Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.10 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Корисник:Coaorao 2 59976 145128 145127 2026-07-10T12:20:41Z Coaorao 19106 145128 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|аминистратор]] од 8. маја 2026. == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] {{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}} ''проверити и уредити''<br /> - [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и *фес* проживео тешких часова!...<br /> {{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!... самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.<br /> {{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво „На лава! на лава!“ повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.<br /> {{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.<br /> {{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.<br /> {{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, између два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери...<br /> {{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.<br /> {{gap}}Одједном, истежујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.<br /> {{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.<br /> {{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!.. Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што уловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршијска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.<br /> {{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!<br /> {{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.<br /> {{gap}}— Јесте ли их убили колико?<br /> {{gap}}— Разуме се... прилично... погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.<br /> {{gap}}— Шта! ваша торба?... ви их мећете у своју торбу?<br /> {{gap}}— Па где би хтели да их метнем.<br /> {{gap}}— Али онда, то... то су сасвим млади...<br /> {{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.<br /> {{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма... Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине... Нису они ништа ни уловили..“ и продужи свој пут.<br /> {{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни... Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму... Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано... Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху“ рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—49. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center></nowiki> == Нацрт_Градови и химере (1930) == <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki> rjd473k69xwy2yrtkqmq5ag8bx96r14 Писмо из Египта 0 61434 145131 145122 2026-07-11T09:20:38Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145131 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо из Египта | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1940 | белешке= }} Каиро, 193... {{gap}}Најпре небо почиње да све већма бледи и ишчезава, а велико море да постаје безбојно и плитко. Затим се наједном прокаже на видику једна дугачка жута црта. Ето, то је Африка. И затим једна бела ватра на том жутом видику. А то је Нил. Али ничег више на домаку тих светлих обала. Зато највише овде пренерази, у једном тренутку, та даља савршена празнина неба, земље и мора. И пренерази нас осећање: да је то троје сасвим довољно, макар и овако изгубљено у свеобимној пустоши. И да је све друго на свету споредно, чак и излишно. Ово откриће Африке у светлости једног јутра, траје свега неколико избезумљених часака. За људе који нису некад открили Америку, а који ни сада не откривају сваки дан по један континент, овај проналазак Африке у пустом мору јесте велики празник срца. Већ сама помисао да за леђима остаје један свет, а да сад пред нама почиње други свет, јесте доживљај који омађијава. Тако исто и осећање да далеко иза нас остаде, прошле ноћи, такозвани стари свет, а да се пред нама појављује још старији и најстарији свет људски, претставља за нашу памет неупоредиво збивање. Не помињем и чудно осећање које човек има мислећи да далеко већ осташе за нашим леђима бели људи, а да сада улазимо међу људе црне, са њиховим наравима првог човека. Већ ово само изгледа нам обест маште и визионарски парадокс. Јер Африка, у памети човековој, као год и у фантазији детета, то није, пре свега, Египат, земља старе изванредне културе; или Капланд, данас земља дијаманата. Африка најпре значи Судан или Конго, земље црнаца и зверова. Као и у нашем детињству, тако и данас кад на европској улици видимо црнца, чекамо да се иза њега види и палма, а затим и зачује лав. Наша чула увек и до краја остају детињаста; зато и сви први наши утисци увек су онакви, и по силини и по једноставности, какви су били првих наших година. Када се временом не би умешала у те утиске људска памет, затим и мудровање, и давала им своје облике и значења, ми бисмо до конца живота остали пред стварима у природи зачуђена и очарана деца. Зар ми који смо пецали ситну рибу у каквом потоку нашег завичаја, или ловили ракове по нашим малим шкољевима, зар можемо сад без узбуђења помислити како нас у Африци чекају реке у којима живе коњи и крокодили. И зар ми који смо гледали мирне заласке сунца над нашим малим долинама, где зачас смркне, сада овде без извесног страха уђемо у пустињу, са њеним фатаморганама и самумима. Све је у Африци најпре неизмерно и стравично; све у обести сунца и у понорима дубоких ноћи. Најзад, Африка, то је од свега најчудније, најпримитивније, најудаљеније; ничег нема овде од свакодневног човечјег живота и размишљања. За једног Американца, видети први пут Европу, то је као доћи у посету свом деди и својој баби. За Азијата, каквог Кинеза или Индијанца, доћи у Европу, то је доћи код оних који су покрали све њихове стилове кућа, цркава, прозора, тканина. За Африканца, доћи у Европу, то је пре свега ужас од белог човека. Међутим, за Европљанина, ући у Африку, то је вратити се у доба препотопско, скоро предисконско. То је почети све изнова... Африка, то првог дана изгледа не нови континент, него нова звезда; и то нова и незнана звезда која се стропоштала на усијано море, и запалила целу пучину. Међутим, сам Египат, у првом додиру, ничим нарочито не изненађује. Са равнице мора закрочимо у равницу земље, и то мирно, као да се тиме није ништа ни догодило. Египат изгледа земља без своје границе; где не улазимо на нека врата; где видимо неку земљу која нема, као све друге земље, свој почетак и свој свршетак. Већ са првим погледом, чини нам се да сте у Египту све одједном сагледали, обухватили, објаснили. Одиста, ова земља нема него свега два три предмета, који се, увек истоветни, понављају до на крај света. Нешто неизмерно једнолико и празно, то је прво човеково осећање у Египту. Египат је земља о којој пуно знамо, али који стварно не постоји. И не постоји земља на којој нема ничег усправног, и која је само празна плоча с једног краја на други. Нигде наше око да се на нечем задржи, ни ухо да ишта ослухне. У Египту постоји само небо, али и оно увек празно, и увек непомично, и свагда једне исте боје. Ниоткуд да се подигне прамичак магле, ни да небески свод ветар помути и потресе. То је врло уочљива разлика између ових мирних простора и наше панонске равнице или руске степе. Ако овде у једно доба године са мора наиђу облаци, големи као планине, то је само на њиховом проласку са мора за Етиопију. Онамо ће се затим једног дана пролити у легендарне абисинске кише које ће трајати месецима. Али овде у Египту, неће ипак пасти ни кап росе, нити икад ветар залупити и један прозор. Ово је земља где се ништа не догађа. Ко није видео Египат, тај ипак има једно чуло мање. Има један живот људски док се није видео Египат, а други пошто се је видео. Истина, не може бити речи о лепоти Египта, али може о безмерности и величанствености једне небеске фатаморгане. Египат је једна стварност која лежи далеко изван неба и земље. За Египат не знате шта је, ни по чему су повучене његове границе; јер он у нашем духу није оставио ничег стварног ни одређеног за што би се ухватила наша мисао, и на чему би се задржала наша успомена. Стотину година у Египту, то би опет и увек био једино онај први дан, када смо са пустиње мора закрочили у пустињу ове земље. То је увек тај први дан који није никад замркнуо, али никад се ни обновио. Зато се сунца и месечине преко целе године смењују овде без ичег другог и новог. Цела лепота Египта састоји се одиста само у двема величинама: у његовом сунцу и његовом Нилу. Али и ово двоје је ипак довољно да ову земљу учине најлепшом и најраскошнијом земљом на свету. Све је овде у фантомима огња који замењују и градове, и људе, и вегетацију. Нису узалуд стари Египћани направили сунце главним божанством свемира, да би га тако направили и јединим становником Египта. {{Центар|II}} Такво је било моје прво осећање на уласку у Египат, а такво је и данас после неколико година боравка у тој земљи. Осећање неизмерне празнине преда мном, иза мене, изнад моје главе. Али ипак све довољно и за срце и за мисао човечју. Једна крива и танка палма на сунцу, са њеном плавичастом сенком на жутом песку! Како је то понекад довољно да замени све остало. Довољно је да у пустињи опазите пред собом само нешто, макар и сићушно, што живи као и ви, па да осетите да је ту и све друго. А две палме у пустињи, то је већ прашума! У Египту се очи тако навикну на празнину, и на један непоремећени и мирни простор, да се наша чула опчине као музиком и бојом. Чак се чудимо да смо некад уопште и могли уживати у посматрањима са куле у Пизи, са Ајфеловог торња у Паризу, са Ђаникула у Риму... Имајући пред собом њихове небројне кровове и куле, толико свега нагомиланог и претрпаног, зар може и бити речи о каквом утиску хармоније, јединства, синтезе? Међутим, на овим валовима песка који, на све стране, допиру право до неба, човек остане први пут лице у лице са свемиром, потпуније него и на океану. Океан је море и небо који су непрестано у покрету, а пустиња је свет који је умро и окаменио се. Две безмерности и две самоће, али потпуно различите. У пустињи се осети све друго на свету излишним и сићушним, чак и безбожним и нечистим. Спочетка је право херојство и отићи сам у пустињу, а