Главна страна

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.48.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Главна страна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1292</id>
    <revision>
      <id>148163</id>
      <parentid>147295</parentid>
      <timestamp>2026-11-04T16:05:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>148163</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7056" sha1="jrgb9e180kamfgld5henr4oa5hbqhyg" xml:space="preserve">{{Обавештење}}
{{Главна}}
{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: separate; border-spacing: 5px;&quot;
| style=&quot;width: 50%; border: 1px solid #6688AA; background-color: #FFE4C5; color: #000000; padding: 1em; text-align: justify;&quot; class=&quot;plainlinks&quot; |
&lt;div style=&quot;float: left; margin-left: 0.3em; margin-right: 0.7em;&quot;&gt;
[[Датотека:Otvorena knjiga.JPG|130px]]
&lt;/div&gt;
'''[[Викизворник:О Викизворнику|Викизворник]]''' је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте [[Викизворник:Смернице за рад|упутство]]. Уколико желите да вежбате уређивање можете то радити у [[Викизворник:Песак|песку]].
| rowspan=&quot;2&quot; style=&quot;width: 50%; border: 1px solid #6688AA; background-color: #FFFFFF; color: #000000; padding: 1em; vertical-align: top;&quot; |

&lt;div style=&quot;text-align: center; font-variant: small-caps; font-weight: bold; margin-bottom: 0.3em;&quot;&gt;Индекс аутора&lt;/div&gt;
{{Ауторски индекс}}

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;Нови текстови&lt;/p&gt;
{{нови текстови}}

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;Заједница&lt;/p&gt;
*[[Викизворник:Писарница|Писарница]]
*[[Викизворник:Странице_за_брисање|Предлози за брисање]]

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;Пројекти&lt;/p&gt;
{{Пројекти}}

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;[[:Категорија:Основне категорије|Основна подела]]&lt;/p&gt;
&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0;&quot;&gt;
&lt;p style=&quot;font-variant: small-caps; font-size: 105%; margin-bottom: 0.2em;&quot;&gt;
[[:Категорија:Култура|Култура]] {{!}} [[:Категорија:Географија|Географија]] {{!}} [[:Категорија:Историја|Историја]] {{!}} [[:Категорија:Право|Право]] {{!}} [[:Категорија:Живот|Живот]] {{!}} [[:Категорија:Математика|Математика]] {{!}} [[:Категорија:Филозофија|Филозофија]] {{!}} [[:Категорија:Наука|Наука]] {{!}} [[:Категорија:Друштво|Друштво]] {{!}} [[:Категорија:Технологија|Технологија]]&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;''[[Викизворник:Аутори|Ауторски индекс]] &amp;middot; [[Special:Allpages|Све стране]] &amp;middot; [[Викизворник:Азбучни индекс|Азбучни индекс]] &amp;middot; [[Special:Categories|Све категорије]]''&lt;/p&gt;
&lt;/div&gt;

|-
| style=&quot;border: 1px solid #6688AA; background-color: #d5eafb; color: #000000; padding: 1em; vertical-align: top;&quot; |
{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse;&quot;
|-
| style=&quot;padding-bottom: 0.8em;&quot; |
[[Слика:Branko Radičević.gif|65px|right]]
'''Српска књижевност'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Српска поезија|Поезија]] {{!}} [[:Категорија:Српска проза|Проза]] {{!}} [[:Категорија:Српскa драма|Драма]]&lt;br&gt;
[[Српске епске народне песме|Епске народне песме]] {{!}} [[Српске народне приповетке|Народне приповетке]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
[[Датотека:Shakespeare (oval-cropped).png|65px|right]]
'''Светска књижевност'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Енглеска књижевност|Енглеска]] {{!}} [[:Категорија:Италијанска књижевност|Италијанска]] {{!}} [[:Категорија:Немачка књижевност|Немачка]] {{!}} [[:Категорија:Руска књижевност|Руска]] {{!}} [[:Категорија:Француска књижевност|Француска]] {{!}} [[:Категорија:Хеленска књижевност|Хеленска]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
[[Слика:Coat of arms of Serbia.svg|70px|right]]
'''Право'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Устави|Устави]] {{!}} [[:Категорија:Закони|Закони]] {{!}} [[:Категорија:Међународно право|Међународно право]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
'''Историја'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Српска историја|Српска историја]] {{!}} [[:Категорија:Историја Византије|Историја Византије]] {{!}} [[:Категорија:Историја Југославије|Историја Југославије]] {{!}} [[:Категорија:Историја Русије|Историја Русије]] {{!}} [[:Категорија:Црквена историја|Црквена историја]] {{!}} [[:Категорија:Први светски рат|Први светски рат]] {{!}} [[:Категорија:Други светски рат|Други светски рат]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
'''Религија'''&lt;br&gt;
[[Свето писмо|Библија]] {{!}} [[Куран]] {{!}} [[Молитве|Хришћанске молитве]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding-top: 0.8em;&quot; |
'''Лексикографија'''&lt;br&gt;
[[Свезнање|Лексикон »Свезнање«]]
|}
|}

&lt;h2 style=&quot;text-align: center; font-family: 'Times New Roman', Times, serif; font-weight: normal; border-bottom: 1px solid #aaa; margin-bottom: 0.5em;&quot;&gt;Братски и сестрински пројекти&lt;/h2&gt;
{{братски пројекти}}
&lt;!-- Interwiki links to other language Main Pages--&gt; 
[[ar:]]
[[az:]]
[[bg:]]
[[bn:]]
[[br:]]
[[bs:]]
[[ca:]]
[[cs:]]
[[cy:]]
[[da:]]
[[de:]]
[[el:]]
[[en:]]
[[eo:]]
[[es:]]
[[et:]]
[[fa:]]
[[fi:]]
[[fo:]]
[[fr:]]
[[gl:]]
[[he:]]
[[hr:]]
[[hu:]]
[[hy:]]
[[id:]]
[[is:]]
[[it:]]
[[ja:]]
[[kn:]]
[[ko:]]
[[la:]]
[[li:]]
[[lt:]]
[[mk:]]
[[ml:]]
[[nl:]]
[[no:]]
[[pl:]]
[[pt:]]
[[ro:]]
[[ru:]]
[[sa:]]
[[sah:]]
[[sk:]]
[[sl:]]
[[sv:]]
[[ta:]]
[[te:]]
[[th:]]
[[tr:]]
[[uk:]]
[[vec:]]
[[vi:]]
[[yi:]]
[[zh:]]
[[zh-min-nan:]]
__NOTOC__ __NOEDITSECTION__</text>
      <sha1>jrgb9e180kamfgld5henr4oa5hbqhyg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Милош у Косову</title>
    <ns>0</ns>
    <id>25550</id>
    <revision>
      <id>148162</id>
      <parentid>60548</parentid>
      <timestamp>2026-11-04T15:06:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148162</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14119" sha1="pr0w1g61ma6154waf3mmogis06dtc13" xml:space="preserve">{{без извора}}
&lt;poem&gt;
Како сјутра бијел данак свану,
уранио војвода Милошу,
прије зоре и прије Данице,
пак опрема себе и Ждралина.
Кад Даница помолила лице
и зорица земљу опсјенула,
он изведе својега Ждралина,
доведе га до чадора свога,
па припаса бријеткињу ђорду.
Гледају га све српске војводе,
хоће л' створит што је говорио;
докле Милош посједе Ждралина.
Кад виђеше до два побратима,
посједоше коње од мејдана,
за Милошем коње наћераше
на Ситницу студену водицу,
на Сазлију, камену ћуприју,
и ћуприју здраво прегазише.
Кад у турску војску загазише,
бојна копља стрму окренуше;
мисле Турци Срби ће се предат,
пред њима се растављају Турци,
све међу се они говораху:
„Благо нама данас до вијека,
предаше се три српске војводе
којих смо се најгоре бојали.”
А Милош им с коња одговара:
„Јадни Турци, ви маните главе,
виђећете преда' како сам се
док допану наши витезови,
пак вас стану гонит на буљуке
кано вјетар снијег на сметове,
раскидати вама утробице
кано вуци овцам' џигерице.”
То не знају што им Милош каже
веће цару на муштулук трче:
„Ево нама три српске војводе
којих смо се најгоре бојали,
они иду да с' предаду нама.”
Њима царе велик бакшиш даје,
па састави сву улему листом,
и улему царе запитује:
„Што ћу Власим' ја сада пружити,
али ногу, ал' бијелу руку?”
Та улема цару говорила:
„Срамота је Влаху пружит руку,
пружи ногу, нек т' у ногу љуби,
нека ти је вазда под ногама.”
Проговара везир уштуглија:
„Цар-Мурате, од истока сунце,
хоћемо ли преда њих изићи?”
Одговара силан цар-Мурате:
„Отидите преда њих у поље,
пак прострите три чохе велике:
једну чоху прострите црвену,
другу бјелу, а трећу зелену;
када слуге коње наћерају,
ако иду да с нама ратују
хоће све три ногам' погазити;
ако носе од градова кључе
и хараче од седам година,
црвену ће чоху прегазити,
и црвену и чоху бијелу,
а зелену на копља дигнути,
пак испод ње коње проћерати.”
Кад дочуше цареви риџали,
одлећеше пред српске војводе,
простријеше три чохе велике.
Кад војводе коње наћераше,
све три чохе ногам' погазише.
Кад то виђе везир уштуглија,
поговара турском цар-Мурату:
„Види, царе, слуга Лазовијех
како чохе ногам' погазише!
Хоће с тобом затурити кавгу,
не носе ти од градова кључе.”
Проговара силан цар-Мурате:
„Није тако, моја ђецо драга!
Да су шћели заметнути кавгу,
давно бише повадили ђорде;
ђаури се пјани догодили,
у пјаности чоху погазили.”
У то доба Милош на Ждралину
са обадва своја побратима;
одјахаше коње од мејдана.
Излећеше цареви сеизи
да Милошу прихвате Ждралина;
не даде га царевим сеизим',
већ га даје Косанчић-Ивану:
„Причувајде мојега Ждралина
док уљегнем цару под чадора,
да га видим и да га споменем
каконо сам синоћ говорио.”
Пак упаде цару под чадора.
Опази га силан цар-Мурате,
по шиљтету ногу опружио;
мисли царе Милош ће га љубит,
те овако њему проговара:
„Лако мало, Лазарева слуго,
немој моје газити серџаде,
већ ми љуби чизму и мамузу.”
Плану Милош као ватра жива,
на Мурата наскочио вучки,
бритку сабљу повади хајдучки,
жива цара Милош распорио
од учкура до грла бијела.
Јадан Мурат без ријечи з'јева,
под чадором Милошева сабља
по главама као муња с'јева,
те обара цареве везире;
посијече везир-уштуглију,
и до њега мухур-сеибију,
и царевих дванаест риџала;
док допаде до коња Ждралина,
седамдесет одсијече глава.
Сва три побре коње посједоше,
кроз Косово коње повратише
и у Турке јуриш учинише.
Боже мили, немила састанка!
Кад се стаде крвца прољевати,
да је коме стати па гледати
како српске сијевају ђорде,
како л' турске зијевају главе!
Љуто сјеку српске војеводе,
сјеку Турке ка' зелену траву:
куд пролази Топлица Милане,
добра бише кола пролазила;
куд пролази Косанчић Иване,
двоја бише кола пролазила;
куд пролази Обилић Милошу,
троја бише кола пролазила.
Узаврела сва ордија турска
да застави војводама пута,
али ништа учинит не може.
Добри коњи а силни јунаци,
посјекоше сву цареву војску;
покрај воде коње одјахаше,
на Ситницу воду силазише,
умивају потамњело лице
и крваве руке до рамена,
расхлађују своје пусто тјело,
да свијетли господару пођу.
Перућ' лице на водици хладној
међу се су момци говорили
како им је ком у боју било,
док зарече војвода Милошу:
„Авај, браћо, жао ми до бога
ђе остаде вјера у невјери!
Синоћ сам се цару затјецао
да ћу јунак на бојном Косову
распорити турског цар-Мурата,
стати њему ногом под гр'оце
и скинут му зећир прстен с руке;
ја распорих силнога Мурата,
а друго сам све заборавио
сијекући цареве делије;
нисам цару стао под гр'оце,
ни скинуо зећир прстен с руке,
да дарујем господара свога.
Стан'те мало код воде Ситнице,
док се цару под чадора вратим
да изнесем вјеру испод нога.”
Бесједе му оба побратима:
„Немој, брате, да се повраћамо,
у повратку добивања нема.”
„Ја вас, браћо, послушати нећу,
ја ћу ићи, да ни доћи нећу;
волим образ од живота мога.”
Па посједе дебела Ждралина,
поврати га у ордију турску.
Жао браћи брата оставити,
оба за њим коње повратише,
ударише мушки сјећи Турке,
пробијају сабљом себи путе
до чадора турског цар-Мурата.
Пред чадором Милош одјахао,
одмах цару под чадор улази,
пак му стаде ногом под гр'оце
и скиде му зећир прстен с руке;
по чадору притиснули Турци,
притиснули све кô земља црна:
срамота је не осветит цара
под барјаком свеца Мухамеда;
Милош трже бријеткињу ђорду,
исијече чадор на тенефе
и делије турске, Једренлије,
пак посједе змајовита Ждрала;
кроз Косово коње наћераше.
Ту се многа крвца прољеваше,
косе Турке кô зелену траву:
за дан гору сабља исјећ неће,
ни војводе сву цареву војску;
сва се сила под оружје дигла
да освети погаженог цара.
Док завика Топлица Милане:
„Освети ме, војвода Милошу,
остадох ти данас у Косову!”
А Милош му тихо одговара:
„Просто теби, мој брате Милане,
и ја ћу ти брже тамо доћи.”
Док повика Косанчић Иване:
„Збогом, брате, војвода Милошу,
погибох ти и ја у Косову,
освети ме, мио побратиме!”
А Милош му тихо одговара:
„Добар, брате, Косанчић Иване,
ја се увјек томе дару надам,
није жалит славно умријети.”
Покрај њега проћера Ждралина,
ражљутио себе и парипа,
Турке тера, нема куге горе,
уз Косово лети као змају,
многе траве крвцом обојио,
врелом крвцом турадије клете,
док доћера до воде Ситнице.
Ал' да видиш јада великога,
кад се јунак избавити нада
зло му пада од ког се не нада -
из стијене бабетина викну:
„Јадни Турци, јада дочекали!
Видите ли, очим' не виђели,
у Милоша срца виловита,
у јунака коња змајовита,
на њему су два добра оклопа,
оклоп коњски и оклоп јуначки;
ви Милошу ништа не морете
док је њему Ждрала од мејдана;
већ ви бојна копља окрените,
пободите у ледину тврду,
оштра копља небу окрените,
раставите коња од јунака,
морете га онда освојити.”
Кад зачуше баше Једренлије,
ударише копља у ледину,
густа копља као гора црна;
док налеће Ждралин у ту гору,
паде јадан у зелену траву,
све му копља ноге разнијеше,
без ногу се по копљима ваља,
тражи јадан свога господара;
а Милош је од њег' одскочио,
пак у руке копље прихватио;
на бојно се копље опирући
прескакаше Турке на буљуке
и русе им главе одсјецаше.
У Турчина силовита војска,
добри коњи, а добри јунаци,
а Милош је без својијех крила:
без Ждралина и без побратима.
Навалише Турци са свих страна,
навалише као земља црна
на Милоша уморна јунака.
А какав је Обилић Милошу!
Сав у крви огрезнуо бјеше
сијекући по Косову Турке.
Навалила сила сваколика
на Милоша самцита јунака,
навалише, па га ухватише,
на плећа му руке савезаше,
да га воде цару под чадора,
а Милош им тихо бесједио:
„Стан'те мало, Турци витезови!
Зовните ми ону бабетину
што жаљаше да се крвца лије,
чини ми се нешто ми је своје,
да јој кажем за готово благо.”
Турци бјеху, за бога хајаху,
доведоше бабу из стијене.
Бабетини Милош говорио:
„Примакни се, моја мила стрина,
ти си нешто мојој мајци своје,
да ти кажем за готово благо
што га више уживат не могу.”
Превари се бабетина ружна,
примаче се војводи Милошу.
У Милоша завезане руке,
бабетину зубим' докопао,
па је баци у воду Ситницу,
нека прати крваве јунаке.
&lt;/poem&gt;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>pr0w1g61ma6154waf3mmogis06dtc13</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Драгачевски епитафи: Српско-турски ратови (1876-1878)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>56694</id>
    <revision>
      <id>148168</id>
      <parentid>135731</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T06:55:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148168</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43309" sha1="ngintjz9k71tuzb2m3mb9ncyvozy779" xml:space="preserve">'''Драгачевски епитафи: Српско-турски ратови (1876-1878)''' су драгоцена документарна сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика Драгачева.


'''Споменик Стефану Павловићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)''
: Ој путниче чекни мало,
: не пожали труда свога
: што ћеш стати и читати биљег овај,
: реци бог да прости душу
: СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице
: храброг војника друге класе
: Баталијона Драгачевског
: кои је у 42. г. од живота свога
: јуначки борећи се противу турака
: у рату под књазом Миланом IV Обреновићем
: бранећи славу и слободу своје браће срба
: не одступајући испред турске силе
: пред војском Србском
: погинуо на шиљбоку на Борју
: 24. јуна 1876.Г.
: Овај знак подиже му супруга Савка
: и синови Крста и Драгутин са браћом


'''Споменик Владимиру Стевановићу (†1876)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Оваи знак показуе: краброг: србина
: ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
: воиника: II класе: коие на пазару :
: 24-г иуна: у 1876 : г.
: бранећисе : од : турака погинуо :
: Бог даму душу прости
: Оваи : билег : удариму : ружица : супруга :
: радомир едини син его у 1880. г.


'''Споменик Борисаву Недељковићу (†1876)''' ''(Вирово – Недељковићи)''
: Воиник БОРИСАВ
: Знак овај показује краброг воиника
: I класе Баталиона Др :
: БОРИСАВА
: син Милована Недељковића
: који се јуначки боријо са Турцима
: за отечество
: одупирући се сили Турској
: погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара
: у 24 г. живота свог
: по смрти остави сина Петра
: и супругу Радојку 
: Бог да га прости
: Спомен П : Јован очув
:  Алексије Брат
: и Петар син му


'''Споменик Божу Раковићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)''
: Овај знак показује вјечну успомену поч.
: БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице
: бив. војника друге класе баталијона драгачевског
: којије у 24 Години Младости своје
: борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије
: погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г.
: Бог да му душу прости
: Споменик овај из велике жалости
: подигоше своме једином сину
: Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија
:  с коим да се место сина теше


'''Споменик Савку Милованковићу (†1876)''' ''(Крај пута Тијање – Зеоке)''
: Овај споменик показује име
: краброг воиника
: I-ве чете Драгачевског батаљона
: САВКА МИЛОВАНКОВИЋА
: из Тијања
: кои погибе на Сувом рту
: 17. јула 1876 год.
: борећи се с Турцима
: за веру и отачаство српско:
: Споменик подиже синовац његов
: Мића Милованковић из Тијања
: Писа Ђорђе В. Митровић


'''Споменик Танасију Плазини (†1876)''' ''(Губеревци – крај пута)''
: Овај споменик показује
: ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца
: Бившег воиника народне воиске
: кои Поживи 21.Г.
: А погибе на Ступској чесми
: 20 Јулија 1876. год.
: Оваи споменик подигоше му
: браћа Здравко и Светозар


'''Споменик Милутину Цветићу (†1876)''' ''(Церова – Доње гробље)''
: Нека му буде ова реч
: Бог да му душу прости
: Спомен оваи показује
: краброг доброг воиника
: МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове
: кои живи 31. Г. Бив. Кмет
: и после се јуначки борио са Турцима.
: А рањен 21. Јула 1876. г...
: Оваи спомен подиже
: из превелике туге и жалости
: супруга Обренија која са мужем
: поживела 12 година
: и брат му Живан


'''Споменик Миљку Ћумуровићу (†1876)''' ''(Гуча – код цркве)''
: Овај биљег Показује тјело почившег
: МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче
: бившег војника
: Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона
: коије у 24. год. живота свог
: јуначки борећисе против турака
: за славу и слободу срба погинуо
: у борби на погледима под Јавором
: 23-г јула 1876 г.
: и бог даму душу прости
: Оваи спомен подигошему браћа
: милош раденко и јеврем


'''Споменик Кости Костатиновићу (†1876)''' ''(Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)''
: Овај биљег показује тјело покојног
: КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче
: бивши воиник II класе Трнавског баталијона
: кои у 36 години свога живота
: јуначки борећи се против турака
: за славу и слободу Срба
: у борби на Соколовици код Пазара
: погинуо (...) јулија 1876 г (...)


'''Споменик Милану Марковићу (†1876)''' ''(Властељице – Јелав)''
: Приђи ближе мили Српски Роде
: те прочитај спомен овај
: ја одок с овог света млад
: МИЛАН
: син василија Марковића
: из Властељица
: који у 25. год живота свога
: разболек се у Јавору,
: одок кући па се преставих
: 12ог Августа 1876.Г.

: Код куће оста ми мајка
: тужна кукајући
: и жалосни отац уздисајући.
: Збогом Отац збогом Мати
: немојте се ви бринути
: ја ћу молити Вишњег Творца
: да утјеши тебе Оца
: да поживи вамилију.

: Фала Вама мили родитељи
: који сте ме чесног учинили.
: Куда год сам по свету одио
: свуда сам увек поштен био.
: Вала тебе Мајко мила
: ти си мене одранила
: и у војску одпремила


'''Споменик Ненаду Плазини (†1876)''' ''(Губеревци – крај пута)''
: Приђи ближе
: мили србски роде,
: а куда иташ
: постоји мало овде
: да разумеш; спомен, оваи
: кои показује војника
: I-вог Баталиона 4-те, чете
: НЕНАДА
: сина Илие Плазине
: из губереваца
: коие за владе
: књаза Милана Обреновића V-ог
: 12 августа 1876 г.
: у рату погинуо.
: И бог да му душу прости
: Оваи спомен подигоше му
: братучед Димитрије
: и супруга Станика
	

'''Споменик Милану Ружичићу (†1876)''' ''(Горачићи – Ружичићи)''
: Ој војници и путници
: погледајте с пута роде
: и читајте подпис овде
: што ћеш стати и читати
: не пожали труда свога
: но споменте брата свога
: и реците бог да прости брат
: МИЛАНА  РУЖИЧИЋА
: житеља горачког
: и војника II класе народње војске
: Трнавског баталијона
: поживи 40 г.
: а... августа у 1876 г.
: погибе на Пазару
: бранећи себе и славу отечества
: од турске силе (...)


'''Споменик Алекси Мрдаковићу (†1876)''' ''(Граб – крај школе)''
: Овое спомен
: АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ
: из Рогаче I класе десетару
: драгачевског баталиона
: коие крабро борећисе против Турака
: за славу и слободу србског народа
: 22. августа 1876. Г:
: на Чемерници погинуо
: у 31. години свог живота.
: Бог даму душу прости
: Оваи му спомен подиже
: стараоц Вељко Јелуша
: и насљедница Наталија


'''Споменик Милоју Василићу (†1876)''' ''(Доња Краварица – Милекићи)''
: Овај билег показује од  истока
: краброг воини[ка]
: МИЛОЈА ВАСИЛИЋА
: Главног домаћина села доње краварице
: кои поживи 35 Г.
: а јуначки погинуо на мегдану
: код јавора борећи се са Турцима
: 26 август. у 1876. Г.
: Писа и реза филип павловић из табановића


'''Споменик Јанку Давидовићу (†1876)''' ''(Горачићи – Јаковљевићи)''
: Овај знак показује краброг Србина
: ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића
: ковача и војника II класе Народне војске
: кои поживи 40 г.
: а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го.
: Бог да му душу прости
: Оваи билег споменуше му
: Аксентије и Миливоје синови


'''Споменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878)''' ''(Лапидаријум у Гучи)''
: Овај спомен показује лице
: са севера краброг војника
: МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ
: села Краварице
: који 36.Г:
: А погинуо 28. августа 1876. Г:
: код Шиљеговца
: борећи се са Турцима
: Овај споменик подиже му
: син Милосав и синовац Милутин.
: Оваи спомен показује од иуга
: лице краброг војника
: МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ
: из Краварице
: поживио 34 год.
: а умре 16 августа 1878.
: Оваи спомен подиже му
: супруга Милосава и син Милутин


'''Споменик Добрици Коџопељи (†1876)''' ''(Луке – Лазовићи)''
: Споменик
: ДОБРИЦЕ  КОЏОПЕЉЕ
: из Села Лука
: бив: храброг војника прве класе
: баталијона Драгачевског
: Који је у 32 Год. живота свог
: за отаџбину славу и слободу
: Браће своје Срба
: борећи се против турака
: погинуо у битци на Шиљеговцу
: округ Алексиначки
: 15. Сеп. 1876. Г.
: Овај знак подижему
: ожалошћена мати Пауна
: Написо Мијаило Поповић из Свештице
: под управљањем стараоца Его
: Андрије Коџопеље


'''Споменик Стевану Драмлићу (†1876)''' ''(Гуча – Анђелићи)''
: Овде почива раб
: СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче
: Поживи 30. Г.
: а бивши воиник II класе
: коије борећисе са турцима
: и од турске пушке рањен
: у десну руку 18. августа 1876. Год
: а умро 20 тог септембра
: И Бог да му душу прости
: Овај биљег подиже његова
: ожалошћена мајка Марица
: и син његов Михаило


'''Споменик Неђељку Вилотијевићу (†1876)''' ''(Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)''
: Овај споменик показује почившег
: НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче
: бив. воиник I-ве кла[се]
: десетар Трнавског баталијона
: које у 40 год. живота свог
: храбро борећи се у рату против турака
: за славу и отечество српско
: под владом књаза Милана М. Обреновића
: а погинуо у битци на Радојевцу
: 6-ог октомбра у 1876 Г.
: И бог да му душу прости


'''Споменик Петронију Ковачевићу (†1876)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Оваи знак показује
: ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
: из Горачића
: војник I класе народње војске,
: трнавског Баталиона
: кои поживи 28 год.
: а на шиљеговцу
: 6 октомбра 1876 Г.
: за отачество бранећисе
: од турака погибе
: Бог да му душу прости


'''Споменик Кости Милетићу (†1876)''' ''(Котража – Прљуша)''
: Овај споменик показује тјело поч.
: КОСТЕ МИЛЕТИЋА
: из овог села Котраже,
: бившег војника друге класе
: треће Чете Баталиона драгачевског
: коије у 47. год живота свог
: храбро борећи се против турака
: за слободу Србије
: по владањем Књаза
: Милана IV Обреновића
: погинуо на Битци Стенику
: 14. окто = 1876. Г.
: Бог да му душу прости
: Овај спомен подигошему
: његова супруга ЈАКОВА
: и посинак вељко јанковић


'''Споменик Луки Лазовићу (†1876)''' ''(Лазовића брдо – крај пута)''
: То ест человек
: Оваи знак показуе име
: ЛУКА ЛАЗОВИЋ
: бившег воиника II чете I класе
: драгачевск. Баталиона
: кои поживи 22. г :
: а погибе на шиљеговцима
: октобр. 1876-г
: борећи се с турцима
: за веру и отечество Србско...
: Оваи спомен подижему брат јовица
: и мајка неранџа


'''Споменик Миловану Ненадићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)''
: Оваи Биљег Показује
: Пред Собом Сарањено Тело
: Почившег
: МИЛОВАНА НЕНАДИЋА
: из Трешњевице
: Краброг Воиника
: Прве Класе Баталијона Драгачевског
: Кои Поживи 24. Г.
: умре 6. Деценбра 1876. г.
: Смрт му била од Ране
: добивене у Рату на Боином Пољу
: Оваи спомен подигошему Браћа његова
	

'''Споменик Илији Јасиковићу (†1876)''' ''(Крај пута Доња Краварица-Вирово)''
: Овај споменик, показује, име,
: нашег, доброг, брата, упокојеног
: ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА
: рођен, 1841 го: од оца Милана
: и мајке Станике Јасиковића,
: из Д. Краварице бив:
: Поручник, Артиљериски у Београду
: а 1876 го: у српском турском рату,
: за Славу и Слободу, своје браће срба:
: Погибе, од Турског, топа код вели; Извора,
: округ Зајечарски,
: и сарањен а жалос
: у цвету живота свог.
: Бог да му душу опрости.
: Овај споменик сподигоше му
: брат и синовац Миленко, Љубо
: и Микаило Јасиковић
	

'''Споменик Милошу Милојевићу (†1877)''' ''(Миросаљци – Горње гробље)''
: Знак Оваи показује
: краброг воиника I класе
: МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА
: коисе јуначки са турцима
: борио за отечество
: При Кнезу Милану Обреновићу
: Поживи 24. Г.
: а погибе. од турске пушке
: на Самокову 5. јануара 1877. Г.
: И овде тиело донешено
: и сарањено поред оца Петра Мил.


'''Споменик Ранку Илићу (†1876)''' ''(Граб – Илићи)''
: Напред код овог споменика
: постоји тело господина
: РАНКА ИЛИЋА из села Граба.
: Поживио 30 г.
: на Брњици у рату с Турцима
: ранисе 6. августа 1876 год.
: и од рана 9. марта 1877 год. умро.
: Његова светлост Књаз српски
: Милан Обреновић III
: за храброст јуначку
: даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г.
: Сребрном Колајном Н. 17456.
: Споменик подиже отац Милан Илић


'''Споменик Драгићу Чикиризу (†1877)''' ''(Гуча – код цркве)''
: Овое споменик
: ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију
: бившег Храброг воиника
: I-ве класе III чете баталиона драгачевског
: којие у 21 год. Живота
: у најлепшем цвету младости своие
: јуначки борећисе против турака
: за славу и слободу Срба погинуо у рату...
: 12 Септембра 1877 год.
: Бог даму душу прости


'''Споменик Ранку Боровићу (†1878)''' ''(Лиса – Вратоње)''
: Овај биљег показује тело почив
: РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе
: којие у 21-ој год:
: Живота свог храбро борећисе у рату
: погинуо на соколовини од турака
: 1 Јануара 1878. г.
: Бог даму душу прости
: Свом једином незаборављеном сину
: знак овај подигоше ожалошћени
: родитељи Спасое и Стојка


'''Споменик Милићу Анђелићу (†1878)''' ''(Гуча – Анђелићи)''
: Овај биљег показује тјело покој
: МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче
: бившег војника друге класе друге чете
: драгачевског баталиона
: коие у 48: год: живота свог
: храбро борећи се у рату против турака
: за славу и слободу народа Српског
: погинуо у битки на Соколовици код Пазара:
: 1. јануара у 1878: години
: и Бог даму душу прости
: Овај знак братске љубави
: подижему његов брат ЛАЗАР
: и синовац ранисав
: Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице
: А изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже


'''Споменик Матији Зимоњи (†1878)''' ''(Горачићи – Зимоње)''
: Овај биљег показуе тијело
: МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића
: бивш. војник II класе Драгачевског баталијона
: коије у 38-ој год. живота свог
: храбро борећи се у рату против Турака
: за славу и слободу народа Српског
: погинуо у битци на Соколовици
: јануара 1878. год. (...)


'''Споменик Пауну Марковићу (†1878)''' ''(Лапидаријум у Гучи)''
: Оваи биљег показује тјело
: покојног Срба
: ПАУНА  МАРКОВИЋА из Гуче
: бившег воиника I класе II-ге чете
: Драгачевског баталиона
: које у 25 Год. живота свог
: крабро борећисе у рату против турака
: за славу и слободу народа србског
: погинуо у битци на самокову
: 22 јануара 1878 Г.
: Он је сарањен (...)


'''Споменик Миладину Маринковићу (†1878)''' ''(Крај пута Каона-Ћерана)''
: О путниче постој мало
: не жали труда свог
: што ћеш стати и прочитати
: овај биљег који показује тјело почив:
: МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца
: који је крабро борећи се са турцима
: у битци на Самокову рањен (...)
: па умре код своје куће 9. марта 1878.Г.
: Он је служио у стајаћој војсци
: I баталиону 1 годину и по па (...)
: Писо Мијаило Поповић из Свештице
	

'''Споменик Јовану Главоњи (†1878)''' ''(Горачићи – Зимоњићи)''
: О мили србски роде
: не пожали труда свога
: што ћеш стати и читати
: овај тужни биљег
: који показује тјело поч.
: ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића
: бивши војник и десет. I класе
: трнавског баталиона
: кои је у 37 год. живота свог
: храбро борећисе против Турака
: за славу и слободу народа српског
: под владом књаза
: Милана М. Обреновића
: погинуо у битци на Самокову
: 25 децембра 1878 Г.
: Бог да му душу прости
: Писа Глишо дмитрић из котраже


'''Споменик Милану Сатарићу (†1878?)''' ''(Милатовићи – крај пута)''
: Пошто не знам ђе је гроб моме оцу
: зато му овде спомен ударам
: и молим да га сваки прочита
: МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића
: кои часно и поштено поживи 41 Г.
: и учествова у старо турском рату
: 1876 и 7 и 8.г.
: Бог да му душу прости
: Спомен му удари син
: василије Сатарић из Губереваца
: и унуци Петар Милорад и Милисав


'''Споменик Јанићију Бежанићу (†1880)''' ''(Властељице – Јелав)''
: Овде у овом мрачном гробу
: мирно почивају смртни остатци
: Дичног Срба
: ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА
: ратоборца Турског рата, 1876.7 и 8. Године,
: који часно и поштено поживе 42 Год.
: а престави се у вечност
: 9.Маја 1880.Год.
: Бог да му душу прости
: Тек сад јаком стасасмо
: да можемо Вала Богу,
: овај спомен подигнути
: нашем милом родитељу
: за знак Гроба док је Српског рода
: Његови синови Сретен вељко и миленко
: браћа Бежанићи
: 1905. године


'''Споменик Добросаву В. Милићевићу (†1883)''' ''(Лиса – Милићевићи)''
: Биљег овај показује
: Овди Сарањено Тјело почивш.
: ДОБРОСАВА, В: МИЛИЋЕВИЋА
: из овог Села Лисе.
: Бив: Храброг војника I кл: Баталијона Драгачевског
: кои је у 30 Год. Својој
: Борећи се против Турака
: у рату на Радешкову вису
: рањен 17 септембра 1876 Г.
: Он је у 9 болница лечен па би узалуд.
: Фамилија његова и извесно мислећи
: да је погинуо дали су му за живота
: три подушне Даће.
: Позније нађен је у болници Крагујевачкој
: и трудбом своје браће и породице
: донешен је кући својој
: гди је после 7 година живијо
: а љуту рану и олово у себи носио
: и од исте умро 26. априла 1883. Г.
: Бог да му душу прости
: Овај спомен подигоше му брат раде
: и Малолетни синчић Радомир


'''Споменик Јовану Поповићу (†1890)''' ''(Тијање)''
: Овде код овог
: надгробног споменика
: у мрачном гробу
: мирно почивају
: телесно смртни остатци
: православног Хришћијанина
: ЈОВАНА  ПОПОВИЋА
: житеља овог села Тијања
: бившег храброг ратоборца
: у српско турском рату у 1876. 7 и 8. Године
: коије часно и поштено поживео 60. Год.
: а престависе у вјечност 1890. Г.
: Бог да му опрости душу
: Спомен овај подижему
: његов благодарни син Милосав Поповић


'''Споменик Јанку Стевановићу (†1893)''' ''(Горачићи – Сјеничићи)''
: Ево гроба неизбежна двора
: ђе с одмара тело од умора
: срца млада што за правду страда
: ЈАНКО СТЕВАНОВИЋ
: поштовани грађанин овог села Горачића
: бив. војник у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
: који часно поживи 35 год
: а погибе 20 фебруара 1893 год.
: пред судницом општине горачке од војничких пушака.
: Нас 18 жртви паде за владе либералне партије (...)


'''Споменик Басарићима - Авраму (†1893) и Јеврему (†1893) ''(Губеревци – Ћендићи)''
: АВРАМ И ЈЕФРЕМ
: погибоше браћа Басарићи
: Шарен спомене ладни камене
: кои сваком срце храбриш
: што овде показујеш место сарањеног
: од 25 година
: АВРАМА БАСАРИЋА
: из Губереваца
: бившег војника сталног кадра
: кои погибе 20 фебруара 1893. год.
: код суднице оп. Горачке
: од браће српске војске
: а на тугу целој фамилији и осталој Србији

: Тек што почесмо радити
: очевину храбрити
: ал покоси нас смртна коса
: не пожали што је роса
: покојног ЈЕВРЕМА БАСАРИЋА
: из Губереваца
: бившег војника сталног кадра
: кои поживи 27 год.
: а погибе 20 фебруара 1893. год.
: код суднице оп. Горачке
: од браће српске војничке трупе
: а на тугу својој фамилији (...)


