Аутор:Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.12</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>145287</id>
      <parentid>145279</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T13:05:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>145287</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12236" sha1="3cgk7ibziw4qn0z69nwd63v6ycwfzjb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''песме Јована Дучића наведене хронолошким редом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910)

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]] (Време, 26. април, стр. 20.)

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>3cgk7ibziw4qn0z69nwd63v6ycwfzjb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145288</id>
      <parentid>145287</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T13:06:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>145288</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12232" sha1="qvmqbirt19hmfp3nwy7aq82f6ilklmb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910)

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]] (Време, 26. април, стр. 20.)

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>qvmqbirt19hmfp3nwy7aq82f6ilklmb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145289</id>
      <parentid>145288</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T13:10:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>145289</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12238" sha1="rk7ns692dachmpxocgmfdv2t5u3qkbl" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910)

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]] (Време, 26. април, стр. 20.)

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>rk7ns692dachmpxocgmfdv2t5u3qkbl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и соко</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10112</id>
    <revision>
      <id>145306</id>
      <parentid>72310</parentid>
      <timestamp>2026-07-23T08:35:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145306</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1735" sha1="p0xtf33j9dw5vy934mfa0ia06kenf7v" xml:space="preserve">Разбоље се Краљевићу Марко&lt;br&gt;
Покрај пута друма јуначкога,&lt;br&gt;
Више главе копље ударио,&lt;br&gt;
А за копље Шарца привезао,&lt;br&gt;
Још говори Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
&quot;Ко би мене воде напојио,&lt;br&gt;
&quot;Ко ли би ми ладак начинио,&lt;br&gt;
&quot;Тај би души мјесто уфатио.&quot;&lt;br&gt;
Ту допаде соко тица сива,&lt;br&gt;
У кљуну му воде доносио,&lt;br&gt;
Па је Марка воде напојио;&lt;br&gt;
Над Марком је крила раскрилио,&lt;br&gt;
Па је Марку ладак начинио;&lt;br&gt;
Још говори Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
&quot;О соколе, сива тицо моја!&lt;br&gt;
&quot;Какво сам ти добро учинио,&lt;br&gt;
&quot;Кад си мене воде напојио&lt;br&gt;
&quot;И кад си ми ладак начинио?&quot;&lt;br&gt;
Соко тица одговара Марку:&lt;br&gt;
&quot;Не будали, Краљевићу Марко!&lt;br&gt;
&quot;Кадно бјесмо на Косову бојном,&lt;br&gt;
&quot;Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,&lt;br&gt;
&quot;Онда Турци мене уфатише,&lt;br&gt;
&quot;Оба моја крила одсјекоше;&lt;br&gt;
&quot;Ти си мене уфатио, Марко,&lt;br&gt;
&quot;Метнуо ме на јелу зелену,&lt;br&gt;
&quot;Да ме Турски коњи не сатару,&lt;br&gt;
&quot;И јуначка меса наранио&lt;br&gt;
&quot;И црвене крви напојио;&lt;br&gt;
&quot;Ту си мени добро учинио.&quot;&lt;br&gt;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]</text>
      <sha1>p0xtf33j9dw5vy934mfa0ia06kenf7v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Устав Сједињених Америчких Држава</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10425</id>
    <revision>
      <id>145285</id>
      <parentid>137206</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T07:41:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>CommonsDelinker</username>
        <id>84</id>
      </contributor>
      <comment>Replacing Bill_of_Rights_Pg1of1_AC.jpg with [[File:Bill_of_Rights_-_DPLA_-_a65f6d0b6210c18d17c596908ebcf270_(page_1).jpg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonize the na</comment>
      <origin>145285</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="84161" sha1="4yldeb2ol2qpcqnmvnac0zamk2g3hu8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=УСТАВ САД
| одељак=
| аутор= | неповезани_аутор =Конгрес САД
| белешке=Устав Сједињених Америчких Држава је донео Конгрес САД 1787. године, а и данас је уз накнадно донете амандмане на снази. Подебљаним словима су означени делови Устава који су измењени амандманима.
}}

[[Image:Constitution_of_the_United_States,_page_1.jpg|right|thumb|225px|Страна I Устава Сједињених Америчких Држава]]
[[Image:Constitution_of_the_United_States,_page_2.jpg|right|thumb|225px|Страна II Устава Сједињених Америчких Држава]]
[[Image:Constitution_of_the_United_States,_page_3.jpg|right|thumb|225px|Страна III Устава Сједињених Америчких Држава]]
[[Image:Constitution_of_the_United_States,_page_4.jpg|right|thumb|225px|Страна IV Устава Сједињених Америчких Држава]]
[[Image:Bill of Rights - DPLA - a65f6d0b6210c18d17c596908ebcf270 (page 1).jpg|225px|thumb|Закон о правима (првих десет амандмана на Устав САД-a)]]


== Преамбула ==

Ми, народ Сједињених Држава, да бисмо створили савршенији савез, утемељили правду, осигурали мир у земљи, побринули се за заједничку одбрану, унапредили опште благостање и обезбедили благодети слободе нама и нашем потомству, одређујемо и доносимо овај Устав за Сједињене Америчке Државе.

== Члан I ==
=== Одељак 1 ===

Сва законодавна власт додељена овим Уставом поверава се Конгресу Сједињених Држава, који ће се састојати од Сената и Представничког дома.

=== Одељак 2 ===

Представнички дом биће састављен од чланова које ће сваке друге године бирати народ појединих држава, и бирачи у свакој држави треба да имају оне квалификације које се траже од бирача најбројнијег државног законодавног органа&lt;ref&gt;Легислатуре&lt;/ref&gt;.

Нико не може бити члан Представничког дома ако није навршио двадесет пет година, није седам година грађанин Сједињених Држава и у време избора није становник оне државе у којој га бирају.

'''Број представника и износ непосредних пореза распоређиваће се на поједине државе које могу бити укључене у овај Савез, у складу са бројем њихових становника, који ће се одредити тако што ће се укупном броју слободних лица, укључујући и она обавезна да служе више година а изузимајући неопорезоване Индијанце, додати три петине броја свих осталих лица.'''&lt;ref&gt;Измењено другим одељком 14. амандмана&lt;/ref&gt; Стварно пребројавање &lt;ref&gt;Становника&lt;/ref&gt; извршиће се најдаље три године после првог састанка Конгреса Сједињених Држава, и после сваких наредних десет година, на начин који ће се законом прописати. Број представника не сме бити већи од једног на сваких тридесет хиљада (становника), али свака држава мора имати бар једног свог представника; а док се такво пребројавање не изврши, држава Њу Хемпшир имаће право да бира три, Масачусетс осам, Род Ајленд и Провиденс Плантаже једног, Конектикат пет, Њујорк шест, Њу Џерси четири, Пенсилванија осам, Делавер једног, Мериленд шест, Вирџинија десет, Северна Каролина пет, Јужна Каролина пет и Џорџија три.

Када се упразне места у представништву неке државе, извршна власт те државе издаће налог о расписивању избора ради попуњавања таквих упражњених места.

Представнички дом изабраће свога председника&lt;ref&gt;Говорника&lt;/ref&gt; и друге своје функционере; и имаће искључиво право да покреће поступак за дисквалификацију службених лица.&lt;ref&gt;Поступак дисквалификације назива се ''импичмент''. То је поступак суђења државном службенику и смењивања са дужности због злоупотребе овлаштења. У САД-у је предвиђен као санкција против издаје, корупције, злочина и сл. Захтев за импичмент усваја Конгрес и прослеђује Сенату на суђење.&lt;/ref&gt;.

=== Одељак 3 ===

Сенат Сједињених Држава сачињаваће по два сенатора из сваке државе, '''које ће бирати парламент те државе'''&lt;ref&gt;Измењено 17. амандманом&lt;/ref&gt; на шест година; и сваки сенатор имаће по један глас.

Чим се буду састали после првих избора, сенатори ће се распоредити што је могуће равномерније на три групе, Места сенатора прве групе упразниће се по истеку друге године, друге групе по истеку четврте године, а треће по истеку шесте године, тако да се једна трећина сенатора може бирати сваке друге године; '''а ако се нека места сенатора упразне због оставке или из неког другог разлога у време изван сазива законодавног тела неке државе, извршна власт те државе може да изврши привремена наименовања до следећег састанка законодавног тела, које ће тада попунити таква упражњена места.'''&lt;ref&gt;Измењено 17. амандманом&lt;/ref&gt;

Нико не може бити сенатор ако није навршио тридесет година, није девет година грађанин Сједињених Држава и, у време избора, није становник оне државе у којој се бира.

Потпредседник Сједињених Држава биће председник Сената, али неће имати право гласа, осим кад су гласови једнако подељени.

Сенат ће бирати остале своје функционере, а такође и једног председника pro tempore&lt;ref&gt;Привременог&lt;/ref&gt;, у одсутности потпредседника, или када овај обавља дужност председника Сједињених Држава.

Сенат ће имати искључиво право да суди у свим покренутим поступцима за дисквалификацију службених лица. Када Сенат због тога заседава, сенатори ће бити под заклетвом или под свечаном изјавом. Када се суди председнику Сједињених Држава, председаваће председник Врховног суда; и нико не сме бити проглашен кривим без сагласности две трећине присутних чланова.

Пресуда у случајевима дисквалификације не сме се протезати даље од повлачења са положаја и искључења из држања и уживања почасног звања, функције од поверења и плаћене службе Сједињених Држава; али странка проглашена кривом биће ипак подложна и подвргнута оптужби, суђењу, пресуди и казни, у складу са законом.

=== Одељак 4 ===

Време, место и начин одржавања избора за сенаторе и представнике прописиваће у свакој држави законодавно тело дотичне државе; али Конгрес може у свако доба пуноправно одредити или изменити такве  прописе, осим оних о местима бирања  сенатора.

Конгрес ће се састајати најмање једанпут годишње, и тај састанак ће бити првог понедељка у децембру,&lt;ref&gt;Измењено другим одељком 20. амандмана&lt;/ref&gt; осим ако се законом не одреди неки други дан.

=== Одељак 5 ===

Сваки дом ће оверавати изборе, пуномоћја и квалификације својих чланова, а већина сваког дома сачињаваће кворум за скупштински рад; али и мањи број чланова може одлагати седницу из дана у дан, и може бити овлашћен да принуди одсутне чланове да присуствују седницама, и то на начин и помоћу казни које сваки дом сматра потребним.

Сваки дом може да прописује правила свога пословника, да кажњава своје чланове због нарушавања реда и да, уз сагласност две трећине чланова, искључи свог члана.

Сваки дом ће водити записник о свом раду и објављивати га с времена на време, изузев оних делова за које је, по мишљењу чланова тога дома, неопходна тајност; и гласање са »да« и »не« чланова и једног л другог дома о било ком питању биће, на захтев једне петине присутних чланова, унето у записник.

Ниједан дом не може у току заседања Конгреса одгађати своју седницу на више од три дана без сагласности другог дома нити одржавати седницу у другом месту а не у оном где оба дома заседају.

=== Одељак 6 ===

Сенатори и представници добијаће накнаду за своју службу; та ће се накнада законом утврдити и исплаћивати из Благајне Сједињених Држава. Сенатори и представници ће у свим случајевима, осим у случају да почине издају, злочин и прекршај јавног мира, бити безбедни од хапшења док присуствују заседању њихових домова и када иду на заседање и враћају се са њега; и ни за какав свој говор или дебату у једном или другом дому неће ником другом одговарати.

