Аутор:Алекса Шантић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.10</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Алекса Шантић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1489</id>
    <revision>
      <id>145118</id>
      <parentid>145039</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:14:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Најпознатије песме */</comment>
      <origin>145118</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5130" sha1="1mdcsuk2mat2e7hl96r4n29ytw35tay" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алекса
| презиме = Шантић
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1924
| опис = '''Алекса Шантић''' био је српски песник и академик.
| слика = Aleksa Šantić 1918.jpg
| опис_слике =
| википедија = Алекса Шантић
| вики_цитати = Алекса Шантић 
| остава = 
| остава_кат = Aleksa Šantić
}}

== Сабрана дела ==

Дела су разврстана хронолошки према години настанка.

* [[Шантићеве песме 1887.]]
* [[Шантићеве песме 1888.]]
* [[Шантићеве песме 1889.]]
* [[Шантићеве песме 1890.]]
* [[Шантићеве песме 1891.]]
* [[Шантићеве песме 1892.]]
* [[Шантићеве песме 1893.]]
* [[Шантићеве песме 1894.]]
* [[Шантићеве песме 1895.]]
* [[Шантићеве песме 1896.]]
* [[Шантићеве песме 1897.]]
* [[Шантићеве песме 1898.]]
* [[Шантићеве песме 1899.]]
* [[Шантићеве песме 1900.]]
* [[Шантићеве песме 1901.]]
* [[Шантићеве песме 1902.]]
* [[Шантићеве песме 1903.]]
* [[Шантићеве песме 1904.]]
* [[Шантићеве песме 1905.]]
* [[Шантићеве песме 1906.]]
* [[Шантићеве песме 1907.]]
* [[Шантићеве песме 1908.]]
* [[Шантићеве песме 1909.]]
* [[Шантићеве песме 1910.]]
* [[Шантићеве песме 1911.]]
* [[Шантићеве песме 1912.]]
* [[Шантићеве песме 1913.]]
* [[Шантићеве песме 1914.]]
* [[Шантићеве песме 1918.]]
* [[Шантићеве песме 1919.]]
* [[Шантићеве песме 1920.]]
* [[Шантићеве песме 1921.]]
* [[Шантићеве песме 1922.]]
* [[Шантићеве песме 1923.]]
* [[Шантићеве песме 1924.]]
* [[Шантићеве песме непознате године]]

=== Песме за децу ===

* [[Санак мале виде]] 1888.
* [[Циганчица]] 1921.
* [[Ведра деца]] 1921.
* [[На продају ево зеке]] 1921.
* [[Верно друштво]] 1921.
* [[Хранитељка]] 1921.
* [[Бели зека]] 1921.
* [[Честитка]] 1921.
* [[Мила (Алекса Шантић)|Мила]] 1921.
* [[Ласте]] 1921.
* [[Сељанчица]] 1921.
* [[Повратак (Алекса Шантић)|Повратак]] 1921.
* [[Повратак из поља]] 1922.

=== Драмске слике ===

* [[Под маглом]]
* [[Хасанагиница (Алекса Шантић)|Хасанагиница]]
* [[Анђелија (Алекса Шантић)|Анђелија]]
* [[Немања (Алекса Шантић)|Немања]]
* [[Пред капијама Св. Петра]]
* [[Свијетли дан]] (Алегоријска сцена)

=== Приповетке ===

* [[Освета (Алекса Шантић)|Освета]] (Голуб, 1887, бр.5)
* [[Крадљивци]] (Голуб, 1887, бр.8)
* [[Мајчина суза]] (Голуб, 1889, бр.1)
* [[Амазонка]] (Стражилово, 1894, бр.40)
* [[Љубав сиротице]] (Босанска Вила 1894, бр.4-5)
* [[Оче благослови]] (Стражилово, 1894, бр.12)
* [[Пошљедњи пољубац]] (Луча, 1895, бр.3)
* [[На гробу љубави]] (Луча, 1895, бр.6-7)
* [[Друг (Алекса Шантић)|Друг]] (Зора, 1900, бр.11)

=== Преводи ===
* ''[[Мињон]]'' (1900), од [[Гете|Гетеа]] 
* ''[[Истовјетност]]'' (1909), од Гетеа 
* ''[[Крај танана шадрвана]]'' (1851), од [[Хајне|Хајнриха Хајнеа]]
* ''[[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]]'' (1898), од Хајнеа
* ''[[Пут у Кевлар]]'' (1900), од Хајнеа
* ''[[Лорелај]]'' (1909), од Хајнеа
* ''[[Ти тако мила си, лепа]]'' (1921), од Хајнеа

== Најпознатије песме ==
* [[Вече на шкољу]]
* [[Емина]]
* [[Кајмакчалан]] (1920)
* [[Ми знамо судбу...]] — [[Аутор:Стеван Сремац|Стевану Сремцу]] (1907)
* [[Моја отаџбина]]
* [[О класје моје]]
* [[Остајте овдје...]]

== Дела о Алекси Шантићу ==
* ''[[Песме од Алексе Шантића]]'' (1901), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]]
* ''[[Мисли о песнику]]'' (1924), од [[Јован Дучић|Јована Дучића]]

{{DEFAULTSORT:Шантић,_Алекса}}
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>1mdcsuk2mat2e7hl96r4n29ytw35tay</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>145107</id>
      <parentid>145011</parentid>
      <timestamp>2026-07-09T12:09:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>145107</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7473" sha1="1u6g336twgqwew187xgfm3pslsu61s0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1932)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>1u6g336twgqwew187xgfm3pslsu61s0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59939</id>
    <revision>
      <id>145109</id>
      <parentid>142073</parentid>
      <timestamp>2026-07-09T12:18:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145109</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="936" sha1="1c93e0h9i6icoyclrkqbiszlh7f7hd8" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| 1884.
|
| Садржај:
| [[Чучук-Стана/Почетак|-{Почетак}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Чучук-Стана/Почетак|-{Почетак}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Чучук-Стана/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}
[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Српске цртице]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>1c93e0h9i6icoyclrkqbiszlh7f7hd8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>145115</id>
      <parentid>145101</parentid>
      <timestamp>2026-07-09T17:01:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>145115</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79643" sha1="65zs8z20l96g48v0r21p4xjjlf700el" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
Тренутни приоритет: [[Тартарен Тарасконац]]

'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Светислав Симић (Ј. Дучић)]], [[Наши писци и наши читаоци]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>65zs8z20l96g48v0r21p4xjjlf700el</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145123</id>
      <parentid>145115</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:50:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>145123</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79968" sha1="jsduj3ooppgfxib9mcgigovtdbenl1a" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>jsduj3ooppgfxib9mcgigovtdbenl1a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145124</id>
      <parentid>145123</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:51:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>145124</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79937" sha1="k8k4kbftbmmllvw1qzb2s738gchdy8k" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>k8k4kbftbmmllvw1qzb2s738gchdy8k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145125</id>
      <parentid>145124</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:53:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>145125</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80051" sha1="90wqogv3x3crclfvs6g9axzaqw4dv0i" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XI)

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>90wqogv3x3crclfvs6g9axzaqw4dv0i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145126</id>
      <parentid>145125</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:53:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>145126</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80052" sha1="pcami1gp4ysl349ysbv9ffyvc8f1hsv" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII)

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>pcami1gp4ysl349ysbv9ffyvc8f1hsv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145127</id>
      <parentid>145126</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:54:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145127</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80052" sha1="pkm1tc7foqx4pu55ndw48tf30uuzgpu" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII)

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић


&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>pkm1tc7foqx4pu55ndw48tf30uuzgpu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Светислав Симић (Ј. Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61273</id>
    <revision>
      <id>145121</id>
      <parentid>144543</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T11:33:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145121</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17818" sha1="576dszdw4v88n3grxq9wido9qftkdbk" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Светислав Симић
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1911
| белешке=
}}
{{gap}}Под именом и под одећом чиновника, Светислав Симић је био инспирисан мисионар. То се видело отуд што се код њега једна идеја увек претворила у осећање, и што је од узвишеног ишла у религиозно. Људска доброта на овој земљи, за њега је била једна мистика; зато су се уверења у њему лако обртала у фанатизам човека из црквенога реда. Он је веровао да су уверења која је он имао не само најбоља која је он могао имати, него најбоља која се уопште могу имати, и зато их је сматрао светим и њима робовао. Зато је и његов цео духовни живот била једна велика перипетија страсти. Када наши принципи нису друго него наши духовни проналасци, експерименти научног морала и укуса за идеологију, онда су они хладни и променљиви, и ми господаримо њима као и обичним другим што се догађа у сфери чисте мисли. Али за овог чудног човека, начела, то су били путеви срца. По његовом веровању, људско добро не треба тражити ни испитивати: оно је очивидно и просто — као што су просте и све велике истине. Ми смо фатално упућени да погодимо увек где је добро, као што је Едип, и затворених очију за навек, могао да, држећи отворену шаку према небу, каже од куда сија сунце. Овај мистицизам добра имао је Светислав Симић више него ико од његових савременика. Зато он није само човек од доброте, и ако би то било много; нити је само начелан радник, и ако би то било ретко. Он је био човек од страсти, који је од свога заната правио своју мисију на земљи, а од својих принципа правио велики систем врлине; оно што је правилно и добро, он је сматрао да је то у исто време и неприкосновено и свештено. Тако је у њему начело постојало догмом; и тако је од радника у дужности постајао мученик своје мисије. Симић, који је био најраднији човек на свету, а по природи апостол, радио је целог живота с искључивошћу таквих људи који су веровали да су закони за људе сишли с неба.

С таквим мистицизмом ушао је Светислав Симић у политику. За њега политика није била наука, нити је била скуп хладних практичних упутстава за живот у заједници; политика је била за њега реакција против онога што је у друштву а антисоцијално је, и што смета да добро које постоји дествује успешно. Политика, то је хигијена извесних нарави; политичар није ни научник, ни професионалац, него борац. Светислав Симић није схватао смицалице занатских политичара, нити ценио све обрте и досетке парламентараца; и ма да је своју политичку партију волео скоро нерасудно, партизанска борба каква се у нас водила, за њега је увек изгледала крвна освета нечијих увређених амбиција, један мрачни еквиноцијо за време кога се узбуркају и излуде људске сујете. Парламенат се дели на две групе: на оне који раде, и на оне који сметају. Ако је Симић имао кад гвоздену рукавицу на својој руци, то је чинио да се бори против оних који одузимају време онима који раде. Његов сарказам, истина, није био много силан, као што обично није силан сарказам оних који нису лични у својим нападима. Али је у нашем парламенту Светислав Симић светлио својом снажном и сјајном аргументацијом, и зачуђавао снагом да увери чак и непријатеља. Он је уверавао — зато што ништа не убеђује тако као уверење. А Светислав Симић је увек имао своје уверење, и ништа га није ометало да га увек има.
Право место Светислава Симића, оно место по којем је он данас славан, то је у нашој националној политици. У националној политици он је ишао трагом Стојана Новаковића и Владимира Карића, који су опет покушавали да продуже велике традиције Кнеза Михаила, блажене памети. Један стари маћедонски Бугарин рече ми једног дана: „Познавао сам вашег пресветлог Кнеза Михаила. Као дечко, видео сам га једне ноћи када је у наше село, с ону страну Охридског Језера, долазио преобучен у трговца...“ Кнез Михаило није извесно био те ноћи у маћедонском селу када су га онамошњи сељани видели преобученог у трговца, али овај случај показује велики утицај који је имала у то време Србија међу другим балканским Словенима, када је Србија била једина светлећа кула у великом мору мрака — светлећа кула чак и за Бугаре у Бугарској. Кнез Михаило је потписао био и један уговор с Бугарима да на три места са своје границе упане с војском и дигне бугарски устанак, и да после ослобођења буде општи краљ балканских Словена. Када је Русија била бијена у Кримском Рату, а Аустрија била бијена код Садове у Пруском Рату, обе велике силе биле су привремено повукле и напустиле балканску политику. Кнез Михаило је био једини који је то покушао да употреби у корист балканских Словена, и спремао је велике планове у којима га је само смрт помела. То је било у оне дане када се слика нашега светлог Кнеза јављала људима ноћу у маћедонским селима, на тамној води Охридског Језера...

Стојан Новаковић и Владимир Карић, који су крајем осамдесетих година, један посланик у Цариграду, други консул у Скопљу, покушали да после једног прекида од двадесет година, обнове наш национални рад у Маћедонији, имали су у Светиславу Симићу једнога од својих најревноснијих ученика. Нико од њега није у маћедонске послове уносио више душе; рад на тим пословима он је сматрао као један апостолат који треба да испуни цео његов живот.
Човек од срца, Симић је рачунао увек у политици и са психолошким моментом. Он је знао колика је снага у рукама српског народа његова историја, његове ближе и даље традиције. Он је знао да традиције живе дуго у душама стараца и на устима младића. Традиција, то је душа. Онамо докле су допрле српске националне традиције, није потребно нарочито правити националну српску душу; треба ићи за једним светлим концем што је право ишао оним несрећним хришћанским мученицима којима се у помрчини јављала слика српског кнеза. Као ретко који Србин из Србије, Симић је знао какав неодољиви чар има Србија за друге Србе, и колико непознате и наслеђене снаге има у везама које постоје између ње и других српских земаља; и он је веровао да је Србија и у дане своје политичке слабости била неодољива национално.

Благодарећи лепим везама које је имао у својој партији, и потпори њених шефова, он је имао слободне руке. Симићева политика постала је ускоро читаво ослобођење савести; он је један од најређих који је пошао Кнез-Михаиловом „политиком с ону страну препона“. Ја нећу улазити у појединости његовог крупног дела. Али треба истаћи да је то један од ретких наших политичара који је за собом оставио свој пут и своју сопствену политику. Другима ће бити можда довољно да пођу његовим већ готовим путем, па да буду људи од заслуга.

Светислав Симић је био и књижевник, али више из љубави за књижевност него по инстинкту. Он је један од ретких наших политичара који је волео књигу и који се није ослањао на такозвану природну српску бистрину. У томе је много одвајао од наших политичара и државника, који књижевност сматрају за перверзију. Верујући да је књижевност докуменат људске душе и људског ума, он је читао књиге и волео књижевнике. Зато се он снажно одвајао од гомиле наших политичких људи, за које не постоје ни музеји, ни библиотеке, ни лабораторије, ни галерије слика, и који имају једну тамну одвратност за људе који се баве књигом. Светислав Симић је ушао био једном у очајну борбу против Љубомира Недића, који је хтео од Змаја Јована Јовановића да направи дечјег забављача, и сматрао је за част да се за једног великог писца истакне баш човек из његове странке. — И ако најскрупулознији човек од дужности, Симић је био огорчено нетрпељив према сталежу бирократа, који у дипломатској каријери безнадежно расту, и који верују да се политика креће од регистра до протокола, и да они који се хоће њоме да баве немају никаквих виших духовних обавеза. Он је био и изврстан беседник и одличан журналист, и веровао је да они људи који не умеју лепо да говоре или лепо пишу, да не умеју ни да лепо мисле. Његова библиотека пунила се сваким даном: као страни политичари, и он је имао свога књижара у Паризу, коме је био издао једном за свагда наредбу да му пошаље сваку нову књигу од већег значаја. Тако се на његовом столу сустизала политика и роман, метафизика и педагогија, финансије и лирика. О својим књижевним радовима као критичара, говорио је са скромношћу, али и са ватром с којом се говори о првој љубави. То је зато што је он кроз књижевност ушао у јавни живот, и веровао да ће провести своје последње дане као радник на књижевној историји, нарочито на студијама из књижевности Бугара, које је волео срдачно до последњег часа. Осећао је како време пушта паучину заборава на оно што је био урадио на критици, и сметало је његовој смелој амбицији што се у његовом таленту више изразио политички писац него књижевни писац. Он није хтео да има на уму ту ретку част што је он био један од двојице или тројице наших дипломата који су се уопште бавили литературом и науком, и да је он скоро једини који је написао о нашој националној политици оно што о томе има написано.

Као дипломат, Светислав Симић је имао своје успехе које је још прерано карактерисати и набројати. Његово велико искуство и стручност у балканским стварима правило га је ауторитетом у свакој прилици и сваком друштву; његови другови, шефови страних мисија, волели су да истакну његову надмоћност у читавом низу ових питања.

Ја га никад нећу заборавити у његовом држању немарног и насмејаног сабеседника с којим је примио којег страног министра у нашем заједничком бироу; и идући бледом руком по географској карти; и прелиставајући пред њима крупне свеске својих забелешки. Он је имао став онога беседника који је све знао и који каже: „Feuilletez-moi“. И он је био одиста често прелиставан, и његове су мисли памћене. У свом опхођењу он је имао сву грациозност једне скромности, а у својој скромности сав укус каквог кнеза.
Јован Дучић.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1911. -{XXVI}- Бр. ?. Стр. 525—530.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>576dszdw4v88n3grxq9wido9qftkdbk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наше окупационо поробљавање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61425</id>
    <revision>
      <id>145105</id>
      <parentid>145100</parentid>
      <timestamp>2026-07-09T11:59:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145105</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6250" sha1="9wdkkcnksc4e0kpscsu22rhup76wjmk" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наше окупационе поробљавање
| одељак=
| аутор= Драгиша Лапчевић
| година=1928
| белешке=
}}
{{gap}}За време окупације је наше становништво у Србији тешко пропиштало: оно је просто опљачкано од стране окупатора у толикој мери, да је просто упропашћено. Сва је храна дигнута, а становништву је остављено само по коју десетину грама дневно, чак му је млеко отимано, па и јаја; па и то није било доста, већ су му отимане живина и стока. Свиње су готово листом биле отеране, а од остале стоке стање је у северној Србији било овако:

Пре рата: коња 152.617. говеди 957.918. оваца 3.808.815; 1918: коња 19.031. говеди 596.832. оваца 969.301; 1921: коња 68.750. говеди 1.050.514. оваца 2.257.702.

Треба имати на уму само тај факат: да се при крају 1918 године, у новембру и децембру, врло живо стока набављала и куповала у пречанским крајевима, иначе би њезин број и тада био знатно мањи, па се с набавком и даље до 1921 године непрестано ишло.

