Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 3 46909 148191 148190 2026-11-06T12:01:29Z Coaorao 19106 /* Савет:унутрашње везе */ одговор 148191 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 08:43, 15. децембар 2021. (CET) == Категорије, чланци == Поздрав. Што сам пронашао да је означено за брисање, то сам и обрисао. Убудуће немојте постављати линкове ка чланцима и категоријама (јер нешто је неисправно) већ унутрашње хипервезе ка њима или просто њихове пуне називе без хипервеза како би се ручно могли пронаћи. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:54, 1. мај 2026. (CEST) :Хвала пуно! Линкове сам стављала јер не функционишу ни унутрашње хипервезе.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 05:11, 1. мај 2026. (CEST) == Савет:унутрашње везе == Поздрав, дакле када повезујете неки појам са Википедијом, то чините овако: <nowiki>[[w:Име чланка на Википедији|Реч у тексту на Викизворнику]]</nowiki> На пример: "Бој на Радојини код Нове Вароши, равници са леве стране <nowiki>[[w:Увац|Увца]]</nowiki>, одиграо се…" Жељко Вам је горе већ био скренуо пажњу на то — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 12:36, 6. новембар 2026. (CET) :Хвала @[[Корисник:Coaorao|Coaorao]], дуго нисам овде уређивала, а и фокусирана сам на садржај објава... :Припремила сам доста текстова везаних за Српско-турске ратове (1876-78), али ћу се тренутно ограничити на изворе везане за дејства Ибарске војске на јаворском фронту 1876. године. :Паралелно радим овде, на Остави и Викизворнику, а мањим делом и на Википедији, повезујем различите податке, па ми немојте замерити ако нешто није уобичајено форматирано. — [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 12:53, 6. новембар 2026. (CET) ::Не замерам, него хипервезе би требало да буду функционалне, то је све. Бавим се да Викизворник буде добро уређен. — И, [[Бој на Радојини]] не знам с којим Википедијиним чланком сте хтели да повежете реч Радојина? Мени јавља грешку [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:01, 6. новембар 2026. (CET) mfruyf3tv7882lqn75nugx2gdb7orxu 148192 148191 2026-11-06T12:03:46Z BrankaVV 13641 /* Савет:унутрашње везе */ одговор 148192 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 08:43, 15. децембар 2021. (CET) == Категорије, чланци == Поздрав. Што сам пронашао да је означено за брисање, то сам и обрисао. Убудуће немојте постављати линкове ка чланцима и категоријама (јер нешто је неисправно) већ унутрашње хипервезе ка њима или просто њихове пуне називе без хипервеза како би се ручно могли пронаћи. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:54, 1. мај 2026. (CEST) :Хвала пуно! Линкове сам стављала јер не функционишу ни унутрашње хипервезе.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 05:11, 1. мај 2026. (CEST) == Савет:унутрашње везе == Поздрав, дакле када повезујете неки појам са Википедијом, то чините овако: <nowiki>[[w:Име чланка на Википедији|Реч у тексту на Викизворнику]]</nowiki> На пример: "Бој на Радојини код Нове Вароши, равници са леве стране <nowiki>[[w:Увац|Увца]]</nowiki>, одиграо се…" Жељко Вам је горе већ био скренуо пажњу на то — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 12:36, 6. новембар 2026. (CET) :Хвала @[[Корисник:Coaorao|Coaorao]], дуго нисам овде уређивала, а и фокусирана сам на садржај објава... :Припремила сам доста текстова везаних за Српско-турске ратове (1876-78), али ћу се тренутно ограничити на изворе везане за дејства Ибарске војске на јаворском фронту 1876. године. :Паралелно радим овде, на Остави и Викизворнику, а мањим делом и на Википедији, повезујем различите податке, па ми немојте замерити ако нешто није уобичајено форматирано. — [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 12:53, 6. новембар 2026. (CET) ::Не замерам, него хипервезе би требало да буду функционалне, то је све. Бавим се да Викизворник буде добро уређен. — И, [[Бој на Радојини]] не знам с којим Википедијиним чланком сте хтели да повежете реч Радојина? Мени јавља грешку [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:01, 6. новембар 2026. (CET) :::У питању је село Радоиња код Нове Вароши. — [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:03, 6. новембар 2026. (CET) fj2rlvk5vsqw10pk29o4t62uzv1ks74 0 61929 148193 148186 2026-11-06T12:23:05Z Coaorao 19106 148193 wikitext text/x-wiki Бој на [[w:Радоиња|Радојини]] код Нове Вароши, равници са леве стране [[w:Увац|Увца]], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [[Аутор:Нићифор Дучић|Нићифор Дучић]] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша). Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису ''Коло'', у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''. <poem> : У хиљаду и осмој стотини, : Седамдесет и шестој години, : У шестоме јунију мјесецу,{{напомена|Битка између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит Нићифор Дучић (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша одиграла се 6/18. јула 1876. године.}} : Кликовала са Китоње{{напомена|Брдо између села Рутоша и Бистрице, западно од Нове Вароши.}} вила, : Те дозива војводу Дучића, : У широку пољу Радојини:{{напомена|Радојина (Радоиња) – питома и плодна равница између села Рутоша и Вранеша са леве стране Увца.}} : „О Дучићу, од војске главаре! : Али чујеш, ал’ ништа не хајеш, : Ето нате силовите војске, : А пред војском Селман-паша{{напомена|Реч је о генералу Мустај-паши „зворничком” који је напао Добровољачки кор из правца Прибојске Бање.}} иде; : Војске има тридесет табора,{{напомена|Табор – батаљон војске; на челу табора је био бимбаша.}} : Све пјешака, за боја јунака, : И тридесет стотина коњика, : Све ерлије,{{напомена|Ерлија – градски човек, грађанин.}} љутога војника, : Још са њима четир’ батерије. : Стиже Селман у Бању{{напомена|Бања код Прибоја на Лиму.}} широку, : Гдје је силну уставио војску, : И закле се Турчин на вијећу: : Да ће сјутра удрит’ Радојини : И да ће те ухватити жива, : И са тобом попа Љешевића,{{напомена|Жарко Љешевић, заменик команданта Добровољачког кора. Рођен 1818. године у пивском селу Мратину. Учесник у Вукаловићевом устанку. С породицом пребегао из Пиве у Ужице 1864. године. Један од вођа устанка 1875. године.}} : И до попа Леовца Маринка,{{напомена|Маринко Леовац, полубатаљонски командир у Трећем батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Крћама код Пљеваља. Чувени хајдучки харамбаша. Четовао највише са Мићом и Јованом Глушчевићем. Побио много турских зулумћара, међу којима и познатог зликовца и тиранина Махмуда Кладницу. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} : И са њиме Вука{{напомена|Вук Јоловић, командир полубатаљона Првог батаљона Добровољачког кора. Добровољац из Херцеговине, Родом из Тепаца, с леве стране ријеке Таре. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} и Јована.{{напомена|Јован Глушчевић, полубатаљонски командир у Првом батаљону Добровољачког кора. Рођен 1821. године у Каменој Гори. Брат чувеног харамбаше Мића Глушчевића са којим је хајдуковао до његове смрти (1862) и касније све до 1866. Четовао највише с Маринком Леовцем око Пријепоља и Пљеваља. Године 1866. прешао у Ужице на позив кнеза Михаила.}} : Да ће свјема осијећи главе, : А сву војску српску поробити, : И под сабљу оштру окренути, : Саде гледај како ти је драго!” : Кад је Дучић разумио гласа, : Добро чуо шта му вила каза, : Мисли Дучић, шта ће и како ће. : Све мислио, на једно смислио: : Сву господу од војске скупио, : Па међу њих бесједити стао: : „Браћо моја, српски поглавари! : Ево на нас Селман-паша иде, : Су тридесет табора низама,{{напомена|Низам – турска регуларна војска, стални кадар.}} : И тридесет стотина коњика, : И уза њих четир’ батерије. : Заклео се Турчин на вијећу: : У Србију да ће превест’ војску, : И да ће нас свију похватати, : И под оштру сабљу окренути, : Ма шта ћемо, ако Бога знате? : Нас је мало, а Турака много, : Смијемо ли сачекати Турке?” : Сва господа ником поникнула, : И у црну земљу погледала, : Ал’ не ниче Ковачевић Мито,{{напомена|Димитрије Мито Ковачевић, пешадијски поручник српске војске, командант Првог батаљона Добровољачког кора.}} : Већ Дучићу овако говори: : „Господине, војвода Дучићу, : Не плаши се од много Турака, : Јер је у нас војска сва јуначна, : Све хајдуци, турски крвопилци, : Изгинут’ ће један код другога, : Неће утећ’ један од другога, : Ни пуштити у Србију Турке. : Већ чули ме, војвода Дучићу, : Ако хоћеш мене послушати, : Узми војске колико ти драго, : Са њом иди у{{напомена|Брезна – село између Рутоша и Прибојске Бање.}} широка, : Гледај тамо да не прођу Турци, : Ја ћу остат’ у пољу широку, : У широку пољу Радојини, : Са мојијех седам стотин’ људи, : Да причекам силу Селманову; : С батеријом преко Увца ’ладна, : Нека иде Црногорац Ристо,{{напомена|Црногорац Ристо – Ристо Михаиловић, командир мерзерске батерије у Добровољачком кору, касније преминуо у ужичкој болници од рана задобијених на Сувом Рту.}} : Нека узме висе за топове, : Да Турцима јачи отпор дамо.” : Сви су туне{{напомена|Туне – ту.}} Мита послушали, : И распоред његов похвалили. : Оде Дучић у Брезна широка, : А са њиме сва господа редом, : И одведе што му треба војске. : Сам остаде Ковачевић Мито, : Па дозива Глушчевић Јована: : „Војсковођа, Глушчевић Јоване! : Ја познајем добро храброст твоју, : Виш’ ћуприје војску своју крени : И у ланац одмах је разреди.” : Још дозива Јоловића Вука: : „Ао, Вуче, мој соколе сиви! : Узми чету, хајде до Јована, : Па разреди и ти ланцем војску, : Те јуначки дочекајте Турке.” : Затим виче Даковић Андрију:{{напомена|Андрија Даковић, командир чете у Првом батаљону Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} : „Црногорче, Даковић Андрија! : Узми чету, хајде Чоловини,{{напомена|Чоловина – коса изнад Радоиње, заселак под тим именом.}} : Те до Вука ти ланац састави – : Добро гледај, те дочекај Турке.” : Још дозива Поповића Васа:{{напомена|Васо Поповић, командир бјелобрдске чете, родом из села Бијелих Брда, између села Штрпци и Добруна.}} : „Четовођа, Поповићу Васо! : Чету крени, хајде код Јована, : До Јована ти ланац састави; : Не бојте се, моји витезови, : Што ће силна ударити војска, : Јер имамо сивога сокола, : Сив’ сокола, Црногорца Риста, : Командира мерзер батерије{{напомена|Мерзер батерија – чинила су је четири топа 83-85mm, са бронзаним цевима и дрвеним лафетима који су се преносили на коњима; опслуживала ју је чета са педесет тобџија.}} – : У њега су све добре тобџије, : Који знаду топовима тући – : А Ристо је јунак од мегдана: : Погинут ће, уклонит’ се неће.” : Истом Мито разредио војску, : Док дотрча са страже стражарче, : Па овако Миту зборит’ стаде: : „Господине, Ковачевић Мито, : Бјежи с војском, ако бога знадеш! : Ево има три пуна сахата,{{напомена|Сахат – сат.}} : Како Турчин разређује војску, : И већ ево с једном војском сиђе : У широко поље Радојину; : Друга војска Чоловини оде : А трећа му на Вранеша{{напомена|Вранеша – село с леве стране Увца, источно од Радоиње.}} стиже!” : Насмија се Ковачевић Мито: : „О јуначе, мој соколе сиви, : Не бој ми се силе од Турака, : Ласно{{напомена|Ласно – лако.}} ћемо причекати Турке.” : Таман они у ријечи бјаху, : А у пољу Турци ижљегоше : И по пољу ланац разасуше; : Пред њима су брзи коњаници, : Кренули су, хоће у Србију. : Тад завика Глушчевић Јоване: : „Господине, Ковачевић Мито! : Да л’ да живу ватру оборимо?” : Проговара Ковачевић Мито: : „Не, Јоване, ако бога знадеш! : Већ да близу припуштимо Турке.” : Кад су близу припуштили Турке, : Тад се осу ватра од усташа,{{напомена|Усташи – назив за устанике 1875–1876. године.}} : Бој се држа за полак од сата; : Док се зачу Црногорац Ристо, : Па кад Ристо Турке опазио, : На тобџије вику учинио, : И Турке је бити започео. : Мили Боже, на свему ти хвала! : Све је поље притиснула тама, : А у тами српски витезови, : Све се боре као соколови, : Ал’ је веља сила у Турчина. : Кад је Миту ватра додијала, : Онда стаде ситну књигу писат’, : Па је спреми војводи Дучићу, : Овако му у књизи говори: : „Господине, војвода Дучићу: : Ево има четир’ пуна сата, : Како су ми ударили Турци, : Брже с војском низа Брезна крени, : Те потеци пољу Радојини, : Што скорије, ако Бога знадеш, : Сва ће мени изгинути војска! : Још да није Црногорац Риста, : Колика је сила у Турчина, : Ми би давно погубили главе, : Но нас Ристо топовима брани.” : Кад је Дучић књигу прихватио, : Књигу чита, а по војсци хода, : Док ето ти попа Љешевића, : А са њиме Леовца Маринка, : Па питају војводу Дучића: : „Откуд књига, Бога ти једнога? : Те је тебе јутрос замислила?” : Кад то зачу војвода Дучићу, : Даде књигу попу Љешевићу, : А поп чита, те је сваки чује. : Кад то виђе Леовац Маринко, : Он повика Зелена Кулића:{{напомена|Јован Зеленкулић, полубатаљонски командир Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Пиве.}} : „Чика Зеко, ако Бога знадеш, : Радојини ударише Турци, : Потецимо што брже можемо, : Да будемо браћи на помоћи.” : Па Маринко до зеленка дође, : На зеленку притеже колане; : Зелен Кулић до дората дође, : На дорату притеже колане; : Тад повика Леовац Маринко: : „О, Секуле, млади барјактаре! : Барјак узми, пред војском ми пођи!” : Маринка је Секул{{напомена|Секула Павићевић, барјактар Трећег батаљона Добровољачког кора, добровољац из Црне Горе.}} послушао, : Секул пође, за њим с’ војска крену, : Па ево их низ Брезна широка : Те стигоше на врх Радојине, : На Црквине{{напомена|Црквине – манастириште, место у Радоињи где је некада била црква.}} тада дошли бјеху. : Сад повика Завишићу Јанко: : „О, Секуле, нови барјактаре! : Нису јунак, ниси од јунака, : Ни барјактар ниси за барјака; : Ето доље у долини Турци, : Ко ће барјак у Турке ун’јети, : С голим ножем у бијеле руке, : И с Турцима бојак започети?” : Кад то зачу дијете Секуле, : Он свакоме њему одговара: : „Чика Јанко, Бога ми једнога, : Ја заклетву погазити нећу, : Ја ћу први ударит’ у Турке.” : То изрече, а Бога помену, : Па повади крвава ханџара,{{напомена|Ханџар – шиљати нож с дугом оштрицом с обе стране.}} : Барјак узе у лијеву руку, : Па у Турке јуриш учинио. : Шћаше Секул барјак пронијети : У широко поље Радојину, : Ама турске пушке ухиташе, : Те погибе дијете Секуле, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но дотрча Леовац Новица, : Мио братац Леовца Маринка, : С голим ножем у бијеле руке, : Узе барјак у лијеву руку, : Па он први удари у Турке, : Да продере и барјак пронесе, : Ама турске пушке не дадоше: : Ту погибе Леовац Новица. : Шћаху Турци барјак прихватити, : Но допаде Шћепан Лазовићу, : Узе барјак у лијеву руку, : Па извади двије пушке мале : И обадвије у Турке опали. : Шћаше Шћепан барјак пронијети, : И кроз турску војску продријети, : Ма турске му пушке не дадоше, : Јер је много сила их склопила, : Док погибе Шћепан Лазовићу. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Ал’ не даде Драгићевић Божо: : Узе барјак у лијеву руку, : А у десну леденицу{{напомена|Леденица – старинска мала пушка окована сребром.}} сјајну, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Божо барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше: : Док погибе Драгићевић Божо. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но не даде Вучић Радојевић, : Момче младо, ама је јуначно: : Узе барјак у лијеву руку, : А са другом прихватио диљку,{{напомена|Диљка – врста старинске дуге пушке.}} : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Вучић барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше, : Већ погибе Вучић Радојевић. : Све по један гине до једнога, : Док погибе четрн’ест момака, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Када виђе Црногорац Ристо : Гдје ту паде погибија грдна, : Он окрену на л’јево топове, : Стаде тући по Црквини Турке : И разбијат’ групе и колоне. : Отален се повратише Турци : И на Мита јуриш учинише, : На сокола Ковачевић Мита, : И његову убојиту војску. : Из првих их шанца ишћераше, : Али војска други уфатила. : Трчи Мито кроз цијелу војску, : Те јуначи Србе соколове; : Бој се бије, нигда не престаје, : И на л’јевом и на десном крилу. : Тада десно уступише Турци, : На лијево крило ударише, : Да разбију Србе витезове, : И да продру с војском у Србију. : Ама не да Леовац Маринко, : Са Зеленом и са својом војском, : Испод кућа Гојковић Малише,{{напомена|Малишина караула – место у Сјеништима одакле је дејствовала артиљерија и били ископани ровови у случају да српска војска одступи преко Увца.}} : Ватра сипа, нигда не патише,{{напомена|Патисати – попуштати.}} : Око Увца с обадвије стране, : Док се у том Турци препадоше, : Те се мало натраг повукоше, : И бусије своје напустише, : Повлачећ’ се Китоњи планини. : Утом кличе неко од дружине: : „Нестаде ми праха од олова!” : Кад то зачу бијесна катана,{{напомена|Катана – коњаник.}} : Из Ужица Бакале Стеване,{{напомена|Стеван Бакал – Стеван Тешић, коњанички водник из Ужица, командир полувода коњаника у Добровољачком кору.}} : У бисаге вишека{{напомена|Вишек – фишек, тане за пушку, метак.}} понио, : На кобили дизгин покупио, : Па на Увац воду нагонио. : Кад је Стево воду пребродио, : Вишека је био извадио, : Па повика танко гласовито: : „Коме нема праха ни олова?” : Но се Стево љуто преварио, : У турску је војску угазио, : Док повика Туре из бусије: : „Амо к мени понеси вишека!” : Стево мисли е га Србин виче, : Превари се, уједе га гуја, : Одја’ коња, понесе вишеке, : Док га сколи силна потурица. : Кад се Стево виђе на невољи, : Вишеке је преда се бацио, : За оштру се сабљу прихватио, : Нагнаше се један на другога. : Ал’ је Турчин пушку потурио, : Те је Стеву сабљу саломио, : За прса се оба ухватише, : Покрај воде они се пон’јеше. : Док је Турчин Стева преварио, : Јер је комад сабље дохватио : И њом Стева по глави ранио, : Шћаше Стево туне погинути, : Но то виђе ужичка катана, : Из Ужица Савићу Милане,{{напомена|Милан Савић – водник коњаник из Ужица из коњичког вода Стевана Тешића.}} : На вранчићу, коњу од мегдана, : Па на Увац натјера гаврана, : Преко Увца он је претрчао : И Стевану у помоћ стигао, : Па извади двије кубурлије,{{напомена|Кубурлија, кубура – врста старинскког пиштоља.}} : Те Турчина уби код Стевана, : Пак Стевана за руку прихвати, : Па је ране Стевану превио : И Сјеништу њега оправио.{{напомена|Превијалиште Код Малишине карауле у Сјеништу.}} : У том с Турци натраг повратише, : И са ц’јелом силом ударише, : Ударише Увцу на ћуприју,{{напомена|По Дучићевој наредби, пионирски вод Добровољачког кора је за четири дана направио дрвени мост на Увцу, између Радоиње и Сјеништа.}} : Не би л’ како прешли у Србију. : Ма их српска дочекала војска: : Око воде и око отоке, : Леши су се турски поваљали : И камење крвљу обојили. : Кад је турска војска увиђела, : У Србију да проћи не може, : Поврати се пољу Чоловини, : Ђе’но турска караула б’јаше, : А испод ње Ковачевић Мито, : И до њега Глушчевић Јоване, : До Јована Јоловићу Вуче, : А до Вука Пејовићу Миле, : А до Мила Глушчевић Маринко{{напомена|Глушчевић Маринко – синовац Јована Глушчевића, у боју на Радојини погинула су му браћа Неђељко и Стеван.}} : – Два је брата своја изгубио, : Данас, брате, у пољу широку – : А са њима још двјеста војника, : Убојнога као ватре живе. : Тад на кулу навалише Турци, : Али кличе Глушчевић Јоване, : Па дозива Црногорца Риста. : Јован кличе, нико с’ не одазива, : Тада кличе Милић Ивановић, : И он зовну Црногорца Риста: : „Брже, Ристо, топове окрени!” : Кад то зачу Црногорац Ристо, : На Турке је топове окрен’о, : И стао их живом ватром тући. : Кад видјеше Турци убојници, : Ђе ниједан главе изн’јет неће, : Плећа даше, а бјежати сташе, : Остављајућ’ хате и парипе,{{напомена|Хатови и парипи – јахаћи и теглећи коњи.}} : И бацајућ’ из руку оружје. : Када виђе Ковачевић Мито, : Ђе низ поље утекоше Турци, : Од куле је војску покренуо, : На Турке је јуриш учинио. : Док пред Тикву{{напомена|Тиква – брдо које доминира са западне стране над Новом Вароши, место где је био највећи турски редут у рату 1876. године.}} догонише Турке, : Равно тридест глава посјекоше, : И шићара{{напомена|Шићар – корист, добитак, плен.}} доста задобише. : Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа: : Препаде се Поповићу Васо, : Четовођа чете бјелобрдске, : Што ћуприју на Увцу чуваше, : Препаде се од ватре жестоке, : Па не знајућ’ шта је било с Митом, : И његовом убојитом војском, : Он је својој чети говорио: : „Бјежте, браћо, ако Бога знате, : Све изгибе, нико се не врати!” : Препаде се чета свеколика, : Па у Увац воду све поскака, : Те с’ утопи осамдесет људи,{{напомена|Устаници су имали укупно четрдесет несталих од којих се већина удавила у набујалом Увцу – Шалипуровић, стр. 108.}} : Све јунака, бирана војника. : Оде Селим на Тикву широку, : Не мислећи ићи у Србију. : Кад је Селим на Тикву изиш’о, : И на прелисту своју војску уз’о, : Нема њему тридесет стотина, : Све низама, редовних војника, : А безбројно јоште рањеника : Што све оста у пољу широку.{{напомена|„У бици на Радојини погинуло је сто седамдесет турских војника, који су по гомилама нађени на бојишту, а рањено три стотине. Запљењено је нешто пушака и муниције и неколико застава које је разнела артиљерија. Од Турака је погинуо и бег Пазарац, турски јунак и командант батаљона, кога је посекао Милисав Томић из Штрбаца, а погинуо је и чувени турски јунак из Колашина Аџовић...” – Шалипуровић, стр. 108.}} : Кад је Мито рашћеравши Турке, : У Србију с војском се вратио, : На препис је своје људе уз’о: : На мртво је двајест погинуло, : Осамдесет вода однијела – : Што погибе, а што се потопи; : Сто и двајест свега је војника, : А четерес тешких рањеника.{{напомена|Устаници су имали укупно шездесет погинулих, четрдесет несталих и четрдесет три рањена – Шалипуровић, стр. 108.}} : Све је српска изнијела војска, : Изнијела мртве и рањене. : Селман-паша на Китоњи сједи, : Па сеири{{напомена|Сеирити – посматрати.}} војводу Дучића : И његову сву јуначку војску; : А кол’ко му јада грдних даде! : Тада тужан Селман проговара: : „Авај мени, до Бога милога! : С ким сам данас боја учинио! : Са три чете горскијех хајдука, : И опет ми потукоше војску!” : Па с’ отолен Селман покренуо, : Право оде ка Новој Вароши, : Оде Селман с војском кукајући, : Оста Дучић с војском пјевајући. : Ту сам био, очима гледао, : Те вам пјесму ову испјевао.{{напомена|Јеврем Ђаповић је и сам учестовао у боју.}} </poem> == Напомене == {{напомене}} ===Извор=== Добрило Аранитовић, Старовлашке теме, ауторско издање, Земун 2024. [[Категорија:Српске епске народне песме]] dk9fxr3v3poua0q83t3i5rcd5uonacw 100 61935 148197 148187 2026-11-07T09:12:26Z Coaorao 19106 /* Дела */ 148197 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Нићифор | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1832 | годинасмрти = 1900 | опис = '''Нићифор Дучић''' био је српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве и академик. | слика = Nicifor Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Нићифор Дучић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Nićifor Dučić }} == Дела == * [[Искрена ријеч Српкињама]] (1871) * [[Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији]] (1896) cr73eta5bthk606nsy9vmna6tg59ikm 0 61936 148194 2026-11-07T02:01:20Z BrankaVV 13641 Нова страница: == Борбе на Јавору 1876. године == === I Борба на Калипољу === Изјутра 24. јуна (1876) прочитао је ђенерал Зах прокламацију на Јавору и Ужичка бригада са Рудничком и са свим споредним јединицама, ступи у борбу око 7 часова. Шабачка је дошла око 9 часова и одма је ступила… 148194 wikitext text/x-wiki == Борбе на Јавору 1876. године == === I Борба на Калипољу === Изјутра 24. јуна (1876) прочитао је ђенерал Зах прокламацију на Јавору и Ужичка бригада са Рудничком и са свим споредним јединицама, ступи у борбу око 7 часова. Шабачка је дошла око 9 часова и одма је ступила са ужичком. Уочи 24. јуна, ноћу, држат је ратни савјет и већином гласова ријешено: да се иде на Сјеницу „царском џадом” која савија са Јаворског састанка око Василиног врха више од пола часа хода, док се не сиђе у Калипоље под турске шанчеве. И то је била фатална грешка. Тим путем никако није требало поћи, јер је наша војска била изложена гранатама све дотле, док није сишла у Калипоље. Осим тога, ваљало је 5-6 километара проћи преко Калипоља, таман на удару шанчевима турским, који су с десна, као са какве греде, тукли из пушака. И ко је хтео проћи Калипољем, морао је почети од кладничке воденице онај ред редута, јер се друкчије није могло проћи Калипољем за Сјеницу. Међутим, Карађорђе је пошао (1809) преко Коравчине право Сјеници и успио је и није ни 100-ти део изгубио, колико ми на Калипољу. На опомену неких: „Зашто се иде тако рећи под пушке Турцима?!” – Пера Борисављевић је снуждено и забринуто одговорио: „У ратном вијећу сам био за то да се удари Карађорђевићим путем преко Коравчине са Кладнице, за шта је био наш Милутин Азањац, кога је призвао у рат, већ као познаваоца тих мјеста и човјека јунака и слободна војника. Он је рекао у очи Заху: „Ви не смијете никако другим путем но кудије је и Карађорђе ишао” – на шта му је Зах одговорио, смијући се: „Гле, како се чича уплашио Турака! Ми ћемо, чича, царском џадом и стићи ћемо рахат на ручак у Сјеницу!” Прво је прошла границу Ужичка бригада, а међу њима Моравички батаљон I класе. За њима су прешли остали батаљони, а коњица и топови остану позади на оном савијутку испод Василиног врха, баш према Калипољу, које остаде удесно. Турци нијесу пуцали све док наши батаљони нијесу изишли у поље и примили се узбрдице, на којима су били турски шанчеви и ровови. Тада отпочне с обје стране паљба. Моравички батаљон, дошао до пола брежуљка, разаспе се у стрелце и прилегне земљи тако да су изњих све, који су били најближи турским рововима, Турци пребацивали, ријетко је које зрно погађало. Сјећам се само Љубисава Дабовића, војника I позива из Деретина, да га удари куршум посред чела. Ни мрднуо није. Али зато било је много опасности за оне који су у колонама морали силазити преко оне превлаке пут Калипоља, јер је туда брисао куршум као пљева. Мало стаде па отпочне и топовска ватра, која није цијелог дана престајала. Срећа је била та што је турска артиљерија била сасвим рђава, гранате јој нијесу палиле а и наше су гађале. Наша пак артиљерија била је изврсна. Сјећам се Љубивоја Перишића, који је био намјестио топове баш на помол Калипољу, испод Василиног врха. И чим би, пошто се ватра у велико развила, турска каваљерија пошла да сијече, наш би топ гранатом, као да је руком донесеш, разбијао турске колоне и враћао их натраг. (То су Турци опазили па су нам довикивали доцније из шанчева: „Ви вашу коњицу... а ми ћемо наше топџије!”) У том стигне и Шабачка бригада, која најпосле ступи у борбу. И они почеше пуцати између Ужичана и Шапчана, а нарочито кад почеше зврјати куршуми око наше коњице, која је била врло рђаво намјештена на удару, битка је била готово ријешена. Како је командовао коњици да се врати а они у оном маху јурну натраг – војска помисли да бјежи коњица зато што су их Турци опколили. Деморализација наступи у свим редовима и поче одступање без реда, јер официри бијаху махом изгинули или се израњавили. И како су Шапчани били позади, окрену и они у бјекство а за њима и Рудничани. А кад у борби дође до тога момента, онда је погибија готова. Обје њихове заставе хтједоше пасти у руке непријатељу, да их Ужичани не спасоше. Наступи опште одступање кудије ко може и како може. И пред вече видјех са Василиног врха савезни Пожешки батаљон под командом јуначким Жунићем, ђе се у реду врати, иначе ишло се онако као „разбијена војска”. Прота Ђурић и поп Јосиф са тугом на срцу гледаху одступање војске а учинити више ништа не могаху до тога, што су са згодног мјеста пуцали и заштићивали одступање наше војске. Тек тада им дође на памет оно што је Азањац предлагао, тек онда виђеше пропаст и зло. Пред вече врати се све на Јавор. Преко 200 куршума извађено је из наших рањеника. Тада смо сви и видјели у чему је било зло. Силазећи са Василиног врха наиђем на наредника из Академије, Јосифа Вујичића. Он тврђаше да је погрешка ова у томе „што наши нијесу знали за некакав ров на Калипољу!” Јово Миодраговић, кога као комесара сретох код Андрине чесме, рече: „Нема ништа од оваквог боја, нама треба четничко ратовање!” Пушке су пламтеле по Калипољу цио дан. Топови грувају с обје стране. Погибе Рашковић капетан, који је јашио кобилу испред ланца. Тај није имао ни појма о страху. (За његово ждријебе говориху да га неће олово јер је макар 100 пута пролијетало између нашег ланца и турских ровова и ниједан куршум не потреви га). Рани се п. поручник Раде Гргуровић, јунак првог реда. (Он није ни дочекао да /се/ излијечи но са једном руком са Биљевом, мајором, /дође/ доцније на Јавор и погибе). Погибе Милоје Петровић, поручник из Негбине (Окр. ужички). Рани се Милан Михаиловић п. поручник (сада посланик на страни), погибе командир Ариљског батаљона, Живан Милошевић. Јашио је на кобили од 100 дуката која се рани и – што би благородно живинче! – врати се на нашу страну те само предњим ногама пријеђе и ту липса! (И животиња, па како воли своју земљу!) Милован Филиповић, Калџија звани, рани се, погибе Сима четовођа Црногорског батаљона, погибе и Лука Мандић, водник народне војске послије 20-30 рана, које доби бранећи своју заставу. Рани се Јевђеније Каленић, потпуковник и шеф штаба, Марко Катанић, бригадир руднички, Дука Пешика, шабачки бригадир, водник Радуновић из Милићева Села код Ариља догмиле на нашу страну тек послије 5-6 дана сав у ранама, погибе водник Јордовић и многи други. Под Борисављевићем погибоше два коња и трећи се рани. Заха удари парче гранате у ногу, збрка наступи да се није знало ко пије ни ко плаћа. Свак само гледа чудо, ’уче и јауче! Рањеници на све стране, мртви леже без бриге. Узмутљало се по оном мочварном времену. Нико не зна: или је жив или је погинуо неко његов, само га забринуто тражи! Али нико не угонета у онај мах: у чему је била погрешка? ... Сада можемо отворено казати ово двоје: а) Погрешка да је капитална била, што је се прешло преко Калипоља а не на Коравчину Карађорђевим путем, б) она несрећна заповијест: да каваљерија одступи! Нисам читао релацију у овом рату, али ово је узрок пропасти на Калипољу, а ништа друго. Јер, јунаштво је било ту, кураж, одушевљење, изгинули су или рањени сви официри. То значи да су сви вршили савјесно своју дужност, само је начин борбе био тако жалосно смишљен а још жалосније изведен, да ми ни дан дањи прегорети не можемо за жртвама палим тога дана – узалуд. До војске, управо до народа (јер то је била само народна војска) није погрешка. Наша пропаст на Калипољу јесте сјајан доказ пожртвовања и народа и официра. Ратни савјет носи и носиће на души све погинуле и рањене тога дана, којих је било преко 1000 и на првом мјесту ђенерал Зах, који је био изврстан теоретичар али никакав практичар. Народ је свој суд још тада изрекао Заху. Изашла је једна пјесма, која се свршује овако: : „Бог убио Заха ђенерала, : Што поведе на Светог Јована : Српску војску а без богомоље : На крваво поље Калипоље.” Говорило се још много што шта, али народни суд ваља добро разумјети. Стотину ће он „узрока” надовезати док не нађе прави. А кад га нађе – непопрешан је, само га ваља разумјети. И већ другог дана паметније је рађено, јер у свим осталим борбама нећете наћи ни једне овакве погрешке. А колико су наши народни војници и пуни срца и осјећања, нека послужи као доказ овај истинити случај: Пок. Марко Катанић, као командант Рудничке бригаде, буде тешко рањен чак доле у Калипољу. Ни маћи није могао. Његова бригада узмакне пут Василиног врха. При одступању Моравичана најпосле, наиђе на рањеног трубач Богосав и брат му Јован добошар, из Цмиљевца, братанци писца ових редова. Видећи их, рекне Марко: „Јунаци, не остављајте ме, да ме Турци пљачкају и даве! Имам 300 дуката код себе. Подијелићемо братски ако ме на Јавор жива изнесете.” А он је био дебео ко чабар, имало је преко сто кила у њему. А они га упрте на леђа, па уз Кладнички поток, кудије је пребацивало зрно пушчано, мијењајући се, до мрака извуку га на Јавор. И помислите: шта су му рекли! 60 пара за ракију, коју су на Јавору у крчми попили, док су се одмарали, и ни паре више. А причали су ми сјутрадан да „ништа теже носили нијесу у свом вијеку!” 25. јуна огрија сунце те смо могли лијепо виђети наше мртве на Калипољу. Жалост је било погледати: само у кошуљи и гаћама! Све их Турци опљачкали за ноћ! Изгледаху неки као да спавају, јадници. Овај први дан борбе за ослобођење бијаше крвав. Народ је показивао силу моћи и одушевљења. Штета што ђенерал Зах не послуша Перу и Азањца. Оних страшних посљедица које наступише посигурно не би било. Ми би на Јавору пјевајући ратовали. Али народ каже: „С главе риба смрди.” То се доиста потврдило 24. јуна 1876. године у бици на Калипољу. === II Пад Јавора === Од борбе на Горијевцу, 12. јула није било знатнијих бојева све до 24. јула на Боровцу, 25. и 26. на Доловима и пад Јавора... 23. јула јавио је Милутин Азањац да ће Турци ударити 24-ог посигурно, а и наши су се спремали за отпор. Незгода је била у томе што се на дужини од 2-3 часа бојне линије, није могло знати на коју ће тачку Турци напасти. У томе је свакад у добити нападач. А чуло се већ било да је дошао Дервиш-паша по казивању самих Турака, са 72 табора разне војске и са 7 ђенерала. Мехмед Али-паша (Фраинд, Немац по рођењу) био је у Сјеници и на Калипољу са 12 табора... Пред напад сакупио је Дервиш-паша все знатније Србе, устабаше и попове, и запитао их је: – Видите ли ону (српску) војску?... Оно је српска, и ко год хоће ода вас њима да помогне, ено им је, нека слободно иду њима у Србију. Но, ако нећете, ако сте вјерни султану, а ви, у име алаха – напријед! Немајући куда, ови веселици изјаве да су вјерна султанова раја. – Е, кад сте тако, будите мирни! Ником од вас неће ни длака с главе фалити! Вршите само ваш посао а о рату не водите рачуна! И пошто се војска пашина одморила 2-3 дана и добила „предовољство” – пилава и овнујског меса, скупи их Дервиш-паша, старац од 80 година, и пружајући руку пут наше војске, рекне: – Видите ли Србе ђе су?... Знајте, да су они на тим позицијама као мухе на султанову браду пале. Ја хоћу да их оћерате оданде, да султану образ оперемо. Затим нареди да дервиши изнесу „Мухамедову руку” коју први Дервиш-паша пољуби и поклони јој се, а дервиши је узму и понесу кроза сву војску, коју су све старешине цјеливале. Тим је, уз мастан пилав, подигао паша дух у војсци и фанатизирао је. Урнебесној вици краја није било, и тога су се дана ваздан веселили, ништа не радећи. То је било 23. јула уочи напада на Боровац и Суви рт. 24. јула у зору пођу Турци у колонама и нападну на Боровцу и Сувом рту добровољце под командом арх. Дучића с којом је била и лака батерија под јуначким Црногорцем Ристом, до тада ужичким бакалионом. На први турски напад одговоре добровољци плотунима и Ристо батеријом, али Турци не измакну већ у колонама навале на њих. Послије малог отпора усташи се повуку на нашу страну и напусте ров. При одступању рани се Риста Михаиловић, Црногорац, који није знао за страх и Илија Марковић, ћумуруџија (стриц пок. Јеврема Марковића), јер је био сувише дебео па није могао да одступи на вријеме. У томе Турци навале на Чачане под Драгомиром Вучковићем, који су Турцима дужи и јачи отпор давали, борећи се храбро и јуначки све до ноћи. Ноћ их раздвоји. 