Марко Краљевић и Вуча џенерал

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.48.0-wmf.1</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и Вуча џенерал</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10110</id>
    <revision>
      <id>148150</id>
      <parentid>148147</parentid>
      <timestamp>2026-11-01T16:22:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Исправљен и уређен један део песме</comment>
      <origin>148150</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16376" sha1="in3o1uy9cjbuwzsanpxn1nmf3bfccr8" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Или грми, илʼ се земља тресе?
Нити грми, нитʼ се земља тресе,
Већ пуцају на граду топови,
На тврдоме граду Варадину:
Шенлук чини Вуча џенерале,
Јер је Вуча шићар задобио,
Три војводе Српске уватио:
Једно јесте Милош од Поцерја,
Друго јесте Топлица Милане,
А треће је Косанчић Иване;
Бацио их на дно у тавницу,
Ђено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
Цвили јунак Милош од Поцерја,
Цвили Милош, како љута гуја;
Јер се Милош није научио
Подносити муку и невољу;
Цвили Милош, како љута гуја,
Привлачи се на пенџер тавници,
Те он гледа јунак по сокаци,
Не би лʼ кога знана опазио,
Алʼ припази пошту књигоношу&lt;ref&gt;Једни пјевају: ''Пера Латинина.''&lt;/ref&gt;,
Па дозивље Милош од Поцерја:
„Богом брате, пошта књигоноша!
„Донеси ми један лист хартије,
„Да ти градим једну ситну књигу.”
То је пошта за Бога примио,
Донесе му један лист хартије;
Сједе Милош ситну књигу писатʼ
У Прилипа у бијела града,
Своме побру Краљевићу Марку:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Илʼ не чујеш, илʼ не хајеш за ме?
„Тешке сам ти муке допануо,
„Побратиме, у Маџарске руке.
„Увати ме Вуча џенерале,
„И још моја оба побратима;
„Бацио нас на дно у тавницу,
„Ђено лежи вода до кољена,
„А јуначке кости до рамена;
„Лежим, брате, три бијела дана,
„Ако будем, брате, још три дана,
„Никада ме више виђетʼ не ћеш;
„Избављај ме, побратиме Марко,
„Јалʼ за благо, јали на јунаштво.”
&lt;/poem&gt;
Па у лице пером ударио,&lt;br&gt;
Од образа крви наточио,&lt;br&gt;
С крви њему књигу запечати,&lt;br&gt;
Па је даде пошти књигоноши,&lt;br&gt;
И даде му дванаест дуката;&lt;br&gt;
Па је пошти Милош говорио:&lt;br&gt;
&quot;Носи књигу бијелу Прилипу&lt;br&gt;
&quot;На кољено Краљевићу Марку.&quot;&lt;br&gt;
Оде пошта бијелу Прилипу,&lt;br&gt;
У њег' стиже у свету неђељу,&lt;br&gt;
Када Србљи у цркви бијаху;&lt;br&gt;
Стаде пошта пред бијелом црквом,&lt;br&gt;
Докле Марко изиђе из цркве;&lt;br&gt;
Кад изиђе Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Пошта капу под мишицу баци,&lt;br&gt;
Поклања се до земљице Марку,&lt;br&gt;
Па му даде лист књиге танане.&lt;br&gt;
Када Марко ситну књигу прими,&lt;br&gt;
Стојећи је књигу проучио;&lt;br&gt;
Када виђе, што му књига каже,&lt;br&gt;
Уд'рише му сузе од очију,&lt;br&gt;
Па је онда Марко бесједио:&lt;br&gt;
&quot;Авај мене, драги побратиме!&lt;br&gt;
&quot;Ту ли си ми, болан, допаднуо!&lt;br&gt;
&quot;Ал' тако ми моје вјере тврде!&lt;br&gt;
&quot;Хоће тебе побро избавити&lt;br&gt;
&quot;Јал' за благо, јали на јунаштво.&quot;&lt;br&gt;
Па он оде својој танкој кули,&lt;br&gt;
Сједе мало, те се напи вина,&lt;br&gt;
