој промену; њихова нежна брижљивост и непрестана питања: шта ти је, Машо? да неси болна? параху јој младо срце. Она гледаше да их умири, показујући се веселом, но не могаше. Дође и вече. Помисао, да јој је сад последњи пут што је у кругу породице своје, тишташе је јако. Једва и преживе тај кобни дан; тајно се опрашташе са свима својим, са свима тваркама, што је окружаваху. Седоше и за вечеру; срце јој је силно закуцало. Уздрхтаним се гласом извињаваше, да не може вечерати, па се опрашташе са оцем и мајком. Они је по обичају пољубише и благословише; а она се, јадница, у мало не заплака. Кад у своју собу уђе, паде на постељу, а вреле јој сузе из очију потекоше. Слушкиња је мољаше да стегне срце, да се уздржи. Све беше готово. Кроз по са хата морала је Маша родитељску кућу, своју собу и тихо своје девојаштво оставити, за на век оставити... На пољу је беснела мећава; ветар је дувао грозно, прозори се тресли, а поред ветрова беса и одјекивања, све јој се учини као грозно, тужно знамење. На скоро се све у кући ућутало, поспало. Маша се увила шалом, огрнула још и топли огртач, узела у руку своју кутију и изашла на стражња врата. Служавка понесе два свежња пртљага за њу. Уђоше и у градину. Мећава ни најмање да је попустила; ветар им снег у очи тераше, као да хтеде младу преступницу силом својом задржати. Једва дођоше до краја градине. На путу их санке очекиваху. Коњи прозебли, не ће да се на једном месту скрасе; Владимиров кочијаш стајаше пред рудом, уздржавајући ватрене чиле коње. Помагао је госпођици и слушкињи њеној да се у кола попну, па је наместио пртљаг и кутију, узео узде у руке, и коњи полетеше. Но оставимо госпођицу старању судбине и искуству кочијаша Терешке, па приђимо нашем младом љубавнику. Цео је дуги дан био Владимир на ногама. У јутру оде до Жадринског попа, који се једва склони; за тим пође да тражи сведоке у суседним сеоским закупницима. Први, коме се пријави, беше ислужени десетар Дравин, који одмах на прву реч пристаде. Рекао је, да му са тог догађаја, жива успомена пада на памет, успомена на старо сјајно доба хусарског поноса. Наваливаше на Владимира да код њега остане при ручку, и да не води бриге за друге сведоке, вели, наћи ће се лако. Баш при самом разговору, по ручку, пријавише инжињера Шмида, брадоњу у мамузама, и сина капетана — судије, дечака од 16 година, који је не давно у удане ступио. И Владимиров предлог беше примљен на мах, заклетве истицаху из свију уста, да су готови жртвовати се за његов живот. Владимир их је грлио, љубио, па је похитао кући да се опреми. Већ се давно смркло. Владимир беше оправио свог верног Терешку у Ненарадово са својом тројком (колима са упрегом за три коња), и предао му поруке попутне, а за себе заповедио је да се упрегну мале санке са једним коњем, па сам без кочијаша пође у Жадрино, где ће кроз два часа и Марија Гавриловна доћи. Пут му беше познат, а ход сав у 20 минута. Тек што Владимир у поље изиђе, кад се на један пут ветар диже, мећава се покрене таква, да ни прста, кроз црну маглу, пред очима не могаше видети. За један часак беше пут изгубљен; околине неста у мутној жутој магли, кроз коју пролетаху бели праменови снега, небо је додиривало земљу; Владимир кад виде да је у пољу, гледаше само да се лати правог пута; коњ тумараше, на час упадаше у навејану хрпу снега, час у какву рупу; санке се често превраћаху; Владимир тражаше очима кроз маглу правог пута. Учини му се, да је прошло и добро пола часа, а он још ни да је бар до Жадринске шумице. Прође још и десет минута, а шумице ни од корова. Мећава се није утишала; небо се није разведрило; коњ поче застајкивати, а са њега падаше зној као туча, па час по час упадаше до трбуха у снег. Владимир тераше преко поља, преко пресечених дубоких јаруга. Најзад увиде, да се не иде тим крајем. Владимир заста; поче да размишљава, да се опомене пута, па намисли да се десног држи. И удари на десно. Коњ једва корачаше. Прође већ и више часова. Ишао је, ишао, а пољу не беше краја. Све гомиле навејаног снега, рупе, почесто се санке превратаху, почесто их Владимир дизаше. Време пролеташе; Владимир поче да очајава. Најзад се нешто пред њим на страни зацрнело. Владимир потера онамо. Кад се приближио, угледа шуму. Слава Богу, помисли он, сад је близу. Удари око шуме, не ће ли како натрапити на прави пут или обићи око шуме; Жадрино је одмах за њом. На скоро ето и пута, и прође кроз мрак, кроз дрва, снегом покривена. Ветар није могао да и овде бесни. Пут беше раван, коњ се опоравио беше, а Владимир охрабрио. Овамо онамо, на лево на десно, а Жадрину ни трага ни гласа, шуми ни краја ни конца. Сад тек уплашени Владимир виде, да је у неку непознату шуму забасао. Очајање му прође кроз младо срце, као бура кроз рујану лепу збру. Пусти коњу на вољу; бедно животно појури као рис, но на скоро стаде застајкивати, а кроз четврт часа пође полако, кораком, не пазећи на сва усиљавања несрећног Владимира. Мало по мало па се дрва разређиваху, и — Владимир изађе из шуме. Од Жадрина ни спомена. Могло је бити око пола ноћи. Сузе му полетеше из очију, и — потера на срећу. Непогода се утишала, облаци се разишли; пред њиме се отегла равница застрта белим вуненим покривалом. Ноћ беше доста видна. Не далеко од очајника зацрни се „деревушка“ (улица дрвена), од четири или пет кућерака. Владимир се упути њој. Код прве избушке (кућерка), искочи из санка, дотрчи до прозора па залупа. За мало час дрвени се прозор отворио, старац промоли своју седу браду. „Шта је?“ — „Да ли је далеко Жадрино?“ „Шта, Жадрино је л’ далеко?“ „Та да, да! Је ли далеко?“ „Неје даље од десетак врста.“ Код овог одговора ухвати се Владимир за косу, и као укопан, зачуђен, немо гледаше старца, као човек, осуђен на смрт, кад му се ужасна пресуда изриче. „А одакле си ти?“ упита старац. Владимир не имаде духа да овом питању одговори. „Можеш ли ти мени, старче,“ рече он, „набавити коње до Жадрина?“ „Каквих коња у нас?“ одговори мужик. „А би ли ’ могао вођу наћи, платићу му шта заиште.“ „Причекај,“ рече старац затварајући прозоре, „ја ћу ти послати мога сина, он ће те провести.“ Чекај, чекај, нема старца за дуго. Најзад стаде Владимир и опет стаде лупати. Прозор се отвори, брада се промоли. „Шта лупаш, шта је?“ „Та шта је са тим твојим сином?“ „Сад ће изаћи, облачи се. Но ти си се, како ми се чини, смрзао? Ходи, огреј се!“ „Хвала; но де побрже пошљи га.“ Врата зашкрипеше, а младић са батином у руци изађе на поље па пође напред, час показујући, а час кривудајући уз пут, навејаним снежним бреговима. „Колико је сахата?“ упита га Владимир. „Скоро је свануће,“ одговори мужик. Петли запеваше и већ поче свитати кад у Жадрино стигоше. Црква беше затворена, Владимир плати вођи па похити кући попиној. Код куће му тројке не бејаше. Какав ли га глас очекиваше! Но вратимо се добрим Ненарадовским властелима и посмотримо шта се код њих ради. Стари се пробудише и одоше у једовницу. Гаврило Гавриловић у калпаку и вајковој куртки (постављеној шкуртељици), Праскова Петровна у постављеном шлафроку. Донесоше и самовар, а Гаврило Гавриловић посла девојку да се извести од Марије Гавриловне како је са здрављем и како је спавала. Девојка се врати и јави да је веома рђаво спавала, но да јој је сад нешто лакше, и да ће скоро у једовницу доћи. Баш при самом разговору врата се отворише и Марија Гавриловна, поздрављајући се са оцем и мајком, уђе у собу. „Како ти је глави, Машо?“ упита Гаврило Гавриловић. „Боље, оче,“ одговори Маша. „Ти си се за цело синоћ угрејала, Машо,“ рече Праскова Петровна, „Могуће, мајко,“ одговори Маша. Дан је прошао срећно, но у вече је Маши позлило. Послаше у варош по лекара. Он дође у вече и нађе Машу болну у бунилу. Појавила се беше врућица, а бедна болесница за две недеље беше на самрти. Нико код куће не знађаше о уговореном бегству. Писма, која су јој долазила кришом, беху спаљена; њена слушкиња никоме ни словца не рече о томе, бојећи се да се на њу не излије гњев њених господара. Попа, ислужени десетар, бркати инџињер, и умиљати улан, беху скромни, али не баш узалуд. Терешка, кочијаш, није никад излишнога говорио, па ни у пијанству. На тај начин беше тајна на свагда сахрањена између пола туцета другара. Но Марија се Гавриловна сама, у непрестаном бунилу, издала. И при свем том што јој речи беху сасма замршене, мати јој, која се од њене постеље не одмицаше, могаше из свега разумети толико, да јој шћерца беше смртно заљубљена у Владимира Николајевића, и да је наравно љубав узрок ове болестице. Посаветова се са својим мужем и још са неколико комшија, па најзад решише, да се из тога види судба Марије Гавриловне, да јој је суђен њен драги, да бедност није порок, да се не живи са богаством но са човеком итд. Добро схваћене узречице, за чудо су корисне у таквим случајима, у којима ми сами собом слабо можемо штогод размишљајући помоћи. Међу тим стаде госпођица оздрављати. Владимира још одавна не беше у кући Гаврила Гавриловића. Увређен беше са онако хладног дочека. Одлуче, да по њега пошљу, и објаве му не очекивану срећу: пристанак на венчање. Но како се упрепастише Ненарадовски господари, кад добише од њега као одговор на пристанак писмо, готово лудилом написано. Он им одговараше, да његова нога не ће никад у њихову кућу корачити, и мољаше их да забораве несретника, за кога је смрт само остала циглом и једином надом. Кроз неколико дана разумеше, да је Владимир ступио у војску (разуме се после отпуста). Беше то године 1812-те. За дуго не смеше то казати Маши, која се једва опорављаше. Она није никад Владимира спомињала. За неколико месеци доцније, нашла му је име у списку одличних а тешко рањених под Бородином. Готово је обамрла и бојала се, да јој се врућица опет не поврати. Но, хвала Богу, обамрлост не имаше никаквих последица. Друга ју је жалост походила: Гаврило Гавриловић умре, и остави јој као наследници цело имање. Но наследство је не утеши; искрено је делила са бедном мајком, Прасковом Петровном, превелику тугу, заклела се да се од ње никад растајати не ће; обе оставише Ненарадово, место жалосних успомена, и населише се на ***ско добро. И ту облетаху ђувегије око лепе богате невесте; но нико се ничему код ње не могаше надати. Мати ју по каткад наговараше да избере себи младожењу; Марија би Гавриловна махнула главом, па би се дубоко замислила. Владимира не беше више: умр’о је у Москви, по што у њу Французи уђоше. Успомена на њега беше света по Машу; са чега би се њега спомињала: књиге, што је он негда читао, његови цртежи, ноте и песме, што је он само за њу преписао, то јој свагда у руци беше. Суседи, кад сазнаше све, дивише се њеном постојанству, и жудно ишчекиваху, изгледаху на јунака, који ће најзад морати светковати победу над тужном верношћу те девојачке Артемизе. Међу тим се беше војна славно окончала. Чете се наше повраћаху са граница. Народ им је летео у сусреће. Свирка војничка свираше војне песме: -{Vive Henri-Quatre}-, тиролске валцере и арије из Жоконда. Официри, који одоше у бој готово као деца, повратише се као мужеви са бојног ваздуха, носећи на прсима крстове о свиленим пантљикама. Војници весело међу собом воде јуначке зборе мешајући по који пут у говору и немачке и француске речи. Не заборављена доба! Доба славе и усклика! Како силно зацуцаше срца руска на спомен отачаства! Како ли се сложно сједињаваху наша осећања о народном поносу и љубави господару! А за њега, за њега какав ли беше часак! Жене, руске жене, не беше им тада равних. Обичне им је хладнокрвности нестало. Усклици им беху, ваистину, чаровни кад сусретаху победиоце, кад усклицаваху: ура! И у ваздух шапке полетеше. Који ли тад од руских официра не осећаше, да му Рускиња задужена беше драгоценијом наградом?... У то драгоцено доба живљаше Марија Гавриловна у *** губернији, па и не виде, како обе стране празноваху повратак војске. Но по окрузима и селима свеопшта радост, може бити, беше још и силнија. Појав официра у тим местима беше за њих празновање, а љубавнику у фраку немило беше официрско суседство. Ми већ једном рекосмо, да при свој хладнокрвности Марије Гавриловне, она и опет беше окружена младим удварачима. Но сви бише принуђени да одступе, кад се у њеном дворцу појави рањени хусарски пуковник Бурмин са св. Ђорђем на грудима и са забавном бледоћом, као што тамошње госпођице говораху. Беше му око двадесет и шест година. Дошао је на отпуст на своја добра, у комшилуку полског добра Марије Гавриловне. Марија га Гавриловна од свију највећма одликоваше. Поред њега нестајало јој је оне обичне замишљености. Не може се рећи, да је она са њим кокетовала; но поета, кад би јој обману увидео, рекао би: Бурмин беше у истину добар, леп младић. Имађаше нечега у уму, што се женскињу веома допада; пристојности и посматрања, без икаквих захтевања, и умиљато осмејкивање. Његово понашање према Марије Гавриловне беше сасма просто и слободно; па кад она не би ни речце прословила ни радила, душа и погледи његови пратише је посматрајући. Беше миран и скроман, али се поговарало, да је некад ужасна лолица био, но то није вредило код Марије Гавриловне ништа, која (као и све младе госпођице у опште) са задовољством извињаваше ветрогоњство, откривајући смелост и светлост карактера му. Но већма од свега... (већма од његове нежности, већма од забавне бледоће, већма од привезане руке) ћутање младог хусара већма од свега потстрекаваше њену радозналост и уображење. Увидела је била, да му се веома допала; па за цело и он са свог схваћања, свог искуства, могаше опазити, да га је она од свију одликовала: како дакле да га није до то доба пред својим ногама на коленима видела и његову топлу исповест чула? Шта ли га уздржава? Плашња, неразлучива од нетините љубави, поноситост или кокетовање хитрог женкароша? Беше јој то загонетка. Кад је мало боље промозгала, нађе да је плашња нарочити повод свему, и намисли да га охрабри умиљатијим погледима, па и нежношћу. Спрема му је добре замке, умиљате, неочекиване, и са нестрпљењем очекиваше часак романтичне исповести. Тајна, ма каква она била, свагда је тешка нежном женском срцу. Њена војена сирема имађаше и жељени успех: најзад, Бурмина нападе таква замишљеност, а црне му се очи таквим жаром устављаху на Марији Гавриловној, очекивани одсудни часак, чињаше се да је близу. Комшије говораху о свадби као о свршеној ствари, а добра се Праскова Петровна радоваше, што јој шћерца најзад изабра достојна младожењу. Једном сеђаше старица у трпезарији размишљајући о великом постојанству, кад Бурмин унутра ступи, па је одмах упита за Марију Гавриловну. „У градини је“, одговори стара. „Идите к њој, а ја ћу вас овде очекивати.