временом одлази се онамо са радошћу, скоро са потребом. Страх је канда увек прво осећање човеково у додиру са сваком ствари. Ја верујем да је страх био и прво осећање човеково на земљи. Осећање самоће је једно пијанство наших чула, које временом постаје што и свако пијанство. Самоћа и тишина као да човека врате себи, издвојивши га од свега оног што није никакав његов саставни део, значи од свега што је његово неорганско и његово недуховно. Нарочито од друштва, које је провалија у којој човек изгуби највећи део свог сопственог и себи најближег. Има људи који навикну на тишину осаме, да би за моменат напустио веру, одвојио се од отаџбине, развенчао се од жене. Хероји самоће, пустињаци, којих још има у овој земљи, изгледају одиста људи који не право никакво насиље над собом, ни који ишта губе прекидајући са људима и њиховим градовима. Простор и самоћа, то су често две утопије које временом постану право лудило чула. Али поред свих непрестаних приказа на земљи, и хиљадама фантома огња на Нилу, Египат остаје пре свега земља смрти. То је смрт која стварно испуњава сваки део овог простора, и сваки тренутак пустињског времена. Смрт се овде на сваком кораку испречила између света и човека: смрт тиха, резигнирана, безмерна, осунчана. Зато су стари Египћани имали идеју о Смрти огромнију него икакву другу идеју. Човек би рекао да су идеју о Смрти уопште измислили Египћани. Таква идеја је постала затим обожавање сасвим природно: јер је смрт одиста једино што је ненадмашно, једино апсолутно, једино коначно, једино решено. Да ли су Египћани имали страх од смрти, која је увек неразговетно и неприступачно али и битно осећање човеково? Или су имали страх од живота, који је исто тако, ако не и више, увек непосредно и присутно осећање у човеку? Свакако, за сваки други народ би ово било замршеније него што је то могло бити за становнике ове земље. Зато су Египћани смрт направили пролазном али и живот непостојећим. Као да је и на Нилу, као и у сваком великом духовном средишту, постојала његова Нирвана као почетак и крај свију решења. Живот је тако био за Египћане у промени и обнављању, значи у наизменичном падању и дизању, без ичег устаљеног и човечјег! Према томе, све велико и мало било је у свести овог народа на крају крајева сматрано подједнако таштим. Смрт је ходник између једног живота и другог живота, из једног облика у други, из једне лепоте и ужаса у другу лепоту и ужас. Међутим, ми данас верујемо да је, напротив, живот тај ходник, и то између две смрти — једне из које смо дошли и друге у коју ћемо стићи. И то ходник кратак, и тесан, и таман. Али и поред вечите опсесије смрти, овде је и вера била дубока утопија човекова. Уосталом, та два осећања су увек и свугде била у људском уму и болу потпуно нераздвојна. Можда је овде једино из појма о смрти и поникао појам о божанству, што би претстављало највећи парадокс човекове мисли. Сунце је један египатски Бог, који оживљава али и прождире. То чудно и истовремено гледање Египћанина у Смрт и Сунце и Божанство, најзад изгледа као да је одиста све троје утопљено једно у друго. Човек има муке да их одвоји а не само да их до краја разликује једно од друго. {{Центар|III}} Иначе, пустињу је довољно видети свега једном у животу. Пирамиде су само најжалоснији споменици охолости и тираније и глупости, које најзад омрзнете. Сфинкс је толико нагрђен временом и ударцима људских рука, да његово ћутање није више запечаћена загонетка, него крик очајања свих пропалих ствари на земљи. За Европљане, пресићене својим безбројним лепотама грчког и хришћанског света, данашњи Египат најпосле постане земљом самих парадокса и апсурда: најбогатије тло, а најсиромашнији народ! Најстарија култура и најнекултурније људство! Најбоља клима, а сви људи болесни! Земља са највише воде — пошто цео свет живи поред Нила — а најпрљавија чељад! Највише сунца, а највише прозеблих и ревматичних! Сви побожни, а сви зулумћари! И, најзад, свуда пустиња, а нигде самоће! Јер где год има пута, не можете се пробити од навале људи, бивола, кола, камила, магаради. Ова зелена трака, бачена на жуту пустињу, а што се зове Египтом, то је најужурбанија земља на свету. А све ово изгледа да траје одувек, и да траје вечито. Све у праисконској граји и збрци, у дрању људи, и крику животиња. Како су у Египту сви сељаци обучени у беле кошуље до земље, а тако исто све сељанке само у црне кошуље до земље, место сваке друге одеће, на ливадама ове приказе изгледају као некакви фантоми. Али макар по пољу и биле читаве војске на послу, или на проласку, нигде нема египатског села на видику. Сви главни путеви воде увек у неком другом правцу, а никад поред људских насеља. Ако се и поред каквог јарка појави каква кућа сељачка, то је колиба округла, и од земље, као изврнуто звоно, са једним јединим отвором кроз који улазе људи, стока и светлост. То је египатски дом, а за домом палма, и за палмом биволица, — троје, које чине цео пејзаж египатски... Осим два или три велика града, који нас опомињу на Европу, чак на Енглеску, ничег другог великог по египатској земљи нема. Ово су насеља која опомињу на прве становнике ове земље. Посведневни рад робовски на памучним пољима, то је исти који се радио пре хиљадама година у истоветном и немењивом таворењу и беди. Одиста, за оне који траже чар Истока у блеску предела, у лепоти жене, у обесној снази мушкараца, нема нигде већег разочарања него овде. Египатски сељак, фелах, откада се погурио још некад у фараонско доба, овако над сађењем памука, или разводећи прљаву воду по јарковима, никад се више није исправио ни дигао главу. У Египту је човек нешто најмање од свега што онде постоји. Сама прошлост, макар и највећа, то је ипак и увек само једна провалија! Све славе и величине Египта већ су, уосталом, хиљадама година потопљене у овај врући песак; и требаће још пуно нових хиљада година да се тај мртвачки покров скине, и Египат фараонски поново покаже међу људима. Као први морепловци по морима, овде групе учених истраживача сада тумарају пољима, и копају посведневно, и посведневно налазе делиће тог света под земљом, који неће да се прокаже него најсрећнијим међу њима. Сваког часа може да се прокаже читав један нови континент људске мисли, под пијуком, и у шаци песка! То је оно што залуђује већма него икакав наш модерни проналазак. Египат је преспавао под земљом хиљаде година а тек наше столеће пошло је да га, као утопљени брод, извуче поново на сунце. За двадесет и пет последњих векова нико ни од најчувенијих Европљана није знао друго него оно што су нам оставили грчки намерници, Херодот нарочито. А наше доба је после Шамполиона открило свих тридесет династија о којима је говорио прастари Манетон. Проговорили су на јероглифе са обелиска, са папируса и са стубова, фараони као Кеопс и Рамзес II и Псаметик. По гробницама су нађени старинске песме о љубави, старински романи о авантурама, и стари свештени текстови поред најтачнијих докумената историјских. Ми данас говоримо са старим Египћанима њиховим језиком и уживљавамо се у њихов скоро свакодневни живот. За неколико десетина година, половина тајне Сфинксове изгледа већ одгонетнуто, или бар добро наслућено. Међутим, када можда Изис дигне цео свој вео, свет ће заблистати као стотином нових сунаца. Шта би тад урадила Европа, чије лепоте и чудеса знамо сви већ напамет, и које смо све забележили, класификовали, премерили, оценили. Био сам једног дана са самим енглеским археологом мистер Картером у гробници младог фараона Тутанкамона, коју је он пре неколико година открио. Изгледало ми је да сам са Колумбом који ме води за руку да ми покаже Америку сутрадан пошто је пронашао. Овај човек срећне звезде први је открио саркофаг од злата и објавио фараона који непуне четири хиљаде година спаваше свој младићски сан у блеску који засењује као сунце, и чекаше свој повратак међу људе, обучен како није никад био ниједан владар ни Европе ни Азије. Човек, гледајући златарске и вајарске радове из његове гробнице, постане горд на своје људско порекло, и горд на ово сведочанство колико је људство живело одувек у трагању за лепотама и величинама. Ја сам истински одвећ мало био охол на своје европејство, стојећи поред мумије овог царског младића у Долини Краљева, или поред његове раскошне посмртне опреме изложене у Каиру. Зар је било могућно, питао сам се, да је изнад старе Атине било ишта љупкије и отменије, изнад старог Рима ишта поносније, изнад Краљевског Париза ишта раскошније? Међутим, ко није видео Египат у његовој фараонској магији, тај нема целу идеју о животу. И ко није на месту видео египатску уметност, тај није имао целу идеју о људском генију. Мојих десет година проживљених у Атини и у Египту, то је златни век моје мисли... Отад сам најдубље поверовао и да Бог постоји. Прошлост је ове земље зато толико засењујућа да је немогућно поред фараона сетити се египатских кедива и султана; и поред Амона и Озириса, опомињати се на Алаха. Арапски језик овде окрвави наше ухо. Само пустиња и рушевине враћају дах путнику. И само велика бојишта смрти и живота, која су овде раширена, учине да је Европљанин на овом тлу у узбуђењу и у усхићењу које нигде другде није доживео. Зато Египат, то је једна Атлантида која није потонула у океан, него потонула у сунце и прашину. {{Центар|IV}} Каиро, иако највећа престоница у Африци, сасвим је споредна ствар у Египту. Чаробни град на Нилу, између две жуте пустиње, Либијске и Арабијске, то је звоно живота у једном пределу смрти. Али то је и половину Лондон а половину Самарканд, или Трапезунт, који Египту нити што одузима нити што додаје. Овде је сусрет Истока и Запада, значи онај апсурдум који увек у нашој памети и пред нашим очима направи збрку какву ништа друго није у стању направити. Постоји половина Каира са познатим муслиманским компонентама: џамијама, безистанима, текијама, чесмама, небројним широким гробљима... Али постоји и европска половина Каира која се састоји од енглеских компонената: клубова, тениса, дансинга, вискија, и затим презирања сваког ко није Енглез... Додајте још и да овде живи дваестина разних народа, и толико исто разних раса, са свима нијансама њихове епидерме. То су све укупно белосветске вране које се зову страним колонијама, настањеним овде нарочито откад је турски грош