Ниједан сенатор или представник не може, док траје мандат за који је изабран, бити постављен ни на какву грађанску дужност у Сједињеним Државама која би била створена, нити се приходи овога могу због тога повећавати за то време; и нико ко заузима неку функцију у Сједињеним Државама не може бити члан ниједног дома за време док врши ту своју дужност.

=== Одељак 7 ===

Сви предлози закона о убирању прихода морају потицати од Представничког дома; али Сенат може да предлаже измене или да суделује са својим амандманима, као и кад се подносе други законски предлози.

Сваки законски предлог који буде прошао кроз Представнички дом и кроз Сенат поднеће се, пре него што постане закон, председнику Сједињених Држава; ако се он с њим сложи, потписаће га, а ако се не сложи, вратиће га са својим примедбама оном дому из кога је предлог потекао; тај дом ће све председникове примедбе унети у свој записник и поново ће разматрати предлог. Ако се после таквог поновног разматрања две трећине тога дома сложе да прихвате тај законски предлог, он ће се послати, заједно са председниковим примедбама, другом дому, који ће га такође поново претресати; ако га усвоје две трећине чланова и тога дома, тај предлог ће постати закон. Али у свим таквим случајевима гласаће се у оба дома са »да« и »не« и имена чланова који су гласали за тај законски предлог и оних који су гласали против унеће се у записник сваког дома посебно. Ако председник не врати законски предлог у року од десет дана (изузимајући недеље) пошто му је он поднет, тај предлог ће постати закон као и да га је председник потписао, осим ако Конгрес одгађањем свога заседања није спречио његово враћање, у  ком  случају тај  предлог неће постати закон.

Свака наредба, резолуција или одлука донета гласањем, за коју је потребна сагласност Сената и Представничког дома (изузев питања одлагања седница), подносиће се председнику Сједињених Држава; и постаће пуноважна тек кад је председник потврди или, ако се он не сагласи, кад је поново изгласају две трећине чланова Сената и Представничког дома, у складу са правилима и ограничењима прописаним за предлог закона.

=== Одељак 8 ===

Конгрес ће имати право да разрезује и убира порезе, царине, таксе и трошарине, да плаћа дугове и да се брине о заједничкој одбрани и општем благостању Сједињених Држава; али све царине, таксе и трошарине биће једнообразне широм Сједињених Држава;

да закључује зајмове у име Сједињених Држава;

да регулише трговину са страним земљама и између појединих држава, а исто тако и са индијанским племенима;

да доноси једнообразне прописе о натурализацији&lt;ref&gt;Примање у држављанство&lt;/ref&gt;, и једнообразне законе о банкротству на целој територији Сједињених Држава;

да кује новац, регулише његову вредност и вредност страног новца, и да утврђује систем тегова и мера;

да предвиђа мере за кажњавање због фалсификовања државних хартија од вредности и новца у оптицају у Сједињеним Државама;

да оснива поштанске уреде и поштанске путеве;

да унапређује науку и корисне уметности обезбеђујући писцима и проналазачима на ограничено време искључиво право на њихове списе и изуме;

да установљава судове ниже од Врховног суда;

да дефинише и кажњава гусарење и преступе извршене на отвореном мору и повреде међународног права,

да објављује рат, додељује дозволе за заробљавање непријатељских трговачких бродова&lt;ref&gt;Letter of Marque and Reprisal. Давање овог овлашћења приватним лицима забрањено је Париском декларацијом из 1856. године.&lt;/ref&gt; и доноси прописе о заплени на копну и мору;

да диже и издржава војску, али никаква новчана давања у ту сврху не смеју бити на дуже од две године;

да организује и одржава морнарицу;

да доноси прописе о управљању сувоземним и поморским снагама и о њиховом уређењу;

да се стара о позивању милиције&lt;ref&gt;Народна војска&lt;/ref&gt; ради спровођења закона Савеза, угушивања побуна и одбијања инвазија;

да се брине о организовању, наоружавању и дисциплини милиције и управљању оним њеним деловима који би могли бити употребљени у служби Сједињених Држава, остављајући право свакој држави да поставља официре и да обучава милицију према прописима које донесе Конгрес;

да врши искључиву законодавну власт у свим случајевима без изузетка над оном облашћу (не већом од десет квадратних миља) која, пошто је нека држава уступи а Конгрес то прихвати. буде постала седиште владе Сједињених Држава, и да врши исту власт над местима добијеним уз сагласност легислатуре државе у којој се таква места налазе за подизање утврђења, стоваришта, арсенала, докова и других потребних објеката; и 

да доноси све законе који ће бити потребни и погодни за спровођење у живот наведених овлашћења и свих других овлашћења која овај Устав поверава влади Сједињених Држава или некој њеној грани или службенику.

=== Одељак 9 ===

Сељење или усељавање лица која нека од сада постојећих држава сматра за сходно да прими Конгрес неће забрањивати пре године хиљаду осам стотина и осме, али се такса или царина може разрезати на такво усељавање, с тим да не буде већа од десет долара по особи.

Привилегија habeas corpus акта&lt;ref&gt;Writ of Habeas Corpus. Према овом закону, донесеном још 1679. године у Енглеској, за сваки налог за хапшење мора се у року од три дана донети судска одлука о основаности или неоснованости налога. Окривљеник за злочин који не повлачи смртну казну може после 24 часа тражити пуштање на слободу, уз давање јемства. Хабеас корпус је мера за заштите личне слободе грађанина.&lt;/ref&gt; не сме се обустављати, осим када, у случајевима побуне или инвазије, то изискује јавна безбедност.

Никакав закон о лишавању грађанских права и одузимању имовине&lt;ref&gt;Bill of Attainder. Акт законодавца који себи присваја судска овлаштења.&lt;/ref&gt; нити ex post facto закон&lt;ref&gt;Закон са повратним дејством&lt;/ref&gt; не може се доносити.

'''Никакав порез по глави нити неки други непосредни порез не може се разрезивати, осим ако није у складу са пописом становништва или пребројавањем о коме је горе било речи.'''&lt;ref&gt;Измењено 17. амандманом.&lt;/ref&gt;

Никаква такса нити царина не може се наметати на предмете који се извозе из било које државе (Савеза).

Никаква привилегија не може се давати никаквим прописима о трговини или приходима лукама једне државе над лукама друге; нити су бродови који плове у једну државу или из ње обавезни да свраћају у другу државу или да плаћају пристанишне таксе и царине у другој држави.

Никакав новац не сме се узимати из државне благајне, осим на основу кредита&lt;ref&gt;Дотација&lt;/ref&gt; додељених законом; и редован извештај и обрачун примања и издавања свег државног новца мора се објављивати с времена на време.

Никакву племићку титулу Сједињене Државе не могу додељивати; и ниједно лице које у Сједињеним Државама заузима неку плаћену службу или почасно звање не може без сагласности Конгреса примати било какав поклон, награду, звање или титулу, било какве врсте, ни од ког краља, кнеза или стране државе.

=== Одељак 10 ===

Ниједна држава&lt;ref&gt;Савеза&lt;/ref&gt; не може улазити ни у какав уговор, споразум или савез; ни издавати дозволе за заробљавање непријатељских бродова и насилни повраћај имовине; ни ковати новац; ни издавати новчанице; нити учинити било шта друго осим златног и сребрног кованог новца законским средствима плаћања дугова; нити доносити законе о лишавању грађанских права и одузимању имовине, нити закон с повратним дејством, нити закон који крњи обавезност уговора, нити додељивати племићке титуле.

Ниједна држава не може без сагласности Конгреса одређивати дажбине или царине на увоз или извоз, осим оних апсолутно неопходних за извршавање њених закона о надзору; и чист приход од свих царина и дажбина, које свака држава разреже на увоз и извоз, ставиће се на располагање Благајни Сједињених Држава; и сви такви закони биће подложни ревизији и контроли Конгреса.

Ниједна држава не може без пристанка Конгреса одређивати бродарину, држати војску или ратне бродове у време мира, закључивати споразуме или погодбе са другим државама или са страним силама, нити ступати у рат, осим ако није непосредно нападнута или у тако блиској опасности која не трпи одлагање.

== Члан II ==
=== Одељак 1 ===

Извршна власт биће поверена председнику Сједињених Америчких Држава. Он ће заузимати свој положај у року од четири године и заједно са потпредседником бираним на исти рок бираће се овако.

Свака држава ће наименовати, на начин који њен парламент одлучи, известан број изборника&lt;ref&gt;Електори&lt;/ref&gt;, једнак укупном броју сенатора и представника на које дотична држава има право у Конгресу; али ниједан сенатор нити представник, нити лице које врши неку службу, почасну или плаћену, у Сједињеним Државама, не може бити одређено за изборника.

'''Изборници ће се састати у својим државама и гласати тајним гласањем за два лица, од којих бар једно није становник исте државе чији су они становници. И сачиниће једну листу свих лица за која су гласали и броја гласова за свако лице; ту ће листу потписати и оверити и запечаћену послати у седиште владе Сједињених Држава, упућену председнику Сената. Председник Сената ће, у присуству Сената и Представничког дома, отпечатити и отворити све листе, и гласови ће се тада пребројати. Лице које има највећи број гласова биће председник ако тај број гласова представља већину од укупног броја наименованих изборника; а ако више лица има такву већину, и има једнак број гласова, тада ће Представнички дом сместа изабрати тајним гласањем једно од њих за председника; а ако ниједно лице нема већину, онда ће између петорице са врха листе, који имају највише гласова, поменути дом на сличан начин изабрати председника. Али приликом бирања председника гласови ће се узимати по државама, и то тако да представништво сваке државе има само по један глас; кворум за ту сврху састојаће се од чланова две трећине држава, а већина свих држава биће неопходна за избор. У сваком случају, лице које после избора председника има највећи број гласова електора, биће потпредседник. Али ако остану два или више лица која имају подједнак број гласова, Сенат ће између њих бирати тајним гласањем потпредседника.'''&lt;ref&gt;Измењено 20. амандманом.&lt;/ref&gt;

Конгрес може да одреди време бирања изборника и дан када ће они дати свој глас; тај ће дан бити исти на целој територији Сједињених Држава.

Нико ко није по рођењу грађанин Сједињених Држава или ко није грађанин Сједињених Држава у време усвајања овога Устава не може бити биран за положај председника; нико не може бити биран за ову дужност ако није навршио тридесет пет година и ако четрнаест година није житељ Сједињених Држава.

'''У случају смењивања председника са положаја, или у случају његове смрти, оставке, или неспособности да извршава овлашћења и дужности поменутога положаја, тај положај биће поверен потпредседнику, а Конгрес може законом предвидети, у случају смењивања, смрти, оставке или неспособности и председника и потпредседника. који ће функционер тада вршити дужност председника, па ће то лице онда обављати дужност председника све док поменута неспособност не нестане или док се не изабере нови председник.'''&lt;ref&gt;Измењено 25. амандманом&lt;/ref&gt;

Председник ће, у одређеним роковима, примати накнаду за свој рад, а она се не може ни повећавати ни смањивати у току периода за који је изабран; и председник не може у току тог периода примати никакве друге награде од Сједињених Држава или од било које државе Савеза.