“ Бурмин пође, а старица се прекрсти па помисли: „Хеј, не ће ли сад један пут изићи мак на конац?“ Бурмин нађе Марију Гавриловну код рибњака, под ивом крај потока, са књигом у руци, у белом оделу, прекрасна као и јунакиња истога романа. После првих питања, једнако се Маша, нарочито устезаше говором, прекраћујући тиме узајамне забуне, од које би се тек напрасном и одсудном изреком избавили. Еле, тако се и догоди; Бурмин видећи тешкоћу свог положаја, искаже јој што је давно изгледао да улучи прилике, па да јој са срца открије. Само је није никад могао улучити. Марија је Гавриловна затворила књигу, па је спустила очи доле као у знак саизвољења. „Ја вас љубим“, рече Бурмин, „љубим вас страсно....“ Марија се Гавриловна заруменела и спустила главу доле. „Не пазећи, предао сам се милој уобичајености, уобичајености да вас гледим, да вас чујем, вас у век....“ (Марија се Гавриловна опоменула првог писма -{St. Preux}--а.) „Сад је већ и доцне противити се судбини својој; успомена на вас ваша лепа, дивотна слика, биће ми муком и болом живота мог; но сад ми само још једно остаје, да испуним тешки дуг, да вам ужасну тајну откријем и ставим непреодољиву преграду међу нас....“ „Она је свагда и била“, пресече га у говору Марија Гавриловна, „те ја не могох никад вашем постати....“ „Знам“, одговори он тихо, „знам да ви никад не љубласте, до смрт и три године тужног оплакивања! Добра, драга Марија Гавриловна! Немојте ме и последње утехе лишавати, помисла тог, да бисте се мојој срећи приволели, кад бисте ви....“ „Ћутите за бога. Немојте ме мучити.“ „Да, ја знам, ја схваћам, да бисте ви били моја, но — ја најнесрећније створење.... ја сам ожењен.“ Марија га је Гавриловна зачуђено погледала. „Ја сам ожењен“, дода Бурмин; „оженио сам се још пре четири године, па не знам ни која је моја жена, ни где је, па и да ли ћу је икад још у животу свом видети.“ „Шта ви то говорите?“ викну Марија Гавриловна; како је то чудно! Наставите; ја ћу говорити после..... но, наставите, имајте милости.“ „У почетку 1812 год.,“ рече Бурмин, хитио сам у Вилну, где наша чета становаше. Једном кад подоцкан у вече на штацију приспех, заповедих да се што брже коњи упрегну, кад се на један пут страшна мећава подиже, а управитељ и кочијаши саветоваху ми да онде останем. Ја их послушах, но неко неисказано неспокојство не даде ми никако мира; учини ми се, као да ме нешто напред тера. Мећава никако да се утиша; не могах да се стрпим, навалим опет да се преже и пођем у саму олују. Кочијашу се свидело да поред реке тера, куда би пут за три врсте прекратили. Брегови беху снегом навејани; кочијаш сврне некако поред њих на страну, па изађосмо на пут; тада тек видесмо да смо на неком непознатом месту. Олуја ни да мало попусти. Ја смотрих неко сеоце, и заповедих да управо у њ тера. Уђосмо и у сеоце; у дрвеној црквици горела је свећа. Црква беше отворена, иза ограде стајаху неколико санака; по порти ходише људи. „Овуда! овуда!“ повикаше неколико гласова. Заповедим кочијашу да стане. „Хвала Богу, а где си се до сад забавио?“ рече ми неко; „невеста обамрла; попа се уздрдао, не зна шта ради; готово хтедосмо да се разиђемо. Хајде што брже.“ Ћутећи искочим из санака и уђем у цркву, слабо осветљену двема трима свећама. Девојче сеђаше на банку у мрачном куту црквеном; а друга јој слепе очи трљаше. „Хвала Богу,“ рече она, „и ми једва довде дотерасмо. Још за мало, па би госпођица са вас умрла.“ Стари попа приђе к мени, па ми рече: „Закажите да се започне.“ „Па започните, почните, бабушко,“ одговорих ја расејан. Девојче доведоше. Учини ми се да није баш тако ружна.... Непојмљиво, неопростиво ветрогоњство.... и стадох поред ње пред олтаром; попа је убрзао: три човека и слушкиња држаху невесту, па се занели око ње, И нас венчаше. „Пољубите се,“ рекоше нам. Моја жена окрете ми своје бледо лишце. Хтедох да је пољубим.... „Ах, није он!“ завикнула је, па је онесвесла. Сведоци ме погледаше зачуђено, стрељајући очима. А ја се повратих, изађох из цркве без икаквих препона, улетех у кибитку (проста покривена кола), и повиках: „Терај!“ „Боже мој!“ повиче Марија Гавриловна; „и ви не знате шта је од ваше бедне жене?“ „Не знам,“ одговори Бурмин; „не знам ни како се зове оно сеоце где се венчасмо; не знам ни на којој штацији стадох. У оно доба не полагах баш толико вредности на преступак мога беса, за то, што кад се од цркве удаљих, заспах, и пробудих се тек сутра дан у јутру, на трећој тек штацији. Слуга, који беше тада уз мене, умр’о је у војни, да и сад се никако не надам, да ћу се са оном још један пут у животу наћи, са оном, коју сам тако јако обмануо, и која је тако јако сад освећена.“ „Боже мој, боже мој!“ рече Марија Гавриловна, па га ухвати за руку; „Па ви бесте оно! Па и не познајете ме?“ Бурмин је побледео.... и пао пред њом на колена... == Извор == ''Вила'', 1868. {{ЈВ-аутор|Ђура Јанковић|1876}} becgu2tovjlik3vznoi2439jzqinkbv Наши писци и наши читаоци 0 61402 145090 144988 2026-07-09T08:30:55Z Coaorao 19106 /* */ Проверен један део. 145090 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Наши писци и наши читаоци | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}Последње године нашег књижевног живота представљају једну нову периоду, не по броју нових писаца и нових дела, него по чудном односу који је наступио одједном између писаца и између читалаца: остали су стари писци а дошли су нови читаоци. Наше две-три последње генерације, нарочито оне које су дошле са стране, са познавањем страних језика, прочитавањем туђих писаца, и гледањем великих позоришта, вратиле су се, по оном Мисеовом стиху, одвише млади у један свет писаца зачудо већ много стар. С укусом који је добио своју школу на највећим делима светских писаца, и укусом који се код неких од њих рафинисао до потпуне отмености и до могућности да све прими и све осети, враћале су се генерација за генерацијом међу писце који су писали док су они још учили читати, и који пишу још непрестано, и увек на исти начин, и увек о истим предметима. Тимладим [''-{sic}-''] људима који су о томе шта је лепо учили у романима Флобера и Анатола Франса, којима зуји у ушима и срцу стихови Дантеа, Гетеа, Шелија и Сили Придома, и који су видели најлепше галерије слика, и с блаженством чули Бетовена и Шопена, враћају се у своје земље где се људи увесељавају авантурама Сремчевог Калче, где им сузе очи на наивну романтику Веселиновића и Глишића, и где се још пада у занос код свирања шабачких цигана. Враћајући се кући те генерације нису за један цео низ година имале у својој земљи своје писце. Јаз између писаца и читалаца био је већ отворен, и једна и две младе генерације читалаца са стране биле су омрзнуте међу тим писцима и њиховим поштоватељима, и сматране за одрођене људе, снобове, и рђаве српске грађане.<br /> {{gap}}Из тога се видело неумитно ово: да писци и у нашем народу као и другде, морају пазити да време прође поред њих а не преко њих, и да живе увек са својим добом, да прате све оно што прате други, да знају оно што је и другим познато, и да живе једним многоструким животом, целим животом — онако како је то могуће људима од генија и талента, […] што је можда немогуће сваком другом. Наш данашњи писац мора бити европљанин и космополита, […]олико колико и његов најотменији таленат; треба да постоји искрена и нежна веза између уметника који пише и читаоца који треба да га заволи, и да га заволи толико да и поред све своје библиотеке на страним језицима могне да узме његову књигу и да јој поклони целу тишину оних драгих вечери које поклањамо писцима које волимо као што се воле, родитељи. Није потребно да то буде велики писац па да га претпоставимо уживањима које нам даје Шекспир, Данте, Гете, и које често више обожавамо него волимо; средњи писци имају највише пута срећу да буду најчешће читани и најнежније вољени. Верлен је читан и вољен колико и Иго, Хајне колико и Гете. ,,За нашег новог читаоца наш српски модеран писац имаће још и онај чар заједничког матерњског језика, осећај заједничке расе и заједничке средине, безбројно много веза које везују два грађанина и сународника, и које се не дефинишу. Тај велики и мирни споразум духова и срца утврђују кроз једну књигу међу једним читаоцем и једним писцем ону нежност која их прави пријатељима који могу увек и дуго да остану на само, да један другог разумеју и воле, да један другоме буду често неопходно и једино могуће друштво — и да се постави цео онај однос две душе које ако ико не мисле једнако они мисле једно. За читаоца који је културан и светски човек, треба књига иза које стоји писац њему подобан и дорастао, — јер је тако много књига у којима што највише волимо то је баш тај мили човек иза књиге. За последње две три године, један цео низ писаца који су рано престали и дошли у неспоразум с новим генерацијама читалаца, помреше остављајући за собом искрено жаљење и нежну тугу. То је оно коло књижевника који су били нека врста наше боеме, и који су били неки сталеж за себе, и који су с много наивности мислили о највећим књижевним питањима. Међу њима је било одиста више људи од озбиљног талента, него људи од озбиљног дела, и то је оно што је за жаљење. Они нису разумевали како писац не сме знати за старост, и како је то дозвољено само људима без талента и без довољно душе; и нису знали какав је то ужас преживети саме себе и сачекати један нов свет читалаца за које се више не постоји. Они нису ни слутили како многи међу њима неће имати читалаца-пријатеља ван своје генерације, и како ће време да их игнорише онако како су они њега игнорисали, задовољавајући се лаким успесима и хвалом много нижих од себе. Они нису знали каква је то фаталност када дође тако до неспоразума између писаца и читалаца у једној литератури. И зато је њихово боловање било само физичко и њихова смрт тако спокојна. == Извор == ''Политика'', 26. април 1908. Бр. 1535. Стр. 3. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] dsn5tokx3ljy7yest2tfu2nef6pzs2x 145091 145090 2026-07-09T08:31:33Z Coaorao 19106 /* */ 145091 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Наши писци и наши читаоци | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}Последње године нашег књижевног живота представљају једну нову периоду, не по броју нових писаца и нових дела, него по чудном односу који је наступио одједном између писаца и између читалаца: остали су стари писци а дошли су нови читаоци. Наше две-три последње генерације, нарочито оне које су дошле са стране, са познавањем страних језика, прочитавањем туђих писаца, и гледањем великих позоришта, вратиле су се, по оном Мисеовом стиху, одвише млади у један свет писаца зачудо већ много стар. С укусом који је добио своју школу на највећим делима светских писаца, и укусом који се код неких од њих рафинисао до потпуне отмености и до могућности да све прими и све осети, враћале су се генерација за генерацијом међу писце који су писали док су они још учили читати, и који пишу још непрестано, и увек на исти начин, и увек о истим предметима. Тимлади [''-{sic}-''] људима који су о томе шта је лепо учили у романима Флобера и Анатола Франса, којима зуји у ушима и срцу стихови Дантеа, Гетеа, Шелија и Сили Придома, и који су видели најлепше галерије слика, и с блаженством чули Бетовена и Шопена, враћају се у своје земље где се људи увесељавају авантурама Сремчевог Калче, где им сузе очи на наивну романтику Веселиновића и Глишића, и где се још пада у занос код свирања шабачких цигана. Враћајући се кући те генерације нису за један цео низ година имале у својој земљи своје писце. Јаз између писаца и читалаца био је већ отворен, и једна и две младе генерације читалаца са стране биле су омрзнуте међу тим писцима и њиховим поштоватељима, и сматране за одрођене људе, снобове, и рђаве српске грађане.<br /> {{gap}}Из тога се видело неумитно ово: да писци и у нашем народу као и другде, морају пазити да време прође поред њих а не преко њих, и да живе увек са својим добом, да прате све оно што прате други, да знају оно што је и другим познато, и да живе једним многоструким животом, целим животом — онако како је то могуће људима од генија и талента, […] што је можда немогуће сваком другом. Наш данашњи писац мора бити европљанин и космополита, […]олико колико и његов најотменији таленат; треба да постоји искрена и нежна веза између уметника који пише и читаоца који треба да га заволи, и да га заволи толико да и поред све своје библиотеке на страним језицима могне да узме његову књигу и да јој поклони целу тишину оних драгих вечери које поклањамо писцима које волимо као што се воле, родитељи. Није потребно да то буде велики писац па да га претпоставимо уживањима које нам даје Шекспир, Данте, Гете, и које често више обожавамо него волимо; средњи писци имају највише пута срећу да буду најчешће читани и најнежније вољени. Верлен је читан и вољен колико и Иго, Хајне колико и Гете. ,,За нашег новог читаоца наш српски модеран писац имаће још и онај чар заједничког матерњског језика, осећај заједничке расе и заједничке средине, безбројно много веза које везују два грађанина и сународника, и које се не дефинишу. Тај велики и мирни споразум духова и срца утврђују кроз једну књигу међу једним читаоцем и једним писцем ону нежност која их прави пријатељима који могу увек и дуго да остану на само, да један другог разумеју и воле, да један другоме буду често неопходно и једино могуће друштво — и да се постави цео онај однос две душе које ако ико не мисле једнако они мисле једно. За читаоца који је културан и светски човек, треба књига иза које стоји писац њему подобан и дорастао, — јер је тако много књига у којима што највише волимо то је баш тај мили човек иза књиге. За последње две три године, један цео низ писаца који су рано престали и дошли у неспоразум с новим генерацијама читалаца, помреше остављајући за собом искрено жаљење и нежну тугу. То је оно коло књижевника који су били нека врста наше боеме, и који су били неки сталеж за себе, и који су с много наивности мислили о највећим књижевним питањима. Међу њима је било одиста више људи од озбиљног талента, него људи од озбиљног дела, и то је оно што је за жаљење. Они нису разумевали како писац не сме знати за старост, и како је то дозвољено само људима без талента и без довољно душе; и нису знали какав је то ужас преживети саме себе и сачекати један нов свет читалаца за које се више не постоји. Они нису ни слутили како многи међу њима неће имати читалаца-пријатеља ван своје генерације, и како ће време да их игнорише онако како су они њега игнорисали, задовољавајући се лаким успесима и хвалом много нижих од себе. Они нису знали каква је то фаталност када дође тако до неспоразума између писаца и читалаца у једној литератури. И зато је њихово боловање било само физичко и њихова смрт тако спокојна. == Извор == ''Политика'', 26. април 1908. Бр. 1535. Стр. 3. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 3b4kms0v7dhe25wzjhevhbcgq23okrr Историја образованости 0 61404 145089 145066 2026-07-09T08:18:35Z Coaorao 19106 /* */ Проверена су преостала два пасуса (треба још једном проверити први...) 145089 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Историја образованости | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}'''Историја Образованости'''<br />од Шарла Сењобоса. Превели Влада Ј. Радојевић, професор и Миливоје Анастасијевић, суплент. Стари Век. Издање задужбине И. М. Коларца 127. Цена 3 динара. {{gap}}Ова прва књига Сењобосовог дела изашла је у Коларчевом издању, а друга књига истог дела штампа се сада у издању С. К. Задруге као једна од седам књига њеног кола. Ово је погрешка која је могла изостати и међу нашим књижевним дружинама, које нису ни одвећ запослене ни материјално сиромашне, могао би један претходан споразум да утврди увек да књиге једног истог писца, или бар књиге једног истог дела, изађу у издањима једне исте од тих дружина. Овако се прави незгода читаоцу који је или само претплатник Задужбине или само претплатник Задруге, а ономе који би био претплатник оба друштва чини се неправда што ће имати једно исто дело у два издања и формата сасвим друкчија и противуречна.<br /> {{gap}}Иначе превод ове књиге је добар. Писан је језиком уџбеника и понегде језиком рђаве литературе („кад се пак уда”, место „а кад се уда”), али то неће шкодити ништа да Сењобосова књига добро дође и за школу и за шире слојеве друштва. У овој књизи има огромно много ситних ствари којих нема у уџбеницима за историју и који су овде представљени у једном лепом поретку. Књига је пуна илустрација који одговарају тексту.<br /> {{gap}}Добро би било да се Коларчева Задужбина побрине и измени насловну слику добротворову која је одвећ велика и која није ни укусна. На страни такве сличице изилазе као омањи медаљони у рељефу, што је много отменије и што је конвенционалније у тим стварима.{{gap}}Ј. Д. == Извор == ''Политика'', 14. маја 1908. Бр. 1553. Стр. 3. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 3f5hvqtlxzv8td2rpuet7erzjap12v4 Песма жени 0 61415 145095 145036 2026-07-09T10:18:42Z Coaorao 19106 145095 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Песме љубави и смрти/Песма жени]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Песме Јована Дучића]] [[Категорија:Жене]] gfo1s298mtvwdrxjlv818r0cku79yeb Епитаф проти Матији Ненадовићу (1777–1854) 0 61420 145077 2026-07-08T13:03:49Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека:БРАНКОВИНА,ВАЉЕВО,СРБИЈА,...jpg|мини|десно|250п|Споменици Матеји и Љуби Ненадовић у порти [http://Црква%20Светих%20Арханђела%20у%20Бранковини цркве] у [http://Бранковина Бранковини]]] '''Епитаф проти Матији Ненадовићу (1777–1854)''' уклесан је на надгробном споменик… 145077 wikitext text/x-wiki [[Датотека:БРАНКОВИНА,ВАЉЕВО,СРБИЈА,...jpg|мини|десно|250п|Споменици Матеји и Љуби Ненадовић у порти [http://Црква%20Светих%20Арханђела%20у%20Бранковини цркве] у [http://Бранковина Бранковини]]] '''Епитаф проти Матији Ненадовићу (1777–1854)''' уклесан је на надгробном споменику од ружичастог мермера у порти [http://Црква%20Светих%20Арханђела%20у%20Бранковини| Цркве Светих Архангела] у [http://Бранковина Бранковини]. [http://Прота%20Матија%20Ненадовић Прота Матија Ненадовић] једна је од најважнијих личности српске историје. Свештеник, дипломата, војвода и први председник [http://Правитељствујушчи%20совјет%20сербски Правитељствујушчег совјета]. Учесник [http://Први%20српски%20устанак Првог српског устанкг] у коме је предводио је ваљевску војску на Дрини и дипломатски заступао Србију у Санкт Петербургу и Бечу. Његови чувени [[Мемоари (Матија Ненадовић)|„Мемоари”]] представљају највредније сведочанство о рађању модерне српске државе. == Епитаф == [[Епитаф]], уклесан на надгробном обележју од омањег споменика и велике надгробне плоче, гласи: : Овде почивају кости : Проте Матије Алекс. Ненадовића : Родио се у Бранковини око 1777. : Постао свештеник : и прота Ваљевски 1793. : Устао на Турке и дизао народ 1804. : Као народни посланик : ишао у Петерсбург 1804. : и у Беч 1814. : Предсједатељ Совјета 1805. : војвода и главни командант : у ратовању на Дрини 1811. : Кнез нахије Ваљевске 1852. : Преселио се у вечност : 29 Новемб[ра] 1854. године : у Ваљеву. : Беше одликован орденима : од два цара. : Бог да му душу прости.{{напомена|У исти гроб 1895. године сахрањен је и његов син [http://Љубомир%20Ненадовић Љуба Ненадовић].}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Бранко Вујовић, ''Бранковина'', Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1983. [[Категорија:Ваљевски епитафи]] m38kzbuw4146c52vk38gl6ufc6crvbg Декларација о заштити виталних националних интереса српског народа у Босни и Херцеговини 0 61421 145080 2026-07-08T20:58:49Z Ран-кан 2705 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Декларација о заштити виталних националних интереса српског народа у Босни и Херцеговини | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} {{gap}}Имајући у виду да је Република Српска створена и одбрањена у Одбрамбено-ота… 145080 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Декларација о заштити виталних националних интереса српског народа у Босни и Херцеговини | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} {{gap}}Имајући у виду да је Република Српска створена и одбрањена у Одбрамбено-отаџбинском рату, заједно са нашим народом, војском и полицијом, имамо обавезу и носимо посебну одговорност да у садашњој сложеној регионалној и широј међународној ситуацији сачувамо нашу земљу и одбранимо наше виталне националне интересе за које су животе положиле хиљаде наших родољуба током протеклог трагичног грађанског сукоба у БиХ, {{gap}}Позивајући српске народне посланике у Народној скупштини Републике Српске и у Парламентарној скупштини БиХ да се независно од страначке припадности усвајањем ове декларације принципијелно и дугорочно обавежу да ће превасходно штитити виталне националне интересе, {{gap}}Свјесни да су ово преломна времена и у свијету и код нас због чега је неопходно да испољимо политичку зрелост, саборност и српско јединство да бисмо сачували оно што мало који народ величине нашег данас има, дакле СВОЈУ ДРЖАВУ, {{gap}}На иницијативу Асоцијације „Ствараоци Републике Српске” и Борачке организација Републике Српске, {{gap}}Полазећи од наведеног, Народна скупштина Републике Српске донијела је {{наслов|ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАШТИТИ ВИТАЛНИХ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА СРПСКОГ НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ}} # Народна скупштина Републике Српске наглашава важност одбране демократски изабраних институција Републике Српске од свих покушаја да буду смањене или укинуте њихове надлежности и пренијете на ниво унитарне БиХ, супротно уставима Републике Српске и БиХ, а које је верификовао Дејтонски мировни споразум као међународни уговор. # Неопходно је кроз парламентарне процедуре на нивоу БиХ, што укључује и поништење низа одлука високих представника, вратити дејтонске надлежности Републике Српске, а које су јој мимо устава и закона одузете уз свесрдну подршку дијела међународне заједнице и унитаристичких снага у БиХ. То на крају подразумијева и престанак мандата ОХР-а и високог представника и окретање дијалогу и политичком договору свих релевантних политичких субјеката о будућности БиХ. # Народна скупштина Републике Српске подсјећа на важност спречавања свих покушаја да се одузме имовина Републике Српске, а да се власништво над њом као и њеним кориштењем пренесе на ниво БиХ и у том смислу је потребно пооштравање законских прописа и кажњавање свих злоупотреба који се односе на ово витално национално питање. # Заштита културно-историјског насљеђа, поред осталог споменика националне културе, језика, писма, православних храмова, српских гробаља и слично, од њиховог негирања, присвајања као и ревизије историјских чињеница у овој области је од изузетног значаја. # Циљ треба да буде економски одржива и социјално стабилна Република Српска у којој ће се сви њени дијелови равноправно развијати како би се младима пружиле подједнаке шансе за нормалан живот са извјесном перспективом за њих и њихове породице ако остану у срединама гдје су рођени и гдје могу имати сигурно запослење. Стабилан економски развој подразумијева најоштрији обрачун са криминалом и корупцијом, посебно у јавним предузећима и институцијама. # Народна скупштина Републике Српске позива на даље продубљивање сарадње са Републиком Србијом на основу Споразума о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије у економском, културном, образовном, инфраструктурном, безбједносном и свим другим секторима. Ова сарадња ни у којем погледу није усмјерена против друга два народа у БиХ нити против било које сусједне земље, него доприноси миру и стабилности у БиХ. Њен циљ је да се још више ојача и учврсти српски национални идентитет и да Република Српска и Република Србија остану сигурни гаранти опстанка српског народа на овим одувијек турбулентним балканским просторима. == Извор == * https://www.narodnaskupstinars.net/ [[Категорија:Декларације]] [[Категорија:Република Српска]] [[Категорија:2026.]] kuc60ehmf9za5q23cfqrxhg1b6zm3tr Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола НДХ и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола 0 61422 145081 2026-07-08T22:24:13Z Ран-кан 2705 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} ''Позивајући с… 145081 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} ''Позивајући се на [[Повеља Уједињених нација|Повељу Уједињених нација]];''<br> ''Позивајући се на [[Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида|Конвенцију Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида]];''<br> ''Позивајући се на [[Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације|Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације]];''<br> ''Позивајући се на [[Општа декларација о правима човека|Универзалну декларацију о људским правима]];''<br> ''Позивајући се на [[Међународни пакт о грађанским и политичким правима]] и на [[Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима]];''<br> ''Подсјећајући на принципе међународног права утврђене у пресудама Нирнбершког трибунала, којима су нацистичке организације и њихови припадници проглашени одговорним за ратне злочине и злочине против човјечности;''<br> ''Подсјећајући да је побједа над нацизмом у Другом свјетском рату створила услове за оснивање Уједињених нација са циљем очувања међународног мира, спречавања будућих ратова и заштите човјечанства од идеологија заснованих на расној надмоћи и системском насиљу;''<br> ''Подсјећајући на бројне резолуције Генералне скупштине Уједињених нација усмјерене на сузбијање величања нацизма, неонацизма и сродних идеологија, укључујући резолуције 60/143 (2005), 61/147 (2006), 62/142 (2007), 63/162 (2008), 64/147 (2009), 65/199 (2010),66/143 (2011), 67/154 (2012), 68/150 (2013), 69/160 (2014), 70/139 (2015), 71/179 (2016),72/156 (2017), 73/157 (2018), 74/136 (2019) и 75/169 (2020);''<br> ''Подсјећајући да су у резолуцијама Уједињених нација осуђени сви облици величања нацистичких организација, укључујући „-{SS}-” формације и њихове сараднике попут усташа;''<br> ''Подсјећајући да су наведени међународни акти дио дејтонског уговорног поретка;''<br> ''Поштујући [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини|Општи оквирни споразум за мир у БиХ]];''<br> ''Подсјећајући да је искуство Геноцида над Србима у НДХ наглашено у [[Декларација Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини|Декларацији Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини]] од 24. октобра 1991. године, [[Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине|Декларацији о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине]] од 9. јануара 1992. године, [[Устав Републике Српске|Уставу Републике Српске]] од 28. фебруара 1992. године, те у [[Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата|Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата]], од 22. октобра 2015. године, и у [[Закључци у вези са разматрањем информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета”|Закључцима Народне скупштине у вези са разматрањем Информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“]] од 1. јуна 2020. године;''<br> ''Истичући да величање идеологија које су почивале на геноциду, расној мржњи и етничком прогону представља опасност за демократске институције, друштвену стабилност и културу памћења на жртве;'' На основу [[Устав_Републике_Српске#1._Народна_скупштина|члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске]], члана 179. [[Пословник Народне скупштине Републике Српске|Пословника Народне скупштине