заменила енглеска лира. Нико од ових грађана ни паучинастим концем није, у погледу духовном, везан за ову славну земљу. Нити један за другог хају, нити једно другом жели добра. Најмање га желе египатском народу, од свију њих најбољем и најпаметнијем! Најмањи потрес, и сви би се разбегли, свако на своју страну. Ово је велики брод који иде добро док прво звоно не зазвони на узбуну и опасност од ватре. Каиро данашњи није стога град као други градови, него једно случајно људско насеље. Стари Каиро, у којем је некад живео и умро философ јеврејски Маимонид, и у који је чак Наполеон ушао, налази се, запуштен и безначајан, на истој обали Нила, доле, где још Грци и Копти имају своје цркве и своја гробља. Град, то ипак значи један расни менталитет, и једну националну културу, и један сопствени морал. Међутим овде је све друкче: Јевреји су овде народни новинари, Јермени су овде трговци, Талијани адвокати, Французи професори, Грци банкари, Енглези чиновници, Американци археолози, Швеђани судије, Нубијанци послужитељи, Суданци вратари пред кућама, Црногорци гавази по банкама. Овде постоји само господа и сиротиња, бегови и фукара, два сталежа која су једина у свакој муслиманској земљи. Међутим, Сиријанци се сматрају највећма домаћим и друштвеним. Египат још и данас даје слику Америке кад је тек почела бити насељавана. Све сам у Египту затекао још у енглеским рукама. Египћани имају право да буду министрима, вернији енглеском Величанству него наследницима фараона. Египатска војска има право да носи пушке и гађа из топова, али без муниције. Египатско чиновништво бирају енглески шефови канцеларија и одељења. Египатско законодавство су израдили професори из Тулузе и Брисела са свима мерама опрезности да мешани судови сачувају странцима прву реч и најбољу заштиту. Египатска аристокрација је турског порекла, заостала од турског режима, чак врло поносна што није фараонског наслеђа него турског... Све је овде помешано, збркано, збуњено. Египћани су муслиманске вере и говоре арапским језиком, што изгледа највећа иронија према њиховој сопственој и ненадмашној народној историји. Арапски наук је овде извршио најстрашније насиље, најпотпунији назадaк, најцрње ропство, најнижу културу, најгори јавни морал. Иста збрка и са другим овдашњим народима. Сиријанци су по раси Семити, по вери православни, по језику Французи, по моралу Левантинци, по оделу и кухињи Арапи, по држављанству Египћани! Французи у Египту, то су левантијски Французи из доба Франсоа I и Солимана Величанственог. Они су донели на Исток свој сјајни језик, своју поносну мушкост, своју славну школу, свој витешки авантуризам, али и своју глад за новцем, и своју осорност и осионост, са нешто разводњеним моралом, и компликованим начинима. Они су се мешали са свима султановим судоперама и азијским подеротинама. Левантијски Француз, то је данас човек којем се не зна ни поднебље, ни епидерма, ни култура, ни морал, ни идеал, него његова банка и његова парохија. У општој левантијској смеси, он је изгубио оно што је код Француза битно: либерализам и духовност. То је лимун наврнут на наранчу, који даје гребфрут. На Леванту, то је тип који изазива жаљење, као евнух макар постао и везиром. — Јевреји, то су овде свих седам племена Израиљевих, која имају и своје домаће бароне, и своје паше, и дворске даме. Талијани су овде народ са највише застава, кокарда, фанфара и револвера. Енглези, који настоје да се најмање виде, а нарочито најмање чују, извозе одавде највише египатску лиру као најсигурнији производ. Беч и Пешта шаљу овамо највише играчица и певачица, Праг своју менажерију, Турска своје пехливане, Швајцарци своје учитеље језика и гувернанте, наша Словеначка своје собарице, наша Србија своју стоку, а Грчка своје милионаре и своје славне коцкаре. Ако овде нико никог не трпи, нико ником и не смета. Египат је једна вучица којој на свакој дојци сиса други народ; фелаху на селу остави само онолико колико други стигли да однесу. Господа египатска је задовољна што други за њих раде по канцеларијама, броје по банкама, мисле по факултетима, копају по античким развалинама, подижу куће, граде улице, засађују паркове... Срећни су што енглеска флота брани њине обале, и енглеска авијација носи њине богаташе преко мора на хладовину. Нико одиста није сигурније решио свој проблем. Фелах, међутим, живи згурен над памучним пољима, у кућама саграђеним од блата, музући свако своју биволицу; а немајући него једно годишње доба, и то лето без кише и јесен без магле, носећи само белу кошуљу и црну сукњу. Као можда пре десет хиљада година под првим својим фараонима. Фелах се и даље сам бори и са државом, и са Нилом, и са сунцем, и са нилским коњима и крокодилима, са скакавцима и шкорпијама, са гусеницама и црвима, и најзад са трахомом и сушицом. Египат би по томе изгледао најцрња лага на сунцу. Ништа на земљи нема одиста сићушније, скрушеније, незнатније, невидљивије него у египатском селу његов фелах. Нема, одиста, ни веће лажи него што је такозвана чар Истока, коју су опевали европски романтици. Осим сунца ничег нисам нашао ни на азијским ни на афричким обалама, ни лепог ни паметног. Људи су најмудрији у Француској, најраденији у Немачкој, најштедљивији у Швајцарској, највеселији у Италији, најштедљивији у Швајцарској, најхрабрији у Србији. Колико су у Африци најлепше птице, толико су и у Европи најлепше жене; а права је срећа срести једну европску жену и на каквој источњачкој улици. На Истоку живе људи од неколико анегдота од хоџе Настрадина, и неколико сура из корана, које и не разумеју. Морални идеализам, истинска побожност, породична љубав, све је то дубоко одуховљено само у хришћанским земљама. А све је формалистичко и непримењено на овом нехришћанском Истоку. Нигде ни помисли о каквом идеалу или о каквој идеји. Херојство, то је овде само физички појам; лепота жене, то је такођер само једна физичка особина. Богатство, то је овде моћи живети не радећи, и нарочито не мислећи. Жене су дебеле и лене, послушне, махом ружне, и увек трудне. Муслиманске улице су овде пуне тих ружних жена, болесне деце са туберкулозом и трахомом. Ожене се и удају пре зрелости, још у најранијем детињству, и чекају. Жена је без маште, канда и без спола, а свакако без љубави за човека, који је одувек био њен главни непријатељ. А зато што не воли, она и не пева; ако ли и запева, изгледа да горко јадикује и чемерно запомаже. Левант, то је одиста најсићушнија реч. У Египту се Левант осећа више него и у Смирни, и у Бејруту, и у Цариграду, пошто је он највише на раскрсници. Овде се сучељавају три континента; а египатска пристаништа су пуна само бродова са туђим заставама. Ово је стварно вечити каравансерај по духу и по судбини. Овде се такмиче све сујете и амбиције, сударају свачији интереси, измењују све епидемије. О фараонском добу нико не зна ништа, о египатској уметности нико не разбија главу, а за египатску стару веру Египћани имају праву муслиманску одвратност. Ислам је овде све поравнио са земљом, као и другде где је дошао. Патриотизам египатски је ненационалан, пошто се ова мешавина народа, и она занемареност сељаштва, не може звати народом. Патриотизам је државни, везан за једну дугачку земљу којом нико од њих није прошао јер се овде уопште и не путује, и где свако памти само имена најближих градова и насеља. Египћанин је био пре стотину година војник који је тукао Турке терајући их до Коње близу Цариграда. Сада занемарује и успављује његов војнички дух Енглеска, а све друге европске силе сањају како да ову земљу покоре чим би се мало Енглеска помакла одавде. У међувремену, овај добри и питоми народ, народ толиких славних наслеђа, подноси све стране изелице и обогаћује све светске гладнице. Енглези ће овде оставити једини спомен просветитеља; али осим што су изградили два града и научили две генерације богаташа енглеском језику, ништа ни на њих неће сећати када оду одавде. Изнад Каира стоји брег Мокатам. Чим дођете у овај град пожурите да се попнете на тај његов брег, одакле се види сав источњачки карактер ове престонице, њене урођеничке махале које се зову арапски, и његове огромне џамије које имају тип индијски, његове каравансераје који имају тип персијски. Кажу да је Мокатам једна висораван која се пружа све до Кине, у једној геолошкој формацији увек истоветној, састављеној од фосила у којима се и данас добро разазнају све травке, шкољке, црви и инсекти, чак и скелети мушица. Али је Мокатам важан због творца данашње династије Мохамед-Алије, који је дошао са Балкана, и узео власт пошто је у овој тврђави, после једног доброг ручка, масакрирао све дотадашње велможе египатске, мамелуке, све осим једног који се са ове тврђаве заједно са коњем бацио у варош. Овај борџијевски ручак Мохамед-Алије је најузбудљивији на овом брегу, где се и данас налази запуштен његов конак и његова џамија у којој је сахрањен. У најчуднијем и можда највеличанственијем оквиру, најјезивија повест једне круне. Одозгор се Каиро увек види у сумаглици која је само облак прашине што мења сваки час своје боје. Са Мокатама изгледа да се види цео Египат. Али се свакако виде три велике пирамиде у Гизеху, на почетку либијске пустиње, а то је оно што надвишује и натпева све ово што се пред Мокатамом пружило до краја света. Сви градови муслиманског истока, од мароканског Феза до индијског Делхи, улазе у овакав изванредан и запрепашћујући оквир. Али ипак без чара за срце и памет просвећеног европског човека. Ништа се особито већ десетинама векова није овде догодило: ни написало, ни извајало, ни насликало, ни изговорило. Каиро никад није био ни новим Мемфисом, ни новом Тебом, ни новим Саисом. Каиро нема своје историје, ни легенде, а најмање свога мита. Да нема Сфинкса и три пирамиде, не знам ко би ишао да га тражи. Остаје и даље само фараонски Египат који испуњава посматрача својим чудесним величинама. Египат, то су и данас Мемфис и Теба, које више не постоје, и за које овдашњи свет не зна ништа. То је можда и птоломејска Александрија, али свакако не арапски и космополитски Каиро, са пустињским језиком и пустињском вером у земљи где су Бог и Светлост били некад једно исто биће. Ако је мудрост из Меке дошла овде да потисне мудрост Саиса Хелмополиса, то је само да иронија једне смрти буде потпунија. Требаће друга