'''Споменик Милићу Јанковићу (†1894)''' ''(Властељице – Јелав)''
: Ево гроба неизбежног двора
: ђе се одмара тело од умора
: дична Срба
: МИЛИЋА  ЈАНКОВИЋА
: из села властељица
: бивши војник у сталном кадру.
: Рођен је 26. Априла 1868. Год.
: А престави се у вечност 30.октобра 1894.год.
: на жалост своје родбине и целе околине
: Бог да му душу прости
: Овај му споменик подиже
: његов поштовани Брат Нићифор Јанковић
: и син Велимир
: и мајка Станица.
: Жалосна му пратња вечном дому


'''Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) ''(Горачићи – Кнежевићи)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци Срба
: МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА
: поштованог грађанина овог села Горачића
: бивши војник
: у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
: поживи 49 год.
: погибе од кајдука 5 јула 1895 год.
: Бог да му душу прости
: Овај му споменик подигоше његови синови
: Велимир, Владимир, Будимир, Добросав, Станоје и Радоје
	

'''Споменик Миловану Давидовићу (†1895)''' ''(Гуча – Анђелићи)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: Дична Срба
: МИЛОВАНА ДАВИДОВИЋА
: поштованог грађанина из Гуче
: и бивши Војник у ратном времену
: који чесно поживи 52.год.
: А престави се у вечност
: 12.новембра 1895.Г.
: Бог да му душу прости
: овај му спомен подигоше његови синови Јоксим и Јован


'''Споменик Сретену Капларевићу (†1896)''' ''(Брезовице – Мајсторовићи)''
: Овде почива раб божи
: СРЕТЕН КАПЛАРЕВИЋ
: Поштовани Грађанин Овог Села Брезовица,
: Бив: војник турског рата у 1876 и 7 и 8. год
: Који поживи 49. г.
: А умре 1. фебруара 1896.год.
: Бог даму душу прости
: Овај знак подигоше Синови
: Драгомир, Тикомир и Радомир
: у 1898. год.


'''Споменик Новици Бешевићу (†1900)''' ''(Вича – Мирковац)''
: У овом Мрачном Гробу
: Почивају земни остаци
: дична Срба
: НОВИЦУ БЕШЕВИЋА
: Поштованог Грађанина
: и Бившег Кмета Суда Општине вичке
: и Војник ратног времена 1876 и 7 и 8 го.
: кои часно Поживи 65: г.
: А престависе у вечност 22. маја 1900 год.
: Бог даму душу прости
: Овајму надгробни спомен подигоше
: Његови Благодарни синови
: Милош=Миленко и Војислав
: Своме оцу занавек
: за знак гроба
: Док је Српског рода
: 1 јула 1900 год.
	

'''Споменик Јакову Срећковићу (†1900)''' ''(Лиса – Комадине)''
: Овај споменик показује место
: где је сахрањен
: ЈАКОВ  СРЕЋКОВИЋ
: бив ратоборац
: Српско турског Рата 1876 и 7 и 8 Г.
: члан Земљорадничке Задруге
: и одборник из села Лисе
: кои поживи 65.год.
: А умро 14 октомбра 1900 год.
: Овај спомен подигоше му
: његов зет Сретен и кћи Драгиња
: и жена му Стоја
	

'''Споменик Димитрију Плазини (†1901)''' ''(Губеревци – Плазине)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ
: из Губереваца
: војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.
: Кои честно поживи 53. г.
: А престависе 7 јануара 1901. Год.
: Бог да му душу прости
: Овај спомен подигоше
: његови синови Радојко и Мијат

	
'''Споменик Обраду Весовићу (†1902)''' ''(Кривача – Ђекићи)''
: Овде почива Р. Б.
: ОБРАД ВЕСОВИЋ
: из Криваче
: Бивши кмет којије
: учествовао у Српско Турском рату
: где је и рањен
: Поживијо 50 г.
: Умро 1 маја 1902 г.


'''Споменик Маријану Луковићу (†1903)''' ''(Марковица – Орлова)''
: Овде почива
: МАРИЈАН ЛУКОВИЋ
: житељ села Марковице
: бивши храбри ратоборац
: српског-турског рата
: од 1875.год. до 1878. год
: и Бугарскоме 1885. год. и 86. г.
: задобио тешке ране
: бранећи веру
: и отечество своје
: Часно и поштено
: поживео је 75. год.
: А преставио се у вечност
: 29 јуна 1903. год.
: Овај спомен подигоше му
: супруга Христина и ћерка Нада,
: Снаја и зет Светозар из Негришора


'''Споменик Јанићију Јелићу (†1903)''' ''(Горачићи – Петковићи)''
: Ево гроба неизбежна двора
: ђе с одмара тело од умора
: дична Срба
: ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
: поштованог грађанина из Горачића
: бивши војник у српскотурском рату
: 1876. и 7 и 8 године.
: Поживи 58 год.
: а престависе 1 новембра 1903.год.
: Бог да му душу прости
: Овај му спомен подиже
: његова супруга Цмиљана
: и син Радоица


'''Споменик Дамјан Броћић (†1908)''' ''(Гуча – гробље код школе)''
: ДАМЈАН БРОЋИЋ
: син Јоксима и Пауне Броћића:
: одличан Грађанин,
: неуморни радник до последњег часа,
: њежни родитељ своје породице,
: побожни и веран син свете цркве
: коју је уредно посећивао,
: дуго година кмет и Председник оп: Гучке
: Дамјан је био Командир Чачанског ескадрона,
: јуначки ратник у свим ратовима,
: Војнички добротвор због чега је одликован
: и као народни Посланик одликован
: Таковским крстовима IV и V степена
: Рођен 3. окт: 1837.Г.
: А умро 14-нов: 1908. Г.
: Бог да му душу прости
: Овај спомен сподигоше му синови
: Влајко са браћом


'''Споменик Петронију Стојковићу (†1910)''' ''(Вича – Горњи Брест)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: дична Срба
: ПЕТРОНИЈА  СТОЈКОВИЋА
: поштеног грађанина овог села Виче
: трговац марвенокупни
: и четовођа ратног времена 1876 и 7 и 8 год.
: кои часно поживи 80 год.
: а престависе у вечност
: 5 новембра 1910 год.
: Бог даму душу прости
: Овај му спомен подигоше
: његови благодарни синови
: Јоксим и Витомир
: Стојковићи


'''Споменик Јоју Вулићевићу (†1915)''' ''(Милатовићи – Мали гај)''
: Овај спомен показује
: на ком месту
: земља сахрањује
: дична срба
: доброг домаћина
: ЈОЈУ ВУЛИЋЕВИЋА
: уваженог грађанина
: и одборника овог села милатовића
: одликованог сребрном медаљом
: у рату с Турцима
: при влади Милана М. Обреновића
: у 1876-[18]78.г.
: а кои часно и поштено
: поживи међу своим грађанима 75.г.
: а престави се у вечнос
: 10 марта 1915.год.
: Бог да му душу прости
: Спомен овај подигоше му
: из поштовања
: његов зет Чедомир Радичевић
: и кћер Неранџа и унук Милорад


'''Споменик Новици Петровићу (†1915)''' ''(Брезовице – Мајсторовићи)''
: Овде је сарањено тело
: НОВИЦЕ ПЕТРОВИЋА
: из села Брезовице
: Ратник из ратова 1875 и [18]77. год.
: који часно поживи 69 год. и
: Пророковао је Европски рат.
: А умро је 13ог октомбра 1915.год.
: Бог да му душу прости
: Овај спомен подигоше му
: његов син Радоица, жена Мијола
: и пасторак Радисав.
: А са трудом и са трошком
: Илије М. Ракићевића
: у исплату земље код Глога
: у 1926. г.


'''Споменик Милану Раковићу (†1916)''' ''(Горачићи – Раковићи)''
: Овде је сарањен
: МИЛАН РАКОВИЋ
: из Горачића
: поживи 75 г.
: у време свог живота бијо првак
: кметовао је више пута
: и као ратник одликоват је
: ратном медаљом 1876 г.
: за врлине своје одликоват је и
: краљевским орденом
: Таковског крста 5 реда 1893 г.
: Умро 11. септембра 1916 год.
: Споменик подиже му син
: Веселин Раковић
: и остала родбина


'''Споменик Петру Чворовићу (†1920)''' ''(Доња Краварица – Чворовићи)''
: Ево гроба одморита двора
: где се одмара тело од умора
: Дични Србин Честити домаћин
: ПЕТАР  ЧВОРОВИЋ
: из Д. Краварице
: рођен 16 феб. 1850. Г.
: бивши ратоборац
: србско-турско-јаворског рата
: у 1876, 7 -и - 8. год.
: Бивши каваљерист
: са својим јакаћим коњем.
: А у части и важењу
: поживи 70 год.
: А умро 20. марта 1920. год.
: Бог да му душу прости
: Спомен подигоше синови
: Милан, Борисав и Бранисав


'''Споменик Младену Ђекићу (†1926)''' ''(Рти – Ђекићи)''
: МЛАДЕН ЂЕКИЋ
: који поживи чесно и поштено
: у време свог живота.
: Више пута је бират за одборника
: и поротника свог села,
: а као војни обвезник ступијоје
: у стари рат турски 1876-7 и 8г.
: као каваљер и са својим коњом.
: И за ратне врлине одликоват је
: са орденом и дипломом,
: а на жалост своје родбине
: умре 19 априла 1926. Г.
: Бог да му душу опрости

	
'''Споменик Јанићију Радосављевићу (†1928)''' ''(Горачићи – Кнежевићи)''
: Овде почива тело пок
: ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
: из Горачића
: који као часан и поштован грађанин
: и  ратник старог турског рата 1876 и 1877. г.
: Поживи свог живота 92 г.
: и умро у 1928. год. 3 јуна
: Бог да му душу прости
: Овај спомен подиже му
: сна Катарина
: и његов благодарни унук Рајко

== Извор ==
* Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и  крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.

[[Категорија:Драгачевски епитафи]]
[[Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)]]</text>
      <sha1>ngintjz9k71tuzb2m3mb9ncyvozy779</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Горачића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59535</id>
    <revision>
      <id>148169</id>
      <parentid>137624</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T06:56:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148169</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22282" sha1="gjlqac09vk0tmpsmjhc24dggt1gt9r3" xml:space="preserve">'''Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Горачића''' забележени су на надгробним споменицима и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%88 крајпуташима] у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8 овом] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE драгачевском] селу.

== Борци пали у ратовима 1876-1878. ==
'''Кенотаф Петру Зимоњи (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: Овде почива
: раб божи
: ПЕТАР В. ЗИМОЊА
: војник I класе
: народње војске
: кои поживи 37 г.
: а умро 9-ог јунија 1876 г.
: Спомену га Гаврило брат.


''' Кенотаф Владимиру Стевановићу (†1876)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Оваи знак показуе:
: краброг: Србина
: ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
: воиника: II класе :
: коие на Пазару :
: 24-г иуна: у 1876 : г.
: бранећисе :
: од : турака погинуо :
: Бог даму душу прости.
: Оваи : билег : удариму :
: ружица : супруга :
: радомир едини син его
: у 1880. г.


'''Кенотаф Видосаву Стевановићу (†1876)''' ''(Горачићи – Сјеничића гробље)''
: Оваи подпис
: показуе краброг војника
: I класе народне воиске
: ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА
: од 20 Г.
: који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини]
: код Новог Пазара
: са Турцима борећи се
: а спомену га г. Димитрије брат его
: нежалећи труда.


'''Кенотаф Милети Трашевићу (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: Погледајте србски роде
: и реците Бог да прости
: МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА
: из Горачића
: војника II класе
: народне војске
: драгачевског батаљона 3 чете
: кои часно и поштено поживи 39 год.
: а на Тисовици 12 августа 1876 год.
: за отечество и слободу
: храбро борећи се од Турака погибе
: (...)


'''Кенотаф Глишу Главоњи (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњићи)''
: [Оваи билег]
: показуе краброг Србина
: ГЛИША ГЛАВОЊУ
: из Горачића
: бившег воиника II класе 
: драгачевског батаљона [III чете]
: кои поживи 40 год.
: а на Јавору 16 августа 1876 г.
: за отечество (... ) бранећи [се]
: од Турака погибе.
: Бог да му душу прости.
: Оваи му знак подиже
: његов син Петроније.


''' Кенотаф Милану Ружичићу (†1876)''' ''(Горачићи – Ружичића гробље)''
: Ој војници и путници
: погледајте с пута роде
: и читајте подпис овде
: што ћеш стати и читати
: не пожали труда свога
: но споменте брата свога
: и реците бог да прости брат
: МИЛАНА РУЖИЧИЋА
: житеља горачког
: и војника II класе народне војске
: Трнавског баталијона
: поживи 40 г. 
: а 18-ог августа у 1876 г.
: погибе на Пазару
: бранећи себе и славу отечества
: од турске силе
: (...)


'''Кенотаф Ники Јоровићу (†1978)''' ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)''{{напомена|Уписан на споменик сина Раденка Јоровића.}}
: БОГ да (...) душу прости
: НИКУ ЈОРОВИЋА
: ко[ји] је у своје старости 50 Г.
: учествовао у турском рату
: а погибе 14 авг[уста]у 1876 г.
: на Јавору.


'''Кенотаф Јанку Давидовићу (†1876)''' ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)''
: Овај знак
: показуе краброг Србина
: ЈАНКА ДАВИДОВИЋА
: из Горачића
: ковача и воиника II класе
: Народне војске
: кои поживи 40.
: а погибе на Погледи
: 27-ог августа 1876 го[дине].
: Бог да му душу прости.
: Оваи билег споменуше му
: Аксентије и Миливоје синови.


'''Кенотаф Петронију Ковачевићу (†1876)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Оваи знак показује
: ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
: из Горачића
: војника I класе народње војске,
: трнавског баталиона
: кои поживи 28 год.
: а на Шиљеговцу
: 6 октомбра 1876 г.
: за отечество
: бранећисе од турака погибе
: Бог да му душу прости.
: (...)


'''Кенотаф Василију Јањићу (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: О мили србски роде
: не пожали труда свога
: што ћеш стати и читати
: оваи тужни биљег
: кои показуе тијело
: ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА
: из Горачића
: бив[ши] воиник I класе
: драгачевског батаљона
: кои е у (...) години живота
: погинуо 1876. године.
: Овај спомен подигоше му
: синови његови Ранисав Велисав
: и супруга Љубица.
: а писа Глишо Дмитрић
: из Котраже.


'''Надгробни споменик Миливоју Поповићу (†1876)''' ''(Горачићи – Сјеничића гробље)''
: МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ
: Горачићи
: пож. 35 г.
: погибе на Јавору
: турског рата 1876 г.
: (...)
: Бог да му душу прости.
: (...)


'''Надгробни споменик Вићентију Стевановићу (†1877)''' ''(Горачићи – Черговиште)''{{напомена|Преминуо од ратних напора.}}
: Обде почива:
: раб + божи:
: ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ
: водник I : класе народне : воиске:
: коие верно: и усрдно 4 : године
: книјаза и отечество: служио:
: поживи 31: г.
: умре: 5: дец. у 1877: г.
: Оваи знак +
: подигоше му
: сретан иован и коста
: поштована браћа и милое
: едини син: Его
: у 1878.


'''Кенотаф Петронију Радосавчевићу (†1877)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Оваи знак показуе
: ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА
: из Горачића
: воиника I класе народне војске
: кои поживи 26 г.
: кои е на Куршумлији
: 26 де[цембра] у 1877 Г.
: борећисе против Турака погинуо.
: Бог да му душу прости
: (...)


'''Кенотаф Матији Зимоњи (†1878)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: Овај биљег показуе тијело
: МАТИЈА ЗИМОЊА
: из Горачића
: бивш. војник II класе
: Драгачевског баталиона
: кои е у 38-ој год. живота свог
: храбро борећи се у рату против Турака
: за славу и слободу народа српскога
: погинуо у битци на Соколовици
: јануара 1878. год
: (...)


'''Кенотаф Миладину Васиљевићу (†1878)''' ''(Горачићи – Петковића гробље)''
: Приђите ближе моја драга браћо
: прочитајте спомен мој
: мили отац и мати
: ево мој спомен вође
: али није моје тело вође
: већ сам га оставијо на положају
: на бојној линији
: борећи се са Турцима
: душманима нашим
: кои су и данас
: а ја борећи се
: за веру и нашу слободу
: мој сам живот и тело оставијо нође
: МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ
: у 19 година свог живота
: жртвовак [се] за веру и краља
: 1 јануара 1878 године.
: Бог  да му душу прости.
: (...)


'''Кенотаф Јовану Главоњи (†1878)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: О мили србски роде
: не пожали труда свога
: што ћеш стати и читати
: оваи тужни биљег
: кои показуе тјело поч.
: ЈОВАНА ГЛАВОЊУ
: из Горачића
: бивши воиник и десет[ник]
: I класе Трнавског баталиона
: кои у 37 год. живота свога
: крабро борећи се против Турака
: за славу и слободу народа србског
: под владом књаза Милана М. Обреновића
: погинуо у битци на Самокову
: 25 децембра 1878. г.
: Бог  да му душу прости.
: Писо Глишо Дмитрић из Котраже.

== Преживели ратове 1876-1878. ==
'''Надгробни споменик Гаврилу Зимоњи (†1882)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: Овде : почива : раб божи
: ГАВРИЛО ЗИМОЊА :
: жител горачки
: бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 г.
: кои часно поживи 55 г.
: а умро је 6 октомбра 1882 г.
: Бог да му душу прости.
: (...)


'''Надгробни споменик Миљку Петровићу (†1890)''' ''(Горачићи – Седларевића гробље)''
: Овде тико почива
: раб божи
: МИЉКО ПЕТРОВИЋ
: житељ горачки
: бивши војник у два рата
: који часно поживи 46 год.
: а престави се 15 јануара 1890 г.
: Бог да му душу прости
: (...)


'''Надгробни споменик Савку Ружићићу (†1892)''' ''(Горачићи – Ружичића гробље)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: блаженоупокоени
: САВКО РУЖИЧИЋ
: из Горачића
: бивши војник у српско турском рату
: који поживи чесно 60 год.
: а престави се 18 новембра 1892 год.
: Бог да му душу прости.
: Овај му знак подигоше
: његови благодарни синови
: Радосав и Живко
: своме оцу за знак гроба
: док је српског рода.


'''Надгробни споменик Илији Поповићу (†1897)''' ''(Горачићи – Сјеничића гробље)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: дична Срба
: ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА
: поштовани грађанин
: и бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 год.
: из овог села Горачића
: поживе 55 год.
: а престави се 3 априла 1897 год.
: Бог да му душу прости
: (...)


'''Надгробни споменик Јанићију Јелићу (†1903)''' ''(Горачићи – Петковића гробље)''
: Ево гроба неизбежна двора
: ђе с одмара тело од умора
: дична Срба
: ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
: поштованог грађанина из Горачића
: бивши војник
: у српско-турском рату 1876 и 7 и 8 године.
: Поживи 58 год.
: а престави се 1 новембра 1903 год.
: Бог да му душу прости.
: Овај му спомен подиже
: његова супруга Цмиљана
: и син Радоица.


'''Надгробни споменик Стевану Седларевићу (†1907)''' ''(Горачићи – Седларевића гробље)''
: Ево гроба неизбежна двора
: ђе се одмара тело од умора
: дична Срба
: СТЕВАНА СЕДЛАРЕВИЋА
: поштованог грађанина
: овог села Горачића
: бивши војник
: у српском и турском рату 1876 и 7 и 8 год.
: кои часно поживи 57 год.
: а умро 1 маја 1907 год.
: Бог да му душу прости
: (...)


'''Надгробни споменик Кости Стевановићу (†1908)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Овде почивају
: земљни остатци
: КОСТЕ СТЕВАНОВИЋА
: из Горачића
: старог ратоборца
: кои часно поживи 67 год.
: а престави се 13 јуна 1908 год.
: Бог да му душу прости.
: Овај му спомен подигоше
: његов поштовани син : Милан
: и унуци Миљко и Милинко.


'''Надгробни споменик Саву Кнежевићу (†1909)''' ''(Горачићи – Кнежевића гробље)''
: У овом мрачном гробу почивају
: земни остатци
: САВЕ КНЕЖЕВИЋА
: поштованог грађанина
: овог села Горачића
: бивши војник сталног кадра
: у време рата турског
: борац 1877 и 8 год.
: кои часно поживи 59 год.
: а престави се 26 септембра 1909 год.
: БОГ да му душу прости.
: Овај спомен подиже
: његова верна супруга Љубица
: син Павле и кћер Пауна.


'''Надгробни споменик Алекси Стевановићу (†1909)''' ''(Горачићи – Черговиште)''
: Приђи ближе
: ој Србине мили роде
: умољено постој мало овде
: и реците Бог да прости
: дична Србина
: АЛЕКСУ СТЕВАНОВИЋА
: поштованог грађанина
: и житеља овог села Грачића
: бивши војник
: у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
: кои часно поживи 65 год.
: а престави се у вечност
: 16 децембра 1909 године.
: Овај му надгробни споменик
: подиже његов благодарни син
: Симеун Стевановић.


'''Надгробни споменик Вућићу Стевановићу (†1912)''' ''(Горачићи – Породично имање)''
: У овом мрачном гробу :
: почивају земни остатци
: дична срба
: ВУЧИЋА СТЕВАНОВИЋА
: поштованог грађанина
: овог села Горачића
: бившег ратоборца
: у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
: кои часно поживи 85 год.
: а престави се у вечност
: 12 јануара 1912 год:
: Бог да му душу прости.
: (...)


'''Надгробни споменик Чедомиру Кнежевићу (†1912)''' ''(Горачићи – ... гробље)''
: У овом мрачном гробу
: почивају кости
: ЧЕДОМИРА КНЕЖЕВИЋА
: житеља овог села Горачића
: који поживи часно 59 год.
: А престави се 8-12-1912 год.
: Ратовао је 1876 и 7 и 8 год.
: Старешина водник Трнавског батаљона
: I класе и одликоват у рату.
: Овај знак подигоше му
: његови синови Богић и Милан
: Кнежевићи.


'''Надгробни споменик Чедомиру Станковићу (†1915)''' ''(Горачићи – Ружичића гробље)''
: СТАНКОВИЋ ЧЕДОМИР
: 1843-1915
: бивши кмет
: и учесник у турским ратовима.


'''Надгробни споменик Милану Раковићу (†1916)''' ''(Горачићи – Раковића гробље)''
: Овде је сарањен
: МИЛАН РАКОВИЋ
: из Горачића
: поживи 75 г.
: у време свог живота бијо је првак
: кметовао је више пута
: и као ратник одликоват је
: ратном медаљом 1878 г.
: за врлине своје одликоват је
: краљевским орденом
: Таковског крста 5 реда 1893 г.
: Умро је 11 септембра 1916 Г.
: СПОменик подиже
: син Веселин Раковић
: и остала родбина.


'''Надгробни споменик Радивоју Васиљевићу (†1923)''' ''(Горачићи – Петковића гробље)''
: Ево Гроба неизбежна двора
: ђе се одмара тело од умора
: дична Срба
: РАДИВОЈА ВАСИЉЕВИЋА
: поштованог грађанина
: овог села Горачића
: кои часно поживи 77 год.
: а престави се у вечност
: 3 фебруара 1923 год.
: кои ратова са Турцима
: 1876 и 7 и 8 год.
: БОГ да му душу прости
: (...)


'''Надгробни споменик Панти Главоњи (†1923)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)''
: Приђи ближе српски роде
: те прочитај овај тужни спомен овде
: дична Срба
: ПАНТА ГЛАВОЊИЋА
: поштованог грађанина
: овог села Горачића
: кои часно поживи 70 год.
: а престави сеу вечност
: 4 септембра 1923 год.
: и бивши војник Трнавског баталиона
: кои ратова са Турцима 1876 и7 и 8 год
: (...)


'''Надгробни споменик Милораду Царевићу (†1923)''' ''(Горачићи – Сјеничића гробље)''
: Пред овим спомеником
: лежи и одмара се
: МИЛОРАД МИШО ЦАРЕВИЋ
: из Горачића
: који поживи 69 год.
: а престави се у вечност
: 21 новембра 1923 год.
: у турском рату 1876 Г ратово рањен
: и одликован за храброст.
: Године 1885 ратово са Бугарима.
: У општини је био члан суда
: у истој уважавао прву реч
: био је вредан и поштован домаћин.
: Спомен подигоше синови
: Микаило Тикомир Јовица Миленко
: и унуци Радомир и Момчило.


'''Надгробни споменик Јеротију Стевановићу (†1927)''' ''(Горачићи – Черговиште гробље)''
: Ево гроба неизбежна двора
: где се одмара тело од умора
: ЈЕРОТИЈА СТЕВАНОВИЋА
: из Горачића
: који часно поживи 80. год.
: а ратово са Турцима 1876 и 7 и 8 год.
: а умро 18 вебруара 1927 год.
: БОГ да му душу про[сти].
: Овај спомен подиже
: његов зет Радомир и ћерка Ката
: Милићевићи.


'''Надгробни споменик Раденку Јоровићу (†1938)''' ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)''
: Овде лежи тело
: РАДЕНКА М. ЈОРОВИЋА
: поштена грађанина
: и бившег општинског часника
: из Горачића
: који пож[иви] 80 год.
: а умре 28 де[цембра] 1938 г.
: БОГ да му душу прости
: њему и његовог оца
: НИКУ ЈОРОВИЋА
: ко[ји] је у своје старости 50 Г.
: учествовао у турском рату
: а погибе 14 авг[уста]у 1876 г.
: на Јавору.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Вековања Горачића, Губереваца и Живице, Библиотека општине Лучани - Гуча, Горачићи; Гуча, 2015.
[[Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)]]
[[Категорија:Горачићки епитафи]]</text>
      <sha1>gjlqac09vk0tmpsmjhc24dggt1gt9r3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Губереваца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59538</id>
    <revision>
      <id>148170</id>
      <parentid>137625</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T06:57:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148170</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6018" sha1="qvehnde8pl914v15jxxnqav60svldec" xml:space="preserve">'''Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Губереваца''' забележени су на надгробним споменицима и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%88 крајпуташима] у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8 овом] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE драгачевском] селу.

== Борци пали у ратовима 1876-1878. ==
'''Крајпуташ Танасију Плазини (†1876)''' ''(Губеревци)''
: Овај споменик показује
: ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ
: из Губереваца
: Бившег воиника народне воиске
: кои поживи 21 Г.
: А погибе на Ступскои чесми
: 20 Јулија 1876 год.
: Оваи споменик подигоше му
: браћа Здравко и Светозар.


'''Крајпуташ Ненаду Плазини (†1876)''' ''(Губеревци)''
: Приђи ближе мили србски роде
: куда иташ, постои мало овде
: да разумеш спомен оваи
: кои показуе воиника
: 1-ог Батаљона 4-те чете
: НЕНАДА
: сина Илие Плазине
: из Губереваца
: коие за владе књаза Милана Обреновића IV
: 12 августа 1876 г. у рату погинуо.
: И бог да му душу прости.
: Оваи спомен подигоше му
: братучед Димитрије
: и супруга Станика.


'''Кенотаф Ракети Ракићевићу (†1876)''' ''(Губеревци – Ракићевића гробље)''
: Оваи знак показује краброг Србина
: РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА
: из Губереваца
: бившег воиника I класе народње воиске
: I батаљона I чете
: кои часно поживи 30 год.
: а на Шиљеговцу у селу Здравињу
: 30 септембра 1876 год.
: за отечество борећи се
: од Турака погибе.
: Бог да му душу прости.
: Оваи му спомен подиже
: његова жена Разуменка са синовима.

== Преживели ратове 1876-1878. ==
'''Споменик Максиму Стјепановићу (†1898)''' ''(Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА
: ковача и житеља Горачког
: бив[ши] каплар у војсци ратног времена
: кои поживи 46 г.
: а престави се 19 марта 1898 год.
: Бог да му душу прости.
: Овај му знак подиже
: верна супруга Роса
: 15 јуна 1898 год.


'''Споменик Димитрију Плазини (†1901)''' ''(Губеревци – Плазинића гробље)''
: У овом мрачном гробу
: почивају земни остатци
: ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ
: из Губереваца
: војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.
: Кои частно поживи 53 г.
: А престависе 7 јануара 1901. год.
: Бог да му душу прости.
: Овај спомен подигоше
: његови синови Радојко и Мијат.


'''Споменик Јанићију Радосављевићу (†1923)''' ''(Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)''
: Овде почива тело пок.
: ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
: из Горачића
: који као часан и поштован грађанин
: ратник старог турског рата 1876 и 1877 Г.
: Поживи свог живота 92 г.
: и умро 1923 год. 3 јуна.
: Бог да му душу прости.
: Овај споменик подиже
: сна Катарина
: и његов благодарни унук Рајко.


'''Споменик Тодору Ракићевићу (†1923)''' ''(Губеревци – Ракићевића гробље)''
: Овде почива ратник
: ТОДОР РАКИЋЕВИЋ
: из Губереваца
: био у рату турском
: за владе књаза Милана Обреновића IV
: у 1875-1877 Г.{{напомена|Грешка: треба да стоји 1876.}}
: Рођен 1840
: умро 9 децембра 1923 г.
: Спомен подиже Миљко.


'''Споменик Авраму Ћендићу (†1933)''' ''(Губеревци – Ћендића гробље)''
: У овом мрачном гробу
: вечни сан борави
: АВРАМ ЋЕНДИЋ
: из Губереваца
: дугогодишњи кмет
: и председник општине Горачке
: и ратовао је с Турцима 1876-7-8 Г.
: Одликован сребрним орденом
: и унапређен у чин мајора.
: Поживи у грађанству
: као добар домаћин 84 г.
: Умре 24 новембра 1933 г.
: Бог да му душу прости (...)

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Вековања Горачића, Губереваца и Живице, Библиотека општине Лучани - Гуча, Горачићи; Гуча, 2015.
[[Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)]]</text>
      <sha1>qvehnde8pl914v15jxxnqav60svldec</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Живице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59540</id>
    <revision>
      <id>148171</id>
      <parentid>137626</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T06:58:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148171</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1635" sha1="ck54h3hnnl2n7izq9e7dvb42kp5vf1z" xml:space="preserve">'''Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Живице''' забележени су на надгробним споменицима и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%88 крајпуташима] у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%9B%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8) овом] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE драгачевском] селу.


'''Надгробни споменик Стевану Јоровићу (†1898)''' ''(Живица, Бранкино брдо)''
: У овом Мрачном Гробу
: почивају земни остатци
: СТЕВАНА ЈОРОВИЋА
: уваженог грађанина
: и бившег кмета овог села Живице
: кои часно поживи 56 г.
: а умре 13 новембра 1898 г.
: Бог да му душу прости.
: Стеван је био Отличан
: и у Војсци каплар
: ратног времена :
: у : 1876 и 7. и 8. г.
: Овај му знак Подиже
: његов син Мијаило
: и унуци Мијат Милић и Адам.

== Извор ==
* Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Вековања Горачића, Губереваца и Живице, Библиотека општине Лучани - Гуча, Горачићи; Гуча, 2015.
[[Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)]]</text>
      <sha1>ck54h3hnnl2n7izq9e7dvb42kp5vf1z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>59541</id>
    <revision>
      <id>148166</id>
      <parentid>141249</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T06:51:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148166</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="101" sha1="l0eakahx98h8urvqy7dwam68gpdafvd" xml:space="preserve">[[Категорија: Историја]]
[[Категорија:Епитафи ратницима]]</text>
      <sha1>l0eakahx98h8urvqy7dwam68gpdafvd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Рогаче</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59622</id>
    <revision>
      <id>148172</id>
      <parentid>137627</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T06:59:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148172</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2976" sha1="9snz6jl3kzapjv9zbjn0ria056j734t" xml:space="preserve">'''Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Рогаче''' забележени су на надгробним споменицима и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%88 крајпуташима] у [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B0_(%D0%9B%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8) овом] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE драгачевском] селу.

== Епитафи ==

'''Крајпуташ Кости Константиновићу (†1876)''' ''(Рогача – „Циганско гробље”)''
: Овај билег показује тјело
: покојног
: КОСТЕ Константиновић[а]
: из Рогаче
: бивши војник II класе
: Трнавског батаљиона
: кои у 36 години свог живота
: јуначки борећи се против Турака
: за славу и слободу Срба
: у борби [на] Соколовици код Пазара
: погинуо (...) јунија 1876 год.
: Бог да му душу прости.
: (...)
: Глишо Дмитрић
: из Котраже писа.{{напомена|Тзв. „Циганско гробље” налази се на граници Рогаче и Горачића.}}


'''Крајпуташ Неђељка Вилотијевића (†1876)''' ''(Рогача – „Циганско гробље”)''
: Овај споменик показује почившег
: НЕЂЕЉКА Вилотиевића
: из Рогаче
: бив. војник 1-ве класе
: десетар Трнавског баталио[на]
: коие у 40 год. живота свог
: храбро борећи се у рату против Турака
: за славу и отечество српско
: под владом књаза Милана М. Обреновића
: а погинуо у битци на Радојевцу
: 6-ог октомбра 1876 г.
: И Бог да му душу прости
: (...)
: Глишо Дмитрић
: из Котраже писа.{{напомена|Натпис на трећем крајпуташу оштећен.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011.
* Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Вековања Горачића, Губереваца и Живице, Библиотека општине Лучани - Гуча, Горачићи; Гуча, 2015.

[[Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)]]</text>
      <sha1>9snz6jl3kzapjv9zbjn0ria056j734t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148180</id>
      <parentid>148172</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T08:27:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148180</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2776" sha1="oawz7jhmlcszo9k7h3412yzp2ndt5xs" xml:space="preserve">'''Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) из Рогаче''' забележени су на надгробним споменицима и [[w:Крајпуташ|крајпуташима]] у [[w:Рогача (Лучани)|овом]] [[w:Драгачево|драгачевском]] селу.

== Епитафи ==

'''Крајпуташ Кости Константиновићу (†1876)''' ''(Рогача – „Циганско гробље”)''
: Овај билег показује тјело
: покојног
: КОСТЕ Константиновић[а]
: из Рогаче
: бивши војник II класе
: Трнавског батаљиона
: кои у 36 години свог живота
: јуначки борећи се против Турака
: за славу и слободу Срба
: у борби [на] Соколовици код Пазара
: погинуо (...) јунија 1876 год.
: Бог да му душу прости.
: (...)
: Глишо Дмитрић
: из Котраже писа.{{напомена|Тзв. „Циганско гробље” налази се на граници Рогаче и Горачића.}}


'''Крајпуташ Неђељка Вилотијевића (†1876)''' ''(Рогача – „Циганско гробље”)''
: Овај споменик показује почившег
: НЕЂЕЉКА Вилотиевића
: из Рогаче
: бив. војник 1-ве класе
: десетар Трнавског баталио[на]
: коие у 40 год. живота свог
: храбро борећи се у рату против Турака
: за славу и отечество српско
: под владом књаза Милана М. Обреновића
: а погинуо у битци на Радојевцу
: 6-ог октомбра 1876 г.
: И Бог да му душу прости
: (...)
: Глишо Дмитрић
: из Котраже писа.{{напомена|Натпис на трећем крајпуташу оштећен.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011.
* Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Вековања Горачића, Губереваца и Живице, Библиотека општине Лучани - Гуча, Горачићи; Гуча, 2015.