Пре него што почне да врши своју дужност, председник ће положити следећу заклетву или дати свечану изјаву: »Свечано се заклињем (или изјављујем) да ћу верно вршити службу председника Сједињених Држава и да ћу, што најбоље могу, чувати, штитити и бранити Устав Сједињених Држава.«

=== Одељак 2 ===

Председник ће бити врховни заповедник копнене војске и морнарице Сједињених Држава и милиције појединих држава када се ова позове у активну службу Сједињених Држава; он може захтевати мишљење, изражено у писаном облику, од старешине сваке гране извршне власти о сваком предмету који се тиче њихових надлежности; и имаће право да доноси одлуке о одлагању извршења казне и о помиловању за преступе извршене против Сједињених Држава, осим у случајевима покретања поступка за дисквалификацију државних функционера.

Он ће имати право, уз савет и сагласност Сената, да склапа међународне уговоре, под условом да се о томе сложе две трећине присутних сенатора; он одређује и, уз савет и сагласност Сената, поставља амбасадоре, остале дипломатске представнике и конзуле, судије Врховног суда и све друге службенике Сједињених Држава чије наименовање на дужност није овим Уставом друкчије предвиђено, и за које ће се то прописати законом; али Конгрес може законом поверити право постављања нижих службеника, кад то сматра потребним, самом председнику, редовним судовима или старешинама појединих грана државне управе.

Председник ће имати право да попуњава сва она места која се упразне у време када Сенат не заседава, поверавајући дужности које ће истицати крајем следећег заседања Сената.

=== Одељак 3 ===

Председник ће с времена на време обавештавати Конгрес о стању Савеза и препоручиваће Конгресу да. разматра мере које он сматра потребним и корисним; он може, у изузетним приликама, сазвати оба дома или један или други од њих, а у случају неслагања између домова у погледу времена одгађања заседања, председник може одложити заседање на време које он сматра погодним; он ће примати амбасадоре и друге дипломатске представнике; стараће се о томе да се закони исправно извршавају и постављаће све службенике Сједињених Држава.

=== Одељак 4 ===

Председник, потпредседник и сви грађански службеници Сједињених Држава биће смењени с дужности у случају да је против њих покренут поступак за дисквалификацију и да су проглашени кривим због издаје, подмићивања или других тешких злочина и преступа.

== Члан III ==
=== Одељак 1 ===

Судска власт Сједињених Држава биће поверена једном Врховном суду и оним нижим судовима које Конгрес може с времена на време одређивати и установљавати. Судије како Врховног суда тако и нижих судова држаће своје положаје све док се достојно владају и у одређеним роковима примаће за свој рад накнаду која се не може смањивати све док буду на тој дужности.

=== Одељак 2 ===

Судска власт протезаће се на све случајеве, по закону и по правичности, који проистичу из овог Устава, закона Сједињених Држава и уговора закључених или који ће се закључити по њиховом овлашћењу; на све случајеве који се односе на амбасадоре, остале дипломатске представнике и конзуле; на све случајеве адмиралитета и поморског права; на спорове у којима су Сједињене Државе парнична странка; на спорове између двеју или више држава; '''између једне државе и грађана друге'''&lt;ref&gt;Измењено 11. амандманом.&lt;/ref&gt;; између грађана разних држава; између грађана исте државе који полажу право на земљу на основу концесија од разних држава; '''и између једне државе или њених грађана и страних држава, грађана или поданика.'''&lt;ref&gt;Измењено 11. амандманом.&lt;/ref&gt;

У свим случајевима који се тичу амбасадора, других дипломатских представника и конзула, и у онима у којима је једна држава парнична странка, Врховни суд ће имати првостепену надлежност. У свим другим случајевима који су раније поменути Врховни суд имаће апелациону надлежност, како у погледу права тако и чињеница, са изузецима и на основу прописа које Конгрес буде донео.

Суђење свих кривичних дела, осим у случајевима дисквалификације државних функционера, вршиће се уз суделовање пороте; такво суђење одржаваће се у оној држави у којој је кривично дело извршено; али ако кривично дело није извршено ни у једној држави, суђење ће бити на оном месту или местима које Конгрес буде законом одредио.

=== Одељак 3 ===

Издаја Сједињених Држава састојаће се једино у дизању рата против њих или у подржавању њихових непријатеља пружањем помоћи и потпоре. Нико не може бити проглашен кривим за издају ако два сведока јавно не посведоче о очитом делу издаје или ако окривљени јавно на суду не призна своју кривицу.

Конгрес ће имати право да одреди казну за издају, али никаква казна за издају не сме повлачити одузимање грађанских права или узапћење имовине потомцима кривца, осим за живота осуђеног лица.

== Члан IV ==
=== Одељак 1 ===

У свакој држави поклањаће се пуна вера и поверење јавним актима, документима и судским одлукама сваке друге државе. И Конгрес може општим законима прописати начин на који ће се таква акта, документи и одлуке доказивати, као и дејство таквог доказивања.

=== Одељак 2 ===

Грађани сваке државе уживаће привилегије и заштиту као и грађани свих осталих држава.

Лице оптужено у ма којој држави за издају, тежак злочин или неки други преступ, које побегне од правде и буде пронађено у другој држави, мора се предати на захтев извршне власти државе из које је побегло, да би се привело у државу надлежну да суди његов преступ.

'''Ниједно лице држано у обавезној служби или на раду у једној држави, према њеним законима, које побегне у другу државу, неће се на основу било каквог закона или прописа у тој држави отпустити из такве службе или рада, већ ће се изручити на захтев странке према којој је у обавези с обзиром на такву службу или рад.'''&lt;ref&gt;Измењено 13. амандманом.&lt;/ref&gt;

=== Одељак 3 ===

Конгрес може примати нове државе у овај Савез; али ниједна нова држава не може се оснивати у правном подручју било које друге државе; нити се иједна држава може формирати спајањем двеју или више држава, нити делова држава, без сагласности легислатура заинтересованих  држава и Конгреса.

Конгрес ће бити овлашћен да располаже територијом и другом имовином Сједињених Држава и да доноси све потребне законе и прописе у ту сврху; и ништа се у овом Уставу не сме тумачити тако да иде на штету права Сједињених Држава или ма које поједине државе.

=== Одељак 4 ===

Сједињене Државе ће гарантовати свакој држави у овом Савезу републикански облик владавине, и штитиће сваку од њих од инвазије; а на молбу њене законодавне или извршне власти (када се законодавно тело не може састати) и од унутрашњег насиља.

== Члан V ==

Конгрес ће, кад год две трећине оба дома буду сматрале потребним, предлагати амандмане на овај Устав или ће на захтев парламената две трећине држава, сазвати уставотворну скупштину ради предлагања амандмана, који ће у оба случаја бити пуноважни у сваком погледу, као део овога Устава, када их ратификују парламенти три четвртине свих држава, или уставотворне скупштине у три четвртине држава, што зависи од тога да ли је Конгрес предложио један или други начин ратификовања; под условом да ниједан амандман који би се донео пре године хиљаду осам стотина и осме ни на који начин не погађа одредбе Првог и Четвртог става Деветог одељка Првог члана; и да ниједна држава, без своје сагласности, не може бити лишена свог равноправног гласа у Сенату.

== Члан VI ==

Сви закључени зајмови и све обавезе примљене пре усвајања овога Устава биће исто онако пуноважни за Сједињене Државе под овим Уставом као што су били под Конфедерацијом.

Овај Устав и закони Сједињених Држава који ће се убудуће доносити, и сви уговори закључени, или који ће се закључити у име Сједињених Држава, биће врховни закон земље; и судије у свакој држави биће обавезне да их поштују, чак и ако тиме долазе у сукоб са уставом или законима било које државе.

Сенатори и представници раније поменути, као и чланови легислатура појединих држава и сви извршни и судски службеници како Сједињених Држава тако и појединих држава, положиће заклетву или дати свечану изјаву којом се обавезују да ће поштовати овај Устав; никакво верско убеђење никада се неће захтевати као услов ни за какву дужност или јавну службу у Сједињеним Државама.

== Члан VII ==

Ратификовање које изврше уставотворне скупштине девет држава биће довољно за ступање на снагу овог Устава као заједничког за државе које га буду ратификовале.

Учињено у Уставотворној скупштини уз једногласни пристанак присутних држава седамнаестог дана месеца септембра године господње хиљаду седам стотина и осамдесет седме, а од независности Сједињених Америчких Држава дванаесте. За сведочанство о томе прилажемо наше потписе&lt;ref&gt;Држава Род Ајленд није послала делегате на федералну скупштину.&lt;/ref&gt;

== Потписи ==

Џ. Вашингтон — пред. и делегат Вирџиније

Њу Хемпшир: Џон Лангдон, Николас Гилман

Масачусетс: Натанијел Горам, Руфус Кинг

Конектикат: Вм. Семл. Џонсон, Роџер Шерман

Њујорк: Александер Хамилтон

Њу Џерси: Вил. Ливингстон, Дејвид Брирли, Вм. Патерсон. Џона. Дејтон

Пенсилванија: Б. Франклин, Томас Мифлин, Робт. Морис, Џ. Клајмер, Томас Фицсајмонс, Џерд Ингерсол, Џејмс Вилсон, Гув. Морис

Делавер: Џ. Рид, Ганинг Бедфорд мл., Џон Дикинсон, Ричард Басет, Џекоб Грум

Мериленд: Џејмс Макхенри, Ден Сент Томас Џенифер, Данијел Карол

Вирџинија: Џон Блер, Џејмс Медисон мл.

Северна Каролина: Вм. Блаунт, Ричд. Добс Спејт, Хју Вилијамсон

Јужна Каролина: Џ. Ратлеџ, Чарлс Котсворт Пинкни, Чарлс Пинкни, Пирс Батлер

Џорџија: Вилијам Фју, Абр. Болдвин


== &lt;center&gt;Амандмани на устав&lt;/center&gt; ==

&lt;center&gt;'''Првих десет амандмана чине ''Закон о правима'''''&lt;ref&gt;Bill of Rights&lt;/ref&gt;&lt;/center&gt;

=== Амандман I (1791) ===

Конгрес не може доносити никакав закон о увођењу државне религије или о забрани слободног исповедања вере; ни закон који ограничава слободу говора или штампе, или право народа на мирне зборове и на упућивање петиција влади за исправљање неправди.

=== Амандман II (1791) ===

Будући да је добро организована милиција неопходна за безбедност слободне државе, право народа да држи и носи оружје не сме се кршити.

=== Амандман III (1791) ===

Ниједан војник не сме се у доба мира настанити у кући без пристанка власника, а у време рата само на начин који ће се законом прописати.

=== Амандман IV (1791) ===

Право народа на безбедност личности, станова, хартија од вредности и имовине не сме се кршити неоправданим претресима и запленом, и никакав налог за то неће се издавати осим ако не постоји вероватан разлог, поткрепљен заклетвом или свечаном изјавом, и уз тачан опис места на коме треба извршити претрес и лица које треба привести или ствари које треба запленити.

=== Амандман V (1791) ===

Нико неће бити позван да одговара за злочин кажњив смрћу или за други какав тежак злочин осим на основу пријаве или оптужбе велике пороте, изузев за кривична дела извршена у сувоземној војсци, морнарици или милицији за време активне службе, у доба рата или јавне опасности; нико неће бити двапут подвргнут кривичном поступку због истог кривичног дела; нити ће бити примораван у било каквом кривичном суђењу да сведочи против себе, нити ће бити лишен живота, слободе или имовине без прописног законског поступка; нити се приватна имовина може одузети у јавне сврхе без правичне накнаде.

