Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 11503 148189 147647 2026-11-06T11:40:05Z Coaorao 19106 148189 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}} <poem> Био један цар па имао три сина и пред двором златну јабуку која за једну нoћ и цвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: ''Куд се то дева род с наше јабуке!'' На то ћe peћи најстарији син: ''Ја ћу нoћac чувати јабуку, да видим ко је то бере.'' И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом па легне спавати. Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку а девета њему у кревет, како падне на кревет, створи се девојка да је није било лепше у свему царству. Тако су се њих двоје грлили и љубили до после поноћи. Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему а другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке. Пошто је тако неколико нoћu једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува. У томе се још нађе некака проклета бабетина која им се обећа да ће ухватити и дознати како он јабуку сачува. Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у девојку. Онда баба полагано узме девојчину плетеницу, која је висила низ кревет па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом и тако их нестане. Онда ђипи и царев син па повиче: ''Шта је то?'' Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима. Паунице више не дођу на јабуку и зато је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу и да се не враhа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је наумио. Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му наћи другу девојку коју год хоће у свему царству. Али је то све било залуду, он се спреми и још с једним слугом пође у свет да тражи своју пауницу. Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро и онде нађе једне велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу и једну девојку бабину кћер па запита бабу: ''Забога, бако, е да ли ти што знаш за девет златних пауница?'' А баба му стане казивати: ''Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће теби остати. Али он једва чекајући да види паунице није хтео ни слушати што баба говори за своју кћер. Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватрапири па му рече: ''Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати.'' Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња па га стане грлити и будити: ''Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!'' А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: ''Шта је, јесу ли долазиле?'' А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале ујезеро, а девета њему на коња и како га је грлила и будила. Царев син сиромах чујући то, да се убије. Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га стане грлити и будити: ''Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!'' Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: ''Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати па нас више никад овде неће видети. И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: ''Јесу ли долазиле?'' А слуга му одговори: ''Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати па више никад овде нeћe доћи. Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дано сване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао. Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња па га стане будити и грлити: ''Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!'' Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: ''Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи пa ћe ме онда наћи. С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди па запита слугу: ''Јесу ли долазиле?'' А слуга одговори: ''Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи па ћеш је онда наћи.'' Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету и тако путујући задуго, дође уједну планину и онде заноћи у једнога пустиника па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница. Пустиник му одговори: ''Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба!'' Одавде нема до њих више од по дана хода. Само вала управо да идеш па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику па пође како му је казао. И тако путујући наиђе на велике вратнице и прошавши их, одмах узме десно и тако око подне угледа град где се бели и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и откуда је па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка па узевши се с њим по руке уведе га у дворе. Ту буде велика радост и после неколико дана венчају се њих двоје и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума па му рече: ''У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отворај, не шали се главом!'' С отим она отиде. Царев син оставши сам у двору, стане мислити у себи: ''Шта би то било у дванаестом подруму?'' Па онда стане отворати подруме све редом. Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отворати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму! па најпосле отвори и дванаести подрум, кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено па из њега изиђе глас: ''Забога, брате, молим те, умрех од жеђи, дај ми чашу воде!'' Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изађе глас из бурета: ''Забога, брате, умрех од жеђи! Дај ми још једну чашу воде!'' Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиђе глас из бурета: ''Забога, брате, умрех од жеђи! дај ми још једну чашу воде!'' Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега па на путу ухвати царицу и однесе је. После дођу слушкиње и кажу царевоме сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ћe радити; најпосле науми опет да иде усвет да је тражи. И тако путујући по свету за дуго, дође на једну воду па идући покрај оне воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака. Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: ''Побогу да си ми брат, баци ме у воду!'' Ја ћу теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску па кад ти затребам, само је протри мало.'' Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: ''Побогу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа!'' Ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме од ње једну длаку па је пусти. Опет тако идући преко једне планине нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече му: ''Побогу да си ми брат, пусти ме!'' Ja ћy теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме длаку од курјака па га пусти. Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека па га запита: ''Забога, брате, е да ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?'' Овај га човек лепо упути и каже му и време у које вала да је тамо. Онда му царев син захвали па пође унапредак и једва једном дође у град змајев. Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу: ''Шта ћемо сад: или ћемо јести и пити или ћемо терати?'' Коњ му одговори: ''Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.'' Кад змај руча, онда седне на коња па терај за њима и за тили час их стигне. Како их стигне, царицу отме од царевога сина па му рече: ''Ти иди збогом, сад ти праштам за оно што си ми у подруму дао воде; али се више не враћај ако ти је живот мио.'' Он сиромах пође мало, али не могавши срцу одолети, врати се натраг па сутрадан опет у змајев двор и нађе царицу а она седи сама у двору и сузе рони. Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли. Онда рече царев син њојзи: ''Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли.'' С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умилавати и превијати се око њега и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: ''Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога?!'' А он јој одговори: ''Е где сам ја добио, онде не може свак добити. У тој и у тој планини има једна баба па има дванаест коња за јаслама да не знаш који је од кога лепши. А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чини, али је он најбољи; он је брат мога коња, њега ко добије, може у небеса ићи. Али ко хоће да добије од бабе коња, вала да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе па ту кобилу и ждребе вала чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће. А ко се у бабе најми па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу.'' Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође па му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у ону планину к баби и дошавши к њој рече јој: ''Помози бог, бако!'' А она му прихвати бога: ''Бог ти помогао, синко; а које добро?'' Он јој рече: ''Рад бих у тебе служити.'' Онда му баба рече: ''Добро, синко.'' За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти коња кога год хоћеш; ако ли не сачуваш, узећу ти главу.'' Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била и овај је колац све једнако викао: ''Дај, баба, главу.'' Баба му ово све покаже па му рече: ''Видиш, ови су сви били у мене у најму па нису могли кобиле сачувати.'' Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде увече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу и тако тражећи је удари на некаку воду. Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио па извадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међупрстима, а рибица му се у један пут јави из воде: ''Шта је, побратиме?'' А он јој одговори: ''Утекла ми бабина кобила па не знам где је.'' А рибица му рече: ''Ено је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура, ба-бина кобила!'' Онда он удари уларом по води говорећи: ''Дура, бабина кобила!'' А она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу. Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба њему да јести, а кобилу уведе у коњушницу па све жарачем: ''У рибе, курво!'' А кобила јој одговори: ''Ја сам била у рибама, али су њему рибе пријатели па ме проказаше.'' Онда опет баба: ''А ти у лисице!'' Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица у један пут те преда њ: ''Шта је, побратиме?'' А он одговори: ''Утекла ми бабина кобила па не знам где је.'' А лисица му одговори: ''Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила!'' Он онда удари уларом о земљу говорећи: ''Дура, бабина кобила!'' а кобила постане кобила као што је и била и у један пут се са ждребетом обри пред њим. Онда је он заулари и узјаше па кући а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу па све жарачем говорећи: ''У лисице, курво!'' А она јој одговори: ''Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи па ме проказаше.'' Онда опет баба: ''А ти у курјаке'' Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспа на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу па седи на њој и улар држи у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједан пут те преда њ: ''Шта је побратиме?'' А он му рече: ''Утекла ми бабина кобила па не знам где је.'' А курјак му рече: ''Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила'' Он онда удари уларом о земљу говорећи: ''Дура, бабина кобила!'' а кобила постане кобила као што је и била и у један пут се са ждребетом обри пред њим. Онда је царев син заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му да ручак, а кобилу уведе у коњушницу па све жарачем говоpeћu: ''У курјаке, курво!'' А кобила јој одговори: ''Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи па ме проказаше.'' Онда баба изиђе напоље а царев јој син рече: ''Е, баба, ја сам тебе служио поштено, сад ми дај што смо погодили.'' Баба му одговори: ,,Синко, што је погођено оно вала да буде. Ето од дванаест коња бирај којега хоћеш.'' А он рече баби: ''Та шта ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.'' Онда га баба стане одвраћати: ''Како би ти узео онога губавог код таких красних коња!'' Али он једнако остане на своме говорећи: ''Дај ти мени кога ја хоћу, тако је погођено.'' Баба не имајући куд камо, да му губавога коња, а он се онда с њом опрости па пође водећи коња на улару. Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица и за тили час донесе га пред змајеве дворе. Царев син како уђе унутра, одмах рече царици: ''Спремај се што брже.'' И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња па хајде с богом путовати. После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: ''Шта ћемо сад: или ћемо јести и пити или ћемо терати?'' А коњ му одговори: ''Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.'' Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај. А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: ''Не бојте се, не треба бежати.'' Кад једанпут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: ''Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.'' А овај му одговори: ''А што си луд те носиш ту алу.'' Ногама у вретен, те њега о камен па хајде са мном.'' Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи. Онда царица уседне на овога коња и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. </poem> {{Википедија|Златна јабука и девет пауница (народна бајка)}} == Извор == * Караџић, В. С. 1870. Српске народне приповијетке, друго умножено издање. Беч, у наклади Ане, удовице В.С. Караџића. стр. 15–26. {{ЈВ-аутор|Вук Стефановић Караџић|1864}} [[Категорија:Српске народне приповетке]] f7s5l8wqtfw61i10uksw56qwriuctwb 3 46909 148188 143118 2026-11-06T11:36:16Z Coaorao 19106 /* Савет:унутрашње везе */ нови одељак 148188 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 08:43, 15. децембар 2021. (CET) == Категорије, чланци == Поздрав. Што сам пронашао да је означено за брисање, то сам и обрисао. Убудуће немојте постављати линкове ка чланцима и категоријама (јер нешто је неисправно) већ унутрашње хипервезе ка њима или просто њихове пуне називе без хипервеза како би се ручно могли пронаћи. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:54, 1. мај 2026. (CEST) :Хвала пуно! Линкове сам стављала јер не функционишу ни унутрашње хипервезе.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 05:11, 1. мај 2026. (CEST) == Савет:унутрашње везе == Поздрав, дакле када повезујете неки појам са Википедијом, то чините овако: <nowiki>[[w:Име чланка на Википедији|Реч у тексту на Викизворнику]]</nowiki> На пример: "Бој на Радојини код Нове Вароши, равници са леве стране <nowiki>[[w:Увац|Увца]]</nowiki>, одиграо се…" Жељко Вам је горе већ био скренуо пажњу на то — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 12:36, 6. новембар 2026. (CET) iozoqe8y1m3dtdtprs10aknolsmxdvp 148190 148188 2026-11-06T11:53:06Z BrankaVV 13641 /* Савет:унутрашње везе */ одговор 148190 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 08:43, 15. децембар 2021. (CET) == Категорије, чланци == Поздрав. Што сам пронашао да је означено за брисање, то сам и обрисао. Убудуће немојте постављати линкове ка чланцима и категоријама (јер нешто је неисправно) већ унутрашње хипервезе ка њима или просто њихове пуне називе без хипервеза како би се ручно могли пронаћи. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:54, 1. мај 2026. (CEST) :Хвала пуно! Линкове сам стављала јер не функционишу ни унутрашње хипервезе.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 05:11, 1. мај 2026. (CEST) == Савет:унутрашње везе == Поздрав, дакле када повезујете неки појам са Википедијом, то чините овако: <nowiki>[[w:Име чланка на Википедији|Реч у тексту на Викизворнику]]</nowiki> На пример: "Бој на Радојини код Нове Вароши, равници са леве стране <nowiki>[[w:Увац|Увца]]</nowiki>, одиграо се…" Жељко Вам је горе већ био скренуо пажњу на то — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 12:36, 6. новембар 2026. (CET) :Хвала @[[Корисник:Coaorao|Coaorao]], дуго нисам овде уређивала, а и фокусирана сам на садржај објава... :Припремила сам доста текстова везаних за Српско-турске ратове (1876-78), али ћу се тренутно ограничити на изворе везане за дејства Ибарске војске на јаворском фронту 1876. године. :Паралелно радим овде, на Остави и Викизворнику, а мањим делом и на Википедији, повезујем различите податке, па ми немојте замерити ако нешто није уобичајено форматирано. — [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 12:53, 6. новембар 2026. (CET) ddavlfhxnuodnunlewgxu2p83ua54wu 0 61929 148185 148183 2026-11-06T11:07:48Z BrankaVV 13641 148185 wikitext text/x-wiki Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [[w:Увац|Увца]], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [http://Архимандрит%20Нићифор%20(Дучић) Нићифор Дучић] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша). Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису ''Коло'', у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''. <poem> : У хиљаду и осмој стотини, : Седамдесет и шестој години, : У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}} : Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила, : Те дозива војводу Дучића, : У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}} : „О Дучићу, од војске главаре! : Али чујеш, ал’ ништа не хајеш, : Ето нате силовите војске, : А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде; : Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}} : Све пјешака, за боја јунака, : И тридесет стотина коњика, : Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника, : Још са њима четир’ батерије. : Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку, : Гдје је силну уставио војску, : И закле се Турчин на вијећу: : Да ће сјутра удрит’ Радојини : И да ће те ухватити жива, : И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}} : И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} : И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} : Да ће свјема осијећи главе, : А сву војску српску поробити, : И под сабљу оштру окренути, : Саде гледај како ти је драго!” : Кад је Дучић разумио гласа, : Добро чуо шта му вила каза, : Мисли Дучић, шта ће и како ће. : Све мислио, на једно смислио: : Сву господу од војске скупио, : Па међу њих бесједити стао: : „Браћо моја, српски поглавари! : Ево на нас Селман-паша иде, : Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}} : И тридесет стотина коњика, : И уза њих четир’ батерије. : Заклео се Турчин на вијећу: : У Србију да ће превест’ војску, : И да ће нас свију похватати, : И под оштру сабљу окренути, : Ма шта ћемо, ако Бога знате? : Нас је мало, а Турака много, : Смијемо ли сачекати Турке?” : Сва господа ником поникнула, : И у црну земљу погледала, : Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}} : Већ Дучићу овако говори: : „Господине, војвода Дучићу, : Не плаши се од много Турака, : Јер је у нас војска сва јуначна, : Све хајдуци, турски крвопилци, : Изгинут’ ће један код другога, : Неће утећ’ један од другога, : Ни пуштити у Србију Турке. : Већ чули ме, војвода Дучићу, : Ако хоћеш мене послушати, : Узми војске колико ти драго, : Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка, : Гледај тамо да не прођу Турци, : Ја ћу остат’ у пољу широку, : У широку пољу Радојини, : Са мојијех седам стотин’ људи, : Да причекам силу Селманову; : С батеријом преко Увца ’ладна, : Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}} : Нека узме висе за топове, : Да Турцима јачи отпор дамо.” : Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали, : И распоред његов похвалили. : Оде Дучић у Брезна широка, : А са њиме сва господа редом, : И одведе што му треба војске. : Сам остаде Ковачевић Мито, : Па дозива Глушчевић Јована: : „Војсковођа, Глушчевић Јоване! : Ја познајем добро храброст твоју, : Виш’ ћуприје војску своју крени : И у ланац одмах је разреди.” : Још дозива Јоловића Вука: : „Ао, Вуче, мој соколе сиви! : Узми чету, хајде до Јована, : Па разреди и ти ланцем војску, : Те јуначки дочекајте Турке.” : Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} : „Црногорче, Даковић Андрија! : Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}} : Те до Вука ти ланац састави – : Добро гледај, те дочекај Турке.” : Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}} : „Четовођа, Поповићу Васо! : Чету крени, хајде код Јована, : До Јована ти ланац састави; : Не бојте се, моји витезови, : Што ће силна ударити војска, : Јер имамо сивога сокола, : Сив’ сокола, Црногорца Риста, : Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} – : У њега су све добре тобџије, : Који знаду топовима тући – : А Ристо је јунак од мегдана: : Погинут ће, уклонит’ се неће.” : Истом Мито разредио војску, : Док дотрча са страже стражарче, : Па овако Миту зборит’ стаде: : „Господине, Ковачевић Мито, : Бјежи с војском, ако бога знадеш! : Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}} : Како Турчин разређује војску, : И већ ево с једном војском сиђе : У широко поље Радојину; : Друга војска Чоловини оде : А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!” : Насмија се Ковачевић Мито: : „О јуначе, мој соколе сиви, : Не бој ми се силе од Турака, : Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.” : Таман они у ријечи бјаху, : А у пољу Турци ижљегоше : И по пољу ланац разасуше; : Пред њима су брзи коњаници, : Кренули су, хоће у Србију. : Тад завика Глушчевић Јоване: : „Господине, Ковачевић Мито! : Да л’ да живу ватру оборимо?” : Проговара Ковачевић Мито: : „Не, Јоване, ако бога знадеш! : Већ да близу припуштимо Турке.” : Кад су близу припуштили Турке, : Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}} : Бој се држа за полак од сата; : Док се зачу Црногорац Ристо, : Па кад Ристо Турке опазио, : На тобџије вику учинио, : И Турке је бити започео. : Мили Боже, на свему ти хвала! : Све је поље притиснула тама, : А у тами српски витезови, : Све се боре као соколови, : Ал’ је веља сила у Турчина. : Кад је Миту ватра додијала, : Онда стаде ситну књигу писат’, : Па је спреми војводи Дучићу, : Овако му у књизи говори: : „Господине, војвода Дучићу: : Ево има четир’ пуна сата, : Како су ми ударили Турци, : Брже с војском низа Брезна крени, : Те потеци пољу Радојини, : Што скорије, ако Бога знадеш, : Сва ће мени изгинути војска! : Још да није Црногорац Риста, : Колика је сила у Турчина, : Ми би давно погубили главе, : Но нас Ристо топовима брани.” : Кад је Дучић књигу прихватио, : Књигу чита, а по војсци хода, : Док ето ти попа Љешевића, : А са њиме Леовца Маринка, : Па питају војводу Дучића: : „Откуд књига, Бога ти једнога? : Те је тебе јутрос замислила?” : Кад то зачу војвода Дучићу, : Даде књигу попу Љешевићу, : А поп чита, те је сваки чује. : Кад то виђе Леовац Маринко, : Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}} : „Чика Зеко, ако Бога знадеш, : Радојини ударише Турци, : Потецимо што брже можемо, : Да будемо браћи на помоћи.” : Па Маринко до зеленка дође, : На зеленку притеже колане; : Зелен Кулић до дората дође, : На дорату притеже колане; : Тад повика Леовац Маринко: : „О, Секуле, млади барјактаре! : Барјак узми, пред војском ми пођи!” : Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао, : Секул пође, за њим с’ војска крену, : Па ево их низ Брезна широка : Те стигоше на врх