Аутор:Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.48.0-wmf.1</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>148048</id>
      <parentid>147853</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T15:51:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148048</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11972" sha1="2atln1bv9s7dp1kfw2e7mhto0g75sr0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
==== 1886. ====
* [[Самохрана мајка]]

==== 1887. ====
* [[Анаграми]]
* [[Два гроба]]
* [[Двоје сирочади]]
* [[Зора (Јован Дучић)]]
* [[Поздрав Фрушке Горе]]
* [[Слијепац]]

==== 1888. ====
* [[Вече (На западу у румени)]]
* [[Мелем болу]]
* [[Пастир (Јован Дучић)]]
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]]
* [[Три Црногорца]]

==== 1889. ====
* [[Браћи на ново љето]]
* [[Гори (Јован Дучић)]]
* [[Мислио сам....]]
* [[На 500-љетни Видов-дан]]
* [[Не клони (Јован Дучић)]]
* [[Ој ти небо]]
* [[Отпало лишће]]
* [[Сиротанова клетва]]
* [[У болести (Јован Дучић)]]
* [[У зиму]]
* [[Црква у самоћи]]

==== 1890. ====
* [[Васкрс]]
* [[Ластама]]
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]]
* [[На мору (Јован Дучић)]]
* [[На рад!....]]
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]]
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]]
* [[Прољеће (Јован Дучић)]]
* [[Пустињак]]
* [[Сељеницима]]
* [[Сироче (Јован Дучић)]]
* [[Србин (Јован Дучић)]]
* [[У јесен]]

==== 1891. ====
* [[Д* (Минуће и ово доба)]]
* [[Домовини (Јован Дучић)]]
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]]
* [[*** (На пољу силна бура)]]
* [[Прољетно цвијеће]]

==== 1892. ====
* [[*** Давно je на свʼјет пала]]
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]]
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]]
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]]
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]]
* [[Oј, гдје сте]]
* [[Покрај чаше]]
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]]
* [[У пролеће (Јован Дучић)]]
* [[У спомен]]
* [[Ходи ближе!....]]

==== 1893. ====
* [[Анђео (Јован Дучић)]]
* [[Браћа (Јован Дучић)]]
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]]
* [[Звезда (Јован Дучић)]]
* [[Из даљине (Јован Дучић)]]
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]]
* [[Немојте тако!]]
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]]
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]]
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]]

==== 1894. ====
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]]
* [[Jесења елегија]]
* [[*** (Љуби је, срце моје)]]
* [[На гробовима бораца]]
* [[Ноћ у Деволу]]
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]]
* [[Први цвет]]
* [[Прича (Јован Дучић)]]
* [[Прометеј (Јован Дучић)]]
* [[Пророк]]
* [[*** (Ти си одбјегла)]]
* [[Уз пехар]]
* [[*** (Храм разорен стоји)]]

==== 1895. ====
* [[Војиславу над гробом]]
* [[Једном пјеснику]]
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]]
* [[*** (Не питај како је мени)]]
* [[*** (О шта те из сна буди)]]
* [[Под липом (Јован Дучић)]]
* [[Пред једном статуом]]
* [[Прољетне мелодије]]
* [[Расуће се...]]
* [[Сестри (Над гробом)]]
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]]

==== 1896. ====
* [[На обали (Јован Дучић)]]
* [[Српски борац]]
* [[Гусар]]
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]]
* [[Пјесникова молитва]]

==== 1897. ====
* [[Не чекај ме...]]
* [[Гроб]]
* [[Вјетре!]]
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]]
* [[Салангана]]

==== 1899. ====
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]]

==== 1900. ====
* [[Писмо другу]]
* [[Аида]]
* [[Истоку]]

==== 1901. ====
* [[Драма]]
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]]
* [[Зашто?...]]

==== 1903. ====
* [[Антички мотиви]]

==== 1908. ====
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]]

==== 1941. ====
* [[Врбас]]
* [[На царев Аранђеловдан]]
* [[Вечној Србији]]

==== 1943. ====
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]]
* [[Сатира]]
* [[Нова влада]]
* [[На обали Неретве]]
* [[Лички мученици]]
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]]
* [[Песма (Мој добри роде)]]
* [[Југославија]]
* [[Француској]]
* [[Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1911)|Петар Кочић]] (1911)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1912)|Петар Кочић]] (1912)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[Вера и Сталеж]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Велика Србија и Србија Велика]] (1941)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аутор:Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

=== Новински чланци ===
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>2atln1bv9s7dp1kfw2e7mhto0g75sr0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>148044</id>
      <parentid>147702</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:48:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148044</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9508" sha1="q8a3wl69g7p4gg3bjm0muhea1mt6379" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>q8a3wl69g7p4gg3bjm0muhea1mt6379</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>148031</id>
      <parentid>146244</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:13:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148031</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3712" sha1="gj7j5vqy0u2m3r7kshqqboz91a065cx" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Слика садашњега друштва]]
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>gj7j5vqy0u2m3r7kshqqboz91a065cx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148032</id>
      <parentid>148031</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:42:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148032</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3750" sha1="79vknb95wec69lpx5zn9n0flgkj0the" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Полтава]] (одломак)
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Слика садашњега друштва]]
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>79vknb95wec69lpx5zn9n0flgkj0the</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148038</id>
      <parentid>148032</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:25:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148038</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3826" sha1="oksd9r68p66umltnr211zjr8baiebiv" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Два гаврана]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Полтава]] (одломак)
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Слика садашњега друштва]]
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>oksd9r68p66umltnr211zjr8baiebiv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148041</id>
      <parentid>148038</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:35:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148041</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3880" sha1="7lc8ve3sflu3zhwqjntvbx284z8bo3v" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Два гаврана]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Полтава]] (одломак)
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Слика садашњега друштва]]
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Црни вео]] (''-{Чёрная шаль}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>7lc8ve3sflu3zhwqjntvbx284z8bo3v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јохан Волфганг Гете</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60627</id>
    <revision>
      <id>148033</id>
      <parentid>147248</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:54:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148033</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2344" sha1="rlnr1jbjxlypyq5pzp4qbko9svuidaa" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук (Р. Ј. Михаиловић)]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Ифигенија у Тавриди]] (''-{Iphigenie auf Tauris}-'')
* [[Рибар]]
* [[Сродне душе]]
* [[На води (Гете)|На води]]
* [[Фауст]]
* [[Торквата Таса]]
* [[Бог и Бајадера]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Светислав Стефановић]]
* [[Никола В. Ђорић]]
* [[Војин Бикар]]
* [[Милан Савић]]
* [[Дамјан Павловић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Аутор:Ристо Ј. Михаиловић|Ристо Ј. Михаиловић]]

[[Категорија:Романтизам]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете| ]]</text>
      <sha1>rlnr1jbjxlypyq5pzp4qbko9svuidaa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61525</id>
    <revision>
      <id>148049</id>
      <parentid>146822</parentid>
      <timestamp>2026-10-29T11:50:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148049</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4459" sha1="by42rjdq5bktelux7w9u8hqgxpewytu" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Смрт Марка Краљевића
| одељак= 
| година=
| белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Аутор:Марко Краљевић|Марка Краљевића]] коју је [[Вук Караџић]] записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.
}}

[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка''&lt;br /&gt;(1848, Новак Радонић)]]

== Песме ==
* '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Српске народне пјесме|''Српске народне пјесме'', књига друга]] (1845) Вука Караџића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|''Српске народне пјесме'', књига шеста]] Вука Караџића
* '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (МХ)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Народне песме у издању Матице хрватске|''Народне песме у издању Матице хрватске'', књига друга]] (1897)
* [[Смрт Марка Краљевића (мало друкчије)|'''Смрт Марка Краљевића''' (мало друкчије)]], у ''Народне песме у издању Матице хрватске, књига друга'' (1897)
* '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића

== Прозна предања ==
* '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића
* '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића
* '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
{{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Смрт Марка Краљевића| ]]</text>
      <sha1>by42rjdq5bktelux7w9u8hqgxpewytu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148050</id>
      <parentid>148049</parentid>
      <timestamp>2026-10-29T11:50:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148050</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4503" sha1="g60xjfktoww2z5134lbocz0sqrx1kt7" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Смрт Марка Краљевића
| одељак= 
| година=
| белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Аутор:Марко Краљевић|Марка Краљевића]] коју је [[Аутор:Вук Караџић|Вук Караџић]] записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је [[Аутор:Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.
}}

[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка''&lt;br /&gt;(1848, Новак Радонић)]]

== Песме ==
* '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Српске народне пјесме|''Српске народне пјесме'', књига друга]] (1845) Вука Караџића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|''Српске народне пјесме'', књига шеста]] Вука Караџића
* '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (МХ)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Народне песме у издању Матице хрватске|''Народне песме у издању Матице хрватске'', књига друга]] (1897)
* [[Смрт Марка Краљевића (мало друкчије)|'''Смрт Марка Краљевића''' (мало друкчије)]], у ''Народне песме у издању Матице хрватске, књига друга'' (1897)
* '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића

== Прозна предања ==
* '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића
* '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића
* '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
{{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Смрт Марка Краљевића| ]]</text>
      <sha1>g60xjfktoww2z5134lbocz0sqrx1kt7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148051</id>
      <parentid>148050</parentid>
      <timestamp>2026-10-29T11:50:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148051</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4524" sha1="14blq48uaccuy0r1swwxsylkzi0e1gc" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Смрт Марка Краљевића
| одељак= 
| година=
| белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Аутор:Марко Краљевић|Марка Краљевића]] коју је [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је [[Аутор:Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.
}}

[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка''&lt;br /&gt;(1848, Новак Радонић)]]

== Песме ==
* '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Српске народне пјесме|''Српске народне пјесме'', књига друга]] (1845) Вука Караџића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|''Српске народне пјесме'', књига шеста]] Вука Караџића
* '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (МХ)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Народне песме у издању Матице хрватске|''Народне песме у издању Матице хрватске'', књига друга]] (1897)
* [[Смрт Марка Краљевића (мало друкчије)|'''Смрт Марка Краљевића''' (мало друкчије)]], у ''Народне песме у издању Матице хрватске, књига друга'' (1897)
* '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића

== Прозна предања ==
* '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића
* '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића
* '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
{{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Смрт Марка Краљевића| ]]</text>
      <sha1>14blq48uaccuy0r1swwxsylkzi0e1gc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148052</id>
      <parentid>148051</parentid>
      <timestamp>2026-10-29T11:52:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148052</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4134" sha1="b4do9idtj3zwvtd0xgdpw197o2a78q4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Смрт Марка Краљевића
| одељак= 
| година=
| белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака '''[[Аутор:Марко Краљевић|Марка Краљевића]]'''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и бесмртан.
}}

[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка''&lt;br /&gt;(1848, Новак Радонић)]]

== Песме ==
* '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Српске народне пјесме|''Српске народне пјесме'', књига друга]] (1845) Вука Караџића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|''Српске народне пјесме'', књига шеста]] Вука Караџића
* '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (МХ)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Народне песме у издању Матице хрватске|''Народне песме у издању Матице хрватске'', књига друга]] (1897)
* [[Смрт Марка Краљевића (мало друкчије)|'''Смрт Марка Краљевића''' (мало друкчије)]], у ''Народне песме у издању Матице хрватске, књига друга'' (1897)
* '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића

== Прозна предања ==
* '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића
* '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића
* '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
{{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Смрт Марка Краљевића| ]]</text>
      <sha1>b4do9idtj3zwvtd0xgdpw197o2a78q4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Адолф Хитлер</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61587</id>
    <revision>
      <id>148028</id>
      <parentid>148023</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:04:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1940. */</comment>
      <origin>148028</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1411" sha1="91yow76id44n5tj6zi6s8vqva1t4kx4" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = Немачки политичар; канцелар Немачке од 1933. до 1945. године, и вођа Немачке од 1934. до 1945. године.
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Дела ==
=== Говори и радио обраћања ===
==== 1933. ====
* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]

==== 1939. ====
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]

==== 1940. ====
* [[Хитлеров новогодишњи проглас 31. децемра 1940.]]
* [[Дневна заповест Вође Рајха немачкој оружаној сили, 31. децембар 1940.]]