Сељак је, веселник, ишао за стоком као неминовном својом потребом, плаћао је бескрајно скупо да би је само имао; зато је сад, великим делом, и презадужен и пропао. Он је газио у дугове, држећи да ће моћи отплатити ако само стоку буде имао; стока је, међутим, постала врло скуп инвентар, те га сељак није могао исплатити из простога једног разлога: ратујући од 1912 до 1919 године он је утрошио све резерве које је имао, а окупација му је од 1915 до 1918 године узела све жито, сву храну, сву стоку, порушила грађевине, дигла му плотове и ограде, намерно срубила сву имовину српског становништва, те се српски ратник вратио на просту и голу земљу, којој је морао набављати све, од плота и грађевина, до радне и музне стоке. Оштета, коју је непријатељ нанео Србији, добро је оцењена у радовима гг. Милића Радовановића и Милоша Савчића, само што те милијарде, које су они изнели, треба помножити по неколико пута више, из разлога, што су српски сељаци морали све то плаћати по неколико пута скупље, а своју су ратну оштету морали продавати 1000 за 100 динара!

Зато, кад је реч о презадужености србијанскога сељака, не треба са тим шалу правити: српски сељак је, одиста презадужен, али је његова презадуженост прави узрок у окупаторском пљачкању, у окупаторском сатирању српског сељака.

И он мора потражити правога проузроковача своје невоље.
За тим, он мора тражити од Југославије, да му она призна ону колосалну разлику између ратне штете и суме пошто ју је он продао, јер та сума, врло често, не износи само 100, већ и мање од 100 на 1000 динара! Југославија, која је на рачун ратне штете, набављала себи државне потребе, дужна је ту разлику накнадити, а она је од прилике толика, колико србијанско сељачко дуговање износи.

Србијански сељак тражи само оно и онолико, што је и колико је стварно оштећен окупацијом и колико је, затим, упропашћен од стране Југославије, која је, у место њега, наплатила ратну штету, а у место стварне ратне штете бесправно утрапила сељаку један папир са 2½% интересном стопом, натерала га да тај папир продаје чак и испод 10%, и да се задужује, за набавку својих упропашћених вредности, с интересом 30, 40, 50% и више!

Материјална пропаст србијанског сељака је велика и недогледна; зато је његово несумњиво право да за њу тражи и добије накнаду а не милостињу....

А систематски уништавана индустрија и трговина у Србији изискује поновну ревизију правих злочинаца, који су Србију упропашћавали не само по дужности, већ и из нечувене и невиђене мржње према њој!

== Извор ==
''Политика'', 30. новембар 1928. Бр. 3795. Стр. 8.

{{ЈВ-аутор|Драгиша Лапчевић|1939}}</text>
      <sha1>9wdkkcnksc4e0kpscsu22rhup76wjmk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два нова уметника</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61426</id>
    <revision>
      <id>145106</id>
      <parentid>145104</parentid>
      <timestamp>2026-07-09T12:00:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145106</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19138" sha1="gc70dkl5y7wy1aaafzlr3ys8rwiqo0f" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два нова уметника
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1922
| белешке=&lt;center&gt;— Говор г. Ј. Дучића којим је отворена изложба г.г. Милуновића и Стојановића. —&lt;/center&gt;
}}
{{gap}}Пред препуном двораном најугледнијег београдског света, нарочито уметничког, отворена је јуче у дворани новога Универзитета изложба радова два наша млада уметника: сликара Милуновића и вајара Стојановића. Када се има на уму да се код нас, изложбе уопште, врло слабо посећују, онда г.г. Милуновић и Стојановић могу бити веома задовољни пажњом, која им је јуче на један очигледан начин указана. Међу осталим посетиоцима, запажено је и присуство председника парламента г. др. Е. Лукинића и знатан број професора Универзитета и књижевника. Изложбу је отворио наш познати књижевник г. Ј. Дучић овим говором:
„Мени је пала у део част да отворим једну уметничку изложку. Ја не знам као се то ради и зашто је то потребно. Ја не верујем да ишта треба тумачити у уметности, ни да се да ишта изменити у добром или у рђавом које нам једно уметничко дело само собом учини. Нико не треба да нам тумачи зашто вам изгледа тако лепа жена коју волите, ни зашто треба да волите другу жену. Укус за лепоту је у природи сваког човека; становници Аустралије су имали неке уметничке предмете пре него што су знали говорити ни бројати. Тумачење лепоте учинило је само да се укуси нивелишу, и да има више снова који иду за једном општом формулом лепоте више него за својим сопственим очима. Тако су укуси више колективни него индивидуални, више сугерисани него инспирисани. На свима раскршћима историје људи су имали такве укусе колективне: једнако су сви волели исти начин говора, облачења, намештаја, игре и свирке. Разлике укуса међу појединцима биле су само у појединостима те опште концепције о том шта је лепо.

У ствари то се протеже и на све друго. Међу људима истог времена и исте културе разлике мишљења могу постојати али само у нијансама. На оваквој једној изложби, ми који смо сви савременици и исте просвећености, ми ћемо у главном имати чисто мишљење о лепоти ових дела. Али као је утисак и ако га замислимо као линију, — бити једнак али не до краја линије. На једној тачки, негде при крају, тај општи утисак престаје бити општи, и разилази се у безброј малих црта који представљају одатле индивидуалне укусе: допадање или недопадање. И оно што буде индивидуално у том утиску који је општи, ту већ није реч толико о уметничком делу колико о нашој природи. Зато мислим да ми мање тумачимо и судимо, него што волимо и мрзимо. Ми одатле гледамо сви кроз себе и све за себе. Срећом што је укус за лепоту у природи сваког човека, и што, подигнут културом може и толико да се у човеку усаврши ко исто да дође до тога да се у њему достигне до сопственог схватања. Зато ако једно дело воли, он зна зашто га воли, и верује да га воли што је то дело одиста једна реч лепоте.

Ми стојимо пред једним уметничким делом као огледало пред једним лицем. Што у њему тражимо то је баш онај део себе, свог укуса за лепоту, свој смисао за природу, за љубав, за срећу, за несрећу, за смрт. Али ово што наводим значило би да ми у таквом делу гледамо у главном свој духовни живот, и да је тако дати и дефиниције о лепоти чим се уметност призна за ствар идејну. Међутим уметност је ствар, у главном, темпераментна — што је неко рекао: свет виђен кроз темпераменат. Ја сам увек био уверен да је уметност ствар споља, ствар физичка, баш и зато што је укус за лепоту усађен у самом инстинкту. Зато, ко може веровати да је нешто могао до краја протумачити од оног што је све у једном уметничком делу: и оно апсолутно и опште, и оно релативно и лично. Сви ћемо у овој соби осетити оно што одговара колективном укусу нас деце свог времена, и о томе можемо судити; а затим ћемо сви осетити још нешто што смо сваки видели кроз свој темпераменат, према томе колики је и какав је, и ту више не може бити говора о суђењу који другом не би изгледало можда и неразумљиво и, према својој природи, нетачно. Зато је можда речено да се нигде не изговори толико апсурдних ствари у једној галерији слика. Ја се зато не усуђујем ни да тумачим и мислим да чиним добро и уметницима, и вама, и себи лично.

Чини ми се да је историја уметности историја развијања тог колективног укуса за лепоту. Онај отпор који су такозвани модернисти нашли у данашњој публици, долази од тога што су они повредили њихове навике, стављајући се на супрот оном укусу за лепоту који се сматра за добар већ зато што је примљен од историје као њен продукт. Смисао о лепоти, који је колективан, и скоро општи међу културним народима, он је дело дугих векова који су све нивелисали, кристилисали и упрошћавали често до готове формуле.

Ви знате да је све што је уопште за сваког у дефиницији лепоте, још оно што су о томе рекли Грци. Лепо, то је остало грчко. Постоји бизарно, као лепо, снажно као лепо, ново као лепо, мисаоно као лепо, наивно као лепо. Али апсолутно лепо, лепо без подвајања, то је оно грчко, и што је дефинисано: лепотом у хармонији. Нема лепоте без хармоније. Чудно, ново, снажно, наивно, љупко, мисаоно... нису довољни ако није продукт једне лепоте у хармонији. Грчке речи „миден аган”, узвишена девиза грчке мисли, значе у главном „не узбуђуј се!” Грчка уметност, лепота у хармонији, долази од њиховог философског гледања на све стране живота. Аниксигорин „није” у мирном погледу Фидијасових статуа. Михел-Анђело каже на једном месту: „Не будите ме; говорите тихо!”.
Неки модернисти нашег времена, као и многи модернисти других времена, бунили су се против тог ограничавања, и срећом што је тако. На разним раскршћима историје, оно што се мења то су сенсибилитети. Стари век док се у Европи звао Грчком, био је узак и једнолик. Средњи век је имао велики број народа, страшних ратова, страшних болештина, хришћанску концепцију о животу и смрти, и он је у многом изменио и сенсибилитет људи, и могао је мењати и уметност. Талијанско католичанство које је било јединско по духу, и шпанско које је имало сву ортодоксност јеврејску, дали две уметности различне: једну ведру и насмејану, и другу мрачну и горку. Али све што се догађало променама уметничке мисли, догађало се према извесној логици историје: мени се чини да се све догађало према менама људске мисли о самом животу, веза која изазива преврате и да историја уметности стоји у најближој вези са историјом религије. Данашњи ексцентрични уметници почели су пре овог рата, продужили за време рата, и наставили после рата, једно и исто. Не верујем да је рат, па ма био и највећи, изменио ишта у нама одиста битно. То може само једна нова концепција о животу и смрти, а то значи нова религија, нова мистика, или бар нова философија. Символисти су се на крају позивали на Новалиса као претечу; данашњи се позивају на Бергсона. Они који буду дошли после једне нове религије позиваће се само на Бога и људи ће им веровати, јер су све велике и нове уметности биле један велики Оченаш; све су поникле из идеје о Богу и биле у служби Божјој. Историја религија, то је историја људског срца. И ја се усуђујем још једном да поновим: да нема нове уметности без нове религије.
Али то не значи да нема уметника који не доносе нешто ново. Сваки таленат је нова ствар. Али оно што је ново то није нова дефиниција лепоте, нова уметност, него нов сенсибилитет једног великог човека. Ако је био нов Чимабуе, и затим Рафаел, то је зато што су били персонални један и други, и ко је год персоналан, тај је нов. Сезан је био персоналан, Реноар је персоналан, али сезанисти и реноаристи нису нови, јер не иду за собом него за другим. Крајњи модернисти нису нови, а постаће такви само онда када дође онај који ће тај покрет најречитије изразити њихову естетику. Не знам само једно, да ли једна нова и велика уметност долази од једног генија који то сам изненада донесе, или му то припремају безброј оних малих као што је случај данас. Волео бих да то чујем од мојих пријатеља Богдана Поповића, Бранка Поповића и Тодора Манојловића.

Данас постоји један велики неспоразум између артиста и њихове публике. Велики део публике одлази на изложбе с тешким срцем и враћа се с протестом и с огорчењем. Мене би далеко одвело да то објашњавам. Ја само наводим један случај: да модерна уметност стоји ван сваке историјске везе са светом: паганска уметност је разумевана јер је стајала у вези са паганским митом; средњевековна је била разумевана јер је била религиозна као и тај век; данашња би требала да буде нешто треће па да буде схваћена. Можда она лута за то што је свет остао без своје основне идеје о животу, без своје централне идеје, расејан, разорен, анархичан, заражен и можда на ивици пропасти. Модерна уметност узалуд покушава да у самом животу тражи врело своје инспирације, и она стоји очигледно на беспућу једног човечанства које је изгубило све моћи да у нешто верује као што је пре веровало у Бога.

На овој изложби немамо шта да жалимо. Милуновић и Стојановић чекају с поносом да кажете о њима свој суд. Они су донекле присталице једне школе која није велика, али су обојица носиоци талента који су за све очигледни, и то успокојава. Ако у Милуновићу има модернистичког упроштавања у линијама и колориту, ипак у тим линијама има духовитости и у том колориту има темперамента. Колорит је увек израз једног темперамента, а линија је увек израз једног интелекта; људи од темперамента добро колоришу и људи од интелекта лепо цртају. Милуновић ми се чини нарочито добар колориста, а у композицији, смислу за боје, има нечег и класичног, чак и нечег академског у лепом смислу речи. Он је свакако у превирању, и он долази да вам покаже крупну бразду коју је овим делима зарезао, и да вам се врати синтетичан и можда велики уметник. Он заслужује благовољење и симпатије.

Г. Стојановић, Босанац, донео је неколико изванредних глава, с пуно свежине и израза: Осим два-три торса који су одлични, те се главе посађене на тела која одговарају модерној естетици и које буне наше навике за оно што је конкретно и нарочито за оно што је лепо. Судите по оном што је добро, јер није тешко уметнику његовог талента да се ослободи оног што је лоше. Ове главе које изгледају да све виде и чују шта се овде догађа, дају доказа о једној нарочитој интелигенцији уметника, о збиљи с којом ради, с лудом љубави једног човека заљубљеног у камен”.

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;

{{gap}}Говор нашега великог песника и естете шумно је поздрављен. Затим је настало разгледање изложених радова од којих су неки привукли толику пажњу да им је тешко било приступити од множине оних која им се дивила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Изложба ће бити отворена до 15. ов. месеца.

== Извор ==
''Политика'', 6. новембар 1922. Бр. 5222. Стр. 3—5.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>gc70dkl5y7wy1aaafzlr3ys8rwiqo0f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наше књижевно време</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61427</id>
    <revision>
      <id>145108</id>
      <timestamp>2026-07-09T12:16:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Наше књижевно време | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1929 | белешке= }} {{gap}}Кад Бог хоће да убије један народ, онда му пошаље много говорника — кажу Португалци у чијој је земљи сваки други човек говорник. Могло би се…</comment>
      <origin>145108</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7870" sha1="ku7y7tgmikqsecu9kpg86fjonl80vlv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наше књижевно време
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке=
}}
{{gap}}Кад Бог хоће да убије један народ, онда му пошаље много говорника — кажу Португалци у чијој је земљи сваки други човек говорник. Могло би се рећи и за једну књижевност: да ће бити осуђена на пропаст кад људи у њој буду више писали него читали, и кад зато буде више писаца него читалаца. А са данашњим начином индустријализације свега, па и мисли, свет иде право тој мизерији. Већ у наше доба видело се како се удруже по два писца и напишу заједнички једну драму (Дефлер и Кајаве), или роман (браћа Рони или браћа Маргерит). Брзо ће се отворити дућани за снабдевање драмама, и те ће фирме прописно протоколисати. Већ на француским вашарима постоје шатори и тезге за снабдевање љубавним писмима и стиховима за неписмене заљубљенике. Литература ће постати занат и ухлебније, а не инспирација и мисија. Неколико париских књижевника објављују ових дана једну књигу са насловом: „Уџбеник да се постане писац“. До сад су по школама учене теорије књижевности и поетике да би ученици разумевали оно што су мудраци написали. Сад се то не тражи. Сад се тражи да и полуписмени постану писци, и да пишу књигу са уџбеником у руци. Јер је лакше бити мали писац него велики читалац.
Али није по среди сујета, него интерес. Верују да је мање логично, и уносније, бити писац него кројач, шофер или механичар. Стари Сакс је био чизмар и немачки песник, и Јаков Бем је био најпре чобанин а затим целог живота обућар у Герлицу, и један од твораца немачке философије надреализма. Али ово није довољно за наше време. Максим Горки, Кнут Хамзун и Јохан Бохер, напустили су свој амалски живот на бродовима и постали велики писци. Имали су талента који се пробио кроз све мизерије друштвене. Слично је било и са модерним америчким романсијером Џек Лондоном, сликаром примитивног живота и примитивних инстиката. Био је морнар и хапшен за мангупске скандале. Дружио се само са кесарошима, обијачима и алашима, outlaws америчким и одбеглим робијашима лондонским. И да би зарадио велике паре, бацио се на писање романа. За себе као писца сам каже: „Ја сам искрен кад говорим да ми је мој занат књижевнички одвратан. Ја пишем за новац, а не за себе...“
У овим речима Џека Лондона има мало америчке рекламе, јер се онамо воли безарност. Али има можда и нечег искреног. Има извесно више писаца који су постали славним што су писали од невоље него оних који су писали из сујете и славољубља. Пјер Лоти је почео да пише од невоље. Жорж Санд-ова, после развода брака, отишла је у књижевнике да не би била савијачица у штампарији. Има међу нашим читаоцима много људи који ни сами не знају да у њима живе можда писци од великог талента. А има међу писцима много њих у којима живе можда чизмари, морнари, кројачи или банкарски људи који би били друкче славни.
Свакако, прошло је доба кад је наука и литература била аристократско занимање, и кад су писци били мудраци. На Философској школи Платоновој било је написано: „Нека овде не улази нико ко није геометар“. И у нашем Дубровнику су веровали да човек који не зна механику да направи добар мост, неће направити добру песму. Од дана откад књижевност постаје ухлебније, она престаје бити ствар учености, срца и савести. Питигрили је већма читан него Пирандело. И Морис Декобра је већма раширен него Морис Барес. Свет неће да се удубљује у горчине људске судбине, него да се забавља. У овој бесомучној трци живота, нико нема времена ни за што. Не тражи ни забаву, него разбибригу. Не чита да научи, него да заборави! Не цени време него тражи хиљаду начина да га убије. Највећи део њих не прочита целу књигу, него је заборави на половини, дарује другом, или остави у возу оном који ће доћи на некој станици да седне на његово место. Домаћа библиотека једног модерног човека представља највећи духовни и морални неред једног времена. Зато занат убија таленат; зато шарлатан убија писца; зато памфлет убија студију; зато књижевни разбојник убија књижевног апостола; зато Јаков Бем пролази сад на европској пијаци ако је у књижевности више чизмар него ако је само философ. — А овом нема лека. Црнац из џезбанда то је продукт једног уморног људства које не разуме: да човек убија себе кад убија време.