Радојине, : На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху. : Сад повика Завишићу Јанко: : „О, Секуле, нови барјактаре! : Нису јунак, ниси од јунака, : Ни барјактар ниси за барјака; : Ето доље у долини Турци, : Ко ће барјак у Турке ун’јети, : С голим ножем у бијеле руке, : И с Турцима бојак започети?” : Кад то зачу дијете Секуле, : Он свакоме њему одговара: : „Чика Јанко, Бога ми једнога, : Ја заклетву погазити нећу, : Ја ћу први ударит’ у Турке.” : То изрече, а Бога помену, : Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}} : Барјак узе у лијеву руку, : Па у Турке јуриш учинио. : Шћаше Секул барјак пронијети : У широко поље Радојину, : Ама турске пушке ухиташе, : Те погибе дијете Секуле, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но дотрча Леовац Новица, : Мио братац Леовца Маринка, : С голим ножем у бијеле руке, : Узе барјак у лијеву руку, : Па он први удари у Турке, : Да продере и барјак пронесе, : Ама турске пушке не дадоше: : Ту погибе Леовац Новица. : Шћаху Турци барјак прихватити, : Но допаде Шћепан Лазовићу, : Узе барјак у лијеву руку, : Па извади двије пушке мале : И обадвије у Турке опали. : Шћаше Шћепан барјак пронијети, : И кроз турску војску продријети, : Ма турске му пушке не дадоше, : Јер је много сила их склопила, : Док погибе Шћепан Лазовићу. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Ал’ не даде Драгићевић Божо: : Узе барјак у лијеву руку, : А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Божо барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше: : Док погибе Драгићевић Божо. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но не даде Вучић Радојевић, : Момче младо, ама је јуначно: : Узе барјак у лијеву руку, : А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}} : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Вучић барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше, : Већ погибе Вучић Радојевић. : Све по један гине до једнога, : Док погибе четрн’ест момака, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Када виђе Црногорац Ристо : Гдје ту паде погибија грдна, : Он окрену на л’јево топове, : Стаде тући по Црквини Турке : И разбијат’ групе и колоне. : Отален се повратише Турци : И на Мита јуриш учинише, : На сокола Ковачевић Мита, : И његову убојиту војску. : Из првих их шанца ишћераше, : Али војска други уфатила. : Трчи Мито кроз цијелу војску, : Те јуначи Србе соколове; : Бој се бије, нигда не престаје, : И на л’јевом и на десном крилу. : Тада десно уступише Турци, : На лијево крило ударише, : Да разбију Србе витезове, : И да продру с војском у Србију. : Ама не да Леовац Маринко, : Са Зеленом и са својом војском, : Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}} : Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}} : Око Увца с обадвије стране, : Док се у том Турци препадоше, : Те се мало натраг повукоше, : И бусије своје напустише, : Повлачећ’ се Китоњи планини. : Утом кличе неко од дружине: : „Нестаде ми праха од олова!” : Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}} : Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}} : У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио, : На кобили дизгин покупио, : Па на Увац воду нагонио. : Кад је Стево воду пребродио, : Вишека је био извадио, : Па повика танко гласовито: : „Коме нема праха ни олова?” : Но се Стево љуто преварио, : У турску је војску угазио, : Док повика Туре из бусије: : „Амо к мени понеси вишека!” : Стево мисли е га Србин виче, : Превари се, уједе га гуја, : Одја’ коња, понесе вишеке, : Док га сколи силна потурица. : Кад се Стево виђе на невољи, : Вишеке је преда се бацио, : За оштру се сабљу прихватио, : Нагнаше се један на другога. : Ал’ је Турчин пушку потурио, : Те је Стеву сабљу саломио, : За прса се оба ухватише, : Покрај воде они се пон’јеше. : Док је Турчин Стева преварио, : Јер је комад сабље дохватио : И њом Стева по глави ранио, : Шћаше Стево туне погинути, : Но то виђе ужичка катана, : Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}} : На вранчићу, коњу од мегдана, : Па на Увац натјера гаврана, : Преко Увца он је претрчао : И Стевану у помоћ стигао, : Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}} : Те Турчина уби код Стевана, : Пак Стевана за руку прихвати, : Па је ране Стевану превио : И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}} : У том с Турци натраг повратише, : И са ц’јелом силом ударише, : Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}} : Не би л’ како прешли у Србију. : Ма их српска дочекала војска: : Око воде и око отоке, : Леши су се турски поваљали : И камење крвљу обојили. : Кад је турска војска увиђела, : У Србију да проћи не може, : Поврати се пољу Чоловини, : Ђе’но турска караула б’јаше, : А испод ње Ковачевић Мито, : И до њега Глушчевић Јоване, : До Јована Јоловићу Вуче, : А до Вука Пејовићу Миле, : А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}} : – Два је брата своја изгубио, : Данас, брате, у пољу широку – : А са њима још двјеста војника, : Убојнога као ватре живе. : Тад на кулу навалише Турци, : Али кличе Глушчевић Јоване, : Па дозива Црногорца Риста. : Јован кличе, нико с’ не одазива, : Тада кличе Милић Ивановић, : И он зовну Црногорца Риста: : „Брже, Ристо, топове окрени!” : Кад то зачу Црногорац Ристо, : На Турке је топове окрен’о, : И стао их живом ватром тући. : Кад видјеше Турци убојници, : Ђе ниједан главе изн’јет неће, : Плећа даше, а бјежати сташе, : Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}} : И бацајућ’ из руку оружје. : Када виђе Ковачевић Мито, : Ђе низ поље утекоше Турци, : Од куле је војску покренуо, : На Турке је јуриш учинио. : Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке, : Равно тридест глава