25. јула настави се борба са променљивом срећом. Турци су нападали свом жестином а наши још нијесу могли процијенити: да ли је на том крилу главни удар или Турци, по обичају, заваравају траг, па да ударе од Калипоља куда им је главни пут. С тога капетан Михаило Илић никако није могао да напусти Јанков врх, чувајући наше десно крило, да га Турци не нападну са Калипоља. Све се ово догађало далеко на нашем крилу лијево од Јавора за читав један час и више улијево. Наши су одступали полако али су Турци доста штете начинили. У том Турци одсијеку наше лијево крило које не могне да одступи Јавору, већ ухвати косу на Бијели Камен па на повијарац, Стјеник и ту се утврде. Турци тада продуже продирање повијарцем на Јавор, на коме је био заповједник Пера Борисављевић. Тим је одјељењем командовао сам Дервиш-паша. Борба је била по шуми и пропланцима, наши су одбијали Турке и плотунима их дотле збунили и застрашили да су они обуставили своје продирање и шенули натраг. Дервиш-паша је морао наређивати старешинама да поваде сабље и сијеку оне који бјегају, но и то не поможе. Тада он нареди да се картечом бију сви који одступе, те једва поврате Турке, који свом снагом нападну, викајући: „Алах! Ал-алах!” У овом окршају јуначки су се борили Ужичка бригада и добровољци, али пред вече навали сила – коњаници и башибозуци отпочну излијетати кроз шуму са свију страна на јаворски плато. Тада Турци, наћерани картечима и Дервиш-пашом лично, потисну наше лијево крило јаворском ивицом, које одступи јаворским шанчевима. Тада погибе Милош Андрејевић, арх. Дучић се рани, многе народне старешине се ранише или изгибоше. Тада прота Ђурић, налазећи се код штаба и видећи опасност, по наређењу Пере Борисављевића појури за Јашом Томићем (садашњим уредником новосадске „Заставе”) и Мишом Димитријевићем (кога је доцније Јаша Томић распорио на новосадској станици) ка Доловима, ђе сретне своје личне познанике из добровољачког кора, нарочито Ерцеговце, који одступаху штабу (јер их је и скупљао као предсједник устаника ужичких). Куршуми су тада падали као киша, а турски коњаници су сјекли ђе кога стигну. Поп Милан је био љубимац усташа, стане пред њих и почне их викати: „Куда бјежите, несретници! Зар вам је Србија дала оружје и заставе да их остављате душманима! Овдје се брани Отаџбина и слобода ваше породице, зато гинимо сви заједно, јуначки!” У то дође и Пера Борисављевић, па кад виђе попа Милана, рекне му: „Поведи добровољце напред ако можеш, не би ли зауставили Турке да би војска избегла погибију!” Поп Милан тада узме заставу од Ерцеговца Лојанице и понесе је Доловима, викајући: „За мном браћо!” Ерцеговци, са Јованом Глушчевићем на челу и Златиборским батаљоном, поврате се Доловима и отворе поново јаку пушчану паљбу, која је трајала око пола часа, те тиме обуставе напад коњаника па и саму турску пјешадију. Том приликом буде контузован у лијеву руку поп Милан. У тај мах магла као поручена завије сав Јавор, те војска по магли оступи шанчевима и ноћ наступи. Те страшне ноћи остану неколико (7) батаљона у шанчевима на Јавору, а војска остала одступи у највећем нереду на Кушиће. Но, Јавор је био већ изгубљен. С обје стране су се Турци прикупили тако да су сјутрадан рано и осталих 7 батаљона напустили га и сишли до Погледа, Заскока и Радоњина Гроба где су се зауставили и утврђивати почели. У овој бици или биткама, која се водила на 20 км у дужини линије, по казивању самих турских официра у Б. Пољу, било је Турака на 72 табора и до 5 хиљада башибозука, сем осталих части војске. У ово би се могло и сумњати, али по свој прилици број табора неће бити млого прећерат кад се зна да је Дервиш-паша послије битке на Јавору одвео неколико табора на Црну Гору, неколико послао на Бијељину у Босну и опет је Мехмед-паши на Јавору оставио најмање 10-12 табора. По свему судећи, пропаст наша на Јавору, и поред великог броја турске војске, ипак не би била да је главнокомандујући био какав Илић или Борисављевић. Готово као поуздано могло би се то тврдити, јер из цијеле борбе излази јасно: да су Чолак-Антић и сви остали у глав. ђенералштабу готово играли се а не озбиљно борили. То се најљепше види 26. јула. Главнокомандујући Ибарске војске одступи чак у Ивањицу и наређује утврђење Лисе и Градине! И колико је муке и дрета стало Пере и Илића, док су га уразумили да треба на Кушићима остати и њега утврдити. Види се да нису познавали ни дух народа ни земљиште. То со знали само Илић и Борисављевић. А без тога двога – битка ће увијек бити унапријед изгубљена. Послије изгуба Јавора раштрка се и војска и њени заповједници, којих је мало остало здравих. На зборно мјесто, Кушиће, долазило је војника послије 1, 2 и 3 дана, гудуре испод Јавора биле су препуне Шапчана а баш и Ужичана, ништа се није знало куда ће ко ударити. Ову забуну унио је још више глас: „Главнокомандујући у Ивањицу отишао!” Значи – нема није станке до Ивањице! Па и одатле су смишљали да беже. И једва их је уздржао радостан глас да је Борисављевић на Кушићима, а Илић на Погледу. Ко није гледао „разбијену” војску, томе се не може казати како то изгледа. Ја сам био болестан и сјутрадан, 27. јула, пођем са братом на Околиште. Погледам – нечега је било, само не знам шта је? Војници заспали под ранцем на путу тако да су им ноге до кољена у блату на друму, а њих сунце огријало по лицу. Жалост у Бога! Са друма ко је макар корак одмакнуо спава као да је у мајчином крилу. Погледаш их па вам само срце заплаче. Али било је и оваквих сцена. Сретосмо двојицу – један са пушком а други са торбом на леђима и умотаном руком као вратило. Пита брат: – Одакле сте? – Је л' ми? – Па ви, до ко? – Ми смо Шапчани. – Па куда тако? – Ето – вели онај под пушком – рањен ми је овај друг па ме пратили са њим да га водим кући. – Каквој кући, весео био! Ви ћете полипсати од глади док до куће дођете. Знам ја ђе је Шабац. У том онај „рањеник” зајеца, па стаде болно говорити: како имају некаквог познаника у Сивчини (чудновато, тај је доиста био с неким у Сивчини! Сигурно су били заједно у војсци па га запамтио) па како ће код њега да превије ране и да се одмори. Мени паде у очи његов несигуран говор па кажем брату да им каже како су заврљали, па нека пођу са нама до на главни друм. Он им каза и они га послушаше. Али на њихову злу срећу чим изађосмо на Жупањевицу, ето нам у сусрет др Ђокића и још неколико официра. Чим ме Ђокић виђе, повика: – Е, Еро, што тако изгледаш? Ја му кажем како ме грозница тресе већ 15-16 дана па једва идем. Он извади кутију са пилулама те ми даде. – По три на дан! Мора ти помоћи, јер сам их за војнике правио!... А ко су ти она двојица? Ја му потајно кажем како смо их срели и изјавили sсумњу да је онај рањен. Он га зовну, па упитавши га одакле је, рече да одвије руку, јер је он доктор. Кад чу, овај поче да јауче. – А, јао, моја мајко! Немој господине, молим те, тек сам је везао! Овамо, онамо, једва га намораше, те један ордонанс сјаше с коња и поче му одвијати руку. Одвија, одвија; кад дође до последње крпе, он се баш пренеможе. – Јао, уби, посјеци, не одвијај даље! У том Ђокић сам с коња тргну завој и – рука здрава! Изрезили га ту мало и посла их натраг у Кушиће са ордонансом обојицу. Мени их би жао, јер сумњам да су они криви. Кад су сви бјежали, није ни њима сјеме остало. Мислим да им нису ништа урадили. И право је. Ако је за осуду, ваљало је судити редом, почев од оних у Ивањици, који чак уочи „примјећавају” на Кушићима – 4 сата далеко! – „да ви (Пера Борисављевић и Михаило Илић) од неког времена одвећ лабаво држите ваше трупе!” Брука и грдило! Чолак-Антић није се сигурно осјећао ни на Кушићима ни на Опаљенику, ни под Црвеном гором ни на Калушима, па чак ни на Шљивића Брду већ је сишао у Ивањицу! Умјесто да се покрије ушима и да ода достојну хвалу овим див-јунацима, Борисављевићи и Илићу, што се задржаше на Погледу и Кушићима, Чолак-Антић „примјећава” на 4 часа далеко „лабавост трупа”! Само што не вели: „што ме осрамотисте, Бог вас убио, и остасте ту, кад ја већ побјегох!” Од 26. јула па цијелог августа вођена је борба око Укоченице, Погледа и Чемернице под непосредном командом ове двојице, Борисављевића и Илића, и може се рећи, много славније и много паметније. Нарочито борба на Чемерници 24. августа, у којој Илић сјајно освети Калипоље и опра образ српском оружју, остаће потомству као сјајан спомен нашег јунаштва и пожртвовања – шта може учинити храброст, памет и самопрегор. Овдје је најбоље показано да : „Бој не бије свијетло оружје, : Већ бој бије срце у јунака.” До примирја турска нога није више ни корака коракнула даље на српско земљиште. Жали Боже само онолики труд око утврђења Лисе и Градине а још већма је жалити: што Борисављевић и Илић не имађаху ни алата за утврђивање Кушића, већ су га узимали из околних села. Довде о борбама, а сад ћемо приказати друго нешто. При напуштању Јавора, мора се признати да није било „главнокомандујућег”, јер се одступало противно свим ратним законима и обичају. Тако муницијска колона, која је била најпре на Бадњанима крај пута Кушићи – Јавор, одмах послије борбе на Калипољу премјештена је назад под Црвену гору, а када је Јавор пао, требало је муницијску колону најпре удаљити, па за њом да одступи остала војска. А шта је било? Са чуђењем гледале су коморџије муниционе колоне како прво одступа каваљерија, а за њом топови, па пјешадија, мунициона колона дакле остаје позади! И да су Турци смјели од Илића и Борисављевића, да се они двојица нијесу задржали на свој ризик на Погледи и Кушићима – сва би муниција пала њима у руке! Има ли ту памети? Но заборавах казати, да је Чолак-Антић са штабом био најпрви /у напуштању положаја/. Тек послије њега долази каваљерија – по одступању. Еле, послије неколико дана по паду Јавора, пало је главнокомандујућем на ум и мунициона колона! Она добије наредбу да се врати у Ивањицу, а из Ивањице у Ариље. Поређало се око 200 колона низ Забран: прст се пред оком не види, а ми путујемо. Командант колоне ујаше коња, а другог му јаше сеиз, о колима и воловима нико и не води рачуна сем рабаџија. Један сеиз јаше командантова коња, други му носи шињел и остали војни прибор, као шатор, кочиће и др. Моји волови бијаху у средини – мали, токмац, али вуку као бијела лала. Ни бриге ме око њих; чак се и попнем на кола, па се завијем у кабаницу. Наједанпут тек повичу предњи: „Стој! – ој!” – Шта је? Сломио се заворањ некоме напријед и ми сви морамо да зауставимо кола. Од послуге нема никога! И так прође читав час, ми дежурамо крај својих кола по оном блату, све док неко заворањ не направи у оном мраку. И тако једва до зоре стигосмо у Прилике, на два часа од Ивањице. Ту дамо стоци по мало мекиња и сијена, хајде опет. Али уз Градину бијаше мука. Узбрдо, па мало-мало сломи јарам, час заворањ, час рукунице. Нечији волови, иако велики, ипак посусташе, позијеваше од зора; дај моје тучкове да извуку кола уз брдо! Испрегни Сивоњу и Цвјетоњу, помажи другима да извуку кола, па опет упрежи – то ми је био једини посао док не пријеђемо Градину. Од команданта ниђе гласа ни трага, као ни од послуге! Опет преко моста на Дивљаци мука! Мост слаб и са страхом по једна кола превозимо. И у неко доба ноћи једва стигосмо у Ариље, стално мјесто које бијеше за нашу колону одређено. Е, ту нам је било и које-како. Равница, воде довољно, ливаде доста а тајин уредан. Ту смо ми, муниционци, мало данули душом и проживили. А послије оних тешких и горких успомена да забавим мало читаоца и шалом. Ариље је мала варошица на лијевој, уздигнутој обали Моравице, а поред њега опет с лијеве стране протиче Рзав, ријека готово увијек мутна, јер тече кроз врлети. Ту је била владичина столица једног од оних 12 владика, које је св. Сава установио кад је онако срећно добио права на то од грчког патријарха. Е, али од тога времена сила се што шта промијенила; сила је Рзав клада поваљао поред Ариља, сила је се чуда дешавало до нашег рата за ослобођење. А у вријеме рата бијаху ту два попа: поп Јово Велики и поп Јово Мали. Поп Јово Велики више је личио на каквог сулудог ритера из средњег века но на попа српског. Тукао је се, псовао, ружио као најпростији сељак и још горе. Поп Јово Мали није смио зуба од њега помолити. Елем, једног дана дође неки Енглез, реалан, младић од својих 20 до 23 године. Поп Јово Велики ухвати га у вече на вечери и почну пити. Мало по мало док Енглез уфитили, а није знао друга језика до енглеског. Шта ти тада нису радили са Енглезом: превртали се на столици, пјевао „марсељезу” на енглеском језику, клечао, лежао на цигли итд. Али, чим он поче енглески одговарати, поп Јово привиче: „Улар, да вежемо; полуђе!” То се нашим простима тако допало да су дуго причали како је поп Јово исмијавао некаквог Енглеза. У цркву, која је била задужбина Немањића, никад нијесмо ишли, јер је у њој било брашно. Пијанке и теревенке низале су се сваке ноћи. Поп Јово сваког дочека и испрати, а кад потревис кога, који игра карата, ту га поштено опљеши па га пусти. Кад дођоше Руси – брука! Ту се готово није знало кад се лијеже, а кад се устаје. Дан се претварао у ноћ, а ноћ у дан! Ја сам имао неких Златибораца, другова који су знали причати по сву ноћ. Неки Видоје Васировић својим причама и поскочицама могао је мртвог засмијати. И то су све народне, скандалозне, које се само у војсци причати могу. Али их он тако доћера и углади, па им прави смисао тек доцније, послије дугог размишљања, ухвати ако можеш. У том мору од „елбетлука” стиже већ и примирје. Ја Сивоњу и Цвјетоњу за рогове па кући. Колико сам „потре” учинио хранећи волове? Колико сам због њих одлежао у кочићима? Колико сам Видојевих поскочица прибележио? Како су Енглези и други дописници цртали мене и потписивали: у муниционој колони! Како је бостонски професор Ђорђе Јувелиус долазио нашој кући, снимао зграде и у том га пас мало не уједе? Какве все напомене чинио кад се јело донесе на синију трпезу? Све то остављам за други пут. Тек само напоменућу да је било свачега и свашта. Најпослије, напоменућу само још један догађај који ме умало главе није стао. Кад се вратисмо из Ариља, пролазили су Руси са Јавора. Моја снаха са ђецом и мајка бијаху на Околиштима у збјегу. Механу напунили руски добровољци па пију и разговарају, а ми сви у соби. Док једном паде на памет да дође на собна врата. – Тко там? Ја му српски одговорих да нема никога, а он не слуша. – Отвори! – виче руски војник. Ја ћутим. – Отвори! – и опсова ружно, па поче лупати кундаком у врата. Ја се побојим да врата не попусте, па их леђима подупрем, док снаха завика: „Чувај се, брато, шпилета!” Ја се окренем а тик моје главе прогурао чово шпилетом кроз врата између дасака. Ја се наљутим и шћедох пушку одапети кроз врата но ми не дадоше. Тада отоврим прозор и викнем њиховог старјешину, неког капетана, и казах му ко је у соби и зашто не отварам, као и то шта онај катил уради. Рекох ли ја, не рекох – дотрча капетан оном код врата, који још шпилет у вратима држаше, па кад му изви шамар, Бого вољени, памтиће док је жив. Одмах му одузе оружје и све истера из кафане, построји у ред и отера у Ивањицу. Нема ти ту шест-пет, но све одјури као разбојнике. Гледао сам то својим очима и би ми жао што оћера све због једног лудова. Али сад видим шта вриједи старјешина у руској војсци! Алал му вјера! Са онаквим бих ја сјутра на Косово. И чудновато, док се ја препирах са војником – он сила. А кад виђе и чу заповијест старјешине, отобољи нас и предаде пушку, па оде ко бела лала! Ни једног протеста! А шта ли би наш гејо радио?... Ако не би отишао у хајдуке, не знам друго, јер би "бранио своју част", а што о туђој не води рачуна – то је споља! Бађава, Рус па Рус! Један на Погледи шесторицу Турака уби револвером док топ уклонише те га не заробише. Бог нека га живи – ако је још жив! А шта да речем за грофа Гаврилова кога куршум просвира па Заскоку баш кроз прси и остави га доктор на Кушићима да умре, а он трећега дана завика: – Давај вотку! Коња! Ничево нет! И оде опет у бој! === III Бој на Чемерници === Од 24. јуна стално је ушанчена наша војска на Јавору. Сваки покушај Турака да нас потисну са границе, одбијан је јуначки. И све до августа газиле су наше стопе по турском земљишту. Несрећни бој на Калипољу, 24. јуна, уразумио је ђенерала Заха, да опрезно ради. Истина, тога дана погибе и доста војника и доста официра, али војнички дух више је очвршћао него омлитавио. Ако волиш српског војника, тек ћете правилно оцијенити ако се на својој земљи бори. То је јунак за отаџбину, а није нападач за освајање. Док на туђем земљишту размишља, на своме јуначки гине али не уступа. И све је тако трајало док у августу не паде на Калипоље стари Дервиш-паша са седам одморних табора аскера, царског војника, који по 10-15 и 20 година куће своје виђели нијесу, који су заборавали и сваки други посао сем ратовања. И тој војсци имали су да изиђу на јуначки мегдан српски сељаци који за 60 година крви виђели нијесу. Страшан је положај старовлашких брда за борбу. Имало је таквих мјеста која су бранили поједини наши батаљони противу навале све турске војске и ни за длаку уступали нијесу. Имало је, пак, и таквих положаја, као што је била Равна Гора, коју су на дан по 5 пута отимали Турци и опет уступали неодољивим нападима српских соколова. Како паде Дервиш-паша у Калипоље у почетку августа тако је опасност већа. Како је знатан део војске са Јавора откомандован и био послат Алексинцу, бијаше наређено да се Јавор напусти. Сви, кога је ово наређење задивило, али покоравати се старешинама – војничка је дужност. Јавор би напуштен, али три дана стајале су јаворске позиције празне, јер се Турци снебиваху заузети га и – прелазити. Од свију погрешака тога јуначког ратовања, као да беше понајвећа та што се најмање обраћала пажња на психолошку страну бораца. Једном напуштен Јавор значио је по мишљењу војника – неизбјежан пораз. И војска је учинила, доиста, оно што /би/ и свака учинила: повлачила се у највећем нереду иако је нико гонио није. Али ови критички тренуци и истурају геније и јунаке. Неуморни Михаило Илић, капетан и командант II класе Ужичке бригаде, заустави се на Погледи, сат хода од Јавора, а и „стриц” му и нераздвојни друг и пријатељ Пера Борисављевић на Кушићима, капетан и командант Ужичке бригаде I класе. Охрабрени Турци навале на Поглед са кога Илић одступи и по споразуму са Борисављевићем, видећи да Турци грабе Мучњу, лијевом косом преко Чемернице, не смејући друмом на Катиће, брзином муње, са Ивањичким батаљоном II класе облети преко Ивањице, Прилика и Катића за једну ноћ и изјутра пресретне Турке близу Мучња, на Карађорђевом шанцу и отпочне тако јаку паљбу гриновачама, да су се Турци убезекнули отпором одакле му се надали нијесу, застали су и са чуђењем питали: „Ко ово може бити, кад је Борисављевић на Кушићима, а Илић у Ивањицу отпутовао?” (Турци су увијек тачно били обавјештени, за Чолак-Антића и Мишковића већ су знали да су у Ивањици.) И отпоче се страшна борба. Јуначки Илић, измакао испред стријелаца као соко кликује и јуначи уморне другокласце којима је ово јуначење и требало, јер су гледали перед собом правог јунака. Довољно је само ићи за њим. У његовом батаљону друге класе бијаше челик – све бркајлија, који је одслужио војску. Од одијела војничког имали су само шињел. Увукли скутове уз ремен да им у ходу и трчању не смета. Од десет часова Турци осјетише тако јак отпор да окренуше леђа и нагну без обзирке преко Чемернице пут Погледи за Јавор. Илић им није дао ни ока отворити ни пушке окренути. Оставише мртве и рањене, оставише пашу, некакавог команданта-пашу (тако га војници зовијаху), оставише алај-барјак са 7 златних кита и златну сабљу командантову, оставише коморџије сандуке са муницијом, сијекући колане па узјахавши на голе коње. Преко Зечког поља није се могао ногом стати, а на куршум да не нагазиш, јер са Укоченице, последњег врха до Погледи покушаше Турци, не би ли се зауставили, али узалуд. Пламти пушка са Зечког врха, пламти са Укоченице од Турака, плотуни за плотуном, јуриш за јуришем, разлијеже се "Ура!" са наше стране, али се и Турци јуначки бране са својим брзометним пушкама. Пропланак између ова два врха Зечко поље, као да је дим поклопио од прашине, коју дизаху хиљадама куршума из земље. Али као муња из ведра неба порази Турке са лијева бока „Ура!”, куда Илић са једном десетином бијаше заобишао! И тај једини узвик ријеши даљи ток борбе и донесе најславнију побједу српском оружју на Јавору у том свијетлом рату за ослобођење и независност. О даљем се отпору није могло ни мислити и Турци нагну десно уз омаре да би се прије границе дочепали, јер јаворски пут бијаше им исувише дуг. То их и спасе – бар оно нико не оста на Чемерници, јер је Борисављевић, с десног бока испод Погледи са I класом повратак затворио да ни гласника до границе дошло не би. У хитњи, да не ослаби свој и онако дугим ноћним маршом уморени батаљон, Илић 27 заробљених Турака стрпа у једну пећину, из које се маћи не могаху, а сабљу и алај-барјак предаде једном воднику из Брезове, да затрпа у шушкор док Турке не проћерају преко Јавора, јер се тврдо бијаше ријешио овај други Обилић: или погинути или Јавор повратити. Дан се у велико клоњаше западу, сунце већ на мале заранке сишло. И паде први сумрак, а Илић стиже са својим јунацима под Јанков камен, преко кога граница прелази. Поцијепани кроз омаре, поцрњели од сунца и барута, гладни као вуци, жеђ грло гори – али нико на те тренутке невоље не гледа нити их опажа, јер овако славна побједа засићава српског војника и слади му јуначки живот. Али уз сам развој овог јуначког окршаја потамње звијезда, која је најјасније сјала на висовима Јавора и Мучња, за все вријеме ове јуначке борбе. Један и једини комадић олова натерсуме избачен из цијеви – проклета судбино – угаси живот ономе коме се успомена никад угасити неће док је Јавора и сунца и док је српског витешког племена. Илић паде у наручје пограничног жандара Крћа Петковића, кога је Илић на први поглед заволео и од кога се од првог састанка до смрти никада ни одвајао није. Витак и висок као Илић, јунак као и он, дочекао га је овај на своје мишице и ни на земљу му пасти није дао, љубећи га у мртво лице, плачући над њим као мајка над својим јединчетом. Војници болно јаукнуше. „Зар на ивици славе да нас оставиш, јуначка крви! Тешко нама!” – и сузе жалоснице лијаху се потоцима низ она поцрњела, јуначка лица, као да су сва од самога срца, као да нијесу крви никада ни видела. Такво је срце у правог јунака! Војници застадоше: паљба се прекиде и куд би даље? Мртвог Илића изнесе Крћо на Поглед и на колима га преко Катића одвезу пут Чачка за Биоград, да му ојађена љуба и мила јединца Јела мртво лице цијеливају. (Јела је сада вјерна љуба г. Милутина мајора, сина чувеног и славног српског јунака пок. Грује Мишковића, а некадашњег мог одличног ђака. Мојој радости краја није било кад сам чуо да су се чеда ове двојице узора јунака заклели један другоме на вјерност. Нека их Бог дуго поживи на срећу и понос свом личном Врховном Команданту и своме народу!) На глас о његовој јуначкој смрти Врх. Командант, Њ. В. бив. Краљ Милан, мртвога је произвео за мајора и окитио му груди мртвом са Таковским крстом. Народ је Јанков врх назвао, за вјечиту успомену на овог бесмртног јунака Илићев врх... И кад некога нанесе пут од Ивањице Јавору, кад буде прошао Поглед, нека од Андрине чесме баци око на десно ланцем Василиног (највишег) врха, угледаће га, како својим врхом пара, као да хоће вјечито да прича, да је под њим пао најјуначкији син ове дивне земље и најхрабрији борац Јаворске војске у светом рату за независност 1876. године неуморни Мих. Илић. Благодарни Ивањичани, да би се одужили колико-толико овој двојици јунака Јаворских, дали су поч. Пери Борисављевићу почасну сабљу коју би требало откупити од његове ћерке љубе Милеве, и оставити у Народни музеј; а пок. Илићу скупили су одбор за подизање видљивог споменика и за тај циљ прикупљено је 200.000 дуката. Али у овој бјесомучној партијској теревенци још споменика нема! Држава би требала разабрати за тај новац и учинити своје. Далеко смо од тога да пребацујемо коме шта, али је доиста жалити што поред оволиких бистава заслужних Срба нема на Калемегдану ни једног Шумадинца! = У ратном вихору = === I У рату ван рата === Кад једна држава 50-60 година проведе у миру и тихом развијању, јачању и напредовању свију грана мирног државног живота, па се наједанпут огласи ратно стање све се у њој поремети и измијења. Овлада нека тешка атмосфера; нико није више на свом радном послу. Све промијенило своје држање и људи и ђеца, па и сама домаћа стока. Све се то узбуља и ускомеша; свак се нашао на туђем послу, коме је врло мало и често ни мало није вичан. И сама природа измијени се. Када прођете у доба жетве, мјесто жетелаца са вјеселом пјесмом, заплишиле сивуље по таласастој пшеници, или зоби, или јечму, па само жваћу и лијено, пуне задовољства, омахују репом и десно и лијево. Из очију им сија благовање. Мјесто косача који се за козбашом поређали као ждралови, избацују по коју шалу и поскочицу, ви видите чопор свиња или стадо оваца или говеда, како мирно пасу, пробирајући траву и с vremena на време шиљкају се, прегоне се између себе, мислећи да је слађа тамо ђе нејачи пасе. И ако видиш у пољу каквог егавог старца, опет ти необично. Онај посао је радио до тада човјек, а сада видиш старца или жену а често и дериште које је у мирно доба једва пуштано да радницима донесе ручак, јер још ни за какав пољски рад није дорасло. У јесен још горе. Ништа сређено није ни у пољу ни у њиви. Стока замјенила радника, а пада ти у очи да међу говедима нема волова, све саме музаре краве и јунад. Нема беспослене рђеле да јури по испашама. Тек по неку мршаву кобилицу или ждријебе видиш како зврцају од њиве до њиве, од ливаде до ливаде. И пси лутају без газде кроза село те ћеш чути скамукање, кад га каква баба или старац или некакав дечко одалами угарком. Мјесто дрвљаника, који с јесени видиш, сада можеш примјетити неколико суварака или грања, које немоћна баба крши да подложи колико-толико огња, да начини мало попаре за ђецу, јер брашна нестало, а нема ко да умеље. Кроз село, када прођеш, све изгледа као покопано. Чим ко почне разговор, ту су већ и сузе. А ђеца убезекнуто гледају плачну мајку и невесело је питају: – Што плачеш, мајо? А јадна маја брише рукавима сузе и јуначи се: – Ништа, синко, тек саме иду! Оде у какав посао, само да се занима ма чиме, да је ђеца више не гледају. А ако какав путник намане, све живо поврви к њему. И ако случајно иде из логора, он не може лако изаћи из села, јер хиљада је питања на њега управљено. И ако се деси какав лажовчина, отпочне такве приче о бојевима да смо ми често у шали, у логору, говорили један другоме: – Отиди, молим те, у село те послушај шта ми радимо у логору! И збиља никад веће походње за разне лажи од овога рата. Ми по 10-15 дана сједимо у логору и ни пушка не пукне, а кад одеш у село, чућеш да је било 5-6 пута борби и да је погинуо тај и тај; тај и тај тешко рањен, а тај и тај утекао, и ваздан које каквих басама. У почетку рата све је усплахирено: и људи и стока. Људи мисле да се мора погинути, а стока промени обичан начин живота и дат је други посао. Нема више јурњаве без реда; све се то укалупило у свој посао. И кад зрело размислиш, у рату стока срећније живи но људи, бар у толико што не умије да мисли. А хране, до душе, имају и једни и други и у изобиљу. Сјећам се само кад одступисмо од Јавора како пијани пијуцима разбијају бурад, пуна вина и ракије те би воденица мљела само ракијом. Али, мало по мало па се све сталожи. Људи увиђеше да ни иљадити не погађа, а стока се брзо свикла на добру храну. И живот у логору поготову, постаде пријатан. Није било далеко од истине, што неки старци говораху, да је лакше онима у селу, јер веле: „Ко погибе оста на мејдану, Ко утече весела му мајка!” А сав кућни терет прешао је на немоћне старце и жене па наравно и јест им било тешко. Ја сам у почетку напустио Велику школу и пун одушевљења одјурим на границу и не питајући брата. За први бој, на Калипољу, 24. јуна 1876. године, стигао сам доцније, пошто се ратници враћаху. Тада сам први пут прешао границу и на првом кораку нађох убијеног војника. Сав модар и крвав. Кад га виђех, прође ме нека хладна језа. Моје одушевљење неко поли хладном водом. Грозна јава заузе мјесто младићског идеалисања. А и друго ме нешто порази, јер бијасмо битку изгубили. А зар је морадијасмо изгубити? Ето, то ме је питање држало и у очајање доводило. У путу сретох мога друга Јова Миодраговића. – Шта је, Јово, ако Бога знаш? – Пропали смо,– рече. – За нас није ово, већ четничко ратовање /герила/. И то ми би нова тема за размишљање. Попео сам се на Василин врх и нађем познаника па отпочнемо разговор: зашто да изгубимо битку? Зашто – кад смо имали више војске? Зашто? Наредник, мој друг, Јос. Вуј. као из рукава ријеши то питање: – Е, да смо знали да за оним висом има ров, не би ми морадијасмо пропасти!!! И то ми би нова тема за размишљање: јесмо ли ми смјели то не знати? Распитујући и позване и непозване, најзад сазнадох да је ђенерал Зах учинио главну погрешку или из незнања или из неоправдане охолости. И шта је најглавније увиђех: да за побједу није довољно само одушевљење, већ и вјештина, мудрост и тактика. То је за моју младићску машту права добит, огромна добит. Са њом сам упао у нову фазу – размишљање. Ствар је у овоме. Ђенерал Зах, пред Св. Јована, држао је ратни савет на који је позвао и неке старце, који су памтили Карађорђеве ратове. Међу њима је био и познати граничар Милутин Азањац, који је знао Турцима сваку помисао и сваку стазу око границе. И он је предлагао да се никако не иде с Јавора преко таласасте равнице, Калипоља, ђе брише куршум из сваког ћувика, већ да се пође на Сјеницу с Вучје Пољане, одакле је и Карађорђе и одакле нема више од часа ода до Сјенице. Кажу да се Зах насмејао плашљивости Азањчевој и наредио да се пође преко Калипоља, а ручак да буде у Сјеници! Још ми рекоше да је Шабачка бригада тог истог јутра 24. јуна, стигла и није се ни прекрстила ни доручковала но одмах у бој загазила! И ово је, на жалост била истина. Даље, сазнадох да су официри доиста вршили јуначки своју дужност. Под ужичким бригадиром Пером Борисављевићем, погинула су два коња; капетан Михаило Рашковић погинуо; шеф штаба Милан Калинић погинуо; потпоручник Раде Гргуровић рањен; мајор Марко Катанић рањен; командир Рачанског батаљона рањен и још многи други. Чу се и за самога Заха да је рањен; али доцније казаше да га је очепио коњ и од тога је добио брух, те су му морали ногу сјећи. Те вечери ноћио сам на тавану механске коњушнице, метнувши кера на трбух те нијесам озебао. Сјутрадан опет пођем од логора до логора, распитујући се за познанике: ко је погинуо или рањен? У том тренутку сретне ме потпоручник Милан Јовановић. – А, ти ли си? – рече. – Овамо у ланац! Ви сте великошколци бунтовници! Да те сад видимо! Али, ту се деси Пера Борисављевић, па знајући ме ко сам и шта сам, само рече г. потпоручнику: "На левокруг, марш!"– и зовну ме под шатор. Ја уђох. – Тебе тражи брат Матије и свега ће те на комаде сабљом исјећи, ако те овђе нађе, јер код куће стара мајка, жена и троје ситне ђеце па нема ко дрва да им донесе нити брашна да самеље, па вели, ако ја морам гинути, он не мора, кад нема ни 20 година! Волим га исјећи, па бар да гинем с главе, а оно црвољчади и онај живи гроб и тако ће полипсати од глади. Но, брате Јово, из ових стопа, ватај низ омаре да он те не види, па право кући те гледај мајку и ђецу да од глади не помру; греота је од Бога код тебе живога, а ти један – ја ли био овђе, ја ли не био – баш је свеједно. Он говори, а мени пламен у образе. Мучно ми је оставити логор и ићи кући код жена и стараца. Али његов поглед, његови разлози, а нарочито кад ми маму спомену, уразумише ме. И још се домишљах. – Ти се мислиш! А видиш ли како је наопако пошло? Па сјутра ако Турци јурну у Јованчевиће, зар мајку да ти коњима прегазе? – Идем, Перо, доста више!