== Извор ==
''Политика'', 26. новембар 1929. Бр. 7746. Стр. 9.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>ku7y7tgmikqsecu9kpg86fjonl80vlv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145116</id>
      <parentid>145108</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T07:54:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен један део</comment>
      <origin>145116</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7916" sha1="s9j3a9e47ty8vf8p75b4li2osaurzxd" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наше књижевно време
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке=
}}
{{gap}}Кад Бог хоће да убије један народ, онда му пошаље много говорника — кажу Португалци у чијој је земљи сваки други човек говорник. Могло би се рећи и за једну књижевност: да ће бити осуђена на пропаст кад људи у њој буду више писали него читали, и кад зато буде више писаца него читалаца. А са данашњим начином индустријализације свега, па и мисли, свет иде право тој мизерији. Већ у наше доба видело се како се удруже по два писца и напишу заједнички једну драму (Дефлер и Кајаве), или роман (браћа Рони или браћа Маргернт). Брзо ће се отворити дућани за снабдевање драмама, и те ће фирме прописно протоколисати. Већ на француским вашарима постоје шатори и тезге за снабдевање љубавним писмима и стиховима за неписмене заљубљенике. Литература ће постати занат и ухљебије, а не инспирација и мисија. Неколико парнских књижевника објављују ових дана једну књигу са насловом: „Уџбеник да се постане писац”. До сад су по школама учене теорије књижевности и поетике да би ученици разумевали оно што су мудраци написали. Сад се то не тражи. Сад се тражи да и полуписмени постану писци, и да пишу књигу са уџбеником у руци. Јер је лакше бити мали писац него велики читалац.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али није по среди сујета, него интерес. Верују да је мање логично, и уносније, бити писац него кројач, шофер или механичар. Стари Сакс је био чизмар и немачки песник, и Јаков Бем је био најпре чобанин а затим целог живота обућар у Герлицу, и један од твораца немачке философије надреализма. Али ово није довољно за наше време. Максим Горки, Кнут Хамзун и Јохан Бохер, напустили су свој амалски живот на бродовима и постали велики писци. Имали су талента који се пробио кроз све мизерије друштвене. Слично је било и са модерним америчким романсијером Џек Лондон, сликаром примитивног живота и примитивних инстиката. Био је морнар и хапшен за мангупске скандале. Дружио се само са кесарошима, обијачима и алашима (?), '''-{outlaws}-''' америчким и одбеглим робијашима лондонским. И да би зарадио велике паре, бацио се на писање романа. За себе као писца сам каже: „Ја сам искрен кад говорим да ми је мој занат књижевнички одвратан. Ја пишем за новац, а не за себе…”&lt;br /&gt;
{{gap}}У овим речима Џека Лондона има мало америчке рекламе, јер се онамо воли безарност. Али има можда и нечег искреног. Има извесно више писаца који су постали славним што су писали од невоље него оних који су писали из сујете и славољубља. Пјер Лоти је почео да пише од невоље. Жорж Сандока, после развода брака, отишла је у књижевнике да не би била савијачица у штампарији. Има међу нашим читаоцима много људи који ни сами не знају да у њима живе можда писци од великог талента. А има међу писцима много њих у којима живе можда чизмари, морнари, кројачи или банкарски људи који би били друкче славни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако, прошло је доба кад је наука и литература била аристократско занимање, и кад су писци били мудраци. На Философској школи Платоновој било је написано: „Нека овде не улази нико ко није геометар“. И у нашем Дубровнику су веровали да човек који не зна механику да направи добар мост, неће направити добру песму. Од дана откад књижевност постаје ухлебније, она престаје бити ствар учености, срца и савести. Питигрили је већма читан него Пирандело. И Морис Декобра је већма раширен него Морис Барес. Свет неће да се удубљује у горчине људске судбине, него да се забавља. У овој бесомучној трци живота, нико нема времена ни за што. Не тражи ни забаву, него разбибригу. Не чита да научи, него да заборави! Не цени време него тражи хиљаду начина да га убије. Највећи део њих не прочита целу књигу, него је заборави на половини, дарује другом, или остави у возу оном који ће доћи на некој станици да седне на његово место. Домаћа библиотека једног модерног човека представља највећи духовни и морални неред једног времена. Зато занат убија таленат; зато шарлатан убија писца; зато памфлет убија студију; зато књижевни разбојник убија књижевног апостола; зато Јаков Бем пролази сад на европској пијаци ако је у књижевности више чизмар него ако је само философ. — А овом нема лека. Црнац из џезбанда то је продукт једног уморног људства које не разуме: да човек убија себе кад убија време.

== Извор ==
''Политика'', 26. новембар 1929. Бр. 7746. Стр. 9.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>s9j3a9e47ty8vf8p75b4li2osaurzxd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145117</id>
      <parentid>145116</parentid>
      <timestamp>2026-07-10T08:15:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Завршено, треба проферити једну-две речи</comment>
      <origin>145117</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7914" sha1="c8ju59l055nccmr77w153bqaolgmvyj" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наше књижевно време
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке=
}}
{{gap}}Кад Бог хоће да убије један народ, онда му пошаље много говорника — кажу Португалци у чијој је земљи сваки други човек говорник. Могло би се рећи и за једну књижевност: да ће бити осуђена на пропаст кад људи у њој буду више писали него читали, и кад зато буде више писаца него читалаца. А са данашњим начином индустријализације свега, па и мисли, свет иде право тој мизерији. Већ у наше доба видело се како се удруже по два писца и напишу заједнички једну драму (Дефлер и Кајаве), или роман (браћа Рони или браћа Маргернт). Брзо ће се отворити дућани за снабдевање драмама, и те ће фирме прописно протоколисати. Већ на француским вашарима постоје шатори и тезге за снабдевање љубавним писмима и стиховима за неписмене заљубљенике. Литература ће постати занат и ухљебије, а не инспирација и мисија. Неколико парнских књижевника објављују ових дана једну књигу са насловом: „Уџбеник да се постане писац”. До сад су по школама учене теорије књижевности и поетике да би ученици разумевали оно што су мудраци написали. Сад се то не тражи. Сад се тражи да и полуписмени постану писци, и да пишу књигу са уџбеником у руци. Јер је лакше бити мали писац него велики читалац.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али није по среди сујета, него интерес. Верују да је мање логично, и уносније, бити писац него кројач, шофер или механичар. Стари Сакс је био чизмар и немачки песник, и Јаков Бем је био најпре чобанин а затим целог живота обућар у Герлицу, и један од твораца немачке философије надреализма. Али ово није довољно за наше време. Максим Горки, Кнут Хамзун и Јохан Бохер, напустили су свој амалски живот на бродовима и постали велики писци. Имали су талента који се пробио кроз све мизерије друштвене. Слично је било и са модерним америчким романсијером Џек Лондон, сликаром примитивног живота и примитивних инстиката. Био је морнар и хапшен за мангупске скандале. Дружио се само са кесарошима, обијачима и алашима (?), '''-{outlaws}-''' америчким и одбеглим робијашима лондонским. И да би зарадио велике паре, бацио се на писање романа. За себе као писца сам каже: „Ја сам искрен кад говорим да ми је мој занат књижевнички одвратан. Ја пишем за новац, а не за себе…”&lt;br /&gt;
{{gap}}У овим речима Џека Лондона има мало америчке рекламе, јер се онамо воли безарност. Али има можда и нечег искреног. Има извесно више писаца који су постали славним што су писали од невоље него оних који су писали из сујете и славољубља. Пјер Лоти је почео да пише од невоље. Жорж Сандока, после развода брака, отишла је у књижевнике да не би била савијачица у штампарији. Има међу нашим читаоцима много људи који ни сами не знају да у њима живе можда писци од великог талента. А има међу писцима много њих у којима живе можда чизмари, морнари, кројачи или банкарски људи који би били друкче славни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако, прошло је доба кад је наука и литература била аристократско занимање, и кад су писци били мудраци. На философској школи Платоновој било је написано: „Нека овде не улази нико ко није геометар”. И у нашем Дубровнику су веровали да човек који не зна механику да направи добар мост, неће направити добру песму. Од дана откад књижевност постаје ухљебије, она престаје бити ствар учености, срца и савести. Питигрили је већма читан него Пирандело. И Морис Декобра је већма раширен него Морис Барес. Свет неће да се удубљује у горчине људске судбине, него да се забавља. У овој бесомучној трци живота, нико нема времена ни за што. Не тражи ни забаву, него разбибригу. Не чита да научи, него да заборави! Не цени време него тражи хиљаду начина да га убије. Највећи део њих не прочита целу књигу, него је заборави на половини, дарује другом, или остави у возу оном који ће доћи на некој станици да седне на његово место. Домаћа библиотека једног модерног човека представља највећи духовни и морални неред једног времена. Зато занат убија таленат; зато шарлатан убија писца; зато памфлет убија студију; зато књижевни разбојник убија књижевног апостола; зато Јаков Бем пролази сад на европској пијаци ако је у књижевности више чизмар него ако је само философ. — А овом нема лека. Црнац из чезбанда то је продукт једног уморног људства које не разуме: да човек убија себе кад убија време.

== Извор ==
''Политика'', 26. новембар 1929. Бр. 7746. Стр. 9.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>c8ju59l055nccmr77w153bqaolgmvyj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нашим заробљеницима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61428</id>
    <revision>
      <id>145110</id>
      <timestamp>2026-07-09T12:45:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>145110</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16443" sha1="8cxlfkwiat2v912u4rkxe2utleavm16" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Нашим заробљеницима
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''15—II—1942. г.''&lt;/p&gt;

Ове речи долазе од ратног заробљеника на одсуству, а упућене су заробљеницима у лагерима.

Случај је најчешће одлучио ко ће отићи у лагер, а ко остати на одсуству.

А колика је разлика: једни су заробљеници стварно, а други само формално, — једни то осећају од јутра до мрака, а други врло често сасвим заборављају.

Не ваља што ови други заборављају, јер неће никакве поуке извући из свог положаја, — а ако не извуку, неће ни за себе ни за свој род најскупљим духовним плодом занети, већ ће остати сами штури а роду своме некорисни.

Не ваља с друге стране, ако они први, у лагерима, само телесне недостатке заробљеништва осећају а опет духовни му смисао не виде. Они ће се вратити из заробљеништва не само лакши него што су отишли, већ ће им и сама унутрашња садржина осиромашити.

Сигурно је, напротив, да ће они који духовни смисао свог заробљеништва схвате, лакше поднети и саме телесне невоље ропства.

Молимо да ове речи не озлоједе ни гладне, ни жедне, — јер сам слушао да је велика невоља сама глад кад се нема шта јести, а знам људе који телесно здрави не једу, јер их нека љута брига или жалост мори, иако би имали шта јести. Први би дали не знам шта да имају шта појести. Други би дали и више да немају бриге или жалости која им је потпуно сваку жељу за јелом убила.

Који је пут духовних плодова којим ратни заробљеници треба да пођу?

То је прво размишљање о прошлости која нас је довела да задобијемо својство ратног заробљеника.

Да се упитамо прво као на опелу: „О что сије с нама бист тајинство”? Како предахомсја тленију? Како сопрјагохомсја...? („О каква се то тајна с нама зби”, „Како се предадосмо тлењу? Како се потчинисмо....?”). Да то питање поставимо онако истински, дубоко, трагично, — не уснама само или само памећу већ свим бићем својим.

Ко то питање, и овако, не постави тај ако и зацвета процветаће без заметка, неће плода донети. Проћи ће кроз своје садашње стање, као „пас кроз воду”, и тиме ће најбоље показати да и није био, и није достојан слободе.

Јер површност, непонирање у дубину, живљење епидермом, клижење преко ствари, води ропству и уништењу једног народа.

Овакви народи губе свој духовни лик. Губе свој духовни пут. Лутају као ждралови у магли. Лако падају у мреже које им се постављају. Губе лако слободу, јер заслепе и не виде замке лукавости. А тешко је стичу, јер узроке дубоке своје трагедије не виде, па самим тим ни пут који води слободи.

Нисам тако изгледао несрећан при нашем слому војничком, као при призору који је настао у Србији после 18. априла. И тад сам чуо реч нечију која ми се урезала у памети: „Док Срби не буду сваког дана сузе ронили, и то не због своје личне већ због опште невоље, нема им спаса”. Тада тек кроз сузе, које су мерило открављеног срца, тада се тек Срби уздижу до трагичности и тада се тек испуњавају речи песника:

„Ништа нас тако великим не чини, —
Као велики бол
Стихови пуни бола стихови су најлепши.
А знам бесмртне који су прави јецај...”

Не искористити дакле несрећу да се кроз њу постигне величина, — то значи трпети горчину лека, горчине пелена, а не излечити се. Двострука штета, у којој ова последња управо и даје смисао првој. И обрнуто, ако друге није, онда ни прве нема, јер коме лек помаже тај лако прелази преко његове горчине.

Већ сам рекао на једном месту да ме је запањило питање које су ми сељаци постављали кад сам после овог неславног рата од Горњег Милановца преко Рудника
ишао својој кући: „Ко нас издаде, господине?” јер сам у том питању видео две ствари: погрешно схватање да несреће онакве сразмере и онако лако догодивши
се могу имати свој узрок у издаји једног или хиљаде људи, — и друго жељу да увек другог оптужимо за своју несрећу, да нађемо кривца изван себе.

А то је опет најбољи пут да се кроз несрећу прође без користи, неизлечен.

Ми други нисмо били изненађени нашом несрећом. Ми смо је видели како долази.

Ми смо видели како читав народ као „човек везан на прузи” немоћан очекује да буде прегажен. Ми смо то писали и говорили, преклињући Намеснике, војску, Цркву, партије, сталеже, народ сам, да се прену, да се отргну из летаргије смртоносне. Све је било без успеха. Зло је било сувише велико да би по правди Божијој несрећа требала и могла бити избегнута. И ова је дошла. Али зато нас је изненадило оно питање, које се много пута постави пред нас, и у коме видесмо опасност да нам несрећа прође без користи.

О не дајте, браћо и друзи, не дајте да несрећа ова велика прође без користи, јер ће тада бити тек права. Пијмо горки, као пелен, лек заробљеништва и нека нам буде на здравље.

Зато свим бићем, до оних најтањих нити где се биће граничи са небићем, постављајте себи питање: „О что сије с нама бист тајинство? Како предахомсја тљенију? Како сопрјагохомсја...?”. Постављајмо питање стално док одговор не дође. А он мора доћи, ако поступимо по Христа Господа речи: „Тражите и наћи ћете! Куцајте и отвориће вам се”. — Знајмо да нема другог пута спасења нашег већ тај. Није милостиви Господ узалуд, излишно, непотребно, ту горчину досудио нама. И ако се за чији казнени систем може рећи да му није циљ одмазда, то се може рећи за казнени систем Правде Вечне. Али ако није циљ одмазда већ преобраћање, повратак, покајање и исцељење, — онда је горе него обична одмазда, онда је пут уништења и пропасти, — (и то опет по оној речи Господа и Христа: „Не бојте се оног који убија тело, бојте се оног који може и душу убити”) уништења и пропасти духовне, иза које нема васкрса јер је смрт потпуна, сасушење и уништење сваке животне клице, — за оне који су се на позив за преобраћање, повратак, покајање и исцељење оглушили, па горчину лека осетили само језиком, а не душом, а још мање духом.

О какве, браћо и господо, видим богате и предивне видике ако ропство своје употребимо да се погружимо у дубине узрока што су нас довде довели!

Нећемо ми тада, сродници и друзи, постављати никоме оно питање, које при бедном повратку из неславног рата толико пута чух: „ко нас издаде?”, — већ ћемо видети одмах да смо ми себе сами издали, одрекли се гледања својим рођеним очима и мишљења својом сопственом главом, — па гледали очима туђим, очима не Енглеза, већ Јевреја из Лондона, — не Француза, већ Јевреја из Париза, — не Руса, већ Јевреја из Москве, — не Американаца, већ Јевреја из Вашингтона, — и мислили њиховом главом.

Ми смо отпочели живети животом који су нам они препоручили. Одбацили смо живот који су нам у аманет дуга поколења предака наших оставила, пригрлили
живот који нам је лукави Јеврејин, замашћен и заслађен, а обешчашћен препоручио.

Како смо могли не пасти у ту лукаву замку, кад смо се претходно одрекли својих очију и своје главе и прихватили њихово гледање и њихов начин мишљења.

Глас предака наших говорио је: „Што ме остави, што ме изневери, сине?” Али ми смо га ућуткавали сажаљивим осмехом с висине на коју нас је попело наше шупље уображење да све што је старо, то је и застарело, изгубило вредност сваку, — а све што је ново, то је и потребно и корисно. Ми смо то опет примили од лукавог Јеврејина који је нашу грешну слепоћу лако уверио у то, а нисмо при том видели да он сам не троши овај отровни свој производ, и да се он држи своје древне вере тврдоглаво и да баш у дубинама њене старости налази доказ више њене вредности и снаге.

Видећемо ако прогледамо сопственим очима, да нисмо сами ми у Европи што смо ту издају учинили према себи, — да је Европа тај грех самоиздаје давно починила и у греху век и по сладострасно провела, — да је зато заиста обнова Европе потребна, али да она без дубоке духовне обнове није могућа, — а иначе сва зла која је постижу и која ће је постизати само су горки лекови које јој Господ пружа, и које ако само језиком осећа, одвеше је у уништење и пустош какве није још у таквим размерама запамтила.

Тада, сродници и друзи, ако све то видимо, можемо сагледати оне богате видике које упркос наше суре садашњице, наша душа слути као сигурно Обећану земљу,
ону за којом су жудели сви што су нашег рода били и за коју су без колебања тако многи од њих животе на „жртву угодну” приносили.

Без тога, чама и пустош нашег заробљеништва само су предворје пакла нашег уништења, из чијег ћемо једног круга у идући све дубљи тонути — осветљени трагиком хаоса, све док нас тама вечне смрти потпуно не покрије.

Не умањива овај друг и брат ваш све незгоде, неслободе и гладовања. Али не дајте, о сродници и друзи, да иза тога не видите дубине других несрећа које можемо дочекати, ако нам те велике невоље не буду спасоносни лек, већ само увод у казнени систем велике Правде Божије.

Дајте, и ви тамо и ми овде да будемо као благословене пчеле што из горчина и међу горчинама успеју да нађу од чега ће мед слатки направити.

Или као мудри човек што зна да се највећа блага бране највећим препрекама, — те зато ако је пошао за благом, не напушта пут мучни већ му је то баш потврда да је то пут прави.

Тако да буде! 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>8cxlfkwiat2v912u4rkxe2utleavm16</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145111</id>
      <parentid>145110</parentid>
      <timestamp>2026-07-09T12:56:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145111</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16483" sha1="tdm4jir2nad570oyf7zmxrb53wzyx79" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Нашим заробљеницима
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''15—II—1942. г.''&lt;/p&gt;

Ове речи долазе од ратног заробљеника на одсуству, а упућене су заробљеницима у лагерима.