=== Амандман VI (1791) ===

У свим кривичним гоњењима оптужени ће уживати право на брзо и јавно суђење непристрасне пороте оне државе и области у којој је кривично дело извршено, а те ће области претходно бити законом одређене, као и право да буде обавештен о природи и основу оптужбе, да буде суочен са сведоцима који сведоче против њега, да захтева принудно судско привођење сведока у његову корист и да има помоћ саветника у својој одбрани.

=== Амандман VII (1791) ===

У парницама по обичајном праву&lt;ref&gt;Common law&lt;/ref&gt;, где вредност спора премашује двадесет долара, право на суђење уз присуство пороте биће задржано, и никаква чињеница коју порота испита неће бити поново испитивана пред било којим судом Сједињених Држава осим у складу са прописима обичајног права.

=== Амандман VIII (1791) ===

Не може се захтевати претерано јамство, нити одређивати превисоке новчане глобе, нити досуђивати сурове и неуобичајене казне.

=== Амандман IX (1791) ===

Набрајање у Уставу извесних права не сме се тумачити тако да се оспоре или потцене друга права која је народ задржао.

=== Амандман X (1791) ===

Права која нису овим Уставом пренета на Сједињене Државе нити су ускраћена државама, остављена су свакој појединачној држави или народу.

=== Амандман XI (1798) ===

Судска власт Сједињених Држава не може се тумачити тако да се протеже на било који спор по закону или по правичности који започну или воде против једне од Сједињених Држава грађани које друге државе, или грађани или поданици ма које стране државе.

=== Амандман XII (1804) ===

Изборници ће се састати сваки у својој држави и гласати листићем за председника и потпредседника, од којих бар један неће бити становник исте државе које и они; они ће навести на својим листићима име лица за које гласају као за председника, а на одвојеним листићима именоваће лице за које гласају као за потпредседника; па ће сачинити посебне листе свих лица за која су гласали као за председника, и свих лица која су добила гласове за потпредседника, као и броја гласова које је сваки добио; ту ће листу потписати и оверити и послати, запечаћену, у седиште владе Сједињених Држава, упућену председнику Сената; председник Сената ће, у присуству сенатора и чланова Представничког дома, отворити све спискове, и гласови де се тада пребројати; лице које има највећи број гласова за председника биће председник ако тај број представља већину укупног броја наименованих изборника; а ако нико нема такву већину, тада ће између највише три лица која имају највећи број гласова на листи за председника, Представнички дом одмах, гласачким листићима, изабрати председника. Али приликом бирања председника гласови ће се узимати по државама, и то тако да представништво сваке државе има само по један глас; кворум за ту сврху састојаће се од по једног или више чланова из две трећине држава, а већина свих држава биће потребна за избор. '''А уколико Представнички дом, у случају када је право бирања пренето на њега, не изабере председника до четвртог дана месеца марта следеће године, тада ће потпредседник вршити дужност председника, као и у случају председникове смрти или друге Уставом предвиђене неспособности председника.'''&lt;ref&gt;Надомештено трећим одељком 20. амандмана&lt;/ref&gt; Лице које добије највећи број гласова за потпредседника биће потпредседник ако тај број представља већину укупног броја наименованих изборника; а ако ниједно лице не добије већину, тада ће Сенат изабрати потпредседника између двојице са највећим бројем гласова на листи; кворум за ову сврху састојаће се од две трећине укупног броја сенатора, а већина целокупног броја биће потребна за избор. Али нико ко не испуњава Уставом предвиђене услове за положај председника не може бити биран за положај потпредседника Сједињених Држава.

=== Амандман XIII (1865) ===
==== Одељак 1 ====

Ни ропство ни принудно служење неће постојати на територији Сједињених Држава нити на било ком месту подложном њиховој власти, осим као казна за преступ за који је починилац прописно осуђен.

==== Одељак 2 ====

Конгрес ће имати право да одговарајућим законима спроведе у дело овај члан.

=== Амандман XIV (1868) ===
==== Одељак 1 ====

Сва лица рођена или натурализована у Сједињеним Државама и подложна њиховој власти, грађани су Сједињених Држава и оне државе у којој пребивају. Ниједна држава не може доносити нити спроводити било какав закон који ограничава привилегије или заштиту грађанима Сједињених Држава; ниједна држава не сме лишити ниједно лице живота, слободе или имовине без прописног законског поступка, нити ускратити неком лицу у границама своје власти једнаку законску заштиту.

==== Одељак 2 ====

Чланови Представничког дома распоређиваће се на поједине државе у складу са бројем становника сваке од њих, и то тако да се рачунају сви становници у свакој држави, изузев неопорезованих Индијанаца. Али ако се право гласа на било којим изборима за изборнике председника и потпредседника Сједињених Држава, или за представнике за Конгрес, за извршне и судске службенике неке државе, или за чланове њене легислатуре, ускрати ма којим мушким становницима такве државе који су навршили двадесет једну годину и грађани су Сједињених Држава, или се то право било како ограничи, осим због учешћа у побуни или другог преступа, основа за представништво дотичне државе биће смањена у истој сразмери у којој се број таквих мушких грађана односи према целокупном броју мушких грађана изнад двадесет и једне године старости у тој држави.

==== Одељак 3 ====

Нико не може бити сенатор или представник у Конгресу или изборник председника и потпредседника, нити вршити било какву службу, цивилну или војну, у Сједињеним Државама, или у којој држави ако је, после раније положене заклетве, као члан Конгреса, или као службеник  Сједињених Држава, или као члан  легислатуре било које државе, или као извршни или судски службеник неке државе, да ће поштовати и чувати Устав Сједињених Држава, учествовао у устанку или побуни против Сједињених Држава, или је давао помоћ и потпору њиховим непријатељима. Али Конгрес може, двотрећинском већином гласова сваког дома, уклонити овакву сметњу.

==== Одељак 4 ====

Правоваљаност јавног дуга Сједињених Држава, законом одобреног, укључујући и дугове начињене ради плаћања пензија и награда за услуге у угушивању устанка и побуне, неће се оспоравати. Али ни Сједињене Државе нити иједна држава неће преузимати нити платити никакав дуг нити обавезу створену ради указивања помоћи устанку или побуни против Сједињених Држава нити ће признати било какав захтев за накнаду штете због губитка или ослобођења робова; сви такви дугови, обавезе и потраживања сматраће се незаконитим и ништавним.

==== Одељак 5 ====

Конгрес ће имати право да одговарајућим законима спроведе у живот одредбе овога члана.

=== Амандман XV (1870) ===
==== Одељак 1 ====

Право грађана Сједињених Држава да гласају не смеју оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни било која држава због расе, боје коже или ранијег робовања.

==== Одељак 2 ====

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским прописима спроведе у живот одредбе овога члана.

=== Амандман XVI (1913) ===

Конгрес ће имати право да разрезује и убира порезе на приходе, било из којих извора они потицали, без расподеле на поједине државе и без обзира на било какав попис или пребројавање становништва.

=== Амандман XVII (1913) ===

Сенат Сједињених Држава састојаће се од по два сенатора из сваке државе, које бира народ те државе на шест година; и сваки сенатор имаће по један глас. Бирачи у свакој држави морају имати квалификације које се траже од бирача најмногобројније гране законодавног тела дотичне државе.

Када се упразни представништво неке државе у Сенату, извршна власт те државе издаће налог о расписивању избора ради попуњавања таквих упражњених места; ипак, законодавно тело сваке државе може да овласти своју извршну власт да изврши привремено наименовање представника све док народ не попуни упражњена места изборима какве прописује законодавно тело.

Овај амандман не може се тумачити тако да утиче на избор или трајање мандатног рока било ког сенатора изабраног пре него што овај амандман постане пуноважан као део Устава.

=== Амандман XVIII (1919)&lt;ref&gt;18. амандман укинут је 21. амандманом из 1933. године.&lt;/ref&gt; ===
==== Одељак 1 ====

'''Годину дана после ратификовања овога члана забрањује се у сврху личне потрошње производња, продаја или транспорт опојних пића на територији Сједињених Држава и на територијама под њиховом влашћу, као и увоз ових пића на те територије и извоз са њих.'''

==== Одељак 2 ====

'''Конгрес и поједине државе имају истовремено право да одговарајућим законским прописима спроведу овај члан у живот.'''

==== Одељак 3 ====

'''Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на Устав не ратификују парламенти онолико држава колико је Уставом предвиђено, у року од седам година од датума када га Конгрес поднесе државама на одобрење.'''

=== Амандман XIX (1920) ===

Право грађана Сједињених Држава да гласају неће оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни било која држава на основу пола.

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским прописима спроводи у дело одредбу овога члана.

=== Амандман XX (1933) ===
==== Одељак 1 ====

Мандат председника и потпредседника истиче у подне двадесетог дана месеца јануара, а мандат сенатора и чланова Представничког дома у подне трећега дана месеца јануара, и то у годинама у којима би им ти мандати истекли да овај члан није био ратификован; од тада ће започети мандати њихових наследника.

==== Одељак 2 ====

Конгрес ће се састајати најмање једанпут годишње, и то заседање ће почињати у подне трећега дана месеца јануара, осим ако Конгрес законом не одреди неки други дан.

==== Одељак 3 ====

Ако до времена одређеног за почетак председничког мандата изабрани председник умре, изабрани потпредседник постаће председник. Ако председник не буде изабран до времена одређеног за почетак његовог мандата, или ако изабрани председник не испуњава услове, потпредседник ће вршити дужност председника све док председник не испуни те услове; ако ни изабрани председник ни изабрани потпредседник не испуњавају услове, Конгрес може законом прописати и одредити ко ће тада вршити дужност председника, или начин на који ће бити изабран онај ко ће вршити дужност председника, и то лице ће вршици председничку дужност све док председник или потпредседник не испуне услове.

==== Одељак 4 ====

Конгрес може законом прописати поступак у случају смрти неког од оних лица између којих Представнички дом може да изабере председника кад право избора буде пренето на Представнички дом, као и у случају смрти лица између којих Сенат може да изабере потпредседника када се Сенату повери право избора.

==== Одељак 5 ====

Ставови 1 и 2 ступиће на снагу петнаестог дана месеца октобра после ратификовања овога члана.

==== Одељак 6 ====

Овај члан неће бити пуноважан ако га као амандман на Устав не ратификују легислатуре три четвртине држава, и то у року од седам година од дана његовог подношења.

=== Амандман XXI (1933) ===
==== Одељак 1 ====

Укида се Осамнаести амандман на Устав Сједињених Држава.

==== Одељак 2 ====

Овим се забрањује транспорт или увоз опојних пића у ма коју државу, територију или посед Сједињених Држава, ради испоруке или употребе, ако је у супротности са њиховим законима.

==== Одељак 3 ====

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на Устав не ратификују скупштине онолико држава колико је Уставом предвиђено, и то у року од седам година од дана када га Конгрес поднесе државама.

=== Амандман XXII (1951) ===
==== Одељак 1 ====

Нико не може бити изабран на положај председника више од два пута и ниједно лице које је било на положају председника или вршило дужност председника више од две године од мандата за који је неко друго лице било изабрано за председника не може бити изабрано за председника више него једанпут. Али овај члан неће се применити на лице које се налази на положају председника у време када Конгрес предложи овај члан, и неће ометати било које лице које се буде налазило на положају председника или које врши дужност председника у току рока у коме овај члан ступа на снагу, да и даље буде на председничком положају или да врши дужност председника све до краја таквог мандатног рока.