вера да Египат опет преобрази, и друкча култура да га опет приближи општем духовном животу. За данас ово је велики каравансерај на туђем путу; значи, само по себи нешто непостојеће, и, поред све вечитости која је овде рођена, нешто тренутно и илузорно. {{Центар|V}} Мумија, то је оно што највећма живи у Египту. Код Сакаре и Мемфиса видех цело једно поље песка кроз који су се видели још недирнути саркофази мумија што су вириле на овај свет. Како овде нема никад ни магле ни кише ни ветра, те мумије мирују несметано под тим њиховим жутим и танким покровом од песка. Нико од Египћана не помишља да их поново затрпа, а нико од Европљана није још стигао овамо да их потпуно открије и врати на сунце. У Доњем Египту код Долине Краљица присуствовао сам откопавању мумија при једном брегу из небројних малих копаних пећина какве се виде и у Грчкој, у Делфима. Трагање за мумијама, то је лов какав се у нас не даје замислити. Кажу да су поред једне мумије недавно пронашли један папирус са непознатим строфама божанствене Сапфо, песникиње са Лезбоса. Код осталих су нађени сви свештени и књижевни документи. Код нових мумија ће се наћи нова изненађења. Мумије су зато још увек најговорљивији и најречитији остаци живота који нас везује за доба двадесет и девет династија фараонских; и оне су најрадосније наше наде и обећања да ће увек проговорити новим језиком о старим истинама о којима је тако мало остало написано. Зато је мумија у Египту као светитељске мошти у Европи, које чине добро људској мисли, и повећавају људски живот и срећу везивањем неба и земље. Одлазим понекад са пријатељем, француским археологом, који овде замењује свог славног земљака Шамполиона, да у Доњем Египту присуствујем археолошким откопавањима под његовом управом. То је чувени Фукар. То је велики и прождрљиви читалац јероглифа; он одозго до доле прочита брзо натпис фараонски на обелиску, као какав наш отачствени гурман свој јеловник. Седели смо нас двојица сатима заједно под крошњом бујног сикомора у тебанском пољу, у житу; спавали смо под отвореним небом између два сфинкса код Карнака. Ови археолози живе једним животом какав европски банкар, бирократ или аристократ не могу ни замислити. Од фараона до египатског археолога нема ни корак у погледу царског осећања живота и величине међу другим људима. Ископан је ономад на моје очи један антички троструки храм код Карнака: троструки, пошто је један његов део био фараонски, други птоломејски, а трећи цезарски. Овакве ствари су сензације какве у средњем веку никакав откривач светова није могао имати. Комад старог гранита или алабастра, на којима су јероглифи, а које за хиљаде година нико није пре нас прочитао, то је овде опојна музика која долази с ону страну света. Све бих друго, што сам раније проживео, дао за неколико дана проведених по оваквим рушевинама и гробљима. Одиста, ништа не живи тако силно као оно што је хиљаду пута умирало. Код данашњег Каира, на месту где је био град и светилиште Хелиополис, постоји у пољу међу ливадама од свега бившег само један обелиск, исправљен на сунцу. Песак је покрио највеличанственије царство, најчуднија божанства, најсилније императоре, а обелиск и даље стоји. Овде је на овом пољу уништена највиша школа мудрости старог света где се мудровало пре Атине, и где су били на учењу и Солон и Платон. Ништа, на жалост, од те египатске мудрости није сачувано; а ни Херодот ни Платон нам не кажу ништа о тој мудрости о којој се толико говорило. Грци су чак оставили спомена о том да се Египћани нису ни пуно бавили науком. Кажу да је Демокрит рекао да у геометрији није ништа ново научио од Египћана. А хришћански оци говорили су о египатској сујевери и магији, не помињући тригонометрију твораца пирамида. Према целом изгледу, колико су Грци страховали од теологије, толико су Египћани избегавали филозофију. Овде је вековима владала теократија, а фараон је био само играчка у рукама свештеника из Елеузиса. Арапски наук је и овде све сравнио са земљом. Већ после једног јединог столећа арапске власти над Египтом, све што није порушено било је запуштено, и човек ове земље, најпре фараонски, а затим птоломејски и римљански, којег видите згрченог над радом у памучним пољима, постао је оно што је он данас. Само после једног јединог столећа након инвазије! Под ударцем исте руке која је угасила у Византији ex Oriente lux, и на Балкан донела свој инстинкат рушилачки међу Србе — који су по даровитости требали сменити онде античке Грке, — и у Египту је оборено паганско друштво које је некад на овој обали давало Плотина и Филона, Аристипа и Тодора из Киренајике, филозофе и песнике са којима свршава стара мудрост и лепота. Никад историја света није имала сличан пример исушивања свију извора људске мисли као у то доба превласти арапског наука над старом филозофијом. Што већ овде не оборише први носиоци еванђеља, оборили су носиоци корана. Јер као да је било записано: за колико су се античке вере допуњавале, толико су се, напротив, нове вере све међусобно искључивале, чак се и међусобно рушиле. Египат, више него и сама Грчка, стоји зато као највеће разбојиште верског лудила и догматичарске обести. Разорене зидове и полупане главе старим статуама које видите око Рамесеума и по тебанском пољу, нису урадили војници, носиоци нове власти, него мисионари, носиоци нове вере. Овај обелиск у Хелиополису са јероглифима који и данас у сунцу певају величанство фараона Сезостриса I, и који је извесно бацао своју сенку и на Херодота, и на Платона који је овде учио тринаест година, затим на Александра, и на Цезара, и на Клеопатру, диже се усамљен на њиви, као жалосни белег на граници два најстрашнија раздобља и две најпротивуречније истине. Овај Хелиополис који се звао Он, на египатском језику, налази се на противној обали од Мемфиса, на самом Нилу. Одавде је већ почињао Горњи Египат. Нил је најлепша и најмирнија река на свету. Ништа величанственије не пролази по земљи него ова река увек зажарена од усијаног пустињског неба. На Нилу се очевидно догађају јутром и вечером исти фантоми светлости, као на океану. Нил изгледа, одиста, у човековој памети важнији него ишта друго под сунцем. Најлепши је Нил канда ниже код Мемфиса, фараонске престонице прве династије, данас зараслог у травурине и утонулог у густе палме. Ничег данас што опомиње на прошлост. Campus ubi fuit Memphis... Најпотпунија пропаст нечег људског на земљи. Само Нил, увек фараонски, и у хиљадама нових ватара, пролази као река самог времена, широк, нечујан, равнодушан. Као да све овде постоји само због њега. Постоје још и мумије, и бројеви. Бројеви столећа, то су овде као бела јата свештених ибиса, које нико не тамани ни узнемирује, и који чувају од инсеката засејана поља која је Нил оплодио. Бројеви свештени, хиљадама и стотинама давних година, разлећу се у небу и пролазе по земљи. То није у Египту једна мера умирања у суду, и под крупним руменим звездама, него једна мера рађања и вечног обнављања на Нилу и под влагом Нила. Хиљаде година живота, а ни један дан смрти! Хиљаде колена су умирала, а само је Нил живео... Поред старог града Тебе тече Нил невеселији, али увек царски и величанствен; као да тече из једне славе у другу, и из једне бесмртности у другу бесмртност. Све друго је спрам њега делимично, сићушно, смртно, илузорно. Ни Мемфис ни Теба не изгледају рушени временом него анатемом... Нигде у Мемфису камена на камену, осим један огромни камени Рамзес II, у трави, где пасу биволице и магарци, а за који не знам зашто је овде заостао. У Мемфису је чаробно и пуно живота брујање Нила у грању палмових шума, као фанфаре издалека, а који иначе доле поред обале, на неколико корачаји, тече потпуно нечујан. Уосталом, ја сам увек овај Нил, који нигде не пушта гласа од себе, чуо свугде у Египту где год сам изнад себе имао макар једну палмину лепезу, или једну тамну гранчицу сикоморе. Значи да Нил истовремено тече и у ваздуху као музика, докле по земљи тече као светлост. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1940. Књига -{LIX}-, Бр. 1. Стр. 1—17. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] ms1t5kzudloofnouxacahfj43ahn5ls 145132 145131 2026-07-11T10:04:49Z Coaorao 19106 /* */ 145132 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо из Египта | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1940 | белешке= }} Каиро, 193... {{gap}}Најпре небо почиње да све већма бледи и ишчезава, а велико море да постаје безбојно и плитко. Затим се наједном прокаже на видику једна дугачка жута црта. Ето, то је Африка. И затим једна бела ватра на том жутом видику. А то је Нил. Али ничег више на домаку тих светлих обала. Зато највише овде пренерази, у једном тренутку, та даља савршена празнина неба, земље и мора. И пренерази нас осећање: да је то троје сасвим довољно, макар и овако изгубљено у свеобимној пустоши. И да је све друго на свету споредно, чак и излишно.