Па припаса сабљу оковану,&lt;br&gt;
И пригрну ћурак од курјака,&lt;br&gt;
А на главу капу од курјака,&lt;br&gt;
Привеза је мрком јеменијом;&lt;br&gt;
Па узимље копље убојито,&lt;br&gt;
Па се спушта у подруме Шарцу;&lt;br&gt;
Те опреми Шарца од мејдана:&lt;br&gt;
Притеже му седморе колане,&lt;br&gt;
Заузда га уздом позлаћеном;&lt;br&gt;
Па наточи тулумину вина,&lt;br&gt;
Објеси је о ункаш Шарину,&lt;br&gt;
С десне стране тешку топузину,&lt;br&gt;
Да не крива ни тамо ни амо;&lt;br&gt;
Па се Шарцу на рамена баци,&lt;br&gt;
Окрену га од Прилипа града,&lt;br&gt;
Оде право стојну Бијограду.&lt;br&gt;
Кад је био покрај Бијограда,&lt;br&gt;
Уврати се, те се напи вина;&lt;br&gt;
Па одатле поклопи Шарина,&lt;br&gt;
За Дунавом скела догоди се;&lt;br&gt;
Двапут Марко скелеџију викну,&lt;br&gt;
Па га више ни чекати не шће,&lt;br&gt;
Већ наћера Шарца на Дунаво,&lt;br&gt;
Оде право граду Варадину,&lt;br&gt;
Под Варадин у поље зелено.&lt;br&gt;
Ту устави Шарца од мејдана,&lt;br&gt;
Па удари копље у ледину,&lt;br&gt;
За копље је привезʼо Шарина,&lt;br&gt;
Тулумину скиде са ункаша&lt;br&gt;
И врже је у зелену траву,&lt;br&gt;
Па он сједе пити мрко вино;&lt;br&gt;
Не пије га чим се вино пије,&lt;br&gt;
Већ леђеном од дванаест ока,&lt;br&gt;
Пола пије, пола Шарцу даје.&lt;br&gt;
Кад у јутру јутро освануло,&lt;br&gt;
Пошетала Велимировица,&lt;br&gt;
Мила снаха Вуче џенерала,&lt;br&gt;
По бедену града Варадина,&lt;br&gt;
Она гледа низ поље зелено,&lt;br&gt;
У пољу је опазила Марка;&lt;br&gt;
Кад угледа Краљевића Марка,&lt;br&gt;
Трољетна је увати грозница,&lt;br&gt;
Па побјеже у бијеле дворе.&lt;br&gt;
Њу ми пита Вуча џенерале:&lt;br&gt;
&quot;Што је тебе, моја снахо драга?&quot;&lt;br&gt;
Казује му Велимировица:&lt;br&gt;
&quot;О мој свекре, Вуча џенерале!&lt;br&gt;
&quot;Сједи јунак у пољу широку,&lt;br&gt;
&quot;У ледину копље ударио,&lt;br&gt;
&quot;За копље је коња привезао,&lt;br&gt;
&quot;А пред њиме стоји тулум вина;&lt;br&gt;
&quot;Не пије га чим се пије вино,&lt;br&gt;
&quot;Већ леђеном од дванаест ока,&lt;br&gt;
&quot;Пола пије пола коњу даје;&lt;br&gt;
&quot;Коњ му није каквино су коњи,&lt;br&gt;
&quot;Веће шарен, како и говече;&lt;br&gt;
&quot;Јунак није какви су јунаци:&lt;br&gt;
&quot;На плећима ћурак од курјака,&lt;br&gt;
&quot;На глави му капа од курјака,&lt;br&gt;
&quot;Привез'о је мрком јеменијом;&lt;br&gt;
&quot;Нешто црно држи у зубима&lt;br&gt;
&quot;Колик' јагње од пола године.&quot;&lt;br&gt;
Вели њојзи Вуча џенерале:&lt;br&gt;
&quot;Не плаши се, моја снахо драга!&lt;br&gt;
&quot;Ја онаких имам у тавници,&lt;br&gt;
&quot;И њега ћу сада добавити.&quot;&lt;br&gt;
Па дозива сина Велимира:&lt;br&gt;
&quot;Велимире, моје чедо драго!&lt;br&gt;
&quot;Узми, сине, за триста катана,&lt;br&gt;
&quot;Иди доље у поље широко,&lt;br&gt;
&quot;Доведи ми онога јунака.&quot;&lt;br&gt;
Велимир је на ноге скочио,&lt;br&gt;
Па узима триста катаније,&lt;br&gt;
Он усједе вранца помамнога,&lt;br&gt;
И изиђе граду на капију,&lt;br&gt;
Сколи Марка са четири стране,&lt;br&gt;
Марко сједи, пије мрко вино,&lt;br&gt;
Ал' катане Шарац опазио,&lt;br&gt;
Поче ногам' о земљицу тући,&lt;br&gt;
Примиче се своме господару.&lt;br&gt;