=== Остала дела ===
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>91yow76id44n5tj6zi6s8vqva1t4kx4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дневна заповест Вође Рајха немачкој оружаној сили, 31. децембар 1940.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61912</id>
    <revision>
      <id>148025</id>
      <parentid>148024</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T11:59:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Види још */</comment>
      <origin>148025</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3580" sha1="0jsdgzycfpsewmnxwvj3eptvbc46w48" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Берлин, 31 децембра. — ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха и врховни заповедник издао је поводом Нове године немачкој војсци следећу дневну заповест:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници, у ратној 1940 години националсоцијалистичка војска Велико-немачког Рајха извојевала је сјајне победе јединствене величине. Она је са беспримерном храброшћу тукла непријатеља на копну, на мору и у ваздуху. Захваљујући вашем јунаштву и вашем војничком уме[?]у решени су сви задаци које сам био приморан да вам поставим. Ви сте снагом оружја победили борбене силе наших противника, а морално сте освојили војничким(?) држањем и својом прим[а?]рном дисциплином оне територије које сте заузели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је, захваљујући вашим високим војничким врлинама, за неколико месеци светоисториске борбе, успело да се јуначкој борби немачке војске у светском рату дода садашњи успех и да се у Компиењској шуми коначно отклони срамота тадашњег пораза.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као ваш врховни заповедник, ја вам захваљујем, моји војници сувоземне војске, ратне морнарице и ваздухопловства, на неупоредивим напорима. Захваљујем вам и у име целокупног немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ми се сећамо другова који [?] дали животе за будућност нашег народа. Ми се такође сећамо храбрих војника наше савезничке фашистичке Италије.&lt;br /&gt;
{{gap}}„По [?] демократских хушкача рата и јеврејско-капиталистичких људи који се налазе у њиховој позадини, овај рат мора да се настави. Представници света који се руши мисле да ће у једној години можда још моћи да дигну оно што им није успело у прошлости. Ми смо спремни [да на?] прагу Нове године стојимо [?] као никад досада, [?] сваки од нас ће извршити дужност. А Бог неће напустити оне који су решени да, [?] од једног [?], хра [?] помогну сами себи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници националсоцијалистичке војске Велико-немачког Рајха, година 1941 донеће окончање највеће победе наше историје.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>0jsdgzycfpsewmnxwvj3eptvbc46w48</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148026</id>
      <parentid>148025</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:00:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>148026</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3672" sha1="4ykyqw1yatmhno6k6doaw9feay2xwr1" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Берлин, 31 децембра. — ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха и врховни заповедник издао је поводом Нове године немачкој војсци следећу дневну заповест:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници, у ратној 1940 години националсоцијалистичка војска Велико-немачког Рајха извојевала је сјајне победе јединствене величине. Она је са беспримерном храброшћу тукла непријатеља на копну, на мору и у ваздуху. Захваљујући вашем јунаштву и вашем војничком уме[?]у решени су сви задаци које сам био приморан да вам поставим. Ви сте снагом оружја победили борбене силе наших противника, а морално сте освојили војничким(?) држањем и својом прим[а?]рном дисциплином оне територије које сте заузели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је, захваљујући вашим високим војничким врлинама, за неколико месеци светоисториске борбе, успело да се јуначкој борби немачке војске у светском рату дода садашњи успех и да се у Компиењској шуми коначно отклони срамота тадашњег пораза.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као ваш врховни заповедник, ја вам захваљујем, моји војници сувоземне војске, ратне морнарице и ваздухопловства, на неупоредивим напорима. Захваљујем вам и у име целокупног немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ми се сећамо другова који [?] дали животе за будућност нашег народа. Ми се такође сећамо храбрих војника наше савезничке фашистичке Италије.&lt;br /&gt;
{{gap}}„По [?] демократских хушкача рата и јеврејско-капиталистичких људи који се налазе у њиховој позадини, овај рат мора да се настави. Представници света који се руши мисле да ће у једној години можда још моћи да дигну оно што им није успело у прошлости. Ми смо спремни [да на?] прагу Нове године стојимо [?] као никад досада, [?] сваки од нас ће извршити дужност. А Бог неће напустити оне који су решени да, [?] од једног [?], хра [?] помогну сами себи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници националсоцијалистичке војске Велико-немачког Рајха, година 1941 донеће окончање највеће победе наше историје.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Време''. 1. јануар 1941. Београд, год. XXI, бр. 6804, стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>4ykyqw1yatmhno6k6doaw9feay2xwr1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148027</id>
      <parentid>148026</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:01:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Види још */</comment>
      <origin>148027</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3707" sha1="ilr7vmz5cdu3pp03djqrv8mvreece2v" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Берлин, 31 децембра. — ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха и врховни заповедник издао је поводом Нове године немачкој војсци следећу дневну заповест:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници, у ратној 1940 години националсоцијалистичка војска Велико-немачког Рајха извојевала је сјајне победе јединствене величине. Она је са беспримерном храброшћу тукла непријатеља на копну, на мору и у ваздуху. Захваљујући вашем јунаштву и вашем војничком уме[?]у решени су сви задаци које сам био приморан да вам поставим. Ви сте снагом оружја победили борбене силе наших противника, а морално сте освојили војничким(?) држањем и својом прим[а?]рном дисциплином оне територије које сте заузели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је, захваљујући вашим високим војничким врлинама, за неколико месеци светоисториске борбе, успело да се јуначкој борби немачке војске у светском рату дода садашњи успех и да се у Компиењској шуми коначно отклони срамота тадашњег пораза.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као ваш врховни заповедник, ја вам захваљујем, моји војници сувоземне војске, ратне морнарице и ваздухопловства, на неупоредивим напорима. Захваљујем вам и у име целокупног немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ми се сећамо другова који [?] дали животе за будућност нашег народа. Ми се такође сећамо храбрих војника наше савезничке фашистичке Италије.&lt;br /&gt;
{{gap}}„По [?] демократских хушкача рата и јеврејско-капиталистичких људи који се налазе у њиховој позадини, овај рат мора да се настави. Представници света који се руши мисле да ће у једној години можда још моћи да дигну оно што им није успело у прошлости. Ми смо спремни [да на?] прагу Нове године стојимо [?] као никад досада, [?] сваки од нас ће извршити дужност. А Бог неће напустити оне који су решени да, [?] од једног [?], хра [?] помогну сами себи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници националсоцијалистичке војске Велико-немачког Рајха, година 1941 донеће окончање највеће победе наше историје.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Аутор:Адолф Хитлер|Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Време''. 1. јануар 1941. Београд, год. XXI, бр. 6804, стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>ilr7vmz5cdu3pp03djqrv8mvreece2v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148029</id>
      <parentid>148027</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T12:04:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Дневна заповест Вође Рајха немачкој оружаној сили, 31. децембар 1941.]] на [[Дневна заповест Вође Рајха немачкој оружаној сили, 31. децембар 1940.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>148027</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3707" sha1="ilr7vmz5cdu3pp03djqrv8mvreece2v" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Берлин, 31 децембра. — ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха и врховни заповедник издао је поводом Нове године немачкој војсци следећу дневну заповест:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници, у ратној 1940 години националсоцијалистичка војска Велико-немачког Рајха извојевала је сјајне победе јединствене величине. Она је са беспримерном храброшћу тукла непријатеља на копну, на мору и у ваздуху. Захваљујући вашем јунаштву и вашем војничком уме[?]у решени су сви задаци које сам био приморан да вам поставим. Ви сте снагом оружја победили борбене силе наших противника, а морално сте освојили војничким(?) држањем и својом прим[а?]рном дисциплином оне територије које сте заузели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је, захваљујући вашим високим војничким врлинама, за неколико месеци светоисториске борбе, успело да се јуначкој борби немачке војске у светском рату дода садашњи успех и да се у Компиењској шуми коначно отклони срамота тадашњег пораза.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као ваш врховни заповедник, ја вам захваљујем, моји војници сувоземне војске, ратне морнарице и ваздухопловства, на неупоредивим напорима. Захваљујем вам и у име целокупног немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ми се сећамо другова који [?] дали животе за будућност нашег народа. Ми се такође сећамо храбрих војника наше савезничке фашистичке Италије.&lt;br /&gt;
{{gap}}„По [?] демократских хушкача рата и јеврејско-капиталистичких људи који се налазе у њиховој позадини, овај рат мора да се настави. Представници света који се руши мисле да ће у једној години можда још моћи да дигну оно што им није успело у прошлости. Ми смо спремни [да на?] прагу Нове године стојимо [?] као никад досада, [?] сваки од нас ће извршити дужност. А Бог неће напустити оне који су решени да, [?] од једног [?], хра [?] помогну сами себи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Војници националсоцијалистичке војске Велико-немачког Рајха, година 1941 донеће окончање највеће победе наше историје.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Аутор:Адолф Хитлер|Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Време''. 1. јануар 1941. Београд, год. XXI, бр. 6804, стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>ilr7vmz5cdu3pp03djqrv8mvreece2v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бог и Бајадера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61914</id>
    <revision>
      <id>148034</id>
      <timestamp>2026-10-28T12:58:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Бог и Бајадера | одељак= | аутор= Јохан Волфганг Гете | преводилац= Јован Јовановић Змај | година= | белешке= }}  {{Центар|Бог и Бајадера.&lt;br /&gt;Индијска легенда од Гета.}}  &lt;poem&gt; Махадеј, господар земљи, Шести пут се сиш'о доле, На…</comment>
      <origin>148034</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5424" sha1="9xycyt9uxds8msjkpmrvcwhnjbvigwg" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бог и Бајадера
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}

{{Центар|Бог и Бајадера.&lt;br /&gt;Индијска легенда од Гета.}}

&lt;poem&gt;
Махадеј, господар земљи,
Шести пут се сиш'о доле,
Нама раван да осети
Наше сласти, наше боле.
Пре нег' казни, ил' дарује,
Пре нег' почне збиљски суд,
Човечијим хоће оком
Да прогледа људску груд.
Од села до града неуморан хита,
Па кад вел'ке, мале, искуша, испита,
Даље, даље иде, не жалећи труд.