<br /> {{gap}},,Ово откриће Африке у светлости једног јутра, траје свега неколико избезумљених часака. За људе који нису некад открили Америку, а који ни сада не откривају сваки дан по један континент, овај проналазак Африке у пустом мору јесте велики празник срца. Већ сама помисао да за леђима остаје један свет, а да сад пред нама почиње други свет, јесте доживљај који омађијава. Тако исто и осећање да далеко иза нас остаде, прошле ноћи, такозвани стари свет, а да се пред нама појављује још старији и најстарији свет људски, претставља за нашу памет неупоредиво збивање. Не помињем и чудно осећање које човек има мислећи да далеко већ осташе за нашим леђима бели људи, а да сада улазимо међу људе црне, са њиховим наравима првог човека. Већ ово само изгледа нам обест маште и визионарски парадокс. Јер Африка, у памети човековој, као год и у фантазији детета, то није, пре свега, Египат, земља старе изванредне културе; или Капланд, данас земља дијаманата. Африка најпре значи Судан или Конго, земље црнаца и зверова. Као и у нашем детињству, тако и данас кад на европској улици видимо црнца, чекамо да се иза њега види и палма, а затим и зачује лав. Наша чула увек и до краја остају детињаста; зато и сви први наши утисци увек су онакви, и по силини и по једноставности, какви су били првих наших година. Када се временом не би умешала у те утиске људска памет, затим и мудровање, и давала им своје облике и значења, ми бисмо до конца живота остали пред стварима у природи зачуђена и очарана деца. Зар ми који смо пецали ситну рибу у каквом потоку нашег завичаја, или ловили ракове по нашим малим шкољевима, зар можемо сад без узбуђења помислити како нас у Африци чекају реке у којима живе коњи и крокодили. И зар ми који смо гледали мирне заласке сунца над нашим малим долинама, где зачас смркне, сада овде без извесног страха уђемо у пустињу, са њеним фатаморганама и самумима. Све је у Африци најпре неизмерно и стравично; све у обести сунца и у понорима дубоких ноћи. Најзад, Африка, то је од свега најчудније, најпримитивније, најудаљеније; ничег нема овде од свакодневног човечјег живота и размишљања. За једног Американца, видети први пут Европу, то је као доћи у посету свом деди и својој баби. За Азијата, каквог Кинеза или Индијанца, доћи у Европу, то је доћи код оних који су покрали све њихове стилове кућа, цркава, прозора, тканина. За Африканца, доћи у Европу, то је пре свега ужас од белог човека. Међутим, за Европљанина, ући у Африку, то је вратити се у доба препотопско, скоро предисконско. То је почети све изнова... Африка, то првог дана изгледа не нови континент, него нова звезда; и то нова и незнана звезда која се стропоштала на усијано море, и запалила целу пучину. Међутим, сам Египат, у првом додиру, ничим нарочито не изненађује. Са равнице мора закрочимо у равницу земље, и то мирно, као да се тиме није ништа ни догодило. Египат изгледа земља без своје границе; где не улазимо на нека врата; где видимо неку земљу која нема, као све друге земље, свој почетак и свој свршетак. Већ са првим погледом, чини нам се да сте у Египту све одједном сагледали, обухватили, објаснили. Одиста, ова земља нема него свега два три предмета, који се, увек истоветни, понављају до на крај света. Нешто неизмерно једнолико и празно, то је прво човеково осећање у Египту. Египат је земља о којој пуно знамо, али који стварно не постоји. И не постоји земља на којој нема ничег усправног, и која је само празна плоча с једног краја на други. Нигде наше око да се на нечем задржи, ни ухо да ишта ослухне. У Египту постоји само небо, али и оно увек празно, и увек непомично, и свагда једне исте боје. Ниоткуд да се подигне прамичак магле, ни да небески свод ветар помути и потресе. То је врло уочљива разлика између ових мирних простора и наше панонске равнице или руске степе. Ако овде у једно доба године са мора наиђу облаци, големи као планине, то је само на њиховом проласку са мора за Етиопију. Онамо ће се затим једног дана пролити у легендарне абисинске кише које ће трајати месецима. Али овде у Египту, неће ипак пасти ни кап росе, нити икад ветар залупити и један прозор. Ово је земља где се ништа не догађа. Ко није видео Египат, тај ипак има једно чуло мање. Има један живот људски док се није видео Египат, а други пошто се је видео. Истина, не може бити речи о лепоти Египта, али може о безмерности и величанствености једне небеске фатаморгане. Египат је једна стварност која лежи далеко изван неба и земље. За Египат не знате шта је, ни по чему су повучене његове границе; јер он у нашем духу није оставио ничег стварног ни одређеног за што би се ухватила наша мисао, и на чему би се задржала наша успомена. Стотину година у Египту, то би опет и увек био једино онај први дан, када смо са пустиње мора закрочили у пустињу ове земље. То је увек тај први дан који није никад замркнуо, али никад се ни обновио. Зато се сунца и месечине преко целе године смењују овде без ичег другог и новог. Цела лепота Египта састоји се одиста само у двема величинама: у његовом сунцу и његовом Нилу. Али и ово двоје је ипак довољно да ову земљу учине најлепшом и најраскошнијом земљом на свету. Све је овде у фантомима огња који замењују и градове, и људе, и вегетацију. Нису узалуд стари Египћани направили сунце главним божанством свемира, да би га тако направили и јединим становником Египта. {{Центар|II}} Такво је било моје прво осећање на уласку у Египат, а такво је и данас после неколико година боравка у тој земљи. Осећање неизмерне празнине преда мном, иза мене, изнад моје главе. Али ипак све довољно и за срце и за мисао човечју. Једна крива и танка палма на сунцу, са њеном плавичастом сенком на жутом песку! Како је то понекад довољно да замени све остало. Довољно је да у пустињи опазите пред собом само нешто, макар и сићушно, што живи као и ви, па да осетите да је ту и све друго. А две палме у пустињи, то је већ прашума! У Египту се очи тако навикну на празнину, и на један непоремећени и мирни простор, да се наша чула опчине као музиком и бојом. Чак се чудимо да смо некад уопште и могли уживати у посматрањима са куле у Пизи, са Ајфеловог торња у Паризу, са Ђаникула у Риму... Имајући пред собом њихове небројне кровове и куле, толико свега нагомиланог и претрпаног, зар може и бити речи о каквом утиску хармоније, јединства, синтезе? Међутим, на овим валовима песка који, на све стране, допиру право до неба, човек остане први пут лице у лице са свемиром, потпуније него и на океану. Океан је море и небо који су непрестано у покрету, а пустиња је свет који је умро и окаменио се. Две безмерности и две самоће, али потпуно различите. У пустињи се осети све друго на свету излишним и сићушним, чак и безбожним и нечистим. Спочетка је право херојство и отићи сам у пустињу, а временом одлази се онамо са радошћу, скоро са потребом. Страх је канда увек прво осећање човеково у додиру са сваком ствари. Ја верујем да је страх био и прво осећање човеково на земљи. Осећање самоће је једно пијанство наших чула, које временом постаје што и свако пијанство. Самоћа и тишина као да човека врате себи, издвојивши га од свега оног што није никакав његов саставни део, значи од свега што је његово неорганско и његово недуховно. Нарочито од друштва, које је провалија у којој човек изгуби највећи део свог сопственог и себи најближег. Има људи који навикну на тишину осаме, да би за моменат напустио веру, одвојио се од отаџбине, развенчао се од жене. Хероји самоће, пустињаци, којих још има у овој земљи, изгледају одиста људи који не право никакво насиље над собом, ни који ишта губе прекидајући са људима и њиховим градовима. Простор и самоћа, то су често две утопије које временом постану право лудило чула. Али поред свих непрестаних приказа на земљи, и хиљадама фантома огња на Нилу, Египат остаје пре свега земља смрти. То је смрт која стварно испуњава сваки део овог простора, и сваки тренутак пустињског времена. Смрт се овде на сваком кораку испречила између света и човека: смрт тиха, резигнирана, безмерна, осунчана. Зато су стари Египћани имали идеју о Смрти огромнију него икакву другу идеју. Човек би рекао да су идеју о Смрти уопште измислили Египћани. Таква идеја је постала затим обожавање сасвим природно: јер је смрт одиста једино што је ненадмашно, једино апсолутно, једино коначно, једино решено. Да ли су Египћани имали страх од смрти, која је увек неразговетно и неприступачно али и битно осећање човеково? Или су имали страх од живота, који је исто тако, ако не и више, увек непосредно и присутно осећање у човеку? Свакако, за сваки други народ би ово било замршеније него што је то могло бити за становнике ове земље. Зато су Египћани смрт направили пролазном али и живот непостојећим. Као да је и на Нилу, као и у сваком великом духовном средишту, постојала његова Нирвана као почетак и крај свију решења. Живот је тако био за Египћане у промени и обнављању, значи у наизменичном падању и дизању, без ичег устаљеног и човечјег! Према томе, све велико и мало било је у свести овог народа на крају крајева сматрано подједнако таштим. Смрт је ходник између једног живота и другог живота, из једног облика у други, из једне лепоте и ужаса у другу лепоту и ужас. Међутим, ми данас верујемо да је, напротив, живот тај ходник, и то између две смрти — једне из које смо дошли и друге у коју ћемо стићи. И то ходник кратак, и тесан, и таман. Али и поред вечите опсесије смрти, овде је и вера била дубока утопија човекова. Уосталом, та два осећања су увек и свугде била у људском уму и болу потпуно нераздвојна. Можда је овде једино из појма о смрти и поникао појам о божанству, што би претстављало највећи парадокс човекове мисли. Сунце је један египатски Бог, који оживљава али и прождире. То чудно и истовремено гледање Египћанина у Смрт и Сунце и Божанство, најзад изгледа као да је одиста све троје утопљено једно у друго. Човек има муке да их одвоји а не само да их до краја разликује једно од друго. {{Центар|III}} Иначе, пустињу је довољно видети свега једном у животу. Пирамиде су само најжалоснији споменици охолости и тираније и глупости, које најзад омрзнете. Сфинкс је толико нагрђен временом и ударцима људских рука, да његово ћутање није више запечаћена загонетка, него крик очајања свих пропалих ствари на земљи. За Европљане, пресићене својим безбројним лепотама грчког и хришћанског света, данашњи Египат најпосле постане земљом самих парадокса и апсурда: најбогатије тло, а најсиромашнији народ! Најстарија култура и најнекултурније људство! Најбоља клима, а сви људи болесни! Земља са највише воде — пошто цео свет живи поред Нила — а најпрљавија чељад! Највише сунца, а највише прозеблих и ревматичних! Сви побожни, а сви зулумћари! И, најзад, свуда пустиња, а нигде самоће! Јер где год има пута, не можете се пробити од навале људи, бивола, кола, камила, магаради. Ова зелена трака, бачена на жуту пустињу, а што се зове Египтом, то је најужурбанија земља на свету. А све ово изгледа да траје одувек, и да траје вечито. Све у праисконској граји и збрци, у дрању људи, и крику животиња. Како су у Египту сви сељаци обучени у беле кошуље до земље, а тако исто све сељанке само у црне кошуље до земље, место сваке друге одеће, на ливадама ове приказе изгледају као некакви фантоми. Али макар по пољу и биле читаве војске на послу, или на проласку, нигде нема египатског села на видику. Сви главни путеви воде увек у неком другом правцу, а никад поред људских насеља. Ако се и поред каквог јарка појави каква кућа сељачка, то је колиба округла, и од земље, као изврнуто звоно, са једним јединим отвором кроз који улазе људи, стока и светлост. То је