– викнем љутито. И за два часа био сам крај маме. – А ђе оста Матија? – прва јој реч би. – Не знам – рекох – Здрав је и жив. И од тога доба паде на мој врат сва кућна брига. Истина, кад-кад искрадао би се те одлетео до Јавора, док није пао. Али сам се брже враћао него сам ишао, само да ме брат не види. У томе и октобар дође, а паде снијег до појаса и покри још лиснату гору, која се сва изломи. Ја сам тога љета код куће радио сав пољски рад: косио, жео, везивао, вро, мљео, доносио дрва и све и сва. Али ми је памет увијек била на бојишту. И живећи тако, повукао сам доста муке, нарочито зими. Једну ћу сада испричати. Баш некако између Божића нестане брашна, а ја немам кљусета, наспем у врећу 30-40 ока жита и однесем у воденицу. Код нас нема парног млина нити млинара по занату, па да човјек однесе, па да му овај умеље, а ти само ујам даш. Код нас су воденице, обично, заједничке. У једној имају дијела по 7-8 кућа. Меље се по реду. Узмем ја кључ и отидем пред вече, јер се дању „не може да остави”. Наредим воденицу и заспем жито, па наложим добру ватру, сједнем поред ње и запалим лулу. Пушку прислоним уз брвна, а закључам врата, па се у оном клопарању изгубим у мислима. Код нас, у Ужичком крају воденице су по највећим гудурама, далеко од села. Да те ко нападне, ни кога се поуздати не можеш до у своју сопствену снагу и – пушку. Стога ме је обузимао страх. А када се у памети сјетим свих оних страшних прича о ђаволима и ћоси које се врзу око воденице, онда се страх још више увелича. Так мислећи и пушећи од онога момента клопарања склопише ми се капци и ја легнем поред ватре, окренувши јој леђа. И за чудо – док је гођ воденица млела, спавао сам као заклан. Но, чим поче да јауче, тј. чим је нестало жита, клопарање промијени обичне тонове, управо јаукање и пиштање, јер горњи камен, немајући жита, лети ужасном брзином. И за чудо, ја се одмах, због ове нагле промјене, пробудих, скочим те уставим воденицу. Затим изађем на лакомицу те одвратим воду, па се вратим те погребем мучњак и околиш саспем у врећу, зашиљчам и сједнем да припалим лулу. Сад опет настаде шуштање воде око преслице и лакомице, да те језа подухвати. Хиљаду разних гласова зује и ује око мене. Машта се развија и страх те увати у срце, па да си Краљевић Марко, јер мене то бијаше први пут да ноћим, још сам, у воденици. И кад виђех како ме неодољиво страх све више хвата, ја припремим пушку, метнем нову капислу, запалим лулу, закључам воденицу и пођем у гај, јер "јуначком" срцу не могох одољети да останем ту. Напољу доста беше видно. Сија месец али на махове, јер се праменови облакова витлаху небом, па час га заклоне, а час пусте да сија. Снијег се опет неђе окопнио, у прижагрици, а неђе није; таман да се страх још више увелича. Док сам изашао из гаја, спало је с мене пиле меса. А кад се примих голети, ко мало ми лакну, почнем по мало звиждукати. То зову „рашћеривати страх”. А за сваки случај не дам лули угасити се, јер знаю да је ватра сигурно оруже против сваке звјерке па и привиђења. Изађем на главни друм, који води кроза село. И таман да кажем „помози Боже”, кад ме снађе чудо баш испод једног храста, свега шупљег и већ опалог од старости, испод кога пут води. А за пакост испод пута дигло се на 7-8 метара у дуж глогиње и трњине, па лад заузео од њи цео пут. Озго опет бријег, дакле кроз тај лад се мора проћи. И баш кад ступих у сјенку (лад), облак се скиде с мјесеца те сину, а сјенка још црња дође. Нијесам двапут крочио кроз ту сјенку кад смотрих пред собом као два луча. Блистају се као најсјајнији огањ... Сав претрнух, јер ми дође у маху на памет все оне приче о привиђењима код тога храста, јер се ту копаху мала ђеца, да се због ситнице не би морали мучити чак у брдо до сеоског гробља. Но, сад није имало друге но пуцати. Ма шта да је, пушка му је лијек. Љусне пушка и разлијеже се осоје, а одјекну 5-6 пута у ово глуво доба ноћи, јер је било тако око 2 часа по поноћи. Глас се изгуби, а ја погледам – нема више ништа на путу. Сагнем се да погледам на прозор и видим да се некакво чудо одвуља под пут. Видим како иде предњим ногама, а од половине тијела вуче се по земљи. Брже напуним пушку и очекнух док оно не замаче под обалу. Тада са пушком на готовс идем право кући; нити шта сретох ни стигох. Мајка ми отвори врата. – Што тако доцкан, синко? Ја се умудрих, па само кроза зубе промрмљах: – Сад сам изамљео. – И легнем. – А пуче ли оно твоја пушка? – Пуче. – А што си пуцао? – У вјетар. – И заспим мртвим сном. : * * * Сјутрадан неко доба ја још спавам у постељи, али чујем галаму пред кућом. – Шта је то, мама?– упитах сањиво. – Море, дошао Петко Ђоно па дигао читав урнебес на тебе; каже да си му убио Жуја, а ко му убио пса, тај ће и стоку да му покраде! И ваздан – знаш Ђонска посла. – Кажи ти њему, – рекох, – да бих ја ноћас и њега убио, а камо ли његовог Жуја. Шта ће његов Жуја пола сата далеко од куће? Но, нека се торња док нијесам изашао! – Море, мани се, Бога ти! Нека га нек тандрче. Није га мрзило, но отишао те распорио куче па извадио четвртице и каже: „Ово је из Јовове пушке; ја ћу овога тужити и самом министру!” Чујем непрестану галаму и у њој глас Петков: „А, Бога ми, жалије ми је Жуја но Доца! Његов ми брат убио Доца, а он Жуја. Али нећеш, Јово, тако! Знам ја ђе је Ивањица.” Хтедијах изаћи, али ми мајка не даде. – Прођи се, Бога ти, Ђонска посла! Они још дуго лондаше пред кућом, а колико – не знам; ја сам поново заспао. : * * * И доиста, првога петка позва ме биров у општину. Председник бијаше неки Ђонов пријатељ, а то је увијек полицијски кандидат. Узеше ме „на саслушање”. – Што ти уби кућњег бранитеља, г. Јово? Кажем му ја све отворено како је било. – Ето, брате, откуд ја за знао да то није био вук или лисица или шта друго? И шта ће псето пола сата од куће? Зар је то бранитељ? Али мудри предсједник осуди ме да платим Жуја, држећи се разлога: „Ко убије пса – тај је намјеран да нешто украде.” Узалуд сам ја доказивао да се то не може на овај случај примјенити, но кад бих ја наишао на кућу, па убио пса – ништа помагало није. – Па, добро, платићу – рекох – кад баш велите да је тако; идем да донесем паре – и одох право у Ивањицу капетану, те му все кажем. А он зовно писара. – Напиши позив на општину Опаљеничку да дође предсједник, али одмах. А мени рече: – Идите ви кући, не смије вам нико ништа; ја ћу већ наредити! Вратим се ја кући, а шта је било даље – не знам. Тако сам идућег петка био рахат. Нити ми што Петко тражи ни предсједник. Ја частим Петка полић, а он драговољно прими. Частих и пресједника. И он прими. Ја се чиним невјешт; али они објешењаци Сивљани гуркају и гласно један другом шапнуху: – Ене, ене Петка и предсједника! Пију Жују за душу! : * * * Живећи тако „у рату ван рата” просто ми досади те једног дана пишем брату, који је био возар муниционе колоне (вукао гранате за топове), да бих ја волео бити ђе је он, а он да дође кући. Сву филозофију позвао сам у помоћ да му докажем како би то било све у реду. Употребио сам младост која је спала да чува бабе по селима, а нарочито сам ударио гласом – да би држава у мени имала бољег војника. И знао сам да сам „прећерао”, али сам га ишао пошто-пото отргнути испод заставе и његово мјесто заузети. И кад он оста глув на сва моја писма, бојећи се да ја послије из муниционе колоне не шмугнем у ред бораца, ја једног дана одем команданту и све му испричам, молећи га да пусти њега, а узме мене. – Ја ћу се од сада звати „Матија Поповић” и при прозивци ником у очи пасти неће, завршим молбу. Командант је био неки мали чичица, мајор, извучен из пензије и доведен на то мјесто. Жалим што му нијесам име запамтио. Био је тих, благ и врло љубазан, али обазрив. И на моје наваљивање попусти, зовну брата и саопшти му своју одлуку. – Ти си тежак – рече – и већ у годинама, а овај је лак као јелен; може стићи и утећи. А и треба ми један поуздан и добро писмен. Но, ти оче Матије иди кући, па кад се баш зажелиш, ти дођи те га одмијени. – Али, да га не пуштате никако од себе, господине мајоре, молим вас, само тако могу пристати – рече брат. – Ни бриге те! Он ће увијек уза ме, дајем ти часну реч. И тако га управо оћера. Ја сам онога часа био уведен у дужност, која је била врло различита: да чувам волове; да пишем требовања и водим спискове; да реквидирам рану за стоку. За три-четири дана тако ми се допаде онај логорски живот да сам писао брату да се никако не враћам, јер ја нећу више да се враћам у село и да вучем на леђима дрва, а нарочито више нећу да идем у воденицу. И кад код је долазио брат да ме смјени, умјео га је мајор успокојити и вратити кући, често и да ме не види. Тако смо по мало док брат и не диже руке од мене и само ми по некад напише писмо за ово или оно. Доцније сам и ја допадао кући и виђао шта раде. И тако је то данима трајало. Ја се свикао са возарима, којих је било свакојаких обешењака. Нарочито сам се заволио са неким Златиборцем, Видојем Вуковићем, који је знао некаквиих поскочица, да ти присједне од смијурине. Кад поршимо дневни посао па легнемо под шатор или одемо у „шатру” (ђе се механише), Видоје нас све занима. Логор је био на Калушима – под Црвеном гором, јер послије Калипољске битке „нашло је се за научно” одмаћи подаље од Јавора, а дотле смо били на Кушићима, два часа од Јавора. И добро су учинили, јер смо ускоро по паду Јавора, морали одступити чак у Ариље. Једног дана јави ми брат да је мајка много болесна и опише болест. Ја одмах спаднем на Ивањицу и од доктора узмем 9 прашкова, отрчим кући и наредим како да се употребљавају. И како је доктор наредио да не једе ништа до мало пилеће чорбице (а пилета ни од корова), то ја уловим двије креје и кажем: колико јој се даје од чорбе. Тога вечера останем и на преноћишту. Легао ја у соби на кревет, а они по патосу. Учинио сам се да спавам. Док се јадна мајка, изгладњела, а никад до тада није лијечена (било јој је преко 70 година) зовну шапатом снаху: – Ђуко! О, Ђуко? – Чујем, мама! – Ама, дијете, Јово је заспао: дајте ми мало све прашкове да брже оздравим. А и гладна сам, синко; дај ми и ону полу креју да поједем. – Куку, мама слатка! Не смијем, Бога ми, од Јове, шта да му кажем кад ујутро потражи прашак да ти да? А ни креју ти не смијем дати – убио би ме, јадна. – А, арастос ти и ти прашкове! Није Матије имао друга посла но да шиље доктору! Ја сам и до сада живела без доктора; липсах гладна. А ја више не могох да трпим, но се закикоћем колико из гласа могох. – А, тако ли? Оне се обе брже покрише по глави и бајаги почеше у сну да рчу. Сјутрадан похвалим снаху за њену тачну болничарску службу и кроза смијање објасним мајци да то мора бити онако како доктор нареди: „Умрла би одмах, ако друкчије урадиш!” И она сирота слеже раменима. А како тијело није навикло на медицине, лијекови изврсно дејствоваше и она је трећи дан била потпуно здрава хвалећи и докторе и прашкове, али никако не шће вјеровати: „да баш све мора бити како доктор каже”. Сјутрадан вратим се у команду и више од неђеље дана само смо јели, пили и веселили се. Са Јавора се ушутјело; нити наши нападају нити њини. И помислите: нама већ криво што не туку! Научили смо примати гласове: ко је погинуо и ко рањен као кад би у мирно доба некакав познаник причао – ко се у селу оженио, а ко испросио. И људи Божији, просто поасили смо. Стоји цика, писка и дрека по логору као да је свако вече бал. Прегоне се, дирају један другога, подсмијевају се узајамно – да пукнеш од смија. Кириџија бијаше ријетко, све то отишли „на војску”. А понеки или због старости заостао или „умијо се снаћи”, кад прође поред логора за Јавор, прође као кроз шибу. Овима криво на њега што он није у рату па тече паре, па га грде и на пасја уста. Узалуд сирома чича богоради да га се окану – али је узалуд. Једном почупаше му коњу реп, па викнуше: „Уа! Коњ без репа! Газда му се с њим закитио!” Једва човек жив умаче. И више никад није тудије прошао, но се ватао од распутнице до Ивањице. Ево једнога празника пролазаше много женскадије поред логора, па неки обешењак нашао у дупљи гнијездо од пухаћа, па затворио и отуд и одвуд, одсјекао кладу те доваљао поред пута до логора. Жене ко жене, уздигну сукњу од блата, а он подговори другове да их зауставе и запиткују ово и оно док он не отвори рупу и пусти пухаће међу њих! Боже, кад стаде цике и писке од жена и ђевојака. Пухаћ у страху јурну међу њих па уз ноге, а оне, јаднице, узму цикот и вриску, скачући по блату. Све мртво попада од смијеха. И тако то данима. Али и нашим коморџијама бијаше једном црн петак. Научили на ленствовање, па их мрзи да оду мало даље за дрва но све пранте око пута покупише сељацима. Долазе они команданту; командант пријети, моли – узалуд. А један Ерципаћ поштено освети, те се више нијесу сјетили узимати сељацима пранте. Узео чово па једне пранте извртео сврдлом, па у рупе турио по један фишек од пибодијеве пушке. Тако у двадесет, тридесет врљика и пранти, које су биле у реду. Наше коморџије, по обичају, дигну све то па нацакле увече ватру – у небо упире! Но кад догоре врљике до фишека, пукне један, па друг, па отпочне унакрсна ватра – лете угарци на све стране, а варнице их опколе као рој пчела! Они поред ватре у најслађем разговору – куд који! Неко имаде куражи те се дигне и побјегне, али већина преко главе стану се претурати низ брдо, чак у поток, мислећи да сви изгибоше. И срећом ником није било ништа, а сјутрадан кад их комшије позваше да донесу врљике, нешто крупно опсоваше и њима и сељацима, али од тада по дрва иђаху у Црвену гору, а пранте и врљике стоје им око пута под носом. : * * * Од тога доба провиђења, шале и масакра није много прошло кад и ми постадосмо озбиљни. Један једикти глас „Јавор пао” однесе све расположење и навуче на наша чела тешке и црне облаке. Нестаде шале, нестаде веселости. Тај глас је значио блиску паљевину наших кућа, уништавање свега што смо годинама кунаторили по оним прљушама. – Зло, мој брате! – шаптало се по логору муниционе колоне. – Видим ја да има неке несреће. Ноћас још са вечера пројури каваљерија, за њом артиљерија, па и пјехота. А ми зар са џебаном најпослије! Каква је то пометња? Зашто нама прво не наредише одступање? Зар да оволики барут падне Турцима у шаке? Какво је то сметењаштво од старешина? И зар Јавор да падне? Та њега би жене са преслицама браниле годину дана! Од кога да падне? Како да падне? То је издаја!... Тако брујаше по логору, а волови стајаху упрегнути у јармове и само се заповијест очекивала, па да се бјежи. Али кад свану, поче се војска враћати опет. Мутљавина наступи нека да нијеси могао знати шта се збива? Неки иду Јавору, неки иду од Јавора! Узалуд питаш и једне и друге – нико ти ништа рећи не умије, само очајно уздахну: „Зло!” И кад се врати војска, нама стиже наредба да се повучемо чак у Ариље! Кад шта је било? Врло проста ствар. Јавор је био утврђен као град. Али падне Дервиш-паша на Калипоље са 7 табора низама. Враћао се, веле, из Босне и чим је дошао, запита: – Шта је оно онамо?– упријевши прстом на турско земљиште које смо били заузели. – Српска војска!... Сјутра да је не видим на нашем земљишту! А кад су ту наредбу Дервиш-пашину доказали Чолак-Антићу, који тада вршаше дужност команданта Ибарске војске, на велико чудо, нареди се одступање са Јавора!!! Три дана стајао Јавор празан, јер Турци не смједаху да га заузму, немогуће ни помислити да ће тако тврда позиција бити онако напуштена. Али, по несрећи, била је истина. Све је Јавор напустило и да се није на Кушићима задржао Пера Борисављевић, а на Погледи Михаило Илић, ко зна ђе би се војска зауставила, јер се прочу да је наређено утврђивање Лисе и Градине – мјеста по 10-15 километара удаљена од Ивањице на путевима за Чачак и Пожегу. И та два јунака спасоше Стари Влах и Ивањицу; првом је благодарна Ивањица подарила почасну сабљу, а други је јуначки погинуо, те му мјесто видне награде остаде само благодарност и вјечита лијепа успомена – „Илићев врх”! Страшно је гледати борбу, али куд и камо је жалосније и грозније гледати разбијену војску, која у нереду одступа, а нарочито кад то учини ноћ по оним гудурама и планинама какве су око Јавора. Кад сам изујутра прошао друмом, спазио сам и сретао по пет, по шест, по десет, а кад-кад и по једног. Блиједи као крпа, каљави, изгребани, гладни и жедни. Питате их: „Куда ћете, браћо?” Они нам блесасто одговарају: „Не знам!” „Хајте, овамо вам је команда!” Они пођу као јагњад на клање. Наилазио сам кад изгрије сунце на по 7-8, метнули торбу под главу на горњу обалу пута, па леже у блату до кољена. Кланцао, кланцао сву дугу ноћ, па га ту савладао умор при изласку сунца; легао и спава мртвим сном. Так слатко спава, као да је у девет перина! Дрмај га, буди га – не буди се. – Устани, болан, озебћеш, пропашћеш! И исправи га да сједне. Он се одмима, окреће се око себе и не може да дође к себи. – Устани, освјести се! – Немој ме, брате, тако ти Бога! Пушти ме још мало!– одговара буновно и једва се прибере те устане. – А да, пропао би, весео био! – Па зар нијесам? – А ко о томе води бригу? Али, чим се прибере, чим дође к себи, у њему сине дух: „А, ђе су наши?” Пипне се је ли му све у реду, па кад види све пас на свом мјесту, као да ништа није било, викне осталима као соко: – На ноге, јунаци! Тамо је застава! Напред! И ови, иако уморни, тако раштркани кривицом старешине, војска за 2-3 часа сва под заставу падне па настави да гине за слободу. Ја сам то очима гледао и сузе су ми пошле од милине. Који би војник у свијету тако издржљив био? Који би се војник у Европи тако свјестан своје дужности показао? Само рођени војник, само Србин. И није прошло 2-3 часа од изласка сунца, свирала је труба на Кушићима збор и по прозивци – ни једног војника није било који се није одазвао. Но, ја остављам борце са пуним срцем да пођем са муниционом колоном. Нама би заповијеђено да се премјештимо чак у Ариље, што и учинимо идуће ноћи. Иде мало срџбе, мало жагора, па се све смири, јер одбрана огњишта испод Јавора паде у руке људи, који гину али не одступају. А међу првима паде пок. Илић, пошто јунаштвом задиви Србе, а ули страх Турцима на Чемерници. Ми у логору продужисмо стари рахатлук. Но, наскоро, по несрећи, завлада међу стоком шап, међу нама срдобоља. Један по један во изјутра се не диже, а по један возар по 50 пута ноћу се диже. Воловима се пуше папоњци и рамљу, а возари само трче у међу, те и на мене дође ред. Али код мене, поред срдобоље, наиђе ужасан спраб, тако да нијесам могао иглом убости у тијело ђе није било ране. Јавим се за болницу и спроведу ме у Ивањицу на лијечење. Али, каква зла коб! Не идем у болницу, већ одсједнем код сестре да се лијечим. Бијаху руски доктори, болећиви људи. Дадоше медицине и свраба се ускоро курталишем, али срдобоља ме испи жива да сам једва на ноге стајао. На моју злу срећу, дочује за мене начелник станице, познати Панто Јовановић, звани „Буљубаша”, који ме је изодавна мрзео, као „бунтовника”, кога је неко послао да буни три округа: ужички, руднички и чачански! И једнога дана рупише два пандура код мене. – Хајде одмах! – рекоше. – Зове те г. капетан. – Како ћу ићи кад се на ноге одупријети не могу, људи, Бог с вама! – Хајде, хајде одмах! Така је заповијест: ако не можеш, наређено нам је да те на поњави однесемо. Видим ја зло, јер сам знао оног нечовјека, да нема ни срца ни душе и да за њега не постоји пропис Црвеног крста – неприкосновеност болесника. – Па, добро – вељу – ако је тако, ето вам поњаве па ме носите; ја као што видите, ићи не могу. И они ти мене лијепо у поњаву, па преко Ивањице право у хапсану. За моју срећу виђаше ме с горњег боја моји познаници: пок. Радош Нешковић, Јов. Докић и Никола Нимић, великошколци, те викнуше доктору, неком Шваби Гушу: „Не дајте, господине, да вам болесника хапсе!” И он нареди да ме к њему донесу. Али, ето њега па на горњи бој. – Како смијете сметати мојим пандурима да не ухапсе овог бунтовника? Знате ли ви ко је он? – Па довати моју објаву и сву је на парам-парчад поцијепа. Богами, се Шваба препаде, па му усплахирено рече: – Но, но, сат више он не полестан! – Вуците га у апс! – викну „Буљубаша” и пандури ме понијеше. Међутим, пок. Радош бијаше отрчао код управника болнице, Руса Волкенштајна, и све му казао зашто ме „Буљубаша” гони. И тек ме снесоше да убаце у затвор, а Волкенштајн па преда ме. – А куда ви, сукини дијете, суето етово бољново? – Г. капетан наредио да га однесемо у затвор – правдају се пандури. – А вот вам, балвани – рече им, па једног једном, а другог другом руком одбаци – пуст капетан није ето скажит! Давај, капетан! Спустише ме, а Панто дотрча. – То је бунтов... – Маљчик – грмну доктор. – Ње трогоћ! – и скреса по руски! – У бољницу! Дођоше два болничара те ме однијеше у болницу и за три дана ја оздравих, благодарећи оном порушеном Јеврејину, који дође из бијела свијета да спасе једног одушевљеног Србина, младића – од свог рођеног брата, на бруку – од капетана! Трећег дана даде ми доктор објаву „на мјесец дана поштеде и на опорављање код своје куће”. Четвртога дана узјашем коња пред Манојловом кафаном и тек да пођем, а Панто „Буљубаша” из механе пред Волкенштајна: – Ама, докторе, тај оде! Бићете криви што га пуштате! Тај више неће доћи. Тај, тај... Ја ободох коња и чух: „Маљчик, евомоч!” Од тог доба никад више не чух за тога мога спасиоца. Ако је још жив Бог нека му плати. А „Буљубаша” је отишао Богу на истину. И њега нека Бог помилује! Колико је он крив, више је онај, који га је на такво мјесто узвисио био. Он, доиста, може служити за уклин и чиновницима и народу. === II Цртице из рата === Године 1876. паде снијег врло рано, још у октобру, на лиснату гору и грдну штету почини: гране поломи, дрвеће пообаљива. Борба, која се очајнички водила цијелог љета, прекиде се примирјем које преко зиме наступи. Но, то је био, ипак, рат у миру, ако не са човјеком, а оно са природом. Али, иако је било примирје, оно није важило за Кладничане, чувене зликовце из Кладнице, која лежи на 5-6 километара од Јавора, с лијева од кобног Калипоља, на коме онако лудо пропаде више од 1000 мртвих што рањених. Од Кладничана је пропиштао до рата Стари Влах; сад су се већ умирили, јер их је 22 пало са Хаџи Лојом при окупацији Босне. Сам Мујо из Кладнице носио је латинку са преко двадесет рецака – толико је Срба побио. Истину треба рећи, нијесу ни наши њиним дужни остајали, али су их увек као дин-душмане сматрали. Еле, за време примирја буде на Јавору одређен за команданта Паја Путник, познати јунак и Србенда, каквог је ријетко наћи. Он је био командант тог кордона (границе). ==== Путников посилни ==== Код Путника је био као посилни неки Црногорац, који је поодавно у Србију дошао. И Паја и његов посилни вршили су дужност као часовник. Ничега изванредног не би. Но, једног јутра јави предстража да су се Турци (без сваке сумње Кладничани), користећи се јаком маглом и ноћном тамом, крадом примакли земуницама наших коморџија на Вучјој Пољани и њима једанаесторици главе одсјекли. Пају као да пушка уби. Креше са објема рукама рачвасту своју дугу /браду/ и само укће: ху! ху! И ми сви као побијени: и жалост и брука! А снијег нападао до појаса да се с пртине маћи не може, а камоли да им се врати жалост за срамоту. Стаја тако до подне. Од једанпут улети к нама у крчму Пајин посилни Црногорац па стаде као укопан. – Е, јесам ли те до сада вјерно служио, кажи ми, Божја вјера тешка, господине? – Јеси, јуначе, ма шта питаш? – Е, кад јесам – и од сада ћу, тако ми Светога Петра, само ти мене данас послушај, господине п. пуковниче. Пушти ме и допусти ми да узмем још двојицу, да ноћас или сјутра до подне осветим побратима! – Каквог побратима? Ко га уби? Ђе? – пита Паја. – Еле! Па зар ме још питаш? А зар ти нијесу црни гласови дошли да су наших једанаест погинули на превару ноћас! А ту је био и мој једини побратим међу њима. – Па добро, јуначе; ама, како да осветиш сад кад се са пртине никуд маћи не може? Хоћеш и ти лудо главу изгубити; но остави док се снијег не отопи – разбија га Путник. – Шта рече: остави!... па куд би, грдан од бруке?... Но, молим те као свог оца пушти ме! А ти ћеш сјутра наслонит дурбин па гледај шта ће бити са мном и са Турцима на Калипољу. Дуго га разбија Паја, али је све узалуд и најпослије му дозволи. – Нека ти је срећан пут, јуначе! Да сам на твом мјесту, души воља, и ја бих тако. Али не реци да те Путник смео. И нека вам срећан пут! Али чувај се, јуначе! Штета тако млад и добар јунак да лудо пропадне. И она сила од човјека, гологлав, пољуби му руку као најсмернија ђевојчица, рече „хвала” и нестаде га. Кратак зимњи дан прође и ја „посилног” више не виђех. Казиваше ми да још са двојицом јолдаша оштре ножеве и оправљају и трљају пусат. Ноћ паде, а њих са Јавора нестаде. Нит ко виђе куд ни кад су отишли. Сјутрадан прије зоре на врућој Пају питамо за „посилног”, а он само слијеже раменима. – Па хајдемо ивицом на Василин врх, господине п. пуковниче, – рекох му. – Бар да дирамо твог посилног, ако не буде није на Калипољу. И изиђемо. Сунце тек грануло по висовима Љесковца, Горијевца и по Василином врху. Тишина нијема, само по нека ће врана гакнути и прољећети с букве на букву. Избечили ми очи као ждралови и гледамо уздуж и попреко преко свега Калипоља – ниђе живе душе. Једва се назире пртина, којом се стража служи, кад преко Калипоља за Кладницу прође. Ми пушимо и не скидамо очију, не би ли штогод угледали. Наједанпут се иза крајњег брежуљка Калипољског помоли пртином 7-8 аскера. Одсјахују им пушке прам сунца. Путник гледа на дурбин. – Аскери, момче! Турили руке у џепове, па дувају у песнице и иду један за другим. – А видите ли њих? – Не, синак! А не бих ни вољео да их видим. Тројица на осморицу. Мене подиђоше мравци и гледам: одакле ће се помолити. – Ено их, злосретника! – узвикну Паја. – Ено их; сиђели на сред пртине и сад се дигоше па право у сусрет аскеру! Пропали су! Еј, луде главе! Ја се загледао у њих, а срце да искочи. Што се више приближавају, све је горе. И у који мах се сусретоше на врху једног брежуљка, због кога аскери њих нијесу могли виђети раније, плануше три пушке, а тројице аскера нестаде у снијегу. Остали нагнуше натраг и ми виђесмо како се одсјајују пљоштимце од ножева. И док би човјек попио чашу воде, на Калипољу осташе само три сјенке. И ове три сјенке окретоше назад и мирно, као са какве даће, један за другим упутише се право к нама. – Хеј, посветила вам се! – узвикну Путник и скочи, као младић од 20 година, низ ону косу у памет. – Хајде, синак, мој „посилни” освјетла образ, и Бог и душа! Док глас оде у турски логор, они ће већ овђе бити. Ја не могох ни сачекати док он изговори, но јурнем к механи. – Стој, чекај, стој! – виче чича, али ја отрчах као на крилима и јавих осталима. – Настави котао пун ракије да се вари – викну крчмар, крупним гласом – данас нико не плаћа у крчми. У том стиже и п. пуковник. – Аферим, синови! Виђех колико вриједи Црногорац и Шумадинац кад се удруже. Сила смо, море од које ће у Шаму каде проплакати. Хајде, јадно им мајчино млијеко! И отпоче живахан и весео разговор, а у том стиже и „посилни” са обојицом другова, а сваки на пангарету носи – главу! Љубљењу и честитању краја не бијаше. – Вала, господине п. пуковниче, сад ћу ти опет бити као што сам и био. Ја моје учиних: побратим се неће на побратима пожалити ни на ономе свијету. Сад ми је срце на мјесту. Тако у веселом разговору стиже и ноћ. Гостољубиви Путник устаде, раздраган и, окрећући се свима, рече: – Господо и браћо! Вечерас сте сви моји гости – и нареди крчмару да закоље овна и цијелога испече. По вечери, уз лијепо и чисто јеличко вино, настаде разговор. „О коњима и о јунацима.„ „О земљама и градовима”, а понајвише о појединим епизодама из летошњег ратовања. ==== Вукашин ==== Пало ми је у очи да јунаштво није само особина физички јаких људи, већ и по изгледу и конструкцији (саставу) тјела слабих; да је безразложан и прећеран страх често узрок грдној погибији, а срчаност и присебност очува главу и у најопаснијим приликама; да је заклањање од куршума и граната просто уображење, а смрт у борби – слијепи случај. – Вала – рећи ће један погранични стражар, окрећући се мени – ни мањег човјека ни већег јунака не виђех од онога твог братучеда Вукашина (Марковића, из Јованчевића, унука Марка Маџара, рођеног брата попа Ђока Јованчевића, који је шћерао Реџа из Комадина). Ми се сви у ланцу заклањамо, прилегнемо тако, а он, као орлић само се раскорачи, истури лијеву ногу напријед, мало њом поклекне и само пуца, нишанећи на непријатеља тако безбрижно као да гађа зеца. Ми смо га сваки пут опомињали да прилегне бар, а он ће само рећи: – Море, батали ћорава посла! Ако је суђено, погинућу и да се у мишију рупу сакријем; но ако за мене још није саливен куршум, нека их је хиљадама нек пуцају, мене неће ни доватити! – И доиста – продужује стражар – био је у осамнаест битака, никад га зрно не окрзну, дољи само на Боровцу што му пресјече ремен на пушци, а он није ни опазио, док се нијесмо вратили у логор. А кад смо питали: кад ти ремен пресјекоше, грдниче, он се смијући окрете, погледа пушку, па ће рећи: – Ене! Она пашчадија огладнела, па већ и каише једе! А ко би још на то гледао кад се бије! – А кад је Јавор напуштен, знате ли, господин Ј... шта је било с њим? – Чуо сам – рекох – нешто, али не знам шта је уствари. – Ето шта је. Ја сам поред њега баш у ланцу био. Ми у ланцу поврх косе идући с Јавора Вучјој Пољани, а Турци наступају поред Стјеника и Ограђеника. Вукашин по обичају стоји и пуца. Ми га више нијесмо ни опомињали; знали смо му нарав. У то дође заповијест да одступамо шумом. Свира и труба на одступање и ми, пуцајући полако, узмицасмо ка Дубоком Потоку. Турци заузму Јавор, а ми се скупимо на Кушићима. Увече се као обично почнемо тражити и један за другог разабирати – кад Вукашина нема. Питај, распитуј – нико не зна шта је с њим било. Да је погинуо, нико није виђео; да је одступио, такође није. Наш бригадир Пера Борисављевић зашао по батаљону и пита: „Шта је с Вукашином?” (Знаш и он вам је род.) – Јесте – рекох, и то врло близак. – Еле, нема га! Плаче г. Пера као киша: „Е, мој Вукашине!” Тако један, тако други дан. Кад трећег дана пред вече, ето ти Вукашина. Сав исцијепан као дрински вук, блијед као крпа, носи упртачу и пушку и једва капула. Кад га виђесмо, сви халаукнусмо к њему. Питамо га: „Ђе си? Шта би с тобом?” А он ријечи проговори не може. Од умора ли? Од глади ли? Ко би му тада знао! Чу господин Пера, па одма дотрча. И он га стаде питати, а Вукашину ударише сузе. – Дајте коју чутурицу! – викну Пера. Донијеше чутурицу. Вукашин накрену једном, два. Г. Пера га куражи, разговара: – Не бој се, Вукашине! Шта је било, било је. Сад си међу својима. Пини још мало... Тако... Иди, одмори се; имаш пет дана поштеде. Он се окрене и оде под шатор мој; леже и није се пробудио до ујутру. Кад се пробуди, заиска парче хлеба. Донесоше му хлеба и ракије. Он пину, поче јести па се насмеја, али горким осмејком. Као сунце да огреја. Отрча један г. Пери и јави му да је се Вукашин повратио себи. Дође г. Пера, а ми се сви начетили око њих. – Па причај, Вукашине, брате; шта се учини с тобом? Ми те већ и ожалили били. Тек тада он отпоче. – Ништа, брате Перо. Ето, шта је било! – и отпоче. – Кад смо били у ланцу, ја по обичају пуцао и нијесам се обазирао око себе: има ли кога и стоје ли сви у ланцу. Пуцао сам док ми нестаде барута. Тада се окренем да потражим фишека, кад имам шта виђети: наших ни једног у ланцу, а Турци јуре далеко иза мене. Мени тек тада дође у памет да сам чуо трубу кад је свирала одступање; али у онај мах није ми ни пало на памет за шта свира. Управо, чуо сам је, али у мозак ми то није ушло. Сва ми је памет отишла под Ограђеник, ђе ћу кога Турчина виђети да гађам. Но, кад виђех зло очима – да ми повратка нема, јер би ме Турци или жива ухватили (а код себе само три метка имам), ја се попењем на једну јелу, надајући се да ће ноћу моћи провући се, док Турци поспе. Али на моју злу срећу, они сви ноћ тумараше испод мене: ђа тамо – ђа вамо. Мене сан оборио – просто хоћу пушку да испустим и ту би ми била смрт, јер би ме опазили. Овако, хвала Богу, ником не паде на ум да погледа уз јелу. А тамо би и виђео, јер ја сам био у врху, па ме гране заклониле. С тога отпашем појас, па се вежем око стабла, а вежем и пушку. Колико сам спавао – не знам. Тек кад ме појас пресијече (упио се у тијело за два прста), болови ме пробудише. Погледам – сунце на пола неба! Видим да ни тога дана нема спасења. Глад ме мори; сав сам као угруван, али шта ћеш, трпети се мора. У том дође вече. Турака все ређе; сви као да одоше ближе Кушићима. Кад би око неко доба ноћи, завлада мирноћа; ниђе никога не чујем у близини. Тада се ја одријешим па полако и пажљиво сиђем, ухватим јелу на се, па все ближе Дубоком Потоку. Ту нађем једну шупљу букву те преноћим и добро се испавам. Слађе ми је било, брате Перо, оно но теби у перини! – додаде, насмијавши се горко. Ми сви претворили се у ухо. – Јутрос пођем онако на сент и хвала Богу ево ме опет међу вама,– доврши весели Вукашин и добро уздахну. Пера му даде један наполендер и пет дана поштеде, а он се одмах диже и оде у Јованчевиће кући на одмор. Петог дана Вукашин као што је био. Од немоћи ни спомена. ==== Јунаци са висова Јавора ==== – Био сам, брате, убијеђен да неко – прихватиће један стари ратник – располаже нама и нашим животом. Ето, сви знате шта би на Погледи, кад Турци јурнуше на тешку бијоградску батерију. Један капларица, е, Бог ме, немаш га шта виђети колики је! Уби из револвера, све једног по једног, равно шесторицу и одбрани топ, док га одвукоше. Пуцају плотуни на њега, а он као на свадби! Бог зна, бијаше Рус. – Е, ђе рече Рус – рећи ће један дугогодишњи буљубаша – е, јесу јунаци, брате, као да им је Српкиња мајка. Знадијесте ли онога младића што га проби куршум кроз пресију па изађе на леђа. Зваху га „Гроф Орлов”, чини ми се. И да видите чуда: ми га донијесмо на Кушиће у болницу да умре. И доктор га преви тек да га утјеши, али ђаволи су, брате, нови доктори. Ми му кажемо: „Тога не треба превијати!” А он се искриљешти на нас: „Није то ваше! Бог и наука чуда чине!” И да видиш јада: трећи дан он се поврати, а кроз неђељу дана завика: „Давај лошад!” (Дајте коња). И опет у бој! Ти иду у бој као ми на свадбу или даћу. Јунак народ, шале није. – Судбина, синко, судбина! – дода један чича. Нема смрти без суђена дана! Ето ти пок. Рада Гргуровића. Рани се на Калипољу у десну руку, па не шће сачекати ни док му се излијечи рука но са мајором Биљевом јурну на Јавор и погибе. Просто, срце му тако – или побједити или погинути. – Баш вала, чича, судбина – надовеза се један младић из прва позива. Ето, на Калипољу, знаш, погибе пок. капетан Рашковић, готово у првом окршају, а његово ждријебе, ваљда је претрчало 50 пута између нашег и турског ланца и ниједно га зрно не погоди. – Е, што ти је ђаво онај Перо Ћировић – чу се са дна совре. Он вата змије, а кад бисмо на Горијевцу, три пута од ручанлука ускака у турски шанац и враћа се – ни једна га не погоди. Турци пуцају, а он на врх шанца сјео па се преобува! Слушајући ове причице, да се покажем да сам и ја „близу” борбе, испричах им један случај што сам очима виђео. – Бива – рекох – чудовитих појава човечијег духа у борби. Сам руски ђенерал, чувени јунак Скобељев признаје да је било тренутака када он од страха падне у ров и за живу главу не би из рова прст смео помолити. То је трајало 5-6 минута. Затим би од њега отишао страх, узјахао би свога бијелца и ишао у највећу ватру. – Ни појма о страху тада нисам имао! – додао би ђенерал. Ето, тако нешто и ја сам виђео. Просто отишла памет човјеку. Стојимо ми на Василином врху, па посматрамо борбу. Дучић гледа дурбином. На један пут видимо ми на Ограђенику пред шанцем једног добровољца како држи пибодијевку, према њему трчи један фистаклија са голим ножем. И посјекао би га када пуче пушка, да Дучић не