[[Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)]]</text>
      <sha1>oawz7jhmlcszo9k7h3412yzp2ndt5xs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61505</id>
    <revision>
      <id>148165</id>
      <parentid>146954</parentid>
      <timestamp>2026-11-04T16:12:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148165</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112127" sha1="9irw8lhgqcvpeic6a71hywmbshznyrg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске]]
| Писмо с Јонског Мора
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо са Јонског Мора &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''НА КРФУ, у јесен 19**''}}

{{gap}}Већ од поноћи је ветар ударао у десну страну брода, који је ишао низ невидљиву воду, колебајући се, и захуктано, као што су морали некада ићи, овим истим путем и у оваквим истим ноћима, фригијски бродови са два реда весала. Према ниском небу које је још сада имало боју камена, назирале су се далеко неке тамне масе по води. Јесу ли то острва поред којих је наш брод прошао док смо још спавали? Не, то су само обмане вида, небројни фантоми мора, уображене тврђаве по води и по ваздуху. Оне не престају да овде искрсавају од јутра до мрака, и то је највећа лепота ових сати по таласима. Тек сутра око подне видећемо зелени Крф, митско краљевство Алкинојуса. Значи, да је запад наоблачен и да ћемо сутра имати буру. Али ни по чему се није осећало да ће скоро сванути. Чуло се само велико срце брода како туче у морској дубини, и како се његови ударци разлежу у морској пустињи. Ветар, хладан и црн, звиждао је у конопима и разбијао се о катарке. Ја сам узалуд чекао да видим јутро када се запали море од сунца које ће овде напречац испливати из воде и крви. Али је по свему изгледало да се тек сада хвата вечерњи сумрак, или да смо упловили у предео у којем нема сванућа.

Моје су очи биле још пуне синоћњих звезда које су ме пратиле од талијанске обале ка Јонским Острвима. У овој пустоши изгледа да звезде силазе из својих усијаних сфера и мешају се са водом, остављајући за собом дуга ватрена влакна, као запаљену паучину, која се дуго лелуја, док се не дотакне воде и не угаси на таласима. У такве сјајне ноћи изгледа да брод плови високо између звезда, а не по површини воде. Он целим путем јуриша у пустош и у дубину свода, као сабласт која се не успиње снагом крила или својих једрила, него снагом воље и срца. Нигде се човек не усами толико колико на броду. Човек је на отвореном мору наједном одвојен од свега што је оставио на копну, и бар половину конаца се испрекида између њега и света. Пошто размести своје ствари у кабини, и обуче путничко одело, и набије на главу своју капу за ветар, изишавши на палубу одједном као да је решено нешто крупно, и да почиње нешто друго и ново. Почиње да не размишља више о стварима о којима је мало пре размишљао, него мисли на ствари далеке и противуречне; и престаје да држи у памети оне који су га испратили на брод, и осврће се по палуби да нађе какво ново познанство. — Небо је празно и море пусто. У том пределу индиферентне лепоте, љубави и мржње се губе у истој апатији. Остаје само њих двоје усамљено: душа и бесконачност. Нигде таквог случаја као на широкој морској пустињи, „у шуми широког мора“, као што каже стари Есхил. Оне се утапају једна у другу и изгуби се свака међа која их раздваја.

Још није нико изишао од јутрос на овај брод на коме већ почиње Левант, и на коме се јуче из једне талијанске луке укрцала нека шарена поворка за Исток и Египат. Путник којег запитате нешто талијански, одговара арапски или грчки. То су трговци из Бејрута или Дамаска који се зову Сиријанци, а који су Финичани, а то значи Семити, који примише грчку веру, и арапски језик. Затим добра кита Јевреја, Израелита, Жидова, са својим верним Сарама и мудрим Ракилама. И Египћани који носе муслимански фес а пију енглески виски... Чују се овде сви језици Леванта, у доста простачкој какофонији. — Са мном из Рима путује један немачки консул који иде за Сирију, и његова жена Холандкиња. Он је човек који сав живи за политику и Германију, а она за музику и авантуру. Њена два крупна сива ока вреде два велика града у Немачкој. Те су очи засењене и уморне од неке ватре, као да су много гледале у сунце, или као да је неко ту жену много љубио у очи. С њима двома путује и њихов млад рођак, неизбежни рођак свих лепих жена на овој земљи. Консул, холандкиња и рођак, то је вечни троугао, теза — антитеза — синтеза, и дефиниција свих дефиниција.

Та Холандкиња је жена за љубав, јер има маште. За љубав као и за религију треба пре свега имати имагинације. У религији су најпотпунији они који имају фантазије: они постају визионери, од којих су многи постали свеци и јунаци. У љубави су такви постали велики тумачи срца и рафинирани носиоци спола. Без велике маште нема велике љубави. Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада. Љубав без маште јесте себична, јер је субјекат увек мерило за објекат, и јер је цена одговорила мери, а пазар доброј процени. Жена без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа. Човек кад почне да љуби дубоко постаје одмах чедан и тражи да буде протектор: а најчеднија жена, кад почне да љуби, губи чедност и постаје раскалашна. За то ако нема много маште, она то не уме да заглади љупком игром хиљаду финих контраста: да се умногостручи; да се претвара из вука у јагње и из јагњета у вука; и да од своје страсти направи интригу која и најпаметнијег збуњује и најприсебнијег засењује. Прошло је време љубавне романтике; али док траје човека финог укуса и деликатне ћуди, трајаће потреба за љубавном мистиком. Велики љубавници су ретки на свету као и велики музичари. За једног уметника је потребна само једна врлина која се зове таленат; али за мајстора у љубави је нужна читава клавијатура крупних и ситних врлина. То су одлике које од једног уображеног осећања среће или несреће, изграде целу једну чаробну човекову судбину, велику као неку непроходну прашуму. Да се постане светац, треба једном умрети за своју дубоку веру; али да се буде велики љубавник, треба хиљаду пута умрети, и умирати за хиљаду вера и неверстава. На прсте се дају избројати велики јунаци и јунакиње љубави. Има у календару много више светаца него у историји великих љубавника. Света Катарина Александријска је била једина светитељка која је носила троструки ореол: бели, у знак чедности; зелени, у знак мудрости; и, најзад, црвени, у знак мучеништва. Велика љубавница треба да има такву троструку ореолу: сјај физичке лепоте, отров интриге, и чар суза. Ако ова Холандкиња не постигне суму среће љубавне, то ће бити само за то што је удата у Немачкој, као што не би постала алпиниста да је остала у Холандији.

Гледао сам синоћ витку и белу силуету ове жене на непрегледној води. Жена и море! Два елемента од којих је направљен овај свет. Када видите оваку жену да вам иде на сусрет, она изгледа лађа што долази из Индије, и носи товаре мириса, драгог камења и папагаја. Она свој спол држи високо као што је некад развијену заставу на сунцу Лепанта држао, у дан битке, у злату обучени шпански принц и победилац. Све је на њој изазивачко и убојито; све срачунато за напад и на бездушни отпор. По мишљењу ових жена, морал су измислили људи, а не жене; и они су морал измислили за друге, а не за себе; и морал су измислили несрећници и убоги; и морал је луксуз и раскош убогих. Ако су га измислили богаташи, они су га измислили за сиромахе; а ако су га измислили болесни, они су га измислили противу здравих. Да је Сократ био леп и богат, као Алкибијад, не би му било на памет пало да буде највећи моралист, него би био највећи љубавник. Сократ је дакле био моралист по невољи, рекла би ова госпођа. Кад је био суђен, изјавио је судијама да му је седамдесет година, да има троје деце, од којих је једно момче а друго двоје нејако у мајчином наручју! Према томе, Ксантипа је морала бити млада према мужу престарелом, мужу од незнатне фамилије; ружном, и великим сиромахом, који је друге учио бесплатно, и, најзад, који је био само мудрац. То су све разлози да жена злоставља мужа и остави име оштроконђе кроз векове, и ако Платон у «Федону» пише да је била добра. Јер младост има своје законе у крви а не у памети. За Грке је морал био део естетике, а не религије. Солон је био довео у Атину куртизанке са Лезбоса и Неукратиса, и храм Афродите Пандемос направљен је за паре које су оне донеле својим телом. Тек после персијских ратова, каже Аристотел, значи после своје пропасти, Грци су почели да се баве моралом... И тада морал није био ништа друго него наука о срећи. Никад ни доцније, Грци нису мислили о моралу другчије. Још је Хезиод рекао: «Није мудро бити одвећ мудар».

Она би вам додала: «Кад у женском друштву говорите о моралу, ви изгледате као да немате ништа боље да кажете, или да правите злочесте алузије на туђ рачун. Било је жена великих списатељица и великих научница, али ни једна није постала велики моралиста као ваш Сократ... Морал смета машти и срцу, и за то је опасан. За живот и љубав довољно је имати укуса и маште, маните крви и лудог новца. Срце је непотребно, јер оно исто тако слепо мрзи као што и слепо воли, и отвара поноре и онде где их нема. Душа је словенска ствар и њу треба оставити томе племену, заљубљеном у несрећу и сузе. Ми Холанђани већма гајимо лале и тулипане него душе словенског типа. У многим народима учи црква жену да је љубав грех; али нова Ева оставила је душу Богу а тело ђаволу. Грешна Госпођа Бовари и несрећна Ана Карењина, немају с нама ничег више заједничког! Нисмо још успеле да отмемо људима паре, али смо већ успеле да им отмемо њихову слободу и узмемо њихове навике. То је наш римски триумф!» — Ја сам сладко слушао ову младу жену која је овако цвркутала једино из каприца, да би изазвала само смех; и намерно овако лудовала ни сама не знајући да понекад и мудрује. Сва лепота једног дана на Отранту, била је тог јутра на малим уснама једне жене.

Жудно сам чекао да сване и да се види цела пучина. Одувек сам осећао неки тамни атавизам за велике воде. Никад нисам имао срца према апатичној лепоти поља, или грубој и студеној тишини брега, ни сâм не знајући зашто. Као да су моји предци били гусари и живели певајући по води и пљачкајући по копну! Још носим у памети све мале затоне по нашој дубровачкој обали куда сам тумарао дететом. Силазио сам на воду с првим зраком сунца, да се вратим кући тек кад ме отуд отера ноћ или олуја. Та самотна и слатка места некадашње херцеговачке обале, где сам из мора извлачио и ноге и руке окрвављене у лову на ракове, и где ме посведневно уједало сунце и пекла морска пржина. Мали затони у којима сам гледао све космичке битке светлости и мрака!... У очима пуно модрила неба и мора; у коси пуно соли; у души пуно ромерања борића и смреке... Цео ваздух мирише рузмарином и јасмином што се растапају у вечерњи зеленкасти сутон. Нигде на земљи онолика јата ласта колико вечером излети из дубровачких звонара. И звуци старих звона попадају по води и по крововима, као камење. — Море, то је само то дубровачко море!... И сунце, то је само оно сунце које обиђе цео космос али дође вечером да западне само овде пред Бониновом!... Треба слушати море дететом, успављивати се њиме у својој колевци, као дугом мајчином песмом. И будити се у вриску и плачу за време његових горких еквиноција. Ко није море познао на тај начин онда оно није страст која залуђује, него само лепота која задивљује. Оно тад нема власти над човеком, не мења његову душу, нити преиначује његове жеље и намере. Човек га тад слуша као песму, али не као хуку сопствене крви. Оно тад не зна да буде убилачко, нити да васкрсава; нити је узрок каквог великог порока, ни повод једне дубоке и фаталне енергије. Оно више није човеков дух и материја, него само једна сјајна велика вода у којој се разлио сав живот и распевало небо и земља. Нешто неизмерно велико и лепо, али нешто изван нас, с ону страну нас, нешто индиферентно у нашој судбини... Али море у детињству, то је откриће и сазнање нечег централног у животу од којег се више ништа не може одвојити кроз све наше среће и несреће на земљи. Море у детињству, то је прво учење о величини, чистоти и моћи. Треба знати све песме мора на памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој разноликости од јутра до мрака. Јер је море пре свега музика па тек после вода и простор. Море није само вода, него је пре свега светлост. То је једина лепота која не зачуди него престрави. Само онај који је заплакао кад је први пут видео море, разумео је његово место у свемиру. Жалосно је слушати га а не разумети га. Јадни људи с копна! Ви сте можда спасени за небо, али сте за свагда изгубљени за море. А то је страшно.

Море отворено, очајна празнина, па ипак није монотонија ни досада. Како да се разуме тај парадокс вида и слуха! Од куд то да празно море има све варијације копна, копна с његовим светлим бреговима, смркнутим шумама, и узрујаним рекама? То је за то што овде влада вечити покрет; а покрет је довољан да све замени. Ја мислим да смо ми на ритам научили само по куцању нашег људског срца, и да живот не умемо замислити без покрета ни покрет без живота. Свод се овде креће; море се љуља у неизмерном простору; видик се помиче, и расте и скупља, непрестано; облаци пролећу као ужагрене масе, час понирући у пучину, а час бацајући из неба по води своје усијане сенке. По цео дан пале се и гасе по пучини велике ватре, и протичу потоци свих боја. Најзад, непрекидне илузије вида: час као да се указало у даљини неко острво, или у близини нека тамна шума, или на самој црти видика велика флота тамних и високих галија... На мору се живи од самих привиђења. Зато путник не осећа ни тренутак досаде какву осећа на обалама најлепших сребрних река, и у сенкама тамних шума, дубоких и меланхоличних, које изазивају бол, и где имамо страх да останемо сами са собом.

Има жена за које је љубав један део тоалете, као што има људи за које је љубав партија шаха или лов на лисице. И једни и други стрепе од компликација. Она ће вам рећи: «Заљубљеног човека, никад! Али љубавника, увек!...» Заљубљен човек је свиреп и себичан; он је аналитик, а жени изгледа несносан педант. Има разлике у љубави двају сполова: заљубљена жена све је нежнија што више воле, а човек је све свирепији што је више заљубљен. Има, одиста, данас једна нова Ева, жена наших времена, о којој говораше Холандкиња. Она је с цигаретом у зубима на улици, са гетрама на ногама и коњичким бичем у руци, с карминисаним уснама и модрим колутима около очију; која има свој апартман у хотелу; која се карта и љубака с непознатим људима, и присваја страсти бадаваџија и ноћника. Наследила је од оца и мајке колико и њена браћа, и већ сутрадан пошла за нама на улицу и у кабарет. То је жена с новим сензибилитетом и моралом; и нема више човека који би је одвео до отрова и до бацања под воз, као што су биле две поменуте прабабе из француског и руског романа. — Тип ове Холандкиње што са мном путује, то је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије, и која од осећањâ прави интриге. За њу је љубав мрачна сплетка. Док је оваква жена само оргија наших чула, она је безопасна; али кад постане духовна потреба, она је страшило. Кад је једном мом пријатељу, који зна да чита судбину, пружила била руку да је прочита, он је дуго гледао у њен сребрни длан, и запитао је осмехнуто и збркано.» «Чију судбину да прочитам овде? Вашу или моју?...» Добри сентименталац после тога побегао је на Запад место да је прати на Исток. И ја сад имам неподељено задовољство да гледам истовремено ово топло море и ову духовиту жену, која води своја два мужа, поносна и глупа као два лабуда из Немачке бајке, правећи с њима шалу у коју је метла сав свој бесмисао о љубави и срећи. Кад је синоћ силазила са палубе у своју кабину да спава, завршила је разговор са својим рођаком, који је немачки царски гренадир, овим речима: «Примећујем, драги рођаче, да човек који се одвећ дружи с коњима постане најзад магарац...»

Ваздух се лагано почео да беласа; свод се протегао; цео простор се гибао узнемирено и напорно. Вода је имала боју старог сребра и пепела. Али се осећа да ће дан забелити а сунце се неће видети. Све је било неразговетно и нерешљиво у небу и на води. Лађа се гибала нежно као колевка. Море је урлало у точковима с напором који је изгледао да ће велика грађевина од једном малаксати, или се цела поломити. Кроз катарке је звиждао јужњак. Кров лађе су морнари давно опрали, али још није никог било на броду. Ја сам чекао њих троје да изиђу на уговорени састанак да видимо излазак сунца на Отранту. За бродом је јурио, протежући се све већма, један млечни талас. По некад је вода запљускивала све до на палубу, и цедила за тим у сребрним пенама са палубе у пучину. Јутро је свитало по целом великом мору и сијало у белој ватри. Јутро из Одисеје!... Еос са ружичастим прстима!...

Овакво буђење мора са свима бојама и гласовима изгледа да у овој пустоши има своје доживљаје, своје среће и несреће, као и буђење великог града. За то никад на води једно јутро није налик на друго. Често чујемо на празној пучини, којом овако широком и пустом дуго путујемо, како најједном зазвоне звона. Најпре ситна звона што певају као деца кад се прва пробуде, затим већа звона, и најзад она највећа у чијем тучу изгледа да је те ноћи спавала душа града. И тако звони дуго. Наличи на јутра у каквом старом хришћанском месту у које се живи за молитву и највише говори о смрти, и где је звоњење звона један екстатички моменат живота. По некад се на пучини зачује као да роси киша по каквом густом парку платанâ. Затим као да ветар пролази са жагором и невеселим звиждањем кроз ноћну шуму борова. Најзад се чује као да је далеко затутњило копно преко којег је прејурила нека невидљива коњица; а кроз ваздух прође танки глас трубе... Од куд сви ти гласови у овој пустињи неба и мора? Је ли то за то што наша мисао не може да се одвоји од себе ни за тренутак, и што увек носи цео свет собом? Зато нам се чини да море има све мелодије земље. Можда су због тих чудних илузија слуха антички људи населили празно морско дно боговима и женама, боговима који мрзе људе и утапају их у својим понорима, и нимфама које их маме својом песмом и голотињом. — Као све ствари које су гледане у самоћи, тако и море има душу онога ко му се диви.

Кад сам кренуо с места са којег сам цело време посматрао видик, изгубљен у светлости неба и воде, опазих у дну палубе моје сапутнике. Стајали су напоредо сви троје, — вечно Троје, који су можда овако исто неразлучно везани посматрали први освит јутра у хаосу. Ја им приђох с леђа. Глас госпођин је већ звучао у овом јутру као певушење валића у каквом затону, у сумрак освита. Има финих женских гласова што жуборкају као да та жена, док говори, држи у устима малко воде, која благо клопори.

— Ја волим псе због њихових детињих очију, али ми не говорите о њиховим устима, великим и увек мокрим. Мачке волим само због њихове отмености. Какво имају држање, став и покрет! Никад ни Клеопатра ни госпођа Рекамје нису умеле направити два корака које направи моја обична немачка мачка. Ако не волим довољно мачке, то је због њихових ружних очију, јединих очију које немају погледа. Била сам једном на једној изложби у Паризу. Треба видети француско лудило за мачке. Певају им модригале и пишу музичке комаде, и новинарске чланке, и званичне рапорте. А знате ли ма којег античког писца који је славио мачке? Зар нису мачке добиле своје име и славу само у афектираном и блазираном салону француском, XVII-ог и XVIII-ог века. Сад манијаци истражују како је мачка била од увек чар доброг друштва, и неделива од једне велике даме у једном великом веку. Поменуће вам стихове Менара и епитре Скаронове, и епитафе де ла Мота за мачку књегиње де Мен и сонет Бенсерада мачки госпође де Хулијер... Морбидна машта песника Бодлера покушала је у нашем веку да наметне обожавање за ту хладну, себичну и мизантропску животињу, дајући јој карактер нечег фаталног, а који је, стварно, само досадан и безличан. Само песници лудују за мачкама. Али они лудују за свачим. Песници су хипокрити као све сањалице; они природно лажу, јер ако не варају другог, варају сами себе, живећи више од уображења него од истине, више од узбуђења него уверења, више од својих нерава него од своје памети». — Заметно сам тако насред Отранта са госпођом прави бој због мачака које су једна велика срећа на земљи и велика лепота у природи. Бифон је мрзео мачке, а академик Монткриф је бранио ту фелу али више из ината Бифону него из љубави за своје мачке. — Мачку одиста већма воле људи него жене. То је зато што су жена и мачка одвећ сличне међу собом, по себичности и грамжљивости. Још антички писци су, говорећи о доброти човека према лукавству жене, рекли да је човек пас, а жена мачка. Пас с добродушним очима детета и сав срце; а мачка човекомрзац и изелица! — Жена и мачка инстинктивно мрзе човека, и живе с њим у истој кући само по навици и по невољи, са више досаде него трпељивости. Мачка воли кућу, а пас човека; мачка је охола, а пас је слуга. Али је мачка и отмена, искључива, довољна сама себи, и зна шта хоће. Она је без љубави, али је и без страха, и нарочито без удварања. Мачка је најгосподственија животиња; њено презирање човека изгледа једна историјска мудрост.

По свему се видело да госпођу није још занимао излазак сунца на Отранту, ни велико певање мора које је сада котрљало своје беле и усијане валове. То лепо море што путује са нама, путује и пева! На једној страни видика чинило се да ће сад изићи из воде велики сунчев колут који овде изгледа као глава Посејдона кад је извирио, како каже један латински песник, да гледа како Јунона разбија Енејеве бродове. Неколико плашљивих сунчаних зрака одби се одиста од пучине и растури по небу. Лепе очи госпођине добише боју и дубину ваздуха. Жене воле природу, као животиње, чежњиво и сполно.

Многи људи имају на мору мисао о смрти непрестано у памети. То је ваљда зато што неизмерност простора напомиње тужну ограничност живота. Али они који су дететом гледали топло подневно море када веје маестрал, летње бело и непомично море што сјаји већма него звездани свод, нису могли бити меланхолици на његовој обали. Њих баш море, већма него ишта друго, уверава у бескрајности лепоте пред којом све друго ишчезава. Ја мислим да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном. Зато људима рођеним поред мора, пучина изазива само бесну љубав за живот. Не знам може ли се бити песимист на мору које се вечито креће и пева, као што се може бити очајан пред грубом и глухом непомичношћу брегова, и апатичним миром поља, и резигнираним фасадама великих градова. Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. За то га неће ни убити разум јер га он није ни саздао: а мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско. Вера, то је чиста сентименталност. Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине. Деца одржавају религију говорећи прве молитве и склапајући ручице свако вече пред симболом љубави и доброте, и изговарајући мајчине тихе речице, једну за другом, у оном узвишеном страху што долази од наслућивања, које је код њих јаче док су деца него кад постану људи. Ми религију примамо пре од мајке него ли од цркве или друштва. Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

Бог је у срцу и у илузији. Народи су у свом детињству својевољни мученици вере зато јер се тад више осећа него мисли. Бог је у срцу а море је његова пластика. Глас Божји на водама је дубљи и страшнији него на ма којем другом делу земље.

Како море које је светло и огњено може сећати неког на вечну таму загробног живота? И како оно које је у вечном покрету може евоцирати идеју о смрти, када је покрет једини израз живота? Како ова вечна музика и светлост може подсећати на апатију престанка? Откуд то горко осећање код неких људи и у којем се не разазнају толике противуречности? А ја сам их познавао толико који су, крај мора, имали часове највећег бола; поред мора им се јављала најсуровија слика њихове беде међу другима. Знам их који су бежали од мора као од неког кобног огледала у коме се човек не може огледнути а да се не ужасне од самог себе и своје судбине.

Ми смо узалуд чекали да сунце изиђе, али се оно није појавило. На одном делу хоризонта пламен је био захватио целу једну провинцију неба. То значи да се сунчев колут пробио тим путем, и затим се изгубио у сутону јутра. Насред ове топле воде један огромни облак је горео као жерава, и море се димило. Пролазили су таласи боје као наранџа, као пепео, као трава, као млеко, као чај! Доцније су се још два три огња запалила по води, и ништа више. Али се јутро ипак забелило као снег на целом Отранту. Брод је сад ишао право, сав осветљен, као у легенди. Секао је ужагрене валове, споро и без гибања, у поносном и дубоком предисању. Западни ветар је поновно ударао у позадину, али благо, као неко велико бело крило. Најзад се појавише на пучини румена јата галебова, која брзо насрнуше на брод, и затим кренуше с нама истим правцем; рушили су се стрмоглавце од врхова катарки до у воду, и од воде одлетали у небо, као пламенови. У даљини се засветлише неке планине. То је Албанија.

Затим ће доћи Епир који је отаџбина Ахила, и у којем је Ахилов син направио царство Молоса, али поред којих ће ова пловидба за многе сапутнике бити ипак један дан дубоке досаде. Албанија је сива и гола, а вероватно такав ће бити и Епир. Гомила камења у којем се легу змије и Арнаути. А некад су стари Грци овде били поставили пакао, Хадес, пре изградње свог политеизма. Међу овим кршевима и кроз непроходне кланце, текао је страшни Ахерон који је водио у подземни свет. Народ који данас овде живи јесте најнекултурнији део европског људства; он је одувек био на путу свих паликућа и рушилаца. Жубор реке Скумбе, која данас пресеца тај меланхолични предео, није веселији од жубора старог Ахерона. Земља крвне освете, земља без свог фолклора, своје музике, песме и приче, без и једне личности епске, или религиозне. Народ поносит али суров, без једног културног центра и без једног језика. Проклет је међу народима: јер хиљадама година живи поред најкултурнијих раса Хелина и Римљана, а није ништа сâм створио, нити икад ишта примио од других. Од Грчке га деле само долине и брегови, а од Италије скоро један мореуз, па је ипак остао најнепросвећенији део европски. А некад, још много пре Хомера, тамо је било и античко светилиште Додона, где су долазиле религиозне делегације Атине и Спарте, и затим амбасадори Крезуса из Лидије... «Зевсе, кличе Ахил, ти који бдиш над далеком Додоном, царством зима...» Данас тамо влада муслиманство, и чује се један ружан језик којим цела лингвистика савременог света не може да пронађе извор ни место у класификацији. А један тамошњи брег, у доба препелазгиско, звао се Томарос, и био је Олимп ондашњег грчког света: на њему је био постављен први престô Зевса, који је онда био још млади син Хроносов, и ту држао први гром у руци. Средиште неба и земље био је тада један арнаутски брег! Свемир се одиста променио, али на штету арнаутску.

Па ипак је све на овој води Отранта говорило јутрос сјајним речима грчке легенде. Истим овим путем кроз неколико хиљада година тумарала су небројна божанства која су освајала свет за свој култ, а небројни људи за своју сујету. И сви у истом неспокојству! Овамо је бура морска нанела из Црног Мора младог Јасона с ким је добегла Медеја, кћи краљевска, на лађи Аргусу. Најпре су пристали овде на Крф. Овуда је ишао за њима у потеру стари краљ из Колхиде, са Црног Мора, тражећи своју кћер Медеју, али најзад остао овде да насели ову обалу: да направи колоније по Епиру, и да на далматинској обали сазида град Полу, најстарије место нашег словенског приморја... Дуж целог овог пута стоје успомене као прашуме. И где не говори историја, туда кличе легенда. — Не заборавите да су у једно историско доба на нашим балканским пољима Римљани тукли своје највеће битке; оне су биле најкрвавије, јер су биле међусобне; и водили су их највећи људи, јер су оне решавале судбину државе. Битка између Цезара и Помпеја код Фарсале, и битка Октавијана против Брутуса код Филипија, две балканске битке које су биле пресудне за Рим који је онда значио космос... Али и трећа битка, исто тако пресудна, била је овде, битка код Акциума, између младог Августа и лепе Клеопатре. Скоро ће се на хоризонту појавити Превеза, где се налазио тај рт Акарнаније о који се разбила египатска држава и царство Птоломејâ.

Свако се данас пита: шта би било од света да је Цезар побеђен у Галији или да је Антоније победио код Акцијума. Али што јутрос лебди над овим топлим и сјајним водама, то је твоја силуета, лепа Клеопатро, побеђена царице од крви балканске, љубавнице какву свет није никад имао, и чији је грех љубавни коштао једно царство и једну разбијену царску флоту! Ave!.. Три велике жене, Клеопатра Египатска, и Теодора Византиска, и Катарина Руска, три велика државника и дипломате и три највеће љубавнице на земљи. Ave! Ave!... Ни једна није за собом оставила толико сјаја и магије, као кћи Птоломејева, исто толико својим генијем, колико и лудилом љубави. Познавала је све језике народâ који су живели око њене државе, док се други владари њенога доба, као просвећени персиски цареви, нису умели споразумевати ни са сопственим држављанима. Говорила је на њином језику са амбасадорима далеких Парта, Троглидита, Етиопљана, Јевреја, Сиријанаца и Римљана... Најинтересантнија фигура жене старог века. Њен први љубавни састанак са Антонијем, пловећи реком Киднусом у Силицији, на галијама окованим у злато и сребро, под порпурним једрима, у облацима запаљеног мириса, са дворском свитом у којој су египатске госпође обучене у нереиде и грације, а њени пажеви прерушени у аморе и сатире, — то је најлепша и најраскошнијиа слика античке историје. Било јој тада двадесет и седам година. У Риму је већ њен стари љубавник, Јулије Цезар, био поставио њену статуу у храму Богиње Плођења. И цело културно човечанство тог времена знало је на изуст све фаталне чари ове чудне жене на коју ни једна друга жена античке историје није била налик. Краљица и политичар, даје својој авантури такву литију какву ни једна Минерва није имала. Она одлази на љубавни састанак, али не само да задовољи своју обест, него да, на један начин, који је био источњачки, сачува истовремено и угрожено царство Птоломејâ. Плутарх није дао ни један бриљантнији портрет ни савршенију прозу него описујући ову жену, скоро и сâм заљубљен. А овде код Акцијума та највећа античка љубав пропала је у запаљеним бродовима. Остало је само то да су Клеопатра и Антоније остали највећи љубавници свих векова. У бедну сенку бацају они и хришћанску идилу Абелара и Хелојизе, и талијански водвиљ Ромеа и Јулије. Антоније, сјајни предак и вечно окруњени цар свих Дон Жуана! Ненадмашни пљачкаш и блудник, крволок и херој, завојевач целог Истока и убијца Цицеронов. Али и велики љубавник без примера, и за веки векова. Ave Caesar!

Све ове одлике карактера налазе се у збрци овог античког човека каквог ми не можемо данас ни замислити, чак и после Наполеона, који спада више у њихово друштво него у наше. Јулије Цезар био је развратник; али благог срца на наш начин; био је и велики генерал и писац, али рђав политичар и државник. Август је био свиреп разбојник али добар владар, и велики политичар. Нема начина да се тачно мисли о великим народима из далеке историје. Савременици их не разумеју или рђаво разумеју. Они их или претерано воле, или претерано мрзе. А доцнија су колена одвећ далеко, живе у другчем периоду историје, имају друге страсти, укусе и мерила; и гледајући кроз све то велике људе, они све виде нејасно или нетачно.

Свакако, није ипак толико важно што је Октавијан победио Антонија; јер да је било обрнуто, догодило би се само толико новог што би Клеопатра била царица света, а Антоније њен генерал. Али је Акцијум другчије важан: овде је коначно пропало фараонско царство које је у континуитету постојало хиљадама година, и које је већ три века било грчко. То царство је имало већ велике културне грчке центре на афричкој обали, отаџбине Теодора из Канопе, Аристипа философа и Калимакоса песника из Киринајике. И није престајало да чува велике депозите мудрости египатског Саиса и Хелиополиса; и имало је Александрију, која је била највеће средиште културе тога времена, и последња тврђава цивилизације хелинског света... На Акцијуму је утопљена коначно слобода највећег народа и најдубље религије старог века. Нил је од тад био сав у чаши Цезара! Ко зна какав би свет изгледао да је то грчко-египатско друштво било победоносно над простачким друштвом ондашње римске државе.

Међутим, моја пријатељица Холандкиња ме прекиде: «Пропао је Египат грчких Птоломеја, пропао и Антоније и египатска флота, али је остало царство Клеопатрино на овоме свету! Оно је веће и страшније, него што је било њено царство у Египту. И лепше, и духовније, и вечније!... Једна велика љубав вреди колико и велика царевина.»

Има на свету два Истока. Један је балкански, а други је будистички. Балкански Исток, каква беда у космосу! Нема своје цивилизације, ни свог морала, ни своје природе. Грчка има своје развалине, Турска има своје хришћанске покоље, Бугарска своје лажне статистике, а ми још и данас своје хајдуке. Кажу да је једна река направила Египат, а један друм да је направио Ниниву и Вавилон. Али су на Балкану римски путеви зарасли, и дуж њих нема ничег да се види. И оно што се поред њих саградило, морало је да буде брзо порушено. Турци су овде посејали само своја гробља и своје епидемије. За првих стотину година наметнутог муслиманства, сјајни Египат напречац је изгубио све трагове дубоке фараонске цивилизације, а његов грађанин је постао фелах; и изгубио трагове све грчко-римске културе која је остала после Птоломеја и Римљана, и постао некултуран, какав је и данас. Варвари су продрли у римску Галију, али нису разорили њену римску цивилизацију, него су је примили и постали Римљанима, оснивајући затим једну велику државу под именом Француске; а Турци су покорили Византију, не да приме њену културу, највећу тога времена, него да је коначно разоре. Они су то учинили и у Египту и у Србији која је природно била наследница византиског генија. Били су само велики војници. Данас је Балкан турска пустош. Треба да страни туристи дођу на Балкан тек после још стотину година. За толико времена Турци ће повешати један другог свиленим гајтанима, Грци ће отворити у својој престоници Цариграду највећу светску коцкарницу, Румуни одвести Дунав у Црно Море, Бугари научити српски језик, а ми пронаћи Америку...

На турском Истоку, све што вреди видети, то су њихова широка, запуштена и глуха гробља, зарасла у трње, и где влада најдубљи заборав и најглупљи мир на земљи. Ту се пали кандило каквом посвећеном човеку, о којем се не зна ништа. Није се посветио ни један Калиф, ни Султан, ни Велики Везир; нису се посвећивали ни факири ни мученици за њихову веру. Посвећивали су се одиста само људи ситне врсте. Вероватно највећи чудњаци и највећи аскети. Они су звани «добрим», место «светим», што је једино истински интересантно и велико. На Турском Истоку лудаке сматрају за полусветитеље, као и код нас у Европи, и снабдева их и храни побожна махала. Муслимани немају апостола своје цркве чију су веру проширили мачем и огњем; а хришћани су имали своје апостоле па ипак се служили и мачем и огњем. Ни једна се жена на Истоку није посветила. Нема на Истоку свете Цецилије што свира, ни свете Терезе која пише љубавне књиге. Вековима су људи један другом даривали жене, као персиске ћилимове или криве сабље, или их на пијаци куповали на килограм. Изгледа да су лепоту источњачке жене само измислили европски полигами и католички мисионери. Не може се говорити ни о лепоти градова на овом Истоку, са улицама на којима нигде не сретнете жену. Какав би изгледао Париз без жена на улици, и када би његовим булеварима шетали само трговачки торбари и јуриле само писмоноше. Или каква би изгледала Венецијанска пијаца пред Светим Марком кад би по њој шетали само Талијани и њихови голубови! — Најлепши град на свету, то није онај чије су пијаце и булевари најраскошнији, него онај град на чијој улици има највише лепих жена.

Планине албанске имале су од јутрос боју запаљеног опала. Оне су међутим пусте, стеновите као грчка или херцеговачка брда, са мало смрчеве горе. Некад су грчки филозофи и спартански хероји мислили да овамо долазе у загробни свет њихове душе на одмор и испаштање. Ако је за испаштање, овај ружни део балканске земље има за то сав изглед. — Има на свету предела пред којима се занесете и у највећем заносу кликнете: «Како је овде лепо умрети!» Пред таквим савршеним лепотама се, за чудо, и не помишља како би ту било лепо живети. Умрети у лепоти, то је врхунац живота на земљи!...

Половина нашег ужаса од смрти, долази од тога што је смрт ружна. Од увек се мртви сахрањују покривени цвећем, испраћени музиком, посипани мирисом и кађени измирном. Али је смрт ипак остала ружна. Међутим, умрети у лепом пределу, на великом сунцу, на сјајним рекама, или звучним морима, како тиме смрт добија други изглед! — Али Албанија, виђена с мора, изгледа одиста земља за заточење и за очајање, а не да се у њој умре или проживи један живот. Све је онде сиво: и стење, и свод изнад стења, и птица која туда пролети. Моја лепа сапутница Холанђанка, видећи ову убогу албанску обалу, рече ми: «Кад бих морала живети у Албанији, ја бих се најпре обесила у Холандији.»