Републике Српске]] („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20) Народна скупштина Републике Српске, на 35. посебној сједници одржаној 17. марта 2026. године, усвојила је {{наслов|РЕЗОЛУЦИЈУ<br>О ОСУДИ И ЗАБРАНИ ПРОМОВИСАЊА И ВЕЛИЧАЊА ИДЕОЛОГИЈЕ И СИМБОЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ И УСТАШКE, НАЦИСТИЧКE И ФАШИСТИЧКE ИДЕОЛОГИЈE И СИМБОЛА}} {{центар|I}} Народна Скупштина Републике Српске подсјећа да геноцид, према Конвенцији Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида, представља било које од сљедећих дјела учињених са намјером да се уништи, у цјелини или дјелимично, национална, етничка, расна или вјерска група као таква: убиства чланова групе; наношење тешких тјелесних или душевних повреда члановима групе; подвргавање групе животним условима који имају за циљ њено потпуно или дјелимично физичко уништење; спречавање рађања у оквиру групе; принудно премјештање дјеце из једне групе у другу. Поред наведених облика извршења, кажњиви су и: завјера ради извршења геноцида; непосредно и јавно подстицање на извршење геноцида; покушај геноцида; као и саучесништво у геноциду. Геноцид подразумијева геноцидну намјеру као конститутивни елемент овог кривичног дјела. {{центар|II}} Народна скупштина Републике Српске подсјећа да је окупационом подјелом Краљевине Југославије успостављена Независна Држава Хрватска, под патронатом и уз пуно учешће сила Осовине, која је, за вријеме Другог свјетског рата, извршила Геноцид над Србима, Холокауст над Јеврејима и геноцид на Ромима — Самударипен. Геноцид над Србима у НДХ, као примарној жртви овог злочиначког система у нацистичком поретку, имао је за циљ уништење око два милиона Срба на територији читаве Независне Државе Хрватске. Реализација плана „коначног рјешења српског питања у НДХ“ провођена је кроз политику — трећину протјерати, трећину присилно асимиловати у римокатолике односно Хрвате и трећину физички уништити, односно побити. Геноцид над Србима у НДХ је, уз претходну дуготрајну идеолошку припрему, дехуманизовање, означавање циљне групе и планирање, вршен од самог њеног настанка до краја рата, свеобухватним убијањем припадника српског народа на великом броју стратишта, одвођењем у логоре, протјеривањем, депортацијама и присилном асимилацијом односно превођењем у римокатоличку вјеру, те уништавањем и присвајањем имовине као и затирањем културног идентитета. На читавој територији НДХ евидентиран је велики број масовних стратишта на којима су жртве били Срби. Поред система логора смрти Јасеновац и других многобројних логора, формирани су и специјализовани логори у НДХ само за српску дјецу: Сисак, Горња Ријека и Јастребарско. У НДХ је функционисао и већи број мјеста заточеништва у којима су били затварани и ликвидирани жене и дјеца. {{центар|III}} Народна скупштина Републике Српске констатује да је нацистичка Њемачка, осим међународног покровитељства, имала и улогу директног извршиоца Геноцида над Србима у НДХ. Холокауст (Шоа) представља покушај уништења европских Јевреја који је извршила нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата, а који је требало да се оконча потпуним уништењем јеврејског народа и културе. НДХ је била једина држава у оквиру нацистичког новог поретка у којој Јевреји нису били примарна жртва, иако је у НДХ удио убијених припадника јеврејске заједнице за неколико процената виши од европског просјека. Холокауст у НДХ подразумијевао је и масовне депортације Јевреја у њемачке логоре смрти. Геноцид над ромским народом извршила је нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата. Геноцид над Ромима у НДХ дио је процеса чији је почетак означен доношењем расних закона, а спроведен масовним убиствима и заточењима у концентрационим и логорима смрти. {{центар|IV}} Народна скупштина Републике Српске наглашава чињеницу да је Геноцид над Србима у НДХ извршен на системској основи уз руковођење од стране режима, тј. од стране хрватског усташког покрета на власти, али и уз учешће осталих друштвених слојева, као и уз учешће и подршку дијела римокатоличког клера. Осим бројних извршилаца злочина, и велики дио становништва НДХ римокатоличке и муслиманске вјероисповијести подржавао је политику геноцида НДХ или је пасивно посматрао његово спровођење. Они малобројнији који се нису слагали са геноцидном политиком НДХ, укључивали су се, заједно са Србима, у покрете отпора, или су и сами постајали жртве НДХ. Осим масовног учешћа у војним формацијама НДХ (домобрани, усташе, муслиманска милиција) један дио муслиманског становништва, идеолошки вођен од дијела својих вјерских вођа, и кроз идеологију Младих муслимана, односно Муслиманске браће, учествовао је и чинио злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, у саставу нацистичких формација (нпр. 13. „-{SS}- — Ханџар“ дивизија). {{центар|V}} Народна скупштина Републике Српске полази од чињенице да је памћење жртава геноцида Независне Државе Хрватске над Србима као и јунака и хероја антифашистичке и антиокупаторске борбе уткано у саме темеље Републике Српске, која је, између осталог, настала и као „српско НЕ“ новом геноциду над Србима, што је видљиво и из њених оснивачких докумената. Овом Резолуцијом још једном истичемо важност институционалног односа према наведеним темама. Народна скупштина Републике Српске посебно наглашава чињеницу да у послијератној комунистичкој Југославији из идеолошких разлога никада није дошло до потпуног истраживања, признања и осуде Геноцида над Србима у НДХ у његовом јасном историјском контексту што је створило нове антагонизме и ревитализацију неоусташких, неонацистичких и неофашистичких идеја и идеологија које су ескалирале током деведесетих година ХХ вијека. Народна скупштина Републике Српске осуђује пола вијека дуго ћутање о Геноциду над Србима у НДХ, те искривљавање историјских чињеница и свођење српских жртава геноцида искључиво на „жртве фашистичког терора“, због њихове наводне припадности комунистичкој револуцији. {{центар|VI}} Народна скупштина Републике Српске са забринутошћу и осудом истиче чињеницу да у окружењу Републике Српске у посљедње вријеме у јавности долази до ревитализације идеологије, симбола и поздрава Независне Државе Хрватске, као што су: застава НДХ са првим бијелим пољем на шаховници, усташки симбол „-{U}-“, поздрав „За дом спремни“, ознака „Ханџар“ дивизије, итд. Народна скупштина Републике Српске нарочито осуђује све учесталије манифестације србофобије и антагонизама према Србима, као и антисемитизма и других драстичних облика групних предрасуда и нетрпељивости. Наведени облици ширења идеја заснованих на расној или етничкој надмоћи као такви спадају у категорију појава које државе, у складу са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, имају обавезу да осуде, забране и санкционишу. {{центар|VII}} Народна скупштина Републике Српске, у складу са цивилизацијским вриједностима и најбољим намјерама за историјско помирење народа, напомиње да ни данашња Њемачка као модерна мултикултурална држава Европске Уније, као ни Хрватска, нису никада званично признале и јавно осудиле или се извиниле припадницима српског народа за почињени Геноцид над Србима у НДХ, иако су од органа и институција Републике Српске више пута позивани на тај веома важан цивилизацијски искорак. {{центар|VIII}} Народна скупштина Републике Српске осуђује и оцјењује као недопустиве идеолошке релативизације и ревитализације идеологије НДХ, облике негативног и фалсификаторског историјског ревизионизма, негирања и умањивања Геноцида, затим величање и прослављање злочиначких идеја из контекста Другог свјетског рата, Геноцида над Србима у НДХ, Холокауста и Самударипена. {{центар|IX}} Народна скупштина Републике Српске констатује да је страдање српског народа током ратова деведесетих година прошлог вијека у значајној мјери било посљедица оживљавања идеологија и пракси заснованих на геноцидној политици спровођеној над Србима у Независној Држави Хрватској. {{центар|X}} Народна скупштина Републике Српске истиче да пропаганда, промовисање, оправдавање или величање наведених идеологија, њихових организација, симбола или носилаца власти и истакнутих личности обједињује вишестепене индикаторе предстојећег новог геноцида, а према класификацији прихваћеној од стране Канцеларије Уједињених нација за превенцију геноцида и заштиту (-{United Nations Office on Genocide Prevention and the Responsibility to Protect}-), те да Конвенција о кажњавању и спречавању злочина геноцида из 1948. године налаже позитивноправну обавезу њиховог елиминисања, кажњавања и спречавања. {{центар|ХI}} Народна скупштина Републике Српске осуђује и забрањује сваки облик величања и промовисања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, организација, носилаца власти и истакнутих личности, укључујући али не ограничавајући се на: иницијативе или подизање споменика и меморијала; именовање улица, јавних институција или мјеста по припадницима тих покрета; одржавање јавних манифестација на којима се они величају и поздрављају; употребу симбола, ознака и поздрава повезаних са тим идеологијама. {{центар|ХII}} Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да, у складу са важећим законодавством и међународним обавезама, предузму одговарајуће мјере ради спречавања финансирања организација и покрета који промовишу идеологију и симболе Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симболе, санкционисања и кажњавања јавног подстицања на расну, етничку или вјерску мржњу, као и ради спречавања јавних окупљања на којима долази до величања наведених идеологија, истицања њихових симбола и парола, те употребе њихових поздрава. Народна скупштина Републике Српске позива све вјерске организације, демократске политичке актере и јавне институције да јасно и недвосмислено осуде сваку идеологију засновану на расној надмоћи, етничкој и вјерској мржњи или негативном и фалсификаторском историјском ревизионизму, те да се уздрже од политичке или сваке друге јавне сарадње са појединцима, организацијама и покретима који промовишу такве идеје. {{центар|ХIII}} Народна скупштина Републике Српске наглашава значај образовања младих о опасностима идеологија заснованих на расној, вјерској и етничкој мржњи. Народна скупштина Републике Српске посебно осуђује ширење усташке пропаганде и других облика идеолошког или вјерског фанатизма путем интернета и дигиталних платформи што посебно погађа дјецу и омладину, те захтијева од надлежних институција да покрену поступке уклањања таквог садржаја са интернета и дигиталних платформи. {{центар|XIV}} Народна скупштина Републике Српске задужује посланике и делегате из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ да предложе и подрже ову резолуцију у истовјетном тексту. {{центар|XV}} Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да припреми и у скупштинску процедуру упути приједлог измјена и допуна прописа којима би се јасно и недвосмислено инкриминисало промовисање и величање идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, те предвидјеле одговарајуће санкције и казне. Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да формирају законски оквир на основу којег ће у Републици Српској бити уклоњени сви постојећи симболи Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије. Број: 02/1-021-304/26 Датум: 17. март 2026. године ПРЕДСЈЕДНИК<br>НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Др Ненад Стевандић == Извор == * https://www.narodnaskupstinars.net/ci/akti/ostali-akti/rezolucija-o-osudi-i-zabrani-promovisanja-i-velicanja-ideologije-i-simbola-nezavisne-drzave-hrvatske [[Категорија:Резолуције]] [[Категорија:Република Српска]] [[Категорија:2026.]] gdjcccio3a9hflwg9nku5hdsuvd6pil 145082 145081 2026-07-08T22:32:58Z Ран-кан 2705 145082 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} ''Позивајући се на [[Повеља Уједињених нација|Повељу Уједињених нација]];''<br> ''Позивајући се на [[Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида|Конвенцију Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида]];''<br> ''Позивајући се на [[Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације|Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације]];''<br> ''Позивајући се на [[Општа декларација о правима човека|Универзалну декларацију о људским правима]];''<br> ''Позивајући се на [[Међународни пакт о грађанским и политичким правима]] и на [[Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима]];''<br> ''Подсјећајући на принципе међународног права утврђене у пресудама Нирнбершког трибунала, којима су нацистичке организације и њихови припадници проглашени одговорним за ратне злочине и злочине против човјечности;''<br> ''Подсјећајући да је побједа над нацизмом у Другом свјетском рату створила услове за оснивање Уједињених нација са циљем очувања међународног мира, спречавања будућих ратова и заштите човјечанства од идеологија заснованих на расној надмоћи и системском насиљу;''<br> ''Подсјећајући на бројне резолуције Генералне скупштине Уједињених нација усмјерене на сузбијање величања нацизма, неонацизма и сродних идеологија, укључујући резолуције 60/143 (2005), 61/147 (2006), 62/142 (2007), 63/162 (2008), 64/147 (2009), 65/199 (2010),66/143 (2011), 67/154 (2012), 68/150 (2013), 69/160 (2014), 70/139 (2015), 71/179 (2016),72/156 (2017), 73/157 (2018), 74/136 (2019) и 75/169 (2020);''<br> ''Подсјећајући да су у резолуцијама Уједињених нација осуђени сви облици величања нацистичких организација, укључујући „-{SS}-” формације и њихове сараднике попут усташа;''<br> ''Подсјећајући да су наведени међународни акти дио дејтонског уговорног поретка;''<br> ''Поштујући [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини|Општи оквирни споразум за мир у БиХ]];''<br> ''Подсјећајући да је искуство Геноцида над Србима у НДХ наглашено у [[Декларација Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини|Декларацији Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини]] од 24. октобра 1991. године, [[Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине|Декларацији