повика: „Миловане!” Познавао га је мало. У тај се мах он окрете, спази Арнаутина, опали пушку, уби га и побјеже нама. Питали га ми: „Па видиш ли Арнаутина са ножем?” – Видим – вели он. – Па зар не видиш, зар ти не долази на ум да ће ти главу одсјећи? – Ништа мени не долажаше на ум. Тек кад чух Дучићев глас „Миловане”, окретох се и тада ми сину у памет да ће ме посјећи, опалим и убих га на три корака од мене. – То је нека врста хипнозе од страха – довршим. У таквим разговорима проведосмо цијелу ноћ и тек се у зору растадосмо. Ови данашњи разговори о борбама око Јавора тако су ми били раздражили нерве. И данас, после 26 година, кад се сјетим тога призора и кад ми душу море највеће бриге и туга, ти моји нераздвојни пратиоци од колијевке, који се, нажалост, све више гоје што дубље у године залазе, мало ме разгале и разведре. Боже, само нам подај мало среће, а самопријегоревања, прегалаштва и јунаштва увијек ће бити међу овом јуначком расом свете Обилићеве крви која се Србином зове. Можда је посилни још жив. Но, ако је умро, живјеће вјечито као мој рођо Вукашин и сви, чија имена споменусмо, при разговору мојих Старовлаха. Ми им овим чинимо помен, а њима вјечнаја памјат и лака српска земља, коју су тако јуначки бранили и безгранично љубили. Послије овог описатог догађаја некако ускоро дође и мир. Саобраћај између наших и Кладничана отпоче као и прије рата. Али, ни о чему се другом, чини ми се, није за 2-3 месеца разговарало између њих до о ратовању. Не може један другом да се наприча, наравно, свака страна са свога гледишта. Ту ти се критиковало, пецкало, задиркивало. Особито су наши граничари у томе душу дали. Наставили би то рекну, кусом псу реп. При полићу могао си те разговоре слушати сваког дана; и што се више полића нагомила на сто, све занимљивији разговор. Ја сам неколико пута прилазио и слушао. За једним столом на Јавору у државној крчми једном затекнем чувеног зликовца Муја из Кладнице со нашим Азањцем (Милутин Азањац је још жив). Мујо прислонио дугајлију уз раме на којој је 22 зарезотине, а Азањац пибодијевку. И Мујо има магацинку, ама кад је мир, он воли своју „дугајлију”, да му се виде зарезотине, које означавају број убијених „комшија”, па се дичи њоме. – Примате ли и мене у друштво? – прилазећи рекох. Азањац скочи те ми потури столицу, а Мујо засмољио очима, као да би хтио запитати: „Каква ти је то фукара?” Сједнем и накричим одмах два полића. Мујо мало умекша поглед. – Ово је, побратиме (тако се они обично зову, а заврнули би један другом шију као тићу, само да и’ паде шака), брат мога пријатеља, поп Матија. – Е, е! Зар Алипариниог побратима? Знам, знам. Добар ћоек! Сједи, бива тек сада егленешимо на празно уз чокањ. – Вала, комшија Мујо – дела ти видим дугајлију. Јесу ли па њој зарезотине? Чуо сам да је прешло двадесет! – Види, вала – одговори Мујо – али немој се ништа ћудити. Да је ваш Азањац резао, имао би двапут више. Но, је бива, рћин, па се крије. А ја, вала, не кријем. – Батали, побратиме, нијесам ја тај човек. Ти ме бар знаш. – Е, нијеси!... Добар си ти бива, зна те добро Кладница, Брњица и Виуље. Да те је Турчин помирисао нос би му отпао за декин (минут). Преда мном не говори. Окренем ја на друго, јер видим: ако би у овом правцу продужили, могло би свашта бити. – Вала, Мујо, да Бог поживи ваше топџије. Ми ћемо им пити за душу. (Њихове гранате нису палиле, а нишанџије су им били испод сваке критике.) – Вала, момче, и ми вашој каваљерији. (Наши опет каваљеристи били су излишни по оним брдима и никад нијесу ни ступили у борбу.) – Добро ви нама испрашисте тур на Калипољу! – Вала, ви нама још боље на Чемерници – придаде Мујо. Пошута мало па ће додати: – Поздрави попа Матија! Могао сам га три пута убити, кад је носио сијено из Виуља, ама не шћех због Алипаре. Знам да се лијепо живе. – Па зар би ти то учинио, болан брајко? Зар ти не мислиш и даље живјети у Кладници? Ово ће ти бити и проћи, а ми опет комшије остати, весео био. – Вала те за то и нијесам питао. А да је други био, бели бих га убио. – Па зар вам није било доста оних 11 коморџија? – Па зар ти барабариш коморџије са аскером? А шта учинише ваши? Ја се сјетих „посилног” и тада ми још милији дође. – А зар сте ви то чули?... Па то је зајам за зајам. „Зла кона зајма не враћа. – Вала, ако. Оно и нијесу наши. Жао би ми било нашијех. Поручим још по једну и како бијаше предоцкан, „комшије”, видим ја, још кивне, ухватим маглу још за сунца те кући. Докле је Азањац још сједио са Мујом и о чему су разговарали, то ће само они знати. Знам само толико да ниједан искрене рекли нијесу. === III Једна ноћ (Црта из ратовања 1876. године) === Једнога дана мјесеца децембра, не знам како, тек се ја од возара муниционе колоне обретох писарем и комесарем једне брдске батерије, би ми наређено, да носим рану за људе и стоку чак из Ивањице на Шанац, на Биљевине. Знао сам од прилике да то мора бити на неком вису од Укоченице, на Јаворском путу, час хода не дошав Јавору, али ђе је местимично, то нијесам знао. Жао ми је било одвајати се од мога Сивоње и Цјетоње, два тучка, које сам био размазио као кучад, па се чудили сви, како иду за мном, чак и у кафану, док остали возари јуре њихове волове као да су их јуче са пашњака довели. Тоје била благородна стока! Али ја сам и у „кочићима” за њих одлежао више пута, само они да ми буду сити. А марва познаје свога пријатеља, па су извлачили каре ђе сви други волови одрекну послушност. Већ је и г. командир знао њихову неоцењену вредност, па кад се ђе затекне, само викне: „Дајте филозофову мезимчад! Кад могу да ми поред њега дувају за врат, док он са мном пије кафу и да му њушкају по џеповима и да му ваде шљиве и кукурузе, нека сад извлаче кару из блата!”... И тако су ревносно извршавали командантове наредбе, па сам ја често пуштао сузу за њима, гледајући их како се савијају у клупче, па уз највећу узбрдицу освјетљавају образ. Наравна ствар да сам због њих, тј. за њихов рачун и ја често добијао и кафу и врућу ракију и ручак што сам онако васпитао и дисциплиновао своје вочиће рекао би командант. Послије једне овакве приче уз Градину, поведе ме г. командант у Ариље на кафу, а ја заборавио да иду за мном и Сивоња и Цвјетоња. Уђем у поп Јовову кафану, а они за нама. „Поп Јово велики” (тако су га звали за разлику од поп Јова малог), скочи, како га је Бог дао замлатом и силником, а мрзео ме је изодавна, јер сам га лупио једном грудвом у слијепо око, а он је био на гласу као разбојник „који ником дужан не остаје. Њега као таквог зна читав Ужички округ. Скочи он па дохвати некакву обрамицу да удари Сивоњу, викнувши горопадно: „Није ово штала но механа за људе!” Али, кад мој командант викну: „Мир! Да их нијеси прстом дохватио. Упрегнућу тебе да извучеш уз Градину!” И силни поп је морао мирно сркати чокање, а моји му соколови дувају за врат док смо гођ пили кафу. Ово ми је поп Јово зарезао у рабош да ми се освети, па је то и покушао над садашњим уредником „Братимства”{{напомена|Уредник „Братимства” био је Атанасије Поповић.}} , као учитеља у Ариљу, али главом је разбио свој рођени келнерај. От тога доба је се мало смирио и тек "преко власти" осветио је се моме другом синовцу, отевши му фес и отеравши га у министарство да докаже како је „разбојник”. Тај је фес враћен мом синовцу, заједно са орденом Светог Саве, којим је награђен за ревносну учитељску службу – тај „разбојник”. Бива то често да наиђу код нас луда времена па се називају разбојником најбољи српски синови. Али ништа љепше није но кад један шашави надзорник строг партиста, узимље тога учитеља Мирка као пример разврата, па му сам доцније предаје Св. Саву, као одличном и примјерном раднику. Таки се малери морају дешавати сваком јавном раднику, који све што види и гледа – гледа кроз партијске наочаре. Он је сад мој потчињени и сигурно је се надао „освети”, али је сада увиђео да је моје племе благородно. И марва у нашим рукама је благородна. Но, ја се дуго забатргах са ситницом. Мислиће когођ да ја за моје тучкове тражим признање и награду. Јок! Оно што и сам нијесам никад добио, не могу ни за њих тражити. Али да и они имају неке врсте заслуга, то ће сваки поштен повјеровати. Еле, са тугом напуштам своје соколове, а мјесто њих добијам једног вранца чудне нарави. Мора да је био реквириран од неког попа, јер ко ми гођ рекне на пут: "„Добро јутро!” – он стане. И да га убијеш, макнути се неће, док неколико не протуриш са путником! Добијам 30 коња да натоварим: хлеб, месо, пасуљ, со, лук и остало за људе, а зоб и сијено за коње. Потоваримо и пођемо око великих заранака. Сунце греје, али зубато. Мрзне се под ногама и само шкрипи снијег, а коњи под теретом поређали се као ждралови. Мора да су били гладни кад они носаху сијено, па се окрену десно или лијево те очупају по који прамен сијена и жваћу гредом. А они опет за њима ревносно олакшавају терет онима пред њима. И ту има неке среће! Јер они што су носили хлеб нијесу имали то задовољство. Али међу коњима има свакојаког састава. Једни јачи, други слабији. Једни иду брже, други лакше. Сунце се клони западу, а мраз све више стеже. Коморџије весели неки и које како обучени, а неки готово голи голицијати, када се узме у вид, какав је јак мраз предстојао идуће ноћи. Тога ради и коморџије гледају да се час прије опросте ове зиме и јада и да се склоне неђе, ма и бјекством, јер се само срце леди у грудима. Тога ради видим ја ђе они први шибају коње не би ли умакли, с очију, а ови последњи застајкују. Летим ја од првих те их заустављам, до последњих. А ја дрхтим од зиме. Шта ћеш? Дошао у младићком одушевљењу у рат у јуну, кад бијаше топло, а од одијела добио сам блузу, панталоне и шињел. Истина, не скидом кошуље, но како коју преобуку добијем, ја је навлачим преко старе, па тако имађах четири на себи. Истина, имадијах и једну кабаницу, коју ми од куће послаше, али све то пробија она „ћорава Анђелија” као да си го голцат. Па док греје сунце и Боже помози, али кад се повуче сутон, узеше зуби да цвокоћу. Паде мрак на земљу и ја изгубих прве из вида, па туркам последње да журе. Али кад стигох на Кушиће, имам шта виђети: први дошли, растоварили сијено па га ђену у станички сењак. – Шта је то, браћо, ако Бога знате? Што стоварате то сијено кад знате ђе су Биљевине? Зар да полипшу људи и да поцрка стока тамо на оном тевериџу! – Па ми мислимо да вође треба да стоваримо – правдају се неки, јер су мислили стоварити и умаћи ма куд, прије него ја стигнем. – Сијено товарите, од Бога не нашли! Сви ћемо бити стријељани, ако ноћас на Биљевине не стигнемо! А они, сиромаси, везују бремена па поново товари. Пођемо, а олуји вејавица да ока отворити не да. А оном пустом косом од Кушића до Укоченице и љети је ладно а камоли на оваквом кијамету. Припитујем прве оне из околине да не иду „на сент”, јер хука и бука, оно звиждање вјетра и мећава крв леди. Ја јашем и сав се убундао у кабаницу, али као да ништа на мени нема. Коморџије се ушушкали, а наш караван по оној мећави, као неко лутање пометнутих духова. Погледам једнога јунака – кошуљица и гаће на нему, а огрнуо се некаквом поњавицом те се заклања за мога коња. Срце ми пуче од жалости, али помоћи му се не могаше. – Је ли ти зима, веселниче весели? – упитах. – Зима! – чух ђе једва кроза зубе промрмља, јер му се и уста заледила. – Ја тврда срца, моја ли си мајко! – помислих, па ми ударише сузе, али се у по образа замрзоше. – Трпи, роде! – рекох колико да се рекне. Како ли онима што гину или се ране на оваквом мразу? Сад ћемо стићи у шанац, а ту су наложили војници ватре, па ћемо се огријати. Тако га тјешим, па ми падоше па ум Вишњићеви стихови: „Не може се задобити царство На душеку све дуван пушећи.” Клецајући тако, полако осјетим ђе се већ примамо уз брдо, али апсолутно не знам ђе смо. Чудноват је дух људски а немоћно знање његово чим се поремете предмети, које си у памети извјесним редом поређао био. Ја сам стотинама пута пролазио тудије и љети и зими и сваку букву, сваки пањ знао. Али сад, налазећи се на том истом мјесту, на коме сам се играо са ђецом клиса и буџе, ја сам као с неба пао. Просто не знам ђе сам! Пао снијег па навијала мећава у долине, а састругала га са брдашаца! Погледам у наоколо просто сам у непознатом крају, а заклео би се, да ту никад моја нога није дошла... Тако је природа земљишта измијењата. Шутим па идем полако, једино уздајући се у прве, да ако они поправе пута. Изгубио сам поуздање у самога себе и бијаше ми свеједно а ма куд ишао. Тек само да ми да дођем до краја, ђе било. У том застадоше коњи и чух жагор напријед. Покушавам да обиђем – не може. А с пута сиђе коњ, пропадне у неке јалаке, намете. Питам људе: „Шта је?” Оде то питање од једног до другог, док се, после два минута истим редом чу: – Ко сте ви и шта тражите ноћас овудије? – Кажите да смо коморџије и носимо рану на Биљевине, за брдску батерију. Опет одговор истим редом оде и истим се редом врати: – Какве Биљевине, какве јадевине! Ви носите рану Турцима! Кад чух ово, брже одјашем коња, али ноге се укрутиле. Мрдни тамо-вамо, док једва почех гамбуљати поред коња, заваљујући се у намете, те једва жив стигнем напријед и шта видим! Земуницу и два војника с пушком. – Шта је по Богу браћо, ђе смо ми? – Ће сте – проговори један. Ето вас под Радоњиним гробом, а горе је Турска стража. Да вас не опазих, ви однијесте све Турцима. – Па ђе су Биљевине? – завапијем очајним гласом. – Биљевине су у десно. Окрените коње за овим војником док вас на пут не изведе... Али – додаде готово иронично – пута и нема, него удрите вуда куда он иде па како вам буде – и нареди војнику да пође напријед. Ми за њим, али као на клање. Час један коњ обали, час се други завали у намет. Потрчи и моли и заповиједај; таман једног натовариш, други опет обали. Псују, вичу, кукају јадне коморџије, али опет врше своју дужност, носе свој крст на Голготу. Тешко ми је и претешко, али кад видим ове јаднике како цркавају од зиме, а не напуштају своју дужност, опет ми се колико-толико дух разведри, јер видим да се са оваквом преданошћу својој дужности све може учинити са овим људима. Још се и развеселим, јер цркавају, а опет ни једном не пада на памет да ме гекну у какав намет па да иду куд који зна. А сад видим да би им морао опростити, јер при глави и оца поглави”. Али, Србин је Србин – оваквога народа нема под небом. Паметни и уљудно са њима па ћеш моћи ратовати не са људима, но са природом и са самим ђаволима. Јер сам виђао доцније, кад сам их у шали питао: „Што ме не бацисте у снијег, па не одосте куд било у оној муци?” – Е, мој господине, у невољи се свашта учини; али ми смо се само за тебе бринули: ми смо навикли на муке, а ти нијеси. Па кад ти трпиш, кад се ти злопатиш, а ти си наше дијете – куд би ми да те напустимо. То ти не измишљаш сам, но и теби је други наредио. Па како ти њега слушаш, тако и ми тебе... А после да и овако говоримо: „Ти си са нама као са браћом. Ми од тебе ружне ријечи не чусмо, као што има неких старешина па псују оца Бога! Ми би сви поред тебе изгинули!” Ја сам плакао, а срећом иђаху поред оних сировица и дим у очи, те не виђаше моју слабост. А плакао сам од радости, слушајући овако правилно резоновање простих људи. Проклет, ко овај диван материјал својом неупутношћу и намћорством упропасти. Са њима је ићи на Косово пјевајући! Еле, после пола часа стигосмо на шанац, ђе нас дочека командир г. Никола Вујић, поручник, забринут и обрадован. – Стиже ли, Јово, брате, жив по овом кијамету? Хвала Богу ђе дођосте, да не пропадну људи и стока. Наредим те се растовари сијено и натрпа на једну гомилу, а 3-4 коња са сијеном пошаљем на Зечки шанац, јер је и там било неколико батеријских. – Завлачите се како који знате у сијено, не би ли се до зоре остало живо!– викнем коморџијама, па се и сам завучем са својом сабљом и кабаницом. Али за моју злу срећу, онако загријан, а да не би остао при крају, ја се прогурам кроз гомилу сијена тако далеко да ми лијева нога и раме већ на другој страни при крају дођу, па уморан заспим. Сјутрадан ме буде, али ја лијевом ногом и раменом ни маћ! Једва, после трљања, расклимаше ми се нога, али реуматизам тај – и данас носим, и то ми је једино одличје за ревносну службу, које ми нико до гроба одузети не може. Једна чета пјешадије у шанцу пресјеђела је сву ноћ око ватре. Натрпали пустих букава; дим и пламен лиже на све стране; спријед очи да ти искоче од дима, а с леђа се мрзнеш. Погледам: снијег нападао уврх човјека, грање се окитило ињем и као стене под огромним теретом. А снијег никако да патине. Пут, којим смо ноћас дошли и не познаје се. Само видиш од земних становника високо дрвеће, а омање жбуње затрпао снијег, па изгледа као пирамида. Од времена на вријеме се нека грана, преоптерећена, сломити и снијег се с ње стропоштати разбијајући се од гране. Неке и одрже притисак, па се дотле савијају да снијег са њих склизне. – Шта сад, г. командире? – запитам. – Зло, мој Јово! Западосмо овђе и сад да се гине и без пушке и без ножа! Поцркаћемо и ми и стока! – рече забринуто. Но, ја се опет у тебе и твоје уздам; ви сте одавде и навикли сте на овакво чудо. Кад сте ви ноћас могли доћи и кад те твоје коморџије нису ноћас убиле, да ако се и за будуће довијете и спасите нас. Од тебе зависи – Бог па ти. Ради како те Бог учи, спасавај како знаш. Ја овђе од тебе више никога не знам, а ти си Србин. Чини као војник своју дужност. Ја ти нијесам више старешина но брат – о Богу па о теби. Овако елегичан говор овога доброг Србина, храброг командира и мудрог и брижљивог старешине, овако братско и дружевско понашање и ако се те ноћи први пут у животу виђесмо, толико ме је одушевило и то прегалаштво, да сам му се заклео, да он, докле сам ја жив, неће осјетити нужду. – Не бојте се, г. командиру! – рекох. Наши су људи душевни и досјетљиви. Неће они напуштати мене, а ја нећу вас. Будите без бриге. За три дана имате довољно свега, а трећега ћете опет добити. – Ама, збиља Јово, зар ти мислиш да можеш савладати ово чудо и проћи до Кушића жив? Зар не видиш да је снијег у врх тебе? – Не брините, г. командиру; нијесте ви вични овим брдима. Није свуђ тако. Ноћас је вијала вијавица. Снијег није свуђ подједнако дебео. Има мјеста ђе га нема никако. Наши људи знају то, и ми ћемо проћи, ако не за сахат (колико је права даљина) а оно за пола дана, за дан – па и то је доста. Пољубисмо се и он оде да чисти топове и каре са војницима и да их изгрће из снијега, а ја са коморџијама држим „ратни савет”: кудије да се прође. – Деде – рекнем Зечевићу (чија је кућа најближа Биљевинима) – ти си вудије сто пута јурио вукове и зечеве, казуј, кудије ћемо? – Кудије! – насмија се он – кудије хоћеш, само кажи! – Што се смијеш, зло те смело, зар не видиш да ће људи од глади помријети? – Е, хоће! Ко је још умро од глади у Србији? А куд ће толики љеб у Ивањици! – У Ивањици! Али на Биљевинама га нема. – Ада, шта ми радимо? – Па ето шта радимо – рекох. Видиш да се маћи не можемо одавде од снијега. – Батали, Бога ти! Крпље на ноге па да идеш по највећем намету, да је 20 метара у дубину. И објасни ми шта су крпље. – Добро – рекох – али на коње не можеш крпље. Како ћемо са њима? – А шта ће нам коњи? Коњи нам и не требају. Нека они уживају. – Па како ћемо за сијено? А, морамо га на леђима вући чак из Ивањице? – Хе, још о томе бринеш код оноликог сијена у Зечком пољу и на Кадиној стијени, а то нема одавде ни 500 корачаја. Видим ја, да се све може са њима, па одвојим десеторицу да остану у шанцу, а са 20 људи набијемо некакве љесе (крпље) на ноге, које ови за час од граничица исплетоше и пођемо на Кушиће. Командиру кажем да му остављам људе, па кад му треба сијена нека их само пошаље "да донесу", а они знају одакле ће. За људе ће стићи рана на вријеме. Поздрависмо се и пођосмо. Г. Никола гледа па се смије. – До мрака ћете бити у Кушићима? – До подне ће се један од нас вратити и донијети ракије – рекох ја. Ви само уживајте. Ми одгамбуљасмо као на гигалкама с ноге на ногу, а командир оста гледајући за нама, вртећи главом као да би хтио рећи: „Мрка капа, зла прилика!” Како смо путовали? Колико је пута који пао, претурио се и завалио у намет? Колико је пута који бивао конопцима и појасевима извлачен из неке јаруге се одсуља? Колико смо пута тражили и брљали по снијегу тражећи капе? Колико је пута који викнуо: „Недајте, држите, збогом” – суљајући се низ намет, а остали за њим: „При се, не бој се; предај се, недај се!” (изреке у турској молитви). „Поздрави мога ђеда покојног!” и тако даље. Све то овђе нећу описивати као ни оне веселе шале које су киптиле у путу, да би и највећег флегматичара разгалиле. О, слатки су ови брђани наши! Пуни су веселог хумора и шале у највећој невољи. Да бих са њима сјутра на ђавола пошао и смијао би се до оног часа док ме Роми Даба не би у амбуљачу своју стрпао. Ни три часа није прошло од нашега поласка и ми смо били на Кушићима. И чудновато! Ни 500 метара нема разлике по висини између Кушића и Биљевина, а каква разлика у дебљини снијега! Истина, има ту и намета дубоких по 10 метара, али има и голих мјеста, куда по црној земљи газиш. С Кушића вратим одмах двојицу са ракијом и дуваном и они су прије подне стигли командиру, на његово велико изненађење, јер он горе у оном Сибиру не може ни да замисли како је мало ниже за 500 метара! А то је врло појмљиво било, јер врхове Јаворских планина за неколико дана покривала је густа магла тако да су они на Биљевинама били готово непрестано у некој полутами, у тмуши која притисне душу као сињи камен и леди срца од неке бојазни, страха, јер ту човјек види како је немоћан и ништаван спрам природе и њених чуда. Узмем ја ту меса, хљеба, пиринча, дувана и остало все што треба, па у џакове по 20-30 кила, па по двојица на обрамицу. Увијек шаљем и цедуљицу команданту, да он само поручује што му треба, а да ни о чему не брине. Тако исто добијао сам по коморџијама одговоре командира на отрцаним и пожутелим артицама плајвазом и озеблом руком писаним, у којима ме у небо диже за моје братско старање. Г. Вујић је сада у Београду и ја сам га молио да ми дозволи, ако би ми устребало, да смијем коју од тих цедуљица и штампати нек садашњи нараштаји виде, какву су им муку очеви очеви за слободу драге нам домовине, па ће је још више љубити и њу и њену узданицу, нашег милог господара. Захвалан на тој дозволи, ја ћу се и њоме користити. Скоро два мјесеца шиљао сам ја рану на Биљевине, а толико је и наша преписка трајала. Вријеме се мијењало час горе час боље и ја нијесам требао другог метереолошког посматрања до тих цедуљица командирових. Чим горе стегне тмуша и јачи мраз, одмах одјекне у тим цедуљицама. Оне кипте страховањем и очајањем. Чим се опет помоли сунце, иако „зубато”, мој весели командир веселијим тоном пише. Јер је он своје топове и коње сматрао као своју драгоцену ђедовину, коју му је господар у аманет оставио, а своје војнике као своју ђецу. И кад помислите да је он запао на такво мјесто, да му се може помоћи само највећом брижљивошћу, да му се доноси храна као птица у кљуну својим тићима, није никакво чудо ово његово страховање и брига. Тако пише он једном послије силног зујања сјеверца: : ''Драги Јово!'' : ''Ја ти се овамо мрзнем и злопатим, а тебе је сам Бог послао да спасиш мене и моје људе. Ради све, употреби све да не дође до катастрофе. Ако ти ко смета, тужи се Богу, уби, учини све, само да не пропаднемо. Да је Бог дао да се с непријатељем бијем никога не бих молио, знао бих ако не побиједити, јуначки погинути за Господара и Отаџбину. Овако сам сињи кукавац затворен у таваницу и од твоје племенитости и од твога прегалаштва зависи живот и мене и мојих војника. Стога чини све и спасавај. Земља ће ти бити захвална, Отаџбину ћеш задужити вјечито благодарношћу. А ја, ако жив будем, знаћу признати твој труд и твоје старање. Твој командир, поручник Никола Вујић'' И послије оваквих писама доиста сам чинио све што сам чинити могао. Једном ме луди поп Јово из Ариља (онај што ми хтеде Сивоњу из механе ишћерати), хтједе убити, да не утекох, што му нијесам дао један говеђи черјек меса но послао на Биљевине. Оваквих киксова било је често, али сам ја увијек знао уклонити све сметње па се на Биљевинама оскудица није осјетила, нити је тај командир имао узрока жалити се већој команди. И то га је у очима команданта г. Бекера тако уздигло, да га је доцније у Ивањици пред свима официрима похвалио, позвавши га на вечеру. – Господо – рекао је Бекер – ово је једини командир, који је јуначки подносио все ратне незгоде и никада ми се низашто тужио није. И ова похвала управљена моме командиру, била је и за мене пријатна и ја сам био собом задовољан, јер сам учинио своју дужност и у тој похвали добио сам признање. Занимљиво је за карактеристику и тога времена и садашњих чиновника, да ме је баш по примирју, као болесног, капетан Панта, звани „Буљубаша” из болнице на поњави однио у апс „као бунтовника” који је послат од Бог би га знао кога је он рекао да буни три округа: Руднички, Чачански и Ужички! И да није руски доктор спасао „бунтовника” из апса, данас не би била описата „Једна ноћ”. Често сам се доцније сам чудно судбини својој: добијајући посредно признања за свој рад, дочекао сам да ме мој рођени брат, Србин, мрцвари, а Рус спасава! Још да је прави Рус, већ прирођени руски Јеврејин др Волкенштајн. Ускоро некако дође примирје, а и отопли вријеме, те сам и ја ишао командиру. А кад дође вријеме да се селимо у Ивањицу, командир ми нареди да трчим први и заузмем квартире и штале. И ја на голом коњу престигнем батерију Кузмана Товаровића на Шљивића брду. Ту он чекаше док пионири разгрну грдан намет, кога до пола беху очистили. – Куда ви, комесару? – запитаће неповерљиво г. Товаровић. – У Ивањицу, г. капетане! – Знам, синко, зашто идеш, али проћи не можеш док се намет не очисти! – Пробаћу, г. командиру – и проћерам коња. Он гледа па се смије, мислећи у себи: „Иди, што нећеш!” Ја прођем пионирима и замолим једног познаника да ми преведе коња оном убијеном пртином поврх намета, која је чврста, да коња одржати могадијаше, што овај и учини на велико задовољство г. капетана, јер сам ја први стигао у Ивањицу и квартир заузео. О мом командиру, г. Николи Вујићу, ја ћу, као и о добром војнику имати прилике ускоро да проговорим, а сада прекидам. {{Десно|„-чевић”{{напомена|Аутор се потписивао као Јован (Јован)чевић. Највише његових рукописа потписано је са „чевић”.}}}} == Прилози == === Ратници === '''Андрејевић Милош''', артиљеријски поручник, погинуо 25. јула 1876. године, сахрањен на Мркочевцу изнад Ивањице. '''Бекер Валдемар''', потпуковник, командант три батаљона рудничке и ваљевске војске II класе, послатих са Дрине. '''Биљев''', руски потпуковник, командовао ужичком војском I класе, наследивши Петра Борисављевића, половином септембра. После борбе под Јавором 27. септембра одузета му команда. '''Борисављевић Петар''', командант Ужичке бригаде првог позива на Јавору 1876. године. Рођен је у Јованчевићима (у Опаљенику) 1842. године. Није у сродству са Борисављевићима из Буковика и Нове Вароши. Умро је у Београду 1887. године и сахрањен на Новом гробљу. Написао: „Са Јавора – подаци за историју српско-турског рата 1876” (Београд, 1890). '''Вукосављевић Јеврем''', командант Ариљског батаљона Ужичке бригаде другог позива. Рођен је у Блазнави, 1846. године. Био је у руској војсци и дошао на Јавор 1876. године да се бори са својим земљацима против Турака. Погинуо је у бици на Чемерници, 23. августа 1876. године. Сахрањен је на Чачанском новом гробљу. '''Вучковић Драгомир''', капетан, шеф штаба Чачанске бригаде на јаворском ратишту. '''Гарашанин Светозар''', мајор, командант артиљерије Ибарске војске на Јавору 1876. године. '''Гргуровић Раде''', пешадијски поручник, командант Моравичког батаљона Ужичке војске првог позива. На Јавору је одликован црногорском и српском Медаљом за храброст и чином поручника. Рођен је у Зупцу код Требиња у Херцеговини 1844. године. Рањен је први пут на Калипољу, 24. јуна, а други пут 12. јула на Огоријевцу, где је и издахнуо. Сахрањен је на Мркочевцу поред Андрејевића. '''Дучић Нићифор''' (1832–1900), архимандрит, командант добровољаца на Јавору 1876. године. Рођен је у селу Лугу на реци Требишњици у Херцеговини. Последње године живота провео у Београду, где је био библиотекар, чувар музеја и друго. Бавио се књижевношћу и историјом. Написао укупно девет књига. '''Зах Фрања Александар''' (1807–1892), родио се у Холомуцу, у Моравској. Оснивач и управник прве артиљеријске школе (данашње Војне академије). Био је први командант Ибарске војске, све до 13. јула 1876. године. Тада је због повређене ноге морао отићи у Београд, где му је нога ампутирана 27. септембра исте године. Пензионисан је 1883. године. Последње године провео у Чешкој, у Брну, где је и умро. Познат је као писац многих војних дела. '''Илић Михаило''' – Мајор Илић (1845–1876), командант Ужичке војске другог позива на Јавору 1876. године, јунак Јаворског рата. Погинуо на прилазима Јавору, 24. августа 1876. године. Сахрањен је најпре код Палилулске цркве у Београду, а касније кости су му пренете на Ново гробље. Говорио неколико језика и написао више стручних радова. '''Јовановић Стевица – Млађи''', пешадијски поручник, ађутант и шеф штаба Ужичке бригаде другог позива. Рођен је 1852. године у Крагујевцу. Рањен је у бици на Чемерници, 23. августа. На ратишту је, за показану храброст, унапређен у чин поручника. Погинуо је 29. августа 1876. године. Сахрањен је у Крагујевцу. '''Јованчевић Ђоко''', први капетан у Ивањици, кога је Милош Обреновић поставио још 1926. године када је Ивањица са околином припадала Сјеничкој нахији. '''Калинић Евгеније-Милан''', потпуковник, шеф штаба Ибарске војске, са седиштем најпре у Чачку, а касније у Ивањици. Рођен је у Карловцу, у Хрватској. Завршио је војне школе у Бечу. Године 1866. примљен је у српску војску, у чину капетана II класе. Рањен је на Калипољу, 24. јуна и 12. јула на Кладници. Од рана је умро на Јавору 21. јула 1876. године. Сахрањен је на Чачанском гробљу. '''Катанић Ђ. Марко''' (1830–1907), командант Рудничке бригаде првог позива, рођен је у Бечњу код Чачка (Округ руднички). Тешко је рањен на Калипољу и пребачен је у Горњомилановачку болницу и није се враћао на јаворско ратиште. Написао „Мемоаре”, Ниш, 1908. За живота добио чин почасног генерала. '''Марковић Вукашин''', залутали војник, родом из Јованчевића, рођак Јована Јаворца и Пере Борисављевића, кога су били ожалили на Кушићима; потомак Марка Маџара, или Сердара Марка, чије су име узели за презиме Марковићи у овом засеоку села Опаљеника. '''Маџар Марко''', брат Ђока Јованчевића, дизао народ на устанак и тукао се са Турцима. Био је у дружини са Остојом Нешковићем, братом Владике Јање. Били су страх и трепет за Турке у Моравичком крају све док се није граница између Србије и Турске померила са Лисе и Радаљева на јаворске висове. '''Мишковић Јован''' (1844–1908), начелник штаба Ибарске војске. Једно време је био командант Чачанске бригаде I класе, па Ужичке бригаде II класе. Писац радова из војне струке, историје и географије. '''Перишић Љубиша''', артиљеријски капетан, командант Ужичке бригаде II класе. '''Петровић Милан''', пешадијски поручник, учествовао је у Јаворском рату 1876. године као официр у Добровољачком кору. Био је храбар официр. Рођен је у Босни. Погинуо је у близини Куршумлије крајем 1877. године, где је и сахрањен. '''Петровић Миливоје''', пешадијски потпоручник, командант јаворских усташа, рођен је у Негбини (Округ ужички). Био је најпре у жандармерији, а у фебруару 1876. године, на његову молбу, преведен је из жандармерије у пешадију. Погинуо је у јуришу на Калипољу, 24. јуна 1876. године и ту је остало његово мртво тело. '''Пешика Дука Ђорђе''', мајор, командант Шабачке бригаде II класе. '''Поповић Матија''', ратник кога је заменио Јован Јаворац, његов млађи брат, великошколац. '''Путник Паја''' (1828–1900), рођен је у Новом Саду. Студирао филозофију у Сегедину и Пешти. Године 1848. оставио школу и прешао у војску, где се одликовао посебним јунаштвом. Догурао до чина капетана. Оставио неколико бележака у рукопису, од којих су неке и објављене у књижевним листовима. Умро и сахрањен у Београду. '''Рашковић Милован''' (1828–1876), капетан, командант Златиборског батаљона Ужичке војске првог позива. Погинуо је у првој борби на Калипољу, 24. јуна 1876. године и његово тело је остало на бојишту. '''Симоновић Александар''', артиљеријски капетан, командант Ибарске коњице на Јавору 1876. године. '''Чолак-Антић Илија''' (1836–1894), пуковник, командант Ибарске војске. Дошао је на ову дужност после рањавања генерала Заха, који је у почетку био командант на Јавору. На почетку рата био је командант Чачанске бригаде и командовао овом бригадом у долини Ибра и на прилазима Новом Пазару, а средином јула дошао је на Јавор. Почетком септембра замењен је на овој дужности. === Сељаци === '''Азањац Милутин''', сељак из фамилије Азањаца, из села Васиљевића, уходио је турску војску. Бавио се раније трговином и преносио робу кријући преко границе. Познавао је сваки кутак на Јавору и ближој околини. Предлагао је да се у наступању према Сјеници иде заобилазним путем. '''Дабо Роми''', хроми Дабовић из Кушића. Од хроми, који храмље и Дабовић добио је ново име. '''Ђоно Петко''', сељак из Опаљеника, од фамилије Ђоновића, из истог засеока. Од презимена му је надимак. ==== Турци ==== '''Буљубаша Реџо''', по злу познат буљубаша, из Сјенице. Опеван у народним песмама, који поткива коња мркова и припрема га за поход у долину Моравице да погуби све виђеније Србе из моравичког краја. '''Фериз Мехмед Али-паша''', командант турске војске на Јавору 1876. године, а касније врховни командант турске војске за време рата против Руса 1877. године. === Топоними === '''Андрина чесма''' – место између Погледа и Јавора одакле се пружа поглед према ливадама и обронцима Јавора и изворишту реке Тисовице '''Ариље''' – варошица у долини Моравице, удаљена од Ивањице 28 километара '''Бадњина''' – превој између Кушића и Турског гроба '''Биљевине''' – вис између Јавора и Кадине стене '''Боровац''' – вис на Јавору, јужно од Василиног врха '''Василин врх''' – највиши врх на Јавору, са надморском висином од 1520 метара '''Вијуље''' – треба: Фијуље, али у народу се замењује ф са в, у изговору. Налазе се с друге стране границе, између Ерчега и Сјенице '''Вучја пољана''' – висораван од Ограђеника према Сјеници, позната по песми Ђуре Јакшића „Караула на Вучјој пољани” '''Горијевац''' – вис