египатски дом, а за домом палма, и за палмом биволица, — троје, које чине цео пејзаж египатски... Осим два или три велика града, који нас опомињу на Европу, чак на Енглеску, ничег другог великог по египатској земљи нема. Ово су насеља која опомињу на прве становнике ове земље. Посведневни рад робовски на памучним пољима, то је исти који се радио пре хиљадама година у истоветном и немењивом таворењу и беди. Одиста, за оне који траже чар Истока у блеску предела, у лепоти жене, у обесној снази мушкараца, нема нигде већег разочарања него овде. Египатски сељак, фелах, откада се погурио још некад у фараонско доба, овако над сађењем памука, или разводећи прљаву воду по јарковима, никад се више није исправио ни дигао главу. У Египту је човек нешто најмање од свега што онде постоји. Сама прошлост, макар и највећа, то је ипак и увек само једна провалија! Све славе и величине Египта већ су, уосталом, хиљадама година потопљене у овај врући песак; и требаће још пуно нових хиљада година да се тај мртвачки покров скине, и Египат фараонски поново покаже међу људима. Као први морепловци по морима, овде групе учених истраживача сада тумарају пољима, и копају посведневно, и посведневно налазе делиће тог света под земљом, који неће да се прокаже него најсрећнијим међу њима. Сваког часа може да се прокаже читав један нови континент људске мисли, под пијуком, и у шаци песка! То је оно што залуђује већма него икакав наш модерни проналазак. Египат је преспавао под земљом хиљаде година а тек наше столеће пошло је да га, као утопљени брод, извуче поново на сунце. За двадесет и пет последњих векова нико ни од најчувенијих Европљана није знао друго него оно што су нам оставили грчки намерници, Херодот нарочито. А наше доба је после Шамполиона открило свих тридесет династија о којима је говорио прастари Манетон. Проговорили су на јероглифе са обелиска, са папируса и са стубова, фараони као Кеопс и Рамзес II и Псаметик. По гробницама су нађени старинске песме о љубави, старински романи о авантурама, и стари свештени текстови поред најтачнијих докумената историјских. Ми данас говоримо са старим Египћанима њиховим језиком и уживљавамо се у њихов скоро свакодневни живот. За неколико десетина година, половина тајне Сфинксове изгледа већ одгонетнуто, или бар добро наслућено. Међутим, када можда Изис дигне цео свој вео, свет ће заблистати као стотином нових сунаца. Шта би тад урадила Европа, чије лепоте и чудеса знамо сви већ напамет, и које смо све забележили, класификовали, премерили, оценили. Био сам једног дана са самим енглеским археологом мистер Картером у гробници младог фараона Тутанкамона, коју је он пре неколико година открио. Изгледало ми је да сам са Колумбом који ме води за руку да ми покаже Америку сутрадан пошто је пронашао. Овај човек срећне звезде први је открио саркофаг од злата и објавио фараона који непуне четири хиљаде година спаваше свој младићски сан у блеску који засењује као сунце, и чекаше свој повратак међу људе, обучен како није никад био ниједан владар ни Европе ни Азије. Човек, гледајући златарске и вајарске радове из његове гробнице, постане горд на своје људско порекло, и горд на ово сведочанство колико је људство живело одувек у трагању за лепотама и величинама. Ја сам истински одвећ мало био охол на своје европејство, стојећи поред мумије овог царског младића у Долини Краљева, или поред његове раскошне посмртне опреме изложене у Каиру. Зар је било могућно, питао сам се, да је изнад старе Атине било ишта љупкије и отменије, изнад старог Рима ишта поносније, изнад Краљевског Париза ишта раскошније? Међутим, ко није видео Египат у његовој фараонској магији, тај нема целу идеју о животу. И ко није на месту видео египатску уметност, тај није имао целу идеју о људском генију. Мојих десет година проживљених у Атини и у Египту, то је златни век моје мисли... Отад сам најдубље поверовао и да Бог постоји. Прошлост је ове земље зато толико засењујућа да је немогућно поред фараона сетити се египатских кедива и султана; и поред Амона и Озириса, опомињати се на Алаха. Арапски језик овде окрвави наше ухо. Само пустиња и рушевине враћају дах путнику. И само велика бојишта смрти и живота, која су овде раширена, учине да је Европљанин на овом тлу у узбуђењу и у усхићењу које нигде другде није доживео. Зато Египат, то је једна Атлантида која није потонула у океан, него потонула у сунце и прашину. {{Центар|IV}} Каиро, иако највећа престоница у Африци, сасвим је споредна ствар у Египту. Чаробни град на Нилу, између две жуте пустиње, Либијске и Арабијске, то је звоно живота у једном пределу смрти. Али то је и половину Лондон а половину Самарканд, или Трапезунт, који Египту нити што одузима нити што додаје. Овде је сусрет Истока и Запада, значи онај апсурдум који увек у нашој памети и пред нашим очима направи збрку какву ништа друго није у стању направити. Постоји половина Каира са познатим муслиманским компонентама: џамијама, безистанима, текијама, чесмама, небројним широким гробљима... Али постоји и европска половина Каира која се састоји од енглеских компонената: клубова, тениса, дансинга, вискија, и затим презирања сваког ко није Енглез... Додајте још и да овде живи дваестина разних народа, и толико исто разних раса, са свима нијансама њихове епидерме. То су све укупно белосветске вране које се зову страним колонијама, настањеним овде нарочито откад је турски грош заменила енглеска лира. Нико од ових грађана ни паучинастим концем није, у погледу духовном, везан за ову славну земљу. Нити један за другог хају, нити једно другом жели добра. Најмање га желе египатском народу, од свију њих најбољем и најпаметнијем! Најмањи потрес, и сви би се разбегли, свако на своју страну. Ово је велики брод који иде добро док прво звоно не зазвони на узбуну и опасност од ватре. Каиро данашњи није стога град као други градови, него једно случајно људско насеље. Стари Каиро, у којем је некад живео и умро философ јеврејски Маимонид, и у који је чак Наполеон ушао, налази се, запуштен и безначајан, на истој обали Нила, доле, где још Грци и Копти имају своје цркве и своја гробља. Град, то ипак значи један расни менталитет, и једну националну културу, и један сопствени морал. Међутим овде је све друкче: Јевреји су овде народни новинари, Јермени су овде трговци, Талијани адвокати, Французи професори, Грци банкари, Енглези чиновници, Американци археолози, Швеђани судије, Нубијанци послужитељи, Суданци вратари пред кућама, Црногорци гавази по банкама. Овде постоји само господа и сиротиња, бегови и фукара, два сталежа која су једина у свакој муслиманској земљи. Међутим, Сиријанци се сматрају највећма домаћим и друштвеним. Египат још и данас даје слику Америке кад је тек почела бити насељавана. Све сам у Египту затекао још у енглеским рукама. Египћани имају право да буду министрима, вернији енглеском Величанству него наследницима фараона. Египатска војска има право да носи пушке и гађа из топова, али без муниције. Египатско чиновништво бирају енглески шефови канцеларија и одељења. Египатско законодавство су израдили професори из Тулузе и Брисела са свима мерама опрезности да мешани судови сачувају странцима прву реч и најбољу заштиту. Египатска аристокрација је турског порекла, заостала од турског режима, чак врло поносна што није фараонског наслеђа него турског... Све је овде помешано, збркано, збуњено. Египћани су муслиманске вере и говоре арапским језиком, што изгледа највећа иронија према њиховој сопственој и ненадмашној народној историји. Арапски наук је овде извршио најстрашније насиље, најпотпунији назадaк, најцрње ропство, најнижу културу, најгори јавни морал. Иста збрка и са другим овдашњим народима. Сиријанци су по раси Семити, по вери православни, по језику Французи, по моралу Левантинци, по оделу и кухињи Арапи, по држављанству Египћани! Французи у Египту, то су левантијски Французи из доба Франсоа I и Солимана Величанственог. Они су донели на Исток свој сјајни језик, своју поносну мушкост, своју славну школу, свој витешки авантуризам, али и своју глад за новцем, и своју осорност и осионост, са нешто разводњеним моралом, и компликованим начинима. Они су се мешали са свима султановим судоперама и азијским подеротинама. Левантијски Француз, то је данас човек којем се не зна ни поднебље, ни епидерма, ни култура, ни морал, ни идеал, него његова банка и његова парохија. У општој левантијској смеси, он је изгубио оно што је код Француза битно: либерализам и духовност. То је лимун наврнут на наранчу, који даје гребфрут. На Леванту, то је тип који изазива жаљење, као евнух макар постао и везиром. — Јевреји, то су овде свих седам племена Израиљевих, која имају и своје домаће бароне, и своје паше, и дворске даме. Талијани су овде народ са највише застава, кокарда, фанфара и револвера. Енглези, који настоје да се најмање виде, а нарочито најмање чују, извозе одавде највише египатску лиру као најсигурнији производ. Беч и Пешта шаљу овамо највише играчица и певачица, Праг своју менажерију, Турска своје пехливане, Швајцарци своје учитеље језика и гувернанте, наша Словеначка своје собарице, наша Србија своју стоку, а Грчка своје милионаре и своје славне коцкаре. Ако овде нико никог не трпи, нико ником и не смета. Египат је једна вучица којој на свакој дојци сиса други народ; фелаху на селу остави само онолико колико други стигли да однесу. Господа египатска је задовољна што други за њих раде по канцеларијама, броје по банкама, мисле по факултетима, копају по античким развалинама, подижу куће, граде улице, засађују паркове... Срећни су што енглеска флота брани њине обале, и енглеска авијација носи њине богаташе преко мора на хладовину. Нико одиста није сигурније решио свој проблем. Фелах, међутим, живи згурен над памучним пољима, у кућама саграђеним од блата, музући свако своју биволицу; а немајући него једно годишње доба, и то лето без кише и јесен без магле, носећи само белу кошуљу и црну сукњу. Као можда пре десет хиљада година под првим својим фараонима. Фелах се и даље сам бори и са државом, и са Нилом, и са сунцем, и са нилским коњима и крокодилима, са скакавцима и шкорпијама, са гусеницама и црвима, и најзад са трахомом и сушицом. Египат би по томе изгледао најцрња лага на сунцу. Ништа на земљи