посјекоше, : И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише. : Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа: : Препаде се Поповићу Васо, : Четовођа чете бјелобрдске, : Што ћуприју на Увцу чуваше, : Препаде се од ватре жестоке, : Па не знајућ’ шта је било с Митом, : И његовом убојитом војском, : Он је својој чети говорио: : „Бјежте, браћо, ако Бога знате, : Све изгибе, нико се не врати!” : Препаде се чета свеколика, : Па у Увац воду све поскака, : Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}} : Све јунака, бирана војника. : Оде Селим на Тикву широку, : Не мислећи ићи у Србију. : Кад је Селим на Тикву изиш’о, : И на прелисту своју војску уз’о, : Нема њему тридесет стотина, : Све низама, редовних војника, : А безбројно јоште рањеника : Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}} : Кад је Мито рашћеравши Турке, : У Србију с војском се вратио, : На препис је своје људе уз’о: : На мртво је двајест погинуло, : Осамдесет вода однијела – : Што погибе, а што се потопи; : Сто и двајест свега је војника, : А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}} : Све је српска изнијела војска, : Изнијела мртве и рањене. : Селман-паша на Китоњи сједи, : Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића : И његову сву јуначку војску; : А кол’ко му јада грдних даде! : Тада тужан Селман проговара: : „Авај мени, до Бога милога! : С ким сам данас боја учинио! : Са три чете горскијех хајдука, : И опет ми потукоше војску!” : Па с’ отолен Селман покренуо, : Право оде ка Новој Вароши, : Оде Селман с војском кукајући, : Оста Дучић с војском пјевајући. : Ту сам био, очима гледао, : Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}} </poem> == Напомене == {{напомене}} ===Извор=== Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024. [[Категорија:Српске епске народне песме]] plbjqe7ou52lg7kc9bxbo6fs0t1g2g1 148186 148185 2026-11-06T11:20:55Z Coaorao 19106 Поништена измена [[Special:Diff/148185|148185]] корисника [[Special:Contributions/BrankaVV|BrankaVV]] ([[User talk:BrankaVV|разговор]]) 148186 wikitext text/x-wiki Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [[w:Увац|Увца]], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [[Аутор:Нићифор Дучић|Нићифор Дучић]] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша). Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису ''Коло'', у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''. <poem> : У хиљаду и осмој стотини, : Седамдесет и шестој години, : У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}} : Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила, : Те дозива војводу Дучића, : У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}} : „О Дучићу, од војске главаре! : Али чујеш, ал’ ништа не хајеш, : Ето нате силовите војске, : А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде; : Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}} : Све пјешака, за боја јунака, : И тридесет стотина коњика, : Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника, : Још са њима четир’ батерије. : Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку, : Гдје је силну уставио војску, : И закле се Турчин на вијећу: : Да ће сјутра удрит’ Радојини : И да ће те ухватити жива, : И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}} : И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} : И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} : Да ће свјема осијећи главе, : А сву војску српску поробити, : И под сабљу оштру окренути, : Саде гледај како ти је драго!” : Кад је Дучић разумио гласа, : Добро чуо шта му вила каза, : Мисли Дучић, шта ће и како ће. : Све мислио, на једно смислио: : Сву господу од војске скупио, : Па међу њих бесједити стао: : „Браћо моја, српски поглавари! : Ево на нас Селман-паша иде, : Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}} : И тридесет стотина коњика, : И уза њих четир’ батерије. : Заклео се Турчин на вијећу: : У Србију да ће превест’ војску, : И да ће нас свију похватати, : И под оштру сабљу окренути, : Ма шта ћемо, ако Бога знате? : Нас је мало, а Турака много, : Смијемо ли сачекати Турке?” : Сва господа ником поникнула, : И у црну земљу погледала, : Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}} : Већ Дучићу овако говори: : „Господине, војвода Дучићу, : Не плаши се од много Турака, : Јер је у нас војска сва јуначна, : Све хајдуци, турски крвопилци, : Изгинут’ ће један код другога, : Неће утећ’ један од другога, : Ни пуштити у Србију Турке. : Већ чули ме, војвода Дучићу, : Ако хоћеш мене послушати, : Узми војске колико ти драго, : Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка, : Гледај тамо да не прођу Турци, : Ја ћу остат’ у пољу широку, : У широку пољу Радојини, : Са мојијех седам стотин’ људи, : Да причекам силу Селманову; : С батеријом преко Увца ’ладна, : Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}} : Нека узме висе за топове, : Да Турцима јачи отпор дамо.” : Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали, : И распоред његов похвалили. : Оде Дучић у Брезна широка, : А са њиме сва господа редом, : И одведе што му треба војске. : Сам остаде Ковачевић Мито, : Па дозива Глушчевић Јована: : „Војсковођа, Глушчевић Јоване! : Ја познајем добро храброст твоју, : Виш’ ћуприје војску своју крени : И у ланац одмах је разреди.” : Још дозива Јоловића Вука: : „Ао, Вуче, мој соколе сиви! : Узми чету, хајде до Јована, : Па разреди и ти ланцем војску, : Те јуначки дочекајте Турке.” : Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} : „Црногорче, Даковић Андрија! : Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}} : Те до Вука ти ланац састави – : Добро гледај, те дочекај