на Јавору, југоисточно од Василиног врха, где је вођена борба 12. јула 1876. године '''Градина''' – превој код Радаљева на путу Ивањица–Ариље, на десној страни Моравице '''Дивљака''' – насеље у ариљском крају, на путу Ивањица–Ариље '''Долови''' – простор између Биљевина и реке Тисовице '''Дубоки поток''' – поток на падинама Јавора, у селу Смиљевцу '''Жупањевица''' – превој између Околишта и Жуњског брда, на путу Опаљеник–Кушићи '''Заскок''' – место између Погледа и Јавора '''Зечко поље''' – висораван између Укоченице и Кадине стене, на путу Турски гроб–Штитково '''Ивањица''' – варошица, место команде Ибарске војске 1876. године '''Јаворске планине''' – Јавор са околним висовима и косама '''Јаворски састанак''' – главна раскрсница на Јавору '''Јованчевићи''' – заселак села Опаљеника, познат по неколико знаменитих људи '''Кадина стена''' – вис између Јавора и Чемернице '''Калипоље''' – висораван на којој се одиграла битка 24. јуна 1876. године, налази се између Василиног врха и Кладнице '''Калуши''' – заселак села Рокци, на путу Ивањица–Опаљеник '''Катићи''' – место испод Мучња и Кукутнице, удаљено 20 километара од Ивањице '''Кладница''' – место десетак километара удаљено од Јавора према Сјеници '''Кладнички поток''' – поток који протиче кроз Кладницу, улива се у Увац '''Коравчина''' – шуме које се налазе на Јавору у правцу Равне Горе и Смиљевца '''Лиса''' – село на путу Ивањица–Чачак, удаљено од Ивањице 8 километара '''Љесковац''' – један од висова Јавора, налази се јужно од Василиног врха '''Моравица''' – река која протиче кроз Ивањицу, од Пожеге се зове Западна Морава '''Мучањ''' – једна од највећих старовлашких планина, простире се западно од Јавора '''Ограђеник''' – Мали и Велики, висови Јавора, изнад Смиљевца '''Околишта''' – место Опаљеничке општине, на путу Ивањица–Јавор '''Опаљеник''' – место на путу Ивањица–Јавор, 18 километара удаљено од Ивањице '''Поглед''' – превој између Кушића и Јавора, одакле се одваја пут за Тисовицу и Штитково '''Прилике''' – насеље у долини Моравице, удаљено од Ивањице 8 километара на путу према Ариљу '''Равна Гора''' – насеље на падинама Јавора, северно од Василиног врха '''Радоњин гроб''' – место на путу Кушићи–Јавор, између Већића и Павловића '''Рзав''' – река која се улива у Моравицу код Ариља '''Сивчина''' – село западно од Опаљеника '''Стари Влах''' – предео од Ибра до Лима и од Пештера до Драгачевских планина '''Стјеник''' – један од висова на Јавору, налази се између Смиљевца и Равне Горе '''Суви рт''' – вис испод кога извире Вучачка река '''Укоченица''' – узбрдица од Турског гроба према Зечком пољу, ту се одваја од Јаворског пута колски пут за Штитково, преко Зечког поља и Кадине стене '''Цмиљевац''', треба Смиљевац – село на падинама Јавора, источно од Василиног врха '''Црвена гора''' – планина на путу Ивањица–Јавор, између Опаљеника и Сивчине '''Чемерница''' – планина југозападно од Мучња, на чијим је падинама вођена борба 23. августа 1876. године '''Шљивића брдо''' – брдо изнад Ивањице на јужној страни === Непознате и мање познате речи === '''алај-барјак''' – (тур.) главна застава једне војне јединице '''Алах''' – (арап.) бог '''аманет''' – (тур.) завет '''амбула''' – (пров.) торба '''апс(а)''' – (тур.) лишавање слободе, затварање, хапшење '''арастос''' – клетва '''аскер''' – (тур.) војник '''аферим''' – (тур.) узвик: браво '''бађава, бадава''' – (тур.) бесплатно, врло јефтино '''бајаги''' – (тур.) тобоже '''бакалин''' (мн. бакали, бакала) – (тур.) малопродавац колонијалне робе '''басма''' – мистичне речи које се изговарају при бајању '''баталити''' – разрушити, покварити, оштетити '''батерија''' – (фран.) јединица артиљерије '''башибозуци''' – (тур.) војници нередовне турске војске '''биров''' – (мађ.) општински служитељ (викач, позивар) '''биста''' – (фран.) попрсје (бистава неправилан други падеж, уместо: бисти) '''богорадити''' – викати, псовати, преклињати '''братучед''' – брат од стрица или тетке '''брујати, им''' – преносити потмуле гласове '''буљубаша''' – (тур.) четовођа, капетан (чује се: буљукбаша) '''буџа''' – (тур.) батина са јаким задебљањем на једном крају '''ваздан''' – цео дан '''веселник-ика''' – јадник, несрећник '''већма''' – (везник) већ, него '''викати''' – вичем, вичући, (неправилно) викајући (прилог вр. сад.) издирати се на некога '''вјечнаја памјат''' – речи из молитве: вечно памћење '''возар-ара''' – рабаџија, кочијаш, онај који управља запрегом '''врћи, вршем, вро''' – (пров.) врхао, врхла, врла '''врљика''' – једна од хоризонтално намештених мотака у огради '''вуда, вудије''' – (прил.) овуда '''гамбуљати''' – (пров.) пузити '''геак (дем. гејо)''' – сељак, сељачина, простак '''гекнути''' – (пров.) ударити '''герила''' – (шпан.) четничко ратовање '''гибаљке''' – два штапа са истуреним наслонима за ноге '''горњи бој''' – спрат куће '''грануло''' – засветлело, изгрејало, обасјало (сунце) '''грдан (намет)''' – велики нанос, страшно велики '''гредом''' – (прил.) успут, идући, у путу '''гриновача''' – врста пушке, острагуша, најгора пушка у рату, јер после неколико метака добије чађ у цеви и неупотребљива је '''грехота, греота''' – (пров.) грех '''даћа''' – гозба приликом црквеног помена покојнику '''дахнути (данути)''' – (фиг.) осетити олакшање '''дедовина''' – имовина наслеђена од деде '''дериште''' – (пејор.) неваљало дете '''дерт''' – (тур.) туга, жалост '''дин-душман''' – (тур.) верски непријатељ, заклети непријатељ '''довијати се''' – покушавати изаћи из тешкоће '''догмилети''' – допузати '''доли''' – до, само '''дотегати (дотјерати, доћерати)''' – гонећи довести '''драговољно''' – добровољно, драге воље '''другокласци''' – војници друге класе '''дуга''' – врста пушке '''дурбин''' – (перс.-тур.) направа којом се удаљени предмети могу јасно видети '''ђенерал''' – (тал.) генерал, највиши официрски чин '''ђенералштаб''' – централна установа војних стручњака, као помоћни орган врховне војне управе '''ђенути''' – денути, слагати у стог, у пласт (сено) '''егав''' – (тур.-егип.) крив, искривљен, кривоног '''елбетлук''' – време узалудно проведено '''егленисати''' – (тур.) разговарати ради забаве, забава, провођење времена '''Ерцовић''' – (пејор.) Ера '''женскадија''' – (пејор.) жене, девојке, збир за женска лица '''живи гроб''' – изнемогао или остарио '''забатрцати се''' – отимати се, копрцати се, праћакати се '''заворањ-рња''' – велики клин којим се утврђује јарам за руду '''заврљати – заврљам''' – залутати '''задивити – задивом''' – изазвати дивљење, очарати се '''закикотати се''' – засмејати се грохотом '''замлата''' – замлаћен, није психички дорастао '''заплишити''' – заћи редом '''заранци''' – време заласка сунца '''засмолити''' – засузити, једва гледати '''зашиљчати''' – зашиљити, начинити шиљатим '''зврјати-јим''' – (пров.) ићи без циља '''зврцати''' – (пров.) губити време '''зимњи''' – (пров.) зимски '''злосретници''' – људи зле среће '''знадијасте''' – (пров.) знасте (имперфекат) '''зовијаху (зваху)''' – звати (имперфекат) '''зор''' – (тур.) сила, снага, насиље, бес '''зубато (сунце)''' – сунце које зими сија, а не греје '''извити (шамар)''' – (пров.) ударити шамар '''изгуб''' – губитак '''измењата''' – измењена (трп. прид.) '''изодавно''' – одавно '''изрезилити''' – (пров.) изгрдити '''имађаху, имадијаху''' – имати (имперфекат) '''јадовине''' – јадно место '''јалак''' – (тур.) јаруга, канал, вододерина '''јарам''' – прибор за вучу који се ставља пару волова за врат '''једикти, једити''' – (пров.) сам без икога другог исте врсте, једини, усамљен '''јељен''' – јелен '''јолдаши''' – (тур.) друг, другар, сапутник, пратилац '''каваљерија''' – (тал.) коњица '''кацукати''' – (пров.) једва ићи '''капларица''' – (деминутив) каплар '''кара''' – (тал.) артиљеријска кола за муницију '''картече''' – (нем.) артиљеријски метак за гађање на малим одстојањима '''катил''' – (тур.) крвник, убица '''квартир''' – (нем.) стан, соба за спавање '''кијамет''' – (тур.) непогода, намет, напаст '''кике, киксови''' – (испр. облик мн.) пропусти '''киптити''' – (прен. знач.) знојити се '''кириџија''' – в. рабаџија '''кланцати''' – (пров.) једнолико корачати '''клиса и буце''' – (игра) '''кљусе''' – коњ '''колан''' – (тур.) кожни појас коњу испод трбуха, којим се учвршћује седло '''комора''' – позадинска војна јединица за превоз хране, муниције, оружја, одеће и др '''коморџија''' – припадник коморе '''кор''' – одред, одељење војске, (овде се односи на добровољачки кор, добровољце) '''кочићи''' – ограђено земљиште '''креја''' – врста птице '''крпље''' – два обруча чије је дно испреплетено прућем, који се навлаче на ноге '''крст на Голготу''' – из Старог завета: изношење крста на брдо Голготу (поређење) '''кудије''' – (прил.) куда '''купаторити''' – скупљати, зарађивати '''курталисати''' – ослободити се '''лакомица''' – устава, место где се зауставља вода за воденицу '''ланацида''' – низ планинских висова, положај '''латинка''' – врста пушке '''леворвер, револвер''' – (пров.) ручно ватрено оружје '''липсати''' – (грч.) умрети '''лондати''' – (пров.) галамити, расправљати уз вику '''лудов''' – (пров.) лудак '''љуснути''' – (пров.) опалити, пукнути (пушка) '''магацинка''' – врста пушке '''малерера''' – (фран.) незгода, непријатан догађај '''марва''' – (старо-нем.) стока '''мезимци''' – љубимци '''мејдан, мегдана''' – (тур.) отворено поље '''механа''' – (тур.) крчма, кафана, гостионица '''механисати''' – гостити се '''млого''' – (пров.) много '''мочварно (време)''' – влажно, кишовито '''мушпица''' – пушчана зрна, гранате за топове '''муницина колона''' – колона рабаџија који превозе муницију '''мучњак''' – део у воденици где пада брашно '''нагнати''' – натерати на неку препреку '''накривити''' – наручити '''наманути''' – (пров.) наићи '''намет''' – снег, нанос '''наполеондар-ара''' – (фран.) златни новчић од 20 франака '''натерсуме''' – отприлике, не гледајући '''наћерати, натјерати''' – терајући учинити да наиђе на нешто '''нацаклити''' – (пров.) добро наложити (ватру) '''ниђе, нигђе''' – (пров.) ни на једном месту '''низами''' – редовна турска војска '''обзирке''' – (пров.) узети у обзир '''обрамица''' – мотка која се држи преко рамена са судовима на оба њена краја '''одаламити''' – ударити батином '''одапети''' – окинути (пушку) '''одвуљати''' – одвући се, одбауљати '''одгамбуљати''' – (пров.) тешко и споро ићи '''одсуља''' – отклиза '''околиш''' – (пров.) брашно око воденичног камена '''омар''' – (пров.) четинарска шума '''опљешити''' – опљачкати, одузети '''ордонанс''' – (фран.) војник или нижи официр додељен за помоћ команданту или штабу '''отоболити, очерати, отјерати''' – (пров.) одгнати од себе, најурити '''пангарет, панганет''' – бајонет '''пандури''' – чувари јавне безбедности, разносиоци поште '''папоњак, папак''' – један од два ножна прста папкара, са рожнатим омотачем '''парам-парчад''' – (тур.) најситнији комадићи '''партиста''' – (пров.) члан неке партије, партијац '''патише, патинути''' – (пров.) смањити, престати (снег) '''перина''' – душек од перја '''пибодовача''' – врста пушке, назив по проналазачу Пибоду, острагуша '''пилавава''' – (тур.) врста јела од пиринча '''пиле меса''' – (пров.) изрека: толико олакшао '''пинути, пинем''' – мало пити '''пјехота''' – (пров.) пешадија '''плајваз''' – (нем.) оловка, писаљка '''плева, пљева''' – (јед.) љуска од житног зрневља која отпадне при вршидби и вејању '''пљоштимце''' – ширином а не сечивом (ножа) '''поасилити''' – побеснити, побеснети '''повијарац''' – благо планинско било '''поврати''' – врати у живот '''поврвити-им''' – гомилати се '''полипсати''' – (грч.) помрети, поцркати '''полић''' – флашица за ракију од 0,20 l '''пометени''' – завејани мећавом, као метлом обрисани '''помол''' – тренутак помаљања, појављивања '''поњава''' – грубо изаткан вунени покривач '''попара''' – јело од старог хлеба и сира '''посилни''' – војник који послужује официра '''потра''' – штета коју стока чини '''потребити''' – (пров.) погодити '''походња''' – посета '''пранга''' – (пров.) отесана врљика '''прегонити се''' – препирати се '''пренеможе''' – претворити се у оно што није '''преслица''' – део воденичког точка '''прећерати''' – (јек.) претерати '''прижгарица''' – (пров.) присојна страна, тренутно јако сунце '''примамо уз брдо''' – (пров.) почнемо се пети уз брдо '''примјећивати''' – (несвр.) спазити, угледати '''прљуша''' – мршава земља '''пропиштати''' – проплакати '''протурити ријеч''' – (пров.) поразговарати, изменити међусобно неколико речи '''проћерати''' – (јек.) протерати '''прпа''' – (пров.) незгодна ситуација '''пртина''' – стаза угажена у снегу '''пусат''' – (тур.) све оружје које носи човек на себи, брус, гвоздени предмет за оштрење ножева '''пухаћ-аћа''' – мали глодар сличан веверици '''рабаџија''' – (тур.) најамни возач робе и другог терета '''рабош''' – комад дрвета на којем се зарезом, цртом бележе дуговања и потраживања '''разврат''' – недолично, неморално понашање '''раја''' – покорени народи (стадо), који нису били муслимани и плаћали су због тога харач '''рана''' – (пров.) храна '''распутница''' – распуће, раскрсница '''рахат''' – (сир.) удобно, мирно задовољно, лако без тешкоћа '''рахатлук''' – удобност, задовољство '''раштркати''' – разбећи се '''рђела''' – (пров.) мршава стока '''редут''' – (фран.) истурено пољско утврђење, окружено рововима '''реквириран''' – реквизицијом узет, нарезом одузет од власника '''реквирирати''' – узети на признаницу за војне потребе (храну, стоку) '''ремен''' – ременик, каиш '''реуматизам''' – (пров.) реума '''ритер''' – (нем.) витез '''ркати, рчу''' – (пров.) хркати, испуштати промукао шум при спавању '''рђин''' – (пров.) набусит, непослушан, својеглав '''рукупица''' – једна од две руде једнопрега '''рушити, хрупити''' – изненада се појавити, упасти, банути '''ручанлук''' – (пров.) време ручка '''састанак''' – (пров.) раскрсница, сабориште '''сахат''' – (арап.) сат '''сеиз''' – (тур.) коњушар, слуга господарев који се брине о коњу '''сент''' – (тур.) насумице, отприлике, напамет; предрај, крај '''сивуље''' – краве сиве боје '''сила''' – снага, ратна моћ '''синија''' – (тур.) трпеза, софра '''сињи кукавац''' – (пров.) у тужбалици: јадан ли сам, без игде икога '''сировица''' – (пров.) сирова облица, огревно дрво '''смеј''' – (пров.) смех '''спасти''' – (пров.) спустити се, сићи са виса у котлину '''срдобоља''' – заразни пролив '''станка''' – (лат.) пауза, кратак прекид у раду '''табор''' – (тур.) привремено станиште војске обично под шаторима '''тајин, таин''' – (арап.-тур.) војнички хлеб '''тандркати-тандрчем''' – (пејор.) причати а нико не слуша '''тевериџ, тефериџ''' – (тур.) излет ради уживања '''теревенка''' – пијанка, лумповање, славље, окупљање '''тмуша''' – тама '''токмац''' – збијени, мали и јаки (волови) '''торњати се''' – (тал.) брзо одлазити, губити се '''тренути''' – задремати, мало спавнути '''тудије''' – (тур.) ту, туда '''тумарати''' – ићи без циља тамо-амо '''тур''' – (тур.) део широких чакшира што виси позади '''турити''' – (тур.) ставити, гурнути, помаћи '''тучкови''' – набијени волови '''„ћорава Анђелија”''' – мраз са вејавицом (народни назив за вејавицу) '''ћоса''' – (тур.) лукавац, мудрац '''ћувик''' – го брежуљак изложен ветру '''ћумрук''' – гранични прелаз (царинарница) '''ћумрукџија''' – граничар (цариник) '''убезекнути''' – забезекнути се, загледати се, збунити се '''убундао''' – утоплио, завио '''увиђег''' – увидех (замена х) '''узмуљати''' – (фиг.) узнемирити се '''ујам''' – одређена количина која се узима од брашна, као плата за млевење, или жита за вршење на вршалици '''уклин''' – ружан пример '''уктати - укћем''' – хуктати '''упртач''' – каиш преко рамена '''устабаша''' – (перс-тур) старешина, председник занатског еснафа, главни стручни мајор '''уфитиљити''' – смањити светлост, опити се и смањити отвор очију уче – (пров.) куче '''фалити''' – (нем.) недостајати, мањкати '''фанатизирати''' – (лат.) занети, заслепити, лудо загрејати за нешто, учинити неког фанатичним '''фистаклија''' – онај који удара прутом који се далеко чује '''флегматичар, флегматичан''' – крајње равнодушан, индиферентан '''фукара''' – (тур.) олош, гоља '''халаукнути, алакнути''' – викнути, с виком јурнути '''хапсана, апсана''' – зграда затвора, тамница '''цикат''' – цика, цијук '''црвољчад''' – (пејор.) деца '''част''' – део '''черек''' – (тур.) четвртине, део пастрме '''четвртица''' – комад '''четничко ратовање''' – у виду препада, из заседа, сачекивања и пребацивања на друге просторе '''чоек и чово''' – (пров.) човек '''чокањ''' – лончић '''џада, ћада''' – пољски пут '''џебана''' – (тур.) муниција и друга опрема '''шап''' – болест код стоке '''шенути''' – скренути с пута или скренути у памети (полудети) '''шиљати''' – (пров.) слати '''шиљкати''' – (пров.) бости се роговима '''шпилет (правилно – штилет''') – нож '''штогођ, штогод''' – (лич. зам.) нешто, што било '''шћедох''' – хтедох (аорист) '''шћерати, стерати, стерам''' – (јек.) стерати, сатерати '''шутјети – шутим''' – ћутати '''шушкор''' – опало лишће{{напомена|Прулоге приредио Љубомир М. Марковић.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Јован Јаворац: ''Ратне успомене 1876'' (приредио Љубомир М. Марковић), Друштво уметника „Стари град”, Београд 1996. [[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]] mq4vmmqj8mxf4k28aem6e7j9raepyor 148195 148194 2026-11-07T02:02:39Z BrankaVV 13641 148195 wikitext text/x-wiki == Борбе на Јавору 1876. године == === I Борба на Калипољу === Изјутра 24. јуна (1876) прочитао је ђенерал Зах прокламацију на Јавору и Ужичка бригада са Рудничком и са свим споредним јединицама, ступи у борбу око 7 часова. Шабачка је дошла око 9 часова и одма је ступила са ужичком. Уочи 24. јуна, ноћу, држат је ратни савјет и већином гласова ријешено: да се иде на Сјеницу „царском џадом” која савија са Јаворског састанка око Василиног врха више од пола часа хода, док се не сиђе у Калипоље под турске шанчеве. И то је била фатална грешка. Тим путем никако није требало поћи, јер је наша војска била изложена гранатама све дотле, док није сишла у Калипоље. Осим тога, ваљало је 5-6 километара проћи преко Калипоља, таман на удару шанчевима турским, који су с десна, као са какве греде, тукли из пушака. И ко је хтео проћи Калипољем, морао је почети од кладничке воденице онај ред редута, јер се друкчије није могло проћи Калипољем за Сјеницу. Међутим, Карађорђе је пошао (1809) преко Коравчине право Сјеници и успио је и није ни 100-ти део изгубио, колико ми на Калипољу. На опомену неких: „Зашто се иде тако рећи под пушке Турцима?!” – Пера Борисављевић је снуждено и забринуто одговорио: „У ратном вијећу сам био за то да се удари Карађорђевићим путем преко Коравчине са Кладнице, за шта је био наш Милутин Азањац, кога је призвао у рат, већ као познаваоца тих мјеста и човјека јунака и слободна војника. Он је рекао у очи Заху: „Ви не смијете никако другим путем но кудије је и Карађорђе ишао” – на шта му је Зах одговорио, смијући се: „Гле, како се чича уплашио Турака! Ми ћемо, чича, царском џадом и стићи ћемо рахат на ручак у Сјеницу!” Прво је прошла границу Ужичка бригада, а међу њима Моравички батаљон I класе. За њима су прешли остали батаљони, а коњица и топови остану позади на оном савијутку испод Василиног врха, баш према Калипољу, које остаде удесно. Турци нијесу пуцали све док наши батаљони нијесу изишли у поље и примили се узбрдице, на којима су били турски шанчеви и ровови. Тада отпочне с обје стране паљба. Моравички батаљон, дошао до пола брежуљка, разаспе се у стрелце и прилегне земљи тако да су изњих све, који су били најближи турским рововима, Турци пребацивали, ријетко је које зрно погађало. Сјећам се само Љубисава Дабовића, војника I позива из Деретина, да га удари куршум посред чела. Ни мрднуо није. Али зато било је много опасности за оне који су у колонама морали силазити преко оне превлаке пут Калипоља, јер је туда брисао куршум као пљева. Мало стаде па отпочне и топовска ватра, која није цијелог дана престајала. Срећа је била та што је турска артиљерија била сасвим рђава, гранате јој нијесу палиле а и наше су гађале. Наша пак артиљерија била је изврсна. Сјећам се Љубивоја Перишића, који је био намјестио топове баш на помол Калипољу, испод Василиног врха. И чим би, пошто се ватра у велико развила, турска каваљерија пошла да сијече, наш би топ гранатом, као да је руком донесеш, разбијао турске колоне и враћао их натраг. (То су Турци опазили па су нам довикивали доцније из шанчева: „Ви вашу коњицу... а ми ћемо наше топџије!”) У том стигне и Шабачка бригада, која најпосле ступи у борбу. И они почеше пуцати између Ужичана и Шапчана, а нарочито кад почеше зврјати куршуми око наше коњице, која је била врло рђаво намјештена на удару, битка је била готово ријешена. Како је командовао коњици да се врати а они у оном маху јурну натраг – војска помисли да бјежи коњица зато што су их Турци опколили. Деморализација наступи у свим редовима и поче одступање без реда, јер официри бијаху махом изгинули или се израњавили. И како су Шапчани били позади, окрену и они у бјекство а за њима и Рудничани. А кад у борби дође до тога момента, онда је погибија готова. Обје њихове заставе хтједоше пасти у руке непријатељу, да их Ужичани не спасоше. Наступи опште одступање кудије ко може и како може. И пред вече видјех са Василиног врха савезни Пожешки батаљон под командом јуначким Жунићем, ђе се у реду врати, иначе ишло се онако као „разбијена војска”. Прота Ђурић и поп Јосиф са тугом на срцу гледаху одступање војске а учинити више ништа не могаху до тога, што су са згодног мјеста пуцали и заштићивали одступање наше војске. Тек тада им дође на памет оно што је Азањац предлагао, тек онда виђеше пропаст и зло. Пред вече врати се све на Јавор. Преко 200 куршума извађено је из наших рањеника. Тада смо сви и видјели у чему је било зло. Силазећи са Василиног врха наиђем на наредника из Академије, Јосифа Вујичића. Он тврђаше да је погрешка ова у томе „што наши нијесу знали за некакав ров на Калипољу!” Јово Миодраговић, кога као комесара сретох код Андрине чесме, рече: „Нема ништа од оваквог боја, нама треба четничко ратовање!” Пушке су пламтеле по Калипољу цио дан. Топови грувају с обје стране. Погибе Рашковић капетан, који је јашио кобилу испред ланца. Тај није имао ни појма о страху. (За његово ждријебе говориху да га неће олово јер је макар 100 пута пролијетало између нашег ланца и турских ровова и ниједан куршум не потреви га). Рани се п. поручник Раде Гргуровић, јунак првог реда. (Он није ни дочекао да /се/ излијечи но са једном руком са Биљевом, мајором, /дође/ доцније на Јавор и погибе). Погибе Милоје Петровић, поручник из Негбине (Окр. ужички). Рани се Милан Михаиловић п. поручник (сада посланик на страни), погибе командир Ариљског батаљона, Живан Милошевић. Јашио је на кобили од 100 дуката која се рани и – што би благородно живинче! – врати се на нашу страну те само предњим ногама пријеђе и ту липса! (И животиња, па како воли своју земљу!) Милован Филиповић, Калџија звани, рани се, погибе Сима четовођа Црногорског батаљона, погибе и Лука Мандић, водник народне војске послије 20-30 рана, које доби бранећи своју заставу. Рани се Јевђеније Каленић, потпуковник и шеф штаба, Марко Катанић, бригадир руднички, Дука Пешика, шабачки бригадир, водник Радуновић из Милићева Села код Ариља догмиле на нашу страну тек послије 5-6 дана сав у ранама, погибе водник Јордовић и многи други. Под Борисављевићем погибоше два коња и трећи се рани. Заха удари парче гранате у ногу, збрка наступи да се није знало ко пије ни ко плаћа. Свак само гледа чудо, ’уче и јауче! Рањеници на све стране, мртви леже без бриге. Узмутљало се по оном мочварном времену. Нико не зна: или је жив или је погинуо неко његов, само га забринуто тражи! Али нико не угонета у онај мах: у чему је била погрешка? ... Сада можемо отворено казати ово двоје: а) Погрешка да је капитална била, што је се прешло преко Калипоља а не на Коравчину Карађорђевим путем, б) она несрећна заповијест: да каваљерија одступи! Нисам читао релацију у овом рату, али ово је узрок пропасти на Калипољу, а ништа друго. Јер, јунаштво је било ту, кураж, одушевљење, изгинули су или рањени сви официри. То значи да су сви вршили савјесно своју дужност, само је начин борбе био тако жалосно смишљен а још жалосније изведен, да ми ни дан дањи прегорети не можемо за жртвама палим тога дана – узалуд. До војске, управо до народа (јер то је била само народна војска) није погрешка. Наша пропаст на Калипољу јесте сјајан доказ пожртвовања и народа и официра. Ратни савјет носи и носиће на души све погинуле и рањене тога дана, којих је било преко 1000 и на првом мјесту ђенерал Зах, који је био изврстан теоретичар али никакав практичар. Народ је свој суд још тада изрекао Заху. Изашла је једна пјесма, која се свршује овако: : „Бог убио Заха ђенерала, : Што поведе на Светог Јована : Српску војску а без богомоље : На крваво поље Калипоље.” Говорило се још много што шта, али народни суд ваља добро разумјети. Стотину ће он „узрока” надовезати док не нађе прави. А кад га нађе – непопрешан је, само га ваља разумјети. И већ другог дана паметније је рађено, јер у свим осталим борбама нећете наћи ни једне овакве погрешке. А колико су наши народни војници и пуни срца и осјећања, нека послужи као доказ овај истинити случај: Пок. Марко Катанић, као командант Рудничке бригаде, буде тешко рањен чак доле у Калипољу. Ни маћи није могао. Његова бригада узмакне пут Василиног врха. При одступању Моравичана најпосле, наиђе на рањеног трубач Богосав и брат му Јован добошар, из Цмиљевца, братанци писца ових редова. Видећи их, рекне Марко: „Јунаци, не остављајте ме, да ме Турци пљачкају и даве! Имам 300 дуката код себе. Подијелићемо братски ако ме на Јавор жива изнесете.” А он је био дебео ко чабар, имало је преко сто кила у њему. А они га упрте на леђа, па уз Кладнички поток, кудије је пребацивало зрно пушчано, мијењајући се, до мрака извуку га на Јавор. И помислите: шта су му рекли! 60 пара за ракију, коју су на Јавору у крчми попили, док су се одмарали, и ни паре више. А причали су ми сјутрадан да „ништа теже носили нијесу у свом вијеку!” 25. јуна огрија сунце те смо могли лијепо виђети наше мртве на Калипољу. Жалост је било погледати: само у кошуљи и гаћама! Све их Турци опљачкали за ноћ! Изгледаху неки као да спавају, јадници. Овај први дан борбе за ослобођење бијаше крвав. Народ је показивао силу моћи и одушевљења. Штета што ђенерал Зах не послуша Перу и Азањца. Оних страшних посљедица које наступише посигурно не би било. Ми би на Јавору пјевајући ратовали. Али народ каже: „С главе риба смрди.” То се доиста потврдило 24. јуна 1876. године у бици на Калипољу. === II Пад Јавора === Од борбе на Горијевцу, 12. јула није било знатнијих бојева све до 24. јула на Боровцу, 25. и 26. на Доловима и пад Јавора... 23. јула јавио је Милутин Азањац да ће Турци ударити 24-ог посигурно, а и наши су се спремали за отпор. Незгода је била у томе што се на дужини од 2-3 часа бојне линије, није могло знати на коју ће тачку Турци напасти. У томе је свакад у добити нападач. А чуло се већ било да је дошао Дервиш-паша по казивању самих Турака, са 72 табора разне војске и са 7 ђенерала. Мехмед Али-паша (Фраинд, Немац по рођењу) био је у Сјеници и на Калипољу са 12 табора... Пред напад сакупио је Дервиш-паша все знатније Србе, устабаше и попове, и запитао их је: – Видите ли ону (српску) војску?... Оно је српска, и ко год хоће ода вас њима да помогне, ено им је, нека слободно иду њима у Србију. Но, ако нећете, ако сте вјерни султану, а ви, у име алаха – напријед! Немајући куда, ови веселици изјаве да су вјерна султанова раја. – Е, кад сте тако, будите мирни! Ником од вас неће ни длака с главе фалити! Вршите само ваш посао а о рату не водите рачуна! И пошто се војска пашина одморила 2-3 дана и добила „предовољство” – пилава и овнујског меса, скупи их Дервиш-паша, старац од 80 година, и пружајући руку пут наше војске, рекне: – Видите ли Србе ђе су?... Знајте, да су они на тим позицијама као мухе на султанову браду пале. Ја хоћу да их оћерате оданде, да султану образ оперемо. Затим нареди да дервиши изнесу „Мухамедову руку” коју први Дервиш-паша пољуби и поклони јој се, а дервиши је узму и понесу кроза сву војску, коју су све старешине цјеливале. Тим је, уз мастан пилав, подигао паша дух у војсци и фанатизирао је. Урнебесној вици краја није било, и тога су се дана ваздан веселили, ништа не радећи. То је било 23. јула уочи напада на Боровац и Суви рт. 24. јула у зору пођу Турци у колонама и нападну на Боровцу и Сувом рту добровољце под командом арх. Дучића с којом је била и лака батерија под јуначким Црногорцем Ристом, до тада ужичким бакалионом. На први турски напад одговоре добровољци плотунима и Ристо батеријом, али Турци не измакну већ у колонама навале на њих. Послије малог отпора усташи се повуку на нашу страну и напусте ров. При одступању рани се Риста Михаиловић, Црногорац, који није знао за страх и Илија Марковић, ћумуруџија (стриц пок. Јеврема Марковића), јер је био сувише дебео па није могао да одступи на вријеме. У томе Турци навале на Чачане под Драгомиром Вучковићем, који су Турцима дужи и јачи отпор давали, борећи се храбро и јуначки све до ноћи. Ноћ их раздвоји. 