==== Одељак 2 ====

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на Устав не ратификују парламенти  три четвртине држава у року од седам година од дана када га Конгрес поднесе државама.

=== Амандман XXIII (1961) ===
==== Одељак 1 ====

Подручје&lt;ref&gt;Дистрикт&lt;/ref&gt; у коме се налази седиште владе Сједињених Држава наименоваће на начин који Конгрес може регулисати:

Известан број изборника председника и потпредседника, једнак укупном броју сенатора и чланова Представничког дома на који би тај дистрикт имао право да је држава, али ни у ком случају већи од оног који има држава са најмањим бројем становника; они ће се додати изборницима које буду наименовале државе, али ће се, приликом бирања председника и потпредседника, сматрати изборницима које је наименовала једна држава; изборници ће се састати у том дистрикту и вршити дужности предвиђене Дванаестим чланом амандмана.

==== Одељак 2 ====

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским прописима спроведе овај члан у живот.

=== Амандман XXIV (1964) ===
==== Одељак 1 ====

Право грађана Сједињених Држава да гласају на било којим непосредним или другим изборима за председника или потпредседника, за изборнике председника или потпредседника, или за сенаторе и чланове Представничког дома у Конгресу, неће им оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни друга која држава због неплаћеног пореза по глави или неког другог пореза.

==== Одељак 2 ====

Конгрес ће имати право да спроведе у живот овај члан одговарајућим законским прописима.

=== Амандман XXV (1967) ===
==== Одељак 1 ====

У случају председниковог уклањања са положаја, његове смрти или оставке, потпредседник ће постати председник.

==== Одељак 2 ====

Кад год се упразни положај потпредседника, председник ће именовати потпредседника који ће ступити на овај положај чим се његово наименовање потврди већином гласова у оба дома Конгреса.

==== Одељак 3 ====

Кад год председник упути председнику Сената ''pro tempore'' и председнику Представничког дома писмену изјаву да није у стању да врши власт и дужности свог положаја, и док им не упути писмену изјаву са супротним садржајем, ову власт и дужности вршиће потпредседник у својству вршиоца дужности председника.

==== Одељак 4 ====

Кад год потпредседник и већина главних функционера извршних секретаријата, или других тела која Конгрес може законом да предвиди, упуте председнику Сената про темпоре и председнику Представничког дома писмену изјаву да председник није у стању да врши власт и дужности свог положаја, потпредседник ће одмах преузети овлашћења и дужности овог положаја у својству вршиоца дужности председника.
 
После тога, кад председник упути председнику Сената про темпоре и председнику Представничког дома писмену изјаву да не постоји неспособност, он ће поново преузети власт и дужности свог положаја, сем уколико потпредседник и већина главних функционера извршних секретаријата, или других тела која Конгрес може законом да предвиди, не упуте у року од четири дана председнику Сената про темпоре и председнику Представничког дома писмену изјаву да председник није у стању да врши власт и дужности свог положаја. На основу тога, Конгрес ће донети одлуку по овом питању, и у том циљу ће се састати у року од 48 часова, уколико није у току заседања. Ако Конгрес, у року од 21 дана по пријему последње писмене изјаве, или ако Конгрес не заседа унутар 21 дана пошто се затражи сазив Конгреса, одлучи са две трећине гласова оба дома да председник није у стању да врши власт и дужности свог положаја, потпредседник ће наставити да врши исте у својству вршиоца дужности председника; у супротном, председник ће наставити да врши власт и дужности свог положаја.

=== Амандман XXVI (1971) ===
==== Одељак 1 ====

Сједињене Државе, или било која савезна држава, неће ускратити или умањити право грађана Сједињених Држава који имају осамнаест или више година живота да гласају, а да је разлог томе животно доба.

==== Одељак 2 ====

Конгрес ће имати право да спроведе у живот овај члан одговарајућим законским прописима.

=== Амандман XXVII (1992) ===

Ниједан законски акт којим се мења плата сенатора или члана Представничког дома, неће ступити на снагу док се не проведу следећи избори за Представнички дом.

== Белешке ==
&lt;references/&gt;

== Види још ==

* [[Устав Републике Србије]]

== Спољашње везе ==

* [http://www.archives.gov/national-archives-experience/charters/constitution.html Национални архив САД]

{{Википедија|Устав Сједињених Америчких Држава}}

[[Категорија:Устави]]
[[Категорија:Сједињене Америчке Државе]]
[[ar:دستور الولايات المتحدة الأمريكية]]
[[bg:Конституция на Съединените американски щати]]
[[de:Verfassung der Vereinigten Staaten von Amerika]]
[[el:Σύνταγμα των Ηνωμένων Πολιτειών]]
[[en:Constitution of the United States of America]]
[[es:Constitución de los Estados Unidos de América]]
[[fa:قانون اساسی ایالات متحده آمریکا]]
[[fr:Constitution des États-Unis d’Amérique]]
[[id:Konstitusi Amerika Serikat]]
[[is:Stjórnarskrá Bandaríkjanna]]
[[it:Costituzione degli Stati Uniti d'America]]
[[ja:アメリカ合衆国憲法]]
[[ko:아메리카 합중국 헌법]]
[[ru:Конституция Соединённых Штатов Америки]]
[[uk:Конституція США]]
[[vi:Hiến pháp Hợp chúng quốc Hoa Kỳ]]
[[zh:美利坚合众国宪法]]</text>
      <sha1>4yldeb2ol2qpcqnmvnac0zamk2g3hu8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Сидро</title>
    <ns>10</ns>
    <id>27856</id>
    <revision>
      <id>145299</id>
      <parentid>65885</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T19:30:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Ђидо преместио је страницу [[Шаблон:Anchor]] на [[Шаблон:Сидро]]: Правилан назив</comment>
      <origin>65885</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1321" sha1="tpci8vgb8j7ivmd1roz35chn6ksvcdo" xml:space="preserve">&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 1|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 1|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 2|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 2|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 3|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 3|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 4|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 4|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 5|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 5|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 6|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 6|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 7|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 7|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 8|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 8|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{ 9|}}}|&lt;span id=&quot;{{{ 9|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{10|}}}|&lt;span id=&quot;{{{10|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{11|}}}|&lt;span id=&quot;{{{11|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{12|}}}|&lt;span id=&quot;{{{12|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{13|}}}|&lt;span id=&quot;{{{13|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{14|}}}|&lt;span id=&quot;{{{14|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{15|}}}|&lt;span id=&quot;{{{15|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{16|}}}|&lt;span id=&quot;{{{16|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{17|}}}|&lt;span id=&quot;{{{17|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{18|}}}|&lt;span id=&quot;{{{18|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{19|}}}|&lt;span id=&quot;{{{19|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{20|}}}|&lt;span id=&quot;{{{20|}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;!--
--&gt;{{#if:{{{21|}}}
    |&lt;div style=&quot;background-color: Yellow;&quot;&gt;[[Template:Anchor]]: too many anchors&lt;/div&gt;&lt;!--
--&gt;}}&lt;!--
--&gt;}} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }}&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
[[Category:Templates that create an anchor point]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>tpci8vgb8j7ivmd1roz35chn6ksvcdo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59873</id>
    <revision>
      <id>145301</id>
      <parentid>137967</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T19:31:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <origin>145301</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36714" sha1="90lvctl9pba2qau3k1hcvfvp9aoi9jh" xml:space="preserve">На основу члана 26. Закона о одликовањима Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 88/09 и 36/10) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

{{Центрирано|УРЕДБУ}}
{{Центрирано|о статутима ордена и медаља}}

== I. УВОДНА ОДРЕДБА ==

{{Члан|1.}}

Овом уредбом ближе се прописују статути ордена и медаља и начин израде одликовања Републике Србије.

== II. СТАТУТИ ОРДЕНА ==

=== 1. Статути Ордена Републике Србије ===

{{сидро|Статут Ордена Републике Србије првог степена}}{{Центрирано|''Статут Ордена Републике Србије првог степена''}}

{{Члан|2.}}

Орден Републике Србије првог степена састоји се од звезде, велике огрлице и орденског знака.

Подлога звезде састоји се од осам бисерних и осам канелираних сребрних зрака, пречника 94 mm, на којој се налази позлаћени крст димензија 70 x 70 mm, чији су кракови зарезани у виду упадног тупог угла, те тако образују осам испадних углова, на врховима којих је по једна куглица. Кракови крста су од природног црвеног емајла, а ивице су обрубљене природним плавим емајлом. Око плавог емајла на краковима крста налази се по једна позлаћена пруга.

У средини крста налази се округли медаљон пречника 26 mm, на коме је позлаћени Велики грб Републике Србије на златном пољу; око медаљона је круг емајлиран природним белим емајлом, оивичен позлаћеном пругом, пречника 32,50 mm.

Велика огрлица израђена је од сребра, а састоји се од 18 чланака. Централни чланак налази се на средини огрлице, облика елипсе, димензија 53 x 40 mm. чланци су квадратни, димензије 37 x 37 mm. На централном чланку је, на позлаћеном пољу, српски хералдички штит, оивичен венцем са маслиновим и храстовим листовима, а на осталим чланцима су наизменично поређана по три мотива из Студеничке камене пластике и са Полилеја из Маркове цркве, и то: стилизовани крст, двоглави бели орао и развијен акантусов лист, од којих је бели орао на пољу емајлираном природним црвеним емајлом. Између чланака налазе се орнаменталне сребрне спојнице 33,50 x 25 mm и 33,50 x 15mm.

На централни чланак копчом је повезан Орденски знак димензија 75 x 70 mm, који је по композицији исти као орнамент који се налази на звезди ордена.

Врпца ‒ заменица израђена је од светлоплаве моариране свиле ширине 36 mm. На средини врпце налази се једна усправна пруга беле боје.

Звезда Ордена Републике Србије носи се на левој страни груди, а велика огрлица носи се око врата, тако да орденски знак, који је на њој окачен, виси на средини груди.

{{сидро|Статут Ордена Републике Србије другог степена}}{{Центрирано|''Статут Ордена Републике Србије другог степена''}}

{{Члан|3.}}

Орден Републике Србије другог степена састоји се од звезде, ленте и орденског знака.

Звезда и орденски знак су истоветни са звездом и орденским знаком Републике Србије првог степена.

Лента ордена израђена је од светлоплаве моариране свиле ширине 100 mm. Крајеви ленте завршавају се машном на којој се налази орденски знак.

На средини врпце налазе се две усправне пруге беле боје.

Звезда Ордена Републике Србије носи се на левој страни груди, а лента преко груди ‒ са десног рамена ка левом боку.

=== 2. Статути Ордена српске заставе ===

{{Центрирано|''Статут Ордена српске заставе првог степена''}}

{{Члан|4.}}

Орден српске заставе првог степена састоји се од звезде, ленте и орденског знака.

Подлога звезде је осмокрака сребрна звезда изражених канелираних зрака са заобљеним врховима, пречника 92 mm, на којој се налази позлаћени овални ловоров венац величине 47 x 43 mm. У централном делу звезде је приказана Државна застава Републике Србије која се вијори. Застава је дуга 40 mm, а широка 36 mm емајлирана природним емајлом одговарајућим бојама, црвено, плаво, бело.

Орденски знак је од позлаћеног сребра у облику елипсе димензија 55 x 43 mm на коме се налази овални ловоров венац, у чијој је средини приказана Државна застава Републике Србије која се вијори, емајлирана природним емајлом одговарајућим бојама, црвено, плаво, бело. Реверс орденског знака је у целости позлаћен са приказаном државном заставом која се вијори.