На крај места, гле, дивоте!
У пупољку свога бића,
На прозору стоји мома
Шаренкастих образчића.
„Добар вечер!“ — Хвала 'лепо!
Ево мене за собом, —
„Ко си, душо?“ — Бајадера,
А љубави ово ј' дом!
Те поскочи доле, у цимбалу бије,
Игра, па се вије, стане, па се смије,
И цветак му пружи лаким поклоном.

Љупко му се умиљује,
Па у кућу с њеме хити:
„Лепи странче, уморан си,
Одмор ће ти сладак бити;
Ужеһ'ћу ти стотин' свећа,
Ако ти је мрзак мрак,
Хоћеш радост? Хоћеш шалу?
Заповедај, — дај ми знак!“
Служи га и двори, јаде му разбија,
А бог мило гледа, како лепо сија
Кроз дубину греха људског срца зрак.

Што бог веће службе иште,
Све радије она двори,
Па уметно њено биће
У саму се нарав створи.
И, гле! Како после цвећа
Наједаред и плод зре,
Поштовање и покорност
Праву љубав доводе.
Ал' Махадеј хоће, да је позна боље,
А ту су му слуге: страсти и невоље,
Препасти големе и жалости зле.

Шарено јој лице љуби,
А љубав јој тугу носи,
И већ цура не зна куда,
Првом сузом лице роси;
Пред ноге му нице пада,
Ту је гони срца жар,
Ту је срећна, не иштући
Ни разблуду, нити дар.
А поноћни часи у брзаном лету
Све тамнији шатор хладном руком плету,
Да под њим ужива богоземни пар.

После дуга сладовања,
Тек девојче очи свело,
И кад хтеде љубит' с нова,
Код ње лежи мртво тело.
Скочила је, плакала је,
Кукала је нада њим,
Ал' већ ено огањ ложе,
Ено огањ, ено дим!
Попови се крећу, тужним гласом поју,
Она кроз њих трчи, тражи жалост своју.
„Ко си? Шта јадујеш за мртвацем тим?”

Код сандука доле клече,
Обара је тешка туга —
„Мужа мога тражим, људи,
У гробници наћи ћу га;
Заш' да умре, заш' да гори
'вака тела 'ваки строј?
Мој је био једну ноћцу,
Срцем, душом — само мој!“
А попови поју: „Ми носимо стара,
Да се од живота у гробу одмара,
Ал' и млађан мора удес трпет' свој”.

„Ово није муж ти био,
Ти си дева Бајадера,
Од тебека ништ' не тражи,
Ништ' не иште наша вера,
Само сенка телу следи
У гробове у пропаст,
Само жена с мужем гори, —
То је дужност, то је част!
Ложите ваτру силно, носимо момче младо,
Богови наши стари, прим'те га себи радо,
Увек је ваша слава, ваша је власт!”

Тако поју свећеници,
Не слушају врисак њен;
Она беле руке шири,
Па улети у пламен,
Ал' ко с' оно небу диже
Из пламена жестоког? —
На рукама носи драгу
Диван момак, — силан бог.
Ко се каје, лако до милости стиже,
Поклизне ли дете, бесмртни га диже
Пламеним рукама до дворишта свог!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>9xycyt9uxds8msjkpmrvcwhnjbvigwg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148035</id>
      <parentid>148034</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:03:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148035</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5568" sha1="8jzybg5wwgtjymrqwn8np5by4ufd291" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бог и Бајадера
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}

{{Центар|Бог и Бајадера.&lt;br /&gt;Индијска легенда од Гета.}}

&lt;poem&gt;
::Махадеј, господар земљи,
::Шести пут се сиш'о доле,
::Нама раван да осети
::Наше сласти, наше боле.
::Пре нег' казни, ил' дарује,
::Пре нег' почне збиљски суд,
::Човечијим хоће оком
::Да прогледа људску груд.
Од села до града неуморан хита,
Па кад вел'ке, мале, искуша, испита,
Даље, даље иде, не жалећи труд.

::На крај места, гле, дивоте!
::У пупољку свога бића,
::На прозору стоји мома
::Шаренкастих образчића.
::„Добар вечер!“ — Хвала 'лепо!
::Ево мене за собом, —
::„Ко си, душо?“ — Бајадера,
::А љубави ово ј' дом!
Те поскочи доле, у цимбалу бије,
Игра, па се вије, стане, па се смије,
И цветак му пружи лаким поклоном.

::Љупко му се умиљује,
::Па у кућу с њеме хити:
::„Лепи странче, уморан си,
::Одмор ће ти сладак бити;
::Ужеһ'ћу ти стотин' свећа,
::Ако ти је мрзак мрак,
::Хоћеш радост? Хоћеш шалу?
::Заповедај, — дај ми знак!“
Служи га и двори, јаде му разбија,
А бог мило гледа, како лепо сија
Кроз дубину греха људског срца зрак.

::Што бог веће службе иште,
::Све радије она двори,
::Па уметно њено биће
::У саму се нарав створи.
::И, гле! Како после цвећа
::Наједаред и плод зре,
::Поштовање и покорност
::Праву љубав доводе.
Ал' Махадеј хоће, да је позна боље,
А ту су му слуге: страсти и невоље,
Препасти големе и жалости зле.

::Шарено јој лице љуби,
::А љубав јој тугу носи,
::И већ цура не зна куда,
::Првом сузом лице роси;
::Пред ноге му нице пада,
::Ту је гони срца жар,
::Ту је срећна, не иштући
::Ни разблуду, нити дар.
А поноћни часи у брзаном лету
Све тамнији шатор хладном руком плету,
Да под њим ужива богоземни пар.

::После дуга сладовања,
::Тек девојче очи свело,
::И кад хтеде љубит' с нова,
::Код ње лежи мртво тело.
::Скочила је, плакала је,
::Кукала је нада њим,
::Ал' већ ено огањ ложе,
::Ено огањ, ено дим!
Попови се крећу, тужним гласом поју,
Она кроз њих трчи, тражи жалост своју.
„Ко си? Шта јадујеш за мртвацем тим?”

::Код сандука доле клече,
::Обара је тешка туга —
::„Мужа мога тражим, људи,
::У гробници наћи ћу га;
::Заш' да умре, заш' да гори
::'вака тела 'ваки строј?
::Мој је био једну ноћцу,
::Срцем, душом — само мој!“
А попови поју: „Ми носимо стара,
Да се од живота у гробу одмара,
Ал' и млађан мора удес трпет' свој”.

::„Ово није муж ти био,
::Ти си дева Бајадера,
::Од тебека ништ' не тражи,
::Ништ' не иште наша вера,
::Само сенка телу следи
::У гробове у пропаст,
::Само жена с мужем гори, —
::То је дужност, то је част!
Ложите ваτру силно, носимо момче младо,
Богови наши стари, прим'те га себи радо,
Увек је ваша слава, ваша је власт!”

::Тако поју свећеници,
::Не слушају врисак њен;
::Она беле руке шири,
::Па улети у пламен,
::Ал' ко с' оно небу диже
::Из пламена жестоког? —
::На рукама носи драгу
::Диван момак, — силан бог.
Ко се каје, лако до милости стиже,
Поклизне ли дете, бесмртни га диже
Пламеним рукама до дворишта свог!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>8jzybg5wwgtjymrqwn8np5by4ufd291</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148036</id>
      <parentid>148035</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:06:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148036</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5711" sha1="qob7c4ebwnmhf1wy11oifri9ye98ebo" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бог и Бајадера
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Бог и Бајадера.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;Индијска легенда од Гета.&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
::Махадеј, господар земљи,
::Шести пут се сиш'о доле,
::Нама раван да осети
::Наше сласти, наше боле.
::Пре нег' казни, ил' дарује,
::Пре нег' почне збиљски суд,
::Човечијим хоће оком
::Да прогледа људску груд.
Од села до града неуморан хита,
Па кад вел'ке, мале, искуша, испита,
Даље, даље иде, не жалећи труд.

::На крај места, гле, дивоте!
::У пупољку свога бића,
::На прозору стоји мома
::Шаренкастих образчића.
::„Добар вечер!“ — Хвала 'лепо!
::Ево мене за собом, —
::„Ко си, душо?“ — Бајадера,
::А љубави ово ј' дом!
Те поскочи доле, у цимбалу бије,
Игра, па се вије, стане, па се смије,
И цветак му пружи лаким поклоном.

::Љупко му се умиљује,
::Па у кућу с њеме хити:
::„Лепи странче, уморан си,
::Одмор ће ти сладак бити;
::Ужеһ'ћу ти стотин' свећа,
::Ако ти је мрзак мрак,
::Хоћеш радост? Хоћеш шалу?
::Заповедај, — дај ми знак!“
Служи га и двори, јаде му разбија,
А бог мило гледа, како лепо сија
Кроз дубину греха људског срца зрак.

::Што бог веће службе иште,
::Све радије она двори,
::Па уметно њено биће
::У саму се нарав створи.
::И, гле! Како после цвећа
::Наједаред и плод зре,
::Поштовање и покорност
::Праву љубав доводе.
Ал' Махадеј хоће, да је позна боље,
А ту су му слуге: страсти и невоље,
Препасти големе и жалости зле.

::Шарено јој лице љуби,
::А љубав јој тугу носи,
::И већ цура не зна куда,
::Првом сузом лице роси;
::Пред ноге му нице пада,
::Ту је гони срца жар,
::Ту је срећна, не иштући
::Ни разблуду, нити дар.
А поноћни часи у брзаном лету
Све тамнији шатор хладном руком плету,
Да под њим ужива богоземни пар.

::После дуга сладовања,
::Тек девојче очи свело,
::И кад хтеде љубит' с нова,
::Код ње лежи мртво тело.
::Скочила је, плакала је,
::Кукала је нада њим,
::Ал' већ ено огањ ложе,
::Ено огањ, ено дим!
Попови се крећу, тужним гласом поју,
Она кроз њих трчи, тражи жалост своју.
„Ко си? Шта јадујеш за мртвацем тим?”

::Код сандука доле клече,
::Обара је тешка туга —
::„Мужа мога тражим, људи,
::У гробници наћи ћу га;
::Заш' да умре, заш' да гори
::'вака тела 'ваки строј?
::Мој је био једну ноћцу,
::Срцем, душом — само мој!“
А попови поју: „Ми носимо стара,
Да се од живота у гробу одмара,
Ал' и млађан мора удес трпет' свој”.

::„Ово није муж ти био,
::Ти си дева Бајадера,
::Од тебека ништ' не тражи,
::Ништ' не иште наша вера,
::Само сенка телу следи
::У гробове у пропаст,
::Само жена с мужем гори, —
::То је дужност, то је част!
Ложите ваτру силно, носимо момче младо,
Богови наши стари, прим'те га себи радо,
Увек је ваша слава, ваша је власт!”