Кад погледа Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Ал' катане њега опколиле;&lt;br&gt;
Попи Марко леђенину вина,&lt;br&gt;
Баци леђен у зелену траву,&lt;br&gt;
Па се тури на рамена Шарцу,&lt;br&gt;
А катане на њег' ударише.&lt;br&gt;
Да је коме погледати било,&lt;br&gt;
Кад удари у катане Марко,&lt;br&gt;
Како соко међу голубове:&lt;br&gt;
Што погуби сабљом окованом,&lt;br&gt;
Што погази Шарцем од мејдана,&lt;br&gt;
Што подави у тихом Дунаву;&lt;br&gt;
Побјеже му Велимир дијете,&lt;br&gt;
Ћера њега на шарину Марко,&lt;br&gt;
Достиже га у пољу широку,&lt;br&gt;
Довати га мало топузином,&lt;br&gt;
Паде дите у зелену траву;&lt;br&gt;
Одја Марко од коња Шарина,&lt;br&gt;
Савеза му и ноге и руке,&lt;br&gt;
Па г' објеси Шарцу о ункашу;&lt;br&gt;
Па он оде својој тулумини,&lt;br&gt;
Баци дите у зелену траву,&lt;br&gt;
А он опет сједе пити вино.&lt;br&gt;
То гледала Велимировица,&lt;br&gt;
Па отиде Вучи џенералу:&lt;br&gt;
&quot;Зло ти вино, Вуча џенерале!&lt;br&gt;
&quot;Зло ти вино, а горе ти било!&lt;br&gt;
&quot;Све катане тебе изгибоше,&lt;br&gt;
&quot;Велимиру јунак свеза руке,&lt;br&gt;
&quot;Савеза му и ноге и руке,&lt;br&gt;
&quot;Па ено га пије рујно вино,&lt;br&gt;
А Велимир у травици лежи.&quot;&lt;br&gt;
Проговара Вуча џенерале:&lt;br&gt;
&quot;Не бој ми се, моја снахо драга!&lt;br&gt;
&quot;Сад ћеш виђетʼ, док се старац крене.”&lt;br&gt;
Па он дрмну на граду топове,&lt;br&gt;
Три хиљаде састави катана,&lt;br&gt;
Па посједе своју бедевију,&lt;br&gt;
И изиђе граду на капију;&lt;br&gt;
Он нареди низ поље катане,&lt;br&gt;
Опколише са четири стране,&lt;br&gt;
А то ништа и не види Марко,&lt;br&gt;
Ал' припази Шарац од мејдана,&lt;br&gt;
Па ногама о земљицу туче,&lt;br&gt;
Примиче се своме господару;&lt;br&gt;
Кад погледа Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Ал' катане њега опколиле,&lt;br&gt;
Он поскочи на ноге лагане,&lt;br&gt;
Па се маши Шарцу на рамена;&lt;br&gt;
Да је коме сјести, те виђети!&lt;br&gt;
Кад поћера по пољу катане!&lt;br&gt;
Сабља му је у десници руци,&lt;br&gt;
У лијевој копље убојито,&lt;br&gt;
У зубима дизген од Шарина;&lt;br&gt;
Кога Марко сабљом удараше,&lt;br&gt;
По двојицу од једног грађаше;&lt;br&gt;
Кога Марко копљем удараше,&lt;br&gt;
Преко себе њега претураше;&lt;br&gt;
Док с' окрену неколико пута,&lt;br&gt;
Оде к врагу млада катанија;&lt;br&gt;
Побјеже му Вуча џенерале&lt;br&gt;
На његовој танкој бедевији,&lt;br&gt;
Поћера га на Шарину Марко;&lt;br&gt;
Брза му је пуста бедевија,&lt;br&gt;
Шћаше утећ' граду Варадину;&lt;br&gt;
Љуљну Марко тешком топузином,&lt;br&gt;
Па је пушта за њим преко поља,&lt;br&gt;
Удари га сапом од топуза,&lt;br&gt;
Паде Вуча у зелену траву,&lt;br&gt;
Тад' допаде од Прилипа Марко,&lt;br&gt;
Свеза Вучи руке наопако,&lt;br&gt;
Савеза му и ноге и руке,&lt;br&gt;
Објеси га шарцу о ункашу,&lt;br&gt;
И увати танку бедевију,&lt;br&gt;
Па он оде сину Велимиру,&lt;br&gt;
Привеза их једног за другога,&lt;br&gt;
Па пребаци преко бедевије,&lt;br&gt;
Бедевију свеза за Шарина,&lt;br&gt;
Оде право бијелу Прилипу;&lt;br&gt;
Обојицу баци у тавницу.&lt;br&gt;
Књигу пише џенераловица,&lt;br&gt;
Те је шаље бијелу Прилипу:&lt;br&gt;
&quot;Богом брате, Краљевићу Марко!&lt;br&gt;
&quot;Не губи ми Вуче џенерала&lt;br&gt;