нема одиста сићушније, скрушеније, незнатније, невидљивије него у египатском селу његов фелах. Нема, одиста, ни веће лажи него што је такозвана чар Истока, коју су опевали европски романтици. Осим сунца ничег нисам нашао ни на азијским ни на афричким обалама, ни лепог ни паметног. Људи су најмудрији у Француској, најраденији у Немачкој, најштедљивији у Швајцарској, највеселији у Италији, најштедљивији у Швајцарској, најхрабрији у Србији. Колико су у Африци најлепше птице, толико су и у Европи најлепше жене; а права је срећа срести једну европску жену и на каквој источњачкој улици. На Истоку живе људи од неколико анегдота од хоџе Настрадина, и неколико сура из корана, које и не разумеју. Морални идеализам, истинска побожност, породична љубав, све је то дубоко одуховљено само у хришћанским земљама. А све је формалистичко и непримењено на овом нехришћанском Истоку. Нигде ни помисли о каквом идеалу или о каквој идеји. Херојство, то је овде само физички појам; лепота жене, то је такођер само једна физичка особина. Богатство, то је овде моћи живети не радећи, и нарочито не мислећи. Жене су дебеле и лене, послушне, махом ружне, и увек трудне. Муслиманске улице су овде пуне тих ружних жена, болесне деце са туберкулозом и трахомом. Ожене се и удају пре зрелости, још у најранијем детињству, и чекају. Жена је без маште, канда и без спола, а свакако без љубави за човека, који је одувек био њен главни непријатељ. А зато што не воли, она и не пева; ако ли и запева, изгледа да горко јадикује и чемерно запомаже. Левант, то је одиста најсићушнија реч. У Египту се Левант осећа више него и у Смирни, и у Бејруту, и у Цариграду, пошто је он највише на раскрсници. Овде се сучељавају три континента; а египатска пристаништа су пуна само бродова са туђим заставама. Ово је стварно вечити каравансерај по духу и по судбини. Овде се такмиче све сујете и амбиције, сударају свачији интереси, измењују све епидемије. О фараонском добу нико не зна ништа, о египатској уметности нико не разбија главу, а за египатску стару веру Египћани имају праву муслиманску одвратност. Ислам је овде све поравнио са земљом, као и другде где је дошао. Патриотизам египатски је ненационалан, пошто се ова мешавина народа, и она занемареност сељаштва, не може звати народом. Патриотизам је државни, везан за једну дугачку земљу којом нико од њих није прошао јер се овде уопште и не путује, и где свако памти само имена најближих градова и насеља. Египћанин је био пре стотину година војник који је тукао Турке терајући их до Коње близу Цариграда. Сада занемарује и успављује његов војнички дух Енглеска, а све друге европске силе сањају како да ову земљу покоре чим би се мало Енглеска помакла одавде. У међувремену, овај добри и питоми народ, народ толиких славних наслеђа, подноси све стране изелице и обогаћује све светске гладнице. Енглези ће овде оставити једини спомен просветитеља; али осим што су изградили два града и научили две генерације богаташа енглеском језику, ништа ни на њих неће сећати када оду одавде. Изнад Каира стоји брег Мокатам. Чим дођете у овај град пожурите да се попнете на тај његов брег, одакле се види сав источњачки карактер ове престонице, њене урођеничке махале које се зову арапски, и његове огромне џамије које имају тип индијски, његове каравансераје који имају тип персијски. Кажу да је Мокатам једна висораван која се пружа све до Кине, у једној геолошкој формацији увек истоветној, састављеној од фосила у којима се и данас добро разазнају све травке, шкољке, црви и инсекти, чак и скелети мушица. Али је Мокатам важан због творца данашње династије Мохамед-Алије, који је дошао са Балкана, и узео власт пошто је у овој тврђави, после једног доброг ручка, масакрирао све дотадашње велможе египатске, мамелуке, све осим једног који се са ове тврђаве заједно са коњем бацио у варош. Овај борџијевски ручак Мохамед-Алије је најузбудљивији на овом брегу, где се и данас налази запуштен његов конак и његова џамија у којој је сахрањен. У најчуднијем и можда највеличанственијем оквиру, најјезивија повест једне круне. Одозгор се Каиро увек види у сумаглици која је само облак прашине што мења сваки час своје боје. Са Мокатама изгледа да се види цео Египат. Али се свакако виде три велике пирамиде у Гизеху, на почетку либијске пустиње, а то је оно што надвишује и натпева све ово што се пред Мокатамом пружило до краја света. Сви градови муслиманског истока, од мароканског Феза до индијског Делхи, улазе у овакав изванредан и запрепашћујући оквир. Али ипак без чара за срце и памет просвећеног европског човека. Ништа се особито већ десетинама векова није овде догодило: ни написало, ни извајало, ни насликало, ни изговорило. Каиро никад није био ни новим Мемфисом, ни новом Тебом, ни новим Саисом. Каиро нема своје историје, ни легенде, а најмање свога мита. Да нема Сфинкса и три пирамиде, не знам ко би ишао да га тражи. Остаје и даље само фараонски Египат који испуњава посматрача својим чудесним величинама. Египат, то су и данас Мемфис и Теба, које више не постоје, и за које овдашњи свет не зна ништа. То је можда и птоломејска Александрија, али свакако не арапски и космополитски Каиро, са пустињским језиком и пустињском вером у земљи где су Бог и Светлост били некад једно исто биће. Ако је мудрост из Меке дошла овде да потисне мудрост Саиса Хелмополиса, то је само да иронија једне смрти буде потпунија. Требаће друга вера да Египат опет преобрази, и друкча култура да га опет приближи општем духовном животу. За данас ово је велики каравансерај на туђем путу; значи, само по себи нешто непостојеће, и, поред све вечитости која је овде рођена, нешто тренутно и илузорно. {{Центар|V}} Мумија, то је оно што највећма живи у Египту. Код Сакаре и Мемфиса видех цело једно поље песка кроз који су се видели још недирнути саркофази мумија што су вириле на овај свет. Како овде нема никад ни магле ни кише ни ветра, те мумије мирују несметано под тим њиховим жутим и танким покровом од песка. Нико од Египћана не помишља да их поново затрпа, а нико од Европљана није још стигао овамо да их потпуно открије и врати на сунце. У Доњем Египту код Долине Краљица присуствовао сам откопавању мумија при једном брегу из небројних малих копаних пећина какве се виде и у Грчкој, у Делфима. Трагање за мумијама, то је лов какав се у нас не даје замислити. Кажу да су поред једне мумије недавно пронашли један папирус са непознатим строфама божанствене Сапфо, песникиње са Лезбоса. Код осталих су нађени сви свештени и књижевни документи. Код нових мумија ће се наћи нова изненађења. Мумије су зато још увек најговорљивији и најречитији остаци живота који нас везује за доба двадесет и девет династија фараонских; и оне су најрадосније наше наде и обећања да ће увек проговорити новим језиком о старим истинама о којима је тако мало остало написано. Зато је мумија у Египту као светитељске мошти у Европи, које чине добро људској мисли, и повећавају људски живот и срећу везивањем неба и земље. Одлазим понекад са пријатељем, француским археологом, који овде замењује свог славног земљака Шамполиона, да у Доњем Египту присуствујем археолошким откопавањима под његовом управом. То је чувени Фукар. То је велики и прождрљиви читалац јероглифа; он одозго до доле прочита брзо натпис фараонски на обелиску, као какав наш отачствени гурман свој јеловник. Седели смо нас двојица сатима заједно под крошњом бујног сикомора у тебанском пољу, у житу; спавали смо под отвореним небом између два сфинкса код Карнака. Ови археолози живе једним животом какав европски банкар, бирократ или аристократ не могу ни замислити. Од фараона до египатског археолога нема ни корак у погледу царског осећања живота и величине међу другим људима. Ископан је ономад на моје очи један антички троструки храм код Карнака: троструки, пошто је један његов део био фараонски, други птоломејски, а трећи цезарски. Овакве ствари су сензације какве у средњем веку никакав откривач светова није могао имати. Комад старог гранита или алабастра, на којима су јероглифи, а које за хиљаде година нико није пре нас прочитао, то је овде опојна музика која долази с ону страну света. Све бих друго, што сам раније проживео, дао за неколико дана проведених по оваквим рушевинама и гробљима. Одиста, ништа не живи тако силно као оно што је хиљаду пута умирало. Код данашњег Каира, на месту где је био град и светилиште Хелиополис, постоји у пољу међу ливадама од свега бившег само један обелиск, исправљен на сунцу. Песак је покрио највеличанственије царство, најчуднија божанства, најсилније императоре, а обелиск и даље стоји. Овде је на овом пољу уништена највиша школа мудрости старог света где се мудровало пре Атине, и где су били на учењу и Солон и Платон. Ништа, на жалост, од те египатске мудрости није сачувано; а ни Херодот ни Платон нам не кажу ништа о тој мудрости о којој се толико говорило. Грци су чак оставили спомена о том да се Египћани нису ни пуно бавили науком. Кажу да је Демокрит рекао да у геометрији није ништа ново научио од Египћана. А хришћански оци говорили су о египатској сујевери и магији, не помињући тригонометрију твораца пирамида. Према целом изгледу, колико су Грци страховали од теологије, толико су Египћани избегавали филозофију. Овде је вековима владала теократија, а фараон је био само играчка у рукама свештеника из Елеузиса. Арапски наук је и овде све сравнио са земљом. Већ после једног јединог столећа арапске власти над Египтом, све што није порушено било је запуштено, и човек ове земље, најпре фараонски, а затим птоломејски и римљански, којег видите згрченог над радом у памучним пољима, постао је оно што је он данас. Само после једног јединог столећа након инвазије! Под ударцем исте руке која је угасила у Византији ex Oriente lux, и на Балкан донела свој инстинкат рушилачки међу Србе — који су по даровитости требали сменити онде античке Грке, — и у Египту је оборено паганско друштво које је некад на овој обали давало Плотина и Филона, Аристипа и Тодора из Киренајике, филозофе и песнике са којима свршава стара мудрост и лепота. Никад историја света није имала сличан пример исушивања свију извора људске мисли као у то доба превласти арапског наука над старом филозофијом. Што већ овде не оборише први носиоци