Кад сам се обрнуо око себе по броду, цела палуба је већ била поплављена новим посматрачима. Ако у извесно доба године путујете по европским земљама, сретате толико путника као да је јуче свет откривен. Путовање је нова страст, и оно је дошло од досаде која влада у друштву човека с човеком. Сад су салони потиснули породицу и пријатељство. А друштво је прогутало личност. Друштво тражи нашу крв, зној, новац, памет; оно отима наше време и наше жене. Све је свачије. Учимо због друштва, богатимо се ради друштва, женимо се ради друштва. Људи се осећају срећни само кад су у друштву важни, и несрећни када у друштву нису довољно важни; нема среће за себе, ни куће за себе, ни жене за себе, ни деце за себе. Некад је све било царство домаћина који се звао господар, и жене која је имала само једног мужа. Жена из великог друштва има данас свој занат: монденство. Ништа га не може заменити. Све изгледа створено за ту аждају која се зове друштво, и која све уништава и све профанише. Жена постаје ничија и свачија, најмање њеног мужа. Ни добра жена, ни добра мајка, ни добар друг, ни сарадник човеков, ни јавна радница. То је гадан паун који вуче за собом из куће у кућу, и из салона у салон, своје наките, најчешће лажне, и своја одела, најчешће отета, и своју памет, најчешће ништавну, и своју душу пусту и насељену гарнизоном најбезизразнијих људи. Она пропада за паре или за речи. — Салонски човек иде у друштво да би нешто изгледао, као што интелектуалац, напротив, бежи од друштва да би тако стварао и владао. То су два човека који се више нигде не сретну заједно осим на степеницама, где се један пење кад се други спушта. У некадашњем салону су друштвени људи били чисти интелектуалци и творци; а данас су интелектуалци и салонски људи страни једни другим, чак и противници један другог. Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока пријатељства. Страсти се стварају речима, и пажња се расејава на ситнице.

Није оволико путовање настало што је Русо измислио страст за природу, ни што је Стевенсон измислио железницу. Путује се из очајне досаде и још више из простачког снобизма. На овим грчким морима, као по швајцарским глечерима, или талијанским црквама, или француским замковима, сретам читаве војске путника, који не знају ни толико географије да запамте у којем су граду преноћили. Тај свет је права беда за праве путнике-епикурејце који запамте и сваки камен на који су се наслонили. Са норвешких фјордова иду ове ветрогоње на Капитол или развалине Троје, и оданде у египатску пустињу где сваки немачки туриста одведе своју жену да је фотографише пред Сфинксом, а где свеки Француз оде да види како га тридесет векова посматрају са врхова пирамида... Наша земља губи своју тајну; лепота се изгубила зато што је постала лепа за цео свет; равноправност је убила право; нема више ни једне среће која није постала свачијом срећом.

Крф се указао на таласима, тâман, њихајући се десно и лево, дижући се према своду, и затим понирући нагло у пучину. Наједном се то копно указа онде где га малочас није било.

Имају још два острва за која кажу да једно изгледа као окамењена финичанска лађа из старог грчког епоса. Путници на броду постадоше сад читав народ; из свију рупа поврве свет који дотле нико није видео. Беше их свакаквих. Моја сапутница Холанђанка, са своја два мужа, трчала је од једног до другог краја лађе, час гледајући на море које смо већ прешли и куд се сад вукао велики стуб црног дима, што је помрачавало пола неба; а час према тамно-зеленом масиву Крфа, куда су нас пратила читава јата галебова. Док су се те сребрне и поносне птице, увек гладне, с вриском у ваздуху, стрмоглаво бацале, од неба до мора, за једним залогајем хлеба што су им добацивали путници, Крф је невероватном брзином прилазио к нама. Цело је море светлило у белим ватрама, а насред воде сијала је сунчана локва, огромна. Ова лепа Холанђанка била је сва знесена први пут нечим другим него собом. Сва је дрхтала пред оволико догађаја у небу и по води. Очи су јој биле влажне као да су биле готове да проспу сузе, можда прве у животу.

Кад се пред једним величанственим призором у природи нађе Француз, он жели да поред себе има своју метресу; кад се нађе Рус или Србин, сваки од њих жели да око себе има још пет стотина својих људи да сваком кажу своје усхићење; а кад се ту нађе Немац он се свечано закуне да ће други пут доћи овде са својом женом и свом својом децом. Моја сапутница Холанђанка, која је сушта искреност, рече ми:

— Никад се не молим Богу да ми опрости погрешке. Не кајем се за грехове које сам учинила, него за оне које нисам учинила. Молим се Богу само да ме чува од комараца и кијавице. Али пред морем заборављам на побожност и осећам сву способност за грех. Зар није право речено да нас природа враћа инстиктима и прави порочним...»

Наша лађа је лагано ушла у затон Крфа и ту се укотвила. Бродови у Грчкој не прилазе обали, јер те обале нису утврђене, него се силази са брода у чамце и затим са чамаца, у наручју морнарâ Грка, спуштају на земљу. Зато већ при уласку у пристаниште, чамци се гусарски устреме и хиљаду гласова дигну се према броду. — Подне је... На једном је нестало свих сребрних јата галебова, без којих пут по мору увек изгледа тако невесео; само су се њих два три њихала још изнад глатке површине у луци... Негде је на острву звонило у сатовима. Острво је блистало у свим тоновима зеленила. Високе и танке куће дизале су се на бедемима до неба, а наш је брод изгледао изгубљен на тој ниској води. Лепа утврђења су из византијског и млетачког доба; куће су из времена енглеске окупације; фукара по обали је из времена грчког краљевства. Још ничег да наговести да смо већ у блаженом хомерском пределу и први пут на једном митском острву.

Све је овде легенда. Кад су синови Кроноса поделили свемир, Зевс је добио небо, Посејдон море, а Плутон загробни свет. Посејдон, азијско божанство, је од свих простора највећма волео грчко море, а од свих острва сматрао је Крф за најлепше. Зато је постао његовим првим краљем и родоначелником свих других његових владара. Али то није све. Једна нимфа, Керкира, направила је овде град и дала му своје име. Затим је владао њен син Наиситоис који му је подигао бедеме, и унук, Алкинојус, који му је дао најлепше вртова на свету. Људима је поделио куће а боговима храмове. Ви знате седмо певање Одисеје где Хомер опева лепоту тих вртова. То је најлепши, чак и први опис природе, који нам је остао од старих песника. Ово острво стари рапсод назива плодна Скерија. Ту је и љупки портрет краљеве кћери Наусике, у својој простоти један од најлепших портрета античких. Алкинојусови вртови то је данас равница Пезамили. Идући на поток, да пере домаће рубље, Наусике је срела Одисеја, који је после бродолома изишао го на обалу. Откинуо је грану маслине да покрије своју голотињу, и изађе пред девојку за коју није знао да је краљевске крви. Та простота хомерског друштва где краљице преду, а краљевске кћери перу рубље, и где краљ Итаке двадесет година оставља своје острво без владара, наличи можда само на лепоту српског епоса. — Краљевства у Грчкој су задужбине богова. С почетка је Зевс постављао краљеве и бранио је да доцније краљевство могне силазити с оца на сина. Сви се краљеви зову богодани, диогенес, зато што сви краљеви силазе од Зевса. Не знам да ли богоданост краљевâ, која има тако шаролику повест, има старијег теоретичара од овог дивног рапсода.

Али Крф не прелази из легенде у историју за дуго времена; у осталом, само је његова легенда сјајна, а историја је без поноса и без сваке лепоте. Тек кад су Коринћани, пловећи да населе острво Сицилију, упутили Керзикрата са његовим људима да населе љупку и плодну Скерију, тек тада Крф улази први пут у историју. Корфиоти су од увек били дефетисти и рђави грчки патриоти. Најгору слику о њима дао је Тукидид, а највећу су срамоту показали кад су помагали римскога рушиоца Мумијуса да разори сјајни Коринт одакле су се некад били сами доселили. — С мало се усхићења говорило у најлепше грчко доба о овом чудном острву. Знам само за опис Ксенофонов који је леп колико и Хомеров. Говори о његовим слатким водама као што је доцније Овид говорио о његовом слатком воћу... Али је остала и данас иста стара вегетација која засењује својом лепотом. Олеандри и алоји, лоза и кактуси, маслине и чемпреси, еукалиптици, мирта, ловор, — све дрвеће и цвеће још из вртова Алкинојусових!

Маслинове шуме падају овде у дугим сребрним каскадама. Није чудо што је то лепо дрво проглашено божанским. Без његових прастарих маслина ово острво не би имало ни своју лепоту, ни своју славу. Овде је најсавршенији антички пејзаж Теокритов и буколика Виргилова. Све је на овом острву мирно и прозрачно, и лако као сенка. Један грчки песник даје овде овај нежни епитаф својој драгој: «Лака ти била земља као лист маслине.»

Пошли смо да обилазимо ово острво које изгледа као фантастични брод пун цвећа и музике. Моја сапутница иде преда мном, као мисао. Једна стара легенда и једна млада жена, толико је среће довољно да би се населило цело ово острво новим илузијама! Она је била сва у белим чипкама, као у пени. Испод њених малих ногу певао је светли и усијани песак. По нози жене најбоље наслућујете целу њену архитектуру. Ова лепа холандска жена морала је направити много нереда у спокојној Германији, где је све у реду: над децом бдију анђели, а над женама официри.

Госпођа се дивила двама малим острвима на уласку у неко пристаниште. Једно је једва мало веће од морске корњаче; на њему има женски манастир у којем је доскора становала само једна калуђерица која се посветила. Друго је острво служило Беклину за његову емфатичну слику Острво Мртвих; и на сред њега има опет један убоги манастир. Ово је Илисово острво, где се херој спасао од бродолома. Оба острвца прекидају монотонију линије једне овакве масе на води; поред самог Крфа, изгледају као рефрени уз једну свечану песму, или сателити уз једну ватрену планету.

Тражили смо место где се Наусике играла лоптом; и цркву свете Епифаније где је некад био Херејон, храм богиње Хере; и најзад, ишли смо да видимо Ахилеон, дворац несрећне аустријске царице Јелисавете. Немачки консул се био спремио да нам изговори једну партију из Тукидида, и како су Корфиоти победили Коринћане; а млади немачки гренадир о томе како је некакав венецијански генерал разбио овде Турке и одбранио острво; и, затим, да је неки француски генерал одржао овде са својим гарнизоном опсаду од пуних шест година! Лепа наша сапутница није волела ерудицију јер јој је загорчала живот у Немачкој. Обожава Французе што ништа не знају, а о свачем говоре са подништавањем; и Талијане који почињу да звижде мелодију из Вердија пред каквим античким храмом, где би други говорили о грчком политеизму. — Она мисли да је код данашњих жена луксуз заменио укус, а код данашњих људи ерудиција заменила духовитост. Ужасава се људи свезналица али који никад нису у стању да кажу једну духовиту досетку. Док је њен млади рођак говорио о бојевима код Крфа, госпођа је слушала расејано, и гледала само његове велике и жарке очи као очи у двогодишњег јагуара. Очевидно, она је волела његову младост, а не њега: и његову униформу, а не његово херојство; и радије бројала његове беле зубе, или његова сјајна дугмета на оделу него његове идеје. Сећам се једног дана кад смо се пели на цркву Светог Петра у Риму да гледамо како се гаси дан над црним крововима вечнога града. Она ми тад говораше: «У Француза на сваких десет људи има по један таленат, а у Немаца на сваких десет људи има по један идиот. Мој лепи рођак има управо онолико памети колико му треба да седне кад је уморан, да попије чашу воде кад је жедан, и да не узме воз са Цариград, ако хоће да оде за Париз...»

Пут нас је повео преко пијаце која је код млетачке тврђаве. На пијаци се вежбала једна чета грчких војника, нешто збуњених и кржљавих, с пуно њих који су носили на носу тешке наочаре. Грчки официр носи своју сабљу међу два прста као мокар кишобран, као што и талијански војник носи своју пушку као виолину. Вежбе ове чете гледали су много деце и слушкиња. Први пут видимо војску старог краља Ђорђа. Она нам изгледа војска која ће послужити само за параде својим краљевима и за посмртне пратње својим генералима. Грци су мање војници него револуционари. Грчки народ има одвратност за хероизам и хероје, јер од Хомера до Марка Бацариса само је о њима говорио и певао, а сву своју земљу посејао толиким легендама и митима, да их се данас и сâм згражава. Сад је овај народ престарео, и од некадашњих филозофа постао је мала мудрица. Све његове страсти и љубави су старачке: добар обед, лака жена, миран сан, здрава монета.

Данас је врео дан. По улицама се растурише путници са нашег брода који остаје у луци свега до сутра у подне. Под Аркадама су седеле неке левенте, послужујући се сладоледом, и гледале су за женама шпијунским очима. Једна уска талијанска улица пела се између енглеских кућа. О вратима дућана висиле су гривне ораха, гривне сувих риба и гривне сувих смокава. На многим местима су пред дућанима продаване шкољке и каменице напоредо са грожђем и лубеницама. Све улице по градовима у приморју имају исти мирис: све миришу на рибе, тамјан, наранче и вино. — Овде пада у очи мушки тип с илирским профилом, с талијанским очима, с кратким турским ногама, и ружним грчким брковима. Ни један се део света није толико мешао, у погледу људства, као овај народ у вртовима Алкинојуса. Није било ни једне војске која је пролазила са истока на Запад или са Запада на Исток, да није овде оставила више своје крви него свог зноја. Немачки гренадир је заборавио да каже како је римски освајач и покорилац Грчке, Фламинијус, пре преласка на Балкан да победи Филипа, најпре извршио овде преглед својих трупа. И Мумијус, пре него што је отишао да разори Коринт. И да су, после пораза на Фарсали, велики генерали Помпејеви држали овде последњи савет, на коме су присуствовали и Цицерон и Катон; и да се овде после пораза склонила флота Помпејева. И да су овде концентрисали своје византијске трупе Велизар и његови генерали, као и Тотила своје варваре. И као што су венецијански Дуждеви овде имали своје гарнизоне, да су и Турци овде имали своје чардаке и хареме. И, најзад, све пустоши које су оставили овуд гусари сараценски и далматински, и авантуристи нормандски и каталански. Нисмо се ни сетили да су у оном пристаништу, где смо малочас бацили испушену цигарету, некадашњи највећи освајачи бацили котве својих галија. Одиста, овде се од једне историје не види цео један континент.

У малој грчкој катедрали, неколико студених сенки, које су лежале по старим плочама, освежиле су наше очи. Свети Спиридон, крфски владика, који је био члан првог Никејског Сабора, лежи згрчен у свом сребрном саркофагу. То је био један од највећих чудотвораца, јер је у XVII-ом веку спасао своје острво од куге, а у XVIII-ом од турске војске. Венецијанци су покушавали у више махова да свеца однесу, да их брани од куге и Турака, али се светац противио; однешена је само његова једна рука, која се и сад чува у Риму да одбрани Папу од Талијана. Крфска породица Вулгарис, по завету, даје увек једног мушког члана за свештеника и чувара свечевог. Ово ме сетило само на старе паганске породице атинске, породицу Еумолпидес која је наследством давала свештеника за Елеузис, или породицу Бузигес, која је давала свештенике да чувају паладијум на Акрополису. Не сећам се да ли има сличних примера у другим религијама, али их ево овде има и данас.

Из катедрале смо пошли колима да обиђемо острво. Лаки подневни ветрић дувао је из маслинове горе усијаним путем. Маслине су бацале своје румене сенке; поред пута су сагоревале огромне купине и пепељасте алоје. Овим путем су маслинова стабла велика, често по два и три савијена једно око другог, остављајући у средини стабла крупне прозоре, а у врховима правећи крупне рачве и крошње. На много места пландују стада бела као грудве снега, и све има изглед старе грчке приче.— Немачки консул је знао наизуст да маслинових стабала на овом острву има три милијона и осам стотина хиљада; и то пет хиљада и триста на сваки квадратни километар; што значи четрдесет и седам стабала маслине на сваког крфског становника! Госпођа из Холандије била је тим просто запрепашћена, и њене су руке охладиле. — Кроз шуме се виде сељанке како промичу у њиховом шареном оделу и са турбанима на глави, у којима кажу да имају и плетенице њихових баба и прабаба. Нигде не постоји сељанка лепотица него на Крфу и у нашим Конавлима. — За колима целим путем јуре километрима деца тражећи коју лепту, и бацајући се стрмоглаво на руке и са руку на ноге, без обзира на прашину и на жегу. Крф има још остатака од талијанштине; ако се то не види по музици, види се по просјачењу. У Италији је просјачење била религиозна установа за васпитање милосрђа. Било је једно доба у Италији кад су калуђери били славни разбојници по друму, а њихова паства просјаци по градовима.

Моја сапутница хтела је по сваку цену да обиђе Илисово Острво и неку кућу пустињакову која се тамо налази. Ја сам успео да је одвратим тек пошто јој обећах да ћу је сутра пре подне одвести у један други манастир где има једна чудотворна икона Богомајке и неколико чудотворних младих калуђера. Икона је заштитница жена које не успевају да имају плода; млади калуђери тако исто. Оне које дођу овамо у манастир, и понове све речи које им говоре ти млади калуђери, допадну се Богу и добију плода. Ни једно поклоњење икони, нити ниједна молитва тих калуђера, нису обмануле. Грчки манастири и грчке молитве славне су, нарочито у погледу потомства, на овом крају света. На свака два или три манастира има по један са иконом Богомајке Зачетнице. Госпођа Холандкиња се много чудила да Немци, који су измислили барут, нису пре тога измислили овакве иконе и овакве калуђере.

Када смо ушли у вртове Ахилеона, дворца несрећне царице и несрећне мајке, среле су нас у поворци, под ниским аркадама, мраморне бисте филозофа и песника који су били њено друштво у тој очајној самоћи, писаца које је она много волела, а можда и читала: од Хомера и Платона до Шекспира. На самој тераси, која је цела обучена у вреже ружа, лежи, у положају капитолског гладијатора, рањени мраморни Ахил, огромно и ружно дело каквог данског вајара. Ахил је окренут према Епиру где се родио, и који лебди данас у усијаним љубичастим маглама. Светло подневно море запљускује обале разбијајући се у сребрне пене. Негде доле на дну вртова има и кип песника Хајнеа, за којег су чули и сви Јевреји овог света.

— Родити се у Минхену, живети на Крфу, и погинути у Женеви, то вреди бити несрећном царицом целог живота — рече наша сапутница, корачајући поред нас у мирису чемпреса и борића у чијим се врховима чуо мали подневни ветар.

Али је имала право говорећи ми на повратку ка вароши: «Нема више смисла путовати по културним градовима Европе. Тамо већ жалостиво личе градови међу собом, као и људи који у њима живе. Нисам мајстор у уметности и немам смисла за појединости. Једва разликујем једну Мурилову Мадону од друге Мурилове Мадоне, или један прозор готске цркве од другог прозора готске цркве; као ни човек из Минхена од човека из Берлина. У основном, један европски музеј има за мене све што има и неки други европски музеј. Ко је дуго живео у Паризу тај нема више ништа ново да види у Европи. У Паризу само недостаје један Турчин с камилом и један Талијан с мајмуном. Париз иначе има све, и још више. После њега остају још само пустиња и фатаморгане за наше блазиране очи...»

Такво је једно мало чудо за блазиране очи и манастир Палео-Кастрица, овде, на једном обронку над морем, ограђен као тврђава, са његовим зидовима пуним бршљана, гуштера и птичјих јата. Манастир је мирисао на тамјан, олеандре и ђубре. Цркви су давале неку простачку раскош иконе са ружним лицима светаца, окованим дивљачки, као и у нас, у грубо сребро. Млади калуђери су нам послуживали смокве и кафу и дуван и вино. Имали су по свему изглед више разбојника него богомољаца. Смејали су се на оно што сами кажу, и чудили се оном што нису ни чули. Нема одиста ни једна друга црква свештеника који су оволико ван живота, овако зарасли у људождерске браде, и овако утонули у непремостиву глупост. Католички су калуђери научници који пишу дубоке књиге, и фабриканти који праве најбољи сир и најлепшу ракију. Они су учитељи морала и добрих манира, професори речитости, и мало треба да буду и учитељи играња. Доминиканци су дали велике политичаре црквене, и Саванаролу и Светог Тому Аквинског који је једна од највећих физиономија хришћанства; а Франњевци су дали Светог Бонавентуру, једног од најинтересантнијих мистика и филозофа. Истина, изгорели су на ватри Ђордана Бруна и осудили на смрт Галилеја, не признавајући њихову науку само зато што су имали своју науку. Ти свештеници прогоне модерни прогрес, али га знају, и често узимају у њему чак и велико учешће. Све чему уче католички свештеници то је живот на овом свету. Паклом плаше али га не тумаче. Код грчких калуђера се говори више о паклу него о Еванђељу. Не постоји учење него обред, ни живот него кајање. И то кајање за нешто што се није ни проживело ни разумело; кајање за грехе туђе више него за своје. Ови се калуђери не држе ни длаком за овај или други свет; живе у молитвама и међусобним тучама. Католички калуђери знају Хорацијеве стихове лепој Лидији, и Катулове лепој Клаудији, и Проперцијеве лепој Цинтији, и понављају их нежније него псалме Цара Давида. За ове грчке калуђере блажени загробни живот почиње онде где свршава њихова безмерна глупост овог света.

Други дан смо опет били на усамљеном мору, пловећи за Атину, где кроз Коринтски Залив стижемо тек сутра дан у вече. Море је било овај пут зелено као маховина. Ово је лепо море хомерског света, море највећег песника и чудотворца којег је дало античко људство. Је ли могуће да је Хомер био одиста савременик људи који су живели с њим заједно? Данте то одиста није био. А да је и Шекспир одиста био савременик оних које је сретао улицама свог Стратфора, зар ти људи не би нешто запамтили и забележили у животу највећег човека свог времена. Противно од онога што се рекло, треба утврдити да нема веће разлике него што је велики песник и друштво његовог доба. Песник је увек једно острво за себе; међу другим људима, он је увек само предходник и гласоноша другог доба. Откривени су гробови у Микени и изнесени златарски радови и оружја, чак и скелети оних које је Хомер опевао у свом Тројанском Епосу. Над тим златарским радовима и на форми оружја види се само египатски утицај. Али коме дугује Хомер своју ненадмашну уметност на којој се не види никакав предак и ничији утицај? Изгледа да је изграђен грчки језик до савршенства пре него што је издана и прва грчка књига! И постигнуто је савршенство хомерске метафоре пре него што је и постало било грчко друштво! У Хомера је све његово, без предака и без последника. И ако је што добио од других рапсода у наследство, морало је бити ситно према његовом епосу очевидно конструисаном као целина већ у самом свом зачетку. — Све је у уметности лакше створити него један језик песников. Хомер и Данте и Шекспир су зато не само писци великих дела него и највећих језика, а то је скоро божанска моћ и мисија међу људима. Зато је Хомер био и први и највећи песник свих векова и свих народа. На овим грчким морима, које је он први опевао, лебди одиста глас тог рапсода као глас Божји на водама.

Ружичасте магле лежале су над Левкадом и Светим Мауром кад је туда наишао наш брод. Крф је остао за нама у фантастичним одблесцима сунца, и у тамно-зеленом и чивитастом привиђењу нечега што је сад лебдело између неба и воде. Некад су ова два острва била исти континент, а доцније су их Коринћани одвојили вештачким прокопом. Једна магловита традиција каже да је овде скочила у море песникиња Сапфа зато што је није волео љубавник Пеан, што изгледа збрка и легенда, и ако је то забележио сâм песник Меандрос, а поновио учени Страбон. На овом месту је умрла и једна српска владарка нашег средњег века, деспотица жена Лазара Бранковића. У даљини се виде обале Акарнаније, на чијим је последњим ивицама, у Коринтском Заливу, стражарио некад Душанов војник, док је други истовремено чувао наше царство под Једренима, а трећи под далматинским Клисом!... Ја сам био срећан да у ову светлост Јонског Мора унесем успомену на сјајну повест о царству моје крви.

Брзо се, у жутилу опала, указа Кефалонија, одакле је Бајрон, највећи песник овог мора после Хомера, отишао у Мисолунги да умре за слободу славног грчког народа. И острво Занте на једном искрсну у сребрним копренама. То је оно острво које је у Мелпомени опевао Херодот као рапсод већма него што га је описао као историчар.

Успомене, то су они бели новци за црне дане. Како ће некад, много доцније, изгледати ово море у мојој успомени! Море виђено у овој младости, и по којем је с вала на вал, пловила моја усхићена душа, као гнездо алкиона. Колико ће бити нежна та далека визија кад остарим, и из очајања одем у Швајцарску, и да као пензионар учим виолину и историју религијâ, живећи са својим књигама, кошима и мачкама; и да у доколици и досади швајцарске земље измишљам какву нову веру или какву нову пушку...

Море је светлело и певало непрестано. Тамно-зелена Јонска Острва ницала су једна за другим, и сретала нас путем, као изгубљене старе галије.

[радови у току]

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>9irw8lhgqcvpeic6a71hywmbshznyrg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61506</id>
    <revision>
      <id>148164</id>
      <parentid>146730</parentid>
      <timestamp>2026-11-04T16:12:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>148164</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67331" sha1="q9ppxx4iicgi1xcg9ukn2m84tncuwim" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Прво писмо из Швајцарске
| [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Швајцарске. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''АЛПИ (Сен-Беатенберг) августа,19**''}}

{{gap}}Овде јутра освићу хитро и вечери закашњавају. Сати пролазе спори и неопажени; време се не даје мерити ничим, јер се овде ништа не догађа. Самоће и тишине алпијске су непроходније него либијске пустаре. Онамо светлост прави чудеса, и један исти предео постаје и нестаје сто пута дневно. Сунце зида градове по небу, тврђаве по облацима, химеричне вртове по земљи, и све је онамо живот и цветање. Овде сви сати пролазе или високо у небу или дубоко под земљом, не остављајући ничег ни у оку, ни у слуху, ни у успомени. Само док човек корача, ствари се крену и пролазе поред њега; задржи ли се на којој стрмени, све се окамени и све занеми. Кончић који веже људску душу за ову земљу, прекине се, и на том месту заболи, и падне кап крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тихи кристал глечерâ на Јунгфрау и на Блимлисалпима стоји у самом зениту као сребрн зид између два света. У разређеном ваздуху прође писак птице која се не види; зачује се меланхолично звоњење говеди из долина које се само наслућују. У долини се пружају ланци љубичастих и ваздушастих брегова који наличе на митолошка брда чије легенде више нико не памти. Све изгледа сјајно, али ефемерно, противуречно, ташто. Тамо је тунска равница обасјана зеленом светлошћу, и Тунско Језеро које, као душа, рефлектује сваког тренутка све што се догађа у небу. Све друго око мене је светло и огромно, али све непомично и равнодушно. Тај блиски и стални додир с великим и мирним стварима даје телу неку грубу материалност и живци се разилазе по њему као укочени конци од челика. Не волим алпијску лепоту. Ми утичемо на ствари мењајући њихове форме, али ствари мењају нас својим насилничким утиском. Чини ми се овде да данас већ не желим оно што сам јуче желео свом снагом. Свима мојим жељама видим сада границе, као овом хоризонту; сви моји снови свршавају недалеко од мене као овај путељак што понире у амбис; све моје намере стоје преда мном решене као модри зидови ових планина; ја се овде осећам везан за дрво или прикован за стену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки низ ових брегова изгледа да је стао између нас и нечег бољег и нежнијег. Све је огромно и све хладно; и све је или веома тамно или веома светло. Ти контрасти тиште душу и спутавају мисао. Ако сиђем у долине које су овде тако дубоке, мени се чини да сам утонуо; ако сам на висини брегова, чини ми се да се више нећу умети да вратим кући. Ове невероватне импресије из Алпа избезуме првих дана човека с југа. Осећам да ће ме ове студене тамне ствари изменити из основе. Престаћу бити добар и нежан; омрзнућу музику и стихове; нећу се вратити некој жени коју сам волео, и поћи ћу за другом коју ћу пољубити без љубави. Нећу више умети да се дивим осим оном што је страшно; ни разумети лепоту у којој нема горчине; ни узбудити се за нечим у чему нема одрицања и бола.

{{gap}}Станујем у једном хотелу при брегу обученом у тамну шуму четинара кроз коју су се размилеле стазе и раштркале труле клупе. Ту живи са мном разнолик свет као на каквој транс-атлантичкој лађи. Једна млада Американка с болесним мужем, љубоморним као Полифем, који спава затворених очију али отворених ушију, или затворених ушију али отворених очију. Неколико Руса с титулама, и Француза с црвеним розетама у рупици капута. Неки Немци који међу собом говоре француски да би изгледали отменији и из бољег света. Један је од њих немачки професор, који — као сви немачки професори — пише трећи део ''Фауста''. Још неки стари ермит без народности, и један млади пар који се није ником представио. Једна млада руска генералица с младежом, чији се муж бије по Манџурији. Један наш политичар, партијски мудрац, типичан: сав начелан и сав неучтив; говори с охолошћу као да је први проговорио, и гледа на све сигурно као да је први прогледао; и суди као да је последњи који треба да пресуди; и пошто је с вама говорио четврт сата, изгледа да ће вам сутрадан послати рачун, као лекар или адвокат. Био је у својој земљи и министар, као што је магаре у Јудеји сматрано за пророка. — Затим, један господин с госпођом, и једна госпођа с господином. После један Бугарин с каљачама, и један социалист с баритоном. Најзад један Американац из Канаде, који се тужи да није више могуће путовати по европским земљама, јер су га у Француској држали за немачког шпијона, у Немачкој за француског, у Аустрији за руског, у Русији за свачијег, док није најзад у Италији затворен као шпијон Свете Столице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рат у Манџурији држи цело друштво у грозници. Траже се брзојавне вести из Париза: извештаји о дисциплини, собраћајним средствима, врстама оружја. Чудна психологија људства које живи у бојовној ватри на хиљаде миља далеко од боја. Сад се кладе на једног генерала у Манџурији као пре неки дан на једног коња у Довиљу или Лоншану, или на једног бика у Ниму или Светом Себастијану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Енглези су најчуднији свет по овим алпијским летњим насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазирани и стари. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо бити замишљен. Енглези се смеју чим вас ослове, не зато што је нешто смешно, него да сусрет учине радосним; на смешно се и не знају да смеју. Спортови их чине да остају увек деца. Ових дана је неки поротни суд у Енглеској осудио на смрт једног пса што је ујео три човека, а варош је тражила касацију пресуде. Смех и радост су без сумње ствари једне више цивилизације и хуманости. Цивилизације, пошто је један научник тражио код дивљака у Перу жену која уме да се насмеје, али је није нашао; а хуманости, јер у Сједињеним Државама америчким пише по дућанима: Смејте се! — Један руски писац каже: треба се чувати човека од чијег осмеха његово лице поружња. Ово је истина. Рђави људи не умеју да се смеју. А од смеха лице постане лепше јер постане радосније. И одиста, ја ћу се овог лета дуго сећати по каламбурима и духовитим доскочицама неколицине Француза, али исто тако, и исто толико пријатно, по здравом и благородном смеху неколицине ових Енглеза који се ни са ким нису упознали целог лета. Енглез је рођени сепаратист. — Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан. Енглез сматра Енглеску, ако не засебном планетом, а оно извесно шестим континентом. Међутим себе сматра првим Европљанином, често пута с пуно разлога. Између једног Енглеза и једног Француза, и у њиховим личним односима, постоји дубоки Ламанш, који се даје пребродити и надлетети, али не даје исушити. Свашта сам на свету видео, али не видех Француза и Енглеза да су били интимни другови. — Највећа разлика међу људима се види по њиховом смеху. Енглези се смеју без повода, а Јапанци се смеју и у најжалоснијим случајевима. Значи да се смех не односи увек на оно што је одиста смешно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Европски народи изгледају да имају своја доба живота различна једна од других: Словени су младићи од двадесет година; Немци су мудраци од тридесет; Талијани су комедијаши од четрдесет; Грци љубе и ратују као чиче од педесет; Енглези се чуде и смеју као деца од петнаест. — Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом. Жене се најрадије дају људима који умеју да их засмејавају, који све окрећу на смешно, — не зато што оне понижавају цену ствари, него што су рођене епикурејке, и што воле радост живота изнад свега у животу. Од тренутка откад један човек постане за њу појава која носи весеље, она му се сва напушта, као што таквим људима сва деца трче у сусрет и падају у наручја. Смех је знак здравља, али и знак прогреса једног друштва. Најбољи доказ да је смех ствар прогреса људског друштва јесте то што се човек не смеје кад је сâм, него само кад је у друштву, и што смех не постоји међу расама које нису још постале друштвом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ако многи од нас изгледамо намргођени и заверенички мучаљиви поред Енглеза, исто тако поред Руса изгледамо увек недовољно добри и срдачни. Ја сам руско друштво познао само на страни. Французе сам волео увек свом памећу, али Русе свим срцем. Рус је простодушан као дете, али и компликован као дете. И кад је најкултурнији, он је међу другим неуравнотежен и нешто медвед. То су идеални јунаци и благородни лудаци. Кад се заљуби у Петрограду, оде да прокоцка своје имање у Монтекарлу, и убије се у Гуадарами… Нико није у исто време толико и дете, и човек, и жена: има детињу љубав да живи играјући се свачим на свету; има женски укус за емоције; има мушки бес и снагу да све покуша и увек све рискира. Љубопитство које иде дотле да окуша све, чак и злочин; неосећање вредности свог живота, ни цене своје личне среће. — Њихов тип добричине не постоји нигде другде на свету. Њихова фамилиарност у односима има разлога да буде можда за западњака сасвим несносна. Намећу своју интимност и причају своје породичне ствари. Не остављају ничије раме да га не потапшу. Кад вас не нађе код куће, пријатељ Рус вас чека изваљен на ваш диван или рчући на вашој постељи. Кад се најзад растанете за навек, он продужава још десет година да вам пише писма о свему што је негде видео и чуо, шаље поклоне, ретке књиге, илустроване новине. — Брани идеје које су одавна триумфовале, обара оне које су одавна сахрањене. Никад ведар идеолог него увек мутан утопист. Над сваким од њих изгледа да ледби нешто трагично: као да ће погинути у пожару каквог позоришта, или у судару возова, или се сасушити у неком казамату. Нико нема толико укуса за несрећу и поштовања за сузе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вечери овде имају лепоту која је неразумљива човеку са југа. Мрак се ухвати наједном. Мрак не пада овде само из неба, него извире из земље, покуља из понора, проспе се са грања. Рађање уштапа међу овим бреговима има перипетије читавог једног катаклизма. Све смркне и направи се страшним, као да мора да пропадне пола света да се под Јунгфрау роди нова звезда. Затим уштап изиђе на сасвим другом месту него на оном на којем сте га очекивали, крупан као аждаја. Брзо запали полу неба, и затим остане сам у целом космосу. Ничег другог што би се видело у овим провалијама. Све су ствари поцрнеле једна од друге. — Али док тај месец није изишао, и док је био мрак и по земљи и по небу, глечери Јунгфрау и Блимлисалпа стајали су дуго ватрени и наранчасти у самом зениту. Тако неколико вечерњих сунчаних зракова остане увек заборављено и разливено по ледењацима, и тај призор је можда најчудније и најлепше што има у епопеји алпијског сунца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шуме под мојим прозорима су дању пуне јастребова. Ноћу се одатле на најмањи шум подигне граја престрављених птица које у безумној врисци и лепршању попадају куд које, или се растуре у небу, или, ослепљене мраком, оборе у какав понор. А одмах затим настане цинична и језива тишина црних алпијских шума, у које изгледа да су се згомилале све сенке овог света. — Не знам зашто и после једног дана често пута дионизијски веселог падне ноћ овако пуна горчине и тегобе. Песници су увек осећали ово насиље алпијске лепоте над душом човековом. Гете је три пута пролазио овуда. Први пут се дивио Алпима, али без уверења, или бар без усхићења, можда чак више престрављен него узбуђен. Други пут је као прави алпинист прошао цео овај бернски Оберланд, и из Женеве ишао на ледењаке у Шамони, по дубоком снегу и мећави, дивећи се више својој снази него алпијском чуду. Трећи пут је био на Сен Готхарду, али не ни као песник, ни као турист, него као минеролог, сав занесен геолошким сенсацијама. Гете је у природи био увек више природњак него песник. ,,Њега нису преиначили високи Алпи, него је он постао други човек тек када је видео стари Рим. — Шатобриан је из Алпа побегао разочаран. — У Шелиевим најлепшим песмама испеваним овој природи осећа се више инспирација са благих рељефа из околине Женеве где је живео, него Алпа куда је само пролазио. — Мицкијевић је овде испевао најтужније стихове своје љубави; нигде му није била печалнија успомена на једну љубљену жену него кад је почео да му се овде по глечарима привиђа њен прогонилачки фантом. — Од стотине песника који су видели Алпе, не знам никог који се у њих заљубио. Овде се живи одиста у страху од мрака, у борби душе с огромним и тешким предметима око себе, у јези од понора, у ужасу од студени на ледењацима, у очајању од магле, у избезумљењу од киша.