о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине]] од 9. јануара 1992. године, [[Устав Републике Српске|Уставу Републике Српске]] од 28. фебруара 1992. године, те у [[Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата|Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата]], од 22. октобра 2015. године, и у [[Закључци у вези са разматрањем информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета”|Закључцима Народне скупштине у вези са разматрањем Информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“]] од 1. јуна 2020. године;''<br> ''Истичући да величање идеологија које су почивале на геноциду, расној мржњи и етничком прогону представља опасност за демократске институције, друштвену стабилност и културу памћења на жртве;'' На основу [[Устав_Републике_Српске#1._Народна_скупштина|члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске]], члана 179. [[Пословник Народне скупштине Републике Српске|Пословника Народне скупштине Републике Српске]] („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20) Народна скупштина Републике Српске, на 35. посебној сједници одржаној 17. марта 2026. године, усвојила је {{наслов|РЕЗОЛУЦИЈУ<br>О ОСУДИ И ЗАБРАНИ ПРОМОВИСАЊА И ВЕЛИЧАЊА ИДЕОЛОГИЈЕ И СИМБОЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ И УСТАШКE, НАЦИСТИЧКE И ФАШИСТИЧКE ИДЕОЛОГИЈE И СИМБОЛА}} {{центар|I}} Народна Скупштина Републике Српске подсјећа да геноцид, према Конвенцији Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида, представља било које од сљедећих дјела учињених са намјером да се уништи, у цјелини или дјелимично, национална, етничка, расна или вјерска група као таква: убиства чланова групе; наношење тешких тјелесних или душевних повреда члановима групе; подвргавање групе животним условима који имају за циљ њено потпуно или дјелимично физичко уништење; спречавање рађања у оквиру групе; принудно премјештање дјеце из једне групе у другу. Поред наведених облика извршења, кажњиви су и: завјера ради извршења геноцида; непосредно и јавно подстицање на извршење геноцида; покушај геноцида; као и саучесништво у геноциду. Геноцид подразумијева геноцидну намјеру као конститутивни елемент овог кривичног дјела. {{центар|II}} Народна скупштина Републике Српске подсјећа да је окупационом подјелом Краљевине Југославије успостављена Независна Држава Хрватска, под патронатом и уз пуно учешће сила Осовине, која је, за вријеме Другог свјетског рата, извршила Геноцид над Србима, Холокауст над Јеврејима и геноцид на Ромима — Самударипен. Геноцид над Србима у НДХ, као примарној жртви овог злочиначког система у нацистичком поретку, имао је за циљ уништење око два милиона Срба на територији читаве Независне Државе Хрватске. Реализација плана „коначног рјешења српског питања у НДХ“ провођена је кроз политику — трећину протјерати, трећину присилно асимиловати у римокатолике односно Хрвате и трећину физички уништити, односно побити. Геноцид над Србима у НДХ је, уз претходну дуготрајну идеолошку припрему, дехуманизовање, означавање циљне групе и планирање, вршен од самог њеног настанка до краја рата, свеобухватним убијањем припадника српског народа на великом броју стратишта, одвођењем у логоре, протјеривањем, депортацијама и присилном асимилацијом односно превођењем у римокатоличку вјеру, те уништавањем и присвајањем имовине као и затирањем културног идентитета. На читавој територији НДХ евидентиран је велики број масовних стратишта на којима су жртве били Срби. Поред система логора смрти Јасеновац и других многобројних логора, формирани су и специјализовани логори у НДХ само за српску дјецу: Сисак, Горња Ријека и Јастребарско. У НДХ је функционисао и већи број мјеста заточеништва у којима су били затварани и ликвидирани жене и дјеца. {{центар|III}} Народна скупштина Републике Српске констатује да је нацистичка Њемачка, осим међународног покровитељства, имала и улогу директног извршиоца Геноцида над Србима у НДХ. Холокауст (Шоа) представља покушај уништења европских Јевреја који је извршила нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата, а који је требало да се оконча потпуним уништењем јеврејског народа и културе. НДХ је била једина држава у оквиру нацистичког новог поретка у којој Јевреји нису били примарна жртва, иако је у НДХ удио убијених припадника јеврејске заједнице за неколико процената виши од европског просјека. Холокауст у НДХ подразумијевао је и масовне депортације Јевреја у њемачке логоре смрти. Геноцид над ромским народом извршила је нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата. Геноцид над Ромима у НДХ дио је процеса чији је почетак означен доношењем расних закона, а спроведен масовним убиствима и заточењима у концентрационим и логорима смрти. {{центар|IV}} Народна скупштина Републике Српске наглашава чињеницу да је Геноцид над Србима у НДХ извршен на системској основи уз руковођење од стране режима, тј. од стране хрватског усташког покрета на власти, али и уз учешће осталих друштвених слојева, као и уз учешће и подршку дијела римокатоличког клера. Осим бројних извршилаца злочина, и велики дио становништва НДХ римокатоличке и муслиманске вјероисповијести подржавао је политику геноцида НДХ или је пасивно посматрао његово спровођење. Они малобројнији који се нису слагали са геноцидном политиком НДХ, укључивали су се, заједно са Србима, у покрете отпора, или су и сами постајали жртве НДХ. Осим масовног учешћа у војним формацијама НДХ (домобрани, усташе, муслиманска милиција) један дио муслиманског становништва, идеолошки вођен од дијела својих вјерских вођа, и кроз идеологију Младих муслимана, односно Муслиманске браће, учествовао је и чинио злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, у саставу нацистичких формација (нпр. 13. „-{SS}- — Ханџар“ дивизија). {{центар|V}} Народна скупштина Републике Српске полази од чињенице да је памћење жртава геноцида Независне Државе Хрватске над Србима као и јунака и хероја антифашистичке и антиокупаторске борбе уткано у саме темеље Републике Српске, која је, између осталог, настала и као „српско НЕ“ новом геноциду над Србима, што је видљиво и из њених оснивачких докумената. Овом Резолуцијом још једном истичемо важност институционалног односа према наведеним темама. Народна скупштина Републике Српске посебно наглашава чињеницу да у послијератној комунистичкој Југославији из идеолошких разлога никада није дошло до потпуног истраживања, признања и осуде Геноцида над Србима у НДХ у његовом јасном историјском контексту што је створило нове антагонизме и ревитализацију неоусташких, неонацистичких и неофашистичких идеја и идеологија које су ескалирале током деведесетих година ХХ вијека. Народна скупштина Републике Српске осуђује пола вијека дуго ћутање о Геноциду над Србима у НДХ, те искривљавање историјских чињеница и свођење српских жртава геноцида искључиво на „жртве фашистичког терора“, због њихове наводне припадности комунистичкој револуцији. {{центар|VI}} Народна скупштина Републике Српске са забринутошћу и осудом истиче чињеницу да у окружењу Републике Српске у посљедње вријеме у јавности долази до ревитализације идеологије, симбола и поздрава Независне Државе Хрватске, као што су: застава НДХ са првим бијелим пољем на шаховници, усташки симбол „-{U}-“, поздрав „За дом спремни“, ознака „Ханџар“ дивизије, итд. Народна скупштина Републике Српске нарочито осуђује све учесталије манифестације србофобије и антагонизама према Србима, као и антисемитизма и других драстичних облика групних предрасуда и нетрпељивости. Наведени облици ширења идеја заснованих на расној или етничкој надмоћи као такви спадају у категорију појава које државе, у складу са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, имају обавезу да осуде, забране и санкционишу. {{центар|VII}} Народна скупштина Републике Српске, у складу са цивилизацијским вриједностима и најбољим намјерама за историјско помирење народа, напомиње да ни данашња Њемачка као модерна мултикултурална држава Европске Уније, као ни Хрватска, нису никада званично признале и јавно осудиле или се извиниле припадницима српског народа за почињени Геноцид над Србима у НДХ, иако су од органа и институција Републике Српске више пута позивани на тај веома важан цивилизацијски искорак. {{центар|VIII}} Народна скупштина Републике Српске осуђује и оцјењује као недопустиве идеолошке релативизације и ревитализације идеологије НДХ, облике негативног и фалсификаторског историјског ревизионизма, негирања и умањивања Геноцида, затим величање и прослављање злочиначких идеја из контекста Другог свјетског рата, Геноцида над Србима у НДХ, Холокауста и Самударипена. {{центар|IX}} Народна скупштина Републике Српске констатује да је страдање српског народа током ратова деведесетих година прошлог вијека у значајној мјери било посљедица оживљавања идеологија и пракси заснованих на геноцидној политици спровођеној над Србима у Независној Држави Хрватској. {{центар|X}} Народна скупштина Републике Српске истиче да пропаганда, промовисање, оправдавање или величање наведених идеологија, њихових организација, симбола или носилаца власти и истакнутих личности обједињује вишестепене индикаторе предстојећег новог геноцида, а према класификацији прихваћеној од стране Канцеларије Уједињених нација за превенцију геноцида и заштиту (-{United Nations Office on Genocide Prevention and the Responsibility to Protect}-), те да Конвенција о кажњавању и спречавању злочина геноцида из 1948. године налаже позитивноправну обавезу њиховог елиминисања, кажњавања и спречавања. {{центар|ХI}} Народна скупштина Републике Српске осуђује и забрањује сваки облик величања и промовисања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, организација, носилаца власти и истакнутих личности, укључујући али не ограничавајући се на: иницијативе или подизање споменика и меморијала; именовање улица, јавних институција или мјеста по припадницима тих покрета; одржавање јавних манифестација на којима се они величају и поздрављају; употребу симбола, ознака и поздрава повезаних са тим идеологијама. {{центар|ХII}} Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да, у складу са важећим законодавством и међународним обавезама, предузму одговарајуће мјере ради спречавања финансирања организација и покрета који промовишу идеологију и симболе Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симболе, санкционисања и кажњавања јавног подстицања на расну, етничку или вјерску мржњу, као и ради спречавања јавних окупљања на којима долази до величања наведених идеологија, истицања њихових симбола и парола, те употребе њихових поздрава. Народна скупштина Републике Српске позива све вјерске организације, демократске политичке актере и јавне институције да јасно и недвосмислено осуде сваку идеологију засновану на расној надмоћи, етничкој и вјерској мржњи или негативном и фалсификаторском историјском ревизионизму, те да се уздрже од политичке или сваке друге јавне сарадње са појединцима, организацијама и покретима који промовишу такве идеје. {{центар|ХIII}} Народна скупштина Републике Српске наглашава значај образовања младих о опасностима идеологија заснованих на расној, вјерској и етничкој мржњи. Народна скупштина Републике Српске посебно осуђује ширење усташке пропаганде и других облика идеолошког или вјерског фанатизма путем интернета и дигиталних платформи што посебно погађа дјецу и омладину, те захтијева од надлежних институција да покрену поступке уклањања таквог садржаја са интернета и дигиталних платформи. {{центар|XIV}} Народна скупштина Републике Српске задужује посланике и делегате из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ да предложе и подрже ову резолуцију у истовјетном тексту. {{центар|XV}} Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да припреми и у скупштинску процедуру упути приједлог измјена и допуна прописа којима би се јасно и недвосмислено инкриминисало промовисање и величање идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, те предвидјеле одговарајуће санкције и казне. Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да формирају законски оквир на основу којег ће у Републици Српској бити уклоњени сви постојећи симболи Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије. Број: 02/1-021-304/26<br> Датум: 17. март 2026. године ПРЕДСЈЕДНИК<br>НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ<br> Др Ненад Стевандић == Извор == * https://www.narodnaskupstinars.net/ci/akti/ostali-akti/rezolucija-o-osudi-i-zabrani-promovisanja-i-velicanja-ideologije-i-simbola-nezavisne-drzave-hrvatske [[Категорија:Резолуције]] [[Категорија:Република Српска]] [[Категорија:2026.]] 