&quot;И мојега сина Велимира;&lt;br&gt;
&quot;Ишти, Марко, што је тебе драго.&quot;&lt;br&gt;
Дође књига Краљевићу Марку,&lt;br&gt;
Када виђе, што му књига каже,&lt;br&gt;
Онда Марко другу књигу пише:&lt;br&gt;
&quot;Вјерна љубо Вуче џенерала!&lt;br&gt;
&quot;Пусти мене до три побратима,&lt;br&gt;
&quot;И подај им три товара блага;&lt;br&gt;
&quot;И пусти ми старога Топлицу,&lt;br&gt;
&quot;И подај му три товара блага,&lt;br&gt;
&quot;Јер је јунак млого дангубио;&lt;br&gt;
&quot;И дај мене три товара блага?,&lt;br&gt;
&quot;Што сам мога мучио Шарина;&lt;br&gt;
&quot;Иза тога, џенераловице,&lt;br&gt;
&quot;Ето тамо Милош' од Поцерја,&lt;br&gt;
&quot;Па ви с њиме како начините.&quot;&lt;br&gt;
Оде књига граду Варадину;&lt;br&gt;
Када дође џенераловици,&lt;br&gt;
Књигу гледа џенераловица,&lt;br&gt;
Шаље благо од Прилипа Марку,&lt;br&gt;
Па узима од тавнице кључе,&lt;br&gt;
Те отвори проклету тавницу,&lt;br&gt;
И извади три војводе младе&lt;br&gt;
И са њима старога Топлицу;&lt;br&gt;
Па их води на бијелу кулу;&lt;br&gt;
Па бербере хитре добавила:&lt;br&gt;
Једни: мију, други косу брију,&lt;br&gt;
А трећи им нокте сарезују;&lt;br&gt;
Донесе им вина и ракије&lt;br&gt;
И лијепе сваке ђаконије,&lt;br&gt;
Показа им, што учини Марко;&lt;br&gt;
Па говори Милошу војводи:&lt;br&gt;
&quot;Богом брате, војвода Милошу!&lt;br&gt;
&quot;Пустите ми мога господара&lt;br&gt;
&quot;И мојега сина Велимира.&quot;&lt;br&gt;
Њој говори Милош од Поцерја;&lt;br&gt;
&quot;Не бој ми се, џенераловице;&lt;br&gt;
&quot;Дај ми вранца Вуче џенерала,&lt;br&gt;
&quot;Што га јаше једном у години,&lt;br&gt;
&quot;Када иде у Текију цркви,&lt;br&gt;
&quot;Опреми га, како г' Вуча спрема,&lt;br&gt;
&quot;Да поиграм преко Њемадије;&lt;br&gt;
&quot;И дај мене од злата каруце,&lt;br&gt;
&quot;И у њима дванаест вранаца,&lt;br&gt;
&quot;Што их преже Вуча џенерале,&lt;br&gt;
&quot;Када иде од Беча ћесару,&lt;br&gt;
&quot;Да м' однесу старога Топлицу.&lt;br&gt;
&quot;Дај ми рухо Вуче џенерала,&lt;br&gt;
&quot;Што га носи о васкрсенију,&lt;br&gt;
&quot;Да обучем мојега Топлицу.&quot;&lt;br&gt;
Све му даде џенераловица,&lt;br&gt;
И свакоме хиљаду дуката,&lt;br&gt;
Што ће пити вино до Прилипа,&lt;br&gt;
Па одоше бијелу Прилипу.&lt;br&gt;
Лијепо их дочекао Марко.&lt;br&gt;
Пусти Марко Вуче џенерала,&lt;br&gt;
И његова сина Велимира,&lt;br&gt;
И даде му млоге пратиоце&lt;br&gt;
До његова града Варадина.&lt;br&gt;
А војводе дијелише благо,&lt;br&gt;
Па се рујна накитише вина,&lt;br&gt;
И у б'јело изљубише лице,&lt;br&gt;
Сваки Марка у бијелу руку,&lt;br&gt;
Па одоше сваки своме двору.

{{Википедија|Марко Краљевић и Вуча џенерал}}

== Напомене ==
{{референце}}

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[en:Marko Kraljević and General Vuča]]</text>
      <sha1>in3o1uy9cjbuwzsanpxn1nmf3bfccr8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148151</id>
      <parentid>148150</parentid>
      <timestamp>2026-11-01T16:24:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Напомене */</comment>
      <origin>148151</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16718" sha1="sie8dnysxkxzytsnj5di7ooko56k51n" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Или грми, илʼ се земља тресе?