::Тако поју свећеници,
::Не слушају врисак њен;
::Она беле руке шири,
::Па улети у пламен,
::Ал' ко с' оно небу диже
::Из пламена жестоког? —
::На рукама носи драгу
::Диван момак, — силан бог.
Ко се каје, лако до милости стиже,
Поклизне ли дете, бесмртни га диже
Пламеним рукама до дворишта свог!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>qob7c4ebwnmhf1wy11oifri9ye98ebo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148037</id>
      <parentid>148036</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:20:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен и исправљен текст исто као у извору</comment>
      <origin>148037</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5732" sha1="fbhtl9cqedfjtnqsj4s21guazcz5nkn" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бог и Бајадера
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Бог и Бајадера.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;Индијска легенда од Гета.&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
::Махадеј, господар земљи,
::Шести пут се сишʼо доле,
::Нама раван да осети
::Наше сласти, наше боле.
::Пре негʼ казни, илʼ дарује,
::Пре негʼ почне збиљски суд,
::Човечијим хоће оком
::Да прогледа људску груд.
Од села до града неуморан хита,
Па кад велʼке, мале, искуша, испита,
Даље, даље иде, не жалећи труд.

::На крај места, гле, дивоте!
::У пупољку свога бића,
::На прозору стоји мома
::Шаренкастих образчића.
::„Добар вечер!” — Хвала лепо!
::Ево мене за тобом, —
::„Ко си, душо?” — Бајадера,
::А љубави ово јʼ дом!
Те поскочи доле, у цимбалу бије,
Игра, па се вије, стане, па се смије,
И цветак му пружи лаким поклоном.

::Љупко му се умиљује,
::Па у кућу с њиме хити:
::„Лепи странче, уморан си,
::Одмор ће ти сладак бити;
::Ужећʼћу ти стотинʼ свећа,
::Ако ти је мрзак мрак,
::Хоћеш радост? Хоћеш шалу?
::Заповедај, — дај ми знак!”
Служи га и двори, јаде му разбија,
А бог мило гледа, како лепо сија
Кроз дубину греха људског срца зрак.

::Што бог веће службе иште,
::Све радије она двори,
::Па уметно њено биће
::У саму се нарав створи.
::И, гле! Како после цвећа
::Наједаред и плод зре,
::Поштовање и покорност
::Праву љубав доводе.
Алʼ Махадеј хоће, да је позна боље,
А ту су му слуге: страсти и невоље,
Препасти големе и жалости зле.

::Шарено јој лице љуби,
::А љубав јој тугу носи,
::И већ цура не зна куда,
::Првом сузом лице роси;
::Пред ноге му нице пада,
::Ту је гони срца жар,
::Ту је срећна, не иштући
::Ни разблуду, нити дар.
А поноћни часи у брзаном лету
Све тамнији шатор хладном руком плету,
Да под њим ужива богоземни пар.

::После дуга сладовања,
::Тек девојче очи свело,
::И кад хтеде љубитʼ с нова,
::Код ње лежи мртво тело.
::Скочила је, плакала је,
::Кукала је нада њим,
::Алʼ већ ено огањ ложе,
::Ено огањ, ено дим!
Попови се крећу, тужним гласом поју,
Она кроз њих трчи, тражи жалост своју.
„Ко си? Шта јадујеш за мртвацем тим?”

::Код сандука доле клече,
::Обара је тешка туга —
::„Мужа мога тражим, људи,
::У гробници наћи ћу га;
::Зашʼ да умре, зашʼ да гори
::ʼвака тела ʼваки строј?
::Мој је био једну ноћцу,
::Срцем, душом — само мој!”
А попови поју: „Ми носимо стара,
Да се од живота у гробу одмара,
Алʼ и млађан мора удес трпетʼ свој”.

::„Ово није муж ти био,
::Ти си дева Бајадера,
::Од тебека ништʼ не тражи,
::Ништʼ не иште наша вера,
::Само сенка телу следи
::У гробове у пропаст,
::Само жена с мужем гори, —
::То је дужност, то је част!
Ложите ватру силно, носимо момче младо,
Богови наши стари, примʼте га себи радо,
Увек је ваша слава, ваша је власт!”

::Тако поју свећеници,
::Не слушају врисак њен;
::Она беле руке шири,
::Па улети у пламен,
::Алʼ ко сʼ оно небу диже
::Из пламена жестоког? —
::На рукама носи драгу
::Диван момак, — силан бог.
Ко се каје, лако до милости стиже,
Поклизне ли дете, бесмртни га диже
Пламеним рукама до дворишта свог!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>fbhtl9cqedfjtnqsj4s21guazcz5nkn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два гаврана</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61915</id>
    <revision>
      <id>148039</id>
      <timestamp>2026-10-28T13:30:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два гаврана (''-{Ворон к ворону летит}-'') | одељак=  | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Јовановић Змај | година= | белешке= }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Два гавран…</comment>
      <origin>148039</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1626" sha1="m9eb6i80v4s0h4khry7fgbqzhcq0543" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два гаврана (''-{Ворон к ворону летит}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Два гаврана.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(По Пушкину.)&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Мртав гладан гавран лети,
Не можʼ више глад поднети,
Већ умоли друга свога:
Казуј хране, тако тʼ Бога!

Знам ја хране, друг му вели,
Колико ти срце жели,
Под планином, крвав, бледан,
Мртав лежи коњик један.

Ко га стиже, ко га смаче
Његов сиви соко знаће,
Знаће његов вранац вити —
И љуба му — може бити.

Соко тужан пао нице,
Вранац тужи код убице,
Љуба чека љубљенога —
Алʼ не војна — већ другога.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>m9eb6i80v4s0h4khry7fgbqzhcq0543</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148040</id>
      <parentid>148039</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:33:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>148040</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1687" sha1="qbj8ee1mnxvbukfx7834zmvnsc37ini" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два гаврана (''-{Ворон к ворону летит}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Два гаврана.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(По Пушкину.)&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Мртав гладан гавран лети,
Не можʼ више глад поднети,
Већ умоли друга свога:
Казуј хране, тако тʼ Бога!

Знам ја хране, друг му вели,
Колико ти срце жели,
Под планином, крвав, бледан,
Мртав лежи коњик један.

Ко га стиже, ко га смаче
Његов сиви соко знаће,
Знаће његов вранац вити —
И љуба му — може бити.

Соко тужан пао нице,
Вранац тужи код убице,
Љуба чека љубљенога —
Алʼ не војна — већ другога.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]

[[ru:Ворон к ворону летит (Пушкин)]]</text>
      <sha1>qbj8ee1mnxvbukfx7834zmvnsc37ini</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црни вео</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61916</id>
    <revision>
      <id>148042</id>
      <timestamp>2026-10-28T13:37:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни вео (''-{Чёрная шаль}-'') | одељак=  | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Јовановић Змај | година= | белешке= }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Црни вео.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(…</comment>
      <origin>148042</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2965" sha1="c0i8qm9zckd77kt18zfohskhfoqja47" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни вео (''-{Чёрная шаль}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Црни вео.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(Молдавска песма из Пушкина.)&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Као махнит зверам у црни вео сад,
А ледену душу раздире ми јад.

У младости лудој, лаковерју слепом,
Гинуло ми срце за Гркињом лепом.

Ласкала ми цура, сретан бејах с њом,
Ал' на скоро, брате, удари ме гром.

Пирујући једном с неколико друга,
Презрени ме Жида изазва из круга.

„Ти пирујеш“ (шапну), „браћа т' време крате,
А Гркиња твоја изневерила те!“

„Не било те!“ рекох, на му просух злата;
Роб доведе коње, јурнусмо на врата.

Огрезнуше коњи у крвавој пени —
А кратка је жалост ћутала у мени.

А кад доро стаде код позната прага,
Западе ме тама, издаде ме снага...

Кад у собу надох, шкрипућући зуби' —
Неверница моја с Јерменом се љуби.

Смрче ми се оку — мач се диже... спусти —
Раскомада пољуб на душмански' усти'.

Газио сам тело крвљу обливено,
Гледао сам дуго бледо лице њено.

Ох, сећам се вриске невернице моме —
Погинула љуба, па и љубав с њоме.

Скидох црни вео с њене мртве главе,
Да отарем мачу оштрице крваве.

А кад наста ноћца после дана врела,
Роб је побацао у Дунаво тела.

И од тад не љубим више чарне очи,
Од тад више не знам за веселе ноћи.

Као махнит зверам у црни вео сад,
И ледену душу раздире ми јад.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]

[[ru:Чёрная шаль (Пушкин)]]</text>
      <sha1>c0i8qm9zckd77kt18zfohskhfoqja47</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148043</id>
      <parentid>148042</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:41:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>148043</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2969" sha1="dl7jm52yi8zpf238t2r1jkhupa8lgb2" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни вео (''-{Чёрная шаль}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''Црни вео.'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(Молдавска песма из Пушкина.)&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Као махнит зверам у црн вео сад,
А ледену душу раздире ми јад.

У младости лудој, лаковерју слепом,
Гинуло ми срце за Гркињом лепом.

Ласкала ми цура, сретан бејах с њом,
Алʼ на скоро, брате, удари ме гром.

Пирујући једном с неколико друга,
Презрени ме Жида изазва из круга.

„Ти пирујеш” (шапну), „браћа тʼ време крате,
А Гркиња твоја изневерила те!”

„Не било те!” рекох, па му просух злата;
Роб доведе коње, јурнусмо на врата.

Огрезнуше коњи у крвавој пени —
А кратка је жалост ћутала у мени.

А кад доро стаде код позната прага,
Западе ме тама, издаде ме снага....

Кад у собу падох, шкрипућући зубиʼ —
Неверница моја с Јерменом се љуби.

Смрче ми се оку — мач се диже... спусти —
Раскомада пољуб на душманскиʼ устиʼ.

Газио сам тело крвљу обливено,
Гледао сам дуго бледо лице њено.

Ох, сећам се вриске невернице моме —
Погинула љуба, па и љубав с њоме.

Скидох црни вео с њене мртве главе,
Да отарем мачу оштрице крваве.

А кад наста ноћца после дана врела,
Роб је побацао у Дунаво тела.

И од тад не љубим више чарне очи,
Од тад више не знам за веселе ноћи.

Као махнит зверам у црни вео сад,
И ледену душу раздире ми јад.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]

[[ru:Чёрная шаль (Пушкин)]]</text>
      <sha1>dl7jm52yi8zpf238t2r1jkhupa8lgb2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/Увод</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61917</id>
    <revision>
      <id>148045</id>
      <timestamp>2026-10-28T13:51:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>148045</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31271" sha1="g0ejc9rxtkjl43edgttda4qmg5ysd41" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена/Предговор|Предговор]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/Увод|Увод]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/Географске регије обитовања и границе Јужних Словена|Географске регије обитовања и границе Јужних Словена]]
}}


Етногенеза означава старо порекло народа. Бројне друштвене науке, као и неки њихови огранци, баве се проучувањима и расветљавањем тога проблема. Пре свега, то је један од најважнијих проблема етнолошке науке и с тога гледишта прилазимо решавању овог проблема у Јужних Словена.