Турке.” : Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}} : „Четовођа, Поповићу Васо! : Чету крени, хајде код Јована, : До Јована ти ланац састави; : Не бојте се, моји витезови, : Што ће силна ударити војска, : Јер имамо сивога сокола, : Сив’ сокола, Црногорца Риста, : Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} – : У њега су све добре тобџије, : Који знаду топовима тући – : А Ристо је јунак од мегдана: : Погинут ће, уклонит’ се неће.” : Истом Мито разредио војску, : Док дотрча са страже стражарче, : Па овако Миту зборит’ стаде: : „Господине, Ковачевић Мито, : Бјежи с војском, ако бога знадеш! : Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}} : Како Турчин разређује војску, : И већ ево с једном војском сиђе : У широко поље Радојину; : Друга војска Чоловини оде : А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!” : Насмија се Ковачевић Мито: : „О јуначе, мој соколе сиви, : Не бој ми се силе од Турака, : Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.” : Таман они у ријечи бјаху, : А у пољу Турци ижљегоше : И по пољу ланац разасуше; : Пред њима су брзи коњаници, : Кренули су, хоће у Србију. : Тад завика Глушчевић Јоване: : „Господине, Ковачевић Мито! : Да л’ да живу ватру оборимо?” : Проговара Ковачевић Мито: : „Не, Јоване, ако бога знадеш! : Већ да близу припуштимо Турке.” : Кад су близу припуштили Турке, : Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}} : Бој се држа за полак од сата; : Док се зачу Црногорац Ристо, : Па кад Ристо Турке опазио, : На тобџије вику учинио, : И Турке је бити започео. : Мили Боже, на свему ти хвала! : Све је поље притиснула тама, : А у тами српски витезови, : Све се боре као соколови, : Ал’ је веља сила у Турчина. : Кад је Миту ватра додијала, : Онда стаде ситну књигу писат’, : Па је спреми војводи Дучићу, : Овако му у књизи говори: : „Господине, војвода Дучићу: : Ево има четир’ пуна сата, : Како су ми ударили Турци, : Брже с војском низа Брезна крени, : Те потеци пољу Радојини, : Што скорије, ако Бога знадеш, : Сва ће мени изгинути војска! : Још да није Црногорац Риста, : Колика је сила у Турчина, : Ми би давно погубили главе, : Но нас Ристо топовима брани.” : Кад је Дучић књигу прихватио, : Књигу чита, а по војсци хода, : Док ето ти попа Љешевића, : А са њиме Леовца Маринка, : Па питају војводу Дучића: : „Откуд књига, Бога ти једнога? : Те је тебе јутрос замислила?” : Кад то зачу војвода Дучићу, : Даде књигу попу Љешевићу, : А поп чита, те је сваки чује. : Кад то виђе Леовац Маринко, : Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}} : „Чика Зеко, ако Бога знадеш, : Радојини ударише Турци, : Потецимо што брже можемо, : Да будемо браћи на помоћи.” : Па Маринко до зеленка дође, : На зеленку притеже колане; : Зелен Кулић до дората дође, : На дорату притеже колане; : Тад повика Леовац Маринко: : „О, Секуле, млади барјактаре! : Барјак узми, пред војском ми пођи!” : Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао, : Секул пође, за њим с’ војска крену, : Па ево их низ Брезна широка : Те стигоше на врх Радојине, : На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху. : Сад повика Завишићу Јанко: : „О, Секуле, нови барјактаре! : Нису јунак, ниси од јунака, : Ни барјактар ниси за барјака; : Ето доље у долини Турци, : Ко ће барјак у Турке ун’јети, : С голим ножем у бијеле руке, : И с Турцима бојак започети?” : Кад то зачу дијете Секуле, : Он свакоме њему одговара: : „Чика Јанко, Бога ми једнога, : Ја заклетву погазити нећу, : Ја ћу први ударит’ у Турке.” : То изрече, а Бога помену, : Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}} : Барјак узе у лијеву руку, : Па у Турке јуриш учинио. : Шћаше Секул барјак пронијети : У широко поље Радојину, : Ама турске пушке ухиташе, : Те погибе дијете Секуле, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но дотрча Леовац Новица, : Мио братац Леовца Маринка, : С голим ножем у бијеле руке, : Узе барјак у лијеву руку, : Па он први удари у Турке, : Да продере и барјак пронесе, : Ама турске пушке не дадоше: : Ту погибе Леовац Новица. : Шћаху Турци барјак прихватити, : Но допаде Шћепан Лазовићу, : Узе барјак у лијеву руку, : Па извади двије пушке мале : И обадвије у Турке опали. : Шћаше Шћепан барјак пронијети, : И кроз турску војску продријети, : Ма турске му пушке не дадоше, : Јер је много сила их склопила, : Док погибе Шћепан Лазовићу. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Ал’ не даде Драгићевић Божо: : Узе барјак у лијеву руку, : А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Божо барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше: : Док погибе Драгићевић Божо. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но не даде Вучић Радојевић, : Момче младо, ама је јуначно: : Узе барјак у лијеву руку, : А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}} : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Вучић барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше, : Већ погибе Вучић Радојевић. : Све по један гине до једнога, : Док погибе четрн’ест момака, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Када виђе Црногорац Ристо : Гдје ту паде погибија грдна, : Он окрену на л’јево топове, : Стаде тући по Црквини Турке : И разбијат’ групе и колоне. : Отален се повратише Турци : И на Мита јуриш учинише, : На сокола Ковачевић Мита, : И његову убојиту војску. : Из првих их шанца ишћераше, : Али војска други уфатила. : Трчи Мито кроз цијелу војску, : Те јуначи Србе соколове; : Бој се бије, нигда не престаје, : И на л’јевом и на десном крилу. : Тада десно уступише Турци, : На лијево крило ударише, : Да разбију Србе витезове, : И да продру с војском у Србију. : Ама не да Леовац Маринко, : Са Зеленом и са својом