Међутим, има један песник који је у Алпе био истински заљубљен, и то какав велики песник: Жан-Жак Русо. Он није волео благе обале женевског језера где се родио, и ако каже да његово срце није никад престајало да их обилази. Он је волео ову природу високих Алпа, сву од самих контраста, поприште земљиних катастрофа, стравични предео у којем нема ничег спиритуалног ни хуманог. Русо је био једини у своме времену који је волео такозвану дивљу природу, усамљену, непорочну, неоскврњену, сакривену од обожавалаца — природу сукоба и вртоглавица. Римљани су волели природу и сваки богаташ је имао, као и цезар, по више летњиковаца. Али то, у основном, није била љубав за пејзаж него за агрикултуру. Они су у природи сами орали и копали, а не ишли да гледају залазак сунца или излазак месеца. Камилус и Цинцинатус су са орања ишли у сенат, а стари Брутус и стари Катон су се бавили воћарством. — У смислу XVIII-ог века идеја о природи била је сва сконцентрисана у лепоту геометријских вртова, као што су их сликали Вато и Патер. То су вртови који одговарају памети а не срцу: линија, поредак, закон, пропорција. Све измерено концем и срезано маказама. Воде у великим басенима, пребројане у литре и узапћене у камене оквире. Зелене катедрале и побусани салони. Нимфе и фауни усађени на свом месту математички прецизном. Версаљ и Шантији, Луј XIV и дука д'Омал, све господство интелектуализирано, и поноситост великог порекла: моћ која је изражена свугде линијама, тачкама и границама према целом свету. — Русо је објављујући лепоту дивље природе био проналазач новог света. Не из његовог урођеног укуса за противуречност и полемику, него одиста из осећања човека у основи примитивног и сенсуалног, Русо је то објавио снагом коју дотле није нико имао, и пробудио један интерес потпуно нов за светску литературу. Ствари у природи гледао је с оним усхићењем пре тога само писац Химне Сунцу, светац из Асизе; и само својевољни пустињак из Воклизе, Петрарка, у своме *De vita solitaria*, претходио је овој екстази писцу *Promenades d'un solitaire*. Русо је само кроз природу познао Бога, осетио љубав за жену, добио смисао за живот. Своју Нову Хелојизу доводи на женевско језеро, али на његов мрачни и дивљи део, код Вевеја, у предео који он сматра за најлепши део света. Не усхићује се ни раскошној околини Париза, ни сјајним лепотама Турене где је живео годинама, него језером Вевеја где је живео свега неколико дана. Хамлет је рекао да је лепо само оно што је страшно; то је рекао затим и Русо, јер је волео само ону природу од које га је хватао мрачан страх. Тако је овај велики мистик — толико упоређиван с Лутером и Калвином — био несумњиво творац данашње мисли, али и творац модерног сенсибилитета. Свој смисао за поредак у друштву носи можда из своје Женеве оног доба, али своје парадоксе о слободи, добио је из своје рано зачете френезије у природи. На страну његова апотеоза природног човека, и теорија о урођеној доброти, и мржња за цивилизацију; то је његова реакција против друштва оног доба које је умирало у собном ваздуху, у салонским конвенцијама, и у социалној неправди и хипокризији. Али његова дубока, искрена, безумна љубав за природу, неоспорно је спасла књижевност од сухог рационализма, и оставила осећање и слободу као извор најдубљих ствари у човеку. Она је дала доцнијим романтичарима читаву велику клавиатуру до тада непознатих унутрашњих вредности. Он је оборио француске друштвене традиције и обновио форме француске мисли. И створио је духовни космополитизам да су га Кант и Гете сматрали својим учитељем, а Бајрон и Валтер Скот својим инспиратором. Као Јулије Цезар, он је створио нове границе и ново царство.

Бог је Алпе створио у пијанству и лудилу; песник Русо их је објавио у једној еротичној екстази. Он је од овог предела, близу којег се родио, и од предела у којем је љубио једну жену, направио завичај пејзажа у књижевности. Он је на женевско језеро довео срце човеково онда кад је оно, исушено и измучено логиком и дијалектиком, дошло било на право беспуће.

Одавде, с једног окомка Сен-Беатенберга, види се у долинама сјајно огледало Тунског језера. Бродови бели и весели секу његову тешку воду од Туна до Интерлакена, али се на њему више ништа не догађа. — На једном крају је Интерлакен, швајцарски Монтекарло, летње место за светске пустолове, старе полигаме, талијанске кесароше, и Јевреје на свадбеном путу. У Интерлакену је увек више жена него људи; овде Сабињанке отимљу Римљане.

Одавде сам једног ведрог јутра кренуо да се пењем на Јунгфрау.

Између тамнозелених масива, једним тамним ходником, иде сребрн пут. Одозго са ледењака долази и један хладан и хучан поток и брзо промиче испод тог пута доле у неко језеро. Пут завршава у Лаутербруну, где чека једна од највећих сенсација које се могу имати на свету: велика падина Јунгфрау која скоро из зенита пада до земље, заслепљујући очи блеском свог сребра, док по земљи стоји просуто цвеће каквог флорентиског пролећа. Ту са једног високог брега руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину и ни кап његова не стигне до земље. Ту је на свом другом путовању заноћио Гете и опевао »дух вода« у једној славној песми. Четрдесет година доцније ту је заноћио и Бајрон, који тај исти дух вода помиње у своем *Манфреду*.

Са мном путује једна мала Пољкиња, пријатељица из заједничке клупе на женевском универзитету. Њу прати њена тетка, која пише књигу о привиђењима Свете Катарине из Сијене. Тетку прати један стари и отмени Женевљанин који се каже далеким рођаком Еразма, и који има манију да скупља старе новце, и то једног јединог римског императора, Флориана, о коме нико не зна ништа.

Ако не путујете сами, онда путујте само са женом коју волите. То је једини начин да се све уочи и све добија стоструку цену. Жена остаје увек дете, јер уме да се изненађује. Платон даје ову дефиницију: младост, то је моћи се чудити. — Ово даровито девојче прави целим путем рефлексије које би занимале и једног хришћанског филозофа као и каквог блазираног дендиа. Сваки дан изгледа импресионирана као да је тек тога јутра прогледала. Ништа још није записано на чистим страницама тог младог живота. Блажена душа која још није патила од болова непотребних; ни познала успеха којих се доцније гнуша; ни знала за осећања од којих се најзад црвени; ни за пријатељства којих се после кајемо. Није још ништа познала од свега што постоји. Али нема ничег што не погађа. Са безазленошћу њених шеснаест година помешао се већ коварни инстинкат вечне жене који има стотину очију, стотину ушију, стотину рука, и хоће све да види, све да чује, и свега да се маши. Све је лепо, све сјајно, све ново, све њено; али осећа да има још нешто недогледано, недочувено, неискушано. Њене сиве очи изгледају два мала северна језера пуна рибе, која непрестано светлуца по дну, игра се на површини, бацака у сунцу. За свим још нерешеним и загонетним трче та два широка млада ока, жбирски, разбојнички, с трагањем и мучењем. Њена су изненађења по стотину на дан, и сва напрасна и пуна жестине. Нема ствари која јој не натера млаз крви у телу и мисли. Ништа лепше од њених запиткивања за човека чија сва мудрост није у скептицизму и у *nihil admirare*.

Имао сам само још једног пријатеља који је имао ту драгоцену моћ изненађивања пред свачим. О путу око своје куће могао је испричати колико и Васко де Гама о путу око Африке. Има тих ретких људи који сав свој унутрашњи живот носе у оку. Њихове су очи увек отворене, њима гледају, слушају, осећају, пипају, траже, роне, буше; оне се никад не смирују, и у све се упијају као пијавице. Оне су жедне, гладне, неспокојне, крилате. Једним погледом такав човек опази све пред собом: и поље, и реку у пољу, и мост на реци, и зрачак на води, и ваздух, и муху која је у тај мах пролетела с десна на лево. Све то спази брзо, напречац, халапљиво. Такви људи прате очима сваки покрет до краја његове линије; знају све чега има, у граду, у цркви, у кући, на столу, на човеку. Тако поред обичне гомиле људске, у којој већина иду погурене главе и оборених очију, гледајући или изнад ствари или испод ствари, — ови други, на против, носе цео свет на својим зеницама, и умру тек пошто су све на овој земљи видели и пребројали.

Овај туризам који се види по Алпима, даје лажну илузију о томе да је људство најзад почело да осећа инстински за лепоту у природи. Међутим, истина је само да се у природу иде само лети, у дане беспосличења, за време прибирања нове снаге за обесна уживања у градском животу. Нико не зна да осети дубоко поље осуто цвећем, небо обливено светлошћу, шуме помрчале у сенкама. Нико не види колико једна стаза којом пролазимо сваки дан, изгледа друкчија сваки пут; и да никад једно јутро није слично другом. Нико више не уме пратити живот биљке од њене клице до последње сухе гране, ни одгојити животињу да би познао чар њеног детињства, бес њене младости, снагу њеног плођења. Предају своју земљу у закуп другом да је сами не обделавају у дивљењу и срећи која клија из сваке бразде и пада са сваке гране. Беже од најлепших догађаја на свету: од сунца, од кише, од ветра, од звезда, од магле. Има људи који су видели свега неколико залазака сунца, а још мање који су видели свитање и оргије сунчевог изласка. — Обожавају природу само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу. На супротној тачки од њих стоје још филозофи и песници, који се још детињски усхићују и лудачки диве свему ономе чему су други окренули леђа. Мржња оног мог пријатеља за тај свет била је крволочна онолико колико је његова љубав за природу била дивљачка. У једној безазленој пантеистичкој екстази узвикнуо ми је једном: »Кад сам видео једну ноћ на Крфу, осетио сам да више не волим своју жену!«

Пењање путем на Јунгфрау, узело је цело преподне.

Мала Пољкиња је имала у покрету главе нечег тичјег, а у кретању тела нечег мачјег; у целом животу физичком, ничег човјечјег. Пољкиње имају једну нарочиту чар коју неће достићи можда ни једна словенска жена. Оне имају сенсуалне покрете Шпањолке, духовиту кокетерију Францускиње, често срце и топлоту Рускиње, носталгију Скандинавке, наивност Енглескиње, и, што је извесно, ничег од Немице. Уз све то, носе нешто од трагичности своје расе: једно неспокојство да увек иду да виде шта је иза брега, да пређу с оне стране реке, да свугде где уђу отворе прозор, и завире под сваку завесу. Францускиња не уме да буде оволико приступачна тузи и сновима, нити је Рускиња икад овако чедно брбљива. Ни једна жена на свету није овако лакома на нове емоције, нити има онолико завођачког у своем гласу, у сваком погледу и свакој речи. Глас јој је млак и подмукао; стисак руке нежан али испитивачки; свако обећање ствар каприца и задње намере. За Рускињу је љубав херојство, а за Пољкињу је љубав интрига. Формула њена за фину љубав: малко перверсије у чедности, али много чедности у перверсији! Свугде пуно стила, укуса, рафинерије; јер жена која није лепа, она је смешна; ако није грациозна, она је вулгарна. Пољкињу омрзнете најзад зато што сте је и одвећ волели; затим је опет заволите, јер сте је пре тога срдачно мрзели, — али тако у бескрајност. — Она не напушта такав плен своје лудости и своје сплетке. Увек држи човека оним ефемерним у својим жељама и детињастим у својим страстима. Она је најженскија од свих жена, и то је најјаче оружје којим иду у бој на мушкост. — На једном путу за Јунгфрау овакви су жене драгоценост, јер су духовите. А духовита жена чини сталан притисак на човеков ум и таленат; никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост: зато он све боље види и лепше каже него у друштву човека. Он, поред ње, надмаши и већег од себе, чак и себе самог. Обично кажемо онолико колико знамо и како умемо; поред духовите жене кажемо више него што знамо и лепше него што умемо. Само је додир са женом направио француског човека најречитијим и најбодријим од свих људи. Напор да се допадне само духом, он је постигао у том врхунац сјаја; као што се Грк хоће да допадне парама, и у свакој земљи постане први банкар; или као што је лав хтео да се допадне лавици и дошао до своје гриве, а петлић до своје румене кресте.

Никад нећу заборавити ову малу женицу од духа која никад није заборавила да буде и жена од спола, и која је та два елемента својих седамнаест година утапала у једној грацији што беше савршенство оваквог једног алпијског дана. Никад нећу заборавити те веселе вечери на планини, под зеленим сводом, где смо слушали како целокупно небо швајцарских анђела пева за богате Енглезе у Гранденвалду. Али никад нећу више моћи видети сјајну алпијску ноћ а да се не сетим свих оних понора које сам тада видео у њеним широким очима, и ако се сада отвараху као два црна и влажна ноћна цвета.

Од Лаутербруна се пење до Шајдега једним електричним возом. А оданде, иде се пешице до ледењака. Дан је био јасан.

Небо је било нешто млечно, као приморски свод у месецу августу када се Велики Медвед спусти до крова кућа и пролази улицама. Поред нас у даљини лебди један пејзаж Сегантинија. Али непосредно око нас, почиње предео смрти, земља на којој умире и последња клица живота. Једва се зелени ретка трава, ситна као прашина, кроз коју вијуга једна бедна путања што води у ледењаке и у смрт. Пролазе широка и студена платна ветра.

Али оно што пренерази и скамени, то је тешка хука из глечара, хука отопљена снега што у мутним потоцима срља у амбизе који се отварају на сваком кораку. Од њих се пролама цео овај мртви предео. Али се ухо затим навикне и ужасни хук узме облик апсолутне монотоније, која најзад дадне утисак апсолутне тишине. Можда осећање тоталне самоће на овим висинама дадне ово осећање дубоког мира. Изгледало ми је све тихо у том пределу где је све било укочено, јер се овде живи само видом и сва друга чула остану у страви.

Лед ових глечара издалека сјаји као сребрно море; а овде горе је снег таман од прашинасте земље којим су га ветрови засули. Пред овим пределом вечитих катастрофа видик нема краја; један поглед изгледа довољан да обухвати целу нашу планету. Дубоко у долинама испод нас, све је у магли; потоци се обарају сад пред нама у поноре у које је ужас погледати. Моја сапутница, брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Осећам у својој руци њену ручицу сву залеђену од страха. Њене очи које су се отварале пред свачим у широка сива огледала, тумарају сад расејано. Мала уста која изгледа да су отворена само да кажу да љубе, беху се скупила у мали румени грч, као у врућу кап крви. Жене пред великим догађајима у природи имају потребу да плачу.

На ледењацима нас је ухватио први сутон, а то нисмо ни осетили. Затим се небо није више разанавало. Све се било изгубило једно у другом, и повратак је задавао бриге. Душа се била преситила ових горких лепота, и ми смо позвали вође да нас брзо врате к земљи. Ледени зидови што су висили над провалијама, изгледало је да ће се порушити, ако мрак буде мало тежи, или ветар мало бржи. Страх је долазио од свега што се назирало. Ваљало се бојати да се магле из долина не подигну на путе по висинама и не одвоје нас од свега осталог. Срећом, вече се брзо рашчистило; неколико звезда изиђе из леда; свод се забеле. Месец ће изићи тек после поноћи.

Када смо после два сата силажења једним добрим путем, и без вођа, срели у мраку неког човека, рече нам да смо променили правац и да тај пут силази на Менлихен, где ћемо стићи баш кад буде изишао месец. Сасвим свеједно. У Менлихену има велики шале за преноћиште. То значи ипак провести ноћ на самом хрбату Јунгфрау, што значи једна прича за потомство: за страх оних који су се пели само на црквени торањ, или на дуд у своем дворишту.

Хиљаду слатких катастрофа на том силажењу и бројању корачаји по невидљивом путу, који изгледа да нигде не води него се обрће око себе. Машта отвара бездане и онде где их није било. Мала Пољкиња дрхти на мом длану као смрзло птиче; морам да је загревам својим дахом и својом крвљу. Она је благосиљала добру руску степу и афрички песак; о бродоломима код Добре Наде и Фалкланда говорила као о позоришној представи; и већ носила у џепу огртача једну пету своје ципелице! Остатак друштва ишао је за нама у ноћи или пропао у понорима.

Али, најзад, ноћ у Менлихену била је тиха и блага. Ваздух је био наједном топао, и као да је у њему било мириса јоргована из Женеве и љубичица из Парме. Сва су чула била попустила; њене престрављене сиве очи изгледале су жељне не да виде сунце него да угледају човека. Те пепељасте очи које гледају увек у даљину, замишљено и нешто напрегнуто, као да она гледа кроз маглу да прозре, или успомену да се нечег сети, изгледале су сада малаксале. Само се види како се у тим широким зеницама нешто пали, па гаси, па опет пали, и опет угаси, — лепи, мирни и учестани пламенови који говоре место крви и место речи. Кад се раздани, те ће очи бити налик на мирни морски затон, сав окружен црним чемпресима, у заветрини. — Али је она сад уморна и сурвана. Ови доживљаји, који су направљени од самих чудеса, превазилазе моћ њене упечатљивости. Осећао сам да је имала потребу да је узмем у наручје, и да је тешим, дуго и благо, и да се закунем да је више нећу овако мучити, него да ћемо провести живот само на веранди, и у варошким парковима, и гледати Алпе, заваљени у столице и са догледом у руци.

После уштапа који су те ноћи видели људи на ледењацима, бледог као сабласт, изишло је јутрос сунце, крваво као какво апокалиптичко страшило. Врхови Јунгфрау су се зажарили. Високи пламенови посуктали из земљине утробе, затим се одвојили од земље, па као огњено острво почели да лутају празним небом. Дан ипак неће још потпуно сванути. Борба између светлости и тмине нигде нема овај изглед очајне борбе у природи, овог хватања у коштац свих елемената и свих привиђења. Јер овде не изгледа да се рађа нов дан, него да се из хаоса издваја нов свет. Провала светлости у небу, кроз ове сенке теже од брегова, и ове тишине дубље од свих бездана, траје дуго. Затим, наједном, настаје брзо размицање румених глечера, њихово дизање све више, и протезање све даље. А цео овај покрет висина које изгубе све линије, претворе се у крупне огњене масе, које носи ветар десно и лево. То су свакодневне епопеје светлости ових Алпа који не задивљују него запрепашћују за цео живот. Рађање сунца на Јунгфрау, то је највећи догађај у космосу, и нешто што човекову судбину на земљи учини најбеднијим случајем међу свима стварима. Овде се не дају ни замислити среће и несреће, него само наизменичне мирне катастрофе и мирни триумфи огња и ноћи. Светлости и тмине изгледају једино што постоји, једини живот у времену, једино постојање и нестајање, обнављање и равијање. Све је у гашењу тих свеобимних огњева на Јунгфрау; ван тога ништа није стварност и бивање, него обмана и негација. Сунце, али ово огромно и крваво сунце из пустиње Јунгфрау, то је дефиниција космоса, обест и хармонија елемената, интрига и истина, прва и задња реч лепоте и ужаса. Питагористи су се бацали на земљу пред изласком сунца; то је чинио и Сократ, противник питагористâ.

Три дана доцније гледао сам са својих прозора са Сен-Беатенберга ове брегове на мирном подневном грејању. Изгледало ми је тад да је мој живот наједном пресечен на двоје: пре и после мог дана на глечерима Јунгфрау. Тај дан је био прво пренеражење свих мојих чула, можда почетак извесног нереда у свима мојим мислима. Моја дотадања слутња за невероватно, добила је сад своју потврду и горак печат. Све што сам дотле видео, било је сићушно, тескобно, делимично. Знао сам за лепоте радосне или трагичне, лепоте створене за човечје срце и мисао. Али нисам знао за лепоте којих се ужасавамо јер немају ништа са човеком, јер га оборе и смрве, и јер постоје само за себе; и која су свирепа решења среће или несреће самог космоса. По талијанским равницама или нашим брежуљцима, Бог изгледа музичар и лиричар; овде изгледа непријатељ, судија и убица: јер је овде на сваком кораку замка, бусија, и провалија. Свугде на другом месту нешто живи, дише, пева и цвета; онамо горе на висинама постоји само смрт и лудило.

Јутрос је овде на Сен-Беатенбергу једно благо сунце имало сав блесак прве љубави. Долине око мене изгледале су ми сада мирне и љупке као тихи пејзажи око Сијене или Асизе. Магле су лежале сребрне у понорима. Одоздо звоне недељна звона, можда из каквог сеоца на рубу језера где је пуно јабланова, и где по цео дан иде врева из пчелињака и голубињака. Ово треперење светлости у долинама траје цео један чаробни сат: то је лепа скаска о змајевима сунца који један другог прождиру. Јер магла се најзад у једном часу повуче, и као река улије у дубине земље, или отече у неке даље долине. Недељно јутро на оваквом брегу, то је празник који се не види на људима него на стварима. И оно што је најsitније на земљи, постане видљиво и сонорно, афирмација и снага, воља и песма.

Како се ипак грубо намеће разлика између ове природе и ових швајцарских људи. Мрачни Цвингли, у дане Реформе, када се купило по хришћанским земљама злато за катедралу Светог Петра, показао је поносно и пркосно на беле Алпе и бунтовно узвикнуо да је то једино место где човечанство треба да гледа лице Вечитога на његовом престолу од леда. Швајцарци су одиста остали да гледају лице Божје на његовом престолу од леда, и нису дали новац за божанске престоле од злата, али о тој својој контемплацији нису оставили речи ни у стиху, ни у слици, ни у музици. Никад ни у једном од ових ситних и срећних градова није се родила ни једна уметност, и на овим небеским јеерима није зачета ни једна легенда, ни једно предање. Из ове земље у којој Бог седи тако на престолу од леда, Швајцарци су ишли као најамници у туђе земље и ратовали за ђавола. Њихово је оружје светлило по ходницима и степеницима најодвратнијих краљева и папа; они су гинули по предсобљима чувајући прагове за којима су чињена насиља и вршен блуд. За време Шарла VIII, били су у служби отмичара најхрабрији војници; за време Франсоа I били су најкукавнији — и својом паником проузроковали, код Павије, највећи пораз у француској историји, и одвођење француског краља у мадридску тамницу. Историја швајцарског народа у то доба била је само горка прича о витештву које се продавало за новац. Нечег тако најамничког и служитељског има и данас у његовој судбини. Швајцарска је фатално постала друмска гостионица и једна прикривена мржња за странца избија из сваког додира с њима. Странац није овде ни противник, ни савезник; ни једномишљеник ни разномишљеник; он је муштерија и кирајџија. Никакви осећаји не постоје у том сусрету, него измене хладних речи, недељних рачуна, добро проверене монете. Све је овде срачунато и узакоњено само с обзиром на ситну срећу малог човека, тако да кад одавде гледате на историју, изгледа вам да су велики подвизи само лудачке авантуре, и велике намере само манита пустоловства. За целу епопеју довољна је прича о Телу, једној јабуци и једној стрели.

Срећом, све добро швајцарско није у песмама. Јер Бог, изабравши ову лепу земљу за свој престо, није хтео да људска срећа овде буде у књигама. Швајцарска је остварила идеал највећег унутрашњег спокојства, и тај њен мир, то је њена слава. На сваком углу жандарм, на сваком ћошку фењер, у сваком кварту један пастор, у свакој улици по једна бабица, у свакој породици традиција о једном посланику кантоналном или саветнику муниципалном! Закони на хартији, то су они који ратују против законâ у крви и инстинкту. Да су имали генија, такви би генији ову земљу разорили; овако су ови мали људи успели да направе велике ствари: изградили широке путеве, засадили сјајне вртове, дигли високе палате. Овде је срећа у половиности, осредњости, свакидашњости, ослобођењу од свега што је крупно, расно, духовно, свега што је и стваралачко и рушилачко у људском инстинкту. Једини геније којег је родила ова земља, био је Русо, најпре протеран и уцењен, затим признат и слављен. Да је Русо овде остао, њега би изгорели на гломачи као некад Мигела де Сервет, који је оставио науци закон о циркулацији људске крви. Јер ова земља није никад присвајала за себе амбицију каквог крупног духовног средишта. Кажу да су овде Русо и Волтер били под утицајем средине, и да је француска револуција зачета у Женеви. Међутим француска револуција је дело јакобинизма који је највећи контраст са женевским пуританством и калвинизмом. И када је у Паризу донесена Шарта о Правима Човека, још се у Женеви пушила гломача вештице госпође де Шадроне. — У Швајцарској је идеја о животу увек била уска, сујетна, себична и плашљива. У Реформи, ова се земља обележила само мрачном искључивошћу и верским цинизмом; у цркву је унела што више страха од славе и поезије, и што више неповерења и мржње за човека. Лутер је био песник и витез; Калвин је изгледао апсанџија и исповедник зликоваца. Овде Реформа није дошла као реакција на раскош и разврат Папâ, и као потреба за ослобођењем људске савести, него као реакција на талијански духовни хеленизам и на раскош и блесак у којем је човечанство дотле замишљало свог Бога.

[радови у току]

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>q9ppxx4iicgi1xcg9ukn2m84tncuwim</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бој на Радојини</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61929</id>
    <revision>
      <id>148178</id>
      <parentid>148156</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T08:09:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148178</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31964" sha1="ip61u6u4xnodopem1s4hgi6grphfb82" xml:space="preserve">'''Бој на Радојини''' (''спевао:'' Јеврем Ђаповић)

Битка у [http://Радоиња Радоињи] код Нова Вароши, равници са леве стране [http://Увац Увца], одиграла се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [http://Нићифор%20Дучић Нићифор Дучић] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша).

Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је песму објавио 1889. године у часопису [http://Коло%20(лист) ''Коло''], у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''.

&lt;poem&gt;
: У хиљаду и осмој стотини,
: Седамдесет и шестој години,
: У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}}
: Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила,
: Те дозива војводу Дучића,
: У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}}
: „О Дучићу, од војске главаре!
: Али чујеш, ал’ ништа не хајеш,
: Ето нате силовите војске,
: А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде;
: Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}}
: Све пјешака, за боја јунака,
: И тридесет стотина коњика,
: Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника,
: Још са њима четир’ батерије.
: Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку,
: Гдје је силну уставио војску,
: И закле се Турчин на вијећу:
: Да ће сјутра удрит’ Радојини
: И да ће те ухватити жива,
: И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}}
: И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: Да ће свјема осијећи главе,
: А сву војску српску поробити,
: И под сабљу оштру окренути,
: Саде гледај како ти је драго!”
: Кад је Дучић разумио гласа,
: Добро чуо шта му вила каза,
: Мисли Дучић, шта ће и како ће.
: Све мислио, на једно смислио:
: Сву господу од војске скупио,
: Па међу њих бесједити стао:
: „Браћо моја, српски поглавари!
: Ево на нас Селман-паша иде,
: Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}}
: И тридесет стотина коњика,
: И уза њих четир’ батерије.
: Заклео се Турчин на вијећу:
: У Србију да ће превест’ војску,
: И да ће нас свију похватати,
: И под оштру сабљу окренути,
: Ма шта ћемо, ако Бога знате?
: Нас је мало, а Турака много,
: Смијемо ли сачекати Турке?”
: Сва господа ником поникнула,
: И у црну земљу погледала,
: Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}}
: Већ Дучићу овако говори:
: „Господине, војвода Дучићу,
: Не плаши се од много Турака,
: Јер је у нас војска сва јуначна,
: Све хајдуци, турски крвопилци,
: Изгинут’ ће један код другога,
: Неће утећ’ један од другога,
: Ни пуштити у Србију Турке.
: Већ чули ме, војвода Дучићу,
: Ако хоћеш мене послушати,
: Узми војске колико ти драго,
: Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка,
: Гледај тамо да не прођу Турци,
: Ја ћу остат’ у пољу широку,
: У широку пољу Радојини,
: Са мојијех седам стотин’ људи,
: Да причекам силу Селманову;
: С батеријом преко Увца ’ладна,
: Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}}
: Нека узме висе за топове,
: Да Турцима јачи отпор дамо.”
: Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали,
: И распоред његов похвалили.
: Оде Дучић у Брезна широка,
: А са њиме сва господа редом,
: И одведе што му треба војске.
: Сам остаде Ковачевић Мито,
: Па дозива Глушчевић Јована:
: „Војсковођа, Глушчевић Јоване!
: Ја познајем добро храброст твоју,
: Виш’ ћуприје војску своју крени
: И у ланац одмах је разреди.”
: Још дозива Јоловића Вука:
: „Ао, Вуче, мој соколе сиви!
: Узми чету, хајде до Јована,
: Па разреди и ти ланцем војску,
: Те јуначки дочекајте Турке.”
: Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}}
: „Црногорче, Даковић Андрија!
: Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}}
: Те до Вука ти ланац састави –
: Добро гледај, те дочекај Турке.”
: Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}}
: „Четовођа, Поповићу Васо!
: Чету крени, хајде код Јована,
: До Јована ти ланац састави;
: Не бојте се, моји витезови,
: Што ће силна ударити војска,
: Јер имамо сивога сокола,
: Сив’ сокола, Црногорца Риста,
: Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} –
: У њега су све добре тобџије,
: Који знаду топовима тући –
: А Ристо је јунак од мегдана:
: Погинут ће, уклонит’ се неће.”
: Истом Мито разредио војску,
: Док дотрча са страже стражарче,
: Па овако Миту зборит’ стаде:
: „Господине, Ковачевић Мито,
: Бјежи с војском, ако бога знадеш!
: Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}}
: Како Турчин разређује војску,
: И већ ево с једном војском сиђе
: У широко поље Радојину;
: Друга војска Чоловини оде
: А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!”
: Насмија се Ковачевић Мито:
: „О јуначе, мој соколе сиви,
: Не бој ми се силе од Турака,
: Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.”
: Таман они у ријечи бјаху,
: А у пољу Турци ижљегоше
: И по пољу ланац разасуше;
: Пред њима су брзи коњаници,
: Кренули су, хоће у Србију.
: Тад завика Глушчевић Јоване:
: „Господине, Ковачевић Мито!
: Да л’ да живу ватру оборимо?”
: Проговара Ковачевић Мито:
: „Не, Јоване, ако бога знадеш!
: Већ да близу припуштимо Турке.”
: Кад су близу припуштили Турке,
: Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}}
: Бој се држа за полак од сата;
: Док се зачу Црногорац Ристо,
: Па кад Ристо Турке опазио,
: На тобџије вику учинио,
: И Турке је бити започео.
: Мили Боже, на свему ти хвала!
: Све је поље притиснула тама,
: А у тами српски витезови,
: Све се боре као соколови,
: Ал’ је веља сила у Турчина.
: Кад је Миту ватра додијала,
: Онда стаде ситну књигу писат’,
: Па је спреми војводи Дучићу,
: Овако му у књизи говори:
: „Господине, војвода Дучићу:
: Ево има четир’ пуна сата,
: Како су ми ударили Турци,
: Брже с војском низа Брезна крени,
: Те потеци пољу Радојини,
: Што скорије, ако Бога знадеш,
: Сва ће мени изгинути војска!
: Још да није Црногорац Риста,
: Колика је сила у Турчина,
: Ми би давно погубили главе,
: Но нас Ристо топовима брани.”
: Кад је Дучић књигу прихватио,
: Књигу чита, а по војсци хода,
: Док ето ти попа Љешевића,
: А са њиме Леовца Маринка,
: Па питају војводу Дучића:
: „Откуд књига, Бога ти једнога?
: Те је тебе јутрос замислила?”
: Кад то зачу војвода Дучићу,
: Даде књигу попу Љешевићу,
: А поп чита, те је сваки чује.
: Кад то виђе Леовац Маринко,
: Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}}
: „Чика Зеко, ако Бога знадеш,
: Радојини ударише Турци,
: Потецимо што брже можемо,
: Да будемо браћи на помоћи.”
: Па Маринко до зеленка дође,
: На зеленку притеже колане;
: Зелен Кулић до дората дође,
: На дорату притеже колане;
: Тад повика Леовац Маринко:
: „О, Секуле, млади барјактаре!
: Барјак узми, пред војском ми пођи!”
: Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао,
: Секул пође, за њим с’ војска крену,
: Па ево их низ Брезна широка
: Те стигоше на врх Радојине,
: На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху.
: Сад повика Завишићу Јанко:
: „О, Секуле, нови барјактаре!
: Нису јунак, ниси од јунака,
: Ни барјактар ниси за барјака;
: Ето доље у долини Турци,
: Ко ће барјак у Турке ун’јети,
: С голим ножем у бијеле руке,
: И с Турцима бојак започети?”
: Кад то зачу дијете Секуле,
: Он свакоме њему одговара:
: „Чика Јанко, Бога ми једнога,
: Ја заклетву погазити нећу,
: Ја ћу први ударит’ у Турке.”
: То изрече, а Бога помену,
: Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}}
: Барјак узе у лијеву руку,
: Па у Турке јуриш учинио.
: Шћаше Секул барјак пронијети
: У широко поље Радојину,
: Ама турске пушке ухиташе,
: Те погибе дијете Секуле,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но дотрча Леовац Новица,
: Мио братац Леовца Маринка,
: С голим ножем у бијеле руке,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па он први удари у Турке,
: Да продере и барјак пронесе,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Ту погибе Леовац Новица.
: Шћаху Турци барјак прихватити,
: Но допаде Шћепан Лазовићу,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па извади двије пушке мале
: И обадвије у Турке опали.
: Шћаше Шћепан барјак пронијети,
: И кроз турску војску продријети,
: Ма турске му пушке не дадоше,
: Јер је много сила их склопила,
: Док погибе Шћепан Лазовићу.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Ал’ не даде Драгићевић Божо:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну,
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Божо барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Док погибе Драгићевић Божо.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но не даде Вучић Радојевић,
: Момче младо, ама је јуначно:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}}
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Вучић барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше,
: Већ погибе Вучић Радојевић.
: Све по један гине до једнога,
: Док погибе четрн’ест момака,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Када виђе Црногорац Ристо
: Гдје ту паде погибија грдна,
: Он окрену на л’јево топове,
: Стаде тући по Црквини Турке
: И разбијат’ групе и колоне.
: Отален се повратише Турци
: И на Мита јуриш учинише,
: На сокола Ковачевић Мита,
: И његову убојиту војску.
: Из првих их шанца ишћераше,
: Али војска други уфатила.
: Трчи Мито кроз цијелу војску,
: Те јуначи Србе соколове;
: Бој се бије, нигда не престаје,
: И на л’јевом и на десном крилу.
: Тада десно уступише Турци,
: На лијево крило ударише,
: Да разбију Србе витезове,
: И да продру с војском у Србију.
: Ама не да Леовац Маринко,
: Са Зеленом и са својом војском,
: Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}}
: Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}}
: Око Увца с обадвије стране,
: Док се у том Турци препадоше,
: Те се мало натраг повукоше,
: И бусије своје напустише,
: Повлачећ’ се Китоњи планини.
: Утом кличе неко од дружине:
: „Нестаде ми праха од олова!”
: Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}}
: Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}}
: У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио,
: На кобили дизгин покупио,
: Па на Увац воду нагонио.
: Кад је Стево воду пребродио,
: Вишека је био извадио,
: Па повика танко гласовито:
: „Коме нема праха ни олова?”
: Но се Стево љуто преварио,
: У турску је војску угазио,
: Док повика Туре из бусије:
: „Амо к мени понеси вишека!”
: Стево мисли е га Србин виче,
: Превари се, уједе га гуја,
: Одја’ коња, понесе вишеке,
: Док га сколи силна потурица.
: Кад се Стево виђе на невољи,
: Вишеке је преда се бацио,
: За оштру се сабљу прихватио,
: Нагнаше се један на другога.
: Ал’ је Турчин пушку потурио,
: Те је Стеву сабљу саломио,
: За прса се оба ухватише,
: Покрај воде они се пон’јеше.
: Док је Турчин Стева преварио,
: Јер је комад сабље дохватио
: И њом Стева по глави ранио,
: Шћаше Стево туне погинути,
: Но то виђе ужичка катана,
: Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}}
: На вранчићу, коњу од мегдана,
: Па на Увац натјера гаврана,
: Преко Увца он је претрчао
: И Стевану у помоћ стигао,
: Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}}
: Те Турчина уби код Стевана,
: Пак Стевана за руку прихвати,
: Па је ране Стевану превио
: И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}}
: У том с Турци натраг повратише,
: И са ц’јелом силом ударише,
: Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}}
: Не би л’ како прешли у Србију.
: Ма их српска дочекала војска:
: Око воде и око отоке,
: Леши су се турски поваљали
: И камење крвљу обојили.
: Кад је турска војска увиђела,
: У Србију да проћи не може,
: Поврати се пољу Чоловини,
: Ђе’но турска караула б’јаше,
: А испод ње Ковачевић Мито,
: И до њега Глушчевић Јоване,
: До Јована Јоловићу Вуче,
: А до Вука Пејовићу Миле,
: А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}}
: – Два је брата своја изгубио,
: Данас, брате, у пољу широку –
: А са њима још двјеста војника,
: Убојнога као ватре живе.
: Тад на кулу навалише Турци,
: Али кличе Глушчевић Јоване,
: Па дозива Црногорца Риста.
: Јован кличе, нико с’ не одазива,
: Тада кличе Милић Ивановић,
: И он зовну Црногорца Риста:
: „Брже, Ристо, топове окрени!”
: Кад то зачу Црногорац Ристо,
: На Турке је топове окрен’о,
: И стао их живом ватром тући.
: Кад видјеше Турци убојници,
: Ђе ниједан главе изн’јет неће,
: Плећа даше, а бјежати сташе,
: Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}}
: И бацајућ’ из руку оружје.
: Када виђе Ковачевић Мито,
: Ђе низ поље утекоше Турци,
: Од куле је војску покренуо,
: На Турке је јуриш учинио.
: Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке,
: Равно тридест глава посјекоше,
: И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише.
: Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа:
: Препаде се Поповићу Васо,
: Четовођа чете бјелобрдске,
: Што ћуприју на Увцу чуваше,
: Препаде се од ватре жестоке,
: Па не знајућ’ шта је било с Митом,
: И његовом убојитом војском,
: Он је својој чети говорио:
: „Бјежте, браћо, ако Бога знате,
: Све изгибе, нико се не врати!”
: Препаде се чета свеколика,
: Па у Увац воду све поскака,
: Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све јунака, бирана војника.
: Оде Селим на Тикву широку,
: Не мислећи ићи у Србију.
: Кад је Селим на Тикву изиш’о,
: И на прелисту своју војску уз’о,
: Нема њему тридесет стотина,
: Све низама, редовних војника,
: А безбројно јоште рањеника
: Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Кад је Мито рашћеравши Турке,
: У Србију с војском се вратио,
: На препис је своје људе уз’о:
: На мртво је двајест погинуло,
: Осамдесет вода однијела –
: Што погибе, а што се потопи;
: Сто и двајест свега је војника,
: А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све је српска изнијела војска,
: Изнијела мртве и рањене.
: Селман-паша на Китоњи сједи,
: Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића
: И његову сву јуначку војску;
: А кол’ко му јада грдних даде!
: Тада тужан Селман проговара:
: „Авај мени, до Бога милога!
: С ким сам данас боја учинио!
: Са три чете горскијех хајдука,
: И опет ми потукоше војску!”
: Па с’ отолен Селман покренуо,
: Право оде ка Новој Вароши,
: Оде Селман с војском кукајући,
: Оста Дучић с војском пјевајући.
: Ту сам био, очима гледао,
: Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}}
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{напомене}} 

===Извор===
Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>ip61u6u4xnodopem1s4hgi6grphfb82</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148179</id>
      <parentid>148178</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T08:14:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148179</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31878" sha1="hzooaswx9dhaekvaz3imcm93l2kp6ln" xml:space="preserve">Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [http://Увац Увца], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [http://Нићифор%20Дучић Нићифор Дучић] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша).

Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису [http://Коло%20(лист) ''Коло''], у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''.

&lt;poem&gt;
: У хиљаду и осмој стотини,
: Седамдесет и шестој години,
: У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}}
: Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила,
: Те дозива војводу Дучића,
: У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}}
: „О Дучићу, од војске главаре!
: Али чујеш, ал’ ништа не хајеш,
: Ето нате силовите војске,
: А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде;
: Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}}
: Све пјешака, за боја јунака,
: И тридесет стотина коњика,
: Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника,
: Још са њима четир’ батерије.
: Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку,
: Гдје је силну уставио војску,
: И закле се Турчин на вијећу:
: Да ће сјутра удрит’ Радојини
: И да ће те ухватити жива,
: И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}}
: И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: Да ће свјема осијећи главе,
: А сву војску српску поробити,
: И под сабљу оштру окренути,
: Саде гледај како ти је драго!”
: Кад је Дучић разумио гласа,
: Добро чуо шта му вила каза,
: Мисли Дучић, шта ће и како ће.
: Све мислио, на једно смислио:
: Сву господу од војске скупио,
: Па међу њих бесједити стао:
: „Браћо моја, српски поглавари!
: Ево на нас Селман-паша иде,
: Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}}
: И тридесет стотина коњика,
: И уза њих четир’ батерије.
: Заклео се Турчин на вијећу:
: У Србију да ће превест’ војску,
: И да ће нас свију похватати,
: И под оштру сабљу окренути,
: Ма шта ћемо, ако Бога знате?
: Нас је мало, а Турака много,
: Смијемо ли сачекати Турке?”
: Сва господа ником поникнула,
: И у црну земљу погледала,
: Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}}
: Већ Дучићу овако говори:
: „Господине, војвода Дучићу,
: Не плаши се од много Турака,
: Јер је у нас војска сва јуначна,
: Све хајдуци, турски крвопилци,
: Изгинут’ ће један код другога,
: Неће утећ’ један од другога,
: Ни пуштити у Србију Турке.
: Већ чули ме, војвода Дучићу,
: Ако хоћеш мене послушати,
: Узми војске колико ти драго,
: Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка,
: Гледај тамо да не прођу Турци,
: Ја ћу остат’ у пољу широку,
: У широку пољу Радојини,
: Са мојијех седам стотин’ људи,
: Да причекам силу Селманову;
: С батеријом преко Увца ’ладна,
: Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}}
: Нека узме висе за топове,
: Да Турцима јачи отпор дамо.”
: Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали,
: И распоред његов похвалили.
: Оде Дучић у Брезна широка,
: А са њиме сва господа редом,
: И одведе што му треба војске.
: Сам остаде Ковачевић Мито,
: Па дозива Глушчевић Јована:
: „Војсковођа, Глушчевић Јоване!
: Ја познајем добро храброст твоју,
: Виш’ ћуприје војску своју крени
: И у ланац одмах је разреди.”
: Још дозива Јоловића Вука:
: „Ао, Вуче, мој соколе сиви!
: Узми чету, хајде до Јована,
: Па разреди и ти ланцем војску,
: Те јуначки дочекајте Турке.”
: Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}}
: „Црногорче, Даковић Андрија!
: Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}}
: Те до Вука ти ланац састави –
: Добро гледај, те дочекај Турке.”
: Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}}
: „Четовођа, Поповићу Васо!
: Чету крени, хајде код Јована,
: До Јована ти ланац састави;
: Не бојте се, моји витезови,
: Што ће силна ударити војска,
: Јер имамо сивога сокола,
: Сив’ сокола, Црногорца Риста,
: Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} –
: У њега су све добре тобџије,
: Који знаду топовима тући –
: А Ристо је јунак од мегдана:
: Погинут ће, уклонит’ се неће.”
: Истом Мито разредио војску,
: Док дотрча са страже стражарче,
: Па овако Миту зборит’ стаде:
: „Господине, Ковачевић Мито,
: Бјежи с војском, ако бога знадеш!
: Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}}
: Како Турчин разређује војску,
: И већ ево с једном војском сиђе
: У широко поље Радојину;
: Друга војска Чоловини оде
: А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!”
: Насмија се Ковачевић Мито:
: „О јуначе, мој соколе сиви,
: Не бој ми се силе од Турака,
: Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.”
: Таман они у ријечи бјаху,
: А у пољу Турци ижљегоше
: И по пољу ланац разасуше;
: Пред њима су брзи коњаници,
: Кренули су, хоће у Србију.
: Тад завика Глушчевић Јоване:
: „Господине, Ковачевић Мито!
: Да л’ да живу ватру оборимо?”
: Проговара Ковачевић Мито:
: „Не, Јоване, ако бога знадеш!
: Већ да близу припуштимо Турке.”
: Кад су близу припуштили Турке,
: Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}}
: Бој се држа за полак од сата;
: Док се зачу Црногорац Ристо,
: Па кад Ристо Турке опазио,
: На тобџије вику учинио,
: И Турке је бити започео.
: Мили Боже, на свему ти хвала!
: Све је поље притиснула тама,
: А у тами српски витезови,
: Све се боре као соколови,
: Ал’ је веља сила у Турчина.
: Кад је Миту ватра додијала,
: Онда стаде ситну књигу писат’,
: Па је спреми војводи Дучићу,
: Овако му у књизи говори:
: „Господине, војвода Дучићу:
: Ево има четир’ пуна сата,
: Како су ми ударили Турци,
: Брже с војском низа Брезна крени,
: Те потеци пољу Радојини,
: Што скорије, ако Бога знадеш,
: Сва ће мени изгинути војска!
: Још да није Црногорац Риста,
: Колика је сила у Турчина,
: Ми би давно погубили главе,
: Но нас Ристо топовима брани.”
: Кад је Дучић књигу прихватио,
: Књигу чита, а по војсци хода,
: Док ето ти попа Љешевића,
: А са њиме Леовца Маринка,
: Па питају војводу Дучића:
: „Откуд књига, Бога ти једнога?
: Те је тебе јутрос замислила?”
: Кад то зачу војвода Дучићу,
: Даде књигу попу Љешевићу,
: А поп чита, те је сваки чује.
: Кад то виђе Леовац Маринко,
: Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}}
: „Чика Зеко, ако Бога знадеш,
: Радојини ударише Турци,
: Потецимо што брже можемо,
: Да будемо браћи на помоћи.”
: Па Маринко до зеленка дође,
: На зеленку притеже колане;
: Зелен Кулић до дората дође,
: На дорату притеже колане;
: Тад повика Леовац Маринко:
: „О, Секуле, млади барјактаре!
: Барјак узми, пред војском ми пођи!”
: Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао,
: Секул пође, за њим с’ војска крену,
: Па ево их низ Брезна широка
: Те стигоше на врх Радојине,
: На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху.
: Сад повика Завишићу Јанко:
: „О, Секуле, нови барјактаре!
: Нису јунак, ниси од јунака,
: Ни барјактар ниси за барјака;
: Ето доље у долини Турци,
: Ко ће барјак у Турке ун’јети,
: С голим ножем у бијеле руке,
: И с Турцима бојак започети?”
: Кад то зачу дијете Секуле,
: Он свакоме њему одговара:
: „Чика Јанко, Бога ми једнога,
: Ја заклетву погазити нећу,
: Ја ћу први ударит’ у Турке.”
: То изрече, а Бога помену,
: Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}}
: Барјак узе у лијеву руку,
: Па у Турке јуриш учинио.
: Шћаше Секул барјак пронијети
: У широко поље Радојину,
: Ама турске пушке ухиташе,
: Те погибе дијете Секуле,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но дотрча Леовац Новица,
: Мио братац Леовца Маринка,
: С голим ножем у бијеле руке,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па он први удари у Турке,
: Да продере и барјак пронесе,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Ту погибе Леовац Новица.
: Шћаху Турци барјак прихватити,
: Но допаде Шћепан Лазовићу,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па извади двије пушке мале
: И обадвије у Турке опали.
: Шћаше Шћепан барјак пронијети,
: И кроз турску војску продријети,
: Ма турске му пушке не дадоше,
: Јер је много сила их склопила,
: Док погибе Шћепан Лазовићу.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Ал’ не даде Драгићевић Божо:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну,
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Божо барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Док погибе Драгићевић Божо.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но не даде Вучић Радојевић,
: Момче младо, ама је јуначно:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}}
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Вучић барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше,
: Већ погибе Вучић Радојевић.
: Све по један гине до једнога,
: Док погибе четрн’ест момака,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Када виђе Црногорац Ристо
: Гдје ту паде погибија грдна,
: Он окрену на л’јево топове,
: Стаде тући по Црквини Турке
: И разбијат’ групе и колоне.
: Отален се повратише Турци
: И на Мита јуриш учинише,
: На сокола Ковачевић Мита,
: И његову убојиту војску.
: Из првих их шанца ишћераше,
: Али војска други уфатила.
: Трчи Мито кроз цијелу војску,
: Те јуначи Србе соколове;
: Бој се бије, нигда не престаје,
: И на л’јевом и на десном крилу.
: Тада десно уступише Турци,
: На лијево крило ударише,
: Да разбију Србе витезове,
: И да продру с војском у Србију.
: Ама не да Леовац Маринко,
: Са Зеленом и са својом војском,
: Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}}
: Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}}
: Око Увца с обадвије стране,
: Док се у том Турци препадоше,
: Те се мало натраг повукоше,
: И бусије своје напустише,
: Повлачећ’ се Китоњи планини.
: Утом кличе неко од дружине:
: „Нестаде ми праха од олова!”
: Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}}
: Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}}
: У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио,
: На кобили дизгин покупио,
: Па на Увац воду нагонио.
: Кад је Стево воду пребродио,
: Вишека је био извадио,
: Па повика танко гласовито:
: „Коме нема праха ни олова?”
: Но се Стево љуто преварио,
: У турску је војску угазио,
: Док повика Туре из бусије:
: „Амо к мени понеси вишека!”
: Стево мисли е га Србин виче,
: Превари се, уједе га гуја,
: Одја’ коња, понесе вишеке,
: Док га сколи силна потурица.
: Кад се Стево виђе на невољи,
: Вишеке је преда се бацио,
: За оштру се сабљу прихватио,
: Нагнаше се један на другога.
: Ал’ је Турчин пушку потурио,
: Те је Стеву сабљу саломио,
: За прса се оба ухватише,
: Покрај воде они се пон’јеше.
: Док је Турчин Стева преварио,
: Јер је комад сабље дохватио
: И њом Стева по глави ранио,
: Шћаше Стево туне погинути,
: Но то виђе ужичка катана,
: Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}}
: На вранчићу, коњу од мегдана,
: Па на Увац натјера гаврана,
: Преко Увца он је претрчао
: И Стевану у помоћ стигао,
: Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}}
: Те Турчина уби код Стевана,
: Пак Стевана за руку прихвати,
: Па је ране Стевану превио
: И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}}
: У том с Турци натраг повратише,
: И са ц’јелом силом ударише,
: Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}}
: Не би л’ како прешли у Србију.
: Ма их српска дочекала војска:
: Око воде и око отоке,
: Леши су се турски поваљали
: И камење крвљу обојили.
: Кад је турска војска увиђела,
: У Србију да проћи не може,
: Поврати се пољу Чоловини,
: Ђе’но турска караула б’јаше,
: А испод ње Ковачевић Мито,
: И до њега Глушчевић Јоване,
: До Јована Јоловићу Вуче,
: А до Вука Пејовићу Миле,
: А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}}
: – Два је брата своја изгубио,
: Данас, брате, у пољу широку –
: А са њима још двјеста војника,
: Убојнога као ватре живе.
: Тад на кулу навалише Турци,
: Али кличе Глушчевић Јоване,
: Па дозива Црногорца Риста.
: Јован кличе, нико с’ не одазива,
: Тада кличе Милић Ивановић,
: И он зовну Црногорца Риста:
: „Брже, Ристо, топове окрени!”
: Кад то зачу Црногорац Ристо,
: На Турке је топове окрен’о,
: И стао их живом ватром тући.
: Кад видјеше Турци убојници,
: Ђе ниједан главе изн’јет неће,
: Плећа даше, а бјежати сташе,
: Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}}
: И бацајућ’ из руку оружје.
: Када виђе Ковачевић Мито,
: Ђе низ поље утекоше Турци,
: Од куле је војску покренуо,
: На Турке је јуриш учинио.
: Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке,
: Равно тридест глава посјекоше,
: И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише.
: Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа:
: Препаде се Поповићу Васо,
: Четовођа чете бјелобрдске,
: Што ћуприју на Увцу чуваше,
: Препаде се од ватре жестоке,
: Па не знајућ’ шта је било с Митом,
: И његовом убојитом војском,
: Он је својој чети говорио:
: „Бјежте, браћо, ако Бога знате,
: Све изгибе, нико се не врати!”
: Препаде се чета свеколика,
: Па у Увац воду све поскака,
: Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све јунака, бирана војника.
: Оде Селим на Тикву широку,
: Не мислећи ићи у Србију.
: Кад је Селим на Тикву изиш’о,
: И на прелисту своју војску уз’о,
: Нема њему тридесет стотина,
: Све низама, редовних војника,
: А безбројно јоште рањеника
: Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Кад је Мито рашћеравши Турке,
: У Србију с војском се вратио,
: На препис је своје људе уз’о:
: На мртво је двајест погинуло,
: Осамдесет вода однијела –
: Што погибе, а што се потопи;
: Сто и двајест свега је војника,
: А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све је српска изнијела војска,
: Изнијела мртве и рањене.
: Селман-паша на Китоњи сједи,
: Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића
: И његову сву јуначку војску;
: А кол’ко му јада грдних даде!
: Тада тужан Селман проговара:
: „Авај мени, до Бога милога!
: С ким сам данас боја учинио!
: Са три чете горскијех хајдука,
: И опет ми потукоше војску!”
: Па с’ отолен Селман покренуо,
: Право оде ка Новој Вароши,
: Оде Селман с војском кукајући,
: Оста Дучић с војском пјевајући.
: Ту сам био, очима гледао,
: Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}}
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{напомене}} 

===Извор===
Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>hzooaswx9dhaekvaz3imcm93l2kp6ln</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148181</id>
      <parentid>148179</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T09:27:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148181</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31882" sha1="5a03xzshbhwpri15px47oqgax5qoha1" xml:space="preserve">Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [http://Увац Увца], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [[Аутор:Нићифор Дучић|Нићифор Дучић]] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша).

Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису [http://Коло%20(лист) ''Коло''], у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''.

&lt;poem&gt;
: У хиљаду и осмој стотини,
: Седамдесет и шестој години,
: У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}}
: Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила,
: Те дозива војводу Дучића,
: У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}}
: „О Дучићу, од војске главаре!
: Али чујеш, ал’ ништа не хајеш,
: Ето нате силовите војске,
: А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде;
: Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}}
: Све пјешака, за боја јунака,
: И тридесет стотина коњика,
: Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника,
: Још са њима четир’ батерије.
: Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку,
: Гдје је силну уставио војску,
: И закле се Турчин на вијећу:
: Да ће сјутра удрит’ Радојини
: И да ће те ухватити жива,
: И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}}
: И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: Да ће свјема осијећи главе,
: А сву војску српску поробити,
: И под сабљу оштру окренути,
: Саде гледај како ти је драго!”
: Кад је Дучић разумио гласа,
: Добро чуо шта му вила каза,
: Мисли Дучић, шта ће и како ће.
: Све мислио, на једно смислио:
: Сву господу од војске скупио,
: Па међу њих бесједити стао:
: „Браћо моја, српски поглавари!
: Ево на нас Селман-паша иде,
: Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}}
: И тридесет стотина коњика,
: И уза њих четир’ батерије.
: Заклео се Турчин на вијећу:
: У Србију да ће превест’ војску,
: И да ће нас свију похватати,
: И под оштру сабљу окренути,
: Ма шта ћемо, ако Бога знате?
: Нас је мало, а Турака много,
: Смијемо ли сачекати Турке?”
: Сва господа ником поникнула,
: И у црну земљу погледала,
: Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}}
: Већ Дучићу овако говори:
: „Господине, војвода Дучићу,
: Не плаши се од много Турака,
: Јер је у нас војска сва јуначна,
: Све хајдуци, турски крвопилци,
: Изгинут’ ће један код другога,
: Неће утећ’ један од другога,
: Ни пуштити у Србију Турке.
: Већ чули ме, војвода Дучићу,
: Ако хоћеш мене послушати,
: Узми војске колико ти драго,
: Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка,
: Гледај тамо да не прођу Турци,
: Ја ћу остат’ у пољу широку,
: У широку пољу Радојини,
: Са мојијех седам стотин’ људи,
: Да причекам силу Селманову;
: С батеријом преко Увца ’ладна,
: Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}}
: Нека узме висе за топове,
: Да Турцима јачи отпор дамо.”
: Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали,
: И распоред његов похвалили.
: Оде Дучић у Брезна широка,
: А са њиме сва господа редом,
: И одведе што му треба војске.
: Сам остаде Ковачевић Мито,
: Па дозива Глушчевић Јована:
: „Војсковођа, Глушчевић Јоване!
: Ја познајем добро храброст твоју,
: Виш’ ћуприје војску своју крени
: И у ланац одмах је разреди.”
: Још дозива Јоловића Вука:
: „Ао, Вуче, мој соколе сиви!
: Узми чету, хајде до Јована,
: Па разреди и ти ланцем војску,
: Те јуначки дочекајте Турке.”
: Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}}
: „Црногорче, Даковић Андрија!
: Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}}
: Те до Вука ти ланац састави –
: Добро гледај, те дочекај Турке.”
: Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}}
: „Четовођа, Поповићу Васо!
: Чету крени, хајде код Јована,
: До Јована ти ланац састави;
: Не бојте се, моји витезови,
: Што ће силна ударити војска,
: Јер имамо сивога сокола,
: Сив’ сокола, Црногорца Риста,
: Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} –
: У њега су све добре тобџије,
: Који знаду топовима тући –
: А Ристо је јунак од мегдана:
: Погинут ће, уклонит’ се неће.”
: Истом Мито разредио војску,
: Док дотрча са страже стражарче,
: Па овако Миту зборит’ стаде:
: „Господине, Ковачевић Мито,
: Бјежи с војском, ако бога знадеш!
: Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}}
: Како Турчин разређује војску,
: И већ ево с једном војском сиђе
: У широко поље Радојину;
: Друга војска Чоловини оде
: А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!”
: Насмија се Ковачевић Мито:
: „О јуначе, мој соколе сиви,
: Не бој ми се силе од Турака,
: Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.”
: Таман они у ријечи бјаху,
: А у пољу Турци ижљегоше
: И по пољу ланац разасуше;
: Пред њима су брзи коњаници,
: Кренули су, хоће у Србију.
: Тад завика Глушчевић Јоване:
: „Господине, Ковачевић Мито!
: Да л’ да живу ватру оборимо?”
: Проговара Ковачевић Мито:
: „Не, Јоване, ако бога знадеш!
: Већ да близу припуштимо Турке.”
: Кад су близу припуштили Турке,
: Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}}
: Бој се држа за полак од сата;
: Док се зачу Црногорац Ристо,
: Па кад Ристо Турке опазио,
: На тобџије вику учинио,
: И Турке је бити започео.
: Мили Боже, на свему ти хвала!
: Све је поље притиснула тама,
: А у тами српски витезови,
: Све се боре као соколови,
: Ал’ је веља сила у Турчина.
: Кад је Миту ватра додијала,
: Онда стаде ситну књигу писат’,
: Па је спреми војводи Дучићу,
: Овако му у књизи говори:
: „Господине, војвода Дучићу:
: Ево има четир’ пуна сата,
: Како су ми ударили Турци,
: Брже с војском низа Брезна крени,
: Те потеци пољу Радојини,
: Што скорије, ако Бога знадеш,
: Сва ће мени изгинути војска!
: Још да није Црногорац Риста,
: Колика је сила у Турчина,
: Ми би давно погубили главе,
: Но нас Ристо топовима брани.”
: Кад је Дучић књигу прихватио,
: Књигу чита, а по војсци хода,
: Док ето ти попа Љешевића,
: А са њиме Леовца Маринка,
: Па питају војводу Дучића:
: „Откуд књига, Бога ти једнога?
: Те је тебе јутрос замислила?”
: Кад то зачу војвода Дучићу,
: Даде књигу попу Љешевићу,
: А поп чита, те је сваки чује.
: Кад то виђе Леовац Маринко,
: Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}}
: „Чика Зеко, ако Бога знадеш,
: Радојини ударише Турци,
: Потецимо што брже можемо,
: Да будемо браћи на помоћи.”
: Па Маринко до зеленка дође,
: На зеленку притеже колане;
: Зелен Кулић до дората дође,
: На дорату притеже колане;
: Тад повика Леовац Маринко:
: „О, Секуле, млади барјактаре!
: Барјак узми, пред војском ми пођи!”
: Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао,
: Секул пође, за њим с’ војска крену,
: Па ево их низ Брезна широка
: Те стигоше на врх Радојине,
: На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху.
: Сад повика Завишићу Јанко:
: „О, Секуле, нови барјактаре!
: Нису јунак, ниси од јунака,
: Ни барјактар ниси за барјака;
: Ето доље у долини Турци,
: Ко ће барјак у Турке ун’јети,
: С голим ножем у бијеле руке,
: И с Турцима бојак започети?”
: Кад то зачу дијете Секуле,
: Он свакоме њему одговара:
: „Чика Јанко, Бога ми једнога,
: Ја заклетву погазити нећу,
: Ја ћу први ударит’ у Турке.”
: То изрече, а Бога помену,
: Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}}
: Барјак узе у лијеву руку,
: Па у Турке јуриш учинио.
: Шћаше Секул барјак пронијети
: У широко поље Радојину,
: Ама турске пушке ухиташе,
: Те погибе дијете Секуле,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но дотрча Леовац Новица,
: Мио братац Леовца Маринка,
: С голим ножем у бијеле руке,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па он први удари у Турке,
: Да продере и барјак пронесе,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Ту погибе Леовац Новица.
: Шћаху Турци барјак прихватити,
: Но допаде Шћепан Лазовићу,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па извади двије пушке мале
: И обадвије у Турке опали.
: Шћаше Шћепан барјак пронијети,
: И кроз турску војску продријети,
: Ма турске му пушке не дадоше,
: Јер је много сила их склопила,
: Док погибе Шћепан Лазовићу.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Ал’ не даде Драгићевић Божо:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну,
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Божо барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Док погибе Драгићевић Божо.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но не даде Вучић Радојевић,
: Момче младо, ама је јуначно:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}}
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Вучић барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше,
: Већ погибе Вучић Радојевић.
: Све по један гине до једнога,
: Док погибе четрн’ест момака,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Када виђе Црногорац Ристо
: Гдје ту паде погибија грдна,
: Он окрену на л’јево топове,
: Стаде тући по Црквини Турке
: И разбијат’ групе и колоне.
: Отален се повратише Турци
: И на Мита јуриш учинише,
: На сокола Ковачевић Мита,
: И његову убојиту војску.
: Из првих их шанца ишћераше,
: Али војска други уфатила.
: Трчи Мито кроз цијелу војску,
: Те јуначи Србе соколове;
: Бој се бије, нигда не престаје,
: И на л’јевом и на десном крилу.
: Тада десно уступише Турци,
: На лијево крило ударише,
: Да разбију Србе витезове,
: И да продру с војском у Србију.
: Ама не да Леовац Маринко,
: Са Зеленом и са својом војском,
: Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}}
: Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}}
: Око Увца с обадвије стране,
: Док се у том Турци препадоше,
: Те се мало натраг повукоше,
: И бусије своје напустише,
: Повлачећ’ се Китоњи планини.
: Утом кличе неко од дружине:
: „Нестаде ми праха од олова!”
: Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}}
: Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}}
: У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио,
: На кобили дизгин покупио,
: Па на Увац воду нагонио.
: Кад је Стево воду пребродио,
: Вишека је био извадио,
: Па повика танко гласовито:
: „Коме нема праха ни олова?”
: Но се Стево љуто преварио,
: У турску је војску угазио,
: Док повика Туре из бусије:
: „Амо к мени понеси вишека!”
: Стево мисли е га Србин виче,
: Превари се, уједе га гуја,
: Одја’ коња, понесе вишеке,
: Док га сколи силна потурица.
: Кад се Стево виђе на невољи,
: Вишеке је преда се бацио,
: За оштру се сабљу прихватио,
: Нагнаше се један на другога.
: Ал’ је Турчин пушку потурио,
: Те је Стеву сабљу саломио,
: За прса се оба ухватише,
: Покрај воде они се пон’јеше.
: Док је Турчин Стева преварио,
: Јер је комад сабље дохватио
: И њом Стева по глави ранио,
: Шћаше Стево туне погинути,
: Но то виђе ужичка катана,
: Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}}
: На вранчићу, коњу од мегдана,
: Па на Увац натјера гаврана,
: Преко Увца он је претрчао
: И Стевану у помоћ стигао,
: Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}}
: Те Турчина уби код Стевана,
: Пак Стевана за руку прихвати,
: Па је ране Стевану превио
: И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}}
: У том с Турци натраг повратише,
: И са ц’јелом силом ударише,
: Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}}
: Не би л’ како прешли у Србију.
: Ма их српска дочекала војска:
: Око воде и око отоке,
: Леши су се турски поваљали
: И камење крвљу обојили.
: Кад је турска војска увиђела,
: У Србију да проћи не може,
: Поврати се пољу Чоловини,
: Ђе’но турска караула б’јаше,
: А испод ње Ковачевић Мито,
: И до њега Глушчевић Јоване,
: До Јована Јоловићу Вуче,
: А до Вука Пејовићу Миле,
: А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}}
: – Два је брата своја изгубио,
: Данас, брате, у пољу широку –
: А са њима још двјеста војника,
: Убојнога као ватре живе.
: Тад на кулу навалише Турци,
: Али кличе Глушчевић Јоване,
: Па дозива Црногорца Риста.
: Јован кличе, нико с’ не одазива,
: Тада кличе Милић Ивановић,
: И он зовну Црногорца Риста:
: „Брже, Ристо, топове окрени!”
: Кад то зачу Црногорац Ристо,
: На Турке је топове окрен’о,
: И стао их живом ватром тући.
: Кад видјеше Турци убојници,
: Ђе ниједан главе изн’јет неће,
: Плећа даше, а бјежати сташе,
: Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}}
: И бацајућ’ из руку оружје.
: Када виђе Ковачевић Мито,
: Ђе низ поље утекоше Турци,
: Од куле је војску покренуо,
: На Турке је јуриш учинио.
: Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке,
: Равно тридест глава посјекоше,
: И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише.
: Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа:
: Препаде се Поповићу Васо,
: Четовођа чете бјелобрдске,
: Што ћуприју на Увцу чуваше,
: Препаде се од ватре жестоке,
: Па не знајућ’ шта је било с Митом,
: И његовом убојитом војском,
: Он је својој чети говорио:
: „Бјежте, браћо, ако Бога знате,
: Све изгибе, нико се не врати!”
: Препаде се чета свеколика,
: Па у Увац воду све поскака,
: Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све јунака, бирана војника.
: Оде Селим на Тикву широку,
: Не мислећи ићи у Србију.
: Кад је Селим на Тикву изиш’о,
: И на прелисту своју војску уз’о,
: Нема њему тридесет стотина,
: Све низама, редовних војника,
: А безбројно јоште рањеника
: Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Кад је Мито рашћеравши Турке,
: У Србију с војском се вратио,
: На препис је своје људе уз’о:
: На мртво је двајест погинуло,
: Осамдесет вода однијела –
: Што погибе, а што се потопи;
: Сто и двајест свега је војника,
: А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све је српска изнијела војска,
: Изнијела мртве и рањене.
: Селман-паша на Китоњи сједи,
: Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића
: И његову сву јуначку војску;
: А кол’ко му јада грдних даде!
: Тада тужан Селман проговара:
: „Авај мени, до Бога милога!
: С ким сам данас боја учинио!
: Са три чете горскијех хајдука,
: И опет ми потукоше војску!”
: Па с’ отолен Селман покренуо,
: Право оде ка Новој Вароши,
: Оде Селман с војском кукајући,
: Оста Дучић с војском пјевајући.
: Ту сам био, очима гледао,
: Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}}
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{напомене}} 

===Извор===
Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>5a03xzshbhwpri15px47oqgax5qoha1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148182</id>
      <parentid>148181</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T09:29:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148182</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31879" sha1="pxg88ema3qayjgk74fz5gff1lrru0i4" xml:space="preserve">Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [[w:Увац|Увца]], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [[Аутор:Нићифор Дучић|Нићифор Дучић]] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша).

Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису [http://Коло%20(лист) ''Коло''], у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''.