Проблем методологије етногенезе, како га ми схватамо и обрађујемо у овој студији, веома је сложен и компликован и он се с једне стране сажима, а с друге преплиће са проблемима методологије извесних етнологији сродних наука.

Проблем етногенезе Јужних Словена, кроз призму сагледавања историјске етнолошје, спада у најзначајније проблеме словенске етнологије, а истодобно је и од прворазредне вредности и за светску науку о народима. Ово понајвише због тога, што су јужнословенски народи, кроз дуготрајни историјски процес своје еволуције и етничког биствовања, пролазили кроз разне епохе и историјска збивања. Ту игра знатну улогу и сама конфигурација Балканског полуострва и географска средина овога поднебља, на шта се је као надградња појављивао читав сплет разноврсних појава и проблема историјског и економског карактера.

Етногенеза Јужних Словена је веома компликован и особито комплексан проблем. Она је нешто специфично и сасвим различито, од етногенезе осталих словенских и других народа на свету. Комбиновано испитивање података археологије, палеоетнологије, палеолингвистике, историје, историјске етнологије и осталих сродних јој наука, дају могућност да се проблем етногенезе балканских Словена сагледа са доста основа.

Етногенеза Јужних Словена спада у опсег историјске етнологије. Њено проучавање вршили смо етнолошком функционалном методологијом, уз надградњу свих осталих етнолошких методологија, које су биле применљиве; као и методологија обухваћених помоћних етнолошких наука.

Пре свега, помињемо, тло јужнословенских земаља од прастарих времена било је настањено људским родом. На првом месту ту долази најважнија насеобина палеолитског човека код Крапине, где су се нашли остаци човечијих костура и обиље предмета из тога времена. Из те епохе, вредно је поменути и палеолитско налазиште у Поточкој зијалки. Из доба неолита, нашао се знатан број насеобина, од којих помињемо: Старчево, Лепенски вир, Павловац, Плочник, Винчу, Караново и Кремиково (Бугарска), Вршник (Македонија), Вучедол и Бутмир. Бакарно доба је оставило неколико веома карактеристичних трагова у балканским земљама. Бакарних налаза нашло се највише у Словенији и Босни. Бронзаних налаза има широм Балканског полуострва и подунавских земаља. Са остацима гвозденог доба нарочито обилују Лика и Далмација. Познато је да су носиоци железне културе били Трачани, Илири и Келти. Посебно помињемо из тих времена Хелене (стари Грци).

Напоредо с изнетим, истичемо, етногенеза Јужних Словена је и „тврд орах”, који није тако лако научно сагледати, а камо ли научно савладати и решити. Сасвим смо свесни тога, и сматрамо да ће овај наш рад, и овако дат, бити од користи науци. И, док је уназад око сто деведесет година, историографија мењала своје назирање о Словенима и почецима старословенских држава, почев од Хердера и Колара, лреко огавних великогерманских причања песника Хебела, иза чега следују трудољубива Пајскерова разматрања, тако да је надаље кроз цело XIX столеће, овај проблем у словенској историографији био често пута разматран. У XX столећу, настављена је започета традиција из претходног столећа, а местимично је било и расправљања о етногенези Јужних Словена. На концу, томе проблему је поклоњена обилата пажња у словенским земљама, тек иза другог светског рата, у ери социјалистичког развоја. За илустрацију тога помињемо изложбу „Етногенеза Јужних Словена”, одржану у Народном музеју у Београду 1950. год. и симпозијум, одржан у Мостару у раздобљу 24—26. октобар 1968. год. у организацији Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине — Центар за балканолошка истраживања, са проблематиком: „Предсловенски етнички елементи на Балкану у етногенези Јужних Словена”. Без двојбе, можемо устврдити, да је поменута изложба са проблематиком „етногенезе” Јужних Словена, била само један вредан покушај; а да је симпозјум био на завидној научној висини, и као такав да је од знатне користи за проблем етногенезе Јужних Словена, како по обиљу проблема и појава које је третирао, тако и по њиховом постављању и делимично решењу. Дакако, ваља нам поменути, ниједно од датих питања није било усмерено колотечном историјске етнологије, што је свакако очит пропуст организатора. На концу, сва новија истраживања из области етногенезе Јужних Словена, односно савремених балканских народа, преоптерећена су „илиризмом”, што иде на уштрб, како мишљења фактичном стању етногенезе балканских Словена и народа уопште, у односу на порекло илирско. Надаље, та претерана наглашавања о учешћу Илира у етногенизи Јужних Словена и Арбанаса, делимично су и погрешна, јер се ту не ради само о тековинама илирским, већ о културној баштини много старијих етничких скупина и племена на Балкану, коју су попримили Протоилири, у доба праисторије па је континуирано пренели савременим балканским народима, на првом месту Арбанасима и Јужним Словенима.

Сматра се, да су Трачани првобитно обитавали углавном на источном делу Балканског полуострва, али су се простирали и широм Полуострва, од Црног до Јадранског мора,{{Напомена|''Detschew D.'': Die thrakischen Sprachreste, Wien 1957; ''Dragoslović D.'': Tračko kulturno i kultsko nasledje kod balkanskih Slovena. — Godišnjak knj. IX. Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 7. Sarajevo, 1972, str. 177—186; ''Kazarov G.'': Beiträge zur Kulturgeschichte der Thraker. Sarajevo, 1916; cfr. PWRE VI A. 414—452; ''Tomaschek W.'': Untersuchung über die alten Thraker veröffentlicht. — Sitzungsberichten der Wiener Akademie, Phil. — hist. Klasse, B. 128, 130, 131.}} Потом се ту истичу и формирају Илири, древни сточарски народ, који Потискује Трачане на Исток.{{Напомена|''A. Stipčević'': Bibliografija Illyrica, Sarajevo, 1967, Ed. ANU BiH, knj. VI; ''D. Rendić-Miočević'': Problemi romanizacije Ilira s osobitim obzirom na kultove i onomastiku. — Simpozijum 2, Sarajevo, 1967, str. 139—153; ''M. Suić'': Nekoliko etnoloških podataka o antičkim Ilirima u djelima grčkih i rimskih pisaca. Simpozium 2, Sarajevo, 1967, str. 99—108; ''D. Garašanin'': Iliri. — Iliri i Dačani. Ed. Narodni muzej u Beogradu i Istorijski muzej Transilvanije — Kluž — Beograd, 1971, str. 17—30; ''M. Mirković'': Die südillyrischen Stämme im Iliyrischen Kriege Octavians in den Jahren 35—33 v. u. h. 113—127. Živa Antika XVIII, sv. 1. Skoplje 1968; H. ''Спремо — Петровић'': Пропорцијски односи у базиликама илирске префектуре. Београд, 1971. Ed. Арх. институт. кн. 7; ''R. Katičić'': Drei altbalkanische nomina Sacra. — Godišnjak IX. Centar za balkanološka ispitivanja 7. Sarajevo, 1972. str. 105—119; ''A. Stipčević'': Iliri. Zagreb, 1974, str. 19—82; ''A. Mayer'': Die Sprache der alten Illyrier. Bd. I—II. Wien 1957—1959. O ulozi Ilira u genezi Arbanasa u Tirani је održan simpozijum (3—4. mart 1969.). Rezultati su saopšteni u posebnoj publikaciji (Iliret dhe gjeneza e shqiptareve. Tirane, 1969, str. 1—268).}} У то доба падају и келтска етничка миграциона кретања и биствовање на Балканском полуострву, запремајући северне и северозападне пределе Полуострва, гранајући се надаље у остале европске земље.{{Напомена|''J. Todorović'': Kelti u jugoistočnoj Evropi. Beograd, 1968, 1—180, T. I—LXIV; ''D. Ellmers'': Keltischer Schiffbau. — Jahrbuch des Römisch — Germanischen Zentrraimuseums Mainz. 16. jahrgang (1969), Mainz, 1971, 73—122; Archeologicke rozhledy; Keltische oppida. Symposium 1970, knj. XXIII, (1971); ''V. Zirra'': Beiträge zur Kenntnis des keltischen, Latène in Rumänien. — Dacia XV. Bucarest 1971, 171—238; ''I. Stanczik — A. Vaday'': Keltische Bronzegürtel „ungarischen&quot; Typs im Karpatenbecven. — Folia archaeologica XXII. Budapest 1971, str. 7—27; ''J. Todorović'': Skordisci. Novi Sad — Beograd, 1974, 22—44, 126—145.}}

Све су ово народи, племена и етничке скупине, који су живели у прастара времена, пре Ромеја и Римљана, који су ту обитавали у доба појаве Словена на Балканском полуострву и суседним земљама. У знатној мери, сви ови народи, племена и етничке скупине, преко јужнословенских народа и данас живе у балканским земљама. О томе јасно сведоче археолошки налази, историјска етнологија и палеолингвистика: имена река и брда, чиме се баве тзв. јафетидска или алародска истраживања. Етничко-биолошка збивања и оформљавање Јужних Словена, као веома сложен и дуготрајан историјски процес, одиграо се кроз низ столећа, уз разнородне историјско-етничке и етнопсихолошке појаве и збивања, y оквирима историјске прошлости разнородних народа, племена и етничких скупина Балканског полуострва. 

После мађарских етничких миграционих кретања према централној Европи y IX столећу, која су поплавивши Средњодунавско-потиску котлину раздвојила Словене, балкански Словени сматрају се као Јужни, за разлику од Источних: Руса, Белоруса, Украјинаца и Западних: Пољака, Лужичких Срба, Чеха и Словака. Са овим последњима једино Словенци могоше да одржавају известан географски контакт бар за прва три-четири столећа њихове етничке историје на балканском полуострву и суседним земљама. Појам Јужних Словена, према томе, шири је од појма Југословена, како се он данас узима. Југословенство је синтеза Срба, Хрвата, Словенаца, Црногораца, Македонаца, Муслимана и бројних народних припадности: Арбанаса, Мађара, Турака, Румуна, Русина, Украјинаца, Рома и др. y националном и политичко-географском смислу; СФР Југославија данас се и код нас и y осталом свету сматра као једна политичко-географска целина. Бугари, иако Јужни Словени, не сматрају се стога као Југословени. Ми смо y овој студији узели y проучавања и њихову етногенезу, која је сва испреплетана с етногенезам осталих јужнословенских народа, са којима чини сродну целовитост. Иначе, називи Јужни Словени и Југословени, значе y суштини, једно исто; чак је први облик језички правилнији од другога.{{Напомена|''Фр. Илешић'': О постанку израза „југословенски“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. IX, Београд, 1929, стр. 163—164.}}