Случај је најчешће одлучио ко ће отићи у лагер, а ко остати на одсуству.

А колика је разлика: једни су заробљеници стварно, а други само формално, — једни то осећају од јутра до мрака, а други врло често сасвим заборављају.

Не ваља што ови други заборављају, јер неће никакве поуке извући из свог положаја, — а ако не извуку, неће ни за себе ни за свој род најскупљим духовним плодом занети, већ ће остати сами штури а роду своме некорисни.

Не ваља с друге стране, ако они први, у лагерима, само телесне недостатке заробљеништва осећају а опет духовни му смисао не виде. Они ће се вратити из заробљеништва не само лакши него што су отишли, већ ће им и сама унутрашња садржина осиромашити.

Сигурно је, напротив, да ће они који духовни смисао свог заробљеништва схвате, лакше поднети и саме телесне невоље ропства.

Молимо да ове речи не озлоједе ни гладне, ни жедне, — јер сам слушао да је велика невоља сама глад кад се нема шта јести, а знам људе који телесно здрави не једу, јер их нека љута брига или жалост мори, иако би имали шта јести. Први би дали не знам шта да имају шта појести. Други би дали и више да немају бриге или жалости која им је потпуно сваку жељу за јелом убила.

Који је пут духовних плодова којим ратни заробљеници треба да пођу?

То је прво размишљање о прошлости која нас је довела да задобијемо својство ратног заробљеника.

Да се упитамо прво као на опелу: „О что сије с нама бист тајинство”? Како предахомсја тленију? Како сопрјагохомсја...? („О каква се то тајна с нама зби”, „Како се предадосмо тлењу? Како се потчинисмо....?”). Да то питање поставимо онако истински, дубоко, трагично, — не уснама само или само памећу већ свим бићем својим.

Ко то питање, и овако, не постави тај ако и зацвета процветаће без заметка, неће плода донети. Проћи ће кроз своје садашње стање, као „пас кроз воду”, и тиме ће најбоље показати да и није био, и није достојан слободе.

Јер површност, непонирање у дубину, живљење епидермом, клижење преко ствари, води ропству и уништењу једног народа.

Овакви народи губе свој духовни лик. Губе свој духовни пут. Лутају као ждралови у магли. Лако падају у мреже које им се постављају. Губе лако слободу, јер заслепе и не виде замке лукавости. А тешко је стичу, јер узроке дубоке своје трагедије не виде, па самим тим ни пут који води слободи.

Нисам тако изгледао несрећан при нашем слому војничком, као при призору који је настао у Србији после 18. априла. И тад сам чуо реч нечију која ми се урезала у памети: „Док Срби не буду сваког дана сузе ронили, и то не због своје личне већ због опште невоље, нема им спаса”. Тада тек кроз сузе, које су мерило открављеног срца, тада се тек Срби уздижу до трагичности и тада се тек испуњавају речи песника:

&lt;center&gt;
''Ништа нас тако великим не чини —''&lt;br&gt;
''Као велики бол''&lt;br&gt;
''Стихови пуни бола стихови су најлепши.''&lt;br&gt;
''А знам бесмртне који су прави јецај...''
&lt;/center&gt;

Не искористити дакле несрећу да се кроз њу постигне величина, — то значи трпети горчину лека, горчине пелена, а не излечити се. Двострука штета, у којој ова последња управо и даје смисао првој. И обрнуто, ако друге није, онда ни прве нема, јер коме лек помаже тај лако прелази преко његове горчине.

Већ сам рекао на једном месту да ме је запањило питање које су ми сељаци постављали кад сам после овог неславног рата од Горњег Милановца преко Рудника
ишао својој кући: „Ко нас издаде, господине?” јер сам у том питању видео две ствари: погрешно схватање да несреће онакве сразмере и онако лако догодивши
се могу имати свој узрок у издаји једног или хиљаде људи, — и друго жељу да увек другог оптужимо за своју несрећу, да нађемо кривца изван себе.

А то је опет најбољи пут да се кроз несрећу прође без користи, неизлечен.

Ми други нисмо били изненађени нашом несрећом. Ми смо је видели како долази.

Ми смо видели како читав народ као „човек везан на прузи” немоћан очекује да буде прегажен. Ми смо то писали и говорили, преклињући Намеснике, војску, Цркву, партије, сталеже, народ сам, да се прену, да се отргну из летаргије смртоносне. Све је било без успеха. Зло је било сувише велико да би по правди Божијој несрећа требала и могла бити избегнута. И ова је дошла. Али зато нас је изненадило оно питање, које се много пута постави пред нас, и у коме видесмо опасност да нам несрећа прође без користи.

О не дајте, браћо и друзи, не дајте да несрећа ова велика прође без користи, јер ће тада бити тек права. Пијмо горки, као пелен, лек заробљеништва и нека нам буде на здравље.

Зато свим бићем, до оних најтањих нити где се биће граничи са небићем, постављајте себи питање: „О что сије с нама бист тајинство? Како предахомсја тљенију? Како сопрјагохомсја...?”. Постављајмо питање стално док одговор не дође. А он мора доћи, ако поступимо по Христа Господа речи: „Тражите и наћи ћете! Куцајте и отвориће вам се”. — Знајмо да нема другог пута спасења нашег већ тај. Није милостиви Господ узалуд, излишно, непотребно, ту горчину досудио нама. И ако се за чији казнени систем може рећи да му није циљ одмазда, то се може рећи за казнени систем Правде Вечне. Али ако није циљ одмазда већ преобраћање, повратак, покајање и исцељење, — онда је горе него обична одмазда, онда је пут уништења и пропасти, — (и то опет по оној речи Господа и Христа: „Не бојте се оног који убија тело, бојте се оног који може и душу убити”) уништења и пропасти духовне, иза које нема васкрса јер је смрт потпуна, сасушење и уништење сваке животне клице, — за оне који су се на позив за преобраћање, повратак, покајање и исцељење оглушили, па горчину лека осетили само језиком, а не душом, а још мање духом.

О какве, браћо и господо, видим богате и предивне видике ако ропство своје употребимо да се погружимо у дубине узрока што су нас довде довели!

Нећемо ми тада, сродници и друзи, постављати никоме оно питање, које при бедном повратку из неславног рата толико пута чух: „ко нас издаде?”, — већ ћемо видети одмах да смо ми себе сами издали, одрекли се гледања својим рођеним очима и мишљења својом сопственом главом, — па гледали очима туђим, очима не Енглеза, већ Јевреја из Лондона, — не Француза, већ Јевреја из Париза, — не Руса, већ Јевреја из Москве, — не Американаца, већ Јевреја из Вашингтона, — и мислили њиховом главом.

Ми смо отпочели живети животом који су нам они препоручили. Одбацили смо живот који су нам у аманет дуга поколења предака наших оставила, пригрлили
живот који нам је лукави Јеврејин, замашћен и заслађен, а обешчашћен препоручио.

Како смо могли не пасти у ту лукаву замку, кад смо се претходно одрекли својих очију и своје главе и прихватили њихово гледање и њихов начин мишљења.

Глас предака наших говорио је: „Што ме остави, што ме изневери, сине?” Али ми смо га ућуткавали сажаљивим осмехом с висине на коју нас је попело наше шупље уображење да све што је старо, то је и застарело, изгубило вредност сваку, — а све што је ново, то је и потребно и корисно. Ми смо то опет примили од лукавог Јеврејина који је нашу грешну слепоћу лако уверио у то, а нисмо при том видели да он сам не троши овај отровни свој производ, и да се он држи своје древне вере тврдоглаво и да баш у дубинама њене старости налази доказ више њене вредности и снаге.

Видећемо ако прогледамо сопственим очима, да нисмо сами ми у Европи што смо ту издају учинили према себи, — да је Европа тај грех самоиздаје давно починила и у греху век и по сладострасно провела, — да је зато заиста обнова Европе потребна, али да она без дубоке духовне обнове није могућа, — а иначе сва зла која је постижу и која ће је постизати само су горки лекови које јој Господ пружа, и које ако само језиком осећа, одвеше је у уништење и пустош какве није још у таквим размерама запамтила.

Тада, сродници и друзи, ако све то видимо, можемо сагледати оне богате видике које упркос наше суре садашњице, наша душа слути као сигурно Обећану земљу,
ону за којом су жудели сви што су нашег рода били и за коју су без колебања тако многи од њих животе на „жртву угодну” приносили.

Без тога, чама и пустош нашег заробљеништва само су предворје пакла нашег уништења, из чијег ћемо једног круга у идући све дубљи тонути — осветљени трагиком хаоса, све док нас тама вечне смрти потпуно не покрије.

Не умањива овај друг и брат ваш све незгоде, неслободе и гладовања. Али не дајте, о сродници и друзи, да иза тога не видите дубине других несрећа које можемо дочекати, ако нам те велике невоље не буду спасоносни лек, већ само увод у казнени систем велике Правде Божије.

Дајте, и ви тамо и ми овде да будемо као благословене пчеле што из горчина и међу горчинама успеју да нађу од чега ће мед слатки направити.

Или као мудри човек што зна да се највећа блага бране највећим препрекама, — те зато ако је пошао за благом, не напушта пут мучни већ му је то баш потврда да је то пут прави.

Тако да буде! 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>tdm4jir2nad570oyf7zmxrb53wzyx79</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Један значајан документ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61429</id>
    <revision>
      <id>145112</id>
      <timestamp>2026-07-09T13:08:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>145112</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14929" sha1="be487biwktg544gv48a5qwlu4lqwfhy" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Један значајан документ
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1942
| белешке=
}}
Писмо псковског председника општине В. М. Черепењкина читаоцима руског листа „Нове речи”:

&lt;blockquote&gt;
Драги пријатељи!

Као што сте ви непрестано мислили о нама, тако су и наше мисли биле стално устремљене вама, руским људима који су отишли, али се нису покорили совјетској власти. Били сте далеко од нас, али ми никада нисмо били ближи један другоме до у овим годинама страдања наше домовине.

Дописник „Новога слова” замолио ме је да вам напишем о томе шта нам је у наслеђе оставила совјетска власт. Ја са задовољством испуњавам ту молбу и пишем
вам.

Ужас те хвата када у руској историји читаш о најезди Татара, о међусобицама, народним бедама, које је судбина додељивала руском народу.

Али када помислиш о томе шта су комунисти са својом јеврејском интернационалом учинили у нашој отаџбини, онда видиш да сви ужаси ратова и најезди бледе
пред оним кошмаром кога су собом донели бољшевици. Тај кошмар — јединствени који је наш народ икада преживео и његове последице могуће је изгладити само
упорним и самопожртвованим радом кроз године и године.

Они су потпуно срушили руску државотворност и лишили руског човека појма о државотворности и национализму, — они су иза себе оставили сиву, безличну масу, која ће тешко моћи да управља државом.

Они су срушили религију, а с њом и сваки појам о човечности, моралу, дужности и љубави према ближњем.

Они су срушили породицу као основу државе.

Они су срушили приватну привреду, која је људима омогућавала здраву утакмицу а самим тим и тежњу ка усавршавању.

Они су уништили појам сопствености, који је давао вредност нашем земном постојању и нашем раду.

Они су срушили све што је наш народ стварао током хиљаду година, а самог руског човека претворили су у — ништа.

„Ништа” — ето шта нам је совјетска власт оставила за собом. Ви питате има ли код нас човека, таквог човека каквог ствара културна држава? На то вам ја одговарам — не, а ако га има, онда је то највећа реткост.

У каквој средини је израсло такозвано „совјетско поколење?”

Стран читавом становништву колхоз у коме се могло радити само по принуди, страни заједнички дом, у коме си данас могао живети имајући осам квадратних
метара на човека, а сутра бити избачен; људи чије је главно занимање било пијанчење, свађа, тужакање и шпијунажа. Ето у каквој су средини они расли, а ми живели. Морални облик комунизма: лаж, пијанчење, мангуплук, интриге, тужакања и бескичмењаштво. „За нас су сва средства добра ако воде постизавању нашег циља”, цинично су говорили они и одатле лаж у новинама, превара у књигама, школе сличне лудницама, суђења, расправе, издаје, лењост, невероватне свађе најординарнијим језиком људи, жена и деце и све то уз непрестано подвлачење да си ти припадник радничке класе, да ти све и сва можеш, нарочито ако си потекао „из народа”, али се под тим није поимао народ, већ најгори олош. Сви ти људи су прослављали совјетску власт; они су добро знали да их у другом режиму није чекало ништа друго до робија. Они су испливавали на површину и били чврсто уверени, да они, најстрашнији олош, могу управљати државом ништа горе од осталих. Они су држали најглупља предавања, прочитавши неколико редака из најдосаднијих новина, они су се увлачили у школе, не мислећи ништа о њеним задацима, они су се старали да ставе своју руку на све животне појаве и они су је стављали. И данас ти људи заједно са совјетском влашћу бране своје „право” на даље господарење нашом домовином. Они добро знају да је крај совјетске власти и њихов крај.

Двадесет и четири године богаљили су бољшевици руског човека и успели су да га убогаље. Они су га претворили у „ништа”.

Ето какво су наслеђе за собом оставили бољшевици.

Шта треба радити? Треба прерађивати људе на онај тип који је израдила савремена култура, а зато су потребни људи. Таквих је код нас мало и они су немоћни да то учини без помоћи споља. Ту помоћ морате указати ви.

Немачка војска и народ заузети су ратом. Велика им хвала што су наш народ спасли најстрашнијег ига. Они физички уништавају бољшевизам. Зар се сме од њих
тражити више? Не. Ми смо сами дужни да се постарамо о духовној ликвидацији бољшевизма. И у томе сте дужни помоћи нам ви, руски људи, што сте некад оставили своју домовину.

Нама су потребне све професије. Инжењери, доктори, правници, техничари, агрономи, свештеници, учитељи, администратори, службеници. Али потребнији од
свега су нам просто људи. Потребан нам је изнад свега просто човек. Нов, свеж, енергичан човек, који ће живом речју лечити убогаљену душу руских људи. Потребни су нам мисионери антикомунизма. Таквим мисионерима били сте ви годинама. Као такви морате доћи и к нама.

Пут тих људи није лак. Трње, а не цвеће сагледаће они овде. Развалине, а не земљу затећи ће овамо. Пустињу, а не душе срешће међу нама.

Ето шта вас очекује на дому. И само свест да помажу својој браћи задржаће их овамо.

За све нас има овамо места, сви пођите у подвиг. Руски народ још није умро, он ће васкрснути. Он вас позива себи, као своју љубљену децу. Пружите му руку помоћи и не само што ће вам ваш народ бити захвалан, већ ће и историја записати ваша имена на својим вечним странама.

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;В. М. Черепењкин&lt;br&gt;
Председник општине града Пскова&lt;/p&gt;

&lt;/blockquote&gt;

&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Овај докуменат говори оно што је „Наша борба” од увек писала. Ето каква изгледа „Русија” после двадесет и четири године јеврејско-марксистичке диктатуре:
ПУСТОШ.

Ова диктатура је подизала индустријска предузећа али је рушила и убијала човека, тј. оно што је највеће и једино велико у човеку: душу човечју.

Нису узалуд марксисти са својим прецима, материјалистима и својим потомцима, комунистима, ударали у подругљиви смех чим чују да се говори о души. Они су
просто порицали да душа постоји. Из тога су дошле две значајне последице: прва, према ономе што не постоји, не мораш бити ни пажљив. И друга, они су према томе што се зове душа, били намерно свирепи до уништења.

Обе последице су довеле до убијања човека у човеку, до убијања душе човечије.

Христос је рекао да нам не вреди читав свет задобити, ако душу изгубимо. Значи да само једна душа људска вреди више од читавог материјалног света у коме се
човек креће. А овде, у Русији се не зна број погубљених душа! И под тим не мислимо на побијене људе, већ на погубљене душе, на душе људске у којима је пустош направљена. Остао живот телесне животиње, али човек је умро.

Што ми не осећамо сами сву истинитост речи Христове, па не осећамо да сви материјални светови не вреде колико једна душа то је зато што смо и сами сувише
осиромашили па не знамо да су то два реда вредности: ред материјалног — и ред духовног живота, и овај други је бескрајно виши од оног првог, — као што је протозоа кад се развија према мртвом камену.

Очајне су перспективе новог руског живота. Читајте, људи, болно је ово писмо па ћете то најбоље осетити.

Траже се сва људска занимања тамо али прво и углавном једино човек, јер тога нема. Убијен је човек у Русији. „Жива му је само кожа”, „а душа му је умрла”.

То се осећало из далека. О где је она Русија: огромна, свечовечанска, Достојевског? Где је оно што је дао само ХIX век? Ко може упоредити духовну сиромаштину данашњег совјетско-руског духовног стваралаштва са оним што је дао ХIX век преко Русије Европи? „Жива кожа” не може стварати, а душе већ није било да ствара.

То треба да зна цео српски народ. Сви Срби треба ово писмо да прочитају и да кроза њ сагледају сву беду совјетског раја у коме се четврт столећа мучила Русија и руски народ.

То треба да зна српски народ не само због Русије и руског народа, већ и због себе, и нарочито због себе.

Онда ће схватити колике су грехе према њему учинили они који су га уверавали да му та Совјетија може донети националну слободу, а крили му истину да та Совјетија напротив и саму душу народа великог може убити.

Онда ће схватити у какву пропаст су хтели да га увуку његови усрећитељи, они који су му живот у Совјетији као идеал износили, а крили му истину да на земљи
таквог Пакла, и у таквим џиновским размерама, још заиста није било. 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>be487biwktg544gv48a5qwlu4lqwfhy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Недић и неко други</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61430</id>
    <revision>
      <id>145113</id>
      <timestamp>2026-07-09T13:26:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>145113</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18684" sha1="grz13nihm0z3mywfzqocv71qzxj31ji" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Недић и неко други
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1942
| белешке=
}}
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''1—III—1942. г.''&lt;/p&gt;

Оно неколико наших избеглица (у Лондону) скоро свакодневно бљуну једом на генерала Недића, па га назову издајником, прљајући његово јуначко име, док насупрот томе, преузносе пуковника Михаиловића, као витеза и хероја над херојима.

То ће тако ићи све до слома Енглеске, слома који би се могао избећи само кад би у дванаестом часу Енглеска прогледала својим рођеним очима и збацила јеврејске наочари кроз које већ одавно посматра свет.