091m8xquistara8q9zbdra9xglbn01z 145085 145082 2026-07-08T22:37:00Z Ран-кан 2705 145085 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} ''Позивајући се на [[Повеља Уједињених нација|Повељу Уједињених нација]];''<br> ''Позивајући се на [[Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида|Конвенцију Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида]];''<br> ''Позивајући се на [[Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације|Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације]];''<br> ''Позивајући се на [[Општа декларација о правима човека|Универзалну декларацију о људским правима]];''<br> ''Позивајући се на [[Међународни пакт о грађанским и политичким правима]] и на [[Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима]];''<br> ''Подсјећајући на принципе међународног права утврђене у пресудама Нирнбершког трибунала, којима су нацистичке организације и њихови припадници проглашени одговорним за ратне злочине и злочине против човјечности;''<br> ''Подсјећајући да је побједа над нацизмом у Другом свјетском рату створила услове за оснивање Уједињених нација са циљем очувања међународног мира, спречавања будућих ратова и заштите човјечанства од идеологија заснованих на расној надмоћи и системском насиљу;''<br> ''Подсјећајући на бројне резолуције Генералне скупштине Уједињених нација усмјерене на сузбијање величања нацизма, неонацизма и сродних идеологија, укључујући резолуције 60/143 (2005), 61/147 (2006), 62/142 (2007), 63/162 (2008), 64/147 (2009), 65/199 (2010),66/143 (2011), 67/154 (2012), 68/150 (2013), 69/160 (2014), 70/139 (2015), 71/179 (2016),72/156 (2017), 73/157 (2018), 74/136 (2019) и 75/169 (2020);''<br> ''Подсјећајући да су у резолуцијама Уједињених нација осуђени сви облици величања нацистичких организација, укључујући „-{SS}-” формације и њихове сараднике попут усташа;''<br> ''Подсјећајући да су наведени међународни акти дио дејтонског уговорног поретка;''<br> ''Поштујући [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини|Општи оквирни споразум за мир у БиХ]];''<br> ''Подсјећајући да је искуство Геноцида над Србима у НДХ наглашено у [[Декларација Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини|Декларацији Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини]] од 24. октобра 1991. године, [[Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине|Декларацији о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине]] од 9. јануара 1992. године, [[Устав Републике Српске|Уставу Републике Српске]] од 28. фебруара 1992. године, те у [[Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата|Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата]], од 22. октобра 2015. године, и у [[Закључци у вези са разматрањем информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета”|Закључцима Народне скупштине у вези са разматрањем Информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“]] од 1. јуна 2020. године;''<br> ''Истичући да величање идеологија које су почивале на геноциду, расној мржњи и етничком прогону представља опасност за демократске институције, друштвену стабилност и културу памћења на жртве;'' На основу [[Устав_Републике_Српске#1._Народна_скупштина|члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске]], члана 179. [[Пословник Народне скупштине Републике Српске|Пословника Народне скупштине Републике Српске]] („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20) Народна скупштина Републике Српске, на 35. посебној сједници одржаној 17. марта 2026. године, усвојила је {{наслов|Р Е З О Л У Ц И Ј У<br>О ОСУДИ И ЗАБРАНИ ПРОМОВИСАЊА И ВЕЛИЧАЊА ИДЕОЛОГИЈЕ И СИМБОЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ И УСТАШКE, НАЦИСТИЧКE И ФАШИСТИЧКE ИДЕОЛОГИЈE И СИМБОЛА}} {{центар|I}} Народна Скупштина Републике Српске подсјећа да геноцид, према Конвенцији Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида, представља било које од сљедећих дјела учињених са намјером да се уништи, у цјелини или дјелимично, национална, етничка, расна или вјерска група као таква: убиства чланова групе; наношење тешких тјелесних или душевних повреда члановима групе; подвргавање групе животним условима који имају за циљ њено потпуно или дјелимично физичко уништење; спречавање рађања у оквиру групе; принудно премјештање дјеце из једне групе у другу. Поред наведених облика извршења, кажњиви су и: завјера ради извршења геноцида; непосредно и јавно подстицање на извршење геноцида; покушај геноцида; као и саучесништво у геноциду. Геноцид подразумијева геноцидну намјеру као конститутивни елемент овог кривичног дјела. {{центар|II}} Народна скупштина Републике Српске подсјећа да је окупационом подјелом Краљевине Југославије успостављена Независна Држава Хрватска, под патронатом и уз пуно учешће сила Осовине, која је, за вријеме Другог свјетског рата, извршила Геноцид над Србима, Холокауст над Јеврејима и геноцид на Ромима — Самударипен. Геноцид над Србима у НДХ, као примарној жртви овог злочиначког система у нацистичком поретку, имао је за циљ уништење око два милиона Срба на територији читаве Независне Државе Хрватске. Реализација плана „коначног рјешења српског питања у НДХ“ провођена је кроз политику — трећину протјерати, трећину присилно асимиловати у римокатолике односно Хрвате и трећину физички уништити, односно побити. Геноцид над Србима у НДХ је, уз претходну дуготрајну идеолошку припрему, дехуманизовање, означавање циљне групе и планирање, вршен од самог њеног настанка до краја рата, свеобухватним убијањем припадника српског народа на великом броју стратишта, одвођењем у логоре, протјеривањем, депортацијама и присилном асимилацијом односно превођењем у римокатоличку вјеру, те уништавањем и присвајањем имовине као и затирањем културног идентитета. На читавој територији НДХ евидентиран је велики број масовних стратишта на којима су жртве били Срби. Поред система логора смрти Јасеновац и других многобројних логора, формирани су и специјализовани логори у НДХ само за српску дјецу: Сисак, Горња Ријека и Јастребарско. У НДХ је функционисао и већи број мјеста заточеништва у којима су били затварани и ликвидирани жене и дјеца. {{центар|III}} Народна скупштина Републике Српске констатује да је нацистичка Њемачка, осим међународног покровитељства, имала и улогу директног извршиоца Геноцида над Србима у НДХ. Холокауст (Шоа) представља покушај уништења европских Јевреја који је извршила нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата, а који је требало да се оконча потпуним уништењем јеврејског народа и културе. НДХ је била једина држава у оквиру нацистичког новог поретка у којој Јевреји нису били примарна жртва, иако је у НДХ удио убијених припадника јеврејске заједнице за неколико процената виши од европског просјека. Холокауст у НДХ подразумијевао је и масовне депортације Јевреја у њемачке логоре смрти. Геноцид над ромским народом извршила је нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата. Геноцид над Ромима у НДХ дио је процеса чији је почетак означен доношењем расних закона, а спроведен масовним убиствима и заточењима у концентрационим и логорима смрти. {{центар|IV}} Народна скупштина Републике Српске наглашава чињеницу да је Геноцид над Србима у НДХ извршен на системској основи уз руковођење од стране режима, тј. од стране хрватског усташког покрета на власти, али и уз учешће осталих друштвених слојева, као и уз учешће и подршку дијела римокатоличког клера. Осим бројних извршилаца злочина, и велики дио становништва НДХ римокатоличке и муслиманске вјероисповијести подржавао је политику геноцида НДХ или је пасивно посматрао његово спровођење. Они малобројнији који се нису слагали са геноцидном политиком НДХ, укључивали су се, заједно са Србима, у покрете отпора, или су и сами постајали жртве НДХ. Осим масовног учешћа у војним формацијама НДХ (домобрани, усташе, муслиманска милиција) један дио муслиманског становништва, идеолошки вођен од дијела својих вјерских вођа, и кроз идеологију Младих муслимана, односно Муслиманске браће, учествовао је и чинио злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, у саставу нацистичких формација (нпр. 13. „-{SS}- — Ханџар“ дивизија). {{центар|V}} Народна скупштина Републике Српске полази од чињенице да је памћење жртава геноцида Независне Државе Хрватске над Србима као и јунака и хероја антифашистичке и антиокупаторске борбе уткано у саме темеље Републике Српске, која је, између осталог, настала и као „српско НЕ“ новом геноциду над Србима, што је видљиво и из њених оснивачких докумената. Овом Резолуцијом још једном истичемо важност институционалног односа према наведеним темама. Народна скупштина Републике Српске посебно наглашава чињеницу да у послијератној комунистичкој Југославији из идеолошких разлога никада није дошло до потпуног истраживања, признања и осуде Геноцида над Србима у НДХ у његовом јасном историјском контексту што је створило нове антагонизме и ревитализацију неоусташких, неонацистичких и неофашистичких идеја и идеологија које су ескалирале током деведесетих година ХХ вијека. Народна скупштина Републике Српске осуђује пола вијека дуго ћутање о Геноциду над Србима у НДХ, те искривљавање историјских чињеница и свођење српских жртава геноцида искључиво на „жртве фашистичког терора“, због њихове наводне припадности комунистичкој револуцији. {{центар|VI}} Народна скупштина Републике Српске са забринутошћу и осудом истиче чињеницу да у окружењу Републике Српске у посљедње вријеме у јавности долази до ревитализације идеологије, симбола и поздрава Независне Државе Хрватске, као што су: застава НДХ са првим бијелим пољем на шаховници, усташки симбол „-{U}-“, поздрав „За дом спремни“, ознака „Ханџар“ дивизије, итд. Народна скупштина Републике Српске нарочито осуђује све учесталије манифестације србофобије и антагонизама према Србима, као и антисемитизма и других драстичних облика групних предрасуда и нетрпељивости. Наведени облици ширења идеја заснованих на расној или етничкој надмоћи као такви спадају у категорију појава које државе, у складу са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, имају обавезу да осуде, забране и санкционишу. {{центар|VII}} Народна скупштина Републике Српске, у складу са цивилизацијским вриједностима и најбољим намјерама за историјско помирење народа, напомиње да ни данашња Њемачка као модерна мултикултурална држава Европске Уније, као ни Хрватска, нису никада званично признале и јавно осудиле или се извиниле припадницима српског народа за почињени Геноцид над Србима у НДХ, иако су од органа и институција Републике Српске више пута позивани на тај веома важан цивилизацијски искорак. {{центар|VIII}} Народна скупштина Републике Српске осуђује и оцјењује као недопустиве идеолошке релативизације и ревитализације идеологије НДХ, облике негативног и фалсификаторског историјског ревизионизма, негирања и умањивања Геноцида, затим величање и прослављање злочиначких идеја из контекста Другог свјетског рата, Геноцида над Србима у НДХ, Холокауста и Самударипена. {{центар|IX}} Народна скупштина Републике Српске констатује да је страдање српског народа током ратова деведесетих година прошлог вијека у значајној мјери било посљедица оживљавања идеологија и пракси заснованих на геноцидној политици спровођеној над Србима у Независној Држави Хрватској. {{центар|X}} Народна скупштина Републике Српске истиче да пропаганда, промовисање, оправдавање или величање наведених идеологија, њихових организација, симбола или носилаца власти и истакнутих личности обједињује вишестепене индикаторе предстојећег новог геноцида, а према класификацији прихваћеној од стране Канцеларије Уједињених нација за превенцију геноцида и заштиту (-{United Nations Office on Genocide Prevention and the Responsibility to Protect}-), те да Конвенција о кажњавању и спречавању злочина геноцида из 1948. године налаже позитивноправну обавезу њиховог елиминисања, кажњавања и спречавања. {{центар|ХI}} Народна скупштина Републике Српске осуђује и забрањује сваки облик величања и промовисања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, организација, носилаца власти и истакнутих личности, укључујући али не ограничавајући се на: иницијативе или подизање споменика и меморијала; именовање улица, јавних институција или мјеста по припадницима тих покрета; одржавање јавних манифестација на којима се они величају и поздрављају; употребу симбола, ознака и поздрава повезаних са тим идеологијама. {{центар|ХII}} Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да, у складу са важећим законодавством и међународним обавезама, предузму одговарајуће мјере ради спречавања финансирања организација и покрета који промовишу идеологију и симболе Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симболе, санкционисања и кажњавања јавног подстицања на расну, етничку или вјерску мржњу, као и ради спречавања јавних окупљања на којима долази до величања наведених идеологија, истицања њихових симбола и парола, те употребе њихових поздрава. Народна скупштина Републике Српске позива све вјерске организације, демократске политичке актере и јавне институције да јасно и недвосмислено осуде сваку идеологију засновану на расној надмоћи, етничкој и вјерској мржњи или негативном и фалсификаторском историјском ревизионизму, те да се уздрже од политичке или сваке друге јавне сарадње са појединцима, организацијама и покретима који промовишу такве идеје. {{центар|ХIII}} Народна скупштина Републике Српске наглашава значај образовања младих о опасностима идеологија заснованих на расној, вјерској и етничкој мржњи. Народна скупштина Републике Српске посебно осуђује ширење усташке пропаганде и других облика идеолошког или вјерског фанатизма путем интернета и дигиталних платформи што посебно погађа дјецу и омладину, те захтијева од надлежних институција да покрену поступке уклањања таквог садржаја са интернета и дигиталних платформи. {{центар|XIV}} Народна скупштина Републике Српске задужује посланике и делегате из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ да предложе и подрже ову резолуцију у истовјетном тексту. {{центар|XV}} Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да припреми и у скупштинску процедуру упути приједлог измјена и допуна прописа којима би се јасно и недвосмислено инкриминисало промовисање и величање идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, те предвидјеле одговарајуће санкције и казне. Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да формирају законски оквир на основу којег ће у Републици Српској бити уклоњени сви постојећи симболи Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије. Број: 02/1-021-304/26<br> Датум: 17. март 2026. године ПРЕДСЈЕДНИК<br>НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ<br> Др Ненад Стевандић == Извор == * https://www.narodnaskupstinars.net/ci/akti/ostali-akti/rezolucija-o-osudi-i-zabrani-promovisanja-i-velicanja-ideologije-i-simbola-nezavisne-drzave-hrvatske [[Категорија:Резолуције]] [[Категорија:Република Српска]] [[Категорија:2026.]] dfkhz2qgv677rn38d8chqr7b80u5zu1 Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата 0 61423 145083 2026-07-08T22:34:40Z Ран-кан 2705 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} {{gap}}На основу Устав_Републике_Српске#1._Народна_скупштина|чл… 145083 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата | одељак= | без_аутора= | година= 2026 | белешке= }} {{gap}}На основу [[Устав_Републике_Српске#1._Народна_скупштина|члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске]], чланова 182., 183. [[Пословник Народне скупштине Републике Српске|Пословника Народне скупштине Републике Српске]] („Службени гласник Републике Српске“, број: 31/11), Народна скупштина Републике Српске на Седмој сједници, одржаној 22. октобра 2015. године, донијела је сљедећу {{Наслов|Д Е К Л А Р А Ц И Ј У<br>О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА}} {{gap}}'''Полазећи од чињенице''' да се у данашњој Републици Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који су власти Независне Државе Хрватске, која је укључивала и подручје данашње Босне и Херцеговине, посебно муслимане прозване „цвијећем хрватског народа“ те дио Срема који је данас у саставу Републике Србије, током Другог свјетског рата починиле над Србима, Јеврејима и Ромима; {{gap}}'''Имајући у виду''' да се у хрватским јавним гласилима и квази историографским радовима не само прећуткују него и радикално умањују жртве овог геноцида, нарочито у Јасеновцу, и њихов број своди на 40.000 убијених Срба, Јевреја и Рома, као што је то, у својству историчара, чинио и први предсједник Републике Хрватске Фрањо Туђман; {{gap}}'''Имајући на уму''' да се усташе као починиоци геноцида у Хрватској, укључујући и Анту Павелића, данас у Хрватској од стране веома утицајних и веома пристрасних фактора, представљају као борци за национално ослобођење и независну Хрватску на темељу такозваног историјског и државног права хрватског народа; {{gap}}'''Будући да''' историјски доказан геноцид над српским, јеврејским и ромским народом никада није био предмет примјерене политичке осуде ни у Титовој комунистичкој Југославији ни у данашњој Републици Хрватској и да хрватски народ никада није прихватио одговорност за геноцид који је у његово име почињен , како је то иначе учинио њемачки народ за холокауст који су у његово име учинили нацисти, а да ни Римокатоличка црква није осудила злочине геноцида у НДХ као што је осудила злочине на другим европским стратиштима у Другом свјетском рату и извинила се због учешћа неких њених представника у њима; {{gap}}'''Будући да''' власти Народне односно Социјалистичке Републике Хрватске, као федералне јединице у оквиру ФНРЈ односно СФРЈ, и данашње Републике Хрватске, као независне државе, никада нису понудиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима; {{gap}}'''Будући да''' стратишта на којима су жртве овог геноцида биле мучене, масакриране и убијане и масовне гробнице у које су бацане и без дужног поштовања и примјереног обреда покопане, до данас нису на ваљан начин обиљежени и заштићени; {{gap}}'''Будући да''' су Анте Павелић и многи његови доглавници по окончању рата побјегли из Независне Државе Хрватске, користећи тзв. пацовске канале, користећи помоћ појединих Ватиканских клирика и прелата, те да многима од њих није суђено у земљи, што би хрватски народ довело до признања непојмљивих злочина почињених у његово име и моралног просвјетљења и прочишћења; {{gap}}'''Имајући све то на уму Народна скупштина Републике Српске закључује:''' {{gap}}'''Да су злочини усташа''' над Србима, Јеврејима и Ромима током другог свјетског рата у Независној држави Хрватској смишљен и планиран геноцид, онакав какав је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 9.децембра 1948.године; {{gap}}'''Да је приликом провођења овог геноцида''' само у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника мучено, пљачкано, силовано и потом убијано од стране Независне Државе Хрватске : 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома , једино због тога што су припадали другом народу, вјери или раси; {{gap}}'''Да је Незaвисна Држава Хрватска''' била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, Јастребарском, Ријеци код Јастребарског, Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду и да је у њима према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3710 јеврејске дјеце; {{gap}}'''Да је злочин геноцида''' у Независној Држави Хрватској по својим размјерама раван холокаусту који је нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима; {{gap}}'''Да је током провођења овог геноцида''' велики број Срба био принуђен да, зарад спаса голог живота, промјени свој национални и духовно-историјски идентитет и да се одрекне своје православне вјере и под присилом и смртном пријетњом прихвати католицизам; {{gap}}'''Полазећи од ових закључака Народна скупштина Републике Српске захтијева:''' {{gap}}'''Да Република Хрватска''', као држава хрватског народа, одлуком својих највиших органа, прихвати историјску и сваку другу одговорност за геноцид Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата; {{gap}}'''Да се на достојан начин''' обиљеже и обезбиједе сва мјеста злочина и чува успомена на његове многобројне жртве; {{gap}}'''Да се у цјелини сачува и одржава''', као споменик жртвама, јасеновачки комплекс концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома; {{gap}}'''Да се утврди и спроведе''' програм заштите и уређења Спомен подручја Доња Градина; {{gap}}'''Да се у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини и Републици Србији''' одреди исти дан у знак сјећања на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској — Србе, Јевреје и Роме; {{gap}}'''Да се утврди и у разумном року исплати''' правична одштета жртвама овог геноцида и њиховим потомцима од стране Републике Хрватске. {{gap}}Народна скупштина Републике Српске очекује да међународна јавност, посебно државе антифашистичке коалиције Другог свјетског рата, подрже ову Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске, како би она, након седамдесет година чекања, угледала свјетлост дана. {{gap}}Ова Декларација ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у „Службеном гласнику Републике Српске“. Број: 02/1-021-1291/15<br> Датум: 22. октобар 2015. године ПРЕДСЈЕДНИК<br>НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ<br> Недељко Чубриловић == Извор == * https://www.narodnaskupstinars.net/ci/akti/ostali-akti/deklaracija-o-genocidu-nezavisne-drzave-hrvatske-nad-srbima-jevrejima-i-romima-tokom-drugog [[Категорија:Декларације]] [[Категорија:Република Српска]] [[Категорија:2026.]] d0wfyr8vzcv8lfat2u0usztayqxk13j 145084 145083 2026-07-08T22:34:54Z Ран-кан 2705 145084 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата | одељак= | без_аутора= | година= 2015 | белешке= }} {{gap}}На основу [[Устав_Републике_Српске#1._Народна_скупштина|члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске]], чланова 182., 183. [[Пословник Народне скупштине Републике Српске|Пословника Народне скупштине Републике Српске]] („Службени гласник Републике Српске“, број: 31/11), Народна скупштина Републике Српске на Седмој сједници, одржаној 22. октобра 2015. године, донијела је сљедећу {{Наслов|Д Е К Л А Р А Ц И Ј У<br>О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА}} {{gap}}'''Полазећи од чињенице''' да се у данашњој Републици Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који су власти Независне Државе Хрватске, која је укључивала и подручје данашње Босне и Херцеговине, посебно муслимане прозване „цвијећем хрватског народа“ те дио Срема који је данас у саставу Републике Србије, током Другог свјетског рата починиле над Србима, Јеврејима и Ромима; {{gap}}'''Имајући у виду''' да се у хрватским јавним гласилима и квази историографским радовима не само прећуткују него и радикално умањују жртве овог геноцида, нарочито у Јасеновцу, и њихов број своди на 40.000 убијених Срба, Јевреја и Рома, као што је то, у својству историчара, чинио и први предсједник Републике Хрватске Фрањо Туђман; {{gap}}'''Имајући на уму''' да се усташе као починиоци геноцида у Хрватској, укључујући и Анту Павелића, данас у Хрватској од стране веома утицајних и веома пристрасних фактора, представљају као борци за национално ослобођење и независну Хрватску на темељу такозваног историјског и државног права хрватског народа; {{gap}}'''Будући да''' историјски доказан геноцид над српским, јеврејским и ромским народом никада није био предмет примјерене политичке осуде ни у Титовој комунистичкој Југославији ни у данашњој Републици Хрватској и да хрватски народ никада није прихватио одговорност за геноцид који је у његово име почињен , како је то иначе учинио њемачки народ за холокауст који су у његово име учинили нацисти, а да ни Римокатоличка црква није осудила злочине геноцида у НДХ као што је осудила злочине на другим европским стратиштима у Другом свјетском рату и извинила се због учешћа неких њених представника у њима; {{gap}}'''Будући да''' власти Народне односно Социјалистичке Републике Хрватске, као федералне јединице у оквиру ФНРЈ односно СФРЈ, и данашње Републике Хрватске, као независне државе, никада нису понудиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима; {{gap}}'''Будући да''' стратишта на којима су жртве овог геноцида биле мучене, масакриране и убијане и масовне гробнице у које су бацане и без дужног поштовања и примјереног обреда покопане, до данас нису на ваљан начин обиљежени и заштићени; {{gap}}'''Будући да''' су Анте Павелић и многи његови доглавници по окончању рата побјегли из Независне Државе Хрватске, користећи тзв. пацовске канале, користећи помоћ појединих Ватиканских клирика и прелата, те да многима од њих није суђено у земљи, што би хрватски народ довело до признања непојмљивих злочина почињених у његово име и моралног просвјетљења и прочишћења; {{gap}}'''Имајући све то на уму Народна скупштина Републике Српске закључује:''' {{gap}}'''Да су злочини усташа''' над Србима, Јеврејима и Ромима током другог свјетског рата у Независној држави Хрватској смишљен и планиран геноцид, онакав какав је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 9.децембра 1948.године; {{gap}}'''Да је приликом провођења овог геноцида''' само у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника мучено, пљачкано, силовано и потом убијано од стране Независне Државе Хрватске : 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома , једино због тога што су припадали другом народу, вјери или раси; {{gap}}'''Да је Незaвисна Држава Хрватска''' била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, Јастребарском, Ријеци код Јастребарског, Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду и да је у њима према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3710 јеврејске дјеце; {{gap}}'''Да је злочин геноцида''' у Независној Држави Хрватској по својим размјерама раван холокаусту који је нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима; {{gap}}'''Да је током провођења овог геноцида''' велики број Срба био принуђен да, зарад спаса голог живота, промјени свој национални и духовно-историјски идентитет и да се одрекне своје православне вјере и под присилом и смртном пријетњом прихвати католицизам; {{gap}}'''Полазећи од ових закључака Народна скупштина Републике Српске захтијева:''' {{gap}}'''Да Република Хрватска''', као држава хрватског народа, одлуком својих највиших органа, прихвати историјску и сваку другу одговорност за геноцид Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата; {{gap}}'''Да се на достојан начин''' обиљеже и обезбиједе сва мјеста злочина и чува успомена на његове многобројне жртве; {{gap}}'''Да се у цјелини сачува и одржава''', као споменик жртвама, јасеновачки комплекс концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома; {{gap}}'''Да се утврди и спроведе''' програм заштите и уређења Спомен подручја Доња Градина; {{gap}}'''Да се у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини и Републици Србији''' одреди исти дан у знак сјећања на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској — Србе, Јевреје и Роме; {{gap}}'''Да се утврди и у разумном року исплати''' правична одштета жртвама овог геноцида и њиховим потомцима од стране Републике Хрватске. {{gap}}Народна скупштина Републике Српске очекује да међународна јавност, посебно државе антифашистичке коалиције Другог свјетског рата, подрже ову Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске, како би она, након седамдесет година чекања, угледала свјетлост дана. {{gap}}Ова Декларација ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у „Службеном гласнику Републике Српске“. Број: 02/1-021-1291/15<br> Датум: 22. октобар 2015. године ПРЕДСЈЕДНИК<br>НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ<br> Недељко Чубриловић == Извор == * https://www.narodnaskupstinars.net/ci/akti/ostali-akti/deklaracija-o-genocidu-nezavisne-drzave-hrvatske-nad-srbima-jevrejima-i-romima-tokom-drugog [[Категорија:Декларације]] [[Категорија:Република Српска]] [[Категорија:2015.]] 