војском, : Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}} : Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}} : Око Увца с обадвије стране, : Док се у том Турци препадоше, : Те се мало натраг повукоше, : И бусије своје напустише, : Повлачећ’ се Китоњи планини. : Утом кличе неко од дружине: : „Нестаде ми праха од олова!” : Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}} : Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}} : У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио, : На кобили дизгин покупио, : Па на Увац воду нагонио. : Кад је Стево воду пребродио, : Вишека је био извадио, : Па повика танко гласовито: : „Коме нема праха ни олова?” : Но се Стево љуто преварио, : У турску је војску угазио, : Док повика Туре из бусије: : „Амо к мени понеси вишека!” : Стево мисли е га Србин виче, : Превари се, уједе га гуја, : Одја’ коња, понесе вишеке, : Док га сколи силна потурица. : Кад се Стево виђе на невољи, : Вишеке је преда се бацио, : За оштру се сабљу прихватио, : Нагнаше се један на другога. : Ал’ је Турчин пушку потурио, : Те је Стеву сабљу саломио, : За прса се оба ухватише, : Покрај воде они се пон’јеше. : Док је Турчин Стева преварио, : Јер је комад сабље дохватио : И њом Стева по глави ранио, : Шћаше Стево туне погинути, : Но то виђе ужичка катана, : Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}} : На вранчићу, коњу од мегдана, : Па на Увац натјера гаврана, : Преко Увца он је претрчао : И Стевану у помоћ стигао, : Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}} : Те Турчина уби код Стевана, : Пак Стевана за руку прихвати, : Па је ране Стевану превио : И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}} : У том с Турци натраг повратише, : И са ц’јелом силом ударише, : Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}} : Не би л’ како прешли у Србију. : Ма их српска дочекала војска: : Око воде и око отоке, : Леши су се турски поваљали : И камење крвљу обојили. : Кад је турска војска увиђела, : У Србију да проћи не може, : Поврати се пољу Чоловини, : Ђе’но турска караула б’јаше, : А испод ње Ковачевић Мито, : И до њега Глушчевић Јоване, : До Јована Јоловићу Вуче, : А до Вука Пејовићу Миле, : А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}} : – Два је брата своја изгубио, : Данас, брате, у пољу широку – : А са њима још двјеста војника, : Убојнога као ватре живе. : Тад на кулу навалише Турци, : Али кличе Глушчевић Јоване, : Па дозива Црногорца Риста. : Јован кличе, нико с’ не одазива, : Тада кличе Милић Ивановић, : И он зовну Црногорца Риста: : „Брже, Ристо, топове окрени!” : Кад то зачу Црногорац Ристо, : На Турке је топове окрен’о, : И стао их живом ватром тући. : Кад видјеше Турци убојници, : Ђе ниједан главе изн’јет неће, : Плећа даше, а бјежати сташе, : Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}} : И бацајућ’ из руку оружје. : Када виђе Ковачевић Мито, : Ђе низ поље утекоше Турци, : Од куле је војску покренуо, : На Турке је јуриш учинио. : Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке, : Равно тридест глава посјекоше, : И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише. : Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа: : Препаде се Поповићу Васо, : Четовођа чете бјелобрдске, : Што ћуприју на Увцу чуваше, : Препаде се од ватре жестоке, : Па не знајућ’ шта је било с Митом, : И његовом убојитом војском, : Он је својој чети говорио: : „Бјежте, браћо, ако Бога знате, : Све изгибе, нико се не врати!” : Препаде се чета свеколика, : Па у Увац воду све поскака, : Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}} : Све јунака, бирана војника. : Оде Селим на Тикву широку, : Не мислећи ићи у Србију. : Кад је Селим на Тикву изиш’о, : И на прелисту своју војску уз’о, : Нема њему тридесет стотина, : Све низама, редовних војника, : А безбројно јоште рањеника : Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}} : Кад је Мито рашћеравши Турке, : У Србију с војском се вратио, : На препис је своје људе уз’о: : На мртво је двајест погинуло, : Осамдесет вода однијела – : Што погибе, а што се потопи; : Сто и двајест свега је војника, : А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}} : Све је српска изнијела војска, : Изнијела мртве и рањене. : Селман-паша на Китоњи сједи, : Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића : И његову сву јуначку војску; : А кол’ко му јада грдних даде! : Тада тужан Селман проговара: : „Авај мени, до Бога милога! : С ким сам данас боја учинио! : Са три чете горскијех хајдука, : И опет ми потукоше војску!” : Па с’ отолен Селман покренуо, : Право оде ка Новој Вароши, : Оде Селман с војском кукајући, : Оста Дучић с војском пјевајући. : Ту сам био, очима гледао, : Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}} </poem> == Напомене == {{напомене}} ===Извор=== Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024. [[Категорија:Српске епске народне песме]] qxjfdnfomomgupt3t8nknlojdvq9017 100 61935 148187 2026-11-06T11:25:14Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Нићифор | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1832 | годинасмрти = 1900 | опис = '''Нићифор Дучић''' био је српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве и академик. | слика = Nicifor Ducic.jpg | опис_с… 148187 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Нићифор | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1832 | годинасмрти = 1900 | опис = '''Нићифор Дучић''' био је српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве и академик. | слика = Nicifor Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Нићифор Дучић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Nićifor Dučić }} == Дела == * [[Искрена ријеч Српкињама]] (1871) mo4n3ih934phfzzq0dwykznw00jjlew