Разумљив је тај став избегле господе: генерал Недић је жива оптужба њихова пред историјом и народом. Да је примљен његов меморандум од првог новембра
1940. године не би било 27. марта, па ни 6 ни 15. априла 1941. године. Да су они гледали као он, српским очима, и мислили као он, српском главом, не би се догодило ово што смо преживели. Била би наша држава цела, слободна и велика, — а народ не би доживео ова страдања и ове муке које је до сада доживео, ни оне које још стоје пред њим.

Разумљив је тај став и према пуковнику Михаиловићу. Наша избегличка господа у Лондону играју сад на његову карту, да би с једне стране себи као бедним избеглицама подигли вредност, а да би с друге, гурнули несретни наш род у нове узалудне патње, и опет отуда извлачили користи за свој избеглички положај.

Ни мало истинског родољубља ту нема. Ту пир пирује само чисто самољубље. Јер господа у Лондону знају какав је данас положај Енглеске у Средоземном мору, а
слуте какав ће бити сутра. Они знају да развој прилика у Индијском Океану и Средоземном мору води неуздрживо спајању немачко-талијанских снага са јапанским. Они знају да то значи ликвидацију енглеског утицаја на Средоземном мору, а то ће рећи у Египту, Палестини, Сирији, Ираку. Они знају да ће сутра Источни фронт бити на граници Европе. Они знају да ће сутра на крајњем Истоку бити један нов фронт који ће пресећи многе наде. Све они то знају, па ипак играју на карту пуковника Михаиловића, иако знају да та игра може само њима лично нешто угледа и материјалног обезбеђења донети, а Србији и њеном роду само пустош и смрт.

При том се они непрестано позивају на „коначну победу” с једне, и на определење цара честитог за царство небеско с друге стране, коме ако српски род остане веран, онда по мишљењу избеглица из Лондона, нема другог пута него да се определи за Лондон.

Из тога њиховог позива излази да се генерал Недић определио за царство земаљско, да је његов пут лак, удобан и угодан, да га на томе путу само част и сласт
обасипа, и да га је управо баш то за овај пут и определило.

Док је Срба дотле, одиста, косовско определење никад неће и не може бити заборављено. Косово је средиште и смисао њихове историје и косовско мерило ће
увек у њиховим очима морати бити пресудно по коме ће прави Срби мерити људе и прилике.

И генерал Недић пристаје да му се тим мерилом суди.

Узмимо дакле Кнеза Честитог — чијим се моштима већ толико дана Београд непрестано поклања — и питајмо се:

Да ли би он срљао у рат с народом и земљом својом да је рат могао избећи? Да је он био у приликама у којима су биле данашње лондонске избеглице, зар би он
грешно и лудо бацио свој народ у пропаст, зар би он дао викати „боље рат него пакт”?

А кад је до рата дошло, зар би српска господа из Косовске трагедије напустила војску и народ свој првог дана рата, и оставила је без икакве везе са собом, јурећи безглаво и тражећи сигурно склониште за себе и своје?

И зар би Косовска српска господа пристала да побегну сами, њих нешто преко стотине, а војску и народ свој оставили да сносе сами тежину дела која су господа изабрали за њих?

Какве везе има између Честитога Кнеза Косовског и његовог јунаштва и мучеништва, и јунаштва и мучеништва остале српске честите господе, — и дивљег и себичног бекства данашњих лондонских избеглица што собом у изгнанство поведоше и од његовог народа одвојише малолетног Краља, (чијим су се именом непрестано и самовласно служили, а и данас то чине на тешку несрећу народну)? Веза нека ипак постоји, као између светлости и сенке, светости и злочина, лепоте и грдобе.

А сад та и таква господа бацају блато на јуначку личност генерала Недића, који је узео на своја плећа свету дужност да спасава биолошки Србе од уништења, да заведе мир и ред у Србији, да окупи разбијене Србе око заставе коју је он уздигао, да Србију поврати на стари „царски пут” са кога су је одрођена господа под утицајем ненародног гледања на свет и народ скренула на широки пут пропасти и срама.

Историја наша говори да нису били издајице кнегиња Милица и њен син Високи Стеван, иако су по смрти кнеза Лазара и Косовског пораза не само остали с народом, већ и пружену руку од стране Косовског победника примили, па му и вазали постали, и војску му чак давали у његовим азијским ратовима. Историја наша напротив са сетом, и као кроз тешке уздахе, све то с признањем износи а нарочито ону личну жртву коју приноси светица и кнегиња и мајка тиме што најмлађу кћер своју, Оливеру, даје за жену некрсту-победнику и усмртитељу Косовског кнеза Лазара, Бајазиту. Нема драматичније историје него што је та покосовска. Не може је човек читати без дубоког бола. Зар Мехмед-паша Соколовић, уочи своје мученичке смрти три века после Косова, није као велики везир Отоманске империје, тражио од свог омиљеног ђака читача да му баш тај део чита, а он за то време тешке сузе лио? Није народ сузе лио над Вуком, који умре, прогнан, без земље (изгледа у Београду, осам година по Косовској трагедији) иако није мир с Бајазитом направио, иако Бајазит Вукову земљу предаде Милици, те она, као „госпођа Евгенија”, са синовима „благоверним Стефаном и Влком” доби тада и Дечане, које посети и затече запуштене, што горко пребаци у повељи дотадашњем господару, Вуку. Али је за Милицу и Стефана Високог сачувао сву своју љубав која се огледа у познатом епитафу што неки поп Марко постави на камену урезаном, на месту „Глава”, где Стеван 19. јула 1427. године умре: „Благоверни господин деспот Стеван! Благи и добри и мили господин. О тешко ономе ко га на овом месту виде мртва”. Заиста никад ваљда епитаф није био непосреднији крик бола него што је овај који нам остави забележену огромну тугу народну за својим владарем-витезом.

А Вуку не помаже пред народним судом ни то што по Косову не направи мир са Бајазитом, — ни то што остаде и умре без земље, — ни то што би растављен од жене
и деце који побегоше у Дубровник и ту нађоше уточишта, а не на двору Миличином и њених синова, — ни то што се те његове земље нађоше у Лазаревих наследника, и то по вољи самог Лазаревог усмртитеља. Све то не скиде ореол с Лазара, с Милице и Стефана, — и све то не скиде проклетство с Вука. А доцније кад мудри Ђурђе као наследник Стефанов ступи на престо деспотски, народ се клањаше пред његовом трагичном фигуром с дубоким поштовањем, али као унуком Лазаревим и сестрићем Стефановим, трудећи се да се не сећа да је овај истовремено и праунук севастократора Младена, и унук исто тако славног господина Бранка Младеновића, а син моћног али за сва времена осуђеног Вука Бранковића, — па прекиде дотадању праксу за Ђурђа, и никад га не хте запамтити под именом Ђурђа Вуковића, (како се звао до ступања на престо) већ да би с њега скинуо везу с Вуком прозва га Ђурђем Бранковићем.

Ето тако, лондонска господо, изгледа суд историје и народа о царству небескоме, о онима који су пред њиним очима достојни да му се приближе.

О пуковнику Михаиловићу смо писали. Он није хтео да буде заробљеник, а није имао храбрости да постане ни отворено одметник. Он седи у планини, без велике
опасности, пошто се месецима знало тачно где се налази, и чека „да се Немци повуку, да би преузео власт и направио ред”. Тиме је омогућио, као што смо доказали у своја ранија два чланка, да се комунисти под његовим окриљем домогну утицаја на народ и повуку читаву Западну Србију у анархију и несрећу. Пуковник Михаиловић је редак пример војника с претензијом за вођу, коме се све дешава супротно од оног што он жели.

Он није хтео да помаже комунисте, — али их је стварно помагао: да није било њега и његових људи никад не би комунисти добили онај јесенашњи замах.

Он није хтео да наређује мобилизацију и напада Немце, — али је све то ипак било: комунисти су претили да покупе сву популарност код народа, и он је потрчао за том лаком популарношћу, а не за интересима отаџбине и народа и наредио и једно и друго.

Он није хтео устанак, али је ипак то наредио, из разлога напред изнетих. Иако је морао знати лудило и скупоћу таквог сулудог поступка, он је у једном прогласу говорио народу: „Ви сте хтели устанак. Ја идем за вашом жељом”.

Он није хтео заједнички рад с комунистима, али кад се све десило што се десило, он је, краљевски генералштабни пуковник, направио два споразума с комунистима, остављајући им слободне руке у комунистичкој пропаганди против национализма за интернационализам, против вере за безбоштво, против Краља за Совјетску социјалистичку републику.

Он је правио овај споразум јер је хтео да добије половину моторних возила, оружја, муниције и новца опљачканог у Ужицу. То је био мотив његовог споразума.
Као и све друго што је хтео или није хтео, тако и овде није постигао. Десило се сасвим обратно: комунисти су задржали све за себе.

Он није хтео доцније закључени споразум да раскине. То су учинили одреди из Пожеге, против његове воље, као и све друго што се код њега дешавало.

Он је покушао да обустави започету борбу између одреда његових и комуниста ужичких. Али ни једна страна није хтела да га слуша.

Пуковник Михаиловић је показао тиме да нема много јуначког у себи, осим жеље да за јунака важи. Јер прави херој руководи догађајима, а не да догађаји увек иду супротним смером којим би иначе он желео.

Што има људи који га за таквог сматрају, може бити објашњено или тиме што не знају праву истину о његовом раду или тиме што о јунаштву ништа не знају.

Избеглице у Лондону свакако долазе у ову другу категорију уколико, као што смо напред рекли, не чине то само у најсебичнијој намери, — што уосталом доказује да ни о чојству појма немају, а ово опет показује да с народом својим никакве везе немају и да није случајно што су тамо далеко у туђини, јер им је туђина ближа од родине.

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>grz13nihm0z3mywfzqocv71qzxj31ji</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сила зла</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61431</id>
    <revision>
      <id>145114</id>
      <timestamp>2026-07-09T13:45:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>145114</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18547" sha1="pg0k8ybjkv0jfrkmvc9jhy597uam2tc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Сила зла
| одељак=
| аутор=Димитрије Љотић
| година=1942
| белешке=
}}
Ваљда је и најповршнији човек, при сагледању садашњих прилика у свету, морао да стекне утисак као да је нека бескрајно већа сила него што је човек, шчепала у своје руке судбину света и са сладострашћем сеје пустош и тамо где природни развој рата то не би тражио.

Као да је сама Сила Зла, ослобођена од неких окова и обавеза, пуштена да ради шта хоће, узела да оствари давно замишљени програм рушења свега што јој под
руку дође, а што је човек упорно, с муком и љубављу, вековима градио.

А дело човеково изгледа као онај чаробњаков шегрт што ослобођено зло не уме или не може да врати натраг у своје скровиште.

Хоће ли човек да дигне руке зато од свог дела па да зло пустош носи и тамо где је не мора бити, — или ће му се и сам придружити и постати медијум зла ради сладострасног рушења дела свог и својих предака, — или ће му се напротив супротставити и не дати да пустош сеје? То је питање.

Пред ово питање данас су сви народи и сви људи постављени. Нико га обићи не може, нико се оглушити о њега не може. Сви морају одговорити на један од три
изнета начина: или ће се придружити Сили Зла и постати медијум Зла, — или ће остати скрштених руку, не спречавајући Силу Зла да дело опустошења врши, —
или ће се Сили Зла супротставити и борити против ње спречавајући њено дело опустошења.

Људи површни, (који живе „кожом”, а не душом), покушаће да нам спрече ово излагање навлачењем у расправу о томе да ли постоји заиста Сила Зла, а онда исмевањем ако се већ у то упустимо. Али немамо потребе да на тај пут идемо. Довољно је за њих да утврдимо како заиста „нешто” има сталну тенденцију да пустош повећава и против памети и интереса и воље људи. Чим кажемо „нешто”, а не кажемо „Сила Зла” наши „реални људи” ће се умирити. А за наше излагање је и то довољно. Толико можемо попустити, а да саму ствар не оштетимо. Јер то „нешто” дела као нешто сасвим свесно свога циља и својих средстава, као „нешто” што хоће тај циљ путем тих средстава, као „нешто” што је способно, да страсно жели тај циљ и страсно иде за њим.

Светим Оцима је било дато да ту Силу Зла сагледају и анализирају. Они су у њој угледали: Древну Злобу. Оца Лажи и Мрзост Опустошења. Прво као корен, друго
као средство, треће као циљ, а све заједно као јединствену Силу Зла.

Толико само да поменемо за сад. А даље ће се видети колико је та анализа тачна и по ономе што ми преживљујемо.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Ми смо се сломили прошле године.

Али ми се нисмо морали сломити, Било је путева милости и истине и градилаштва. Одгурнути су. Сила Зла је хтела, да се једна држава још поруши да се њеном територијом оспу рушевине за рушевинама, — да се народом њеним разбукти рушилачки бес и да он сам стане својим рукама раскидати своју утробу.

Како је дошло до тога? Сетите се само: прво је злоба прорадила. Засиктала је змијски као све што је од Древне Злобе рођено. Пружена нам је рука мира и пријатељства. Да није било злобе ко би је одгурнуо? Ми смо је одгурнули. Злоба је то хтела. Пљунули смо јед злобе на пружену руку.

О ниси то учинио ти, мој незлобиви, неписмени или неучени, у страху Господњем живећи, прости, брате мој и сестро моја. То су учинили они други, и за тебе, и за мене, и за вас, и за све нас заједно.

Они су то учинили јер нису милости имали. Суве душе као жедна земља у сушно лето, кад ни капи милости Божје не роси, они су дисали само злобом. Пружена рука је злобу само повећала и довела је до беса.

Али да ли је само злоба била? Та ње је било код малог броја. Како би та злоба могла, да успе да покрене читав народ — или ако не да покрене, а оно да га укочи да се не брани од лудила самоуништења? Иако је злоба сиктала и хтела, она је сама слаба била. Прискочила јој је у помоћ сама Лаж. Пробеседила је медено, увијено, али увек у једном циљу. Лаж до 27. марта, Лаж 27. марта, Лаж после 27. марта.

„Немачка хоће да нас прогута! Немачка хоће без борбе на превару да нас освоји! Немачка хоће да нас разоружа да би нас лакше освојила! Немачка тражи пролаз за своју војску до Солуна, а кад освоји Солун, онда смо готови. Совјети и Турска ће међутим објавити рат Немачкој само ако буде смела да нас нападне. Енглеска искрцава многобројну војску у Грчкој, а Америка нам шаље огромну авијацију. А наш народ, као један човек, чека да покаже чуда од јунаштва.”

Ниси лагао то ти, мој незлобиви, неписмени или неучени, у страху Господњем живећи, прости брате мој и сестро моја. То су чинили други: и за тебе, и за вас, и за мене, и за све нас заједно.

Знали су они да то што говоре није истина. Дакле знали су и лагали, — као сваки кога потчини Древна Злоба, Отац Лажи — Сила Зла.

И тако је дошло до рушевина наших. До почетка рушевина наших. Сила Зла је нажалост ликовала — јер је бес рушења, Мрзост Опустошења победила. 
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Задрхтао си ти, мој незлобиви, неписмени или неучени, у страху Господњем живећи, прости, брате мој, и сестро моја. И завапио до Бога гледајући у рушевинама
оно што су преци твоји и ти градили. Та ти си се и родио за грађење, а не за рушење. Цела твоја историја од твог рођења у Христу сведок је за то.

Рекао нам је једном Неко{{Напомена| Мисао Владике Николаја.}} ову чудну реч: „Верујем да су Кинези подигли зид кинески да се заштите од најезде Срба. Верујем да су они Скити што их као страву износе за питоме колоније грчке, Херодот и Тукидит, били у ствари Срби. Верујем да је Омар запалио библиотеку александријску јер мора да је у својој војсци имао Срба. И уопште држим да где год је било рушења и паљења да су то морали бити Срби. Све тако док нису своју дивљу подлогу окалемили Христовом племенитом гранчицом. А од тог времена гране његовог дрвета рађају само слатким, крупним и благородним воћем. Ту и тамо избије, додуше, опет по нека грана из оне дивље подлоге па рађа ситним, опорим и горким плодом. Али за мало, јер се таква грана очени, и опет остаје оно крупно и благо са благородне гране Христове”.

И ми то примисмо и уверисмо се да је заиста тако. Не, разуме се, баш кинески зид, александријска библиотека и Скити — већ оно о племенитој калем гранчици
којом света браћа Кирило и Методије (да их бар на празник њихов поменемо и поклонимо им се) са светим „седмочисленицима” окрунише нашу дивљу подлогу, а
наш Свети Сава очени дивље изданке које подлога гурну дивље из себе као да угуши једва примљену калем-гранчицу, те је тако ослободи од помаме дивље и
даде јој (вечити и дивни наш градинар) слободу да расте, цвета и плод доноси.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Завапио је народ и изгледало је као да му је вапај услишен. После првог стравичног изненађења, настало је освешћење. И вечити градилац наш отпочео је поново свој рад.

Али и Сила Зла није стала. Како? Зар само тако мало рушевина? Само тако мало суза? Само тако мало крви? Само тако мало и тако кратко? Па то се не исплати заиста толики труд и муке од 27. марта.

И опет Злоба засикта. Али јој много не помаже. Јер у додиру са војском што му поруши државу, народ не осети мржњу. Од ње сазна најбоље да нису хтели да нас
нападају, да су се изненадили обрту ствари, да се чуде нашој лудости. То сазнаде народ од простих немачких војника. Зато Злоба и кад засикта поново, слабог одзива нађе.

Али ту је зато Лаж. Злоби је доста да Лаж покрене, а ова ће већ успети.

Неко ће нам на ово рећи: та пустоши већ тада није било мало. Зар око нас браћа наша нису, довољно крвљу својом, и сузама, и сиротињом својом, пустошењем и
рушењем земље њихове и наше, платили тај данак, зајазили ту злобу, којој је Мрзост Опустошења крајњи циљ.

Како питате то? одговарамо. Зар сва пустошења, све крви и сузе које човек претрпе и проли од века началног до данас не зајазише Древну Злобу, (провалију без краја и дна, коју гордост бесконачна насупрот љубави бесконачној провали у тами преначалној) па да је сад ово што наш народ прелести око нас, зајази?