еванђеља, оборили су носиоци корана. Јер као да је било записано: за колико су се античке вере допуњавале, толико су се, напротив, нове вере све међусобно искључивале, чак се и међусобно рушиле. Египат, више него и сама Грчка, стоји зато као највеће разбојиште верског лудила и догматичарске обести. Разорене зидове и полупане главе старим статуама које видите око Рамесеума и по тебанском пољу, нису урадили војници, носиоци нове власти, него мисионари, носиоци нове вере. Овај обелиск у Хелиополису са јероглифима који и данас у сунцу певају величанство фараона Сезостриса I, и који је извесно бацао своју сенку и на Херодота, и на Платона који је овде учио тринаест година, затим на Александра, и на Цезара, и на Клеопатру, диже се усамљен на њиви, као жалосни белег на граници два најстрашнија раздобља и две најпротивуречније истине. Овај Хелиополис који се звао Он, на египатском језику, налази се на противној обали од Мемфиса, на самом Нилу. Одавде је већ почињао Горњи Египат. Нил је најлепша и најмирнија река на свету. Ништа величанственије не пролази по земљи него ова река увек зажарена од усијаног пустињског неба. На Нилу се очевидно догађају јутром и вечером исти фантоми светлости, као на океану. Нил изгледа, одиста, у човековој памети важнији него ишта друго под сунцем. Најлепши је Нил канда ниже код Мемфиса, фараонске престонице прве династије, данас зараслог у травурине и утонулог у густе палме. Ничег данас што опомиње на прошлост. Campus ubi fuit Memphis... Најпотпунија пропаст нечег људског на земљи. Само Нил, увек фараонски, и у хиљадама нових ватара, пролази као река самог времена, широк, нечујан, равнодушан. Као да све овде постоји само због њега. Постоје још и мумије, и бројеви. Бројеви столећа, то су овде као бела јата свештених ибиса, које нико не тамани ни узнемирује, и који чувају од инсеката засејана поља која је Нил оплодио. Бројеви свештени, хиљадама и стотинама давних година, разлећу се у небу и пролазе по земљи. То није у Египту једна мера умирања у суду, и под крупним руменим звездама, него једна мера рађања и вечног обнављања на Нилу и под влагом Нила. Хиљаде година живота, а ни један дан смрти! Хиљаде колена су умирала, а само је Нил живео... Поред старог града Тебе тече Нил невеселији, али увек царски и величанствен; као да тече из једне славе у другу, и из једне бесмртности у другу бесмртност. Све друго је спрам њега делимично, сићушно, смртно, илузорно. Ни Мемфис ни Теба не изгледају рушени временом него анатемом... Нигде у Мемфису камена на камену, осим један огромни камени Рамзес II, у трави, где пасу биволице и магарци, а за који не знам зашто је овде заостао. У Мемфису је чаробно и пуно живота брујање Нила у грању палмових шума, као фанфаре издалека, а који иначе доле поред обале, на неколико корачаји, тече потпуно нечујан. Уосталом, ја сам увек овај Нил, који нигде не пушта гласа од себе, чуо свугде у Египту где год сам изнад себе имао макар једну палмину лепезу, или једну тамну гранчицу сикоморе. Значи да Нил истовремено тече и у ваздуху као музика, докле по земљи тече као светлост. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1940. Књига -{LIX}-, Бр. 1. Стр. 1—17. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 12rgp7op6t3my3x3eqw51gervjoj0i2 Тартарен Тарасконац/2/IV 0 61435 145129 2026-07-10T16:12:54Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен… 145129 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-<br />Прва заседа'''}} {{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и ''фес'' проживео тешких часова!…<br /> {{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!… самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.<br /> {{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво. „На лава! на лава!” повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.<br /> {{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.<br /> {{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.<br /> {{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, измеђ два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери…<br /> {{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.<br /> {{gap}}Одједном, истегљујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.<br /> {{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.<br /> {{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!… Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што ловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршиска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.<br /> {{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!<br /> {{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.<br /> {{gap}}— Јесте ли их убили колико?<br /> {{gap}}— Разуме се… прилично… погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.<br /> {{gap}}— Шта! ваша торба?… ви их мећете у своју торбу?<br /> {{gap}}— Па где би хтели да их метнем.<br /> {{gap}}— Али онда, то… то су сасвим млади…<br /> {{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.<br /> {{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма… Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине… Нису они ништа ни уловили…” и продужи свој пут.<br /> {{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни… Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму… Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано… Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху” рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—49. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> sna2t959hsotftu6cktw7rnhd3wq9ql Тартарен Тарасконац/2/V 0 61436 145130 2026-07-10T16:36:26Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]] | -{V}- | [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]] }} {{Центар|'''-{V}-<br />Дан! дан!'''}} {{gap}}То беше нека дивља пустиња, сва обрасла чудним биљкама, оним биљк… 145130 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]] | -{V}- | [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]] }} {{Центар|'''-{V}-<br />Дан! дан!'''}} {{gap}}То беше нека дивља пустиња, сва обрасла чудним биљкама, оним биљкама са Истока, што личе на опаку зверад. Под тихом тајанственом светлошћу звезда, њихова издужена сенка повлачила се земљом у свима правцима. Десно, неразговетна и незграпна маса неке планине, Атлас можда!… Лево, невидљиво море, брујаше, потмуло… Не може бити примамљивије обиталиште зверади.<br /> {{gap}}С једном пушком пред собом, другом у рукама, Тартарен из Тараскона клекне једним коленом на земљу и чекаше. Чекао је читав сат, два сата… Ништа!… Тада се он сети да у његовим књигама, велики ловци лавова никада нису ишли у лов а да не поведу једно мало јаре, кога би привезали неколико корака пред собом и раздражили на дреку, вукући уздицом га за шапу. Не имајући јарета, Тарасконац смисли да покуша подражавање, и поче мекетати јарећим гласом: „Ме-е-е-е! Ме-е-е-е!…”<br /> {{gap}}Из почетка врло лагано, јер у дну душе он је при свем том имао мало и страха да га лав не чује… потом, видећи да ништа не долази, он замекета јаче: „Ме-е-е е!… Ме-е-е-е… Опет ништа!… Изгубивши стрпљење, он понови што је јаче могао и у више махова узастопце: „Ме-е-е-е е!… Ме-е-е-е-е!... Ме-е е е е!…” са толико снаге да је јаре најзад личило на вола.....<br /> {{gap}}Од једном, на неколико корака пред њим, тресну нешто црно и горостасно. Он се затаја… То се сагињаше, њушкаше земљу, скакаше, ваљаше се, појуриваше у трк, затим се враћаше и застајаше одједном… То беше лав, није било никакве сумње!… Сад су се лепо виделе четири кратке шапе, његова страховита вратина и два ока, два грдна ока што се светљаху у мраку… На нишан! пали! дан! дан! дан!… И све беше готово. Затим одмах један скок у назад, и ловачки нож у шаке.<br /> {{gap}}На пуцањ Тараскончев, одговори ужасна рика.<br /> {{gap}}— „Добио је!” повика красни Тартарен, и укопавши се својим чврстим ногама, спремаше се да дочека животињу; али је она добила више но што је он рачунао и у највећем трку одјури ричући… Он се при свем том не помаче. Он је очекивао женку… непрестано као у његовој књизи?<br /> {{gap}}На несрећу, женка не дође. После два или три часа очекивања, Тарасконцу се досади. Земља беше влажна, ноћ постајаше хладна, северац с мора шибаше.<br /> {{gap}}— „Кад би мало прилегао очекујући дан! рече он себи и, да би избегао реуматизме, он притече своме чадору… Али ево ђавола. Овај је чадор био система тако вештачког, тако да он никако не успе да га отвори.<br /> {{gap}}Узалуд се он борио и знојио читав сат. Проклети чадор не отвори се… Има кишобрана, којима при најстраховитијим кишама, падне тако што на памет… Уморен већ од борбе, Тарасконац баци направу на земљу и леже преко ње, псујући како само Провансалац као он уме.<br /> {{gap}}„Та, та, та… Тарата!…”<br /> {{gap}}— „Шта је то?… упита се Тартарен, скочивши иза сна.<br /> {{gap}}То беху трубе афричких стрелаца које свираху на устајање, у мустафиним касарнама… Ловац лавова, пренеражен, протрља очи… И шта мислите? Он који је држао да је усред пустиње!… знате ли где је био…? У једном саду артишона, између сада карфиола и сада цвекле.<br /> {{gap}}Његова Сахара имађаше поврћа… Ту са свим близу њега, на красној зелено обраслој коси горњег Мустафиног брега, беле алжирске виле блистаху се у роси зориној, човек би мислио да је у околини Марсеља, усред пољских двораца и летњиковаца.<br /> {{gap}}Врло обичан, прозаичан и баштовански изглед овог успаваног предела грдно зачуди Тартарена, и баци га у врло рђаво расположење.<br /> {{gap}}— „Овај је свет луд, говораше он себи, кад сади свој купус у близини лавовој… јер најзад, ја нисам сањао… Лавови долазе довде… Ево доказа…”<br /> {{gap}}Доказ беху мрље крви што их је животиња бежећи оставила за собом. Пригнут за тим крвавим трагом, вребајући пажљиво с револвером у руци, храбри Тарасконац стиже, од купуса до купуса, до једног малог поља са зоби… Погажена трава, бара крви, изваљен на слабину са грдном раном на глави, један… Погодите шта!…<br /> {{gap}}— Лав, да шта!…<br /> {{gap}}Не! један магарац, један од оних мајушних, тако честих и познатих магарића алжирских. == Извор == Звезда, 1900. стр. 47—52. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 5vyflcocwthwfg1ylzagr75cgv1h8lm