25. јула настави се борба са променљивом срећом. Турци су нападали свом жестином а наши још нијесу могли процијенити: да ли је на том крилу главни удар или Турци, по обичају, заваравају траг, па да ударе од Калипоља куда им је главни пут. С тога капетан Михаило Илић никако није могао да напусти Јанков врх, чувајући наше десно крило, да га Турци не нападну са Калипоља. Све се ово догађало далеко на нашем крилу лијево од Јавора за читав један час и више улијево. Наши су одступали полако али су Турци доста штете начинили. У том Турци одсијеку наше лијево крило које не могне да одступи Јавору, већ ухвати косу на Бијели Камен па на повијарац, Стјеник и ту се утврде. Турци тада продуже продирање повијарцем на Јавор, на коме је био заповједник Пера Борисављевић. Тим је одјељењем командовао сам Дервиш-паша. Борба је била по шуми и пропланцима, наши су одбијали Турке и плотунима их дотле збунили и застрашили да су они обуставили своје продирање и шенули натраг. Дервиш-паша је морао наређивати старешинама да поваде сабље и сијеку оне који бјегају, но и то не поможе. Тада он нареди да се картечом бију сви који одступе, те једва поврате Турке, који свом снагом нападну, викајући: „Алах! Ал-алах!” У овом окршају јуначки су се борили Ужичка бригада и добровољци, али пред вече навали сила – коњаници и башибозуци отпочну излијетати кроз шуму са свију страна на јаворски плато. Тада Турци, наћерани картечима и Дервиш-пашом лично, потисну наше лијево крило јаворском ивицом, које одступи јаворским шанчевима. Тада погибе Милош Андрејевић, арх. Дучић се рани, многе народне старешине се ранише или изгибоше. Тада прота Ђурић, налазећи се код штаба и видећи опасност, по наређењу Пере Борисављевића појури за Јашом Томићем (садашњим уредником новосадске „Заставе”) и Мишом Димитријевићем (кога је доцније Јаша Томић распорио на новосадској станици) ка Доловима, ђе сретне своје личне познанике из добровољачког кора, нарочито Ерцеговце, који одступаху штабу (јер их је и скупљао као предсједник устаника ужичких). Куршуми су тада падали као киша, а турски коњаници су сјекли ђе кога стигну. Поп Милан је био љубимац усташа, стане пред њих и почне их викати: „Куда бјежите, несретници! Зар вам је Србија дала оружје и заставе да их остављате душманима! Овдје се брани Отаџбина и слобода ваше породице, зато гинимо сви заједно, јуначки!” У то дође и Пера Борисављевић, па кад виђе попа Милана, рекне му: „Поведи добровољце напред ако можеш, не би ли зауставили Турке да би војска избегла погибију!” Поп Милан тада узме заставу од Ерцеговца Лојанице и понесе је Доловима, викајући: „За мном браћо!” Ерцеговци, са Јованом Глушчевићем на челу и Златиборским батаљоном, поврате се Доловима и отворе поново јаку пушчану паљбу, која је трајала око пола часа, те тиме обуставе напад коњаника па и саму турску пјешадију. Том приликом буде контузован у лијеву руку поп Милан. У тај мах магла као поручена завије сав Јавор, те војска по магли оступи шанчевима и ноћ наступи. Те страшне ноћи остану неколико (7) батаљона у шанчевима на Јавору, а војска остала одступи у највећем нереду на Кушиће. Но, Јавор је био већ изгубљен. С обје стране су се Турци прикупили тако да су сјутрадан рано и осталих 7 батаљона напустили га и сишли до Погледа, Заскока и Радоњина Гроба где су се зауставили и утврђивати почели. У овој бици или биткама, која се водила на 20 км у дужини линије, по казивању самих турских официра у Б. Пољу, било је Турака на 72 табора и до 5 хиљада башибозука, сем осталих части војске. У ово би се могло и сумњати, али по свој прилици број табора неће бити млого прећерат кад се зна да је Дервиш-паша послије битке на Јавору одвео неколико табора на Црну Гору, неколико послао на Бијељину у Босну и опет је Мехмед-паши на Јавору оставио најмање 10-12 табора. По свему судећи, пропаст наша на Јавору, и поред великог броја турске војске, ипак не би била да је главнокомандујући био какав Илић или Борисављевић. Готово као поуздано могло би се то тврдити, јер из цијеле борбе излази јасно: да су Чолак-Антић и сви остали у глав. ђенералштабу готово играли се а не озбиљно борили. То се најљепше види 26. јула. Главнокомандујући Ибарске војске одступи чак у Ивањицу и наређује утврђење Лисе и Градине! И колико је муке и дрета стало Пере и Илића, док су га уразумили да треба на Кушићима остати и њега утврдити. Види се да нису познавали ни дух народа ни земљиште. То со знали само Илић и Борисављевић. А без тога двога – битка ће увијек бити унапријед изгубљена. Послије изгуба Јавора раштрка се и војска и њени заповједници, којих је мало остало здравих. На зборно мјесто, Кушиће, долазило је војника послије 1, 2 и 3 дана, гудуре испод Јавора биле су препуне Шапчана а баш и Ужичана, ништа се није знало куда ће ко ударити. Ову забуну унио је још више глас: „Главнокомандујући у Ивањицу отишао!” Значи – нема није станке до Ивањице! Па и одатле су смишљали да беже. И једва их је уздржао радостан глас да је Борисављевић на Кушићима, а Илић на Погледу. Ко није гледао „разбијену” војску, томе се не може казати како то изгледа. Ја сам био болестан и сјутрадан, 27. јула, пођем са братом на Околиште. Погледам – нечега је било, само не знам шта је? Војници заспали под ранцем на путу тако да су им ноге до кољена у блату на друму, а њих сунце огријало по лицу. Жалост у Бога! Са друма ко је макар корак одмакнуо спава као да је у мајчином крилу. Погледаш их па вам само срце заплаче. Али било је и оваквих сцена. Сретосмо двојицу – један са пушком а други са торбом на леђима и умотаном руком као вратило. Пита брат: – Одакле сте? – Је л' ми? – Па ви, до ко? – Ми смо Шапчани. – Па куда тако? – Ето – вели онај под пушком – рањен ми је овај друг па ме пратили са њим да га водим кући. – Каквој кући, весео био! Ви ћете полипсати од глади док до куће дођете. Знам ја ђе је Шабац. У том онај „рањеник” зајеца, па стаде болно говорити: како имају некаквог познаника у Сивчини (чудновато, тај је доиста био с неким у Сивчини! Сигурно су били заједно у војсци па га запамтио) па како ће код њега да превије ране и да се одмори. Мени паде у очи његов несигуран говор па кажем брату да им каже како су заврљали, па нека пођу са нама до на главни друм. Он им каза и они га послушаше. Али на њихову злу срећу чим изађосмо на Жупањевицу, ето нам у сусрет др Ђокића и још неколико официра. Чим ме Ђокић виђе, повика: – Е, Еро, што тако изгледаш? Ја му кажем како ме грозница тресе већ 15-16 дана па једва идем. Он извади кутију са пилулама те ми даде. – По три на дан! Мора ти помоћи, јер сам их за војнике правио!... А ко су ти она двојица? Ја му потајно кажем како смо их срели и изјавили sсумњу да је онај рањен. Он га зовну, па упитавши га одакле је, рече да одвије руку, јер је он доктор. Кад чу, овај поче да јауче. – А, јао, моја мајко! Немој господине, молим те, тек сам је везао! Овамо, онамо, једва га намораше, те један ордонанс сјаше с коња и поче му одвијати руку. Одвија, одвија; кад дође до последње крпе, он се баш пренеможе. – Јао, уби, посјеци, не одвијај даље! У том Ђокић сам с коња тргну завој и – рука здрава! Изрезили га ту мало и посла их натраг у Кушиће са ордонансом обојицу. Мени их би жао, јер сумњам да су они криви. Кад су сви бјежали, није ни њима сјеме остало. Мислим да им нису ништа урадили. И право је. Ако је за осуду, ваљало је судити редом, почев од оних у Ивањици, који чак уочи „примјећавају” на Кушићима – 4 сата далеко! – „да ви (Пера Борисављевић и Михаило Илић) од неког времена одвећ лабаво држите ваше трупе!” Брука и грдило! Чолак-Антић није се сигурно осјећао ни на Кушићима ни на Опаљенику, ни под Црвеном гором ни на Калушима, па чак ни на Шљивића Брду већ је сишао у Ивањицу! Умјесто да се покрије ушима и да ода достојну хвалу овим див-јунацима, Борисављевићи и Илићу, што се задржаше на Погледу и Кушићима, Чолак-Антић „примјећава” на 4 часа далеко „лабавост трупа”! Само што не вели: „што ме осрамотисте, Бог вас убио, и остасте ту, кад ја већ побјегох!” Од 26. јула па цијелог августа вођена је борба око Укоченице, Погледа и Чемернице под непосредном командом ове двојице, Борисављевића и Илића, и може се рећи, много славније и много паметније. Нарочито борба на Чемерници 24. августа, у којој Илић сјајно освети Калипоље и опра образ српском оружју, остаће потомству као сјајан спомен нашег јунаштва и пожртвовања – шта може учинити храброст, памет и самопрегор. Овдје је најбоље показано да : „Бој не бије свијетло оружје, : Већ бој бије срце у јунака.” До примирја турска нога није више ни корака коракнула даље на српско земљиште. Жали Боже само онолики труд око утврђења Лисе и Градине а још већма је жалити: што Борисављевић и Илић не имађаху ни алата за утврђивање Кушића, већ су га узимали из околних села. Довде о борбама, а сад ћемо приказати друго нешто. При напуштању Јавора, мора се признати да није било „главнокомандујућег”, јер се одступало противно свим ратним законима и обичају. Тако муницијска колона, која је била најпре на Бадњанима крај пута Кушићи – Јавор, одмах послије борбе на Калипољу премјештена је назад под Црвену гору, а када је Јавор пао, требало је муницијску колону најпре удаљити, па за њом да одступи остала војска. А шта је било? Са чуђењем гледале су коморџије муниционе колоне како прво одступа каваљерија, а за њом топови, па пјешадија, мунициона колона дакле остаје позади! И да су Турци смјели од Илића и Борисављевића, да се они двојица нијесу задржали на свој ризик на Погледи и Кушићима – сва би муниција пала њима у руке! Има ли ту памети? Но заборавах казати, да је Чолак-Антић са штабом био најпрви /у напуштању положаја/. Тек послије њега долази каваљерија – по одступању. Еле, послије неколико дана по паду Јавора, пало је главнокомандујућем на ум и мунициона колона! Она добије наредбу да се врати у Ивањицу, а из Ивањице у Ариље. Поређало се око 200 колона низ Забран: прст се пред оком не види, а ми путујемо. Командант колоне ујаше коња, а другог му јаше сеиз, о колима и воловима нико и не води рачуна сем рабаџија. Један сеиз јаше командантова коња, други му носи шињел и остали војни прибор, као шатор, кочиће и др. Моји волови бијаху у средини – мали, токмац, али вуку као бијела лала. Ни бриге ме око њих; чак се и попнем на кола, па се завијем у кабаницу. Наједанпут тек повичу предњи: „Стој! – ој!” – Шта је? Сломио се заворањ некоме напријед и ми сви морамо да зауставимо кола. Од послуге нема никога! И так прође читав час, ми дежурамо крај својих кола по оном блату, све док неко заворањ не направи у оном мраку. И тако једва до зоре стигосмо у Прилике, на два часа од Ивањице. Ту дамо стоци по мало мекиња и сијена, хајде опет. Али уз Градину бијаше мука. Узбрдо, па мало-мало сломи јарам, час заворањ, час рукунице. Нечији волови, иако велики, ипак посусташе, позијеваше од зора; дај моје тучкове да извуку кола уз брдо! Испрегни Сивоњу и Цвјетоњу, помажи другима да извуку кола, па опет упрежи – то ми је био једини посао док не пријеђемо Градину. Од команданта ниђе гласа ни трага, као ни од послуге! Опет преко моста на Дивљаци мука! Мост слаб и са страхом по једна кола превозимо. И у неко доба ноћи једва стигосмо у Ариље, стално мјесто које бијеше за нашу колону одређено. Е, ту нам је било и које-како. Равница, воде довољно, ливаде доста а тајин уредан. Ту смо ми, муниционци, мало данули душом и проживили. А послије оних тешких и горких успомена да забавим мало читаоца и шалом. Ариље је мала варошица на лијевој, уздигнутој обали Моравице, а поред њега опет с лијеве стране протиче Рзав, ријека готово увијек мутна, јер тече кроз врлети. Ту је била владичина столица једног од оних 12 владика, које је св. Сава установио кад је онако срећно добио права на то од грчког патријарха. Е, али од тога времена сила се што шта промијенила; сила је Рзав клада поваљао поред Ариља, сила је се чуда дешавало до нашег рата за ослобођење. А у вријеме рата бијаху ту два попа: поп Јово Велики и поп Јово Мали. Поп Јово Велики више је личио на каквог сулудог ритера из средњег века но на попа српског. Тукао је се, псовао, ружио као најпростији сељак и још горе. Поп Јово Мали није смио зуба од њега помолити. Елем, једног дана дође неки Енглез, реалан, младић од својих 20 до 23 године. Поп Јово Велики ухвати га у вече на вечери и почну пити. Мало по мало док Енглез уфитили, а није знао друга језика до енглеског. Шта ти тада нису радили са Енглезом: превртали се на столици, пјевао „марсељезу” на енглеском језику, клечао, лежао на цигли итд. Али, чим он поче енглески одговарати, поп Јово привиче: „Улар, да вежемо; полуђе!” То се нашим простима тако допало да су дуго причали како је поп Јово исмијавао некаквог Енглеза. У цркву, која је била задужбина Немањића, никад нијесмо ишли, јер је у њој било брашно. Пијанке и теревенке низале су се сваке ноћи. Поп Јово сваког дочека и испрати, а кад потревис кога, који игра карата, ту га поштено опљеши па га пусти. Кад дођоше Руси – брука! Ту се готово није знало кад се лијеже, а кад се устаје. Дан се претварао у ноћ, а ноћ у дан! Ја сам имао неких Златибораца, другова који су знали причати по сву ноћ. Неки Видоје Васировић својим причама и поскочицама могао је мртвог засмијати. И то су све народне, скандалозне, које се само у војсци причати могу. Али их он тако доћера и углади, па им прави смисао тек доцније, послије дугог размишљања, ухвати ако можеш. У том мору од „елбетлука” стиже већ и примирје. Ја Сивоњу и Цвјетоњу за рогове па кући. Колико сам „потре” учинио хранећи волове? Колико сам због њих одлежао у кочићима? Колико сам Видојевих поскочица прибележио? Како су Енглези и други дописници цртали мене и потписивали: у муниционој колони! Како је бостонски професор Ђорђе Јувелиус долазио нашој кући, снимао зграде и у том га пас мало не уједе? Какве все напомене чинио кад се јело донесе на синију трпезу? Све то остављам за други пут. Тек само напоменућу да је било свачега и свашта. Најпослије, напоменућу само још један догађај који ме умало главе није стао. Кад се вратисмо из Ариља, пролазили су Руси са Јавора. Моја снаха са ђецом и мајка бијаху на Околиштима у збјегу. Механу напунили руски добровољци па пију и разговарају, а ми сви у соби. Док једном паде на памет да дође на собна врата. – Тко там? Ја му српски одговорих да нема никога, а он не слуша. – Отвори! – виче руски војник. Ја ћутим. – Отвори! – и опсова ружно, па поче лупати кундаком у врата. Ја се побојим да врата не попусте, па их леђима подупрем, док снаха завика: „Чувај се, брато, шпилета!” Ја се окренем а тик моје главе прогурао чово шпилетом кроз врата између дасака. Ја се наљутим и шћедох пушку одапети кроз врата но ми не дадоше. Тада отоврим прозор и викнем њиховог старјешину, неког капетана, и казах му ко је у соби и зашто не отварам, као и то шта онај катил уради. Рекох ли ја, не рекох – дотрча капетан оном код врата, који још шпилет у вратима држаше, па кад му изви шамар, Бого вољени, памтиће док је жив. Одмах му одузе оружје и све истера из кафане, построји у ред и отера у Ивањицу. Нема ти ту шест-пет, но све одјури као разбојнике. Гледао сам то својим очима и би ми жао што оћера све због једног лудова. Али сад видим шта вриједи старјешина у руској војсци! Алал му вјера! Са онаквим бих ја сјутра на Косово. И чудновато, док се ја препирах са војником – он сила. А кад виђе и чу заповијест старјешине, отобољи нас и предаде пушку, па оде ко бела лала! Ни једног протеста! А шта ли би наш гејо радио?... Ако не би отишао у хајдуке, не знам друго, јер би "бранио своју част", а што о туђој не води рачуна – то је споља! Бађава, Рус па Рус! Један на Погледи шесторицу Турака уби револвером док топ уклонише те га не заробише. Бог нека га живи – ако је још жив! А шта да речем за грофа Гаврилова кога куршум просвира па Заскоку баш кроз прси и остави га доктор на Кушићима да умре, а он трећега дана завика: – Давај вотку! Коња! Ничево нет! И оде опет у бој! === III Бој на Чемерници === Од 24. јуна стално је ушанчена наша војска на Јавору. Сваки покушај Турака да нас потисну са границе, одбијан је јуначки. И све до августа газиле су наше стопе по турском земљишту. Несрећни бој на Калипољу, 24. јуна, уразумио је ђенерала Заха, да опрезно ради. Истина, тога дана погибе и доста војника и доста официра, али војнички дух више је очвршћао него омлитавио. Ако волиш српског војника, тек ћете правилно оцијенити ако се на својој земљи бори. То је јунак за отаџбину, а није нападач за освајање. Док на туђем земљишту размишља, на своме јуначки гине али не уступа. И све је тако трајало док у августу не паде на Калипоље стари Дервиш-паша са седам одморних табора аскера, царског војника, који по 10-15 и 20 година куће своје виђели нијесу, који су заборавали и сваки други посао сем ратовања. И тој војсци имали су да изиђу на јуначки мегдан српски сељаци који за 60 година крви виђели нијесу. Страшан је положај старовлашких брда за борбу. Имало је таквих мјеста која су бранили поједини наши батаљони противу навале све турске војске и ни за длаку уступали нијесу. Имало је, пак, и таквих положаја, као што је била Равна Гора, коју су на дан по 5 пута отимали Турци и опет уступали неодољивим нападима српских соколова. Како паде Дервиш-паша у Калипоље у почетку августа тако је опасност већа. Како је знатан део војске са Јавора откомандован и био послат Алексинцу, бијаше наређено да се Јавор напусти. Сви, кога је ово наређење задивило, али покоравати се старешинама – војничка је дужност. Јавор би напуштен, али три дана стајале су јаворске позиције празне, јер се Турци снебиваху заузети га и – прелазити. Од свију погрешака тога јуначког ратовања, као да беше понајвећа та што се најмање обраћала пажња на психолошку страну бораца. Једном напуштен Јавор значио је по мишљењу војника – неизбјежан пораз. И војска је учинила, доиста, оно што /би/ и свака учинила: повлачила се у највећем нереду иако је нико гонио није. Али ови критички тренуци и истурају геније и јунаке. Неуморни Михаило Илић, капетан и командант II класе Ужичке бригаде, заустави се на Погледи, сат хода од Јавора, а и „стриц” му и нераздвојни друг и пријатељ Пера Борисављевић на Кушићима, капетан и командант Ужичке бригаде I класе. Охрабрени Турци навале на Поглед са кога Илић одступи и по споразуму са Борисављевићем, видећи да Турци грабе Мучњу, лијевом косом преко Чемернице, не смејући друмом на Катиће, брзином муње, са Ивањичким батаљоном II класе облети преко Ивањице, Прилика и Катића за једну ноћ и изјутра пресретне Турке близу Мучња, на Карађорђевом шанцу и отпочне тако јаку паљбу гриновачама, да су се Турци убезекнули отпором одакле му се надали нијесу, застали су и са чуђењем питали: „Ко ово може бити, кад је Борисављевић на Кушићима, а Илић у Ивањицу отпутовао?” (Турци су увијек тачно били обавјештени, за Чолак-Антића и Мишковића већ су знали да су у Ивањици.) И отпоче се страшна борба. Јуначки Илић, измакао испред стријелаца као соко кликује и јуначи уморне другокласце којима је ово јуначење и требало, јер су гледали перед собом правог јунака. Довољно је само ићи за њим. У његовом батаљону друге класе бијаше челик – све бркајлија, који је одслужио војску. Од одијела војничког имали су само шињел. Увукли скутове уз ремен да им у ходу и трчању не смета. Од десет часова Турци осјетише тако јак отпор да окренуше леђа и нагну без обзирке преко Чемернице пут Погледи за Јавор. Илић им није дао ни ока отворити ни пушке окренути. Оставише мртве и рањене, оставише пашу, некакавог команданта-пашу (тако га војници зовијаху), оставише алај-барјак са 7 златних кита и златну сабљу командантову, оставише коморџије сандуке са муницијом, сијекући колане па узјахавши на голе коње. Преко Зечког поља није се могао ногом стати, а на куршум да не нагазиш, јер са Укоченице, последњег врха до Погледи покушаше Турци, не би ли се зауставили, али узалуд. Пламти пушка са Зечког врха, пламти са Укоченице од Турака, плотуни за плотуном, јуриш за јуришем, разлијеже се "Ура!" са наше стране, али се и Турци јуначки бране са својим брзометним пушкама. Пропланак између ова два врха Зечко поље, као да је дим поклопио од прашине, коју дизаху хиљадама куршума из земље. Али као муња из ведра неба порази Турке са лијева бока „Ура!”, куда Илић са једном десетином бијаше заобишао! И тај једини узвик ријеши даљи ток борбе и донесе најславнију побједу српском оружју на Јавору у том свијетлом рату за ослобођење и независност. О даљем се отпору није могло ни мислити и Турци нагну десно уз омаре да би се прије границе дочепали, јер јаворски пут бијаше им исувише дуг. То их и спасе – бар оно нико не оста на Чемерници, јер је Борисављевић, с десног бока испод Погледи са I класом повратак затворио да ни гласника до границе дошло не би. У хитњи, да не ослаби свој и онако дугим ноћним маршом уморени батаљон, Илић 27 заробљених Турака стрпа у једну пећину, из које се маћи не могаху, а сабљу и алај-барјак предаде једном воднику из Брезове, да затрпа у шушкор док Турке не проћерају преко Јавора, јер се тврдо бијаше ријешио овај други Обилић: или погинути или Јавор повратити. Дан се у велико клоњаше западу, сунце већ на мале заранке сишло. И паде први сумрак, а Илић стиже са својим јунацима под Јанков камен, преко кога граница прелази. Поцијепани кроз омаре, поцрњели од сунца и барута, гладни као вуци, жеђ грло гори – али нико на те тренутке невоље не гледа нити их опажа, јер овако славна побједа засићава српског војника и слади му јуначки живот. Али уз сам развој овог јуначког окршаја потамње звијезда, која је најјасније сјала на висовима Јавора и Мучња, за все вријеме ове јуначке борбе. Један и једини комадић олова натерсуме избачен из цијеви – проклета судбино – угаси живот ономе коме се успомена никад угасити неће док је Јавора и сунца и док је српског витешког племена. Илић паде у наручје пограничног жандара Крћа Петковића, кога је Илић на први поглед заволео и од кога се од првог састанка до смрти никада ни одвајао није. Витак и висок као Илић, јунак као и он, дочекао га је овај на своје мишице и ни на земљу му пасти није дао, љубећи га у мртво лице, плачући над њим као мајка над својим јединчетом. Војници болно јаукнуше. „Зар на ивици славе да нас оставиш, јуначка крви! Тешко нама!” – и сузе жалоснице лијаху се потоцима низ она поцрњела, јуначка лица, као да су сва од самога срца, као да нијесу крви никада ни видела. Такво је срце у правог јунака! Војници застадоше: паљба се прекиде и куд би даље? Мртвог Илића изнесе Крћо на Поглед и на колима га преко Катића одвезу пут Чачка за Биоград, да му ојађена љуба и мила јединца Јела мртво лице цијеливају. (Јела је сада вјерна љуба г. Милутина мајора, сина чувеног и славног српског јунака пок. Грује Мишковића, а некадашњег мог одличног ђака. Мојој радости краја није било кад сам чуо да су се чеда ове двојице узора јунака заклели један другоме на вјерност. Нека их Бог дуго поживи на срећу и понос свом личном Врховном Команданту и своме народу!) На глас о његовој јуначкој смрти Врх. Командант, Њ. В. бив. Краљ Милан, мртвога је произвео за мајора и окитио му груди мртвом са Таковским крстом. Народ је Јанков врх назвао, за вјечиту успомену на овог бесмртног јунака Илићев врх... И кад некога нанесе пут од Ивањице Јавору, кад буде прошао Поглед, нека од Андрине чесме баци око на десно ланцем Василиног (највишег) врха, угледаће га, како својим врхом пара, као да хоће вјечито да прича, да је под њим пао најјуначкији син ове дивне земље и најхрабрији борац Јаворске војске у светом рату за независност 1876. године неуморни Мих. Илић. Благодарни Ивањичани, да би се одужили колико-толико овој двојици јунака Јаворских, дали су поч. Пери Борисављевићу почасну сабљу коју би требало откупити од његове ћерке љубе Милеве, и оставити у Народни музеј; а пок. Илићу скупили су одбор за подизање видљивог споменика и за тај циљ прикупљено је 200.000 дуката. Али у овој бјесомучној партијској теревенци још споменика нема! Држава би требала разабрати за тај новац и учинити своје. Далеко смо од тога да пребацујемо коме шта, али је доиста жалити што поред оволиких бистава заслужних Срба нема на Калемегдану ни једног Шумадинца! = У ратном вихору = === I У рату ван рата === Кад једна држава 50-60 година проведе у миру и тихом развијању, јачању и напредовању свију грана мирног државног живота, па се наједанпут огласи ратно стање све се у њој поремети и измијења. Овлада нека тешка атмосфера; нико није више на свом радном послу. Све промијенило своје држање и људи и ђеца, па и сама домаћа стока. Све се то узбуља и ускомеша; свак се нашао на туђем послу, коме је врло мало и често ни мало није вичан. И сама природа измијени се. Када прођете у доба жетве, мјесто жетелаца са вјеселом пјесмом, заплишиле сивуље по таласастој пшеници, или зоби, или јечму, па само жваћу и лијено, пуне задовољства, омахују репом и десно и лијево. Из очију им сија благовање. Мјесто косача који се за козбашом поређали као ждралови, избацују по коју шалу и поскочицу, ви видите чопор свиња или стадо оваца или говеда, како мирно пасу, пробирајући траву и с vremena на време шиљкају се, прегоне се између себе, мислећи да је слађа тамо ђе нејачи пасе. И ако видиш у пољу каквог егавог старца, опет ти необично. Онај посао је радио до тада човјек, а сада видиш старца или жену а често и дериште које је у мирно доба једва пуштано да радницима донесе ручак, јер још ни за какав пољски рад није дорасло. У јесен још горе. Ништа сређено није ни у пољу ни у њиви. Стока замјенила радника, а пада ти у очи да међу говедима нема волова, све саме музаре краве и јунад. Нема беспослене рђеле да јури по испашама. Тек по неку мршаву кобилицу или ждријебе видиш како зврцају од њиве до њиве, од ливаде до ливаде. И пси лутају без газде кроза село те ћеш чути скамукање, кад га каква баба или старац или некакав дечко одалами угарком. Мјесто дрвљаника, који с јесени видиш, сада можеш примјетити неколико суварака или грања, које немоћна баба крши да подложи колико-толико огња, да начини мало попаре за ђецу, јер брашна нестало, а нема ко да умеље. Кроз село, када прођеш, све изгледа као покопано. Чим ко почне разговор, ту су већ и сузе. А ђеца убезекнуто гледају плачну мајку и невесело је питају: – Што плачеш, мајо? А јадна маја брише рукавима сузе и јуначи се: – Ништа, синко, тек саме иду! Оде у какав посао, само да се занима ма чиме, да је ђеца више не гледају. А ако какав путник намане, све живо поврви к њему. И ако случајно иде из логора, он не може лако изаћи из села, јер хиљада је питања на њега управљено. И ако се деси какав лажовчина, отпочне такве приче о бојевима да смо ми често у шали, у логору, говорили један другоме: – Отиди, молим те, у село те послушај шта ми радимо у логору! И збиља никад веће походње за разне лажи од овога рата. Ми по 10-15 дана сједимо у логору и ни пушка не пукне, а кад одеш у село, чућеш да је било 5-6 пута борби и да је погинуо тај и тај; тај и тај тешко рањен, а тај и тај утекао, и ваздан које каквих басама. У почетку рата све је усплахирено: и људи и стока. Људи мисле да се мора погинути, а стока промени обичан начин живота и дат је други посао. Нема више јурњаве без реда; све се то укалупило у свој посао. И кад зрело размислиш, у рату стока срећније живи но људи, бар у толико што не умије да мисли. А хране, до душе, имају и једни и други и у изобиљу. Сјећам се само кад одступисмо од Јавора како пијани пијуцима разбијају бурад, пуна вина и ракије те би воденица мљела само ракијом. Али, мало по мало па се све сталожи. Људи увиђеше да ни иљадити не погађа, а стока се брзо свикла на добру храну. И живот у логору поготову, постаде пријатан. Није било далеко од истине, што неки старци говораху, да је лакше онима у селу, јер веле: „Ко погибе оста на мејдану, Ко утече весела му мајка!” А сав кућни терет прешао је на немоћне старце и жене па наравно и јест им било тешко. Ја сам у почетку напустио Велику школу и пун одушевљења одјурим на границу и не питајући брата. За први бој, на Калипољу, 24. јуна 1876. године, стигао сам доцније, пошто се ратници враћаху. Тада сам први пут прешао границу и на првом кораку нађох убијеног војника. Сав модар и крвав. Кад га виђех, прође ме нека хладна језа. Моје одушевљење неко поли хладном водом. Грозна јава заузе мјесто младићског идеалисања. А и друго ме нешто порази, јер бијасмо битку изгубили. А зар је морадијасмо изгубити? Ето, то ме је питање држало и у очајање доводило. У путу сретох мога друга Јова Миодраговића. – Шта је, Јово, ако Бога знаш? – Пропали смо,– рече. – За нас није ово, већ четничко ратовање /герила/. И то ми би нова тема за размишљање. Попео сам се на Василин врх и нађем познаника па отпочнемо разговор: зашто да изгубимо битку? Зашто – кад смо имали више војске? Зашто? Наредник, мој друг, Јос. Вуј. као из рукава ријеши то питање: – Е, да смо знали да за оним висом има ров, не би ми морадијасмо пропасти!!! И то ми би нова тема за размишљање: јесмо ли ми смјели то не знати? Распитујући и позване и непозване, најзад сазнадох да је ђенерал Зах учинио главну погрешку или из незнања или из неоправдане охолости. И шта је најглавније увиђех: да за побједу није довољно само одушевљење, већ и вјештина, мудрост и тактика. То је за моју младићску машту права добит, огромна добит. Са њом сам упао у нову фазу – размишљање. Ствар је у овоме. Ђенерал Зах, пред Св. Јована, држао је ратни савет на који је позвао и неке старце, који су памтили Карађорђеве ратове. Међу њима је био и познати граничар Милутин Азањац, који је знао Турцима сваку помисао и сваку стазу око границе. И он је предлагао да се никако не иде с Јавора преко таласасте равнице, Калипоља, ђе брише куршум из сваког ћувика, већ да се пође на Сјеницу с Вучје Пољане, одакле је и Карађорђе и одакле нема више од часа ода до Сјенице. Кажу да се Зах насмејао плашљивости Азањчевој и наредио да се пође преко Калипоља, а ручак да буде у Сјеници! Још ми рекоше да је Шабачка бригада тог истог јутра 24. јуна, стигла и није се ни прекрстила ни доручковала но одмах у бој загазила! И ово је, на жалост била истина. Даље, сазнадох да су официри доиста вршили јуначки своју дужност. Под ужичким бригадиром Пером Борисављевићем, погинула су два коња; капетан Михаило Рашковић погинуо; шеф штаба Милан Калинић погинуо; потпоручник Раде Гргуровић рањен; мајор Марко Катанић рањен; командир Рачанског батаљона рањен и још многи други. Чу се и за самога Заха да је рањен; али доцније казаше да га је очепио коњ и од тога је добио брух, те су му морали ногу сјећи. Те вечери ноћио сам на тавану механске коњушнице, метнувши кера на трбух те нијесам озебао. Сјутрадан опет пођем од логора до логора, распитујући се за познанике: ко је погинуо или рањен? У том тренутку сретне ме потпоручник Милан Јовановић. – А, ти ли си? – рече. – Овамо у ланац! Ви сте великошколци бунтовници! Да те сад видимо! Али, ту се деси Пера Борисављевић, па знајући ме ко сам и шта сам, само рече г. потпоручнику: "На левокруг, марш!"– и зовну ме под шатор. Ја уђох. – Тебе тражи брат Матије и свега ће те на комаде сабљом исјећи, ако те овђе нађе, јер код куће стара мајка, жена и троје ситне ђеце па нема ко дрва да им донесе нити брашна да самеље, па вели, ако ја морам гинути, он не мора, кад нема ни 20 година! Волим га исјећи, па бар да гинем с главе, а оно црвољчади и онај живи гроб и тако ће полипсати од глади. Но, брате Јово, из ових стопа, ватај низ омаре да он те не види, па право кући те гледај мајку и ђецу да од глади не помру; греота је од Бога код тебе живога, а ти један – ја ли био овђе, ја ли не био – баш је свеједно. Он говори, а мени пламен у образе. Мучно ми је оставити логор и ићи кући код жена и стараца. Али његов поглед, његови разлози, а нарочито кад ми маму спомену, уразумише ме. И још се домишљах. – Ти се мислиш! А видиш ли како је наопако пошло? Па сјутра ако Турци јурну у Јованчевиће, зар мајку да ти коњима прегазе? – Идем, Перо, доста више!– викнем љутито. И за два часа био сам крај маме. – А ђе оста Матија? – прва јој реч би. – Не знам – рекох – Здрав је и жив. И од тога доба паде на мој врат сва кућна брига. Истина, кад-кад искрадао би се те одлетео до Јавора, док није пао. Али сам се брже враћао него сам ишао, само да ме брат не види. У томе и октобар дође, а паде снијег до појаса и покри још лиснату гору, која се сва изломи. Ја сам тога љета код куће радио сав пољски рад: косио, жео, везивао, вро, мљео, доносио дрва и све и сва. Али ми је памет увијек била на бојишту. И живећи тако, повукао сам доста муке, нарочито зими. Једну ћу сада испричати. Баш некако између Божића нестане брашна, а ја немам кљусета, наспем у врећу 30-40 ока жита и однесем у воденицу. Код нас нема парног млина нити млинара по занату, па да човјек однесе, па да му овај умеље, а ти само ујам даш. Код нас су воденице, обично, заједничке. У једној имају дијела по 7-8 кућа. Меље се по реду. Узмем ја кључ и отидем пред вече, јер се дању „не може да остави”. Наредим воденицу и заспем жито, па наложим добру ватру, сједнем поред ње и запалим лулу. Пушку прислоним уз брвна, а закључам врата, па се у оном клопарању изгубим у мислима. Код нас, у Ужичком крају воденице су по највећим гудурама, далеко од села. Да те ко нападне, ни кога се поуздати не можеш до у своју сопствену снагу и – пушку. Стога ме је обузимао страх. А када се у памети сјетим свих оних страшних прича о ђаволима и ћоси које се врзу око воденице, онда се страх још више увелича. Так мислећи и пушећи од онога момента клопарања склопише ми се капци и ја легнем поред ватре, окренувши јој леђа. И за чудо – док је гођ воденица млела, спавао сам као заклан. Но, чим поче да јауче, тј. чим је нестало жита, клопарање промијени обичне тонове, управо јаукање и пиштање, јер горњи камен, немајући жита, лети ужасном брзином. И за чудо, ја се одмах, због ове нагле промјене, пробудих, скочим те уставим воденицу. Затим изађем на лакомицу те одвратим воду, па се вратим те погребем мучњак и околиш саспем у врећу, зашиљчам и сједнем да припалим лулу. Сад опет настаде шуштање воде око преслице и лакомице, да те језа подухвати. Хиљаду разних гласова зује и ује око мене. Машта се развија и страх те увати у срце, па да си Краљевић Марко, јер мене то бијаше први пут да ноћим, још сам, у воденици. И кад виђех како ме неодољиво страх све више хвата, ја припремим пушку, метнем нову капислу, запалим лулу, закључам воденицу и пођем у гај, јер "јуначком" срцу не могох одољети да останем ту. Напољу доста беше видно. Сија месец али на махове, јер се праменови облакова витлаху небом, па час га заклоне, а час пусте да сија. Снијег се опет неђе окопнио, у прижагрици, а неђе није; таман да се страх још више увелича. Док сам изашао из гаја, спало је с мене пиле меса. А кад се примих голети, ко мало ми лакну, почнем по мало звиждукати. То зову „рашћеривати страх”. А за сваки случај не дам лули угасити се, јер знаю да је ватра сигурно оруже против сваке звјерке па и привиђења. Изађем на главни друм, који води кроза село. И таман да кажем „помози Боже”, кад ме снађе чудо баш испод једног храста, свега шупљег и већ опалог од старости, испод кога пут води. А за пакост испод пута дигло се на 7-8 метара у дуж глогиње и трњине, па лад заузео од њи цео пут. Озго опет бријег, дакле кроз тај лад се мора проћи. И баш кад ступих у сјенку (лад), облак се скиде с мјесеца те сину, а сјенка још црња дође. Нијесам двапут крочио кроз ту сјенку кад смотрих пред собом као два луча. Блистају се као најсјајнији огањ... Сав претрнух, јер ми дође у маху на памет все оне приче о привиђењима код тога храста, јер се ту копаху мала ђеца, да се због ситнице не би морали мучити чак у брдо до сеоског гробља. Но, сад није имало друге но пуцати. Ма шта да је, пушка му је лијек. Љусне пушка и разлијеже се осоје, а одјекну 5-6 пута у ово глуво доба ноћи, јер је било тако око 2 часа по поноћи. Глас се изгуби, а ја погледам – нема више ништа на путу. Сагнем се да погледам на прозор и видим да се некакво чудо одвуља под пут. Видим како иде предњим ногама, а од половине тијела вуче се по земљи. Брже напуним пушку и очекнух док оно не замаче под обалу. Тада са пушком на готовс идем право кући; нити шта сретох ни стигох. Мајка ми отвори врата. – Што тако доцкан, синко? Ја се умудрих, па само кроза зубе промрмљах: – Сад сам изамљео. – И легнем. – А пуче ли оно твоја пушка? – Пуче. – А што си пуцао? – У вјетар. – И заспим мртвим сном. : * * * Сјутрадан неко доба ја још спавам у постељи, али чујем галаму пред кућом. – Шта је то, мама?