Зато се опет Отац Лажи баци на посао те додирну својим штапићем чаробним очи наше и ми заслеписмо за истину. Постаде нам он сам вођа и руковођа и тако нас
поведе новим рушевинама, новим сузама, новој крви — новом опустошењу душе и тела и земље народа нашег.

Закикоташе се тада Подземља неуздржано. Јер је сетва лажи била обилна и преобилна. Сејаше сама Древна Злоба семе Лажи. Пустош ће се звати жетва Пакла.

Узаман се борисмо против Лажи. Лаж беше моћна. Једне превари, друге укочи, тек Мрзост Опустошења дође до жетве обилне и преобилне.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Зашто да сад износимо све оно што смо доживели сви заједно? Та тешко је већ и перу да понавља, а камо ли души да преживљава све што је преживела, и то
истински, доживљавајући као да је све попаљено њено, све порушено њено рођено, све побијено њено најрођеније, свака суза као с њене зенице да је канула!

Ето нећемо даље. Стаћемо ту. Јер то је за нама. То је прошло.

Али зар не чујете опет сиктање Злобе? Оне исте Древне Злобе без које се још Сила Зла није могла показати.

Зар не чујете глас Лажи? Зар не чујете поново исту Лаж „само мало друкчије”?

И зар не знате већ из оног што доживесмо за ову годину дана, да где Злоба почне сиктати и Лаж шаптати ту се Опустошење похлепно и сласно спушта на грешну
нашу земљу и род грешни наш? Или зар сте толико обузети помамом Зла да у томе чак сладострасног неког уживања налазите? Станимо! Отрезнимо се за име Божје! 
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Сатанска је и богоотпадничка то троичност: једнобитна и нераздељива Сила Зла: Древна Злоба, Отац Лажи и Мрзост Опустошења. Није потребно високомудрије
да је покаже: станује она ту поред нас од века началног. Само снажни Богом, појединци и народи, одупиру јој се. Нема она власти над њима. Злоба слике али их својим отровом не може затровати, — Лаж се пред њиховим очима топи као снег од сунца и ништа од ње не остаје, — Опустошење узалуд прижељкује да их посети: затворени су јој сви прилази.

Код нас, на тешку жалост, није тако било. Већ друкчије. Онако као што горе изложисмо.

И још има људи који то што доживесмо, приказују као наше „опредељење за царство небеско”!

Царство небеско под руководством и надахнућем Силе Зла! Чудног ли слепила!

Или богохулства! (што је опет исто).

Јер заиста у ову нашу несрећу само нас је Сила Зла увела и кроз њу водила.

То нам показује ова последња година дана наше историје. 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Љотић, Димитрије В., ''[https://www.novo-videlo.com/wp-content/uploads/knjige/knjiga10.pdf Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945.]'', Задруга, Нови Сад, 2001.

[[Категорија:Димитрије Љотић]]</text>
      <sha1>pg0k8ybjkv0jfrkmvc9jhy597uam2tc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мисли о песнику</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61432</id>
    <revision>
      <id>145119</id>
      <timestamp>2026-07-10T11:20:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мисли и песнику | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1924 | белешке= }} {{Центар|1.}} {{gap}}Наука види све у еволуцији, а песник види све у вечности: значи у времену које се не даје определити ничим, па ни етапама. Наука види ст…</comment>
      <origin>145119</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25721" sha1="1b0br8f6z7y58jkkqwdf86hwdif5zoi" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мисли и песнику
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{Центар|1.}}
{{gap}}Наука види све у еволуцији, а песник види све у вечности: значи у времену које се не даје определити ничим, па ни етапама. Наука види стварање и развијање, а песник разграђивање и рушење. За науку је човек део света, а за песника је свет део човека. Наука види тријумф живота у новом листу који избија из старе гране, а песник види стару грану која нестаје у новом листу. За науку је све радост у обнављању, а за песника је све у драми распадања. Наука све види у заточењу хладних природних закона, а песник све хуманизира: изнад свега иставља сенсибилитет људски... Наука гледа и мери умом који је ограничен, а песник мери душом којој се не знају границе, и која је у вези с душом ствари. Зато наука само констатује, а песник суди; наука о свету мисли, а песник о свету осећа. Због тога никад се наука и поезија неће измирити, као ни вода ни ватра. Наука, и кад мисли да нешто тумачи, она само класификује феномене. Зато се научне истине често потиру међу собом, али велике истине које су казали песници, ништа није демантовало. Бекон је сматрао законе Галилеја као просте досетке, али ни један песник никад није могао веровати да мрачни детерминизам изражен у Едипу не одговара највећем закону општег живота. Зато једини који тумачи, то је песник који свему тражи крајњи смисао, и који осећа догађаје око себе у њиховом бар једном — можда и једином — односу: у односу према човеку. Зато је песник од свих других људи најближи божанству. Платон ставља у уста Сократа — у једном дијалогу учитеља са рапсодом Јоном — своју дефиницију поезије: Песник је нешто лако, крилато и свето — тумач божанства.

{{Центар|2.}}
Одиста, имају само два творца у космосу: Бог и песник. Први све почне, други све доврши. Тајна песниковог стварања исто је тако дубока и необјашњива као и тајна божјег стварања. Не зна се како је постало једно песничко дело, као што се не зна како је постао космос. Како се једно дело зачне у уму песника, и како оно дође до савршенства израза, то не може себи ни сам песник да објасни. Томе је често повод најмања ситница; цело грађење догађа се у једном душевном стању које зачуђава и самог творца. Зато писци разних естетика изгледају правом песнику обични класификатори готових случајева, онакви какви су ботаничари и зоолози. Велика тајна у којој је зачето и остварено једно уметничко дело, остаје за све и за увек потпуно мрачна. Да један човек буде Шекспир, а да то не буде други човек из друштва тог песника, нити један други човек његовог времена, тај случај остаје тајна можда нарочите конструкције једног организма. Зато је песник потпуно друкчији човек него други људи, и, извесно, није само његово дело једини доказ за ово тврђење. Она толико пута горка нелагодност коју песник осећа у додиру с другим људима, његов напор да се прилагођава средини која је сва у компромисима, док су они за њега читаво насиље, доказују једног вечног странца међу својим најближим. Једино место на којем се он срета са другима, то је сублимна тачка људског живота: идеал. На сваком другом месту, он је одрођен.

{{Центар|3.}}
Најизразитији тип једне расе, то је песник. Он је мерило њеног генија, сенсибилитета, идеологије. Као што стоји на раскршћу између два доба, он стоји и на раскршћу између два народа. То није зидни часовник који показује како сунце иде с ону страну зидова у којима је заточен, него сунчани сат напољу око којег обилази сами сунчани колут и где сама сунчева луча црта своје путеве у васиони. Он је есенција расе, као што је можда њен крајњи мотив. Еуклидес и Ипократис могли су бити научници ма којег народа у културној историји старог доба, и Галилеј је могао бити сународник Архимидиса. Али у свом веку је Софоклес могао бити само песник грчки, а не персијски, финичански или египатски. Данте је могао бити само песник католичке Италије тринаестог века. Песник је чак и израз не само расе него и једне историјске периоде, идеала једне генерације; тако је Тасо песник једне генерације, а Ариосто једне друге, ма колико било кратко доба које раздваја периоде Ренесансе и Реформе. Историчар описује живот других људи, научник описује живот ствари, а само песник говори о себи; и говорећи о себи, говори о оном што је у њему есенцијално, првостепено, најдубље, најактивније људско. Све што дубље иде у себе, све дубље иде у расу. Тако често оде до најопштијег, до опште човечанског, до универзалног: то значи до термина где он постаје велики песник зато што је казао највеће унутрашње истине свих људи свог времена. Ако један песник није био расан, то значи само да није био песник; а ако није био универзалан, то значи само да није био велики песник. Велики су песници као велике звезде по којима се зна увек тачно како стоји однос између дана и ноћи, и које је доба у свемиру.

{{Центар|4.}}
Само песник ствара, јер само он мисли да би измислио. Ко је год нешто створио, он је био песник. Јер све ново што је поникло, поникло је из оне недокучне тајне стварања: из нечег нереалног које је извор свег реалног. Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства. То не значи да песник нема осећања стварности, могућности и немогућности; песници су само људи који гледају на стварност помичући је увек до њених крајњих граница усавршења. На против, он је суперреалан, онај међу људима који јасно види реалност, јасније него ико други, јер је види у њеној непотпуности. Он зна тачно одакле треба да се довеже конац којим се иде од данашње непотпуне стварности до њеног сутрашњег усавршења. Само обични људи виде онолико колико постоји; творци виде и оно што не постоји данас, а што може постојати сутра, јер иначе не би били творци. Реалисти нису ништа створили, они су само примењивали туђе стварање; а кад год су се одмакли од туђег узора, они су само кварили. У парадоксу речено: утописти више вреде него реалисти, јер је много пута једна утопија само зачетак једне истине, идеја у њеном првом заметку. Песник мисли подсвесно; он је једини сасвим интуитиван; и није измислица да он има једно чуло више него други свет. Он стално и оно што не постоји види у облику као да постоји: за све друге је комад белога мрамора само комад белог камена, а за њега је у том хладном предмету узапћена једна богиња или један сотона, који траже само руку уметника да те замисли пусти из њиховог каменог заточења у живот и обожавање. На белом листу хартије на којем нема ничег написаног, за другог човека који се зове Данте или Шекспир, већ на први њихов поглед, на том празном простору заиграју речи најлепше које су речене после речи божјих.

{{Центар|5.}}
Песник је тумач божанства, јер је Божанство слика крајњег идеала човековог. Тај идеал је песник изразио у виду предмета или у виду човека — према развитку културне историје, — по наклоности да све конкретизира и затим све хуманизира. Бог просвећених има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највеће. Пошто песниково дело свагда говори само о највећим вредностима, и говори с усхићењем и вером, он је тумач божанства, онако како то у две речи каже Платон. Има филозофа који су веровали да је космос могао постати без учешћа божјег, што би могло значити да је могао постати и без његове воље, и против његове воље, по једном закону чисто механичном који је сам себи довољан. Али ја не познајем ни једног песника да је био безбожан, и веровао да је грађевина постала без грађевинара. Никад ниједан песник није опустошио свемир и оставио просторе без великог божанског даха који одише из свих ствари око њега. Да Бог није чак ни створио свет и човека по свом образу, него да је Човек направио Бога по свом идеалу, песнику би и то било довољно да буде побожан: он би ничице пао пред лепотом таквог човековог дела које превазилази све друге лепоте на свету. И зато, песник и кад сумња, он верује; јер је сумња осећај а не мисао. Ни атеизам није право одсуство религије у души; апсолутно одсуство религије, то је индиферентност. Песник безбожан не да се ни замислити. Есхилос је ратовао против божанства, али једног божанства конвенционалног, које није потекло из моралног идеала, него из шарене бајке; против Омирових богова који су претворили били Олимп у легло свих порока и тврђаву против свих идеала човекових. Песник Есхилос, међутим, веровао је у једно ново божанство, пријатељско према људима: у Прометеја распетог на Кавказу, претечу Христа распетог на Голготи.

{{Центар|6.}}
Песник је најчистија груда своје земље. Обичном човеку који мисли може отаџбина изгледати једна предрасуда историје. Земља коју зове отаџбином, данас је ужа а сутра шира, данас је на северу а сутра на југу, данас је једнорасна а сутра многорасна. Ми знамо шта се сматрало отаџбином у Тукидидовом добу. Међутим, само осећање за отаџбину остало је неменљиво, и оно је почело кад је почела историја. То је осећање стечено у првој заједници срећа и несрећа једне групе људства, у сигурности код куће, у страху од непријатеља споља. Језик и традиције заједничке, само су еманације једног вишег мотива: мрачне љубави човекове за тло које га храни одмах после мајчиног млека, и које му даје све услове за живот и одбрану. Једно од најстаријих грчких божанстава била је Геа, што значи земља која рађа. А једно од највећих божанстава, Деметра или Церес, богиња земљиног плода са светилиштем у Елеузису, које, кад је постало атинским, Атина је постала духовним центром целог хелинског света. Тако је осећање за сопствено тло постало атавизмом, јачим од свег нашег унутрашњег живота; патрија је постала пре речи патриотизам, као што је нација постала пре речи национализам. Реч љубав односи се најпре на отаџбину, па тек онда на жену, дете и друштво. За земљу се напушта све друго. Већи је бол кад непријатељ загази у земљу, него кад потуче војску. Ми волимо своју земљу и кад не волимо наше суграђане; волимо свој родни град и онда кад нас прогна из себе, као што је случај Овида и Дантеа. Стоје читави континенти сунчани, плодни, без људи, а народи са севера не напуштаху своје земље дугих киша и тешких мразева; чак кад су и освајали сјајни југ, враћали су се затим у своје земље на северу. Човек умире за своју земљу и онда кад у њој нема ни педља сопствености; чезне за њом и кад га је клеветала за издају, и враћа се у њу пун љубави да јој помогне, као Аристидис у битци, или Платон или Питагорас у мисли. Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриот, али најдубљи човек — најдушевнији, што значи најјаснији — то је без сумње највећи међу патриотима. А то је песник. Он је то и онда кад није највећи војник. Јунаштво је често ствар грубе и тврде воље, наслеђе, васпитање, лична сујета, патолошко крволоштво; каткад утапање свих идеала у само један идеал: у примитивну љубав за физичку победу човека над човеком, у љубав за славу, или љубав за освету, или љубав за један страшан лов. Било је рђавих војника међу песницима, као Хорације и Верлен; али је било и хероја као Есхилос и Софоклес, и Сервантес и Камоенс, и стотине других пре и после њих. Природа је овде компенсирала: оно што по некад нема песник од хероја (снагу воље), то има херој од песника (идеал). Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја.

{{Центар|7.}}
Кад једно осећање постаје поезија, и кад се јави искра творачка? Ко би на то могао одговорити, кад знамо да је тајна уметникова велика као и тајна божја. — Мени се ипак чини да се та искра јавља у судару двеју супротности, или у додиру двају полова. На пример, у осећању трагичног, т. ј. у моменту кад се жели вечност а намеће идеја о смрти свега; у осећању љубави, т. ј. у спајању двају душа или тела; затим у осећању идеала, т. ј. кад љубав за себе треба да се жртвује у љубави за друге. И тако даље. Искра поезије избија равно из оне тачке где су се та два противна правца укрстила. Колико у души једног човека има више оваквих сукоба, у толико је дубљи. Ако томе још зна да дадне и изглед уметнички, и да тај моменат генералише и направи општим људским фатумом, он постаје песник. Велики број људи живе без оваквих унутрашњих потреса, или су ти потреси код њих сасвим епидермични, и то је онда човек из гомиле, рудиментаран, непотпун, недовршен, или што зову плитак. Чак ако је у стању и да нешто осети, он није у стању да том осећању дадне место и цену. За ситне људе све је ситно; за велике духове нема ситница, зато што они виде све у недељивости, и што је ситница само један део општег. Велики духови су као планине из којих се сваки ехо споља враћа стократан. Један шпански мислилац каже на једном месту: „За филозофа разочараног, нема ничег новог под сунцем; али за песника илузионисту, све је ново у сваком тренутку“. А илузија, то је највећи фактор стварања. Илузија о животу направи човека оптимисту. Оптимиста је лакоуман и без јасне идеје шта може и шта хоће; песимиста је дубљи и страда од жеља великих и несразмерних, али зна шта хоће и уме да мери шта може. Међутим, оптимиста ствара јер у све верује, а песимиста задржава стварање и сам себе искључује из покрета. Први је позитиван и користан, а други негативан и опасан. Било је великих песимиста међу песницима, као Леопарди и Алфред де Вињи, чак и великих религија песимистичних, као будизам. Али најсилнији народи нису знали за песимизам. „Велтшмерц“ је једно ново људско осећање, и песимизам се јавио тек у модерној литератури. Софоклес је једино знао за трагични детерминизам у људском животу кад је дао страшну причу о Едипу. Сећам се још само да се у једном старом грчком хору каже да је смрт боља него живот; и само једног сличног стиха негде у Мимнермосу. Песник је природно илузионист, јер је он једини стваралачка сила; он је оптимист јер нешто хоће до крајњих граница могућности, или чак нешто и изван тих граница. Зато је у сталном сукобу поменутих двеју супротности и сталном додиру двају поменутих полова. Зато је свако његово осећање једна искра зачећа.
Треба волети човечанство само због неколико великих људи које дадне с времена на време. Ја не знам шта је Бог, али велики човек даје ми идеју о томе. Стари Грци су имали реч Нмиθεоι, што значи људи-богови. Тај исти народ је распео критичара Зоилоса што је напао песника Омира.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1924. Књига -{XI}-, бр. 1. Стр. 19—25.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>1b0br8f6z7y58jkkqwdf86hwdif5zoi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо из Рима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61433</id>
    <revision>
      <id>145120</id>
      <timestamp>2026-07-10T11:32:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо из Рима | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1929 | белешке= }}  Октобра 19**  {{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путевима. У триде…</comment>
      <origin>145120</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54230" sha1="p6usyigkz555kco0erzbyrme9wxyffg" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Рима
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке=
}}

Октобра 19**

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путевима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петронијуса и Лукулуса, друго Сципиона и Паулуса Емилиануса, треће Цицерона и Сенеке, четврто Светог Павла и Свете Цицилије. И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.

Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: Када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.

Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и година папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација VII и Александра VI, и узимао причест из руке убица.

И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и католичка црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.
Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у Borgo Vecchio, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећај да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.

У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоки и неодољиви осећај самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаторијуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскврњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сам са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе. Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист са нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велики осећај, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је област која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог обитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: О beata solitudo! O sola solitudo!... Микеланђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Не будите ме; говорите тихо... N o n m i r i s v e g l i a t e , p a r l a t e b a s s o... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентен што за време док изговара своје свештене стихове по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламапски неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије онај религиозни осећај спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкче него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподне на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је кас кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозна екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распродају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цезарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два атира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.
Али откуда тај чудни инстинкт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуд та љубав за изналажење тајне живота у доба кад је људство тек било почело и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путевима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедаоница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је песник.

Два највећа свеца из XIII века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхоличном језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мрава, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: „Побијте их све, а Бог ће после сам одвојити добре од рђавих.” Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а другу догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.
Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... N a c q u e a l m o n d o u n S o l e... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа истог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правним смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије, ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеже. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумели величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере какве је дало и папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. S a n g u i s  m a r t y r u m. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. Уосталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да то подигне баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве, стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акцијума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на видовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу.

Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донатела и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерација и сукоби укуса овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне младости над мрким камењем с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.
Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцилијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витаније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавијанов. — Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... а све је друго очајно тужно. Стари аквадуци расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све друго пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јун 1929. Књига -{XXVII}-, бр. 3. Стр. 161—172.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>p6usyigkz555kco0erzbyrme9wxyffg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо из Египта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61434</id>
    <revision>
      <id>145122</id>
      <timestamp>2026-07-10T11:44:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо из Египта | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1940 | белешке= }}  Каиро, 193...  {{gap}}Најпре небо почиње да све већма бледи и ишчезава, а велико море да постаје безбојно и плитко. Затим се наједном прокаже на видику једн…</comment>
      <origin>145122</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64331" sha1="p3po0jadlkroxpubokvtgpalrchizd5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Египта
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1940
| белешке=
}}

Каиро, 193...

{{gap}}Најпре небо почиње да све већма бледи и ишчезава, а велико море да постаје безбојно и плитко. Затим се наједном прокаже на видику једна дугачка жута црта. Ето, то је Африка. И затим једна бела ватра на том жутом видику. А то је Нил. Али ничег више на домаку тих светлих обала. Зато највише овде пренерази, у једном тренутку, та даља савршена празнина неба, земље и мора. И пренерази нас осећање: да је то троје сасвим довољно, макар и овако изгубљено у свеобимној пустоши. И да је све друго на свету споредно, чак и излишно.

Ово откриће Африке у светлости једног јутра, траје свега неколико избезумљених часака. За људе који нису некад открили Америку, а који ни сада не откривају сваки дан по један континент, овај проналазак Африке у пустом мору јесте велики празник срца. Већ сама помисао да за леђима остаје један свет, а да сад пред нама почиње други свет, јесте доживљај који омађијава. Тако исто и осећање да далеко иза нас остаде, прошле ноћи, такозвани стари свет, а да се пред нама појављује још старији и најстарији свет људски, претставља за нашу памет неупоредиво збивање. Не помињем и чудно осећање које човек има мислећи да далеко већ осташе за нашим леђима бели људи, а да сада улазимо међу људе црне, са њиховим наравима првог човека. Већ ово само изгледа нам обест маште и визионарски парадокс. Јер Африка, у памети човековој, као год и у фантазији детета, то није, пре свега, Египат, земља старе изванредне културе; или Капланд, данас земља дијаманата. Африка најпре значи Судан или Конго, земље црнаца и зверова.

Као и у нашем детињству, тако и данас кад на европској улици видимо црнца, чекамо да се иза њега види и палма, а затим и зачује лав. Наша чула увек и до краја остају детињаста; зато и сви први наши утисци увек су онакви, и по силини и по једноставности, какви су били првих наших година. Када се временом не би умешала у те утиске људска памет, затим и мудровање, и давала им своје облике и значења, ми бисмо до конца живота остали пред стварима у природи зачуђена и очарана деца.
Зар ми који смо пецали ситну рибу у каквом потоку нашег завичаја, или ловили ракове по нашим малим шкољевима, зар можемо сад без узбуђења помислити како нас у Африци чекају реке у којима живе коњи и крокодили. И зар ми који смо гледали мирне заласке сунца над нашим малим долинама, где зачас смркне, сада овде без извесног страха уђемо у пустињу, са њеним фатаморганама и самумима. Све је у Африци најпре неизмерно и стравично; све у обести сунца и у понорима дубоких ноћи. Најзад, Африка, то је од свега најчудније, најпримитивније, најудаљеније; ничег нема овде од свакодневног човечјег живота и размишљања. За једног Американца, видети први пут Европу, то је као доћи у посету свом деди и својој баби. За Азијата, каквог Кинеза или Индијанца, доћи у Европу, то је доћи код оних који су покрали све њихове стилове кућа, цркава, прозора, тканина. За Африканца, доћи у Европу, то је пре свега ужас од белог човека. Међутим, за Европљанина, ући у Африку, то је вратити се у доба препотопско, скоро предисконско. То је почети све изнова...

Африка, то првог дана изгледа не нови континент, него нова звезда; и то нова и незнана звезда која се стропоштала на усијано море, и запалила целу пучину. Међутим, сам Египат, у првом додиру, ничим нарочито не изненађује. Са равнице мора закрочимо у равницу земље, и то мирно, као да се тиме није ништа ни догодило. Египат изгледа земља без своје границе; где не улазимо на нека врата; где видимо неку земљу која нема, као све друге земље, свој почетак и свој свршетак. Већ са првим погледом, чини нам се да сте у Египту све одједном сагледали, обухватили, објаснили. Одиста, ова земља нема него свега два три предмета, који се, увек истоветни, понављају до на крај света. Нешто неизмерно једнолико и празно, то је прво човеково осећање у Египту.

Египат је земља о којој пуно знамо, али који стварно не постоји. И не постоји земља на којој нема ничег усправног, и која је само празна плоча с једног краја на други. Нигде наше око да се на нечем задржи, ни ухо да ишта ослухне. У Египту постоји само небо, али и оно увек празно, и увек непомично, и свагда једне исте боје. Ниоткуд да се подигне прамичак магле, ни да небески свод ветар помути и потресе. То је врло уочљива разлика између ових мирних простора и наше панонске равнице или руске степе. Ако овде у једно доба године са мора наиђу облаци, големи као планине, то је само на њиховом проласку са мора за Етиопију. Онамо ће се затим једног дана пролити у легендарне абисинске кише које ће трајати месецима. Али овде у Египту, неће ипак пасти ни кап росе, нити икад ветар залупити и један прозор.

Ово је земља где се ништа не догађа.
Ко није видео Египат, тај ипак има једно чуло мање. Има један живот људски док се није видео Египат, а други пошто се је видео. Истина, не може бити речи о лепоти Египта, али може о безмерности и величанствености једне небеске фатаморгане. Египат је једна стварност која лежи далеко изван неба и земље. За Египат не знате шта је, ни по чему су повучене његове границе; јер он у нашем духу није оставио ничег стварног ни одређеног за што би се ухватила наша мисао, и на чему би се задржала наша успомена. Стотину година у Египту, то би опет и увек био једино онај први дан, када смо са пустиње мора закрочили у пустињу ове земље. То је увек тај први дан који није никад замркнуо, али никад се ни обновио.
Зато се сунца и месечине преко целе године смењују овде без ичег другог и новог. Цела лепота Египта састоји се одиста само у двема величинама: у његовом сунцу и његовом Нилу. Али и ово двоје је ипак довољно да ову земљу учине најлепшом и најраскошнијом земљом на свету. Све је овде у фантомима огња који замењују и градове, и људе, и вегетацију. Нису узалуд стари Египћани направили сунце главним божанством свемира, да би га тако направили и јединим становником Египта.

{{Центар|II}}
Такво је било моје прво осећање на уласку у Египат, а такво је и данас после неколико година боравка у тој земљи. Осећање неизмерне празнине преда мном, иза мене, изнад моје главе. Али ипак све довољно и за срце и за мисао човечју. Једна крива и танка палма на сунцу, са њеном плавичастом сенком на жутом песку! Како је то понекад довољно да замени све остало. Довољно је да у пустињи опазите пред собом само нешто, макар и сићушно, што живи као и ви, па да осетите да је ту и све друго. А две палме у пустињи, то је већ прашума! У Египту се очи тако навикну на празнину, и на један непоремећени и мирни простор, да се наша чула опчине као музиком и бојом. Чак се чудимо да смо некад уопште и могли уживати у посматрањима са куле у Пизи, са Ајфеловог торња у Паризу, са Ђаникула у Риму... Имајући пред собом њихове небројне кровове и куле, толико свега нагомиланог и претрпаног, зар може и бити речи о каквом утиску хармоније, јединства, синтезе?

Међутим, на овим валовима песка који, на све стране, допиру право до неба, човек остане први пут лице у лице са свемиром, потпуније него и на океану. Океан је море и небо који су непрестано у покрету, а пустиња је свет који је умро и окаменио се. Две безмерности и две самоће, али потпуно различите. У пустињи се осети све друго на свету излишним и сићушним, чак и безбожним и нечистим. Спочетка је право херојство и отићи сам у пустињу, а временом одлази се онамо са радошћу, скоро са потребом. Страх је канда увек прво осећање човеково у додиру са сваком ствари. Ја верујем да је страх био и прво осећање човеково на земљи.

Осећање самоће је једно пијанство наших чула, које временом постаје што и свако пијанство. Самоћа и тишина као да човека врате себи, издвојивши га од свега оног што није никакав његов саставни део, значи од свега што је његово неорганско и његово недуховно. Нарочито од друштва, које је провалија у којој човек изгуби највећи део свог сопственог и себи најближег. Има људи који навикну на тишину осаме, да би за моменат напустио веру, одвојио се од отаџбине, развенчао се од жене. Хероји самоће, пустињаци, којих још има у овој земљи, изгледају одиста људи који не право никакво насиље над собом, ни који ишта губе прекидајући са људима и њиховим градовима. Простор и самоћа, то су често две утопије које временом постану право лудило чула.

Али поред свих непрестаних приказа на земљи, и хиљадама фантома огња на Нилу, Египат остаје пре свега земља смрти. То је смрт која стварно испуњава сваки део овог простора, и сваки тренутак пустињског времена. Смрт се овде на сваком кораку испречила између света и човека: смрт тиха, резигнирана, безмерна, осунчана. Зато су стари Египћани имали идеју о Смрти огромнију него икакву другу идеју. Човек би рекао да су идеју о Смрти уопште измислили Египћани. Таква идеја је постала затим обожавање сасвим природно: јер је смрт одиста једино што је ненадмашно, једино апсолутно, једино коначно, једино решено.

Да ли су Египћани имали страх од смрти, која је увек неразговетно и неприступачно али и битно осећање човеково? Или су имали страх од живота, који је исто тако, ако не и више, увек непосредно и присутно осећање у човеку? Свакако, за сваки други народ би ово било замршеније него што је то могло бити за становнике ове земље. Зато су Египћани смрт направили пролазном али и живот непостојећим. Као да је и на Нилу, као и у сваком великом духовном средишту, постојала његова Нирвана као почетак и крај свију решења. Живот је тако био за Египћане у промени и обнављању, значи у наизменичном падању и дизању, без ичег устаљеног и човечјег! Према томе, све велико и мало било је у свести овог народа на крају крајева сматрано подједнако таштим. Смрт је ходник између једног живота и другог живота, из једног облика у други, из једне лепоте и ужаса у другу лепоту и ужас. Међутим, ми данас верујемо да је, напротив, живот тај ходник, и то између две смрти — једне из које смо дошли и друге у коју ћемо стићи. И то ходник кратак, и тесан, и таман.

Али и поред вечите опсесије смрти, овде је и вера била дубока утопија човекова. Уосталом, та два осећања су увек и свугде била у људском уму и болу потпуно нераздвојна. Можда је овде једино из појма о смрти и поникао појам о божанству, што би претстављало највећи парадокс човекове мисли. Сунце је један египатски Бог, који оживљава али и прождире. То чудно и истовремено гледање Египћанина у Смрт и Сунце и Божанство, најзад изгледа као да је одиста све троје утопљено једно у друго. Човек има муке да их одвоји а не само да их до краја разликује једно од друго.

{{Центар|III}}
Иначе, пустињу је довољно видети свега једном у животу. Пирамиде су само најжалоснији споменици охолости и тираније и глупости, које најзад омрзнете. Сфинкс је толико нагрђен временом и ударцима људских рука, да његово ћутање није више запечаћена загонетка, него крик очајања свих пропалих ствари на земљи.
За Европљане, пресићене својим безбројним лепотама грчког и хришћанског света, данашњи Египат најпосле постане земљом самих парадокса и апсурда: најбогатије тло, а најсиромашнији народ! Најстарија култура и најнекултурније људство! Најбоља клима, а сви људи болесни! Земља са највише воде — пошто цео свет живи поред Нила — а најпрљавија чељад! Највише сунца, а највише прозеблих и ревматичних! Сви побожни, а сви зулумћари! И, најзад, свуда пустиња, а нигде самоће! Јер где год има пута, не можете се пробити од навале људи, бивола, кола, камила, магаради. Ова зелена трака, бачена на жуту пустињу, а што се зове Египтом, то је најужурбанија земља на свету. А све ово изгледа да траје одувек, и да траје вечито. Све у праисконској граји и збрци, у дрању људи, и крику животиња. Како су у Египту сви сељаци обучени у беле кошуље до земље, а тако исто све сељанке само у црне кошуље до земље, место сваке друге одеће, на ливадама ове приказе изгледају као некакви фантоми.

Али макар по пољу и биле читаве војске на послу, или на проласку, нигде нема египатског села на видику. Сви главни путеви воде увек у неком другом правцу, а никад поред људских насеља. Ако се и поред каквог јарка појави каква кућа сељачка, то је колиба округла, и од земље, као изврнуто звоно, са једним јединим отвором кроз који улазе људи, стока и светлост. То је египатски дом, а за домом палма, и за палмом биволица, — троје, које чине цео пејзаж египатски... Осим два или три велика града, који нас опомињу на Европу, чак на Енглеску, ничег другог великог по египатској земљи нема. Ово су насеља која опомињу на прве становнике ове земље. 
Посведневни рад робовски на памучним пољима, то је исти који се радио пре хиљадама година у истоветном и немењивом таворењу и беди.
Одиста, за оне који траже чар Истока у блеску предела, у лепоти жене, у обесној снази мушкараца, нема нигде већег разочарања него овде. Египатски сељак, фелах, откада се погурио још некад у фараонско доба, овако над сађењем памука, или разводећи прљаву воду по јарковима, никад се више није исправио ни дигао главу. У Египту је човек нешто најмање од свега што онде постоји.
Сама прошлост, макар и највећа, то је ипак и увек само једна провалија! Све славе и величине Египта већ су, уосталом, хиљадама година потопљене у овај врући песак; и требаће још пуно нових хиљада година да се тај мртвачки покров скине, и Египат фараонски поново покаже међу људима. Као први морепловци по морима, овде групе учених истраживача сада тумарају пољима, и копају посведневно, и посведневно налазе делиће тог света под земљом, који неће да се прокаже него најсрећнијим међу њима. Сваког часа може да се прокаже читав један нови континент људске мисли, под пијуком, и у шаци песка! То је оно што залуђује већма него икакав наш модерни проналазак. Египат је преспавао под земљом хиљаде година а тек наше столеће пошло је да га, као утопљени брод, извуче поново на сунце. За двадесет и пет последњих векова нико ни од најчувенијих Европљана није знао друго него оно што су нам оставили грчки намерници, Херодот нарочито. А наше доба је после Шамполиона открило свих тридесет династија о којима је говорио прастари Манетон. Проговорили су на јероглифе са обелиска, са папируса и са стубова, фараони као Кеопс и Рамзес II и Псаметик. По гробницама су нађени старинске песме о љубави, старински романи о авантурама, и стари свештени текстови поред најтачнијих докумената историјских. Ми данас говоримо са старим Египћанима њиховим језиком и уживљавамо се у њихов скоро свакодневни живот. За неколико десетина година, половина тајне Сфинксове изгледа већ одгонетнуто, или бар добро наслућено. Међутим, када можда Изис дигне цео свој вео, свет ће заблистати као стотином нових сунаца. Шта би тад урадила Европа, чије лепоте и чудеса знамо сви већ напамет, и које смо све забележили, класификовали, премерили, оценили.

Био сам једног дана са самим енглеским археологом мистер Картером у гробници младог фараона Тутанкамона, коју је он пре неколико година открио. Изгледало ми је да сам са Колумбом који ме води за руку да ми покаже Америку сутрадан пошто је пронашао. Овај човек срећне звезде први је открио саркофаг од злата и објавио фараона који непуне четири хиљаде година спаваше свој младићски сан у блеску који засењује као сунце, и чекаше свој повратак међу људе, обучен како није никад био ниједан владар ни Европе ни Азије. Човек, гледајући златарске и вајарске радове из његове гробнице, постане горд на своје људско порекло, и горд на ово сведочанство колико је људство живело одувек у трагању за лепотама и величинама. Ја сам истински одвећ мало био охол на своје европејство, стојећи поред мумије овог царског младића у Долини Краљева, или поред његове раскошне посмртне опреме изложене у Каиру. Зар је било могућно, питао сам се, да је изнад старе Атине било ишта љупкије и отменије, изнад старог Рима ишта поносније, изнад Краљевског Париза ишта раскошније? Међутим, ко није видео Египат у његовој фараонској магији, тај нема целу идеју о животу. И ко није на месту видео египатску уметност, тај није имао целу идеју о људском генију. Мојих десет година проживљених у Атини и у Египту, то је златни век моје мисли... Отад сам најдубље поверовао и да Бог постоји.
Прошлост је ове земље зато толико засењујућа да је немогућно поред фараона сетити се египатских кедива и султана; и поред Амона и Озириса, опомињати се на Алаха. Арапски језик овде окрвави наше ухо. Само пустиња и рушевине враћају дах путнику. И само велика бојишта смрти и живота, која су овде раширена, учине да је Европљанин на овом тлу у узбуђењу и у усхићењу које нигде другде није доживео. Зато Египат, то је једна Атлантида која није потонула у океан, него потонула у сунце и прашину.

{{Центар|IV}}
Каиро, иако највећа престоница у Африци, сасвим је споредна ствар у Египту. Чаробни град на Нилу, између две жуте пустиње, Либијске и Арабијске, то је звоно живота у једном пределу смрти. Али то је и половину Лондон а половину Самарканд, или Трапезунт, који Египту нити што одузима нити што додаје. Овде је сусрет Истока и Запада, значи онај апсурдум који увек у нашој памети и пред нашим очима направи збрку какву ништа друго није у стању направити. Постоји половина Каира са познатим муслиманским компонентама: џамијама, безистанима, текијама, чесмама, небројним широким гробљима... Али постоји и европска половина Каира која се састоји од енглеских компонената: клубова, тениса, дансинга, вискија, и затим презирања сваког ко није Енглез... Додајте још и да овде живи дваестина разних народа, и толико исто разних раса, са свима нијансама њихове епидерме. То су све укупно белосветске вране које се зову страним колонијама, настањеним овде нарочито откад је турски грош заменила енглеска лира. Нико од ових грађана ни паучинастим концем није, у погледу духовном, везан за ову славну земљу. Нити један за другог хају, нити једно другом жели добра. Најмање га желе египатском народу, од свију њих најбољем и најпаметнијем! Најмањи потрес, и сви би се разбегли, свако на своју страну. Ово је велики брод који иде добро док прво звоно не зазвони на узбуну и опасност од ватре.