&lt;poem&gt;
: У хиљаду и осмој стотини,
: Седамдесет и шестој години,
: У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}}
: Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила,
: Те дозива војводу Дучића,
: У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}}
: „О Дучићу, од војске главаре!
: Али чујеш, ал’ ништа не хајеш,
: Ето нате силовите војске,
: А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде;
: Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}}
: Све пјешака, за боја јунака,
: И тридесет стотина коњика,
: Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника,
: Још са њима четир’ батерије.
: Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку,
: Гдје је силну уставио војску,
: И закле се Турчин на вијећу:
: Да ће сјутра удрит’ Радојини
: И да ће те ухватити жива,
: И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}}
: И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: Да ће свјема осијећи главе,
: А сву војску српску поробити,
: И под сабљу оштру окренути,
: Саде гледај како ти је драго!”
: Кад је Дучић разумио гласа,
: Добро чуо шта му вила каза,
: Мисли Дучић, шта ће и како ће.
: Све мислио, на једно смислио:
: Сву господу од војске скупио,
: Па међу њих бесједити стао:
: „Браћо моја, српски поглавари!
: Ево на нас Селман-паша иде,
: Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}}
: И тридесет стотина коњика,
: И уза њих четир’ батерије.
: Заклео се Турчин на вијећу:
: У Србију да ће превест’ војску,
: И да ће нас свију похватати,
: И под оштру сабљу окренути,
: Ма шта ћемо, ако Бога знате?
: Нас је мало, а Турака много,
: Смијемо ли сачекати Турке?”
: Сва господа ником поникнула,
: И у црну земљу погледала,
: Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}}
: Већ Дучићу овако говори:
: „Господине, војвода Дучићу,
: Не плаши се од много Турака,
: Јер је у нас војска сва јуначна,
: Све хајдуци, турски крвопилци,
: Изгинут’ ће један код другога,
: Неће утећ’ један од другога,
: Ни пуштити у Србију Турке.
: Већ чули ме, војвода Дучићу,
: Ако хоћеш мене послушати,
: Узми војске колико ти драго,
: Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка,
: Гледај тамо да не прођу Турци,
: Ја ћу остат’ у пољу широку,
: У широку пољу Радојини,
: Са мојијех седам стотин’ људи,
: Да причекам силу Селманову;
: С батеријом преко Увца ’ладна,
: Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}}
: Нека узме висе за топове,
: Да Турцима јачи отпор дамо.”
: Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали,
: И распоред његов похвалили.
: Оде Дучић у Брезна широка,
: А са њиме сва господа редом,
: И одведе што му треба војске.
: Сам остаде Ковачевић Мито,
: Па дозива Глушчевић Јована:
: „Војсковођа, Глушчевић Јоване!
: Ја познајем добро храброст твоју,
: Виш’ ћуприје војску своју крени
: И у ланац одмах је разреди.”
: Још дозива Јоловића Вука:
: „Ао, Вуче, мој соколе сиви!
: Узми чету, хајде до Јована,
: Па разреди и ти ланцем војску,
: Те јуначки дочекајте Турке.”
: Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}}
: „Црногорче, Даковић Андрија!
: Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}}
: Те до Вука ти ланац састави –
: Добро гледај, те дочекај Турке.”
: Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}}
: „Четовођа, Поповићу Васо!
: Чету крени, хајде код Јована,
: До Јована ти ланац састави;
: Не бојте се, моји витезови,
: Што ће силна ударити војска,
: Јер имамо сивога сокола,
: Сив’ сокола, Црногорца Риста,
: Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} –
: У њега су све добре тобџије,
: Који знаду топовима тући –
: А Ристо је јунак од мегдана:
: Погинут ће, уклонит’ се неће.”
: Истом Мито разредио војску,
: Док дотрча са страже стражарче,
: Па овако Миту зборит’ стаде:
: „Господине, Ковачевић Мито,
: Бјежи с војском, ако бога знадеш!
: Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}}
: Како Турчин разређује војску,
: И већ ево с једном војском сиђе
: У широко поље Радојину;
: Друга војска Чоловини оде
: А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!”
: Насмија се Ковачевић Мито:
: „О јуначе, мој соколе сиви,
: Не бој ми се силе од Турака,
: Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.”
: Таман они у ријечи бјаху,
: А у пољу Турци ижљегоше
: И по пољу ланац разасуше;
: Пред њима су брзи коњаници,
: Кренули су, хоће у Србију.
: Тад завика Глушчевић Јоване:
: „Господине, Ковачевић Мито!
: Да л’ да живу ватру оборимо?”
: Проговара Ковачевић Мито:
: „Не, Јоване, ако бога знадеш!
: Већ да близу припуштимо Турке.”
: Кад су близу припуштили Турке,
: Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}}
: Бој се држа за полак од сата;
: Док се зачу Црногорац Ристо,
: Па кад Ристо Турке опазио,
: На тобџије вику учинио,
: И Турке је бити започео.
: Мили Боже, на свему ти хвала!
: Све је поље притиснула тама,
: А у тами српски витезови,
: Све се боре као соколови,
: Ал’ је веља сила у Турчина.
: Кад је Миту ватра додијала,
: Онда стаде ситну књигу писат’,
: Па је спреми војводи Дучићу,
: Овако му у књизи говори:
: „Господине, војвода Дучићу:
: Ево има четир’ пуна сата,
: Како су ми ударили Турци,
: Брже с војском низа Брезна крени,
: Те потеци пољу Радојини,
: Што скорије, ако Бога знадеш,
: Сва ће мени изгинути војска!
: Још да није Црногорац Риста,
: Колика је сила у Турчина,
: Ми би давно погубили главе,
: Но нас Ристо топовима брани.”
: Кад је Дучић књигу прихватио,
: Књигу чита, а по војсци хода,
: Док ето ти попа Љешевића,
: А са њиме Леовца Маринка,
: Па питају војводу Дучића:
: „Откуд књига, Бога ти једнога?
: Те је тебе јутрос замислила?”
: Кад то зачу војвода Дучићу,
: Даде књигу попу Љешевићу,
: А поп чита, те је сваки чује.
: Кад то виђе Леовац Маринко,
: Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}}
: „Чика Зеко, ако Бога знадеш,
: Радојини ударише Турци,
: Потецимо што брже можемо,
: Да будемо браћи на помоћи.”
: Па Маринко до зеленка дође,
: На зеленку притеже колане;
: Зелен Кулић до дората дође,
: На дорату притеже колане;
: Тад повика Леовац Маринко:
: „О, Секуле, млади барјактаре!
: Барјак узми, пред војском ми пођи!”
: Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао,
: Секул пође, за њим с’ војска крену,
: Па ево их низ Брезна широка
: Те стигоше на врх Радојине,
: На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху.
: Сад повика Завишићу Јанко:
: „О, Секуле, нови барјактаре!
: Нису јунак, ниси од јунака,
: Ни барјактар ниси за барјака;
: Ето доље у долини Турци,
: Ко ће барјак у Турке ун’јети,
: С голим ножем у бијеле руке,
: И с Турцима бојак започети?”
: Кад то зачу дијете Секуле,
: Он свакоме њему одговара:
: „Чика Јанко, Бога ми једнога,
: Ја заклетву погазити нећу,
: Ја ћу први ударит’ у Турке.”
: То изрече, а Бога помену,
: Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}}
: Барјак узе у лијеву руку,
: Па у Турке јуриш учинио.
: Шћаше Секул барјак пронијети
: У широко поље Радојину,
: Ама турске пушке ухиташе,
: Те погибе дијете Секуле,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но дотрча Леовац Новица,
: Мио братац Леовца Маринка,
: С голим ножем у бијеле руке,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па он први удари у Турке,
: Да продере и барјак пронесе,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Ту погибе Леовац Новица.
: Шћаху Турци барјак прихватити,
: Но допаде Шћепан Лазовићу,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па извади двије пушке мале
: И обадвије у Турке опали.
: Шћаше Шћепан барјак пронијети,
: И кроз турску војску продријети,
: Ма турске му пушке не дадоше,
: Јер је много сила их склопила,
: Док погибе Шћепан Лазовићу.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Ал’ не даде Драгићевић Божо:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну,
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Божо барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Док погибе Драгићевић Божо.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но не даде Вучић Радојевић,
: Момче младо, ама је јуначно:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}}
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Вучић барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше,
: Већ погибе Вучић Радојевић.
: Све по један гине до једнога,
: Док погибе четрн’ест момака,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Када виђе Црногорац Ристо
: Гдје ту паде погибија грдна,
: Он окрену на л’јево топове,
: Стаде тући по Црквини Турке
: И разбијат’ групе и колоне.
: Отален се повратише Турци
: И на Мита јуриш учинише,
: На сокола Ковачевић Мита,
: И његову убојиту војску.
: Из првих их шанца ишћераше,
: Али војска други уфатила.
: Трчи Мито кроз цијелу војску,
: Те јуначи Србе соколове;
: Бој се бије, нигда не престаје,
: И на л’јевом и на десном крилу.
: Тада десно уступише Турци,
: На лијево крило ударише,
: Да разбију Србе витезове,
: И да продру с војском у Србију.
: Ама не да Леовац Маринко,
: Са Зеленом и са својом војском,
: Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}}
: Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}}
: Око Увца с обадвије стране,
: Док се у том Турци препадоше,
: Те се мало натраг повукоше,
: И бусије своје напустише,
: Повлачећ’ се Китоњи планини.
: Утом кличе неко од дружине:
: „Нестаде ми праха од олова!”
: Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}}
: Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}}
: У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио,
: На кобили дизгин покупио,
: Па на Увац воду нагонио.
: Кад је Стево воду пребродио,
: Вишека је био извадио,
: Па повика танко гласовито:
: „Коме нема праха ни олова?”
: Но се Стево љуто преварио,
: У турску је војску угазио,
: Док повика Туре из бусије:
: „Амо к мени понеси вишека!”
: Стево мисли е га Србин виче,
: Превари се, уједе га гуја,
: Одја’ коња, понесе вишеке,
: Док га сколи силна потурица.
: Кад се Стево виђе на невољи,
: Вишеке је преда се бацио,
: За оштру се сабљу прихватио,
: Нагнаше се један на другога.
: Ал’ је Турчин пушку потурио,
: Те је Стеву сабљу саломио,
: За прса се оба ухватише,
: Покрај воде они се пон’јеше.
: Док је Турчин Стева преварио,
: Јер је комад сабље дохватио
: И њом Стева по глави ранио,
: Шћаше Стево туне погинути,
: Но то виђе ужичка катана,
: Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}}
: На вранчићу, коњу од мегдана,
: Па на Увац натјера гаврана,
: Преко Увца он је претрчао
: И Стевану у помоћ стигао,
: Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}}
: Те Турчина уби код Стевана,
: Пак Стевана за руку прихвати,
: Па је ране Стевану превио
: И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}}
: У том с Турци натраг повратише,
: И са ц’јелом силом ударише,
: Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}}
: Не би л’ како прешли у Србију.
: Ма их српска дочекала војска:
: Око воде и око отоке,
: Леши су се турски поваљали
: И камење крвљу обојили.
: Кад је турска војска увиђела,
: У Србију да проћи не може,
: Поврати се пољу Чоловини,
: Ђе’но турска караула б’јаше,
: А испод ње Ковачевић Мито,
: И до њега Глушчевић Јоване,
: До Јована Јоловићу Вуче,
: А до Вука Пејовићу Миле,
: А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}}
: – Два је брата своја изгубио,
: Данас, брате, у пољу широку –
: А са њима још двјеста војника,
: Убојнога као ватре живе.
: Тад на кулу навалише Турци,
: Али кличе Глушчевић Јоване,
: Па дозива Црногорца Риста.
: Јован кличе, нико с’ не одазива,
: Тада кличе Милић Ивановић,
: И он зовну Црногорца Риста:
: „Брже, Ристо, топове окрени!”
: Кад то зачу Црногорац Ристо,
: На Турке је топове окрен’о,
: И стао их живом ватром тући.
: Кад видјеше Турци убојници,
: Ђе ниједан главе изн’јет неће,
: Плећа даше, а бјежати сташе,
: Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}}
: И бацајућ’ из руку оружје.
: Када виђе Ковачевић Мито,
: Ђе низ поље утекоше Турци,
: Од куле је војску покренуо,
: На Турке је јуриш учинио.
: Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке,
: Равно тридест глава посјекоше,
: И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише.
: Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа:
: Препаде се Поповићу Васо,
: Четовођа чете бјелобрдске,
: Што ћуприју на Увцу чуваше,
: Препаде се од ватре жестоке,
: Па не знајућ’ шта је било с Митом,
: И његовом убојитом војском,
: Он је својој чети говорио:
: „Бјежте, браћо, ако Бога знате,
: Све изгибе, нико се не врати!”
: Препаде се чета свеколика,
: Па у Увац воду све поскака,
: Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све јунака, бирана војника.
: Оде Селим на Тикву широку,
: Не мислећи ићи у Србију.
: Кад је Селим на Тикву изиш’о,
: И на прелисту своју војску уз’о,
: Нема њему тридесет стотина,
: Све низама, редовних војника,
: А безбројно јоште рањеника
: Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Кад је Мито рашћеравши Турке,
: У Србију с војском се вратио,
: На препис је своје људе уз’о:
: На мртво је двајест погинуло,
: Осамдесет вода однијела –
: Што погибе, а што се потопи;
: Сто и двајест свега је војника,
: А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све је српска изнијела војска,
: Изнијела мртве и рањене.
: Селман-паша на Китоњи сједи,
: Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића
: И његову сву јуначку војску;
: А кол’ко му јада грдних даде!
: Тада тужан Селман проговара:
: „Авај мени, до Бога милога!
: С ким сам данас боја учинио!
: Са три чете горскијех хајдука,
: И опет ми потукоше војску!”
: Па с’ отолен Селман покренуо,
: Право оде ка Новој Вароши,
: Оде Селман с војском кукајући,
: Оста Дучић с војском пјевајући.
: Ту сам био, очима гледао,
: Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}}
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{напомене}} 

===Извор===
Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>pxg88ema3qayjgk74fz5gff1lrru0i4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148183</id>
      <parentid>148182</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T09:29:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148183</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31848" sha1="qxjfdnfomomgupt3t8nknlojdvq9017" xml:space="preserve">Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [[w:Увац|Увца]], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [[Аутор:Нићифор Дучић|Нићифор Дучић]] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша).

Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису ''Коло'', у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''.

&lt;poem&gt;
: У хиљаду и осмој стотини,
: Седамдесет и шестој години,
: У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}}
: Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила,
: Те дозива војводу Дучића,
: У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}}
: „О Дучићу, од војске главаре!
: Али чујеш, ал’ ништа не хајеш,
: Ето нате силовите војске,
: А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде;
: Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}}
: Све пјешака, за боја јунака,
: И тридесет стотина коњика,
: Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника,
: Још са њима четир’ батерије.
: Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку,
: Гдје је силну уставио војску,
: И закле се Турчин на вијећу:
: Да ће сјутра удрит’ Радојини
: И да ће те ухватити жива,
: И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}}
: И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}}
: Да ће свјема осијећи главе,
: А сву војску српску поробити,
: И под сабљу оштру окренути,
: Саде гледај како ти је драго!”
: Кад је Дучић разумио гласа,
: Добро чуо шта му вила каза,
: Мисли Дучић, шта ће и како ће.
: Све мислио, на једно смислио:
: Сву господу од војске скупио,
: Па међу њих бесједити стао:
: „Браћо моја, српски поглавари!
: Ево на нас Селман-паша иде,
: Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}}
: И тридесет стотина коњика,
: И уза њих четир’ батерије.
: Заклео се Турчин на вијећу:
: У Србију да ће превест’ војску,
: И да ће нас свију похватати,
: И под оштру сабљу окренути,
: Ма шта ћемо, ако Бога знате?
: Нас је мало, а Турака много,
: Смијемо ли сачекати Турке?”
: Сва господа ником поникнула,
: И у црну земљу погледала,
: Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}}
: Већ Дучићу овако говори:
: „Господине, војвода Дучићу,
: Не плаши се од много Турака,
: Јер је у нас војска сва јуначна,
: Све хајдуци, турски крвопилци,
: Изгинут’ ће један код другога,
: Неће утећ’ један од другога,
: Ни пуштити у Србију Турке.
: Већ чули ме, војвода Дучићу,
: Ако хоћеш мене послушати,
: Узми војске колико ти драго,
: Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка,
: Гледај тамо да не прођу Турци,
: Ја ћу остат’ у пољу широку,
: У широку пољу Радојини,
: Са мојијех седам стотин’ људи,
: Да причекам силу Селманову;
: С батеријом преко Увца ’ладна,
: Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}}
: Нека узме висе за топове,
: Да Турцима јачи отпор дамо.”
: Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали,
: И распоред његов похвалили.
: Оде Дучић у Брезна широка,
: А са њиме сва господа редом,
: И одведе што му треба војске.
: Сам остаде Ковачевић Мито,
: Па дозива Глушчевић Јована:
: „Војсковођа, Глушчевић Јоване!
: Ја познајем добро храброст твоју,
: Виш’ ћуприје војску своју крени
: И у ланац одмах је разреди.”
: Још дозива Јоловића Вука:
: „Ао, Вуче, мој соколе сиви!
: Узми чету, хајде до Јована,
: Па разреди и ти ланцем војску,
: Те јуначки дочекајте Турке.”
: Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}}
: „Црногорче, Даковић Андрија!
: Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}}
: Те до Вука ти ланац састави –
: Добро гледај, те дочекај Турке.”
: Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}}
: „Четовођа, Поповићу Васо!
: Чету крени, хајде код Јована,
: До Јована ти ланац састави;
: Не бојте се, моји витезови,
: Што ће силна ударити војска,
: Јер имамо сивога сокола,
: Сив’ сокола, Црногорца Риста,
: Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} –
: У њега су све добре тобџије,
: Који знаду топовима тући –
: А Ристо је јунак од мегдана:
: Погинут ће, уклонит’ се неће.”
: Истом Мито разредио војску,
: Док дотрча са страже стражарче,
: Па овако Миту зборит’ стаде:
: „Господине, Ковачевић Мито,
: Бјежи с војском, ако бога знадеш!
: Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}}
: Како Турчин разређује војску,
: И већ ево с једном војском сиђе
: У широко поље Радојину;
: Друга војска Чоловини оде
: А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!”
: Насмија се Ковачевић Мито:
: „О јуначе, мој соколе сиви,
: Не бој ми се силе од Турака,
: Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.”
: Таман они у ријечи бјаху,
: А у пољу Турци ижљегоше
: И по пољу ланац разасуше;
: Пред њима су брзи коњаници,
: Кренули су, хоће у Србију.
: Тад завика Глушчевић Јоване:
: „Господине, Ковачевић Мито!
: Да л’ да живу ватру оборимо?”
: Проговара Ковачевић Мито:
: „Не, Јоване, ако бога знадеш!
: Већ да близу припуштимо Турке.”
: Кад су близу припуштили Турке,
: Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}}
: Бој се држа за полак од сата;
: Док се зачу Црногорац Ристо,
: Па кад Ристо Турке опазио,
: На тобџије вику учинио,
: И Турке је бити започео.
: Мили Боже, на свему ти хвала!
: Све је поље притиснула тама,
: А у тами српски витезови,
: Све се боре као соколови,
: Ал’ је веља сила у Турчина.
: Кад је Миту ватра додијала,
: Онда стаде ситну књигу писат’,
: Па је спреми војводи Дучићу,
: Овако му у књизи говори:
: „Господине, војвода Дучићу:
: Ево има четир’ пуна сата,
: Како су ми ударили Турци,
: Брже с војском низа Брезна крени,
: Те потеци пољу Радојини,
: Што скорије, ако Бога знадеш,
: Сва ће мени изгинути војска!
: Још да није Црногорац Риста,
: Колика је сила у Турчина,
: Ми би давно погубили главе,
: Но нас Ристо топовима брани.”
: Кад је Дучић књигу прихватио,
: Књигу чита, а по војсци хода,
: Док ето ти попа Љешевића,
: А са њиме Леовца Маринка,
: Па питају војводу Дучића:
: „Откуд књига, Бога ти једнога?
: Те је тебе јутрос замислила?”
: Кад то зачу војвода Дучићу,
: Даде књигу попу Љешевићу,
: А поп чита, те је сваки чује.
: Кад то виђе Леовац Маринко,
: Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}}
: „Чика Зеко, ако Бога знадеш,
: Радојини ударише Турци,
: Потецимо што брже можемо,
: Да будемо браћи на помоћи.”
: Па Маринко до зеленка дође,
: На зеленку притеже колане;
: Зелен Кулић до дората дође,
: На дорату притеже колане;
: Тад повика Леовац Маринко:
: „О, Секуле, млади барјактаре!
: Барјак узми, пред војском ми пођи!”
: Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао,
: Секул пође, за њим с’ војска крену,
: Па ево их низ Брезна широка
: Те стигоше на врх Радојине,
: На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху.
: Сад повика Завишићу Јанко:
: „О, Секуле, нови барјактаре!
: Нису јунак, ниси од јунака,
: Ни барјактар ниси за барјака;
: Ето доље у долини Турци,
: Ко ће барјак у Турке ун’јети,
: С голим ножем у бијеле руке,
: И с Турцима бојак започети?”
: Кад то зачу дијете Секуле,
: Он свакоме њему одговара:
: „Чика Јанко, Бога ми једнога,
: Ја заклетву погазити нећу,
: Ја ћу први ударит’ у Турке.”
: То изрече, а Бога помену,
: Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}}
: Барјак узе у лијеву руку,
: Па у Турке јуриш учинио.
: Шћаше Секул барјак пронијети
: У широко поље Радојину,
: Ама турске пушке ухиташе,
: Те погибе дијете Секуле,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но дотрча Леовац Новица,
: Мио братац Леовца Маринка,
: С голим ножем у бијеле руке,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па он први удари у Турке,
: Да продере и барјак пронесе,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Ту погибе Леовац Новица.
: Шћаху Турци барјак прихватити,
: Но допаде Шћепан Лазовићу,
: Узе барјак у лијеву руку,
: Па извади двије пушке мале
: И обадвије у Турке опали.
: Шћаше Шћепан барјак пронијети,
: И кроз турску војску продријети,
: Ма турске му пушке не дадоше,
: Јер је много сила их склопила,
: Док погибе Шћепан Лазовићу.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Ал’ не даде Драгићевић Божо:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну,
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Божо барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше:
: Док погибе Драгићевић Божо.
: Шћаху Турци барјак уграбити,
: Но не даде Вучић Радојевић,
: Момче младо, ама је јуначно:
: Узе барјак у лијеву руку,
: А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}}
: Па са њоме удари у Турке.
: Шћаше Вучић барјак пронијети,
: У српску га војску донијети,
: Ама турске пушке не дадоше,
: Већ погибе Вучић Радојевић.
: Све по један гине до једнога,
: Док погибе четрн’ест момака,
: Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину.
: Када виђе Црногорац Ристо
: Гдје ту паде погибија грдна,
: Он окрену на л’јево топове,
: Стаде тући по Црквини Турке
: И разбијат’ групе и колоне.
: Отален се повратише Турци
: И на Мита јуриш учинише,
: На сокола Ковачевић Мита,
: И његову убојиту војску.
: Из првих их шанца ишћераше,
: Али војска други уфатила.
: Трчи Мито кроз цијелу војску,
: Те јуначи Србе соколове;
: Бој се бије, нигда не престаје,
: И на л’јевом и на десном крилу.
: Тада десно уступише Турци,
: На лијево крило ударише,
: Да разбију Србе витезове,
: И да продру с војском у Србију.
: Ама не да Леовац Маринко,
: Са Зеленом и са својом војском,
: Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}}
: Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}}
: Око Увца с обадвије стране,
: Док се у том Турци препадоше,
: Те се мало натраг повукоше,
: И бусије своје напустише,
: Повлачећ’ се Китоњи планини.
: Утом кличе неко од дружине:
: „Нестаде ми праха од олова!”
: Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}}
: Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}}
: У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио,
: На кобили дизгин покупио,
: Па на Увац воду нагонио.
: Кад је Стево воду пребродио,
: Вишека је био извадио,
: Па повика танко гласовито:
: „Коме нема праха ни олова?”
: Но се Стево љуто преварио,
: У турску је војску угазио,
: Док повика Туре из бусије:
: „Амо к мени понеси вишека!”
: Стево мисли е га Србин виче,
: Превари се, уједе га гуја,
: Одја’ коња, понесе вишеке,
: Док га сколи силна потурица.
: Кад се Стево виђе на невољи,
: Вишеке је преда се бацио,
: За оштру се сабљу прихватио,
: Нагнаше се један на другога.
: Ал’ је Турчин пушку потурио,
: Те је Стеву сабљу саломио,
: За прса се оба ухватише,
: Покрај воде они се пон’јеше.
: Док је Турчин Стева преварио,
: Јер је комад сабље дохватио
: И њом Стева по глави ранио,
: Шћаше Стево туне погинути,
: Но то виђе ужичка катана,
: Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}}
: На вранчићу, коњу од мегдана,
: Па на Увац натјера гаврана,
: Преко Увца он је претрчао
: И Стевану у помоћ стигао,
: Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}}
: Те Турчина уби код Стевана,
: Пак Стевана за руку прихвати,
: Па је ране Стевану превио
: И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}}
: У том с Турци натраг повратише,
: И са ц’јелом силом ударише,
: Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}}
: Не би л’ како прешли у Србију.
: Ма их српска дочекала војска:
: Око воде и око отоке,
: Леши су се турски поваљали
: И камење крвљу обојили.
: Кад је турска војска увиђела,
: У Србију да проћи не може,
: Поврати се пољу Чоловини,
: Ђе’но турска караула б’јаше,
: А испод ње Ковачевић Мито,
: И до њега Глушчевић Јоване,
: До Јована Јоловићу Вуче,
: А до Вука Пејовићу Миле,
: А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}}
: – Два је брата своја изгубио,
: Данас, брате, у пољу широку –
: А са њима још двјеста војника,
: Убојнога као ватре живе.
: Тад на кулу навалише Турци,
: Али кличе Глушчевић Јоване,
: Па дозива Црногорца Риста.
: Јован кличе, нико с’ не одазива,
: Тада кличе Милић Ивановић,
: И он зовну Црногорца Риста:
: „Брже, Ристо, топове окрени!”
: Кад то зачу Црногорац Ристо,
: На Турке је топове окрен’о,
: И стао их живом ватром тући.
: Кад видјеше Турци убојници,
: Ђе ниједан главе изн’јет неће,
: Плећа даше, а бјежати сташе,
: Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}}
: И бацајућ’ из руку оружје.
: Када виђе Ковачевић Мито,
: Ђе низ поље утекоше Турци,
: Од куле је војску покренуо,
: На Турке је јуриш учинио.
: Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке,
: Равно тридест глава посјекоше,
: И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише.
: Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа:
: Препаде се Поповићу Васо,
: Четовођа чете бјелобрдске,
: Што ћуприју на Увцу чуваше,
: Препаде се од ватре жестоке,
: Па не знајућ’ шта је било с Митом,
: И његовом убојитом војском,
: Он је својој чети говорио:
: „Бјежте, браћо, ако Бога знате,
: Све изгибе, нико се не врати!”
: Препаде се чета свеколика,
: Па у Увац воду све поскака,
: Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све јунака, бирана војника.
: Оде Селим на Тикву широку,
: Не мислећи ићи у Србију.
: Кад је Селим на Тикву изиш’о,
: И на прелисту своју војску уз’о,
: Нема њему тридесет стотина,
: Све низама, редовних војника,
: А безбројно јоште рањеника
: Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Кад је Мито рашћеравши Турке,
: У Србију с војском се вратио,
: На препис је своје људе уз’о:
: На мртво је двајест погинуло,
: Осамдесет вода однијела –
: Што погибе, а што се потопи;
: Сто и двајест свега је војника,
: А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}}
: Све је српска изнијела војска,
: Изнијела мртве и рањене.
: Селман-паша на Китоњи сједи,
: Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића
: И његову сву јуначку војску;
: А кол’ко му јада грдних даде!
: Тада тужан Селман проговара:
: „Авај мени, до Бога милога!
: С ким сам данас боја учинио!
: Са три чете горскијех хајдука,
: И опет ми потукоше војску!”
: Па с’ отолен Селман покренуо,
: Право оде ка Новој Вароши,
: Оде Селман с војском кукајући,
: Оста Дучић с војском пјевајући.
: Ту сам био, очима гледао,
: Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}}
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{напомене}} 

===Извор===
Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>qxjfdnfomomgupt3t8nknlojdvq9017</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Епитафи учесницима Српско-турских ратова (1876-1878)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61931</id>
    <revision>
      <id>148167</id>
      <timestamp>2026-11-05T06:53:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]] [[Категорија:Епитафи ратницима]]</comment>
      <origin>148167</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="134" sha1="hzxuo1kvsiq6mg2r6cjqi1o588rqcnk" xml:space="preserve">[[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]]
[[Категорија:Епитафи ратницима]]</text>
      <sha1>hzxuo1kvsiq6mg2r6cjqi1o588rqcnk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Јаворски рат</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61932</id>
    <revision>
      <id>148173</id>
      <timestamp>2026-11-05T07:38:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]]</comment>
      <origin>148173</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75" sha1="asmnvf9vwv66kddrb2fhxifrtw11ofo" xml:space="preserve">[[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]]</text>
      <sha1>asmnvf9vwv66kddrb2fhxifrtw11ofo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61933</id>
    <revision>
      <id>148174</id>
      <timestamp>2026-11-05T07:40:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Јаворски рат]]</comment>
      <origin>148174</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48" sha1="3w8u1317ug55mlpgv084oo5yju1e23y" xml:space="preserve">[[Категорија:Јаворски рат]]</text>
      <sha1>3w8u1317ug55mlpgv084oo5yju1e23y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Живојин Мишић: Моје успомене (О боравку и борбама на јаворском фронту, новембар–децембар 1877)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61934</id>
    <revision>
      <id>148175</id>
      <timestamp>2026-11-05T07:41:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''Живојин Мишић „Моје успомене”''' ''О боравку и борбама на јаворском фронту, новембар-децембар 1877.''   (...) У рату 1876. године имали смо свега четири батаљона стајаће војске, а по свршетку тога рата управо у лето 1877. године, формирана су још четири батаљона стаја…</comment>
      <origin>148175</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20296" sha1="duypy0wz2d3eq4w0dn6j8iuubmx52lv" xml:space="preserve">'''Живојин Мишић „Моје успомене”'''
''О боравку и борбама на јаворском фронту, новембар-децембар 1877.''

 (...)
У рату 1876. године имали смо свега четири батаљона стајаће војске, а по свршетку тога рата управо у лето 1877. године, формирана су још четири батаљона стајаће војске, јер се у протеклим борбама јасно видела велика разлика у борбеној вредности између трупа стајаће и народне војске без школованог официрског кадра. Све пешадијске јединице народне војске I класе, којима су придавани ма и најмањи делови стајаће војске, знатно су одскакали у свим питањима: борбености, издржљивости, дисциплини и послушности.

У јесен 1877. већ се јасно могло видети да ће Русија, заштитница балканских народа, објавити рат Турској. Због тога и код нас отпоче велика ужурбаност по свим питањима што брже опште припреме за рат: мобилизацијским, формацијским, материјалним итд. Главна новина у реорганизацији војске била је у томе што су батаљони стајаће војске ушли као кадар у поједине бригаде народне војске I класе.

Седми батаљон стајаће војске под командом капетана Јована Т. Ванлијћа ушао је као кадровско језгро у састав Ваљевске бригаде I класе. За команданта бригаде био је одређен мој брат капетан I класе Лазар Р. Мишић. Ја сам одређен за командира 2. чете у батаљону капетана Ванлијћа с тим да одмах отпутујем у Ваљево, где је извршено поменуто спајање 7. стајаћег батаљона са Ваљевском бригадом I класе. По плану концентрације у новембру (не сећам се датума) Ваљевска бригада I класе одмаршовала је преко Ржане, Пожеге и Ивањице на Јавор.
 (...)
Колико се сећам, у то време главни командант на Јавору, ђенерал Тихомиљ Николић, беше се сместио са својим штабом у Царинарници. Командант трупа на самом Јавору био је пешадијски потпуковник Паја Путник, са штабом у механи јаворској. Јаворске трупе држале су фронт од Кокиног Брода, преко Василијиног врха, Јавора и других погодних граничних положаја све до близу Рашке.

Ваљевска бригада разместила се под шаторчићима са јужне стране Василијиног врха у једној буковој шуми. Снег беше нападао више од једног метра, хладноћа велика. Разгрћући снег и правећи од њега читаве бедеме наоколо, копали смо у земљи простране рупе, које смо наткривали шаторским крилима, тако да смо у тим јамама могли и ватру ложити. У тако спремљеним преноћиштима уз прасак секире по буквама чуше се, по оним јамама целог логора, свирале и виолине уз потмуле гласове песме и разних подскочица од наших, увек веселих војника.

Русија беше већ објавила рат Турској и отпочела операције. Код нас је на време извршена концентрација и стратегијски развој војске, али се с објавом рата Турској отезало. Разлог за ово бејаше некаква политичка погодба између наше и руске владе. Говорило се да наша влада отеже с објавом рата због неколико милиона динара (или рубаља) које је тражила од Русије на зајам, јер смо се били потпуно истрошили водећи прошлогодишњи рат, а вероватно да је било и других војничких, исто тако важних разлога, због којих нисмо одмах ушли у рат.
 (...)
Једнога дана саопштише нам да је наша земља објавила рат Турској. Том приликом ондашњи војни прота Милан Ђурић одржао је сакупљеним трупама врло значајан говор, истичући важност овога владиног корака у тренутку кад руске победоносне трупе већ почињу гонити Турке.

Мало затим стиже наредба да и јаворска војска отпочне прелазити границу. На крајњем десном крилу тамо негде око Кокиног Брода и Доброселице добровољцима командоваше наш чувени јунак и делија архимандрит Дучић.

На простору између јаворске царинарнице и механе Ваљевска бригада рано изјутра једног дана беше прикупљена и очекиваше наредбу за прелазак границе. У претходници беше одређен батаљон капетана Ванлијћа, а моја чета, наравно, образова предњу трупу. Кретали смо се путем који је водио западним падинама Василијиног врха, кривудајући поред једне чесме, одакле су и наши и турски војници заједничку воду односили. Пут је даље избијао на село Кладницу, у коме су искључиво живели Албанци, а одатле настављао даље ка Сјеници. Друга једна колона наступала је лево од нас такође ка Сјеници.

При самом прелазу границе моје патроле опазише како низами из своје јаворске карауле побегоше путем ка Кладници. Оне се први пут сукобише с турским патролама код тог села и после кратког пушкарања Турци ужурбано одступише ка својим припремљеним положајима. Наступали смо преко онако великог снега и подилазили турским положајима, одакле Турци отворише ретку пешадијску ватру протав мог стрељачког строја. Међутим, ово није изненадило наше војнике, већ прекаљене ратнике из прошле године. Легоше потрбушке по оном селцу, укопаше у снегу лежишта за лактове и наједанпут отпоче клапарање шасповљача дуж целога стрељачког ланца. Оне гломазне руске спредњаче с белгијским ножем и у овом рату остадоше као нека велика беда на руковању код обвезника II класе.

После краћег пушкарања командант батаљона, приметивши да Турци ојачавају свој стрељачки строј, одлучи да развије две чете удесно једним поточићем и наткрили Турке. Ови покрети још нису били довршени, а Турци отпочеше појединачно напуштати своје ровове, нарочито кад угледаше да наша 4. чета у смакнутом поретку врши ужурбан покрет удесно преко оног камењара, борећи се с необично великим снегом који ту беше нападао. Наши веома окретни и бистри војници само једним погледом схватише ситуацију и без икакве моје команде повикаше: „Ене, де, море Турци оступају, а наши хоће да их обиђу. Ајдемо и ми напред, шта чекамо овде?”

Радосно им се придружих и са узвиком „Напред јунаци” кренух једва извлачећи ноге из оног огромног снега, целца. Кад се докотурасмо до турских положаја, затекосмо три мртва Арапина, а дуж њиховог стрељачког строја крв беше попрскала кору снега. Наши војници са искреним сажаљењем посматраху погинуле турске војнике. Један од наших, кад угледа оне мртваце, узвикну: „А их, по Богу брате, колики си! Одакле ли су дошли ови јадници!” (...)

Прикупих своју чету на правцу кретања и по добијеном знаку команданта батаљона, опет у виду претходнице, кренух напред. Пут беше затрпан огромним снегом па смо се кретали трагом Турака. Дан беше потпуно ведар, а пред очима нам само блешташе сјајна кора замрзнутог снега. Беше већ превалило подне када са четом стигох на Орлов кљун (тако се, чини ми се, зваше један повећи купасти брежуљак), са којег угледасмо Сјеницу у једној равници на једва 2.000 метара испред нас, коју обавијаше доста провидна магла. 

Прикупљајући чету за даљи покрет, с неким необичним усхићењем и неком хладноћом у срцу посматрао сам Сјеницу и замишљао шта се све још може догодити. Око Сјенице нисам ништа могао да приметим, изгледаше ми као пуста варош, само се пушио понеки оџак, који казиваше да ипак тамо неко живи. Окупљајући се око мене, војници ме запиткиваху. „Славе ти, господин потпоручник, је ли оно варош Сјеница куда нам ти рече да идемо? По Богу брате, ми нећемо тамо до мрака стићи!”

У току тих и таквих мојих размишљања и разговора с војницима тамо на нашем левом крилу грмели су топови и наши су напредовали. Таман када сам хтео да кренем чету, ето ти једног поднаредника из штаба батаљона с поруком: „Мотрите и даље на Турке, а са четом останите где сте док командант батаљона не стигне.” Учиних што требаше и очекивах долазак команданта. Убрзо угледах да се он с коњем тетура преко онога целца у правцу чете.

Кад стиже, он похвали и чету и мене, а затим рече: „Дошла је наредба да се одмах вратимо на границу, одакле смо и пошли; ти ћеш са четом образовати заштитницу и можеш одмах кренути, пошто сам већ наредио да главнина крене према Јавору.” „А зашто то, господине капетане?”, упитах ја. „Е, па ево зашто! Она проклета Аустрија не да нам ни корака преко границе у овом правцу већ нам је казала: Кад хоћете да ратујете с Турцима, ето вам Ниша, па тамо ратујте”, одговори ми гласно пред целом четом капетан Ванлијћ. „Вала, нека је проклета и овога и онога свијета та несрећна Аустрија”,, узвикну један Ваљевац.

Ађутант батаљона, мој добар пријатељ и познаник из ранијег времена, Јаков Ковачевић, трговац из Ваљева, полазећи с командантом батаљона, стеже ми руку оном својом ћопавом руком у коју беше рањен у прошлом рату и рече: „Е, баш нам се не да, земљаче. Она стара кустура (мислио је на Аустрију) непрестано се закачиње за нас. И њој ће једнога дана доћи црни петак!”

Маршујући по снегу обасјаном сјајном месечином, када од мраза пуцаше и дрво и камен, једва око пола ноћи стигох са четом на Јавор, грабећи на старо логориште. Други батаљони беху већ заузели предстражарску линију на самој граници. Ето тако се завршио овај мали поход Јаворске војске у Новопазарски Санџак, због незајажљивих апетита Аустро-Угарске и неактивности европске дипломатије тога времена.

После неколико дана логоровања у оним јамама и слушања најразличитијих разговора, узајамних задиркивања и духовитих поскочица наших дивних и неуморних војника дође време да и моја чета изађе на предстражу, и то баш на сами Василијин врх, највиши и најветровитији врх у околини Јавора. Натоварени торбама и огрнути својим шареницама, моји војници једва се испузаше на ону ветрометину, где не беше ниједног дрвцета. На једвите јаде, разгрћући снег по оном камењару, ископасмо јаме и опет их наткрилисмо шаторским крилима. Чим подигосмо шаторе, упутих два вода ка старом логоришту да донесу дрва за огрев и кување јела. (...) 

После неколико дана бављења на Василијином врху од команданта батаљона добио сам наређење да с једном получетом одмаршујем преко реке Тисовице и, обарањем неколико стубова, пресечем телефонску везу на путу између Сјенице и Новог Пазара. У први сумрак пошао сам с получетом и ађутантом Ковачевићем на извршење овог задатка. У неко доба ноћи стигли смо на друм, оборили свега три дирека, покидали жице и кренули натраг. Још по мраку, пред зору, прешли смо Тисовицу, али наредник који је остао с једним водом у заштитници погреши пут и не наиђе на место куда смо ми прешли залеђену Тисовицу, већ крену другим правцем и, кад су били насред реке, лед пукне и цео вод пропадне до појаса у воду.

Ми смо ишли напред и нисмо знали шта се у позадини десило све док нас један војник није стигао и о томе обавестио. Одмах упутих потребан број војника да им помогну да изађу из воде и дођу. До тога времена, они су се сами већ били искобељали из воде и кренули за нама. Неколико њих нису могли сами да иду па су их војници водили испод руке. Том приликом тим јадницима су биле премрзле ноге, а од свих њих најгоре је страдао сиромах наредник. Од великог мраза њему је доња вилица отишла устрану, а и очи су му се такође искренуле. У логору су лекари учинили своје и све ове јаднике спровели даље у позадину на лечење. Многима од њих отпадали су прсти с ногу. (...)