– упитах сањиво. – Море, дошао Петко Ђоно па дигао читав урнебес на тебе; каже да си му убио Жуја, а ко му убио пса, тај ће и стоку да му покраде! И ваздан – знаш Ђонска посла. – Кажи ти њему, – рекох, – да бих ја ноћас и њега убио, а камо ли његовог Жуја. Шта ће његов Жуја пола сата далеко од куће? Но, нека се торња док нијесам изашао! – Море, мани се, Бога ти! Нека га нек тандрче. Није га мрзило, но отишао те распорио куче па извадио четвртице и каже: „Ово је из Јовове пушке; ја ћу овога тужити и самом министру!” Чујем непрестану галаму и у њој глас Петков: „А, Бога ми, жалије ми је Жуја но Доца! Његов ми брат убио Доца, а он Жуја. Али нећеш, Јово, тако! Знам ја ђе је Ивањица.” Хтедијах изаћи, али ми мајка не даде. – Прођи се, Бога ти, Ђонска посла! Они још дуго лондаше пред кућом, а колико – не знам; ја сам поново заспао. : * * * И доиста, првога петка позва ме биров у општину. Председник бијаше неки Ђонов пријатељ, а то је увијек полицијски кандидат. Узеше ме „на саслушање”. – Што ти уби кућњег бранитеља, г. Јово? Кажем му ја све отворено како је било. – Ето, брате, откуд ја за знао да то није био вук или лисица или шта друго? И шта ће псето пола сата од куће? Зар је то бранитељ? Али мудри предсједник осуди ме да платим Жуја, држећи се разлога: „Ко убије пса – тај је намјеран да нешто украде.” Узалуд сам ја доказивао да се то не може на овај случај примјенити, но кад бих ја наишао на кућу, па убио пса – ништа помагало није. – Па, добро, платићу – рекох – кад баш велите да је тако; идем да донесем паре – и одох право у Ивањицу капетану, те му все кажем. А он зовно писара. – Напиши позив на општину Опаљеничку да дође предсједник, али одмах. А мени рече: – Идите ви кући, не смије вам нико ништа; ја ћу већ наредити! Вратим се ја кући, а шта је било даље – не знам. Тако сам идућег петка био рахат. Нити ми што Петко тражи ни предсједник. Ја частим Петка полић, а он драговољно прими. Частих и пресједника. И он прими. Ја се чиним невјешт; али они објешењаци Сивљани гуркају и гласно један другом шапнуху: – Ене, ене Петка и предсједника! Пију Жују за душу! : * * * Живећи тако „у рату ван рата” просто ми досади те једног дана пишем брату, који је био возар муниционе колоне (вукао гранате за топове), да бих ја волео бити ђе је он, а он да дође кући. Сву филозофију позвао сам у помоћ да му докажем како би то било све у реду. Употребио сам младост која је спала да чува бабе по селима, а нарочито сам ударио гласом – да би држава у мени имала бољег војника. И знао сам да сам „прећерао”, али сам га ишао пошто-пото отргнути испод заставе и његово мјесто заузети. И кад он оста глув на сва моја писма, бојећи се да ја послије из муниционе колоне не шмугнем у ред бораца, ја једног дана одем команданту и све му испричам, молећи га да пусти њега, а узме мене. – Ја ћу се од сада звати „Матија Поповић” и при прозивци ником у очи пасти неће, завршим молбу. Командант је био неки мали чичица, мајор, извучен из пензије и доведен на то мјесто. Жалим што му нијесам име запамтио. Био је тих, благ и врло љубазан, али обазрив. И на моје наваљивање попусти, зовну брата и саопшти му своју одлуку. – Ти си тежак – рече – и већ у годинама, а овај је лак као јелен; може стићи и утећи. А и треба ми један поуздан и добро писмен. Но, ти оче Матије иди кући, па кад се баш зажелиш, ти дођи те га одмијени. – Али, да га не пуштате никако од себе, господине мајоре, молим вас, само тако могу пристати – рече брат. – Ни бриге те! Он ће увијек уза ме, дајем ти часну реч. И тако га управо оћера. Ја сам онога часа био уведен у дужност, која је била врло различита: да чувам волове; да пишем требовања и водим спискове; да реквидирам рану за стоку. За три-четири дана тако ми се допаде онај логорски живот да сам писао брату да се никако не враћам, јер ја нећу више да се враћам у село и да вучем на леђима дрва, а нарочито више нећу да идем у воденицу. И кад код је долазио брат да ме смјени, умјео га је мајор успокојити и вратити кући, често и да ме не види. Тако смо по мало док брат и не диже руке од мене и само ми по некад напише писмо за ово или оно. Доцније сам и ја допадао кући и виђао шта раде. И тако је то данима трајало. Ја се свикао са возарима, којих је било свакојаких обешењака. Нарочито сам се заволио са неким Златиборцем, Видојем Вуковићем, који је знао некаквиих поскочица, да ти присједне од смијурине. Кад поршимо дневни посао па легнемо под шатор или одемо у „шатру” (ђе се механише), Видоје нас све занима. Логор је био на Калушима – под Црвеном гором, јер послије Калипољске битке „нашло је се за научно” одмаћи подаље од Јавора, а дотле смо били на Кушићима, два часа од Јавора. И добро су учинили, јер смо ускоро по паду Јавора, морали одступити чак у Ариље. Једног дана јави ми брат да је мајка много болесна и опише болест. Ја одмах спаднем на Ивањицу и од доктора узмем 9 прашкова, отрчим кући и наредим како да се употребљавају. И како је доктор наредио да не једе ништа до мало пилеће чорбице (а пилета ни од корова), то ја уловим двије креје и кажем: колико јој се даје од чорбе. Тога вечера останем и на преноћишту. Легао ја у соби на кревет, а они по патосу. Учинио сам се да спавам. Док се јадна мајка, изгладњела, а никад до тада није лијечена (било јој је преко 70 година) зовну шапатом снаху: – Ђуко! О, Ђуко? – Чујем, мама! – Ама, дијете, Јово је заспао: дајте ми мало све прашкове да брже оздравим. А и гладна сам, синко; дај ми и ону полу креју да поједем. – Куку, мама слатка! Не смијем, Бога ми, од Јове, шта да му кажем кад ујутро потражи прашак да ти да? А ни креју ти не смијем дати – убио би ме, јадна. – А, арастос ти и ти прашкове! Није Матије имао друга посла но да шиље доктору! Ја сам и до сада живела без доктора; липсах гладна. А ја више не могох да трпим, но се закикоћем колико из гласа могох. – А, тако ли? Оне се обе брже покрише по глави и бајаги почеше у сну да рчу. Сјутрадан похвалим снаху за њену тачну болничарску службу и кроза смијање објасним мајци да то мора бити онако како доктор нареди: „Умрла би одмах, ако друкчије урадиш!” И она сирота слеже раменима. А како тијело није навикло на медицине, лијекови изврсно дејствоваше и она је трећи дан била потпуно здрава хвалећи и докторе и прашкове, али никако не шће вјеровати: „да баш све мора бити како доктор каже”. Сјутрадан вратим се у команду и више од неђеље дана само смо јели, пили и веселили се. Са Јавора се ушутјело; нити наши нападају нити њини. И помислите: нама већ криво што не туку! Научили смо примати гласове: ко је погинуо и ко рањен као кад би у мирно доба некакав познаник причао – ко се у селу оженио, а ко испросио. И људи Божији, просто поасили смо. Стоји цика, писка и дрека по логору као да је свако вече бал. Прегоне се, дирају један другога, подсмијевају се узајамно – да пукнеш од смија. Кириџија бијаше ријетко, све то отишли „на војску”. А понеки или због старости заостао или „умијо се снаћи”, кад прође поред логора за Јавор, прође као кроз шибу. Овима криво на њега што он није у рату па тече паре, па га грде и на пасја уста. Узалуд сирома чича богоради да га се окану – али је узалуд. Једном почупаше му коњу реп, па викнуше: „Уа! Коњ без репа! Газда му се с њим закитио!” Једва човек жив умаче. И више никад није тудије прошао, но се ватао од распутнице до Ивањице. Ево једнога празника пролазаше много женскадије поред логора, па неки обешењак нашао у дупљи гнијездо од пухаћа, па затворио и отуд и одвуд, одсјекао кладу те доваљао поред пута до логора. Жене ко жене, уздигну сукњу од блата, а он подговори другове да их зауставе и запиткују ово и оно док он не отвори рупу и пусти пухаће међу њих! Боже, кад стаде цике и писке од жена и ђевојака. Пухаћ у страху јурну међу њих па уз ноге, а оне, јаднице, узму цикот и вриску, скачући по блату. Све мртво попада од смијеха. И тако то данима. Али и нашим коморџијама бијаше једном црн петак. Научили на ленствовање, па их мрзи да оду мало даље за дрва но све пранте око пута покупише сељацима. Долазе они команданту; командант пријети, моли – узалуд. А један Ерципаћ поштено освети, те се више нијесу сјетили узимати сељацима пранте. Узео чово па једне пранте извртео сврдлом, па у рупе турио по један фишек од пибодијеве пушке. Тако у двадесет, тридесет врљика и пранти, које су биле у реду. Наше коморџије, по обичају, дигну све то па нацакле увече ватру – у небо упире! Но кад догоре врљике до фишека, пукне један, па друг, па отпочне унакрсна ватра – лете угарци на све стране, а варнице их опколе као рој пчела! Они поред ватре у најслађем разговору – куд који! Неко имаде куражи те се дигне и побјегне, али већина преко главе стану се претурати низ брдо, чак у поток, мислећи да сви изгибоше. И срећом ником није било ништа, а сјутрадан кад их комшије позваше да донесу врљике, нешто крупно опсоваше и њима и сељацима, али од тада по дрва иђаху у Црвену гору, а пранте и врљике стоје им око пута под носом. : * * * Од тога доба провиђења, шале и масакра није много прошло кад и ми постадосмо озбиљни. Један једикти глас „Јавор пао” однесе све расположење и навуче на наша чела тешке и црне облаке. Нестаде шале, нестаде веселости. Тај глас је значио блиску паљевину наших кућа, уништавање свега што смо годинама кунаторили по оним прљушама. – Зло, мој брате! – шаптало се по логору муниционе колоне. – Видим ја да има неке несреће. Ноћас још са вечера пројури каваљерија, за њом артиљерија, па и пјехота. А ми зар са џебаном најпослије! Каква је то пометња? Зашто нама прво не наредише одступање? Зар да оволики барут падне Турцима у шаке? Какво је то сметењаштво од старешина? И зар Јавор да падне? Та њега би жене са преслицама браниле годину дана! Од кога да падне? Како да падне? То је издаја!... Тако брујаше по логору, а волови стајаху упрегнути у јармове и само се заповијест очекивала, па да се бјежи. Али кад свану, поче се војска враћати опет. Мутљавина наступи нека да нијеси могао знати шта се збива? Неки иду Јавору, неки иду од Јавора! Узалуд питаш и једне и друге – нико ти ништа рећи не умије, само очајно уздахну: „Зло!” И кад се врати војска, нама стиже наредба да се повучемо чак у Ариље! Кад шта је било? Врло проста ствар. Јавор је био утврђен као град. Али падне Дервиш-паша на Калипоље са 7 табора низама. Враћао се, веле, из Босне и чим је дошао, запита: – Шта је оно онамо?– упријевши прстом на турско земљиште које смо били заузели. – Српска војска!... Сјутра да је не видим на нашем земљишту! А кад су ту наредбу Дервиш-пашину доказали Чолак-Антићу, који тада вршаше дужност команданта Ибарске војске, на велико чудо, нареди се одступање са Јавора!!! Три дана стајао Јавор празан, јер Турци не смједаху да га заузму, немогуће ни помислити да ће тако тврда позиција бити онако напуштена. Али, по несрећи, била је истина. Све је Јавор напустило и да се није на Кушићима задржао Пера Борисављевић, а на Погледи Михаило Илић, ко зна ђе би се војска зауставила, јер се прочу да је наређено утврђивање Лисе и Градине – мјеста по 10-15 километара удаљена од Ивањице на путевима за Чачак и Пожегу. И та два јунака спасоше Стари Влах и Ивањицу; првом је благодарна Ивањица подарила почасну сабљу, а други је јуначки погинуо, те му мјесто видне награде остаде само благодарност и вјечита лијепа успомена – „Илићев врх”! Страшно је гледати борбу, али куд и камо је жалосније и грозније гледати разбијену војску, која у нереду одступа, а нарочито кад то учини ноћ по оним гудурама и планинама какве су око Јавора. Кад сам изујутра прошао друмом, спазио сам и сретао по пет, по шест, по десет, а кад-кад и по једног. Блиједи као крпа, каљави, изгребани, гладни и жедни. Питате их: „Куда ћете, браћо?” Они нам блесасто одговарају: „Не знам!” „Хајте, овамо вам је команда!” Они пођу као јагњад на клање. Наилазио сам кад изгрије сунце на по 7-8, метнули торбу под главу на горњу обалу пута, па леже у блату до кољена. Кланцао, кланцао сву дугу ноћ, па га ту савладао умор при изласку сунца; легао и спава мртвим сном. Так слатко спава, као да је у девет перина! Дрмај га, буди га – не буди се. – Устани, болан, озебћеш, пропашћеш! И исправи га да сједне. Он се одмима, окреће се око себе и не може да дође к себи. – Устани, освјести се! – Немој ме, брате, тако ти Бога! Пушти ме још мало!– одговара буновно и једва се прибере те устане. – А да, пропао би, весео био! – Па зар нијесам? – А ко о томе води бригу? Али, чим се прибере, чим дође к себи, у њему сине дух: „А, ђе су наши?” Пипне се је ли му све у реду, па кад види све пас на свом мјесту, као да ништа није било, викне осталима као соко: – На ноге, јунаци! Тамо је застава! Напред! И ови, иако уморни, тако раштркани кривицом старешине, војска за 2-3 часа сва под заставу падне па настави да гине за слободу. Ја сам то очима гледао и сузе су ми пошле од милине. Који би војник у свијету тако издржљив био? Који би се војник у Европи тако свјестан своје дужности показао? Само рођени војник, само Србин. И није прошло 2-3 часа од изласка сунца, свирала је труба на Кушићима збор и по прозивци – ни једног војника није било који се није одазвао. Но, ја остављам борце са пуним срцем да пођем са муниционом колоном. Нама би заповијеђено да се премјештимо чак у Ариље, што и учинимо идуће ноћи. Иде мало срџбе, мало жагора, па се све смири, јер одбрана огњишта испод Јавора паде у руке људи, који гину али не одступају. А међу првима паде пок. Илић, пошто јунаштвом задиви Србе, а ули страх Турцима на Чемерници. Ми у логору продужисмо стари рахатлук. Но, наскоро, по несрећи, завлада међу стоком шап, међу нама срдобоља. Један по један во изјутра се не диже, а по један возар по 50 пута ноћу се диже. Воловима се пуше папоњци и рамљу, а возари само трче у међу, те и на мене дође ред. Али код мене, поред срдобоље, наиђе ужасан спраб, тако да нијесам могао иглом убости у тијело ђе није било ране. Јавим се за болницу и спроведу ме у Ивањицу на лијечење. Али, каква зла коб! Не идем у болницу, већ одсједнем код сестре да се лијечим. Бијаху руски доктори, болећиви људи. Дадоше медицине и свраба се ускоро курталишем, али срдобоља ме испи жива да сам једва на ноге стајао. На моју злу срећу, дочује за мене начелник станице, познати Панто Јовановић, звани „Буљубаша”, који ме је изодавна мрзео, као „бунтовника”, кога је неко послао да буни три округа: ужички, руднички и чачански! И једнога дана рупише два пандура код мене. – Хајде одмах! – рекоше. – Зове те г. капетан. – Како ћу ићи кад се на ноге одупријети не могу, људи, Бог с вама! – Хајде, хајде одмах! Така је заповијест: ако не можеш, наређено нам је да те на поњави однесемо. Видим ја зло, јер сам знао оног нечовјека, да нема ни срца ни душе и да за њега не постоји пропис Црвеног крста – неприкосновеност болесника. – Па, добро – вељу – ако је тако, ето вам поњаве па ме носите; ја као што видите, ићи не могу. И они ти мене лијепо у поњаву, па преко Ивањице право у хапсану. За моју срећу виђаше ме с горњег боја моји познаници: пок. Радош Нешковић, Јов. Докић и Никола Нимић, великошколци, те викнуше доктору, неком Шваби Гушу: „Не дајте, господине, да вам болесника хапсе!” И он нареди да ме к њему донесу. Али, ето њега па на горњи бој. – Како смијете сметати мојим пандурима да не ухапсе овог бунтовника? Знате ли ви ко је он? – Па довати моју објаву и сву је на парам-парчад поцијепа. Богами, се Шваба препаде, па му усплахирено рече: – Но, но, сат више он не полестан! – Вуците га у апс! – викну „Буљубаша” и пандури ме понијеше. Међутим, пок. Радош бијаше отрчао код управника болнице, Руса Волкенштајна, и све му казао зашто ме „Буљубаша” гони. И тек ме снесоше да убаце у затвор, а Волкенштајн па преда ме. – А куда ви, сукини дијете, суето етово бољново? – Г. капетан наредио да га однесемо у затвор – правдају се пандури. – А вот вам, балвани – рече им, па једног једном, а другог другом руком одбаци – пуст капетан није ето скажит! Давај, капетан! Спустише ме, а Панто дотрча. – То је бунтов... – Маљчик – грмну доктор. – Ње трогоћ! – и скреса по руски! – У бољницу! Дођоше два болничара те ме однијеше у болницу и за три дана ја оздравих, благодарећи оном порушеном Јеврејину, који дође из бијела свијета да спасе једног одушевљеног Србина, младића – од свог рођеног брата, на бруку – од капетана! Трећег дана даде ми доктор објаву „на мјесец дана поштеде и на опорављање код своје куће”. Четвртога дана узјашем коња пред Манојловом кафаном и тек да пођем, а Панто „Буљубаша” из механе пред Волкенштајна: – Ама, докторе, тај оде! Бићете криви што га пуштате! Тај више неће доћи. Тај, тај... Ја ободох коња и чух: „Маљчик, евомоч!” Од тог доба никад више не чух за тога мога спасиоца. Ако је још жив Бог нека му плати. А „Буљубаша” је отишао Богу на истину. И њега нека Бог помилује! Колико је он крив, више је онај, који га је на такво мјесто узвисио био. Он, доиста, може служити за уклин и чиновницима и народу. === II Цртице из рата === Године 1876. паде снијег врло рано, још у октобру, на лиснату гору и грдну штету почини: гране поломи, дрвеће пообаљива. Борба, која се очајнички водила цијелог љета, прекиде се примирјем које преко зиме наступи. Но, то је био, ипак, рат у миру, ако не са човјеком, а оно са природом. Али, иако је било примирје, оно није важило за Кладничане, чувене зликовце из Кладнице, која лежи на 5-6 километара од Јавора, с лијева од кобног Калипоља, на коме онако лудо пропаде више од 1000 мртвих што рањених. Од Кладничана је пропиштао до рата Стари Влах; сад су се већ умирили, јер их је 22 пало са Хаџи Лојом при окупацији Босне. Сам Мујо из Кладнице носио је латинку са преко двадесет рецака – толико је Срба побио. Истину треба рећи, нијесу ни наши њиним дужни остајали, али су их увек као дин-душмане сматрали. Еле, за време примирја буде на Јавору одређен за команданта Паја Путник, познати јунак и Србенда, каквог је ријетко наћи. Он је био командант тог кордона (границе). ==== Путников посилни ==== Код Путника је био као посилни неки Црногорац, који је поодавно у Србију дошао. И Паја и његов посилни вршили су дужност као часовник. Ничега изванредног не би. Но, једног јутра јави предстража да су се Турци (без сваке сумње Кладничани), користећи се јаком маглом и ноћном тамом, крадом примакли земуницама наших коморџија на Вучјој Пољани и њима једанаесторици главе одсјекли. Пају као да пушка уби. Креше са објема рукама рачвасту своју дугу /браду/ и само укће: ху! ху! И ми сви као побијени: и жалост и брука! А снијег нападао до појаса да се с пртине маћи не може, а камоли да им се врати жалост за срамоту. Стаја тако до подне. Од једанпут улети к нама у крчму Пајин посилни Црногорац па стаде као укопан. – Е, јесам ли те до сада вјерно служио, кажи ми, Божја вјера тешка, господине? – Јеси, јуначе, ма шта питаш? – Е, кад јесам – и од сада ћу, тако ми Светога Петра, само ти мене данас послушај, господине п. пуковниче. Пушти ме и допусти ми да узмем још двојицу, да ноћас или сјутра до подне осветим побратима! – Каквог побратима? Ко га уби? Ђе? – пита Паја. – Еле! Па зар ме још питаш? А зар ти нијесу црни гласови дошли да су наших једанаест погинули на превару ноћас! А ту је био и мој једини побратим међу њима. – Па добро, јуначе; ама, како да осветиш сад кад се са пртине никуд маћи не може? Хоћеш и ти лудо главу изгубити; но остави док се снијег не отопи – разбија га Путник. – Шта рече: остави!... па куд би, грдан од бруке?... Но, молим те као свог оца пушти ме! А ти ћеш сјутра наслонит дурбин па гледај шта ће бити са мном и са Турцима на Калипољу. Дуго га разбија Паја, али је све узалуд и најпослије му дозволи. – Нека ти је срећан пут, јуначе! Да сам на твом мјесту, души воља, и ја бих тако. Али не реци да те Путник смео. И нека вам срећан пут! Али чувај се, јуначе! Штета тако млад и добар јунак да лудо пропадне. И она сила од човјека, гологлав, пољуби му руку као најсмернија ђевојчица, рече „хвала” и нестаде га. Кратак зимњи дан прође и ја „посилног” више не виђех. Казиваше ми да још са двојицом јолдаша оштре ножеве и оправљају и трљају пусат. Ноћ паде, а њих са Јавора нестаде. Нит ко виђе куд ни кад су отишли. Сјутрадан прије зоре на врућој Пају питамо за „посилног”, а он само слијеже раменима. – Па хајдемо ивицом на Василин врх, господине п. пуковниче, – рекох му. – Бар да дирамо твог посилног, ако не буде није на Калипољу. И изиђемо. Сунце тек грануло по висовима Љесковца, Горијевца и по Василином врху. Тишина нијема, само по нека ће врана гакнути и прољећети с букве на букву. Избечили ми очи као ждралови и гледамо уздуж и попреко преко свега Калипоља – ниђе живе душе. Једва се назире пртина, којом се стража служи, кад преко Калипоља за Кладницу прође. Ми пушимо и не скидамо очију, не би ли штогод угледали. Наједанпут се иза крајњег брежуљка Калипољског помоли пртином 7-8 аскера. Одсјахују им пушке прам сунца. Путник гледа на дурбин. – Аскери, момче! Турили руке у џепове, па дувају у песнице и иду један за другим. – А видите ли њих? – Не, синак! А не бих ни вољео да их видим. Тројица на осморицу. Мене подиђоше мравци и гледам: одакле ће се помолити. – Ено их, злосретника! – узвикну Паја. – Ено их; сиђели на сред пртине и сад се дигоше па право у сусрет аскеру! Пропали су! Еј, луде главе! Ја се загледао у њих, а срце да искочи. Што се више приближавају, све је горе. И у који мах се сусретоше на врху једног брежуљка, због кога аскери њих нијесу могли виђети раније, плануше три пушке, а тројице аскера нестаде у снијегу. Остали нагнуше натраг и ми виђесмо како се одсјајују пљоштимце од ножева. И док би човјек попио чашу воде, на Калипољу осташе само три сјенке. И ове три сјенке окретоше назад и мирно, као са какве даће, један за другим упутише се право к нама. – Хеј, посветила вам се! – узвикну Путник и скочи, као младић од 20 година, низ ону косу у памет. – Хајде, синак, мој „посилни” освјетла образ, и Бог и душа! Док глас оде у турски логор, они ће већ овђе бити. Ја не могох ни сачекати док он изговори, но јурнем к механи. – Стој, чекај, стој! – виче чича, али ја отрчах као на крилима и јавих осталима. – Настави котао пун ракије да се вари – викну крчмар, крупним гласом – данас нико не плаћа у крчми. У том стиже и п. пуковник. – Аферим, синови! Виђех колико вриједи Црногорац и Шумадинац кад се удруже. Сила смо, море од које ће у Шаму каде проплакати. Хајде, јадно им мајчино млијеко! И отпоче живахан и весео разговор, а у том стиже и „посилни” са обојицом другова, а сваки на пангарету носи – главу! Љубљењу и честитању краја не бијаше. – Вала, господине п. пуковниче, сад ћу ти опет бити као што сам и био. Ја моје учиних: побратим се неће на побратима пожалити ни на ономе свијету. Сад ми је срце на мјесту. Тако у веселом разговору стиже и ноћ. Гостољубиви Путник устаде, раздраган и, окрећући се свима, рече: – Господо и браћо! Вечерас сте сви моји гости – и нареди крчмару да закоље овна и цијелога испече. По вечери, уз лијепо и чисто јеличко вино, настаде разговор. „О коњима и о јунацима.„ „О земљама и градовима”, а понајвише о појединим епизодама из летошњег ратовања. ==== Вукашин ==== Пало ми је у очи да јунаштво није само особина физички јаких људи, већ и по изгледу и конструкцији (саставу) тјела слабих; да је безразложан и прећеран страх често узрок грдној погибији, а срчаност и присебност очува главу и у најопаснијим приликама; да је заклањање од куршума и граната просто уображење, а смрт у борби – слијепи случај. – Вала – рећи ће један погранични стражар, окрећући се мени – ни мањег човјека ни већег јунака не виђех од онога твог братучеда Вукашина (Марковића, из Јованчевића, унука Марка Маџара, рођеног брата попа Ђока Јованчевића, који је шћерао Реџа из Комадина). Ми се сви у ланцу заклањамо, прилегнемо тако, а он, као орлић само се раскорачи, истури лијеву ногу напријед, мало њом поклекне и само пуца, нишанећи на непријатеља тако безбрижно као да гађа зеца. Ми смо га сваки пут опомињали да прилегне бар, а он ће само рећи: – Море, батали ћорава посла! Ако је суђено, погинућу и да се у мишију рупу сакријем; но ако за мене још није саливен куршум, нека их је хиљадама нек пуцају, мене неће ни доватити! – И доиста – продужује стражар – био је у осамнаест битака, никад га зрно не окрзну, дољи само на Боровцу што му пресјече ремен на пушци, а он није ни опазио, док се нијесмо вратили у логор. А кад смо питали: кад ти ремен пресјекоше, грдниче, он се смијући окрете, погледа пушку, па ће рећи: – Ене! Она пашчадија огладнела, па већ и каише једе! А ко би још на то гледао кад се бије! – А кад је Јавор напуштен, знате ли, господин Ј... шта је било с њим? – Чуо сам – рекох – нешто, али не знам шта је уствари. – Ето шта је. Ја сам поред њега баш у ланцу био. Ми у ланцу поврх косе идући с Јавора Вучјој Пољани, а Турци наступају поред Стјеника и Ограђеника. Вукашин по обичају стоји и пуца. Ми га више нијесмо ни опомињали; знали смо му нарав. У то дође заповијест да одступамо шумом. Свира и труба на одступање и ми, пуцајући полако, узмицасмо ка Дубоком Потоку. Турци заузму Јавор, а ми се скупимо на Кушићима. Увече се као обично почнемо тражити и један за другог разабирати – кад Вукашина нема. Питај, распитуј – нико не зна шта је с њим било. Да је погинуо, нико није виђео; да је одступио, такође није. Наш бригадир Пера Борисављевић зашао по батаљону и пита: „Шта је с Вукашином?” (Знаш и он вам је род.) – Јесте – рекох, и то врло близак. – Еле, нема га! Плаче г. Пера као киша: „Е, мој Вукашине!” Тако један, тако други дан. Кад трећег дана пред вече, ето ти Вукашина. Сав исцијепан као дрински вук, блијед као крпа, носи упртачу и пушку и једва капула. Кад га виђесмо, сви халаукнусмо к њему. Питамо га: „Ђе си? Шта би с тобом?” А он ријечи проговори не може. Од умора ли? Од глади ли? Ко би му тада знао! Чу господин Пера, па одма дотрча. И он га стаде питати, а Вукашину ударише сузе. – Дајте коју чутурицу! – викну Пера. Донијеше чутурицу. Вукашин накрену једном, два. Г. Пера га куражи, разговара: – Не бој се, Вукашине! Шта је било, било је. Сад си међу својима. Пини још мало... Тако... Иди, одмори се; имаш пет дана поштеде. Он се окрене и оде под шатор мој; леже и није се пробудио до ујутру. Кад се пробуди, заиска парче хлеба. Донесоше му хлеба и ракије. Он пину, поче јести па се насмеја, али горким осмејком. Као сунце да огреја. Отрча један г. Пери и јави му да је се Вукашин повратио себи. Дође г. Пера, а ми се сви начетили око њих. – Па причај, Вукашине, брате; шта се учини с тобом? Ми те већ и ожалили били. Тек тада он отпоче. – Ништа, брате Перо. Ето, шта је било! – и отпоче. – Кад смо били у ланцу, ја по обичају пуцао и нијесам се обазирао око себе: има ли кога и стоје ли сви у ланцу. Пуцао сам док ми нестаде барута. Тада се окренем да потражим фишека, кад имам шта виђети: наших ни једног у ланцу, а Турци јуре далеко иза мене. Мени тек тада дође у памет да сам чуо трубу кад је свирала одступање; али у онај мах није ми ни пало на памет за шта свира. Управо, чуо сам је, али у мозак ми то није ушло. Сва ми је памет отишла под Ограђеник, ђе ћу кога Турчина виђети да гађам. Но, кад виђех зло очима – да ми повратка нема, јер би ме Турци или жива ухватили (а код себе само три метка имам), ја се попењем на једну јелу, надајући се да ће ноћу моћи провући се, док Турци поспе. Али на моју злу срећу, они сви ноћ тумараше испод мене: ђа тамо – ђа вамо. Мене сан оборио – просто хоћу пушку да испустим и ту би ми била смрт, јер би ме опазили. Овако, хвала Богу, ником не паде на ум да погледа уз јелу. А тамо би и виђео, јер ја сам био у врху, па ме гране заклониле. С тога отпашем појас, па се вежем око стабла, а вежем и пушку. Колико сам спавао – не знам. Тек кад ме појас пресијече (упио се у тијело за два прста), болови ме пробудише. Погледам – сунце на пола неба! Видим да ни тога дана нема спасења. Глад ме мори; сав сам као угруван, али шта ћеш, трпети се мора. У том дође вече. Турака все ређе; сви као да одоше ближе Кушићима. Кад би око неко доба ноћи, завлада мирноћа; ниђе никога не чујем у близини. Тада се ја одријешим па полако и пажљиво сиђем, ухватим јелу на се, па все ближе Дубоком Потоку. Ту нађем једну шупљу букву те преноћим и добро се испавам. Слађе ми је било, брате Перо, оно но теби у перини! – додаде, насмијавши се горко. Ми сви претворили се у ухо. – Јутрос пођем онако на сент и хвала Богу ево ме опет међу вама,– доврши весели Вукашин и добро уздахну. Пера му даде један наполендер и пет дана поштеде, а он се одмах диже и оде у Јованчевиће кући на одмор. Петог дана Вукашин као што је био. Од немоћи ни спомена. ==== Јунаци са висова Јавора ==== – Био сам, брате, убијеђен да неко – прихватиће један стари ратник – располаже нама и нашим животом. Ето, сви знате шта би на Погледи, кад Турци јурнуше на тешку бијоградску батерију. Један капларица, е, Бог ме, немаш га шта виђети колики је! Уби из револвера, све једног по једног, равно шесторицу и одбрани топ, док га одвукоше. Пуцају плотуни на њега, а он као на свадби! Бог зна, бијаше Рус. – Е, ђе рече Рус – рећи ће један дугогодишњи буљубаша – е, јесу јунаци, брате, као да им је Српкиња мајка. Знадијесте ли онога младића што га проби куршум кроз пресију па изађе на леђа. Зваху га „Гроф Орлов”, чини ми се. И да видите чуда: ми га донијесмо на Кушиће у болницу да умре. И доктор га преви тек да га утјеши, али ђаволи су, брате, нови доктори. Ми му кажемо: „Тога не треба превијати!” А он се искриљешти на нас: „Није то ваше! Бог и наука чуда чине!” И да видиш јада: трећи дан он се поврати, а кроз неђељу дана завика: „Давај лошад!” (Дајте коња). И опет у бој! Ти иду у бој као ми на свадбу или даћу. Јунак народ, шале није. – Судбина, синко, судбина! – дода један чича. Нема смрти без суђена дана! Ето ти пок. Рада Гргуровића. Рани се на Калипољу у десну руку, па не шће сачекати ни док му се излијечи рука но са мајором Биљевом јурну на Јавор и погибе. Просто, срце му тако – или побједити или погинути. – Баш вала, чича, судбина – надовеза се један младић из прва позива. Ето, на Калипољу, знаш, погибе пок. капетан Рашковић, готово у првом окршају, а његово ждријебе, ваљда је претрчало 50 пута између нашег и турског ланца и ниједно га зрно не погоди. – Е, што ти је ђаво онај Перо Ћировић – чу се са дна совре. Он вата змије, а кад бисмо на Горијевцу, три пута од ручанлука ускака у турски шанац и враћа се – ни једна га не погоди. Турци пуцају, а он на врх шанца сјео па се преобува! Слушајући ове причице, да се покажем да сам и ја „близу” борбе, испричах им један случај што сам очима виђео. – Бива – рекох – чудовитих појава човечијег духа у борби. Сам руски ђенерал, чувени јунак Скобељев признаје да је било тренутака када он од страха падне у ров и за живу главу не би из рова прст смео помолити. То је трајало 5-6 минута. Затим би од њега отишао страх, узјахао би свога бијелца и ишао у највећу ватру. – Ни појма о страху тада нисам имао! – додао би ђенерал. Ето, тако нешто и ја сам виђео. Просто отишла памет човјеку. Стојимо ми на Василином врху, па посматрамо борбу. Дучић гледа дурбином. На један пут видимо ми на Ограђенику пред шанцем једног добровољца како држи пибодијевку, према њему трчи један фистаклија са голим ножем. И посјекао би га када пуче пушка, да Дучић не повика: „Миловане!” Познавао га је мало. У тај се мах он окрете, спази Арнаутина, опали пушку, уби га и побјеже нама. Питали га ми: „Па видиш ли Арнаутина са ножем?” – Видим – вели он. – Па зар не видиш, зар ти не долази на ум да ће ти главу одсјећи? – Ништа мени не долажаше на ум. Тек кад чух Дучићев глас „Миловане”, окретох се и тада ми сину у памет да ће ме посјећи, опалим и убих га на три корака од мене. – То је нека врста хипнозе од страха – довршим. У таквим разговорима проведосмо цијелу ноћ и тек се у зору растадосмо. Ови данашњи разговори о борбама око Јавора тако су ми били раздражили нерве. И данас, после 26 година, кад се сјетим тога призора и кад ми душу море највеће бриге и туга, ти моји нераздвојни пратиоци од колијевке, који се, нажалост, све више гоје што дубље у године залазе, мало ме разгале и разведре. Боже, само нам подај мало среће, а самопријегоревања, прегалаштва и јунаштва увијек ће бити међу овом јуначком расом свете Обилићеве крви која се Србином зове. Можда је посилни још жив. Но, ако је умро, живјеће вјечито као мој рођо Вукашин и сви, чија имена споменусмо, при разговору мојих Старовлаха. Ми им овим чинимо помен, а њима вјечнаја памјат и лака српска земља, коју су тако јуначки бранили и безгранично љубили. Послије овог описатог догађаја некако ускоро дође и мир. Саобраћај између наших и Кладничана отпоче као и прије рата. Али, ни о чему се другом, чини ми се, није за 2-3 месеца разговарало између њих до о ратовању. Не може један другом да се наприча, наравно, свака страна са свога гледишта. Ту ти се критиковало, пецкало, задиркивало. Особито су наши граничари у томе душу дали. Наставили би то рекну, кусом псу реп. При полићу могао си те разговоре слушати сваког дана; и што се више полића нагомила на сто, све занимљивији разговор. Ја сам неколико пута прилазио и слушао. За једним столом на Јавору у државној крчми једном затекнем чувеног зликовца Муја из Кладнице со нашим Азањцем (Милутин Азањац је још жив). Мујо прислонио дугајлију уз раме на којој је 22 зарезотине, а Азањац пибодијевку. И Мујо има магацинку, ама кад је мир, он воли своју „дугајлију”, да му се виде зарезотине, које означавају број убијених „комшија”, па се дичи њоме. – Примате ли и мене у друштво? – прилазећи рекох. Азањац скочи те ми потури столицу, а Мујо засмољио очима, као да би хтио запитати: „Каква ти је то фукара?” Сједнем и накричим одмах два полића. Мујо мало умекша поглед. – Ово је, побратиме (тако се они обично зову, а заврнули би један другом шију као тићу, само да и’ паде шака), брат мога пријатеља, поп Матија. – Е, е! Зар Алипариниог побратима? Знам, знам. Добар ћоек! Сједи, бива тек сада егленешимо на празно уз чокањ. – Вала, комшија Мујо – дела ти видим дугајлију. Јесу ли па њој зарезотине? Чуо сам да је прешло двадесет! – Види, вала – одговори Мујо – али немој се ништа ћудити. Да је ваш Азањац резао, имао би двапут више. Но, је бива, рћин, па се крије. А ја, вала, не кријем. – Батали, побратиме, нијесам ја тај човек. Ти ме бар знаш. – Е, нијеси!... Добар си ти бива, зна те добро Кладница, Брњица и Виуље. Да те је Турчин помирисао нос би му отпао за декин (минут). Преда мном не говори. Окренем ја на друго, јер видим: ако би у овом правцу продужили, могло би свашта бити. – Вала, Мујо, да Бог поживи ваше топџије. Ми ћемо им пити за душу. (Њихове гранате нису палиле, а нишанџије су им били испод сваке критике.) – Вала, момче, и ми вашој каваљерији. (Наши опет каваљеристи били су излишни по оним брдима и никад нијесу ни ступили у борбу.) – Добро ви нама испрашисте тур на Калипољу! – Вала, ви нама још боље на Чемерници – придаде Мујо. Пошута мало па ће додати: – Поздрави попа Матија! Могао сам га три пута убити, кад је носио сијено из Виуља, ама не шћех због Алипаре. Знам да се лијепо живе. – Па зар би ти то учинио, болан брајко? Зар ти не мислиш и даље живјети у Кладници? Ово ће ти бити и проћи, а ми опет комшије остати, весео био. – Вала те за то и нијесам питао. А да је други био, бели бих га убио. – Па зар вам није било доста оних 11 коморџија? – Па зар ти барабариш коморџије са аскером? А шта учинише ваши? Ја се сјетих „посилног” и тада ми још милији дође. – А зар сте ви то чули?... Па то је зајам за зајам. „Зла кона зајма не враћа. – Вала, ако. Оно и нијесу наши. Жао би ми било нашијех. Поручим још по једну и како бијаше предоцкан, „комшије”, видим ја, још кивне, ухватим маглу још за сунца те кући. Докле је Азањац још сједио са Мујом и о чему су разговарали, то ће само они знати. Знам само толико да ниједан искрене рекли нијесу. === III Једна ноћ (Црта из ратовања 1876. године) === Једнога дана мјесеца децембра, не знам како, тек се ја од возара муниционе колоне обретох писарем и комесарем једне брдске батерије, би ми наређено, да носим рану за људе и стоку чак из Ивањице на Шанац, на Биљевине. Знао сам од прилике да то мора бити на неком вису од Укоченице, на Јаворском путу, час хода не дошав Јавору, али ђе је местимично, то нијесам знао. Жао ми је било одвајати се од мога Сивоње и Цјетоње, два тучка, које сам био размазио као кучад, па се чудили сви, како иду за мном, чак и у кафану, док остали возари јуре њихове волове као да су их јуче са пашњака довели. Тоје била благородна стока! Али ја сам и у „кочићима” за њих одлежао више пута, само они да ми буду сити. А марва познаје свога пријатеља, па су извлачили каре ђе сви други волови одрекну послушност. Већ је и г. командир знао њихову неоцењену вредност, па кад се ђе затекне, само викне: „Дајте филозофову мезимчад! Кад могу да ми поред њега дувају за врат, док он са мном пије кафу и да му њушкају по џеповима и да му ваде шљиве и кукурузе, нека сад извлаче кару из блата!”