Нити грми, нитʼ се земља тресе,
Већ пуцају на граду топови,
На тврдоме граду Варадину:
Шенлук чини Вуча џенерале,
Јер је Вуча шићар задобио,
Три војводе Српске уватио:
Једно јесте Милош од Поцерја,
Друго јесте Топлица Милане,
А треће је Косанчић Иване;
Бацио их на дно у тавницу,
Ђено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
Цвили јунак Милош од Поцерја,
Цвили Милош, како љута гуја;
Јер се Милош није научио
Подносити муку и невољу;
Цвили Милош, како љута гуја,
Привлачи се на пенџер тавници,
Те он гледа јунак по сокаци,
Не би лʼ кога знана опазио,
Алʼ припази пошту књигоношу&lt;ref&gt;Једни пјевају: ''Пера Латинина.''&lt;/ref&gt;,
Па дозивље Милош од Поцерја:
„Богом брате, пошта књигоноша!
„Донеси ми један лист хартије,
„Да ти градим једну ситну књигу.”
То је пошта за Бога примио,
Донесе му један лист хартије;
Сједе Милош ситну књигу писатʼ
У Прилипа у бијела града,
Своме побру Краљевићу Марку:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Илʼ не чујеш, илʼ не хајеш за ме?
„Тешке сам ти муке допануо,
„Побратиме, у Маџарске руке.
„Увати ме Вуча џенерале,
„И још моја оба побратима;
„Бацио нас на дно у тавницу,
„Ђено лежи вода до кољена,
„А јуначке кости до рамена;
„Лежим, брате, три бијела дана,
„Ако будем, брате, још три дана,
„Никада ме више виђетʼ не ћеш;
„Избављај ме, побратиме Марко,
„Јалʼ за благо, јали на јунаштво.”
&lt;/poem&gt;
Па у лице пером ударио,&lt;br&gt;
Од образа крви наточио,&lt;br&gt;
С крви њему књигу запечати,&lt;br&gt;
Па је даде пошти књигоноши,&lt;br&gt;
И даде му дванаест дуката;&lt;br&gt;
Па је пошти Милош говорио:&lt;br&gt;
&quot;Носи књигу бијелу Прилипу&lt;br&gt;
&quot;На кољено Краљевићу Марку.&quot;&lt;br&gt;
Оде пошта бијелу Прилипу,&lt;br&gt;
У њег' стиже у свету неђељу,&lt;br&gt;
Када Србљи у цркви бијаху;&lt;br&gt;
Стаде пошта пред бијелом црквом,&lt;br&gt;
Докле Марко изиђе из цркве;&lt;br&gt;
Кад изиђе Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Пошта капу под мишицу баци,&lt;br&gt;
Поклања се до земљице Марку,&lt;br&gt;
Па му даде лист књиге танане.&lt;br&gt;
Када Марко ситну књигу прими,&lt;br&gt;
Стојећи је књигу проучио;&lt;br&gt;
Када виђе, што му књига каже,&lt;br&gt;
Уд'рише му сузе од очију,&lt;br&gt;
Па је онда Марко бесједио:&lt;br&gt;
&quot;Авај мене, драги побратиме!&lt;br&gt;
&quot;Ту ли си ми, болан, допаднуо!&lt;br&gt;
&quot;Ал' тако ми моје вјере тврде!&lt;br&gt;
&quot;Хоће тебе побро избавити&lt;br&gt;
&quot;Јал' за благо, јали на јунаштво.&quot;&lt;br&gt;
Па он оде својој танкој кули,&lt;br&gt;
Сједе мало, те се напи вина,&lt;br&gt;
Па припаса сабљу оковану,&lt;br&gt;
И пригрну ћурак од курјака,&lt;br&gt;
А на главу капу од курјака,&lt;br&gt;
Привеза је мрком јеменијом;&lt;br&gt;
Па узимље копље убојито,&lt;br&gt;
Па се спушта у подруме Шарцу;&lt;br&gt;
Те опреми Шарца од мејдана:&lt;br&gt;
Притеже му седморе колане,&lt;br&gt;
Заузда га уздом позлаћеном;&lt;br&gt;
Па наточи тулумину вина,&lt;br&gt;
Објеси је о ункаш Шарину,&lt;br&gt;
С десне стране тешку топузину,&lt;br&gt;
Да не крива ни тамо ни амо;&lt;br&gt;
Па се Шарцу на рамена баци,&lt;br&gt;
Окрену га од Прилипа града,&lt;br&gt;
Оде право стојну Бијограду.&lt;br&gt;
Кад је био покрај Бијограда,&lt;br&gt;
Уврати се, те се напи вина;&lt;br&gt;
Па одатле поклопи Шарина,&lt;br&gt;
За Дунавом скела догоди се;&lt;br&gt;