На врху орденског знака налази се позлаћена куглица на којој је позлаћена алка и овална карика, кроз коју је провучена машна орденске ленте.

Лента је од тамноплаве моариране свиле, ширине 100 mm. Крајеви ленте завршавају се машном на којој се налази орденски знак.

Врпца ‒ заменица је од тамноплаве моариране свиле, ширине 36 mm, са једном златном усправном пругом кроз средину, широком 4 mm.

Звезда Ордена српске заставе носи се на левој страни груди, а лента преко груди са десног рамена ка левом боку.

{{Центрирано|''Статут Ордена српске заставе другог степена''}}

{{Члан|5.}}

Орден српске заставе другог степена састоји се од орденског знака који је истоветан са орденским знаком Ордена српске заставе првог степена.

Врпца ‒ заменица је од тамноплаве моариране свиле, ширине 36 mm, са две златне усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден српске заставе другог степена носи се о врату, на врпци ширине 40 mm.

{{Центрирано|''Статут Ордена српске заставе трећег степена''}}

{{Члан|6.}}

Орден српске заставе трећег степена састоји се од орденског знака који је истоветан са орденским знаком Ордена српске заставе првог степена, а димензије су му: ловоров венац 50 x 36 mm, а застава 30 x 32 mm.

Врпца ‒ заменица је од тамноплаве моариране свиле, ширине 36 mm, са три златне усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден српске заставе трећег степена носи се на левој страни груди, на 40 mm широкој врпци, која је сложена у облику једнакостраничног троугла.

=== 3. Статути Ордена Карађорђеве звезде ===

{{Центрирано|''Статут Ордена Карађорђеве звезде првог степена''}}

{{Члан|7.}}

Орден Карађорђеве звезде првог степена састоји се од звезде, ленте и орденског знака.

Подлога звезде је по форми осмокрака сребрна звезда изражених канелираних зрака са заобљеним врховима, пречника 92 mm. На звезди се налази позлаћен крст емајлиран природно белим емајлом, са краковима димензија 50 x 50 mm. У средини крста је кружни медаљон пречника 25 mm, у централном делу медаљона се налази црвено емајлирано поље оивичено плаво емајлираним прстеном и исписом: „1804”. На медаљону је постављен позлаћен Мали грб Републике Србије димензија 15 x 9 mm. Између кракова крста налазе се декоративни елементи у облику стилизованих оцила, златне боје.

Орденски знак је од позлаћеног сребра, димензија 78 x 50 mm, на чијем аверсу је мотив средишњег дела ордена. Реверс је истоветан, с тим што је у доњем делу плавог прстена позлаћеним словима исписана девиза: „1804” (година Првог српског устанка). У надвишењу орденског знака налази се покретна позлаћена краљевска круна са куглицом на врху, кроз коју пролази алка за ношење на врпци.

Лента је од црвене моариране свиле са белим ивичним пругама, ширине 100 mm. Крајеви ленте завршавају се машном на којој се налази орденски знак.

Врпца ‒ заменица је од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са једном белом усправном пругом кроз средину, ширине 4 mm.

Звезда Ордена Карађорђеве звезде носи се на левој страни груди, а лента преко груди са десног рамена ка левом боку.

{{Центрирано|''Статут Ордена Карађорђеве звезде другог степена''}}

{{Члан|8.}}

Орден Карађорђеве звезде другог степена састоји се од орденског знака који је истоветан са орденским знаком Карађорђеве звезде првог степена, а димензије су му 78 x 50 mm.

Врпца ‒ заменица је од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са две беле усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден Карађорђеве звезде другог степена носи се о врату, на врпци ширине 40 mm.

{{Центрирано|''Статут Ордена Карађорђеве звезде трећег степена''}}

{{Члан|9.}}

Орден Карађорђеве звезде трећег степена састоји се од орденског знака који је ликовно истоветан са орденским знаком Ордена Карађорђеве звезде првог степена, а димензије су му 60 x 38 mm.

Врпца ‒ заменица је од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са три беле усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден Карађорђеве звезде трећег степена носи се на левој страни груди, на 40 mm широкој врпци, која је сложена у облику једнакостраничног троугла.

=== 4. Статути Сретењског ордена ===

{{Центрирано|''Статут Сретењског ордена првог степена''}}

{{Члан|10.}}

Сретењски орден првог степена састоји се од звезде, ленте и орденског знака.

Подлога звезде је по форми осмокрака сребрна звезда изражених канелираних зрака са заобљеним врховима, пречника 92 mm. На звезди се налази крст са позлаћеним ивицама са бело емајлираним краковима који су зарезани у виду упадног тупог угла, те тако образују осам испадних углова. Димензије крста су 50 x 50 mm. Између кракова крста налази се светоандрејски крст димензија 50 x 50 mm са позлаћеним ивицама емајлиран природним емајлом црвене боје. У средини крста је кружни медаљон пречника 25 mm, који у централном делу медаљона садржи крст емајлиран природним белим емајлом са четири позлаћена оцила на црвеној подлози, оивичен плаво емајлираним оквиром са позлаћеним исписом: „СРЕТЕЊЕ 15. ФЕБРУАР 1835”.

Орденски знак је од позлаћеног сребра на чијем аверсу је мотив средишњег дела ордена. На реверсу је у средини медаљона девиза: „1835”, а на оквиру: „СРЕТЕЊЕ 15. ФЕБРУАР”. На крацима светоандрејског крста налази се по једно позлаћено оцило. У надвишењу орденског знака налази се покретна позлаћена српска књажевска круна са пробушеном куглицом на врху на којој је крст. Димензија орденског знака са круном износи 70 x 50 mm. Кроз куглицу је постављена позлаћена алка и овална карика, кроз коју је провучена машна орденске ленте.

Лента је од црвене моариране свиле са плавим и белим ивичним пругама, ширине 100 mm. Крајеви ленте завршавају се машном на којој се налази орденски знак.

Врпца ‒ заменица је од плаве моариране свиле ширине 36 mm, са једном белом усправном пругом кроз средину, широком 4 mm.

Звезда Сретењског ордена носи се на левој страни груди, а лента преко груди са десног рамена ка левом боку.

{{Центрирано|''Статут Сретењског ордена другог степена''}}

{{Члан|11.}}

Сретењски орден другог степена састоји се од орденског знака који је истоветан са орденским знаком Сретењског ордена првог степена.

Врпца ‒ заменица је од плаве моариране свиле ширине 36 mm, са две беле усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Сретењски орден другог степена носи се о врату, на врпци ширине 40 mm.

{{Центрирано|''Статут Сретењског ордена трећег степена''}}

{{Члан|12.}}

Сретењски орден трећег степена састоји се од орденског знака који је ликовно истоветан са орденским знаком Сретењског ордена првог степена, а димензије су му 55 x 38 mm.

Врпца ‒ заменица је од плаве моариране свиле са белом ивицом, ширине 36 mm, са три беле усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Сретењски орден трећег степена носи се на левој страни груди, на 40 mm широкој врпци, која је сложена у облику једнакостраничног троугла.

=== 5. Статути Ордена белог орла са мачевима ===

{{Центрирано|''Статут Ордена белог орла са мачевима првог степена''}}

{{Члан|13.}}

Орден белог орла са мачевима првог степена састоји се од звезде, ленте и орденског знака.

Подлога је по форми осмокрака сребрна звезда изражених канелираних зрака са заобљеним врховима, пречника 92 mm. На звезди се налази усправљени двоглави бели орао, са полуотвореним и спуштеним крилима и са отвореним канџама. На грудима орла је позлаћен овални штит димензије 20 x 16 mm који је емајлиран природним црвеним емајлом, на коме се налази крст са четири позлаћена оцила емајлиран природним белим емајлом. У надвишењу ордена налазе се два укрштена позлаћена мача, који су аплицирани између покретне краљевске круне и орловских глава, а преко траке емајлиране природним плавим емајлом. Димензије орла су 50 x 45 mm, а комплетан орденски знак аплициран на звезду је димензија 85 x 45 mm.

Орденски знак је од позлаћеног сребра на чијем аверсу је мотив средишњег дела ордена. Реверс је исти, с тим што је у средини медаљона девиза: „1882” (година првог установљења Ордена белог орла у Краљевини Србији). Димензије овалног поља на коме се налази година су 20 x 16 mm. На врху орденског знака налази се позлаћена алка и овална карика, кроз коју је провучена машна орденске ленте.

Лента је од црвене моариране свиле са светло плавим ивичним пругама, ширине 100 mm. Крајеви ленте завршавају се машном на којој се налази орденски знак.

Врпца ‒ заменица је од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са једном плавом усправном пругом кроз средину, широком 4 mm.

Звезда Ордена Белог орла са мачевима носи се на левој страни груди, а лента преко груди са десног рамена ка левом боку.

{{Центрирано|''Статут Ордена белог орла са мачевима другог степена''}}

{{Члан|14.}}

Орден белог орла са мачевима другог степена састоји се од орденског знака који је истоветан са орденским знаком Ордена белог орла са мачевима првог степена, а димензије су му 85 x 45 mm.

Врпца ‒ заменица је од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са две светло плаве усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден Ордена Белог орла с мачевима другог степена носи се о врату, на врпци ширине 40 mm.

{{Центрирано|''Статут Ордена белог орла са мачевима трећег степена''}}

{{Члан|15.}}

Орден белог орла са мачевима трећег степена састоји се од орденског знака који је ликовно истоветан са орденским знаком Ордена белог орла са мачевима првог степена, а димензије су му 65 x 36 mm.

Врпца ‒ заменица је од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са три светло плаве усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден белог орла са мачевима трећег степена носи се на левој страни груди, на 40 mm широкој врпци, која је сложена у облику једнакостраничног троугла.

=== 6. Статути Ордена заслуга за одбрану и безбедност ===

{{Центрирано|''Статут Ордена заслуга за одбрану и безбедност првог степена''}}

{{Члан|16.}}

Орден заслуга за одбрану и безбедност првог степена састоји се од звезде, ленте и орденског знака.

Подлога звезде је по форми осмокрака сребрна звезда изражених канелираних зрака са заобљеним врховима, пречника 92 mm. На звезди се налази позлаћен крст емајлиран природним белим емајлом. Кракови крста су димензија 50 x 50 mm, обрубљени природним плавим емајлом. Ширина кракова је 12,50 mm. У средини крста је српски хералдички штит, величине 16,50 x 11,50 mm. Између кракова овог крста налази се емајлирани светоандрејски крст емајлиран природним црвеним емајлом са позлаћеним ивицама, димензија 55 x 7,5 mm, са два позлаћена укрштена мача дужине 42 mm. На штиту је позлаћени крст са четири позлаћена оцила између његових кракова емајлиран природним белим емајлом.

Орденски знак је од позлаћеног сребра димензија 60 x 50 mm на чијем аверсу је мотив средишњег дела ордена. На реверсу је крст емајлиран природним белим емајлом, на којем је српски преплет из Мирослављевог јеванђеља. На врху орденског знака налази се позлаћена куглица на којој је позлаћена алка, и овална карика, кроз коју је провучена машна орденске ленте.

Лента је од пругасте моариране свиле, ширине 100 mm, од којих су три црвене и три беле, свака ширине 16,50 mm. Крајеви ленте завршавају се машном на којој се налази орденски знак.