После краћег времена Ваљевска бригада доби наређење да хитно одмаршује у састав главних снага наше војске у долини Мораве, које се већ приближаваху Нишу и припремаху напад. Одмах по добијеном наређењу, сутрадан рано, бригада је одмаршовала преко Кушића, Ивањице, Пожеге, Чачка, Крушевца и Ђуниса, левом обалом Мораве у правцу Ниша. Маршовали смо усиљеним маршем како бисмо што пре стигли у помоћ нашим трупама које су се бориле око Ниша.
 (...)

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Војвода Живојин Мишић, ''Моје успомене'', БИГЗ; Београд, (5. издање) 1990.
[[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]]</text>
      <sha1>duypy0wz2d3eq4w0dn6j8iuubmx52lv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148176</id>
      <parentid>148175</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T07:50:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148176</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20295" sha1="clkmcrns45a875s6kamd9d7d1w0c5b2" xml:space="preserve">'''Живојин Мишић „Моје успомене”'''
''О боравку и борбама на јаворском фронту, новембар-децембар 1877.''

 (...)
У рату 1876. године имали смо свега четири батаљона стајаће војске, а по свршетку тога рата управо у лето 1877. године, формирана су још четири батаљона стајаће војске, јер се у протеклим борбама јасно видела велика разлика у борбеној вредности између трупа стајаће и народне војске без школованог официрског кадра. Све пешадијске јединице народне војске I класе, којима су придавани ма и најмањи делови стајаће војске, знатно су одскакали у свим питањима: борбености, издржљивости, дисциплини и послушности.

У јесен 1877. већ се јасно могло видети да ће Русија, заштитница балканских народа, објавити рат Турској. Због тога и код нас отпоче велика ужурбаност по свим питањима што брже опште припреме за рат: мобилизацијским, формацијским, материјалним итд. Главна новина у реорганизацији војске била је у томе што су батаљони стајаће војске ушли као кадар у поједине бригаде народне војске I класе.

Седми батаљон стајаће војске под командом капетана Јована Т. Ванлијћа ушао је као кадровско језгро у састав Ваљевске бригаде I класе. За команданта бригаде био је одређен мој брат капетан I класе Лазар Р. Мишић. Ја сам одређен за командира 2. чете у батаљону капетана Ванлијћа с тим да одмах отпутујем у Ваљево, где је извршено поменуто спајање 7. стајаћег батаљона са Ваљевском бригадом I класе. По плану концентрације у новембру (не сећам се датума) Ваљевска бригада I класе одмаршовала је преко Ржане, Пожеге и Ивањице на Јавор.
 (...)
Колико се сећам, у то време главни командант на Јавору, ђенерал Тихомиљ Николић, беше се сместио са својим штабом у Царинарници. Командант трупа на самом Јавору био је пешадијски потпуковник Паја Путник, са штабом у механи јаворској. Јаворске трупе држале су фронт од Кокиног Брода, преко Василијиног врха, Јавора и других погодних граничних положаја све до близу Рашке.

Ваљевска бригада разместила се под шаторчићима са јужне стране Василијиног врха у једној буковој шуми. Снег беше нападао више од једног метра, хладноћа велика. Разгрћући снег и правећи од њега читаве бедеме наоколо, копали смо у земљи простране рупе, које смо наткривали шаторским крилима, тако да смо у тим јамама могли и ватру ложити. У тако спремљеним преноћиштима уз прасак секире по буквама чуше се, по оним јамама целог логора, свирале и виолине уз потмуле гласове песме и разних подскочица од наших, увек веселих војника.

Русија беше већ објавила рат Турској и отпочела операције. Код нас је на време извршена концентрација и стратегијски развој војске, али се с објавом рата Турској отезало. Разлог за ово бејаше некаква политичка погодба између наше и руске владе. Говорило се да наша влада отеже с објавом рата због неколико милиона динара (или рубаља) које је тражила од Русије на зајам, јер смо се били потпуно истрошили водећи прошлогодишњи рат, а вероватно да је било и других војничких, исто тако важних разлога, због којих нисмо одмах ушли у рат.
 (...)
Једнога дана саопштише нам да је наша земља објавила рат Турској. Том приликом ондашњи војни прота Милан Ђурић одржао је сакупљеним трупама врло значајан говор, истичући важност овога владиног корака у тренутку кад руске победоносне трупе већ почињу гонити Турке.

Мало затим стиже наредба да и јаворска војска отпочне прелазити границу. На крајњем десном крилу тамо негде око Кокиног Брода и Доброселице добровољцима командоваше наш чувени јунак и делија архимандрит Дучић.

На простору између јаворске царинарнице и механе Ваљевска бригада рано изјутра једног дана беше прикупљена и очекиваше наредбу за прелазак границе. У претходници беше одређен батаљон капетана Ванлијћа, а моја чета, наравно, образова предњу трупу. Кретали смо се путем који је водио западним падинама Василијиног врха, кривудајући поред једне чесме, одакле су и наши и турски војници заједничку воду односили. Пут је даље избијао на село Кладницу, у коме су искључиво живели Албанци, а одатле настављао даље ка Сјеници. Друга једна колона наступала је лево од нас такође ка Сјеници.

При самом прелазу границе моје патроле опазише како низами из своје јаворске карауле побегоше путем ка Кладници. Оне се први пут сукобише с турским патролама код тог села и после кратког пушкарања Турци ужурбано одступише ка својим припремљеним положајима. Наступали смо преко онако великог снега и подилазили турским положајима, одакле Турци отворише ретку пешадијску ватру протав мог стрељачког строја. Међутим, ово није изненадило наше војнике, већ прекаљене ратнике из прошле године. Легоше потрбушке по оном селцу, укопаше у снегу лежишта за лактове и наједанпут отпоче клапарање шасповљача дуж целога стрељачког ланца. Оне гломазне руске спредњаче с белгијским ножем и у овом рату остадоше као нека велика беда на руковању код обвезника II класе.

После краћег пушкарања командант батаљона, приметивши да Турци ојачавају свој стрељачки строј, одлучи да развије две чете удесно једним поточићем и наткрили Турке. Ови покрети још нису били довршени, а Турци отпочеше појединачно напуштати своје ровове, нарочито кад угледаше да наша 4. чета у смакнутом поретку врши ужурбан покрет удесно преко оног камењара, борећи се с необично великим снегом који ту беше нападао. Наши веома окретни и бистри војници само једним погледом схватише ситуацију и без икакве моје команде повикаше: „Ене, де, море Турци оступају, а наши хоће да их обиђу. Ајдемо и ми напред, шта чекамо овде?”

Радосно им се придружих и са узвиком „Напред јунаци” кренух једва извлачећи ноге из оног огромног снега, целца. Кад се докотурасмо до турских положаја, затекосмо три мртва Арапина, а дуж њиховог стрељачког строја крв беше попрскала кору снега. Наши војници са искреним сажаљењем посматраху погинуле турске војнике. Један од наших, кад угледа оне мртваце, узвикну: „А их, по Богу брате, колики си! Одакле ли су дошли ови јадници!” (...)

Прикупих своју чету на правцу кретања и по добијеном знаку команданта батаљона, опет у виду претходнице, кренух напред. Пут беше затрпан огромним снегом па смо се кретали трагом Турака. Дан беше потпуно ведар, а пред очима нам само блешташе сјајна кора замрзнутог снега. Беше већ превалило подне када са четом стигох на Орлов кљун (тако се, чини ми се, зваше један повећи купасти брежуљак), са којег угледасмо Сјеницу у једној равници на једва 2.000 метара испред нас, коју обавијаше доста провидна магла. 

Прикупљајући чету за даљи покрет, с неким необичним усхићењем и неком хладноћом у срцу посматрао сам Сјеницу и замишљао шта се све још може догодити. Око Сјенице нисам ништа могао да приметим, изгледаше ми као пуста варош, само се пушио понеки оџак, који казиваше да ипак тамо неко живи. Окупљајући се око мене, војници ме запиткиваху. „Славе ти, господин потпоручник, је ли оно варош Сјеница куда нам ти рече да идемо? По Богу брате, ми нећемо тамо до мрака стићи!”

У току тих и таквих мојих размишљања и разговора с војницима тамо на нашем левом крилу грмели су топови и наши су напредовали. Таман када сам хтео да кренем чету, ето ти једног поднаредника из штаба батаљона с поруком: „Мотрите и даље на Турке, а са четом останите где сте док командант батаљона не стигне.” Учиних што требаше и очекивах долазак команданта. Убрзо угледах да се он с коњем тетура преко онога целца у правцу чете.

Кад стиже, он похвали и чету и мене, а затим рече: „Дошла је наредба да се одмах вратимо на границу, одакле смо и пошли; ти ћеш са четом образовати заштитницу и можеш одмах кренути, пошто сам већ наредио да главнина крене према Јавору.” „А зашто то, господине капетане?”, упитах ја. „Е, па ево зашто! Она проклета Аустрија не да нам ни корака преко границе у овом правцу већ нам је казала: Кад хоћете да ратујете с Турцима, ето вам Ниша, па тамо ратујте”, одговори ми гласно пред целом четом капетан Ванлијћ. „Вала, нека је проклета и овога и онога свијета та несрећна Аустрија”, узвикну један Ваљевац.

Ађутант батаљона, мој добар пријатељ и познаник из ранијег времена, Јаков Ковачевић, трговац из Ваљева, полазећи с командантом батаљона, стеже ми руку оном својом ћопавом руком у коју беше рањен у прошлом рату и рече: „Е, баш нам се не да, земљаче. Она стара кустура (мислио је на Аустрију) непрестано се закачиње за нас. И њој ће једнога дана доћи црни петак!”

Маршујући по снегу обасјаном сјајном месечином, када од мраза пуцаше и дрво и камен, једва око пола ноћи стигох са четом на Јавор, грабећи на старо логориште. Други батаљони беху већ заузели предстражарску линију на самој граници. Ето тако се завршио овај мали поход Јаворске војске у Новопазарски Санџак, због незајажљивих апетита Аустро-Угарске и неактивности европске дипломатије тога времена.

После неколико дана логоровања у оним јамама и слушања најразличитијих разговора, узајамних задиркивања и духовитих поскочица наших дивних и неуморних војника дође време да и моја чета изађе на предстражу, и то баш на сами Василијин врх, највиши и најветровитији врх у околини Јавора. Натоварени торбама и огрнути својим шареницама, моји војници једва се испузаше на ону ветрометину, где не беше ниједног дрвцета. На једвите јаде, разгрћући снег по оном камењару, ископасмо јаме и опет их наткрилисмо шаторским крилима. Чим подигосмо шаторе, упутих два вода ка старом логоришту да донесу дрва за огрев и кување јела. (...) 

После неколико дана бављења на Василијином врху од команданта батаљона добио сам наређење да с једном получетом одмаршујем преко реке Тисовице и, обарањем неколико стубова, пресечем телефонску везу на путу између Сјенице и Новог Пазара. У први сумрак пошао сам с получетом и ађутантом Ковачевићем на извршење овог задатка. У неко доба ноћи стигли смо на друм, оборили свега три дирека, покидали жице и кренули натраг. Још по мраку, пред зору, прешли смо Тисовицу, али наредник који је остао с једним водом у заштитници погреши пут и не наиђе на место куда смо ми прешли залеђену Тисовицу, већ крену другим правцем и, кад су били насред реке, лед пукне и цео вод пропадне до појаса у воду.

Ми смо ишли напред и нисмо знали шта се у позадини десило све док нас један војник није стигао и о томе обавестио. Одмах упутих потребан број војника да им помогну да изађу из воде и дођу. До тога времена, они су се сами већ били искобељали из воде и кренули за нама. Неколико њих нису могли сами да иду па су их војници водили испод руке. Том приликом тим јадницима су биле премрзле ноге, а од свих њих најгоре је страдао сиромах наредник. Од великог мраза њему је доња вилица отишла устрану, а и очи су му се такође искренуле. У логору су лекари учинили своје и све ове јаднике спровели даље у позадину на лечење. Многима од њих отпадали су прсти с ногу. (...)

После краћег времена Ваљевска бригада доби наређење да хитно одмаршује у састав главних снага наше војске у долини Мораве, које се већ приближаваху Нишу и припремаху напад. Одмах по добијеном наређењу, сутрадан рано, бригада је одмаршовала преко Кушића, Ивањице, Пожеге, Чачка, Крушевца и Ђуниса, левом обалом Мораве у правцу Ниша. Маршовали смо усиљеним маршем како бисмо што пре стигли у помоћ нашим трупама које су се бориле око Ниша.
 (...)

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Војвода Живојин Мишић, ''Моје успомене'', БИГЗ; Београд, (5. издање) 1990.
[[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]]</text>
      <sha1>clkmcrns45a875s6kamd9d7d1w0c5b2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148177</id>
      <parentid>148176</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T07:51:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148177</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20250" sha1="kvcve2gr0d2du29czis1g5sk1u4j5a5" xml:space="preserve">'''Живојин Мишић „Моје успомене”'''
''О боравку и борбама на јаворском фронту, новембар-децембар 1877.''

 (...)
У рату 1876. године имали смо свега четири батаљона стајаће војске, а по свршетку тога рата управо у лето 1877. године, формирана су још четири батаљона стајаће војске, јер се у протеклим борбама јасно видела велика разлика у борбеној вредности између трупа стајаће и народне војске без школованог официрског кадра. Све пешадијске јединице народне војске I класе, којима су придавани ма и најмањи делови стајаће војске, знатно су одскакали у свим питањима: борбености, издржљивости, дисциплини и послушности.

У јесен 1877. већ се јасно могло видети да ће Русија, заштитница балканских народа, објавити рат Турској. Због тога и код нас отпоче велика ужурбаност по свим питањима што брже опште припреме за рат: мобилизацијским, формацијским, материјалним итд. Главна новина у реорганизацији војске била је у томе што су батаљони стајаће војске ушли као кадар у поједине бригаде народне војске I класе.

Седми батаљон стајаће војске под командом капетана Јована Т. Ванлијћа ушао је као кадровско језгро у састав Ваљевске бригаде I класе. За команданта бригаде био је одређен мој брат капетан I класе Лазар Р. Мишић. Ја сам одређен за командира 2. чете у батаљону капетана Ванлијћа с тим да одмах отпутујем у Ваљево, где је извршено поменуто спајање 7. стајаћег батаљона са Ваљевском бригадом I класе. По плану концентрације у новембру (не сећам се датума) Ваљевска бригада I класе одмаршовала је преко Ржане, Пожеге и Ивањице на Јавор.
 (...)
Колико се сећам, у то време главни командант на Јавору, ђенерал Тихомиљ Николић, беше се сместио са својим штабом у Царинарници. Командант трупа на самом Јавору био је пешадијски потпуковник Паја Путник, са штабом у механи јаворској. Јаворске трупе држале су фронт од Кокиног Брода, преко Василијиног врха, Јавора и других погодних граничних положаја све до близу Рашке.

Ваљевска бригада разместила се под шаторчићима са јужне стране Василијиног врха у једној буковој шуми. Снег беше нападао више од једног метра, хладноћа велика. Разгрћући снег и правећи од њега читаве бедеме наоколо, копали смо у земљи простране рупе, које смо наткривали шаторским крилима, тако да смо у тим јамама могли и ватру ложити. У тако спремљеним преноћиштима уз прасак секире по буквама чуше се, по оним јамама целог логора, свирале и виолине уз потмуле гласове песме и разних подскочица од наших, увек веселих војника.

Русија беше већ објавила рат Турској и отпочела операције. Код нас је на време извршена концентрација и стратегијски развој војске, али се с објавом рата Турској отезало. Разлог за ово бејаше некаква политичка погодба између наше и руске владе. Говорило се да наша влада отеже с објавом рата због неколико милиона динара (или рубаља) које је тражила од Русије на зајам, јер смо се били потпуно истрошили водећи прошлогодишњи рат, а вероватно да је било и других војничких, исто тако важних разлога, због којих нисмо одмах ушли у рат.
 (...)
Једнога дана саопштише нам да је наша земља објавила рат Турској. Том приликом ондашњи војни прота Милан Ђурић одржао је сакупљеним трупама врло значајан говор, истичући важност овога владиног корака у тренутку кад руске победоносне трупе већ почињу гонити Турке.

Мало затим стиже наредба да и јаворска војска отпочне прелазити границу. На крајњем десном крилу тамо негде око Кокиног Брода и Доброселице добровољцима командоваше наш чувени јунак и делија архимандрит Дучић.

На простору између јаворске царинарнице и механе Ваљевска бригада рано изјутра једног дана беше прикупљена и очекиваше наредбу за прелазак границе. У претходници беше одређен батаљон капетана Ванлијћа, а моја чета, наравно, образова предњу трупу. Кретали смо се путем који је водио западним падинама Василијиног врха, кривудајући поред једне чесме, одакле су и наши и турски војници заједничку воду односили. Пут је даље избијао на село Кладницу, у коме су искључиво живели Албанци, а одатле настављао даље ка Сјеници. Друга једна колона наступала је лево од нас такође ка Сјеници.

При самом прелазу границе моје патроле опазише како низами из своје јаворске карауле побегоше путем ка Кладници. Оне се први пут сукобише с турским патролама код тог села и после кратког пушкарања Турци ужурбано одступише ка својим припремљеним положајима. Наступали смо преко онако великог снега и подилазили турским положајима, одакле Турци отворише ретку пешадијску ватру протав мог стрељачког строја. Међутим, ово није изненадило наше војнике, већ прекаљене ратнике из прошле године. Легоше потрбушке по оном селцу, укопаше у снегу лежишта за лактове и наједанпут отпоче клапарање шасповљача дуж целога стрељачког ланца. Оне гломазне руске спредњаче с белгијским ножем и у овом рату остадоше као нека велика беда на руковању код обвезника II класе.

После краћег пушкарања командант батаљона, приметивши да Турци ојачавају свој стрељачки строј, одлучи да развије две чете удесно једним поточићем и наткрили Турке. Ови покрети још нису били довршени, а Турци отпочеше појединачно напуштати своје ровове, нарочито кад угледаше да наша 4. чета у смакнутом поретку врши ужурбан покрет удесно преко оног камењара, борећи се с необично великим снегом који ту беше нападао. Наши веома окретни и бистри војници само једним погледом схватише ситуацију и без икакве моје команде повикаше: „Ене, де, море Турци оступају, а наши хоће да их обиђу. Ајдемо и ми напред, шта чекамо овде?”

Радосно им се придружих и са узвиком „Напред јунаци” кренух једва извлачећи ноге из оног огромног снега, целца. Кад се докотурасмо до турских положаја, затекосмо три мртва Арапина, а дуж њиховог стрељачког строја крв беше попрскала кору снега. Наши војници са искреним сажаљењем посматраху погинуле турске војнике. Један од наших, кад угледа оне мртваце, узвикну: „А их, по Богу брате, колики си! Одакле ли су дошли ови јадници!” (...)

Прикупих своју чету на правцу кретања и по добијеном знаку команданта батаљона, опет у виду претходнице, кренух напред. Пут беше затрпан огромним снегом па смо се кретали трагом Турака. Дан беше потпуно ведар, а пред очима нам само блешташе сјајна кора замрзнутог снега. Беше већ превалило подне када са четом стигох на Орлов кљун (тако се, чини ми се, зваше један повећи купасти брежуљак), са којег угледасмо Сјеницу у једној равници на једва 2.000 метара испред нас, коју обавијаше доста провидна магла. 

Прикупљајући чету за даљи покрет, с неким необичним усхићењем и неком хладноћом у срцу посматрао сам Сјеницу и замишљао шта се све још може догодити. Око Сјенице нисам ништа могао да приметим, изгледаше ми као пуста варош, само се пушио понеки оџак, који казиваше да ипак тамо неко живи. Окупљајући се око мене, војници ме запиткиваху. „Славе ти, господин потпоручник, је ли оно варош Сјеница куда нам ти рече да идемо? По Богу брате, ми нећемо тамо до мрака стићи!”

У току тих и таквих мојих размишљања и разговора с војницима тамо на нашем левом крилу грмели су топови и наши су напредовали. Таман када сам хтео да кренем чету, ето ти једног поднаредника из штаба батаљона с поруком: „Мотрите и даље на Турке, а са четом останите где сте док командант батаљона не стигне.” Учиних што требаше и очекивах долазак команданта. Убрзо угледах да се он с коњем тетура преко онога целца у правцу чете.

Кад стиже, он похвали и чету и мене, а затим рече: „Дошла је наредба да се одмах вратимо на границу, одакле смо и пошли; ти ћеш са четом образовати заштитницу и можеш одмах кренути, пошто сам већ наредио да главнина крене према Јавору.” „А зашто то, господине капетане?”, упитах ја. „Е, па ево зашто! Она проклета Аустрија не да нам ни корака преко границе у овом правцу већ нам је казала: Кад хоћете да ратујете с Турцима, ето вам Ниша, па тамо ратујте”, одговори ми гласно пред целом четом капетан Ванлијћ. „Вала, нека је проклета и овога и онога свијета та несрећна Аустрија”, узвикну један Ваљевац.

Ађутант батаљона, мој добар пријатељ и познаник из ранијег времена, Јаков Ковачевић, трговац из Ваљева, полазећи с командантом батаљона, стеже ми руку оном својом ћопавом руком у коју беше рањен у прошлом рату и рече: „Е, баш нам се не да, земљаче. Она стара кустура (мислио је на Аустрију) непрестано се закачиње за нас. И њој ће једнога дана доћи црни петак!”

Маршујући по снегу обасјаном сјајном месечином, када од мраза пуцаше и дрво и камен, једва око пола ноћи стигох са четом на Јавор, грабећи на старо логориште. Други батаљони беху већ заузели предстражарску линију на самој граници. Ето тако се завршио овај мали поход Јаворске војске у Новопазарски Санџак, због незајажљивих апетита Аустро-Угарске и неактивности европске дипломатије тога времена.

После неколико дана логоровања у оним јамама и слушања најразличитијих разговора, узајамних задиркивања и духовитих поскочица наших дивних и неуморних војника дође време да и моја чета изађе на предстражу, и то баш на сами Василијин врх, највиши и најветровитији врх у околини Јавора. Натоварени торбама и огрнути својим шареницама, моји војници једва се испузаше на ону ветрометину, где не беше ниједног дрвцета. На једвите јаде, разгрћући снег по оном камењару, ископасмо јаме и опет их наткрилисмо шаторским крилима. Чим подигосмо шаторе, упутих два вода ка старом логоришту да донесу дрва за огрев и кување јела. (...) 

После неколико дана бављења на Василијином врху од команданта батаљона добио сам наређење да с једном получетом одмаршујем преко реке Тисовице и, обарањем неколико стубова, пресечем телефонску везу на путу између Сјенице и Новог Пазара. У први сумрак пошао сам с получетом и ађутантом Ковачевићем на извршење овог задатка. У неко доба ноћи стигли смо на друм, оборили свега три дирека, покидали жице и кренули натраг. Још по мраку, пред зору, прешли смо Тисовицу, али наредник који је остао с једним водом у заштитници погреши пут и не наиђе на место куда смо ми прешли залеђену Тисовицу, већ крену другим правцем и, кад су били насред реке, лед пукне и цео вод пропадне до појаса у воду.

Ми смо ишли напред и нисмо знали шта се у позадини десило све док нас један војник није стигао и о томе обавестио. Одмах упутих потребан број војника да им помогну да изађу из воде и дођу. До тога времена, они су се сами већ били искобељали из воде и кренули за нама. Неколико њих нису могли сами да иду па су их војници водили испод руке. Том приликом тим јадницима су биле премрзле ноге, а од свих њих најгоре је страдао сиромах наредник. Од великог мраза њему је доња вилица отишла устрану, а и очи су му се такође искренуле. У логору су лекари учинили своје и све ове јаднике спровели даље у позадину на лечење. Многима од њих отпадали су прсти с ногу. (...)

После краћег времена Ваљевска бригада доби наређење да хитно одмаршује у састав главних снага наше војске у долини Мораве, које се већ приближаваху Нишу и припремаху напад. Одмах по добијеном наређењу, сутрадан рано, бригада је одмаршовала преко Кушића, Ивањице, Пожеге, Чачка, Крушевца и Ђуниса, левом обалом Мораве у правцу Ниша. Маршовали смо усиљеним маршем како бисмо што пре стигли у помоћ нашим трупама које су се бориле око Ниша.
 (...)

== Извор ==
* Војвода Живојин Мишић, ''Моје успомене'', БИГЗ; Београд, (5. издање) 1990.
[[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]]</text>
      <sha1>kvcve2gr0d2du29czis1g5sk1u4j5a5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148184</id>
      <parentid>148177</parentid>
      <timestamp>2026-11-05T10:20:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>148184</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20270" sha1="p55gegtjlo09zw883axsyjowpun1cln" xml:space="preserve">'''Живојин Мишић „Моје успомене”'''
''О боравку и борбама на јаворском фронту, новембар-децембар 1877.''

(...)&lt;br&gt;
У рату 1876. године имали смо свега четири батаљона стајаће војске, а по свршетку тога рата управо у лето 1877. године, формирана су још четири батаљона стајаће војске, јер се у протеклим борбама јасно видела велика разлика у борбеној вредности између трупа стајаће и народне војске без школованог официрског кадра. Све пешадијске јединице народне војске I класе, којима су придавани ма и најмањи делови стајаће војске, знатно су одскакали у свим питањима: борбености, издржљивости, дисциплини и послушности.

У јесен 1877. већ се јасно могло видети да ће Русија, заштитница балканских народа, објавити рат Турској. Због тога и код нас отпоче велика ужурбаност по свим питањима што брже опште припреме за рат: мобилизацијским, формацијским, материјалним итд. Главна новина у реорганизацији војске била је у томе што су батаљони стајаће војске ушли као кадар у поједине бригаде народне војске I класе.

Седми батаљон стајаће војске под командом капетана Јована Т. Ванлијћа ушао је као кадровско језгро у састав Ваљевске бригаде I класе. За команданта бригаде био је одређен мој брат капетан I класе Лазар Р. Мишић. Ја сам одређен за командира 2. чете у батаљону капетана Ванлијћа с тим да одмах отпутујем у Ваљево, где је извршено поменуто спајање 7. стајаћег батаљона са Ваљевском бригадом I класе. По плану концентрације у новембру (не сећам се датума) Ваљевска бригада I класе одмаршовала је преко Ржане, Пожеге и Ивањице на Јавор.&lt;br&gt;
(...)&lt;br&gt;
Колико се сећам, у то време главни командант на Јавору, ђенерал Тихомиљ Николић, беше се сместио са својим штабом у Царинарници. Командант трупа на самом Јавору био је пешадијски потпуковник Паја Путник, са штабом у механи јаворској. Јаворске трупе држале су фронт од Кокиног Брода, преко Василијиног врха, Јавора и других погодних граничних положаја све до близу Рашке.

Ваљевска бригада разместила се под шаторчићима са јужне стране Василијиног врха у једној буковој шуми. Снег беше нападао више од једног метра, хладноћа велика. Разгрћући снег и правећи од њега читаве бедеме наоколо, копали смо у земљи простране рупе, које смо наткривали шаторским крилима, тако да смо у тим јамама могли и ватру ложити. У тако спремљеним преноћиштима уз прасак секире по буквама чуше се, по оним јамама целог логора, свирале и виолине уз потмуле гласове песме и разних подскочица од наших, увек веселих војника.

Русија беше већ објавила рат Турској и отпочела операције. Код нас је на време извршена концентрација и стратегијски развој војске, али се с објавом рата Турској отезало. Разлог за ово бејаше некаква политичка погодба између наше и руске владе. Говорило се да наша влада отеже с објавом рата због неколико милиона динара (или рубаља) које је тражила од Русије на зајам, јер смо се били потпуно истрошили водећи прошлогодишњи рат, а вероватно да је било и других војничких, исто тако важних разлога, због којих нисмо одмах ушли у рат.&lt;br&gt;
(...)&lt;br&gt;
Једнога дана саопштише нам да је наша земља објавила рат Турској. Том приликом ондашњи војни прота Милан Ђурић одржао је сакупљеним трупама врло значајан говор, истичући важност овога владиног корака у тренутку кад руске победоносне трупе већ почињу гонити Турке.

Мало затим стиже наредба да и јаворска војска отпочне прелазити границу. На крајњем десном крилу тамо негде око Кокиног Брода и Доброселице добровољцима командоваше наш чувени јунак и делија архимандрит Дучић.

На простору између јаворске царинарнице и механе Ваљевска бригада рано изјутра једног дана беше прикупљена и очекиваше наредбу за прелазак границе. У претходници беше одређен батаљон капетана Ванлијћа, а моја чета, наравно, образова предњу трупу. Кретали смо се путем који је водио западним падинама Василијиног врха, кривудајући поред једне чесме, одакле су и наши и турски војници заједничку воду односили. Пут је даље избијао на село Кладницу, у коме су искључиво живели Албанци, а одатле настављао даље ка Сјеници. Друга једна колона наступала је лево од нас такође ка Сјеници.

При самом прелазу границе моје патроле опазише како низами из своје јаворске карауле побегоше путем ка Кладници. Оне се први пут сукобише с турским патролама код тог села и после кратког пушкарања Турци ужурбано одступише ка својим припремљеним положајима. Наступали смо преко онако великог снега и подилазили турским положајима, одакле Турци отворише ретку пешадијску ватру протав мог стрељачког строја. Међутим, ово није изненадило наше војнике, већ прекаљене ратнике из прошле године. Легоше потрбушке по оном селцу, укопаше у снегу лежишта за лактове и наједанпут отпоче клапарање шасповљача дуж целога стрељачког ланца. Оне гломазне руске спредњаче с белгијским ножем и у овом рату остадоше као нека велика беда на руковању код обвезника II класе.

После краћег пушкарања командант батаљона, приметивши да Турци ојачавају свој стрељачки строј, одлучи да развије две чете удесно једним поточићем и наткрили Турке. Ови покрети још нису били довршени, а Турци отпочеше појединачно напуштати своје ровове, нарочито кад угледаше да наша 4. чета у смакнутом поретку врши ужурбан покрет удесно преко оног камењара, борећи се с необично великим снегом који ту беше нападао. Наши веома окретни и бистри војници само једним погледом схватише ситуацију и без икакве моје команде повикаше: „Ене, де, море Турци оступају, а наши хоће да их обиђу. Ајдемо и ми напред, шта чекамо овде?”

Радосно им се придружих и са узвиком „Напред јунаци” кренух једва извлачећи ноге из оног огромног снега, целца. Кад се докотурасмо до турских положаја, затекосмо три мртва Арапина, а дуж њиховог стрељачког строја крв беше попрскала кору снега. Наши војници са искреним сажаљењем посматраху погинуле турске војнике. Један од наших, кад угледа оне мртваце, узвикну: „А их, по Богу брате, колики си! Одакле ли су дошли ови јадници!” (...)

Прикупих своју чету на правцу кретања и по добијеном знаку команданта батаљона, опет у виду претходнице, кренух напред. Пут беше затрпан огромним снегом па смо се кретали трагом Турака. Дан беше потпуно ведар, а пред очима нам само блешташе сјајна кора замрзнутог снега. Беше већ превалило подне када са четом стигох на Орлов кљун (тако се, чини ми се, зваше један повећи купасти брежуљак), са којег угледасмо Сјеницу у једној равници на једва 2.000 метара испред нас, коју обавијаше доста провидна магла. 

Прикупљајући чету за даљи покрет, с неким необичним усхићењем и неком хладноћом у срцу посматрао сам Сјеницу и замишљао шта се све још може догодити. Око Сјенице нисам ништа могао да приметим, изгледаше ми као пуста варош, само се пушио понеки оџак, који казиваше да ипак тамо неко живи. Окупљајући се око мене, војници ме запиткиваху. „Славе ти, господин потпоручник, је ли оно варош Сјеница куда нам ти рече да идемо? По Богу брате, ми нећемо тамо до мрака стићи!”

У току тих и таквих мојих размишљања и разговора с војницима тамо на нашем левом крилу грмели су топови и наши су напредовали. Таман када сам хтео да кренем чету, ето ти једног поднаредника из штаба батаљона с поруком: „Мотрите и даље на Турке, а са четом останите где сте док командант батаљона не стигне.” Учиних што требаше и очекивах долазак команданта. Убрзо угледах да се он с коњем тетура преко онога целца у правцу чете.

Кад стиже, он похвали и чету и мене, а затим рече: „Дошла је наредба да се одмах вратимо на границу, одакле смо и пошли; ти ћеш са четом образовати заштитницу и можеш одмах кренути, пошто сам већ наредио да главнина крене према Јавору.” „А зашто то, господине капетане?”, упитах ја. „Е, па ево зашто! Она проклета Аустрија не да нам ни корака преко границе у овом правцу већ нам је казала: Кад хоћете да ратујете с Турцима, ето вам Ниша, па тамо ратујте”, одговори ми гласно пред целом четом капетан Ванлијћ. „Вала, нека је проклета и овога и онога свијета та несрећна Аустрија”, узвикну један Ваљевац.

Ађутант батаљона, мој добар пријатељ и познаник из ранијег времена, Јаков Ковачевић, трговац из Ваљева, полазећи с командантом батаљона, стеже ми руку оном својом ћопавом руком у коју беше рањен у прошлом рату и рече: „Е, баш нам се не да, земљаче. Она стара кустура (мислио је на Аустрију) непрестано се закачиње за нас. И њој ће једнога дана доћи црни петак!”

Маршујући по снегу обасјаном сјајном месечином, када од мраза пуцаше и дрво и камен, једва око пола ноћи стигох са четом на Јавор, грабећи на старо логориште. Други батаљони беху већ заузели предстражарску линију на самој граници. Ето тако се завршио овај мали поход Јаворске војске у Новопазарски Санџак, због незајажљивих апетита Аустро-Угарске и неактивности европске дипломатије тога времена.

После неколико дана логоровања у оним јамама и слушања најразличитијих разговора, узајамних задиркивања и духовитих поскочица наших дивних и неуморних војника дође време да и моја чета изађе на предстражу, и то баш на сами Василијин врх, највиши и најветровитији врх у околини Јавора. Натоварени торбама и огрнути својим шареницама, моји војници једва се испузаше на ону ветрометину, где не беше ниједног дрвцета. На једвите јаде, разгрћући снег по оном камењару, ископасмо јаме и опет их наткрилисмо шаторским крилима. Чим подигосмо шаторе, упутих два вода ка старом логоришту да донесу дрва за огрев и кување јела. (...) 

После неколико дана бављења на Василијином врху од команданта батаљона добио сам наређење да с једном получетом одмаршујем преко реке Тисовице и, обарањем неколико стубова, пресечем телефонску везу на путу између Сјенице и Новог Пазара. У први сумрак пошао сам с получетом и ађутантом Ковачевићем на извршење овог задатка. У неко доба ноћи стигли смо на друм, оборили свега три дирека, покидали жице и кренули натраг. Још по мраку, пред зору, прешли смо Тисовицу, али наредник који је остао с једним водом у заштитници погреши пут и не наиђе на место куда смо ми прешли залеђену Тисовицу, већ крену другим правцем и, кад су били насред реке, лед пукне и цео вод пропадне до појаса у воду.

Ми смо ишли напред и нисмо знали шта се у позадини десило све док нас један војник није стигао и о томе обавестио. Одмах упутих потребан број војника да им помогну да изађу из воде и дођу. До тога времена, они су се сами већ били искобељали из воде и кренули за нама. Неколико њих нису могли сами да иду па су их војници водили испод руке. Том приликом тим јадницима су биле премрзле ноге, а од свих њих најгоре је страдао сиромах наредник. Од великог мраза њему је доња вилица отишла устрану, а и очи су му се такође искренуле. У логору су лекари учинили своје и све ове јаднике спровели даље у позадину на лечење. Многима од њих отпадали су прсти с ногу. (...)

После краћег времена Ваљевска бригада доби наређење да хитно одмаршује у састав главних снага наше војске у долини Мораве, које се већ приближаваху Нишу и припремаху напад. Одмах по добијеном наређењу, сутрадан рано, бригада је одмаршовала преко Кушића, Ивањице, Пожеге, Чачка, Крушевца и Ђуниса, левом обалом Мораве у правцу Ниша. Маршовали смо усиљеним маршем како бисмо што пре стигли у помоћ нашим трупама које су се бориле око Ниша.&lt;br&gt;
(...)

== Извор ==
* Војвода Живојин Мишић, ''Моје успомене'', БИГЗ; Београд, (5. издање) 1990.
[[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]]</text>
      <sha1>p55gegtjlo09zw883axsyjowpun1cln</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>