Двапут Марко скелеџију викну,&lt;br&gt;
Па га више ни чекати не шће,&lt;br&gt;
Већ наћера Шарца на Дунаво,&lt;br&gt;
Оде право граду Варадину,&lt;br&gt;
Под Варадин у поље зелено.&lt;br&gt;
Ту устави Шарца од мејдана,&lt;br&gt;
Па удари копље у ледину,&lt;br&gt;
За копље је привезʼо Шарина,&lt;br&gt;
Тулумину скиде са ункаша&lt;br&gt;
И врже је у зелену траву,&lt;br&gt;
Па он сједе пити мрко вино;&lt;br&gt;
Не пије га чим се вино пије,&lt;br&gt;
Већ леђеном од дванаест ока,&lt;br&gt;
Пола пије, пола Шарцу даје.&lt;br&gt;
Кад у јутру јутро освануло,&lt;br&gt;
Пошетала Велимировица,&lt;br&gt;
Мила снаха Вуче џенерала,&lt;br&gt;
По бедену града Варадина,&lt;br&gt;
Она гледа низ поље зелено,&lt;br&gt;
У пољу је опазила Марка;&lt;br&gt;
Кад угледа Краљевића Марка,&lt;br&gt;
Трољетна је увати грозница,&lt;br&gt;
Па побјеже у бијеле дворе.&lt;br&gt;
Њу ми пита Вуча џенерале:&lt;br&gt;
&quot;Што је тебе, моја снахо драга?&quot;&lt;br&gt;
Казује му Велимировица:&lt;br&gt;
&quot;О мој свекре, Вуча џенерале!&lt;br&gt;
&quot;Сједи јунак у пољу широку,&lt;br&gt;
&quot;У ледину копље ударио,&lt;br&gt;
&quot;За копље је коња привезао,&lt;br&gt;
&quot;А пред њиме стоји тулум вина;&lt;br&gt;
&quot;Не пије га чим се пије вино,&lt;br&gt;
&quot;Већ леђеном од дванаест ока,&lt;br&gt;
&quot;Пола пије пола коњу даје;&lt;br&gt;
&quot;Коњ му није каквино су коњи,&lt;br&gt;
&quot;Веће шарен, како и говече;&lt;br&gt;
&quot;Јунак није какви су јунаци:&lt;br&gt;
&quot;На плећима ћурак од курјака,&lt;br&gt;
&quot;На глави му капа од курјака,&lt;br&gt;
&quot;Привез'о је мрком јеменијом;&lt;br&gt;
&quot;Нешто црно држи у зубима&lt;br&gt;
&quot;Колик' јагње од пола године.&quot;&lt;br&gt;
Вели њојзи Вуча џенерале:&lt;br&gt;
&quot;Не плаши се, моја снахо драга!&lt;br&gt;
&quot;Ја онаких имам у тавници,&lt;br&gt;
&quot;И њега ћу сада добавити.&quot;&lt;br&gt;
Па дозива сина Велимира:&lt;br&gt;
&quot;Велимире, моје чедо драго!&lt;br&gt;
&quot;Узми, сине, за триста катана,&lt;br&gt;
&quot;Иди доље у поље широко,&lt;br&gt;
&quot;Доведи ми онога јунака.&quot;&lt;br&gt;
Велимир је на ноге скочио,&lt;br&gt;
Па узима триста катаније,&lt;br&gt;
Он усједе вранца помамнога,&lt;br&gt;
И изиђе граду на капију,&lt;br&gt;
Сколи Марка са четири стране,&lt;br&gt;
Марко сједи, пије мрко вино,&lt;br&gt;
Ал' катане Шарац опазио,&lt;br&gt;
Поче ногам' о земљицу тући,&lt;br&gt;
Примиче се своме господару.&lt;br&gt;
Кад погледа Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Ал' катане њега опколиле;&lt;br&gt;
Попи Марко леђенину вина,&lt;br&gt;
Баци леђен у зелену траву,&lt;br&gt;
Па се тури на рамена Шарцу,&lt;br&gt;
А катане на њег' ударише.&lt;br&gt;
Да је коме погледати било,&lt;br&gt;
Кад удари у катане Марко,&lt;br&gt;
Како соко међу голубове:&lt;br&gt;
Што погуби сабљом окованом,&lt;br&gt;
Што погази Шарцем од мејдана,&lt;br&gt;
Што подави у тихом Дунаву;&lt;br&gt;
Побјеже му Велимир дијете,&lt;br&gt;
Ћера њега на шарину Марко,&lt;br&gt;
Достиже га у пољу широку,&lt;br&gt;
Довати га мало топузином,&lt;br&gt;
Паде дите у зелену траву;&lt;br&gt;
Одја Марко од коња Шарина,&lt;br&gt;
Савеза му и ноге и руке,&lt;br&gt;
Па г' објеси Шарцу о ункашу;&lt;br&gt;
Па он оде својој тулумини,&lt;br&gt;
Баци дите у зелену траву,&lt;br&gt;
А он опет сједе пити вино.&lt;br&gt;