Проблеми етногенезе Јужних Словена су многобројни. Они сви нису ни до данас постављени, a камо ли проучени.{{Напомена|Cfr. ''Алексеев П. В. — Бромлей В. Ю.'': К изучению роли переселений народов в формировании новых этнических общностей. Советская этнография, № 2 (1968), стр. 36—38; ''исти'': К вопросу о роли автохтонного населения в этногенезе южных славян. — История, культура, этнография и фольклор славянских народов. VII международный съезд славистов. Варшава, август 1973. Москва 1973, стр. 223—236; ''Алексеев И. Т. — Алексеев П. В.'': Этногенез славянских народов по данным антропологии. — История, культура, этнография и фольклор славянских народов, Москва 1973, стр. 211—222; ''Grafenauer В.'': Pitanje srednjovekovne etničke strukture prostora jugoslovenskih naroda i njenog razvoja. — Jugoslovenski istorijski časopis, br. 1—2. Beograd, 1966, str. 5—36; ''isti'': Etnička struktura in zgodovinski pomen jugosloveskih narodov v srednjem veku. Zgodovinski časopis, br. 19—20 (1965—1966) str. 103—114; br. 21 (1967), str. 7—48; ''Ердељановић J.'': Неколико етничких проблема код Јужних Словена. Из Зборника радова посвећеног Ј. Цвијићу. Београд, 1924, стр. 1—25; ''исти'': Етнички проблеми Југославије, Видици (1939); ''Županić N.'': Etnogeneza Jugoslavena. Rad JAZU, knj. 222, Zagreb, 1920; ''Якимов П. B.'': Ранние стадии антропогенеза. — Труды Института Этнографии. Н.С. XVI. Москва 1951; ''Ljubinković М.'': Ka problemu kontinuiteta Iliri — Sloveni. — Simpozijum Akad. n. i. umjetn. B. i H. posebna izdanja knj. XII. Sarajevo, 1969, str. 201—213; ''Maнo Зиси Ђ. — Гарашанин М. — Љубинковић М.'': Етногенеза Јужних Словена y раном средњем веку кроз материјалну културу. Београд, 1950; ''Poulianos A.'': Антропологический состав народов на територии между Эгейским морем и Дунаем. — Ier congrès international des études Balkaniques et Sudeuropéennes. — Résumés des communications. Ethnographie et arts. София 1966; ''Третьяков П. H.''; Этногенетический процес и археология. Советская археология (1962) № 4; ''Филин Ф. П.'': Язык и этногенез. — Историчо-филолог. исследования. Москва 1967.}} Ми ћемо y овој студији покушати да их прикажемо и по могућству поставимо и решимо. Ha концу, помињемо, да ли ће се и како извесне постојеће етничке масе и скупине оформити y посебне јужнословенске народе и нације, то је проблем будућности, који не спада y домен изучавања y овој студији.

Ми сматрамо да су Словени на Балканском полуострву y доба колонизације, устаљивања и етничког оформљавања, имали две социјалне структуре. To темељимо на добро организованој словенској војсци као саставном делу феудалне класе и брзом оснивању словенских држава, нарочито y западним јужнословенским крајевима, зашта не би био y то средњовековно доба, услов само један друштвени ред, неорганизовано сељаштво. Значи, Словени су y другој половини прве деценије VI столећа по н.е. на Балканском полуострву били и као војска, војнички формирани народ, и као племенска и скупинска етничка маса. Тако имамо од друге половине прве деценије VI столећа код Словена на Балканском полустрву, сукоб два класе. Ta се појава сукоба класа код Јужних Словена да пратити кроз цело средњовековно феудално доба, те и y време када се стварају нове класе, нарочито пролетерска y време капиталистичке епохе.{{Напомена|Помињемо теорију пољског научника Gumplowitz-а, по којој је племство код Срба и Хрвата y средњем веку било од словенизираних Татара. — ''Gumplowicz''; Allgemeines Staatsrecht. — Innsbruck, 1907, 527 sq.; cfr. ''F. Šišić'': Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. Zagreb, 1925, 257. O натпису на гробу Болеслава Храброга, од кога је пошао Gumpolowić y својој хипотези cfr. ''К. Pátkánski'': Napis grobowy Boleslawa Ghrabrego. Pisma posmiertne, II, Krakow, 1924.}}

Јужнословенске земље средњега века биле су добро насељене и веома богате y стоци, житу, вину, воћу и рудама. Као такве описују их сви западњаци.{{Напомена|''G. Adam'': Recueil des historiens des croisades. — Documents arméniens II (1906), 479—482.}} Међутим, Византинцима су оне изгледале сиромашне и заостале, па према томе да народи ових земаља немају свега y изобиљу.{{Напомена|''Pachymeres'': Mich. Palaeologus V. cap. 6; Nikephoros Gregoras VII, cap. 5, § 10.}} Сеоска насеља јужнословенских земаља средњег вета, била су посве патријархална, поготову y поређењу са културом византијских и римских провинција. Кроз цео средњи век y народном иметку јужнословенских земаља стока је долазила на првом месту. Од XIII столећа порасла је вредност земљорадње, нарочито y македонским крајевима. Истодобно, као обилат извор богатства јавља се и рударство. Јужнословенске земље биле су подељене између владаоца, велике властеле, многобројног малог племства и манастира, који су постали економска снага.{{Напомена|''K. Јиречек — J. Радонић'': Историја Срба, III, Београд, 1923, 170—171.}}

Планински сточари јужнословенских земаља били су y средњем веку најснажнији популациони елеменат. Пастире су мање захватали ратови, неродице, помори и сличне недаће, него земљораднике y равници, рударске раднике по рудницима и занатлије и трговце по градовима. Планински венци између Јадранског мора и Подунавља, били су увек излазне тачке насељавања нижих крајева. Све до данашњих дана су Црна Гора, Херцеговина, Бугарска, планинске долине Македоније активне, док су насупрот томе Србија и Далмација пасивне, постепено насељене досељавањем новога становништва из планина, понајвише наведених земаља.{{Напомена|''К. Јиречек — Ј. Радонић'': наведено дело, I, Београд, 1922, 6; III, 171; ''Ј. Цвијић'': Антропогеографски проблеми Балканског полуострва. СЕЗб. IV. Насеља и порекло становништва књ. 1. Београд, 1902, стр. ССХ.}} Етничко струјање јужнословенских горштака кретало се y раном средњем веку највише према јадранској обали. Од XI столећа ова етничка струјања била су више на исток, док на концу нису велики успеси према Грцима изазвали нову струју етничких кретања y правцу југа. Овај је развој био заустављен 1371. год. турским освојачким походима. Након тога почиње етничко струјање јужнословенског становништва на север и запад, y Панонију и Јадранско приморје и острва.{{Напомена|''К. Јиречек — Ј. Радонић'': нав. дело, III, 171—172.}}

После пропасти Кумана и Татара, спустили су се карпатски Румуни низ Дунав и Прут и засновали су Влашку и Молдавску. Исто тако, Арбанаси су сишли са својих планина y Тесалију и Епир, те населише веома опустеле пределе y Јелади. Ha крају, продирање Турака из Мале Азије кроз плодне речне долине Балканског полуострва, y ствари је победа сточара над земљорадницима и градским становништвом.{{Напомена|''К. Јиречек — Ј. Радонић'': на нав. месту.}}

Кад су се Турци усталили на Балканском полуострву, нарочито је опустела Македонија. За време турске владавине балканским земљама, особито y времену од XVI до почетка XIX столећа, јужнословенско становништво са Косова, Македоније и јужне Србије, одступало је спорадично испред етничких струјања арбанашких сточара.{{Напомена|Cfr. ''Л. Урошевић'': Косово y главним географским карактеристикама. — Отисак из „Јужног прегледа“ бр. 11—12. Скопље, 1939, 7—13.}}

У средњовековним јужнословенским писаним споменицима, местимично се помињу напуштена насеља. Каткада је реч о праисторијским oppidum-има, римским градовима и кастелима. Напуштена влашка катуништа, долазе као последица номадског живота сточара. Но, и земљорадничка насеља — села, лако су постајала напуштена места или селишта, a исто тако брзо су и насељавана. Било је и пустих села од давнина.{{Напомена|''Ст. Новаковић'': Село из дела „Народ и земља y старој српској држави.” — Глас CAII, књ. XXIV, Београд, 1891, 144 sq.}}

Напоредо с изнетим, под притиском извесних терета и дужности, јужнословенско становништво се селило из једног места y друго, тражећи повољније услове за живот. Од XII па до краја XIX столећа, ова и њима сродна етничка струјања имају каткад карактер метанастазичких кретања јужнословенских народа на Балканском полуострву и суседним земљама.{{Напомена|Cfr. ''К. Јиречек — Ј. Радонић'': нав. дело, III, 177—178; ''Т. П. Вукановић'': Српска рударска колонија y Етропољу y Бугарској. — Отисак из „Годишњака Музеја”, Скопље, 1940, стр. 205; ''Ј. Цвијић'': Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице. Насеља књ. XXIV. Београд, 1922.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_geo.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>g0ejc9rxtkjl43edgttda4qmg5ysd41</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148046</id>
      <parentid>148045</parentid>
      <timestamp>2026-10-28T13:54:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */ Исправио везу.</comment>
      <origin>148046</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31272" sha1="rj0ygfeh2y5urykfnrn8lu602j6syap" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена/Предговор|Предговор]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/Увод|Увод]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/Географске регије обитовања и границе Јужних Словена|Географске регије обитовања и границе Јужних Словена]]
}}


Етногенеза означава старо порекло народа. Бројне друштвене науке, као и неки њихови огранци, баве се проучувањима и расветљавањем тога проблема. Пре свега, то је један од најважнијих проблема етнолошке науке и с тога гледишта прилазимо решавању овог проблема у Јужних Словена.

Проблем методологије етногенезе, како га ми схватамо и обрађујемо у овој студији, веома је сложен и компликован и он се с једне стране сажима, а с друге преплиће са проблемима методологије извесних етнологији сродних наука.

Проблем етногенезе Јужних Словена, кроз призму сагледавања историјске етнолошје, спада у најзначајније проблеме словенске етнологије, а истодобно је и од прворазредне вредности и за светску науку о народима. Ово понајвише због тога, што су јужнословенски народи, кроз дуготрајни историјски процес своје еволуције и етничког биствовања, пролазили кроз разне епохе и историјска збивања. Ту игра знатну улогу и сама конфигурација Балканског полуострва и географска средина овога поднебља, на шта се је као надградња појављивао читав сплет разноврсних појава и проблема историјског и економског карактера.

Етногенеза Јужних Словена је веома компликован и особито комплексан проблем. Она је нешто специфично и сасвим различито, од етногенезе осталих словенских и других народа на свету. Комбиновано испитивање података археологије, палеоетнологије, палеолингвистике, историје, историјске етнологије и осталих сродних јој наука, дају могућност да се проблем етногенезе балканских Словена сагледа са доста основа.

Етногенеза Јужних Словена спада у опсег историјске етнологије. Њено проучавање вршили смо етнолошком функционалном методологијом, уз надградњу свих осталих етнолошких методологија, које су биле применљиве; као и методологија обухваћених помоћних етнолошких наука.