Врпца ‒ заменица је од плаве моариране свиле ширине 36 mm, са једном црвеном усправном пругом кроз средину, широком 4 mm.

Звезда Ордена заслуга за одбрану и безбедност носи се на левој страни груди, а лента преко груди са десног рамена ка левом боку.

{{Центрирано|''Статут Ордена заслуга за одбрану и безбедност другог степена''}}

{{Члан|17.}}

Орден заслуга за одбрану и безбедност другог степена димензија 60 x 50 mm састоји се од орденског знака који је истоветан са орденским знаком Орден заслуга за одбрану и безбедност првог степена. Димензије белог крста су му 50 x 50 mm, а димензије светоандрејског крста 55 x 55 mm.

Врпца ‒ заменица је од плаве моариране свиле ширине 36 mm, са две црвене усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден заслуга за одбрану и безбедност другог степена носи се о врату, на пругастој црвено-белој врпци ширине 40 mm.

{{Центрирано|''Статут Ордена заслуга за одбрану и безбедност трећег степена''}}

{{Члан|18.}}

Орден заслуга за одбрану и безбедност трећег степена димензија 45 x 38 mm, састоји се од орденског знака који је ликовно истоветан са орденским знаком Орден заслуга за одбрану и безбедност првог степена. Димензије белог крста су му 38 x 38 mm, а светоандрејског крста 42,50 x 42,50 mm.

Врпца ‒ заменица је од плаве моариране свиле ширине 36 mm, са три црвене усправне пруге кроз средину, ширине по 4 mm.

Орден заслуга за одбрану и безбедност трећег степена носи се на левој страни груди, на 40 mm широкој пругастој црвено-белој врпци, која је сложена у облику једнакостраничног троугла.

== III. СТАТУТИ МЕДАЉА ==

=== Статут Медаље за храброст „Милош Обилић” ===

{{Члан|19.}}

Медаља за храброст „Милош Обилић” има два степена ‒ златна и сребрна медаља. Медаља је округла, пречника 40 mm. Израђена је ковањем у хладном стању од сребра финоће 925/1000, са галванско-декоративном заштитом. Златна медаља је израђена од позлаћеног сребра.

На лицу медаље је лик Милоша Обилића представљен са попрсјем, са оклопом и шлемом на глави. На шлему се налазе стилизована крила птице. Са леве стране лица медаље је натпис: „Милош Обилић”. На наличју медаље доминирају две питомачке шпаде које стоје вертикално и кружни ловоров венац који обавија шпаде. Ловоров венац медаље је моделован у доњем делу медаље у дубоком рељефу. По средини медаље је издужена трака са хоризонталним текстом: „ЗА ХРАБРОСТ”, са којим визуелно чини крст.

Врпца за медаљу израђена је од црвене моариране свиле, ширине 40 mm, савијене у виду једнакостраничног троугла. При дну је закачка о којој виси медаља.

Врпце ‒ заменице израђене су од црвене моариране свиле ширине 36 mm, са ивичним златним пругама за златну медаљу, а за сребрну медаљу са ивичним сребрним усправним пругама ширине по 4 mm.

Медаља се носи на левој страни груди.

=== Статут Медаље за заслуге ===

{{Члан|20.}}

Медаља за заслуге има два степена ‒ златна и сребрна медаља. Медаља је округла, пречника 40 mm. Израђена је ковањем у хладном стању од сребра финоће 925/1000, са галванско-декоративном заштитом. Златна медаља је израђена од позлаћеног сребра.

На лицу медаље је фигура девојке у народној ношњи (алегоријска фигура Србије), која у десној руци држи победнички ловоров венац, а у левој сноп палминог лишћа, симбол мира. Медаља по ободу круга има орнамент у облику рељефне плетенице која се појављује на нашој средњовековној архитектури. На наличју медаље налази се венац од ловорове и храстове гране, доле увезан машном, а горе отворен, са девизом одликовања: „ЗА ЗАСЛУГЕ” између гранчица. У средини поља је Велики грб Републике Србије.

Врпца за медаљу израђена је од плаве моариране свиле, ширине 40 mm, савијене у виду једнакостраничног троугла. При дну је закачка о којој виси медаља.

Врпце ‒ заменице израђене су од плаве моариране свиле ширине 36 mm, са ивичним златним усправним пругама за златну медаљу, а за сребрну медаљу са ивичним сребрним усправним пругама ширине 4 mm.

Медаља се носи на левој страни груди.

=== Статут Медаље за ревносну службу ===

{{Члан|21.}}

Медаља за ревносну службу има два степена ‒ златна и сребрна медаља. Медаља је округла, пречника 40 mm. Израђена је ковањем у хладном стању од сребра финоће 925/1000, са галванско-декоративном заштитом. Златна медаља је израђена од позлаћеног сребра.

На лицу медаље је, с десне стране, штит величине 16 x 20 mm, у чијем пољу је Мали грб Републике Србије, а изнад њега српска краљевска круна. На левој страни поља је позлаћена/сребрна ловорова гранчица. На наличју медаље налазе се, у доњем делу поља, два укрштена мача, а изнад њих девиза: „ЗА РЕВНОСНУ СЛУЖБУ”. Натпис и мачеви су обрубљени на крајевима медаље сребрним перлицама.

Врпца за медаљу израђена је од моариране свиле са четири плаве и пет белих пруга, ширине 40 mm, савијене у виду једнакостраничног троугла. При дну је закачка о којој виси медаља.

Врпце ‒ заменице израђене су од моариране свиле са плавим и белим пругама ширине 36 mm, са ивичним златним усправним пругама за златну медаљу, а за сребрну медаљу са ивичним сребрним усправним пругама ширине 4 mm.

Медаља се носи на левој страни груди.

== IV. ИЗРАДА ОРДЕНА И МЕДАЉА ==

{{Члан|22.}}

Ордење и медаље Републике Србије израђује Народна банка Србије ‒ Завод за израду новчаница и кованог новца ‒ Топчидер.

== V. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА ==

{{Члан|23.}}

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о статутима ордена и медаља („Службени гласник РС”, бр. 91/10 и 124/12).

{{Центрирано|Ступање на снагу}}

{{Члан|24.}}

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-5734/2024

У Београду, 26. септембра 2024. године

'''Влада'''

Председник,

'''Милош Вучевић''', с.р.

== Извор ==
* „Службени гласник Републике Србије“, број 78/2024 од 27.8.2024.</text>
      <sha1>90lvctl9pba2qau3k1hcvfvp9aoi9jh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србији (С. Милетић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60600</id>
    <revision>
      <id>145298</id>
      <parentid>141808</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T14:33:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145298</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6950" sha1="1tzgehgfygm87wopzl0qp31yu1332jx" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Србији
| одељак=
| аутор= Светозар Милетић
| година= 1847
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ој давори мајко Србу мила!
Што Т’ је Слава кћери дала слику,
Којој јато горских пева вила’,
А на Твоју и Твојих дику —
Гди л’ су орли моћи твоје јаке,
Што је Силни од твојега двора
До Балкана и сињега мора,
Ол’ месецу пушт’о под облаке.
Гди су оне круне твоје златне,
Којим Душан красио Ти главу:
Там на пољу битке оне знатне,
Ти положи — све за Христа славу.

И не замке и граде од стена,
И чим још се Слава дичи тлена —
Намастире и Божије храме,
Твоји сини дизали су саме:
Немањића то су паметници.
Лазо иште царства небеснога,
Земно дајућ’ служби вишњег’ Бога:
Који намере с киме има свете —
Оног куша — с тог у пропаст лете,
Еуропе мира мученици.

Па ко Те је ропског ига,
Избавио мајко моја?
Уздисања јесу л’ твоја
Саслушали земни трони?
Ах! не нису чули они
Четирвечна твога крика.
Ол’ народа’ је ли воља
Слободила краје жарко,
Гди Омири Славски поје —
Ах! ал’ за њи онда ко је
Знао — до то сунце јарко,
Твоје, мајко, горе, поља.

:Не у туђем врту није
:Ник’о невен-венца цвет,
:Око главе што Ти с’ вије —
:Избавлења дивни сплет.
У твојој су земљи освећеној,
Наквашеној мученика крвљу,
Сродни суза орошеној крвљу,
Из костију прадедова своји,
Као змајеви, о ким песма поји,
Никли борци мајки уцвиљеној
То су мајко сини твоји врли,
Којих храброст огањ јесте живи;
То су духом крилопарни орли,
Коих дел’ма Европа се диви.
:Па којим је дао моћ,
:Разагнати ропства ноћ?

Бог — што ’но верне своје диже,
Да на земљи неба снују Славу,
Он слободе зрачак спусти свише
У груд сваком сину твоме праву:
Свете искре, којим народ дише
Он сакупи на вере олтару,
Ту у светом за слободом жару
Генији клече — молећи се цару,
Од ког смртном нагла помоћ стиже.

Ој јунаци! ким се месец клања,
Вила венце неувеле сплета —
Срб на небу Српска благостања
Имена вам озвездана срета:
Слава вама и Оцу вишњему,
Што вам мишце јуначке укрепи,
А да од њи кивни душман стрепи,
Мајка прими вјенац избављења:
Слава Сину, и Спасу Спасења!
Што невесту с’ Анђели пробуди,
Да у своју обуче је Славу,
И да труби, да слободу праву,
Свјету труби, који за њом жуди —
Слава зато, Слава, мајко, њему.

А ти, сведок свакој нашој беди,
На истоку, — ој западе седи! —
Смотри венац мученички амо,
Што на глави Славске кћери блиста,
Киме тавне Иродове круне;
И не звезде, ким с’ небеса пуне —
Изброј капље мученичке крви,
Што од четир’ ено века врви,
Све за веру, све за Славу Христа,
И просвету Еуропе само.
Не верујеш? — ај приђи неверни
И опипај свеже ове ране,
И погледај там у оне стране!
Ко ли оно у невољи пишти,
Гди ’но душман човечанства скверни
Што је свето у човечству ништи,
Ни су л’ оно деца мајке моје,
Крст трпљења што ’но и сад носе,
И за олтар крвљу земљу росе —
Ах! ал’ ко се и несрећи руга,
Томе није приступачна туга —
А уздар’е од туђина — зло је.

Но Ти мајко, које лице красно
Већ просвете озарују зраци,
Љупки поглед на сву децу баци,
И слободе зраком разби таму,
Гди ’но месец сунца не да пламу,
У човечства засветлити храму.
За л’ да пиште, а код твоје среће,
Ко ће деци — ако мајка неће.
Грех вапије до небеса гласно —
Деца Т’ вичу: „Последњи су часи:
Ти нас мајко, Ти од беде спаси!”

Ил’ се бојиш, зависти облаци,
Да Ти небо не обвуку ведро —
Ал’ Ти мајко у побожно недро,
Тад призови Духа небеснога,
У се прими стелесног Бога,
Да светињи и слободе жаром,
Светог духа свеколиким даром,
Којим цвати та небесна слога,
Врстни Твоји изпуне с’ јунаци.

Па на земљи гди је онда сила,
Моћном Духу што ће на пут стати,
Кад он све те црне пакла чете,
Са светлости там’ у пако врати.
Ој! умложи мајко искре свете,
Па обазри с’ и десно и лево,
Да би Срб се свак на Теби сгрев’о.
Па синови моћна ће Ти крила,
Там узнети у небесне зраке,
Ол’ месецу бледом под облаке,
Да га Твоје сунашце замене
Кад Ти Дух се будућности крене.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1847. ''Славјанка'', стр. 85–90.