Каиро данашњи није стога град као други градови, него једно случајно људско насеље. Стари Каиро, у којем је некад живео и умро философ јеврејски Маимонид, и у који је чак Наполеон ушао, налази се, запуштен и безначајан, на истој обали Нила, доле, где још Грци и Копти имају своје цркве и своја гробља.

Град, то ипак значи један расни менталитет, и једну националну културу, и један сопствени морал. Међутим овде је све друкче: Јевреји су овде народни новинари, Јермени су овде трговци, Талијани адвокати, Французи професори, Грци банкари, Енглези чиновници, Американци археолози, Швеђани судије, Нубијанци послужитељи, Суданци вратари пред кућама, Црногорци гавази по банкама. Овде постоји само господа и сиротиња, бегови и фукара, два сталежа која су једина у свакој муслиманској земљи. Међутим, Сиријанци се сматрају највећма домаћим и друштвеним. Египат још и данас даје слику Америке кад је тек почела бити насељавана.
Све сам у Египту затекао још у енглеским рукама. Египћани имају право да буду министрима, вернији енглеском Величанству него наследницима фараона. Египатска војска има право да носи пушке и гађа из топова, али без муниције. Египатско чиновништво бирају енглески шефови канцеларија и одељења. Египатско законодавство су израдили професори из Тулузе и Брисела са свима мерама опрезности да мешани судови сачувају странцима прву реч и најбољу заштиту. Египатска аристокрација је турског порекла, заостала од турског режима, чак врло поносна што није фараонског наслеђа него турског...
Све је овде помешано, збркано, збуњено. Египћани су муслиманске вере и говоре арапским језиком, што изгледа највећа иронија према њиховој сопственој и ненадмашној народној историји. Арапски наук је овде извршио најстрашније насиље, најпотпунији назадaк, најцрње ропство, најнижу културу, најгори јавни морал. Иста збрка и са другим овдашњим народима. Сиријанци су по раси Семити, по вери православни, по језику Французи, по моралу Левантинци, по оделу и кухињи Арапи, по држављанству Египћани! Французи у Египту, то су левантијски Французи из доба Франсоа I и Солимана Величанственог. Они су донели на Исток свој сјајни језик, своју поносну мушкост, своју славну школу, свој витешки авантуризам, али и своју глад за новцем, и своју осорност и осионост, са нешто разводњеним моралом, и компликованим начинима. Они су се мешали са свима султановим судоперама и азијским подеротинама. Левантијски Француз, то је данас човек којем се не зна ни поднебље, ни епидерма, ни култура, ни морал, ни идеал, него његова банка и његова парохија. У општој левантијској смеси, он је изгубио оно што је код Француза битно: либерализам и духовност. То је лимун наврнут на наранчу, који даје гребфрут. На Леванту, то је тип који изазива жаљење, као евнух макар постао и везиром. — Јевреји, то су овде свих седам племена Израиљевих, која имају и своје домаће бароне, и своје паше, и дворске даме. Талијани су овде народ са највише застава, кокарда, фанфара и револвера. Енглези, који настоје да се најмање виде, а нарочито најмање чују, извозе одавде највише египатску лиру као најсигурнији производ. Беч и Пешта шаљу овамо највише играчица и певачица, Праг своју менажерију, Турска своје пехливане, Швајцарци своје учитеље језика и гувернанте, наша Словеначка своје собарице, наша Србија своју стоку, а Грчка своје милионаре и своје славне коцкаре.
Ако овде нико никог не трпи, нико ником и не смета. Египат је једна вучица којој на свакој дојци сиса други народ; фелаху на селу остави само онолико колико други стигли да однесу. Господа египатска је задовољна што други за њих раде по канцеларијама, броје по банкама, мисле по факултетима, копају по античким развалинама, подижу куће, граде улице, засађују паркове... Срећни су што енглеска флота брани њине обале, и енглеска авијација носи њине богаташе преко мора на хладовину. Нико одиста није сигурније решио свој проблем. Фелах, међутим, живи згурен над памучним пољима, у кућама саграђеним од блата, музући свако своју биволицу; а немајући него једно годишње доба, и то лето без кише и јесен без магле, носећи само белу кошуљу и црну сукњу. Као можда пре десет хиљада година под првим својим фараонима. Фелах се и даље сам бори и са државом, и са Нилом, и са сунцем, и са нилским коњима и крокодилима, са скакавцима и шкорпијама, са гусеницама и црвима, и најзад са трахомом и сушицом. Египат би по томе изгледао најцрња лага на сунцу. Ништа на земљи нема одиста сићушније, скрушеније, незнатније, невидљивије него у египатском селу његов фелах.
Нема, одиста, ни веће лажи него што је такозвана чар Истока, коју су опевали европски романтици. Осим сунца ничег нисам нашао ни на азијским ни на афричким обалама, ни лепог ни паметног. Људи су најмудрији у Француској, најраденији у Немачкој, најштедљивији у Швајцарској, највеселији у Италији, најштедљивији у Швајцарској, најхрабрији у Србији. Колико су у Африци најлепше птице, толико су и у Европи најлепше жене; а права је срећа срести једну европску жену и на каквој источњачкој улици. На Истоку живе људи од неколико анегдота од хоџе Настрадина, и неколико сура из корана, које и не разумеју. Морални идеализам, истинска побожност, породична љубав, све је то дубоко одуховљено само у хришћанским земљама. А све је формалистичко и непримењено на овом нехришћанском Истоку. Нигде ни помисли о каквом идеалу или о каквој идеји. Херојство, то је овде само физички појам; лепота жене, то је такођер само једна физичка особина. Богатство, то је овде моћи живети не радећи, и нарочито не мислећи. Жене су дебеле и лене, послушне, махом ружне, и увек трудне. Муслиманске улице су овде пуне тих ружних жена, болесне деце са туберкулозом и трахомом. Ожене се и удају пре зрелости, још у најранијем детињству, и чекају. Жена је без маште, канда и без спола, а свакако без љубави за човека, који је одувек био њен главни непријатељ. А зато што не воли, она и не пева; ако ли и запева, изгледа да горко јадикује и чемерно запомаже.

Левант, то је одиста најсићушнија реч. У Египту се Левант осећа више него и у Смирни, и у Бејруту, и у Цариграду, пошто је он највише на раскрсници. Овде се сучељавају три континента; а египатска пристаништа су пуна само бродова са туђим заставама. Ово је стварно вечити каравансерај по духу и по судбини. Овде се такмиче све сујете и амбиције, сударају свачији интереси, измењују све епидемије.
О фараонском добу нико не зна ништа, о египатској уметности нико не разбија главу, а за египатску стару веру Египћани имају праву муслиманску одвратност. Ислам је овде све поравнио са земљом, као и другде где је дошао. Патриотизам египатски је ненационалан, пошто се ова мешавина народа, и она занемареност сељаштва, не може звати народом. Патриотизам је државни, везан за једну дугачку земљу којом нико од њих није прошао јер се овде уопште и не путује, и где свако памти само имена најближих градова и насеља. Египћанин је био пре стотину година војник који је тукао Турке терајући их до Коње близу Цариграда. Сада занемарује и успављује његов војнички дух Енглеска, а све друге европске силе сањају како да ову земљу покоре чим би се мало Енглеска помакла одавде. У међувремену, овај добри и питоми народ, народ толиких славних наслеђа, подноси све стране изелице и обогаћује све светске гладнице. Енглези ће овде оставити једини спомен просветитеља; али осим што су изградили два града и научили две генерације богаташа енглеском језику, ништа ни на њих неће сећати када оду одавде.

Изнад Каира стоји брег Мокатам. Чим дођете у овај град пожурите да се попнете на тај његов брег, одакле се види сав источњачки карактер ове престонице, њене урођеничке махале које се зову арапски, и његове огромне џамије које имају тип индијски, његове каравансераје који имају тип персијски. Кажу да је Мокатам једна висораван која се пружа све до Кине, у једној геолошкој формацији увек истоветној, састављеној од фосила у којима се и данас добро разазнају све травке, шкољке, црви и инсекти, чак и скелети мушица. Али је Мокатам важан због творца данашње династије Мохамед-Алије, који је дошао са Балкана, и узео власт пошто је у овој тврђави, после једног доброг ручка, масакрирао све дотадашње велможе египатске, мамелуке, све осим једног који се са ове тврђаве заједно са коњем бацио у варош. Овај борџијевски ручак Мохамед-Алије је најузбудљивији на овом брегу, где се и данас налази запуштен његов конак и његова џамија у којој је сахрањен. У најчуднијем и можда највеличанственијем оквиру, најјезивија повест једне круне. Одозгор се Каиро увек види у сумаглици која је само облак прашине што мења сваки час своје боје.
Са Мокатама изгледа да се види цео Египат. Али се свакако виде три велике пирамиде у Гизеху, на почетку либијске пустиње, а то је оно што надвишује и натпева све ово што се пред Мокатамом пружило до краја света.

Сви градови муслиманског истока, од мароканског Феза до индијског Делхи, улазе у овакав изванредан и запрепашћујући оквир. Али ипак без чара за срце и памет просвећеног европског човека. Ништа се особито већ десетинама векова није овде догодило: ни написало, ни извајало, ни насликало, ни изговорило. Каиро никад није био ни новим Мемфисом, ни новом Тебом, ни новим Саисом. Каиро нема своје историје, ни легенде, а најмање свога мита. Да нема Сфинкса и три пирамиде, не знам ко би ишао да га тражи.

Остаје и даље само фараонски Египат који испуњава посматрача својим чудесним величинама. Египат, то су и данас Мемфис и Теба, које више не постоје, и за које овдашњи свет не зна ништа. То је можда и птоломејска Александрија, али свакако не арапски и космополитски Каиро, са пустињским језиком и пустињском вером у земљи где су Бог и Светлост били некад једно исто биће. Ако је мудрост из Меке дошла овде да потисне мудрост Саиса Хелмополиса, то је само да иронија једне смрти буде потпунија.
Требаће друга вера да Египат опет преобрази, и друкча култура да га опет приближи општем духовном животу. За данас ово је велики каравансерај на туђем путу; значи, само по себи нешто непостојеће, и, поред све вечитости која је овде рођена, нешто тренутно и илузорно.

{{Центар|V}}
Мумија, то је оно што највећма живи у Египту. Код Сакаре и Мемфиса видех цело једно поље песка кроз који су се видели још недирнути саркофази мумија што су вириле на овај свет. Како овде нема никад ни магле ни кише ни ветра, те мумије мирују несметано под тим њиховим жутим и танким покровом од песка. Нико од Египћана не помишља да их поново затрпа, а нико од Европљана није још стигао овамо да их потпуно открије и врати на сунце. У Доњем Египту код Долине Краљица присуствовао сам откопавању мумија при једном брегу из небројних малих копаних пећина какве се виде и у Грчкој, у Делфима. Трагање за мумијама, то је лов какав се у нас не даје замислити. Кажу да су поред једне мумије недавно пронашли један папирус са непознатим строфама божанствене Сапфо, песникиње са Лезбоса. Код осталих су нађени сви свештени и књижевни документи. Код нових мумија ће се наћи нова изненађења. Мумије су зато још увек најговорљивији и најречитији остаци живота који нас везује за доба двадесет и девет династија фараонских; и оне су најрадосније наше наде и обећања да ће увек проговорити новим језиком о старим истинама о којима је тако мало остало написано. Зато је мумија у Египту као светитељске мошти у Европи, које чине добро људској мисли, и повећавају људски живот и срећу везивањем неба и земље.
Одлазим понекад са пријатељем, француским археологом, који овде замењује свог славног земљака Шамполиона, да у Доњем Египту присуствујем археолошким откопавањима под његовом управом. То је чувени Фукар. То је велики и прождрљиви читалац јероглифа; он одозго до доле прочита брзо натпис фараонски на обелиску, као какав наш отачствени гурман свој јеловник. Седели смо нас двојица сатима заједно под крошњом бујног сикомора у тебанском пољу, у житу; спавали смо под отвореним небом између два сфинкса код Карнака. Ови археолози живе једним животом какав европски банкар, бирократ или аристократ не могу ни замислити. Од фараона до египатског археолога нема ни корак у погледу царског осећања живота и величине међу другим људима.
Ископан је ономад на моје очи један антички троструки храм код Карнака: троструки, пошто је један његов део био фараонски, други птоломејски, а трећи цезарски. Овакве ствари су сензације какве у средњем веку никакав откривач светова није могао имати. Комад старог гранита или алабастра, на којима су јероглифи, а које за хиљаде година нико није пре нас прочитао, то је овде опојна музика која долази с ону страну света. Све бих друго, што сам раније проживео, дао за неколико дана проведених по оваквим рушевинама и гробљима. Одиста, ништа не живи тако силно као оно што је хиљаду пута умирало.

Код данашњег Каира, на месту где је био град и светилиште Хелиополис, постоји у пољу међу ливадама од свега бившег само један обелиск, исправљен на сунцу. Песак је покрио највеличанственије царство, најчуднија божанства, најсилније императоре, а обелиск и даље стоји. Овде је на овом пољу уништена највиша школа мудрости старог света где се мудровало пре Атине, и где су били на учењу и Солон и Платон. Ништа, на жалост, од те египатске мудрости није сачувано; а ни Херодот ни Платон нам не кажу ништа о тој мудрости о којој се толико говорило. Грци су чак оставили спомена о том да се Египћани нису ни пуно бавили науком.

Кажу да је Демокрит рекао да у геометрији није ништа ново научио од Египћана. А хришћански оци говорили су о египатској сујевери и магији, не помињући тригонометрију твораца пирамида. Према целом изгледу, колико су Грци страховали од теологије, толико су Египћани избегавали филозофију. Овде је вековима владала теократија, а фараон је био само играчка у рукама свештеника из Елеузиса.

Арапски наук је и овде све сравнио са земљом. Већ после једног јединог столећа арапске власти над Египтом, све што није порушено било је запуштено, и човек ове земље, најпре фараонски, а затим птоломејски и римљански, којег видите згрченог над радом у памучним пољима, постао је оно што је он данас. Само после једног јединог столећа након инвазије! Под ударцем исте руке која је угасила у Византији ex Oriente lux, и на Балкан донела свој инстинкат рушилачки међу Србе — који су по даровитости требали сменити онде античке Грке, — и у Египту је оборено паганско друштво које је некад на овој обали давало Плотина и Филона, Аристипа и Тодора из Киренајике, филозофе и песнике са којима свршава стара мудрост и лепота. Никад историја света није имала сличан пример исушивања свију извора људске мисли као у то доба превласти арапског наука над старом филозофијом.

Што већ овде не оборише први носиоци еванђеља, оборили су носиоци корана. Јер као да је било записано: за колико су се античке вере допуњавале, толико су се, напротив, нове вере све међусобно искључивале, чак се и међусобно рушиле. Египат, више него и сама Грчка, стоји зато као највеће разбојиште верског лудила и догматичарске обести. Разорене зидове и полупане главе старим статуама које видите око Рамесеума и по тебанском пољу, нису урадили војници, носиоци нове власти, него мисионари, носиоци нове вере. Овај обелиск у Хелиополису са јероглифима који и данас у сунцу певају величанство фараона Сезостриса I, и који је извесно бацао своју сенку и на Херодота, и на Платона који је овде учио тринаест година, затим на Александра, и на Цезара, и на Клеопатру, диже се усамљен на њиви, као жалосни белег на граници два најстрашнија раздобља и две најпротивуречније истине.
Овај Хелиополис који се звао Он, на египатском језику, налази се на противној обали од Мемфиса, на самом Нилу. Одавде је већ почињао Горњи Египат.

Нил је најлепша и најмирнија река на свету. Ништа величанственије не пролази по земљи него ова река увек зажарена од усијаног пустињског неба. На Нилу се очевидно догађају јутром и вечером исти фантоми светлости, као на океану. Нил изгледа, одиста, у човековој памети важнији него ишта друго под сунцем. Најлепши је Нил канда ниже код Мемфиса, фараонске престонице прве династије, данас зараслог у травурине и утонулог у густе палме. Ничег данас што опомиње на прошлост. Campus ubi fuit Memphis... Најпотпунија пропаст нечег људског на земљи. Само Нил, увек фараонски, и у хиљадама нових ватара, пролази као река самог времена, широк, нечујан, равнодушан. Као да све овде постоји само због њега. Постоје још и мумије, и бројеви. Бројеви столећа, то су овде као бела јата свештених ибиса, које нико не тамани ни узнемирује, и који чувају од инсеката засејана поља која је Нил оплодио. Бројеви свештени, хиљадама и стотинама давних година, разлећу се у небу и пролазе по земљи. То није у Египту једна мера умирања у суду, и под крупним руменим звездама, него једна мера рађања и вечног обнављања на Нилу и под влагом Нила. Хиљаде година живота, а ни један дан смрти! Хиљаде колена су умирала, а само је Нил живео...
Поред старог града Тебе тече Нил невеселији, али увек царски и величанствен; као да тече из једне славе у другу, и из једне бесмртности у другу бесмртност. Све друго је спрам њега делимично, сићушно, смртно, илузорно. Ни Мемфис ни Теба не изгледају рушени временом него анатемом... Нигде у Мемфису камена на камену, осим један огромни камени Рамзес II, у трави, где пасу биволице и магарци, а за који не знам зашто је овде заостао. У Мемфису је чаробно и пуно живота брујање Нила у грању палмових шума, као фанфаре издалека, а који иначе доле поред обале, на неколико корачаји, тече потпуно нечујан. Уосталом, ја сам увек овај Нил, који нигде не пушта гласа од себе, чуо свугде у Египту где год сам изнад себе имао макар једну палмину лепезу, или једну тамну гранчицу сикоморе. Значи да Нил истовремено тече и у ваздуху као музика, докле по земљи тече као светлост.

== Извори ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1940. Књига -{LIX}-, Бр. 1. Стр. 1—17.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>p3po0jadlkroxpubokvtgpalrchizd5</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>