Пре свега, помињемо, тло јужнословенских земаља од прастарих времена било је настањено људским родом. На првом месту ту долази најважнија насеобина палеолитског човека код Крапине, где су се нашли остаци човечијих костура и обиље предмета из тога времена. Из те епохе, вредно је поменути и палеолитско налазиште у Поточкој зијалки. Из доба неолита, нашао се знатан број насеобина, од којих помињемо: Старчево, Лепенски вир, Павловац, Плочник, Винчу, Караново и Кремиково (Бугарска), Вршник (Македонија), Вучедол и Бутмир. Бакарно доба је оставило неколико веома карактеристичних трагова у балканским земљама. Бакарних налаза нашло се највише у Словенији и Босни. Бронзаних налаза има широм Балканског полуострва и подунавских земаља. Са остацима гвозденог доба нарочито обилују Лика и Далмација. Познато је да су носиоци железне културе били Трачани, Илири и Келти. Посебно помињемо из тих времена Хелене (стари Грци).

Напоредо с изнетим, истичемо, етногенеза Јужних Словена је и „тврд орах”, који није тако лако научно сагледати, а камо ли научно савладати и решити. Сасвим смо свесни тога, и сматрамо да ће овај наш рад, и овако дат, бити од користи науци. И, док је уназад око сто деведесет година, историографија мењала своје назирање о Словенима и почецима старословенских држава, почев од Хердера и Колара, лреко огавних великогерманских причања песника Хебела, иза чега следују трудољубива Пајскерова разматрања, тако да је надаље кроз цело XIX столеће, овај проблем у словенској историографији био често пута разматран. У XX столећу, настављена је започета традиција из претходног столећа, а местимично је било и расправљања о етногенези Јужних Словена. На концу, томе проблему је поклоњена обилата пажња у словенским земљама, тек иза другог светског рата, у ери социјалистичког развоја. За илустрацију тога помињемо изложбу „Етногенеза Јужних Словена”, одржану у Народном музеју у Београду 1950. год. и симпозијум, одржан у Мостару у раздобљу 24—26. октобар 1968. год. у организацији Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине — Центар за балканолошка истраживања, са проблематиком: „Предсловенски етнички елементи на Балкану у етногенези Јужних Словена”. Без двојбе, можемо устврдити, да је поменута изложба са проблематиком „етногенезе” Јужних Словена, била само један вредан покушај; а да је симпозјум био на завидној научној висини, и као такав да је од знатне користи за проблем етногенезе Јужних Словена, како по обиљу проблема и појава које је третирао, тако и по њиховом постављању и делимично решењу. Дакако, ваља нам поменути, ниједно од датих питања није било усмерено колотечном историјске етнологије, што је свакако очит пропуст организатора. На концу, сва новија истраживања из области етногенезе Јужних Словена, односно савремених балканских народа, преоптерећена су „илиризмом”, што иде на уштрб, како мишљења фактичном стању етногенезе балканских Словена и народа уопште, у односу на порекло илирско. Надаље, та претерана наглашавања о учешћу Илира у етногенизи Јужних Словена и Арбанаса, делимично су и погрешна, јер се ту не ради само о тековинама илирским, већ о културној баштини много старијих етничких скупина и племена на Балкану, коју су попримили Протоилири, у доба праисторије па је континуирано пренели савременим балканским народима, на првом месту Арбанасима и Јужним Словенима.

Сматра се, да су Трачани првобитно обитавали углавном на источном делу Балканског полуострва, али су се простирали и широм Полуострва, од Црног до Јадранског мора,{{Напомена|''Detschew D.'': Die thrakischen Sprachreste, Wien 1957; ''Dragoslović D.'': Tračko kulturno i kultsko nasledje kod balkanskih Slovena. — Godišnjak knj. IX. Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 7. Sarajevo, 1972, str. 177—186; ''Kazarov G.'': Beiträge zur Kulturgeschichte der Thraker. Sarajevo, 1916; cfr. PWRE VI A. 414—452; ''Tomaschek W.'': Untersuchung über die alten Thraker veröffentlicht. — Sitzungsberichten der Wiener Akademie, Phil. — hist. Klasse, B. 128, 130, 131.}} Потом се ту истичу и формирају Илири, древни сточарски народ, који Потискује Трачане на Исток.{{Напомена|''A. Stipčević'': Bibliografija Illyrica, Sarajevo, 1967, Ed. ANU BiH, knj. VI; ''D. Rendić-Miočević'': Problemi romanizacije Ilira s osobitim obzirom na kultove i onomastiku. — Simpozijum 2, Sarajevo, 1967, str. 139—153; ''M. Suić'': Nekoliko etnoloških podataka o antičkim Ilirima u djelima grčkih i rimskih pisaca. Simpozium 2, Sarajevo, 1967, str. 99—108; ''D. Garašanin'': Iliri. — Iliri i Dačani. Ed. Narodni muzej u Beogradu i Istorijski muzej Transilvanije — Kluž — Beograd, 1971, str. 17—30; ''M. Mirković'': Die südillyrischen Stämme im Iliyrischen Kriege Octavians in den Jahren 35—33 v. u. h. 113—127. Živa Antika XVIII, sv. 1. Skoplje 1968; H. ''Спремо — Петровић'': Пропорцијски односи у базиликама илирске префектуре. Београд, 1971. Ed. Арх. институт. кн. 7; ''R. Katičić'': Drei altbalkanische nomina Sacra. — Godišnjak IX. Centar za balkanološka ispitivanja 7. Sarajevo, 1972. str. 105—119; ''A. Stipčević'': Iliri. Zagreb, 1974, str. 19—82; ''A. Mayer'': Die Sprache der alten Illyrier. Bd. I—II. Wien 1957—1959. O ulozi Ilira u genezi Arbanasa u Tirani је održan simpozijum (3—4. mart 1969.). Rezultati su saopšteni u posebnoj publikaciji (Iliret dhe gjeneza e shqiptareve. Tirane, 1969, str. 1—268).}} У то доба падају и келтска етничка миграциона кретања и биствовање на Балканском полуострву, запремајући северне и северозападне пределе Полуострва, гранајући се надаље у остале европске земље.{{Напомена|''J. Todorović'': Kelti u jugoistočnoj Evropi. Beograd, 1968, 1—180, T. I—LXIV; ''D. Ellmers'': Keltischer Schiffbau. — Jahrbuch des Römisch — Germanischen Zentrraimuseums Mainz. 16. jahrgang (1969), Mainz, 1971, 73—122; Archeologicke rozhledy; Keltische oppida. Symposium 1970, knj. XXIII, (1971); ''V. Zirra'': Beiträge zur Kenntnis des keltischen, Latène in Rumänien. — Dacia XV. Bucarest 1971, 171—238; ''I. Stanczik — A. Vaday'': Keltische Bronzegürtel „ungarischen&quot; Typs im Karpatenbecven. — Folia archaeologica XXII. Budapest 1971, str. 7—27; ''J. Todorović'': Skordisci. Novi Sad — Beograd, 1974, 22—44, 126—145.}}

Све су ово народи, племена и етничке скупине, који су живели у прастара времена, пре Ромеја и Римљана, који су ту обитавали у доба појаве Словена на Балканском полуострву и суседним земљама. У знатној мери, сви ови народи, племена и етничке скупине, преко јужнословенских народа и данас живе у балканским земљама. О томе јасно сведоче археолошки налази, историјска етнологија и палеолингвистика: имена река и брда, чиме се баве тзв. јафетидска или алародска истраживања. Етничко-биолошка збивања и оформљавање Јужних Словена, као веома сложен и дуготрајан историјски процес, одиграо се кроз низ столећа, уз разнородне историјско-етничке и етнопсихолошке појаве и збивања, y оквирима историјске прошлости разнородних народа, племена и етничких скупина Балканског полуострва. 

После мађарских етничких миграционих кретања према централној Европи y IX столећу, која су поплавивши Средњодунавско-потиску котлину раздвојила Словене, балкански Словени сматрају се као Јужни, за разлику од Источних: Руса, Белоруса, Украјинаца и Западних: Пољака, Лужичких Срба, Чеха и Словака. Са овим последњима једино Словенци могоше да одржавају известан географски контакт бар за прва три-четири столећа њихове етничке историје на балканском полуострву и суседним земљама. Појам Јужних Словена, према томе, шири је од појма Југословена, како се он данас узима. Југословенство је синтеза Срба, Хрвата, Словенаца, Црногораца, Македонаца, Муслимана и бројних народних припадности: Арбанаса, Мађара, Турака, Румуна, Русина, Украјинаца, Рома и др. y националном и политичко-географском смислу; СФР Југославија данас се и код нас и y осталом свету сматра као једна политичко-географска целина. Бугари, иако Јужни Словени, не сматрају се стога као Југословени. Ми смо y овој студији узели y проучавања и њихову етногенезу, која је сва испреплетана с етногенезам осталих јужнословенских народа, са којима чини сродну целовитост. Иначе, називи Јужни Словени и Југословени, значе y суштини, једно исто; чак је први облик језички правилнији од другога.{{Напомена|''Фр. Илешић'': О постанку израза „југословенски“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. IX, Београд, 1929, стр. 163—164.}}

Проблеми етногенезе Јужних Словена су многобројни. Они сви нису ни до данас постављени, a камо ли проучени.{{Напомена|Cfr. ''Алексеев П. В. — Бромлей В. Ю.'': К изучению роли переселений народов в формировании новых этнических общностей. Советская этнография, № 2 (1968), стр. 36—38; ''исти'': К вопросу о роли автохтонного населения в этногенезе южных славян. — История, культура, этнография и фольклор славянских народов. VII международный съезд славистов. Варшава, август 1973. Москва 1973, стр. 223—236; ''Алексеев И. Т. — Алексеев П. В.'': Этногенез славянских народов по данным антропологии. — История, культура, этнография и фольклор славянских народов, Москва 1973, стр. 211—222; ''Grafenauer В.'': Pitanje srednjovekovne etničke strukture prostora jugoslovenskih naroda i njenog razvoja. — Jugoslovenski istorijski časopis, br. 1—2. Beograd, 1966, str. 5—36; ''isti'': Etnička struktura in zgodovinski pomen jugosloveskih narodov v srednjem veku. Zgodovinski časopis, br. 19—20 (1965—1966) str. 103—114; br. 21 (1967), str. 7—48; ''Ердељановић J.'': Неколико етничких проблема код Јужних Словена. Из Зборника радова посвећеног Ј. Цвијићу. Београд, 1924, стр. 1—25; ''исти'': Етнички проблеми Југославије, Видици (1939); ''Županić N.'': Etnogeneza Jugoslavena. Rad JAZU, knj. 222, Zagreb, 1920; ''Якимов П. B.'': Ранние стадии антропогенеза. — Труды Института Этнографии. Н.С. XVI. Москва 1951; ''Ljubinković М.'': Ka problemu kontinuiteta Iliri — Sloveni. — Simpozijum Akad. n. i. umjetn. B. i H. posebna izdanja knj. XII. Sarajevo, 1969, str. 201—213; ''Maнo Зиси Ђ. — Гарашанин М. — Љубинковић М.'': Етногенеза Јужних Словена y раном средњем веку кроз материјалну културу. Београд, 1950; ''Poulianos A.'': Антропологический состав народов на територии между Эгейским морем и Дунаем. — Ier congrès international des études Balkaniques et Sudeuropéennes. — Résumés des communications. Ethnographie et arts. София 1966; ''Третьяков П. H.''; Этногенетический процес и археология. Советская археология (1962) № 4; ''Филин Ф. П.'': Язык и этногенез. — Историчо-филолог. исследования. Москва 1967.}} Ми ћемо y овој студији покушати да их прикажемо и по могућству поставимо и решимо. Ha концу, помињемо, да ли ће се и како извесне постојеће етничке масе и скупине оформити y посебне јужнословенске народе и нације, то је проблем будућности, који не спада y домен изучавања y овој студији.