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>1tzgehgfygm87wopzl0qp31yu1332jx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Самохрана мајка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60745</id>
    <revision>
      <id>145286</id>
      <parentid>145223</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T13:04:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145286</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1719" sha1="9a3sr91qkjihsh5id5uvsb5c4owrf01" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Самохрана мајка
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1886
| белешке=Прва песма Јована Дучића
}}
&lt;poem&gt;
На брежељку једном
Колеба је мала,
На вратима њеним
Баба је стојала.

Бедна баба ова
Никог свога нема,
Усамљена онде
У колеби дрема.

У муци и тузи
Старост своју броји,
И црта од туге
На челу јој стоји.

По цртам’ се види
Да премного пати,
Јер девет синова
Роди ова мати.

Сећа л’ те се браћо
Кад се Србин био,
Кад је за слободу
Своју крвцу лио.

Бабини синови
Тад у бој одоше
На бојишту љутом
Свих девет падоше.

Отац тих синова
Још у првом боју,
Јуначку је главу
Оставио своју.

Погинуше славно
Бранећи слободу,
Скидајући ланце
Свом миломе роду.

Тако ова бака
Самохрана оста,
Тешећи се тиме,
Да је таких доста.
&lt;small&gt;''У Мостару.''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор == 
''Голуб'', 1. новембар 1886. Бр. 11. Год. IX, стр. 175.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>9a3sr91qkjihsh5id5uvsb5c4owrf01</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Химера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61460</id>
    <revision>
      <id>145292</id>
      <parentid>145280</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T13:19:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145292</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="385" sha1="grxv99pfqdqvyr1qiuv8vvxqfw1hpip" xml:space="preserve">'''''Химера''''' може да се односи на:

* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)]]
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера|Химера (Невидљивом сунцу, 1911)]]
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1929)]]
* [[Химера (Памтим те путе)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>grxv99pfqdqvyr1qiuv8vvxqfw1hpip</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме (Јован Дучић, 1911)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61464</id>
    <revision>
      <id>145290</id>
      <timestamp>2026-07-21T13:15:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме (1911) |  | | '''Садржај''' | }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; * [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера|Химера]]&lt;br&gt; * [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]]&lt;br&gt; * [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]]&lt;br&gt; * Песме (Јован…</comment>
      <origin>145290</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1803" sha1="tppbtdxx63jf5wy7bq64ohwzrvo7b3n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера|Химера]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет|Завет]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Песма (Никад не знам куд ће)|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Гнездо|Гнездо]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Лепота|Лепота]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Сутон|Сутон]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Бескрајна песма|Бескрајна песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Наша срца|Наша срца]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Моја љубав|Моја љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Очи|Очи]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Победилац|Победилац]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Велика ноћ|Велика ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Трагови|Трагови]]&lt;br&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>tppbtdxx63jf5wy7bq64ohwzrvo7b3n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145295</id>
      <parentid>145290</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T13:26:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145295</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1764" sha1="gvwh9w58jfypxn1dgm76v059wee5nzg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера|Химера]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет|Завет]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Гнездо|Гнездо]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Лепота|Лепота]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Сутон|Сутон]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Бескрајна песма|Бескрајна песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Наша срца|Наша срца]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Моја љубав|Моја љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Очи|Очи]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Победилац|Победилац]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Велика ноћ|Велика ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Трагови|Трагови]]&lt;br&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>gvwh9w58jfypxn1dgm76v059wee5nzg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61465</id>
    <revision>
      <id>145291</id>
      <timestamp>2026-07-21T13:18:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме (1911) | | | Химера | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ХИМЕРА}} &lt;poem&gt; НЕВИДЉИВОМ сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није, Душа ми је пуна…</comment>
      <origin>145291</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1896" sha1="7die7xlxr28tk6gg91tgfl9wf55f6o9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
|
|
| Химера
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХИМЕРА}}
&lt;poem&gt;
НЕВИДЉИВОМ сунцу пружам жудне руке,
И отварам срце неком кога није,
Душа ми је пуна мрачне хармоније,
Којој никад нисам саслушао звуке.

Просторе сам празне населио собом,
И расуо себе к’о орион сјајан
У неки свет срцâ и душâ, бескрајан;
И живим над страхом и лебдим над добом.

Од истине сам страшнији и већи:
Нити ме што вређа и нити што боли.
Моја жудна душа неизмерно воли,
И сваки мој корак, то је корак срећи.

Почнем јутром онде где вечером заста’
Увек држећ чврсто краје златне нити;
И мој дан безмерни усхићено свити,
С песмом јата болно распеваних ласта.

И док носим жељу отровану своју,
Као плес злих вила живот шуми, врви;
И све има ритам моје жедне крви,
И све мојих снова има страшну боју.

И тако, пун тамне невиђене вере,
Идем кобном стазом што је увек иста —
Кȏ злокобно сунце, док у мени блиста
Насмејано лице вечите Химере.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>7die7xlxr28tk6gg91tgfl9wf55f6o9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61466</id>
    <revision>
      <id>145293</id>
      <timestamp>2026-07-21T13:22:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | Песме (1911) | | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера|Химера]] | Срце | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СРЦЕ}} &lt;poem&gt; МОЈЕ тамно срце то је део свега — Са звездама тр…</comment>
      <origin>145293</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1738" sha1="962knh7y4j4vn0cnlfp1md69kji9s4u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
|
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Химера|Химера]]
| Срце
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СРЦЕ}}
&lt;poem&gt;
МОЈЕ тамно срце то је део свега —
Са звездама трепти, хуји с ветровима;
И онда кад стоји безгласно међ свима,
Један громки ехо ћути у дну њега.

На обали морској моје срце има
Жамор неког вала што вечито плине;
Што чува свег мора звуке и горчине,
И сву хуку давно нестанулих плима.

У залазак звезда изнад тамног хума
Кроз сан поју птице у дубокој сени;
А безброј се гнезда одзивљу у мени,
И трагични одјек невиђених шума...

И то звучно срце када једном заспе,
Свој бол откуцавши силним ритмом свега,
Неће бити страшног престанка за њега,
У звук и у светлост све ће да се распе —

Увек заљубљено у вечност, док брује
Њиме сјајне сфере, страсно и далеко...
И кад очарано куцне срце неко,
То је моје срце што се опет чује...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>962knh7y4j4vn0cnlfp1md69kji9s4u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61467</id>
    <revision>
      <id>145294</id>
      <timestamp>2026-07-21T13:25:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | Песме (1911) | | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]] | Жена | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет|Завет]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЖЕНА}} &lt;poem&gt; ЈА сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота…</comment>
      <origin>145294</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1668" sha1="eswbedsl28xyaadf3py8w62lzt0bswq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
|
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Срце|Срце]]
| Жена
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет|Завет]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЖЕНА}}
&lt;poem&gt;
ЈА сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Идући је к’о божји дах у просторима
Који не окрзну никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце к’о црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупâкâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрâкâ,
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајном.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>eswbedsl28xyaadf3py8w62lzt0bswq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61468</id>
    <revision>
      <id>145296</id>
      <timestamp>2026-07-21T13:28:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | Песме (1911) | | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]] | Завет | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Песма|Песма]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗАВЕТ}} &lt;poem&gt; РЕЧЕ ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни…</comment>
      <origin>145296</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1704" sha1="e0w21t323589nsp7kq26k38ggih7pyb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
|
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Жена|Жена]]
| Завет
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Песма|Песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАВЕТ}}
&lt;poem&gt;
РЕЧЕ ми мој Творац у велико јутро:
Човече, дигни се и јави у плоти,
И у свој таштој и пустој наготи
Иди кобном стазом коју будеш утро.

Бићеш силник свему кад и жртва свачем;
Живеће у теби исти час — знај чуда! —
Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,
Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.

Но бићеш неверан и болу и срећи;
Сумња ће ти дојку отровану дати;
И без топле вере ти ћеш мене звати,
И без праве слутње мене се одрећи.

Свагда, као крила, те сумње бескрајне
Над свачим ће тебе да држе високо,
Докле не затвориш болно своје око
На међи вечите истине и тајне.

Тако, као одјек у самотну гору,
Вратиће се путем који мени води,
Твој дух, сав окупан у вечној слободи —
Као црна птица у сунчаном мору.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>e0w21t323589nsp7kq26k38ggih7pyb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хорда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61469</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда" />
    <revision>
      <id>145297</id>
      <timestamp>2026-07-21T14:26:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]</comment>
      <origin>145297</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="2drmlc9itqkw80scej0v2190z5hfgqs" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]</text>
      <sha1>2drmlc9itqkw80scej0v2190z5hfgqs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Anchor</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61470</id>
    <redirect title="Шаблон:Сидро" />
    <revision>
      <id>145300</id>
      <timestamp>2026-07-21T19:30:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <comment>Ђидо преместио је страницу [[Шаблон:Anchor]] на [[Шаблон:Сидро]]: Правилан назив</comment>
      <origin>145300</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47" sha1="ndjybjkopfydi3vho5qd6dn12a2wf2e" xml:space="preserve">#Преусмери [[Шаблон:Сидро]]</text>
      <sha1>ndjybjkopfydi3vho5qd6dn12a2wf2e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Статут Ордена Републике Србије првог степена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61471</id>
    <redirect title="Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије" />
    <revision>
      <id>145302</id>
      <timestamp>2026-07-21T19:31:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статут Ордена Републике Србије првог степена]]</comment>
      <origin>145302</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="203" sha1="0b0kqxylbvyzbi1bvygz8czoc9o3sfd" xml:space="preserve">#ПРЕУСМЕРИ [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статут Ордена Републике Србије првог степена]]</text>
      <sha1>0b0kqxylbvyzbi1bvygz8czoc9o3sfd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Статут Ордена Републике Србије другог степена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61472</id>
    <redirect title="Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије" />
    <revision>
      <id>145303</id>
      <timestamp>2026-07-21T19:31:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статут Ордена Републике Србије другог степена]]</comment>
      <origin>145303</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="205" sha1="ctivcv49hyaobf2o5k9pncwog5khhrv" xml:space="preserve">#ПРЕУСМЕРИ [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статут Ордена Републике Србије другог степена]]</text>
      <sha1>ctivcv49hyaobf2o5k9pncwog5khhrv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Статути Ордена Републике Србије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61473</id>
    <redirect title="Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије" />
    <revision>
      <id>145304</id>
      <timestamp>2026-07-21T19:32:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статути Ордена Републике Србије]]</comment>
      <origin>145304</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="179" sha1="g6w7a1oqjqiewgvt8h71li263a404u0" xml:space="preserve">#ПРЕУСМЕРИ [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статути Ордена Републике Србије]]</text>
      <sha1>g6w7a1oqjqiewgvt8h71li263a404u0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145305</id>
      <parentid>145304</parentid>
      <timestamp>2026-07-21T19:33:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ђидо</username>
        <id>4820</id>
      </contributor>
      <comment>Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#Статути Ордена Републике Србије]] у [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#1. Статути Ордена Републике Србије]]</comment>
      <origin>145305</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="182" sha1="n6esf1il8hrb4afq2l3vgd944n04nft" xml:space="preserve">#ПРЕУСМЕРИ [[Уредба о статутима ордена и медаља Републике Србије#1. Статути Ордена Републике Србије]]</text>
      <sha1>n6esf1il8hrb4afq2l3vgd944n04nft</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>