То гледала Велимировица,&lt;br&gt;
Па отиде Вучи џенералу:&lt;br&gt;
&quot;Зло ти вино, Вуча џенерале!&lt;br&gt;
&quot;Зло ти вино, а горе ти било!&lt;br&gt;
&quot;Све катане тебе изгибоше,&lt;br&gt;
&quot;Велимиру јунак свеза руке,&lt;br&gt;
&quot;Савеза му и ноге и руке,&lt;br&gt;
&quot;Па ено га пије рујно вино,&lt;br&gt;
А Велимир у травици лежи.&quot;&lt;br&gt;
Проговара Вуча џенерале:&lt;br&gt;
&quot;Не бој ми се, моја снахо драга!&lt;br&gt;
&quot;Сад ћеш виђетʼ, док се старац крене.”&lt;br&gt;
Па он дрмну на граду топове,&lt;br&gt;
Три хиљаде састави катана,&lt;br&gt;
Па посједе своју бедевију,&lt;br&gt;
И изиђе граду на капију;&lt;br&gt;
Он нареди низ поље катане,&lt;br&gt;
Опколише са четири стране,&lt;br&gt;
А то ништа и не види Марко,&lt;br&gt;
Ал' припази Шарац од мејдана,&lt;br&gt;
Па ногама о земљицу туче,&lt;br&gt;
Примиче се своме господару;&lt;br&gt;
Кад погледа Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Ал' катане њега опколиле,&lt;br&gt;
Он поскочи на ноге лагане,&lt;br&gt;
Па се маши Шарцу на рамена;&lt;br&gt;
Да је коме сјести, те виђети!&lt;br&gt;
Кад поћера по пољу катане!&lt;br&gt;
Сабља му је у десници руци,&lt;br&gt;
У лијевој копље убојито,&lt;br&gt;
У зубима дизген од Шарина;&lt;br&gt;
Кога Марко сабљом удараше,&lt;br&gt;
По двојицу од једног грађаше;&lt;br&gt;
Кога Марко копљем удараше,&lt;br&gt;
Преко себе њега претураше;&lt;br&gt;
Док с' окрену неколико пута,&lt;br&gt;
Оде к врагу млада катанија;&lt;br&gt;
Побјеже му Вуча џенерале&lt;br&gt;
На његовој танкој бедевији,&lt;br&gt;
Поћера га на Шарину Марко;&lt;br&gt;
Брза му је пуста бедевија,&lt;br&gt;
Шћаше утећ' граду Варадину;&lt;br&gt;
Љуљну Марко тешком топузином,&lt;br&gt;
Па је пушта за њим преко поља,&lt;br&gt;
Удари га сапом од топуза,&lt;br&gt;
Паде Вуча у зелену траву,&lt;br&gt;
Тад' допаде од Прилипа Марко,&lt;br&gt;
Свеза Вучи руке наопако,&lt;br&gt;
Савеза му и ноге и руке,&lt;br&gt;
Објеси га шарцу о ункашу,&lt;br&gt;
И увати танку бедевију,&lt;br&gt;
Па он оде сину Велимиру,&lt;br&gt;
Привеза их једног за другога,&lt;br&gt;
Па пребаци преко бедевије,&lt;br&gt;
Бедевију свеза за Шарина,&lt;br&gt;
Оде право бијелу Прилипу;&lt;br&gt;
Обојицу баци у тавницу.&lt;br&gt;
Књигу пише џенераловица,&lt;br&gt;
Те је шаље бијелу Прилипу:&lt;br&gt;
&quot;Богом брате, Краљевићу Марко!&lt;br&gt;
&quot;Не губи ми Вуче џенерала&lt;br&gt;
&quot;И мојега сина Велимира;&lt;br&gt;
&quot;Ишти, Марко, што је тебе драго.&quot;&lt;br&gt;
Дође књига Краљевићу Марку,&lt;br&gt;
Када виђе, што му књига каже,&lt;br&gt;
Онда Марко другу књигу пише:&lt;br&gt;
&quot;Вјерна љубо Вуче џенерала!&lt;br&gt;
&quot;Пусти мене до три побратима,&lt;br&gt;
&quot;И подај им три товара блага;&lt;br&gt;
&quot;И пусти ми старога Топлицу,&lt;br&gt;
&quot;И подај му три товара блага,&lt;br&gt;
&quot;Јер је јунак млого дангубио;&lt;br&gt;
&quot;И дај мене три товара блага?,&lt;br&gt;
&quot;Што сам мога мучио Шарина;&lt;br&gt;
&quot;Иза тога, џенераловице,&lt;br&gt;
&quot;Ето тамо Милош' од Поцерја,&lt;br&gt;
&quot;Па ви с њиме како начините.&quot;&lt;br&gt;
Оде књига граду Варадину;&lt;br&gt;
Када дође џенераловици,&lt;br&gt;
Књигу гледа џенераловица,&lt;br&gt;
Шаље благо од Прилипа Марку,&lt;br&gt;
Па узима од тавнице кључе,&lt;br&gt;
Те отвори проклету тавницу,&lt;br&gt;
И извади три војводе младе&lt;br&gt;