4ym0zwv0akoozsfqc39eyrk0plyvx4c Песме жени 0 61424 145097 2026-07-09T10:22:29Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Песме љубави и смрти/Песме жени]] 145097 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Песме љубави и смрти/Песме жени]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Песме Јована Дучића]] [[Категорија:Жене]] 9o5zsfhiukr2q2gqgvm7ybx6n1wcno4 Наше окупационо поробљавање 0 61425 145100 2026-07-09T11:28:43Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Наше окупационе поробљавање | одељак= | аутор= Драгиша Лапчевић | година=1928 | белешке= }} {{gap}}За време окупације је наше становништво у Србији тешко пропиштало: оно је просто опљачкано од стране окупатора у толикој мери… 145100 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Наше окупационе поробљавање | одељак= | аутор= Драгиша Лапчевић | година=1928 | белешке= }} {{gap}}За време окупације је наше становништво у Србији тешко пропиштало: оно је просто опљачкано од стране окупатора у толикој мери, да је просто упропашћено. Сва је храна дигнута, а становништву је остављено само по коју десетину грама дневно, чак му је млеко отимано, па и јаја; па и то није било доста, већ су му отимане живина и стока. Свиње су готово листом биле отеране, а од остале стоке стање је у северној Србији било овако: Пре рата: коња 152.617. говеди 957.918. оваца 3.808.815; 1918: коња 19.031. говеди 596.832. оваца 969.301; 1921: коња 68.750. говеди 1.050.514. оваца 2.257.702. Треба имати на уму само тај факат: да се при крају 1918 године, у новембру и децембру, врло живо стока набављала и куповала у пречанским крајевима, иначе би њезин број и тада био знатно мањи, па се с набавком и даље до 1921 године непрестано ишло. Сељак је, веселник, ишао за стоком као неминовном својом потребом, плаћао је бескрајно скупо да би је само имао; зато је сад, великим делом, и презадужен и пропао. Он је газио у дугове, држећи да ће моћи отплатити ако само стоку буде имао; стока је, међутим, постала врло скуп инвентар, те га сељак није могао исплатити из простога једног разлога: ратујући од 1912 до 1919 године он је утрошио све резерве које је имао, а окупација му је од 1915 до 1918 године узела све жито, сву храну, сву стоку, порушила грађевине, дигла му плотове и ограде, намерно срубила сву имовину српског становништва, те се српски ратник вратио на просту и голу земљу, којој је морао набављати све, од плота и грађевина, до радне и музне стоке. Оштета, коју је непријатељ нанео Србији, добро је оцењена у радовима гг. Милића Радовановића и Милоша Савчића, само што те милијарде, које су они изнели, треба помножити по неколико пута више, из разлога, што су српски сељаци морали све то плаћати по неколико пута скупље, а своју су ратну оштету морали продавати 1000 за 100 динара! Зато, кад је реч о презадужености србијанскога сељака, не треба са тим шалу правити: српски сељак је, одиста презадужен, али је његова презадуженост прави узрок у окупаторском пљачкању, у окупаторском сатирању српског сељака. И он мора потражити правога проузроковача своје невоље. За тим, он мора тражити од Југославије, да му она призна ону колосалну разлику између ратне штете и суме пошто ју је он продао, јер та сума, врло често, не износи само 100, већ и мање од 100 на 1000 динара! Југославија, која је на рачун ратне штете, набављала себи државне потребе, дужна је ту разлику накнадити, а она је од прилике толика, колико србијанско сељачко дуговање износи. Србијански сељак тражи само оно и онолико, што је и колико је стварно оштећен окупацијом и колико је, затим, упропашћен од стране Југославије, која је, у место њега, наплатила ратну штету, а у место стварне ратне штете бесправно утрапила сељаку један папир са 2½% интересном стопом, натерала га да тај папир продаје чак и испод 10%, и да се задужује, за набавку својих упропашћених вредности, с интересом 30, 40, 50% и више! Материјална пропаст србијанског сељака је велика и недогледна; зато је његово несумњиво право да за њу тражи и добије накнаду а не милостињу.... А систематски уништавана индустрија и трговина у Србији изискује поновну ревизију правих злочинаца, који су Србију упропашћавали не само по дужности, већ и из нечувене и невиђене мржње према њој! == Извор == ''Политика'', 30. новембар 1928. Бр. 3795. Стр. 8. {{ЈВ-аутор|Драгиша Лапчевић|1943}} nqzcwpmq6wl2prcwt0z6j68h77wvwmf Два нова уметника 0 61426 145104 2026-07-09T11:58:56Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два нова уметника | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1922 | белешке=<center>— Говор г. Ј. Дучића којим је отворена изложба г.г. Милуновића и Стојановића. —</center> }} {{gap}}Пред препуном двораном најугледнијег београдског свет… 145104 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два нова уметника | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1922 | белешке=<center>— Говор г. Ј. Дучића којим је отворена изложба г.г. Милуновића и Стојановића. —</center> }} {{gap}}Пред препуном двораном најугледнијег београдског света, нарочито уметничког, отворена је јуче у дворани новога Универзитета изложба радова два наша млада уметника: сликара Милуновића и вајара Стојановића. Када се има на уму да се код нас, изложбе уопште, врло слабо посећују, онда г.г. Милуновић и Стојановић могу бити веома задовољни пажњом, која им је јуче на један очигледан начин указана. Међу осталим посетиоцима, запажено је и присуство председника парламента г. др. Е. Лукинића и знатан број професора Универзитета и књижевника. Изложбу је отворио наш познати књижевник г. Ј. Дучић овим говором: „Мени је пала у део част да отворим једну уметничку изложку. Ја не знам као се то ради и зашто је то потребно. Ја не верујем да ишта треба тумачити у уметности, ни да се да ишта изменити у добром или у рђавом које нам једно уметничко дело само собом учини. Нико не треба да нам тумачи зашто вам изгледа тако лепа жена коју волите, ни зашто треба да волите другу жену. Укус за лепоту је у природи сваког човека; становници Аустралије су имали неке уметничке предмете пре него што су знали говорити ни бројати. Тумачење лепоте учинило је само да се укуси нивелишу, и да има више снова који иду за једном општом формулом лепоте више него за својим сопственим очима. Тако су укуси више колективни него индивидуални, више сугерисани него инспирисани. На свима раскршћима историје људи су имали такве укусе колективне: једнако су сви волели исти начин говора, облачења, намештаја, игре и свирке. Разлике укуса међу појединцима биле су само у појединостима те опште концепције о том шта је лепо. У ствари то се протеже и на све друго. Међу људима истог времена и исте културе разлике мишљења могу постојати али само у нијансама. На оваквој једној изложби, ми који смо сви савременици и исте просвећености, ми ћемо у главном имати чисто мишљење о лепоти ових дела. Али као је утисак и ако га замислимо као линију, — бити једнак али не до краја линије. На једној тачки, негде при крају, тај општи утисак престаје бити општи, и разилази се у безброј малих црта који представљају одатле индивидуалне укусе: допадање или недопадање. И оно што буде индивидуално у том утиску који је општи, ту већ није реч толико о уметничком делу колико о нашој природи. Зато мислим да ми мање тумачимо и судимо, него што волимо и мрзимо. Ми одатле гледамо сви кроз себе и све за себе. Срећом што је укус за лепоту у природи сваког човека, и што, подигнут културом може и толико да се у човеку усаврши ко исто да дође до тога да се у њему достигне до сопственог схватања. Зато ако једно дело воли, он зна зашто га воли, и верује да га воли што је то дело одиста једна реч лепоте. Ми стојимо пред једним уметничким делом као огледало пред једним лицем. Што у њему тражимо то је баш онај део себе, свог укуса за лепоту, свој смисао за природу, за љубав, за срећу, за несрећу, за смрт. Али ово што наводим значило би да ми у таквом делу гледамо у главном свој духовни живот, и да је тако дати и дефиниције о лепоти чим се уметност призна за ствар идејну. Међутим уметност је ствар, у главном, темпераментна — што је неко рекао: свет виђен кроз темпераменат. Ја сам увек био уверен да је уметност ствар споља, ствар физичка, баш и зато што је укус за лепоту усађен у самом инстинкту. Зато, ко може веровати да је нешто могао до краја протумачити од оног што је све у једном уметничком делу: и оно апсолутно и опште, и оно релативно и лично. Сви ћемо у овој соби осетити оно што одговара колективном укусу нас деце свог времена, и о томе можемо судити; а затим ћемо сви осетити још нешто што смо сваки видели кроз свој темпераменат, према томе колики је и какав је, и ту више не може бити говора о суђењу који другом не би изгледало можда и неразумљиво и, према својој природи, нетачно. Зато је можда речено да се нигде не изговори толико апсурдних ствари у једној галерији слика. Ја се зато не усуђујем ни да тумачим и мислим да чиним добро и уметницима, и вама, и себи лично. Чини ми се да је историја уметности историја развијања тог колективног укуса за лепоту. Онај отпор који су такозвани модернисти нашли у данашњој публици, долази од тога што су они повредили њихове навике, стављајући се на супрот оном укусу за лепоту који се сматра за добар већ зато што је примљен од историје као њен продукт. Смисао о лепоти, који је колективан, и скоро општи међу културним народима, он је дело дугих векова који су све нивелисали, кристилисали и упрошћавали често до готове формуле. Ви знате да је све што је уопште за сваког у дефиницији лепоте, још оно што су о томе рекли Грци. Лепо, то је остало грчко. Постоји бизарно, као лепо, снажно као лепо, ново као лепо, мисаоно као лепо, наивно као лепо. Али апсолутно лепо, лепо без подвајања, то је оно грчко, и што је дефинисано: лепотом у хармонији. Нема лепоте без хармоније. Чудно, ново, снажно, наивно, љупко, мисаоно... нису довољни ако није продукт једне лепоте у хармонији. Грчке речи „миден аган”, узвишена девиза грчке мисли, значе у главном „не узбуђуј се!” Грчка уметност, лепота у хармонији, долази од њиховог философског гледања на све стране живота. Аниксигорин „није” у мирном погледу Фидијасових статуа. Михел-Анђело каже на једном месту: „Не будите ме; говорите тихо!”. Неки модернисти нашег времена, као и многи модернисти других времена, бунили су се против тог ограничавања, и срећом што је тако. На разним раскршћима историје, оно што се мења то су сенсибилитети. Стари век док се у Европи звао Грчком, био је узак и једнолик. Средњи век је имао велики број народа, страшних ратова, страшних болештина, хришћанску концепцију о животу и смрти, и он је у многом изменио и сенсибилитет људи, и могао је мењати и уметност. Талијанско католичанство које је било јединско по духу, и шпанско које је имало сву ортодоксност јеврејску, дали две уметности различне: једну ведру и насмејану, и другу мрачну и горку. Али све што се догађало променама уметничке мисли, догађало се према извесној логици историје: мени се чини да се све догађало према менама људске мисли о самом животу, веза која изазива преврате и да историја уметности стоји у најближој вези са историјом религије. Данашњи ексцентрични уметници почели су пре овог рата, продужили за време рата, и наставили после рата, једно и исто. Не верујем да је рат, па ма био и највећи, изменио ишта у нама одиста битно. То може само једна нова концепција о животу и смрти, а то значи нова религија, нова мистика, или бар нова философија. Символисти су се на крају позивали на Новалиса као претечу; данашњи се позивају на Бергсона. Они који буду дошли после једне нове религије позиваће се само на Бога и људи ће им веровати, јер су све велике и нове уметности биле један велики Оченаш; све су поникле из идеје о Богу и биле у служби Божјој. Историја религија, то је историја људског срца. И ја се усуђујем још једном да поновим: да нема нове уметности без нове религије. Али то не значи да нема уметника који не доносе нешто ново. Сваки таленат је нова ствар. Али оно што је ново то није нова дефиниција лепоте, нова уметност, него нов сенсибилитет једног великог човека. Ако је био нов Чимабуе, и затим Рафаел, то је зато што су били персонални један и други, и ко је год персоналан, тај је нов. Сезан је био персоналан, Реноар је персоналан, али сезанисти и реноаристи нису нови, јер не иду за собом него за другим. Крајњи модернисти нису нови, а постаће такви само онда када дође онај који ће тај покрет најречитије изразити њихову естетику. Не знам само једно, да ли једна нова и велика уметност долази од једног генија који то сам изненада донесе, или му то припремају безброј оних малих као што је случај данас. Волео бих да то чујем од мојих пријатеља Богдана Поповића, Бранка Поповића и Тодора Манојловића. Данас постоји један велики неспоразум између артиста и њихове публике. Велики део публике одлази на изложбе с тешким срцем и враћа се с протестом и с огорчењем. Мене би далеко одвело да то објашњавам. Ја само наводим један случај: да модерна уметност стоји ван сваке историјске везе са светом: паганска уметност је разумевана јер је стајала у вези са паганским митом; средњевековна је била разумевана јер је била религиозна као и тај век; данашња би требала да буде нешто треће па да буде схваћена. Можда она лута за то што је свет остао без своје основне идеје о животу, без своје централне идеје, расејан, разорен, анархичан, заражен и можда на ивици пропасти. Модерна уметност узалуд покушава да у самом животу тражи врело своје инспирације, и она стоји очигледно на беспућу једног човечанства које је изгубило све моћи да у нешто верује као што је пре веровало у Бога. На овој изложби немамо шта да жалимо. Милуновић и Стојановић чекају с поносом да кажете о њима свој суд. Они су донекле присталице једне школе која није велика, али су обојица носиоци талента који су за све очигледни, и то успокојава. Ако у Милуновићу има модернистичког упроштавања у линијама и колориту, ипак у тим линијама има духовитости и у том колориту има темперамента. Колорит је увек израз једног темперамента, а линија је увек израз једног интелекта; људи од темперамента добро колоришу и људи од интелекта лепо цртају. Милуновић ми се чини нарочито добар колориста, а у композицији, смислу за боје, има нечег и класичног, чак и нечег академског у лепом смислу речи. Он је свакако у превирању, и он долази да вам покаже крупну бразду коју је овим делима зарезао, и да вам се врати синтетичан и можда велики уметник. Он заслужује благовољење и симпатије. Г. Стојановић, Босанац, донео је неколико изванредних глава, с пуно свежине и израза: Осим два-три торса који су одлични, те се главе посађене на тела која одговарају модерној естетици и које буне наше навике за оно што је конкретно и нарочито за оно што је лепо. Судите по оном што је добро, јер није тешко уметнику његовог талента да се ослободи оног што је лоше. Ове главе које изгледају да све виде и чују шта се овде догађа, дају доказа о једној нарочитој интелигенцији уметника, о збиљи с којом ради, с лудом љубави једног човека заљубљеног у камен”. * Говор нашега великог песника и естете шумно је поздрављен. Затим је настало разгледање изложених радова од којих су неки привукли толику пажњу да им је тешко било приступити од множине оних која им се дивила. Изложба ће бити отворена до 15. ов. месеца. == Извор == ''Политика'', 6. новембар 1922. Бр. 5222. Стр. 3—5. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] ln9e8fe46b40x6rgyuyppsg2capshkj