Ми сматрамо да су Словени на Балканском полуострву y доба колонизације, устаљивања и етничког оформљавања, имали две социјалне структуре. To темељимо на добро организованој словенској војсци као саставном делу феудалне класе и брзом оснивању словенских држава, нарочито y западним јужнословенским крајевима, зашта не би био y то средњовековно доба, услов само један друштвени ред, неорганизовано сељаштво. Значи, Словени су y другој половини прве деценије VI столећа по н.е. на Балканском полуострву били и као војска, војнички формирани народ, и као племенска и скупинска етничка маса. Тако имамо од друге половине прве деценије VI столећа код Словена на Балканском полустрву, сукоб два класе. Ta се појава сукоба класа код Јужних Словена да пратити кроз цело средњовековно феудално доба, те и y време када се стварају нове класе, нарочито пролетерска y време капиталистичке епохе.{{Напомена|Помињемо теорију пољског научника Gumplowitz-а, по којој је племство код Срба и Хрвата y средњем веку било од словенизираних Татара. — ''Gumplowicz''; Allgemeines Staatsrecht. — Innsbruck, 1907, 527 sq.; cfr. ''F. Šišić'': Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. Zagreb, 1925, 257. O натпису на гробу Болеслава Храброга, од кога је пошао Gumpolowić y својој хипотези cfr. ''К. Pátkánski'': Napis grobowy Boleslawa Ghrabrego. Pisma posmiertne, II, Krakow, 1924.}}

Јужнословенске земље средњега века биле су добро насељене и веома богате y стоци, житу, вину, воћу и рудама. Као такве описују их сви западњаци.{{Напомена|''G. Adam'': Recueil des historiens des croisades. — Documents arméniens II (1906), 479—482.}} Међутим, Византинцима су оне изгледале сиромашне и заостале, па према томе да народи ових земаља немају свега y изобиљу.{{Напомена|''Pachymeres'': Mich. Palaeologus V. cap. 6; Nikephoros Gregoras VII, cap. 5, § 10.}} Сеоска насеља јужнословенских земаља средњег вета, била су посве патријархална, поготову y поређењу са културом византијских и римских провинција. Кроз цео средњи век y народном иметку јужнословенских земаља стока је долазила на првом месту. Од XIII столећа порасла је вредност земљорадње, нарочито y македонским крајевима. Истодобно, као обилат извор богатства јавља се и рударство. Јужнословенске земље биле су подељене између владаоца, велике властеле, многобројног малог племства и манастира, који су постали економска снага.{{Напомена|''K. Јиречек — J. Радонић'': Историја Срба, III, Београд, 1923, 170—171.}}

Планински сточари јужнословенских земаља били су y средњем веку најснажнији популациони елеменат. Пастире су мање захватали ратови, неродице, помори и сличне недаће, него земљораднике y равници, рударске раднике по рудницима и занатлије и трговце по градовима. Планински венци између Јадранског мора и Подунавља, били су увек излазне тачке насељавања нижих крајева. Све до данашњих дана су Црна Гора, Херцеговина, Бугарска, планинске долине Македоније активне, док су насупрот томе Србија и Далмација пасивне, постепено насељене досељавањем новога становништва из планина, понајвише наведених земаља.{{Напомена|''К. Јиречек — Ј. Радонић'': наведено дело, I, Београд, 1922, 6; III, 171; ''Ј. Цвијић'': Антропогеографски проблеми Балканског полуострва. СЕЗб. IV. Насеља и порекло становништва књ. 1. Београд, 1902, стр. ССХ.}} Етничко струјање јужнословенских горштака кретало се y раном средњем веку највише према јадранској обали. Од XI столећа ова етничка струјања била су више на исток, док на концу нису велики успеси према Грцима изазвали нову струју етничких кретања y правцу југа. Овај је развој био заустављен 1371. год. турским освојачким походима. Након тога почиње етничко струјање јужнословенског становништва на север и запад, y Панонију и Јадранско приморје и острва.{{Напомена|''К. Јиречек — Ј. Радонић'': нав. дело, III, 171—172.}}

После пропасти Кумана и Татара, спустили су се карпатски Румуни низ Дунав и Прут и засновали су Влашку и Молдавску. Исто тако, Арбанаси су сишли са својих планина y Тесалију и Епир, те населише веома опустеле пределе y Јелади. Ha крају, продирање Турака из Мале Азије кроз плодне речне долине Балканског полуострва, y ствари је победа сточара над земљорадницима и градским становништвом.{{Напомена|''К. Јиречек — Ј. Радонић'': на нав. месту.}}

Кад су се Турци усталили на Балканском полуострву, нарочито је опустела Македонија. За време турске владавине балканским земљама, особито y времену од XVI до почетка XIX столећа, јужнословенско становништво са Косова, Македоније и јужне Србије, одступало је спорадично испред етничких струјања арбанашких сточара.{{Напомена|Cfr. ''Л. Урошевић'': Косово y главним географским карактеристикама. — Отисак из „Јужног прегледа“ бр. 11—12. Скопље, 1939, 7—13.}}

У средњовековним јужнословенским писаним споменицима, местимично се помињу напуштена насеља. Каткада је реч о праисторијским oppidum-има, римским градовима и кастелима. Напуштена влашка катуништа, долазе као последица номадског живота сточара. Но, и земљорадничка насеља — села, лако су постајала напуштена места или селишта, a исто тако брзо су и насељавана. Било је и пустих села од давнина.{{Напомена|''Ст. Новаковић'': Село из дела „Народ и земља y старој српској држави.” — Глас CAII, књ. XXIV, Београд, 1891, 144 sq.}}

Напоредо с изнетим, под притиском извесних терета и дужности, јужнословенско становништво се селило из једног места y друго, тражећи повољније услове за живот. Од XII па до краја XIX столећа, ова и њима сродна етничка струјања имају каткад карактер метанастазичких кретања јужнословенских народа на Балканском полуострву и суседним земљама.{{Напомена|Cfr. ''К. Јиречек — Ј. Радонић'': нав. дело, III, 177—178; ''Т. П. Вукановић'': Српска рударска колонија y Етропољу y Бугарској. — Отисак из „Годишњака Музеја”, Скопље, 1940, стр. 205; ''Ј. Цвијић'': Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице. Насеља књ. XXIV. Београд, 1922.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_uvod.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>rj0ygfeh2y5urykfnrn8lu602j6syap</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/Предговор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61918</id>
    <revision>
      <id>148047</id>
      <timestamp>2026-10-28T13:59:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>148047</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7349" sha1="80iib9uevbbu29pxx1lkxuvot29hvyr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена|Садржај]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/Предговор|Предговор]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/Увод|Увод]]
}}


Етногенеза Јужних Словена, коју дајемо у овој. студији, произашла је као плод наших дугогодишњих повремених истраживања и проучавања овог проблема (1936—1974. год.). Ми смо сасвим свесни тога, да је проблем етногенезе Јужних Словена, веома сложен и компликован, а с гледишта друштвених наукај нарочито историје, особито осетљив. Ми сматрамо да је за братство и јединство појединих народа, одособитог значаја и улога континуитета у култури и етногенези неког другог народа. Њих етнотенеза зближава, а не разједињава их. За етногенезу Јужних Словена, има обиље историјских података, који јасно говоре о етничком пореклу Јужних Словена и континуитету древне културе Балканског полуострва у култури јужнословенских народа. Ту се с једне стране види континуитет и етногенеза старих етничких скупина, племена и народа у јужнословенском етносу, а с друге стране запажају се особито бројни утицаји хришћанства и ислама у континуитету културе и етногенези Јужних Словена. А као доминатна појава, виде се појединачне народне и међусобне улоге јужнословенских народа у њиховој етногенези и континуитету културних тековина.

Процеси етногенезе Јужних Словена, од старине, били су општег и регионалног карактера. Они процеси општег карактера, захватили су више пута, два или више јужнословенска народа, док су они регионалног карактера нашли примену махом у континуитету једне етничке скупине, племена или народа. То је све пак увек условљено географским и друштвено-историјским и економским условима.

Процес етногенезе Јужних Словена обухвата разноврсне периоде друштвено-историјског развоја: 1. епоху етничких скупина и племена, која пада у доба протословенског и старословенског живота Словена; 2. доба племена и народа, које обухвата етничке словенске формације племенског живота и стварање јужнословенских народа; 3. фазу етничког обликовања јужнословенских народа и стварања нација. У овој фази се, углавном, налазе јужнословенски народи данас.

Све поменуте историјско-етничке фазе постанка и развоја етногенезе Јужних Словена, нису се развијале истодобно у свим географским регијама балканских и осталих јужнословенских земаља и по једном калупу и узору. Напротив, корени етногенезе и удео континуитета културних тековина разних племена и народа, веома често су сасвим разноврсни унутар појединих јужнословенских етничких скупина, племена, народа и нација, у опсегу наведених епоха и процеса етногенезе Јужних Словена.

Етничка симбиоза и континуитет бројних етничких појава и проблема у опсегу етногенезе Јужних Словена коју дајемо у овој студији, без обзира што није систематски свеобухватно дата, надамо се да ће корисно послужити науци. Даља истраживања употпуниће проблематику на коју се ми нисмо осврнули, или нам је промакла приликом расправљања, а исто тако и исправиће ту и тамо учињене наше извесне пропусте и омашке, до којих је евентуално у нашој студији дошло, али дакако не намерно.

Етногенезу Јужних Словена пратићемо, како према писаним изворима и литератури, тако и према народној традицији и хроникама. Сагледавање путева етничких процеса: етно-симбиозе, етно-културних континуитета и на крају етногенезе, која у основи базира на антрополошком етничком учешћу, а поред тога и на надградњи етно-симбиозе и етно-културних континуитета међу Јужним Словенима на Балканском полуострву, веома је комплексан етно-историјски проблем. Те процесе пратити, сагледати и по могућству поставити, тумачити и решити, од најстаријих времена древне етничке прошлости, до данашњих дана, према речима Ф. Енгелса „виводит вся все гнще&quot;.{{Напомена|''К. Маркс'' и ''Ф. Енгелс'': Твори, Кіев, 1963, т. XIII, стр. 461.}} И, колико смо у томе успели, оцениће читаоци.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_predg.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>80iib9uevbbu29pxx1lkxuvot29hvyr</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>