И са њима старога Топлицу;&lt;br&gt;
Па их води на бијелу кулу;&lt;br&gt;
Па бербере хитре добавила:&lt;br&gt;
Једни: мију, други косу брију,&lt;br&gt;
А трећи им нокте сарезују;&lt;br&gt;
Донесе им вина и ракије&lt;br&gt;
И лијепе сваке ђаконије,&lt;br&gt;
Показа им, што учини Марко;&lt;br&gt;
Па говори Милошу војводи:&lt;br&gt;
&quot;Богом брате, војвода Милошу!&lt;br&gt;
&quot;Пустите ми мога господара&lt;br&gt;
&quot;И мојега сина Велимира.&quot;&lt;br&gt;
Њој говори Милош од Поцерја;&lt;br&gt;
&quot;Не бој ми се, џенераловице;&lt;br&gt;
&quot;Дај ми вранца Вуче џенерала,&lt;br&gt;
&quot;Што га јаше једном у години,&lt;br&gt;
&quot;Када иде у Текију цркви,&lt;br&gt;
&quot;Опреми га, како г' Вуча спрема,&lt;br&gt;
&quot;Да поиграм преко Њемадије;&lt;br&gt;
&quot;И дај мене од злата каруце,&lt;br&gt;
&quot;И у њима дванаест вранаца,&lt;br&gt;
&quot;Што их преже Вуча џенерале,&lt;br&gt;
&quot;Када иде од Беча ћесару,&lt;br&gt;
&quot;Да м' однесу старога Топлицу.&lt;br&gt;
&quot;Дај ми рухо Вуче џенерала,&lt;br&gt;
&quot;Што га носи о васкрсенију,&lt;br&gt;
&quot;Да обучем мојега Топлицу.&quot;&lt;br&gt;
Све му даде џенераловица,&lt;br&gt;
И свакоме хиљаду дуката,&lt;br&gt;
Што ће пити вино до Прилипа,&lt;br&gt;
Па одоше бијелу Прилипу.&lt;br&gt;
Лијепо их дочекао Марко.&lt;br&gt;
Пусти Марко Вуче џенерала,&lt;br&gt;
И његова сина Велимира,&lt;br&gt;
И даде му млоге пратиоце&lt;br&gt;
До његова града Варадина.&lt;br&gt;
А војводе дијелише благо,&lt;br&gt;
Па се рујна накитише вина,&lt;br&gt;
И у б'јело изљубише лице,&lt;br&gt;
Сваки Марка у бијелу руку,&lt;br&gt;
Па одоше сваки своме двору.

{{Википедија|Марко Краљевић и Вуча џенерал}}

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 245-255. 

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[en:Marko Kraljević and General Vuča]]</text>
      <sha1>sie8dnysxkxzytsnj5di7ooko56k51n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:ЛавДрина</title>
    <ns>2</ns>
    <id>61925</id>
    <revision>
      <id>148148</id>
      <parentid>148136</parentid>
      <timestamp>2026-11-01T12:07:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>148148</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="542" sha1="du3jsbrrjbpcyw9z4wl6kbjw2pk8kf7" xml:space="preserve">{{Цитат|еј Чија фрула овим шором свира,&lt;br&gt;еј чија фрула овим шором свира,&lt;br&gt;еј то је фрула младога пастира,&lt;br&gt;еј то је фрула младога пастира.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Еј кад се сунце на починак спрема,&lt;br&gt;Еј кад се сунце на починак спрема,&lt;br&gt;Еј лепше песме од фрулице нема,&lt;br&gt;Еј лепше песме од фрулице нема.&lt;br&gt;—„Еј чија Фрула”}}</text>
      <sha1>du3jsbrrjbpcyw9z4wl6kbjw2pk8kf7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:ЛавДрина</title>
    <ns>3</ns>
    <id>61928</id>
    <revision>
      <id>148149</id>
      <timestamp>2026-11-01T12:35:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148149</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="179" sha1="9h1evcqwkgmt5gtgj0nebh8tcqr30y2" xml:space="preserve">{{добродошлица}} —[[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:35, 1. новембар 2026. (CET)</text>
      <sha1>9h1evcqwkgmt5gtgj0nebh8tcqr30y2</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>