... И тако су ревносно извршавали командантове наредбе, па сам ја често пуштао сузу за њима, гледајући их како се савијају у клупче, па уз највећу узбрдицу освјетљавају образ. Наравна ствар да сам због њих, тј. за њихов рачун и ја често добијао и кафу и врућу ракију и ручак што сам онако васпитао и дисциплиновао своје вочиће рекао би командант. Послије једне овакве приче уз Градину, поведе ме г. командант у Ариље на кафу, а ја заборавио да иду за мном и Сивоња и Цвјетоња. Уђем у поп Јовову кафану, а они за нама. „Поп Јово велики” (тако су га звали за разлику од поп Јова малог), скочи, како га је Бог дао замлатом и силником, а мрзео ме је изодавна, јер сам га лупио једном грудвом у слијепо око, а он је био на гласу као разбојник „који ником дужан не остаје. Њега као таквог зна читав Ужички округ. Скочи он па дохвати некакву обрамицу да удари Сивоњу, викнувши горопадно: „Није ово штала но механа за људе!” Али, кад мој командант викну: „Мир! Да их нијеси прстом дохватио. Упрегнућу тебе да извучеш уз Градину!” И силни поп је морао мирно сркати чокање, а моји му соколови дувају за врат док смо гођ пили кафу. Ово ми је поп Јово зарезао у рабош да ми се освети, па је то и покушао над садашњим уредником „Братимства”{{напомена|Уредник „Братимства” био је Атанасије Поповић.}} , као учитеља у Ариљу, али главом је разбио свој рођени келнерај. От тога доба је се мало смирио и тек "преко власти" осветио је се моме другом синовцу, отевши му фес и отеравши га у министарство да докаже како је „разбојник”. Тај је фес враћен мом синовцу, заједно са орденом Светог Саве, којим је награђен за ревносну учитељску службу – тај „разбојник”. Бива то често да наиђу код нас луда времена па се називају разбојником најбољи српски синови. Али ништа љепше није но кад један шашави надзорник строг партиста, узимље тога учитеља Мирка као пример разврата, па му сам доцније предаје Св. Саву, као одличном и примјерном раднику. Таки се малери морају дешавати сваком јавном раднику, који све што види и гледа – гледа кроз партијске наочаре. Он је сад мој потчињени и сигурно је се надао „освети”, али је сада увиђео да је моје племе благородно. И марва у нашим рукама је благородна. Но, ја се дуго забатргах са ситницом. Мислиће когођ да ја за моје тучкове тражим признање и награду. Јок! Оно што и сам нијесам никад добио, не могу ни за њих тражити. Али да и они имају неке врсте заслуга, то ће сваки поштен повјеровати. Еле, са тугом напуштам своје соколове, а мјесто њих добијам једног вранца чудне нарави. Мора да је био реквириран од неког попа, јер ко ми гођ рекне на пут: "„Добро јутро!” – он стане. И да га убијеш, макнути се неће, док неколико не протуриш са путником! Добијам 30 коња да натоварим: хлеб, месо, пасуљ, со, лук и остало за људе, а зоб и сијено за коње. Потоваримо и пођемо око великих заранака. Сунце греје, али зубато. Мрзне се под ногама и само шкрипи снијег, а коњи под теретом поређали се као ждралови. Мора да су били гладни кад они носаху сијено, па се окрену десно или лијево те очупају по који прамен сијена и жваћу гредом. А они опет за њима ревносно олакшавају терет онима пред њима. И ту има неке среће! Јер они што су носили хлеб нијесу имали то задовољство. Али међу коњима има свакојаког састава. Једни јачи, други слабији. Једни иду брже, други лакше. Сунце се клони западу, а мраз све више стеже. Коморџије весели неки и које како обучени, а неки готово голи голицијати, када се узме у вид, какав је јак мраз предстојао идуће ноћи. Тога ради и коморџије гледају да се час прије опросте ове зиме и јада и да се склоне неђе, ма и бјекством, јер се само срце леди у грудима. Тога ради видим ја ђе они први шибају коње не би ли умакли, с очију, а ови последњи застајкују. Летим ја од првих те их заустављам, до последњих. А ја дрхтим од зиме. Шта ћеш? Дошао у младићком одушевљењу у рат у јуну, кад бијаше топло, а од одијела добио сам блузу, панталоне и шињел. Истина, не скидом кошуље, но како коју преобуку добијем, ја је навлачим преко старе, па тако имађах четири на себи. Истина, имадијах и једну кабаницу, коју ми од куће послаше, али све то пробија она „ћорава Анђелија” као да си го голцат. Па док греје сунце и Боже помози, али кад се повуче сутон, узеше зуби да цвокоћу. Паде мрак на земљу и ја изгубих прве из вида, па туркам последње да журе. Али кад стигох на Кушиће, имам шта виђети: први дошли, растоварили сијено па га ђену у станички сењак. – Шта је то, браћо, ако Бога знате? Што стоварате то сијено кад знате ђе су Биљевине? Зар да полипшу људи и да поцрка стока тамо на оном тевериџу! – Па ми мислимо да вође треба да стоваримо – правдају се неки, јер су мислили стоварити и умаћи ма куд, прије него ја стигнем. – Сијено товарите, од Бога не нашли! Сви ћемо бити стријељани, ако ноћас на Биљевине не стигнемо! А они, сиромаси, везују бремена па поново товари. Пођемо, а олуји вејавица да ока отворити не да. А оном пустом косом од Кушића до Укоченице и љети је ладно а камоли на оваквом кијамету. Припитујем прве оне из околине да не иду „на сент”, јер хука и бука, оно звиждање вјетра и мећава крв леди. Ја јашем и сав се убундао у кабаницу, али као да ништа на мени нема. Коморџије се ушушкали, а наш караван по оној мећави, као неко лутање пометнутих духова. Погледам једнога јунака – кошуљица и гаће на нему, а огрнуо се некаквом поњавицом те се заклања за мога коња. Срце ми пуче од жалости, али помоћи му се не могаше. – Је ли ти зима, веселниче весели? – упитах. – Зима! – чух ђе једва кроза зубе промрмља, јер му се и уста заледила. – Ја тврда срца, моја ли си мајко! – помислих, па ми ударише сузе, али се у по образа замрзоше. – Трпи, роде! – рекох колико да се рекне. Како ли онима што гину или се ране на оваквом мразу? Сад ћемо стићи у шанац, а ту су наложили војници ватре, па ћемо се огријати. Тако га тјешим, па ми падоше па ум Вишњићеви стихови: „Не може се задобити царство На душеку све дуван пушећи.” Клецајући тако, полако осјетим ђе се већ примамо уз брдо, али апсолутно не знам ђе смо. Чудноват је дух људски а немоћно знање његово чим се поремете предмети, које си у памети извјесним редом поређао био. Ја сам стотинама пута пролазио тудије и љети и зими и сваку букву, сваки пањ знао. Али сад, налазећи се на том истом мјесту, на коме сам се играо са ђецом клиса и буџе, ја сам као с неба пао. Просто не знам ђе сам! Пао снијег па навијала мећава у долине, а састругала га са брдашаца! Погледам у наоколо просто сам у непознатом крају, а заклео би се, да ту никад моја нога није дошла... Тако је природа земљишта измијењата. Шутим па идем полако, једино уздајући се у прве, да ако они поправе пута. Изгубио сам поуздање у самога себе и бијаше ми свеједно а ма куд ишао. Тек само да ми да дођем до краја, ђе било. У том застадоше коњи и чух жагор напријед. Покушавам да обиђем – не може. А с пута сиђе коњ, пропадне у неке јалаке, намете. Питам људе: „Шта је?” Оде то питање од једног до другог, док се, после два минута истим редом чу: – Ко сте ви и шта тражите ноћас овудије? – Кажите да смо коморџије и носимо рану на Биљевине, за брдску батерију. Опет одговор истим редом оде и истим се редом врати: – Какве Биљевине, какве јадевине! Ви носите рану Турцима! Кад чух ово, брже одјашем коња, али ноге се укрутиле. Мрдни тамо-вамо, док једва почех гамбуљати поред коња, заваљујући се у намете, те једва жив стигнем напријед и шта видим! Земуницу и два војника с пушком. – Шта је по Богу браћо, ђе смо ми? – Ће сте – проговори један. Ето вас под Радоњиним гробом, а горе је Турска стража. Да вас не опазих, ви однијесте све Турцима. – Па ђе су Биљевине? – завапијем очајним гласом. – Биљевине су у десно. Окрените коње за овим војником док вас на пут не изведе... Али – додаде готово иронично – пута и нема, него удрите вуда куда он иде па како вам буде – и нареди војнику да пође напријед. Ми за њим, али као на клање. Час један коњ обали, час се други завали у намет. Потрчи и моли и заповиједај; таман једног натовариш, други опет обали. Псују, вичу, кукају јадне коморџије, али опет врше своју дужност, носе свој крст на Голготу. Тешко ми је и претешко, али кад видим ове јаднике како цркавају од зиме, а не напуштају своју дужност, опет ми се колико-толико дух разведри, јер видим да се са оваквом преданошћу својој дужности све може учинити са овим људима. Још се и развеселим, јер цркавају, а опет ни једном не пада на памет да ме гекну у какав намет па да иду куд који зна. А сад видим да би им морао опростити, јер при глави и оца поглави”. Али, Србин је Србин – оваквога народа нема под небом. Паметни и уљудно са њима па ћеш моћи ратовати не са људима, но са природом и са самим ђаволима. Јер сам виђао доцније, кад сам их у шали питао: „Што ме не бацисте у снијег, па не одосте куд било у оној муци?” – Е, мој господине, у невољи се свашта учини; али ми смо се само за тебе бринули: ми смо навикли на муке, а ти нијеси. Па кад ти трпиш, кад се ти злопатиш, а ти си наше дијете – куд би ми да те напустимо. То ти не измишљаш сам, но и теби је други наредио. Па како ти њега слушаш, тако и ми тебе... А после да и овако говоримо: „Ти си са нама као са браћом. Ми од тебе ружне ријечи не чусмо, као што има неких старешина па псују оца Бога! Ми би сви поред тебе изгинули!” Ја сам плакао, а срећом иђаху поред оних сировица и дим у очи, те не виђаше моју слабост. А плакао сам од радости, слушајући овако правилно резоновање простих људи. Проклет, ко овај диван материјал својом неупутношћу и намћорством упропасти. Са њима је ићи на Косово пјевајући! Еле, после пола часа стигосмо на шанац, ђе нас дочека командир г. Никола Вујић, поручник, забринут и обрадован. – Стиже ли, Јово, брате, жив по овом кијамету? Хвала Богу ђе дођосте, да не пропадну људи и стока. Наредим те се растовари сијено и натрпа на једну гомилу, а 3-4 коња са сијеном пошаљем на Зечки шанац, јер је и там било неколико батеријских. – Завлачите се како који знате у сијено, не би ли се до зоре остало живо!– викнем коморџијама, па се и сам завучем са својом сабљом и кабаницом. Али за моју злу срећу, онако загријан, а да не би остао при крају, ја се прогурам кроз гомилу сијена тако далеко да ми лијева нога и раме већ на другој страни при крају дођу, па уморан заспим. Сјутрадан ме буде, али ја лијевом ногом и раменом ни маћ! Једва, после трљања, расклимаше ми се нога, али реуматизам тај – и данас носим, и то ми је једино одличје за ревносну службу, које ми нико до гроба одузети не може. Једна чета пјешадије у шанцу пресјеђела је сву ноћ око ватре. Натрпали пустих букава; дим и пламен лиже на све стране; спријед очи да ти искоче од дима, а с леђа се мрзнеш. Погледам: снијег нападао уврх човјека, грање се окитило ињем и као стене под огромним теретом. А снијег никако да патине. Пут, којим смо ноћас дошли и не познаје се. Само видиш од земних становника високо дрвеће, а омање жбуње затрпао снијег, па изгледа као пирамида. Од времена на вријеме се нека грана, преоптерећена, сломити и снијег се с ње стропоштати разбијајући се од гране. Неке и одрже притисак, па се дотле савијају да снијег са њих склизне. – Шта сад, г. командире? – запитам. – Зло, мој Јово! Западосмо овђе и сад да се гине и без пушке и без ножа! Поцркаћемо и ми и стока! – рече забринуто. Но, ја се опет у тебе и твоје уздам; ви сте одавде и навикли сте на овакво чудо. Кад сте ви ноћас могли доћи и кад те твоје коморџије нису ноћас убиле, да ако се и за будуће довијете и спасите нас. Од тебе зависи – Бог па ти. Ради како те Бог учи, спасавај како знаш. Ја овђе од тебе више никога не знам, а ти си Србин. Чини као војник своју дужност. Ја ти нијесам више старешина но брат – о Богу па о теби. Овако елегичан говор овога доброг Србина, храброг командира и мудрог и брижљивог старешине, овако братско и дружевско понашање и ако се те ноћи први пут у животу виђесмо, толико ме је одушевило и то прегалаштво, да сам му се заклео, да он, докле сам ја жив, неће осјетити нужду. – Не бојте се, г. командиру! – рекох. Наши су људи душевни и досјетљиви. Неће они напуштати мене, а ја нећу вас. Будите без бриге. За три дана имате довољно свега, а трећега ћете опет добити. – Ама, збиља Јово, зар ти мислиш да можеш савладати ово чудо и проћи до Кушића жив? Зар не видиш да је снијег у врх тебе? – Не брините, г. командиру; нијесте ви вични овим брдима. Није свуђ тако. Ноћас је вијала вијавица. Снијег није свуђ подједнако дебео. Има мјеста ђе га нема никако. Наши људи знају то, и ми ћемо проћи, ако не за сахат (колико је права даљина) а оно за пола дана, за дан – па и то је доста. Пољубисмо се и он оде да чисти топове и каре са војницима и да их изгрће из снијега, а ја са коморџијама држим „ратни савет”: кудије да се прође. – Деде – рекнем Зечевићу (чија је кућа најближа Биљевинима) – ти си вудије сто пута јурио вукове и зечеве, казуј, кудије ћемо? – Кудије! – насмија се он – кудије хоћеш, само кажи! – Што се смијеш, зло те смело, зар не видиш да ће људи од глади помријети? – Е, хоће! Ко је још умро од глади у Србији? А куд ће толики љеб у Ивањици! – У Ивањици! Али на Биљевинама га нема. – Ада, шта ми радимо? – Па ето шта радимо – рекох. Видиш да се маћи не можемо одавде од снијега. – Батали, Бога ти! Крпље на ноге па да идеш по највећем намету, да је 20 метара у дубину. И објасни ми шта су крпље. – Добро – рекох – али на коње не можеш крпље. Како ћемо са њима? – А шта ће нам коњи? Коњи нам и не требају. Нека они уживају. – Па како ћемо за сијено? А, морамо га на леђима вући чак из Ивањице? – Хе, још о томе бринеш код оноликог сијена у Зечком пољу и на Кадиној стијени, а то нема одавде ни 500 корачаја. Видим ја, да се све може са њима, па одвојим десеторицу да остану у шанцу, а са 20 људи набијемо некакве љесе (крпље) на ноге, које ови за час од граничица исплетоше и пођемо на Кушиће. Командиру кажем да му остављам људе, па кад му треба сијена нека их само пошаље "да донесу", а они знају одакле ће. За људе ће стићи рана на вријеме. Поздрависмо се и пођосмо. Г. Никола гледа па се смије. – До мрака ћете бити у Кушићима? – До подне ће се један од нас вратити и донијети ракије – рекох ја. Ви само уживајте. Ми одгамбуљасмо као на гигалкама с ноге на ногу, а командир оста гледајући за нама, вртећи главом као да би хтио рећи: „Мрка капа, зла прилика!” Како смо путовали? Колико је пута који пао, претурио се и завалио у намет? Колико је пута који бивао конопцима и појасевима извлачен из неке јаруге се одсуља? Колико смо пута тражили и брљали по снијегу тражећи капе? Колико је пута који викнуо: „Недајте, држите, збогом” – суљајући се низ намет, а остали за њим: „При се, не бој се; предај се, недај се!” (изреке у турској молитви). „Поздрави мога ђеда покојног!” и тако даље. Све то овђе нећу описивати као ни оне веселе шале које су киптиле у путу, да би и највећег флегматичара разгалиле. О, слатки су ови брђани наши! Пуни су веселог хумора и шале у највећој невољи. Да бих са њима сјутра на ђавола пошао и смијао би се до оног часа док ме Роми Даба не би у амбуљачу своју стрпао. Ни три часа није прошло од нашега поласка и ми смо били на Кушићима. И чудновато! Ни 500 метара нема разлике по висини између Кушића и Биљевина, а каква разлика у дебљини снијега! Истина, има ту и намета дубоких по 10 метара, али има и голих мјеста, куда по црној земљи газиш. С Кушића вратим одмах двојицу са ракијом и дуваном и они су прије подне стигли командиру, на његово велико изненађење, јер он горе у оном Сибиру не може ни да замисли како је мало ниже за 500 метара! А то је врло појмљиво било, јер врхове Јаворских планина за неколико дана покривала је густа магла тако да су они на Биљевинама били готово непрестано у некој полутами, у тмуши која притисне душу као сињи камен и леди срца од неке бојазни, страха, јер ту човјек види како је немоћан и ништаван спрам природе и њених чуда. Узмем ја ту меса, хљеба, пиринча, дувана и остало все што треба, па у џакове по 20-30 кила, па по двојица на обрамицу. Увијек шаљем и цедуљицу команданту, да он само поручује што му треба, а да ни о чему не брине. Тако исто добијао сам по коморџијама одговоре командира на отрцаним и пожутелим артицама плајвазом и озеблом руком писаним, у којима ме у небо диже за моје братско старање. Г. Вујић је сада у Београду и ја сам га молио да ми дозволи, ако би ми устребало, да смијем коју од тих цедуљица и штампати нек садашњи нараштаји виде, какву су им муку очеви очеви за слободу драге нам домовине, па ће је још више љубити и њу и њену узданицу, нашег милог господара. Захвалан на тој дозволи, ја ћу се и њоме користити. Скоро два мјесеца шиљао сам ја рану на Биљевине, а толико је и наша преписка трајала. Вријеме се мијењало час горе час боље и ја нијесам требао другог метереолошког посматрања до тих цедуљица командирових. Чим горе стегне тмуша и јачи мраз, одмах одјекне у тим цедуљицама. Оне кипте страховањем и очајањем. Чим се опет помоли сунце, иако „зубато”, мој весели командир веселијим тоном пише. Јер је он своје топове и коње сматрао као своју драгоцену ђедовину, коју му је господар у аманет оставио, а своје војнике као своју ђецу. И кад помислите да је он запао на такво мјесто, да му се може помоћи само највећом брижљивошћу, да му се доноси храна као птица у кљуну својим тићима, није никакво чудо ово његово страховање и брига. Тако пише он једном послије силног зујања сјеверца: : ''Драги Јово!'' : ''Ја ти се овамо мрзнем и злопатим, а тебе је сам Бог послао да спасиш мене и моје људе. Ради све, употреби све да не дође до катастрофе. Ако ти ко смета, тужи се Богу, уби, учини све, само да не пропаднемо. Да је Бог дао да се с непријатељем бијем никога не бих молио, знао бих ако не побиједити, јуначки погинути за Господара и Отаџбину. Овако сам сињи кукавац затворен у таваницу и од твоје племенитости и од твога прегалаштва зависи живот и мене и мојих војника. Стога чини све и спасавај. Земља ће ти бити захвална, Отаџбину ћеш задужити вјечито благодарношћу. А ја, ако жив будем, знаћу признати твој труд и твоје старање. Твој командир, поручник Никола Вујић'' И послије оваквих писама доиста сам чинио све што сам чинити могао. Једном ме луди поп Јово из Ариља (онај што ми хтеде Сивоњу из механе ишћерати), хтједе убити, да не утекох, што му нијесам дао један говеђи черјек меса но послао на Биљевине. Оваквих киксова било је често, али сам ја увијек знао уклонити све сметње па се на Биљевинама оскудица није осјетила, нити је тај командир имао узрока жалити се већој команди. И то га је у очима команданта г. Бекера тако уздигло, да га је доцније у Ивањици пред свима официрима похвалио, позвавши га на вечеру. – Господо – рекао је Бекер – ово је једини командир, који је јуначки подносио все ратне незгоде и никада ми се низашто тужио није. И ова похвала управљена моме командиру, била је и за мене пријатна и ја сам био собом задовољан, јер сам учинио своју дужност и у тој похвали добио сам признање. Занимљиво је за карактеристику и тога времена и садашњих чиновника, да ме је баш по примирју, као болесног, капетан Панта, звани „Буљубаша” из болнице на поњави однио у апс „као бунтовника” који је послат од Бог би га знао кога је он рекао да буни три округа: Руднички, Чачански и Ужички! И да није руски доктор спасао „бунтовника” из апса, данас не би била описата „Једна ноћ”. Често сам се доцније сам чудно судбини својој: добијајући посредно признања за свој рад, дочекао сам да ме мој рођени брат, Србин, мрцвари, а Рус спасава! Још да је прави Рус, већ прирођени руски Јеврејин др Волкенштајн. Ускоро некако дође примирје, а и отопли вријеме, те сам и ја ишао командиру. А кад дође вријеме да се селимо у Ивањицу, командир ми нареди да трчим први и заузмем квартире и штале. И ја на голом коњу престигнем батерију Кузмана Товаровића на Шљивића брду. Ту он чекаше док пионири разгрну грдан намет, кога до пола беху очистили. – Куда ви, комесару? – запитаће неповерљиво г. Товаровић. – У Ивањицу, г. капетане! – Знам, синко, зашто идеш, али проћи не можеш док се намет не очисти! – Пробаћу, г. командиру – и проћерам коња. Он гледа па се смије, мислећи у себи: „Иди, што нећеш!” Ја прођем пионирима и замолим једног познаника да ми преведе коња оном убијеном пртином поврх намета, која је чврста, да коња одржати могадијаше, што овај и учини на велико задовољство г. капетана, јер сам ја први стигао у Ивањицу и квартир заузео. О мом командиру, г. Николи Вујићу, ја ћу, као и о добром војнику имати прилике ускоро да проговорим, а сада прекидам. {{Десно|„-чевић”{{напомена|Аутор се потписивао као Јован (Јован)чевић. Највише његових рукописа потписано је са „чевић”.}}}} == Прилози == === Ратници === '''Андрејевић Милош''', артиљеријски поручник, погинуо 25. јула 1876. године, сахрањен на Мркочевцу изнад Ивањице. '''Бекер Валдемар''', потпуковник, командант три батаљона рудничке и ваљевске војске II класе, послатих са Дрине. '''Биљев''', руски потпуковник, командовао ужичком војском I класе, наследивши Петра Борисављевића, половином септембра. После борбе под Јавором 27. септембра одузета му команда. '''Борисављевић Петар''', командант Ужичке бригаде првог позива на Јавору 1876. године. Рођен је у Јованчевићима (у Опаљенику) 1842. године. Није у сродству са Борисављевићима из Буковика и Нове Вароши. Умро је у Београду 1887. године и сахрањен на Новом гробљу. Написао: „Са Јавора – подаци за историју српско-турског рата 1876” (Београд, 1890). '''Вукосављевић Јеврем''', командант Ариљског батаљона Ужичке бригаде другог позива. Рођен је у Блазнави, 1846. године. Био је у руској војсци и дошао на Јавор 1876. године да се бори са својим земљацима против Турака. Погинуо је у бици на Чемерници, 23. августа 1876. године. Сахрањен је на Чачанском новом гробљу. '''Вучковић Драгомир''', капетан, шеф штаба Чачанске бригаде на јаворском ратишту. '''Гарашанин Светозар''', мајор, командант артиљерије Ибарске војске на Јавору 1876. године. '''Гргуровић Раде''', пешадијски поручник, командант Моравичког батаљона Ужичке војске првог позива. На Јавору је одликован црногорском и српском Медаљом за храброст и чином поручника. Рођен је у Зупцу код Требиња у Херцеговини 1844. године. Рањен је први пут на Калипољу, 24. јуна, а други пут 12. јула на Огоријевцу, где је и издахнуо. Сахрањен је на Мркочевцу поред Андрејевића. '''Дучић Нићифор''' (1832–1900), архимандрит, командант добровољаца на Јавору 1876. године. Рођен је у селу Лугу на реци Требишњици у Херцеговини. Последње године живота провео у Београду, где је био библиотекар, чувар музеја и друго. Бавио се књижевношћу и историјом. Написао укупно девет књига. '''Зах Фрања Александар''' (1807–1892), родио се у Холомуцу, у Моравској. Оснивач и управник прве артиљеријске школе (данашње Војне академије). Био је први командант Ибарске војске, све до 13. јула 1876. године. Тада је због повређене ноге морао отићи у Београд, где му је нога ампутирана 27. септембра исте године. Пензионисан је 1883. године. Последње године провео у Чешкој, у Брну, где је и умро. Познат је као писац многих војних дела. '''Илић Михаило''' – Мајор Илић (1845–1876), командант Ужичке војске другог позива на Јавору 1876. године, јунак Јаворског рата. Погинуо на прилазима Јавору, 24. августа 1876. године. Сахрањен је најпре код Палилулске цркве у Београду, а касније кости су му пренете на Ново гробље. Говорио неколико језика и написао више стручних радова. '''Јовановић Стевица – Млађи''', пешадијски поручник, ађутант и шеф штаба Ужичке бригаде другог позива. Рођен је 1852. године у Крагујевцу. Рањен је у бици на Чемерници, 23. августа. На ратишту је, за показану храброст, унапређен у чин поручника. Погинуо је 29. августа 1876. године. Сахрањен је у Крагујевцу. '''Јованчевић Ђоко''', први капетан у Ивањици, кога је Милош Обреновић поставио још 1926. године када је Ивањица са околином припадала Сјеничкој нахији. '''Калинић Евгеније-Милан''', потпуковник, шеф штаба Ибарске војске, са седиштем најпре у Чачку, а касније у Ивањици. Рођен је у Карловцу, у Хрватској. Завршио је војне школе у Бечу. Године 1866. примљен је у српску војску, у чину капетана II класе. Рањен је на Калипољу, 24. јуна и 12. јула на Кладници. Од рана је умро на Јавору 21. јула 1876. године. Сахрањен је на Чачанском гробљу. '''Катанић Ђ. Марко''' (1830–1907), командант Рудничке бригаде првог позива, рођен је у Бечњу код Чачка (Округ руднички). Тешко је рањен на Калипољу и пребачен је у Горњомилановачку болницу и није се враћао на јаворско ратиште. Написао „Мемоаре”, Ниш, 1908. За живота добио чин почасног генерала. '''Марковић Вукашин''', залутали војник, родом из Јованчевића, рођак Јована Јаворца и Пере Борисављевића, кога су били ожалили на Кушићима; потомак Марка Маџара, или Сердара Марка, чије су име узели за презиме Марковићи у овом засеоку села Опаљеника. '''Маџар Марко''', брат Ђока Јованчевића, дизао народ на устанак и тукао се са Турцима. Био је у дружини са Остојом Нешковићем, братом Владике Јање. Били су страх и трепет за Турке у Моравичком крају све док се није граница између Србије и Турске померила са Лисе и Радаљева на јаворске висове. '''Мишковић Јован''' (1844–1908), начелник штаба Ибарске војске. Једно време је био командант Чачанске бригаде I класе, па Ужичке бригаде II класе. Писац радова из војне струке, историје и географије. '''Перишић Љубиша''', артиљеријски капетан, командант Ужичке бригаде II класе. '''Петровић Милан''', пешадијски поручник, учествовао је у Јаворском рату 1876. године као официр у Добровољачком кору. Био је храбар официр. Рођен је у Босни. Погинуо је у близини Куршумлије крајем 1877. године, где је и сахрањен. '''Петровић Миливоје''', пешадијски потпоручник, командант јаворских усташа, рођен је у Негбини (Округ ужички). Био је најпре у жандармерији, а у фебруару 1876. године, на његову молбу, преведен је из жандармерије у пешадију. Погинуо је у јуришу на Калипољу, 24. јуна 1876. године и ту је остало његово мртво тело. '''Пешика Дука Ђорђе''', мајор, командант Шабачке бригаде II класе. '''Поповић Матија''', ратник кога је заменио Јован Јаворац, његов млађи брат, великошколац. '''Путник Паја''' (1828–1900), рођен је у Новом Саду. Студирао филозофију у Сегедину и Пешти. Године 1848. оставио школу и прешао у војску, где се одликовао посебним јунаштвом. Догурао до чина капетана. Оставио неколико бележака у рукопису, од којих су неке и објављене у књижевним листовима. Умро и сахрањен у Београду. '''Рашковић Милован''' (1828–1876), капетан, командант Златиборског батаљона Ужичке војске првог позива. Погинуо је у првој борби на Калипољу, 24. јуна 1876. године и његово тело је остало на бојишту. '''Симоновић Александар''', артиљеријски капетан, командант Ибарске коњице на Јавору 1876. године. '''Чолак-Антић Илија''' (1836–1894), пуковник, командант Ибарске војске. Дошао је на ову дужност после рањавања генерала Заха, који је у почетку био командант на Јавору. На почетку рата био је командант Чачанске бригаде и командовао овом бригадом у долини Ибра и на прилазима Новом Пазару, а средином јула дошао је на Јавор. Почетком септембра замењен је на овој дужности. === Сељаци === '''Азањац Милутин''', сељак из фамилије Азањаца, из села Васиљевића, уходио је турску војску. Бавио се раније трговином и преносио робу кријући преко границе. Познавао је сваки кутак на Јавору и ближој околини. Предлагао је да се у наступању према Сјеници иде заобилазним путем. '''Дабо Роми''', хроми Дабовић из Кушића. Од хроми, који храмље и Дабовић добио је ново име. '''Ђоно Петко''', сељак из Опаљеника, од фамилије Ђоновића, из истог засеока. Од презимена му је надимак. ==== Турци ==== '''Буљубаша Реџо''', по злу познат буљубаша, из Сјенице. Опеван у народним песмама, који поткива коња мркова и припрема га за поход у долину Моравице да погуби све виђеније Србе из моравичког краја. '''Фериз Мехмед Али-паша''', командант турске војске на Јавору 1876. године, а касније врховни командант турске војске за време рата против Руса 1877. године. === Топоними === '''Андрина чесма''' – место између Погледа и Јавора одакле се пружа поглед према ливадама и обронцима Јавора и изворишту реке Тисовице '''Ариље''' – варошица у долини Моравице, удаљена од Ивањице 28 километара '''Бадњина''' – превој између Кушића и Турског гроба '''Биљевине''' – вис између Јавора и Кадине стене '''Боровац''' – вис на Јавору, јужно од Василиног врха '''Василин врх''' – највиши врх на Јавору, са надморском висином од 1520 метара '''Вијуље''' – треба: Фијуље, али у народу се замењује ф са в, у изговору. Налазе се с друге стране границе, између Ерчега и Сјенице '''Вучја пољана''' – висораван од Ограђеника према Сјеници, позната по песми Ђуре Јакшића „Караула на Вучјој пољани” '''Горијевац''' – вис на Јавору, југоисточно од Василиног врха, где је вођена борба 12. јула 1876. године '''Градина''' – превој код Радаљева на путу Ивањица–Ариље, на десној страни Моравице '''Дивљака''' – насеље у ариљском крају, на путу Ивањица–Ариље '''Долови''' – простор између Биљевина и реке Тисовице '''Дубоки поток''' – поток на падинама Јавора, у селу Смиљевцу '''Жупањевица''' – превој између Околишта и Жуњског брда, на путу Опаљеник–Кушићи '''Заскок''' – место између Погледа и Јавора '''Зечко поље''' – висораван између Укоченице и Кадине стене, на путу Турски гроб–Штитково '''Ивањица''' – варошица, место команде Ибарске војске 1876. године '''Јаворске планине''' – Јавор са околним висовима и косама '''Јаворски састанак''' – главна раскрсница на Јавору '''Јованчевићи''' – заселак села Опаљеника, познат по неколико знаменитих људи '''Кадина стена''' – вис између Јавора и Чемернице '''Калипоље''' – висораван на којој се одиграла битка 24. јуна 1876. године, налази се између Василиног врха и Кладнице '''Калуши''' – заселак села Рокци, на путу Ивањица–Опаљеник '''Катићи''' – место испод Мучња и Кукутнице, удаљено 20 километара од Ивањице '''Кладница''' – место десетак километара удаљено од Јавора према Сјеници '''Кладнички поток''' – поток који протиче кроз Кладницу, улива се у Увац '''Коравчина''' – шуме које се налазе на Јавору у правцу Равне Горе и Смиљевца '''Лиса''' – село на путу Ивањица–Чачак, удаљено од Ивањице 8 километара '''Љесковац''' – један од висова Јавора, налази се јужно од Василиног врха '''Моравица''' – река која протиче кроз Ивањицу, од Пожеге се зове Западна Морава '''Мучањ''' – једна од највећих старовлашких планина, простире се западно од Јавора '''Ограђеник''' – Мали и Велики, висови Јавора, изнад Смиљевца '''Околишта''' – место Опаљеничке општине, на путу Ивањица–Јавор '''Опаљеник''' – место на путу Ивањица–Јавор, 18 километара удаљено од Ивањице '''Поглед''' – превој између Кушића и Јавора, одакле се одваја пут за Тисовицу и Штитково '''Прилике''' – насеље у долини Моравице, удаљено од Ивањице 8 километара на путу према Ариљу '''Равна Гора''' – насеље на падинама Јавора, северно од Василиног врха '''Радоњин гроб''' – место на путу Кушићи–Јавор, између Већића и Павловића '''Рзав''' – река која се улива у Моравицу код Ариља '''Сивчина''' – село западно од Опаљеника '''Стари Влах''' – предео од Ибра до Лима и од Пештера до Драгачевских планина '''Стјеник''' – један од висова на Јавору, налази се између Смиљевца и Равне Горе '''Суви рт''' – вис испод кога извире Вучачка река '''Укоченица''' – узбрдица од Турског гроба према Зечком пољу, ту се одваја од Јаворског пута колски пут за Штитково, преко Зечког поља и Кадине стене '''Цмиљевац''', треба Смиљевац – село на падинама Јавора, источно од Василиног врха '''Црвена гора''' – планина на путу Ивањица–Јавор, између Опаљеника и Сивчине '''Чемерница''' – планина југозападно од Мучња, на чијим је падинама вођена борба 23. августа 1876. године '''Шљивића брдо''' – брдо изнад Ивањице на јужној страни === Непознате и мање познате речи === '''алај-барјак''' – (тур.) главна застава једне војне јединице '''Алах''' – (арап.) бог '''аманет''' – (тур.) завет '''амбула''' – (пров.) торба '''апс(а)''' – (тур.) лишавање слободе, затварање, хапшење '''арастос''' – клетва '''аскер''' – (тур.) војник '''аферим''' – (тур.) узвик: браво '''бађава, бадава''' – (тур.) бесплатно, врло јефтино '''бајаги''' – (тур.) тобоже '''бакалин''' (мн. бакали, бакала) – (тур.) малопродавац колонијалне робе '''басма''' – мистичне речи које се изговарају при бајању '''баталити''' – разрушити, покварити, оштетити '''батерија''' – (фран.) јединица артиљерије '''башибозуци''' – (тур.) војници нередовне турске војске '''биров''' – (мађ.) општински служитељ (викач, позивар) '''биста''' – (фран.) попрсје (бистава неправилан други падеж, уместо: бисти) '''богорадити''' – викати, псовати, преклињати '''братучед''' – брат од стрица или тетке '''брујати, им''' – преносити потмуле гласове '''буљубаша''' – (тур.) четовођа, капетан (чује се: буљукбаша) '''буџа''' – (тур.) батина са јаким задебљањем на једном крају '''ваздан''' – цео дан '''веселник-ика''' – јадник, несрећник '''већма''' – (везник) већ, него '''викати''' – вичем, вичући, (неправилно) викајући (прилог вр. сад.) издирати се на некога '''вјечнаја памјат''' – речи из молитве: вечно памћење '''возар-ара''' – рабаџија, кочијаш, онај који управља запрегом '''врћи, вршем, вро''' – (пров.) врхао, врхла, врла '''врљика''' – једна од хоризонтално намештених мотака у огради '''вуда, вудије''' – (прил.) овуда '''гамбуљати''' – (пров.) пузити '''геак (дем. гејо)''' – сељак, сељачина, простак '''гекнути''' – (пров.) ударити '''герила''' – (шпан.) четничко ратовање '''гибаљке''' – два штапа са истуреним наслонима за ноге '''горњи бој''' – спрат куће '''грануло''' – засветлело, изгрејало, обасјало (сунце) '''грдан (намет)''' – велики нанос, страшно велики '''гредом''' – (прил.) успут, идући, у путу '''гриновача''' – врста пушке, острагуша, најгора пушка у рату, јер после неколико метака добије чађ у цеви и неупотребљива је '''грехота, греота''' – (пров.) грех '''даћа''' – гозба приликом црквеног помена покојнику '''дахнути (данути)''' – (фиг.) осетити олакшање '''дедовина''' – имовина наслеђена од деде '''дериште''' – (пејор.) неваљало дете '''дерт''' – (тур.) туга, жалост '''дин-душман''' – (тур.) верски непријатељ, заклети непријатељ '''довијати се''' – покушавати изаћи из тешкоће '''догмилети''' – допузати '''доли''' – до, само '''дотегати (дотјерати, доћерати)''' – гонећи довести '''драговољно''' – добровољно, драге воље '''другокласци''' – војници друге класе '''дуга''' – врста пушке '''дурбин''' – (перс.-тур.) направа којом се удаљени предмети могу јасно видети '''ђенерал''' – (тал.) генерал, највиши официрски чин '''ђенералштаб''' – централна установа војних стручњака, као помоћни орган врховне војне управе '''ђенути''' – денути, слагати у стог, у пласт (сено) '''егав''' – (тур.-егип.) крив, искривљен, кривоног '''елбетлук''' – време узалудно проведено '''егленисати''' – (тур.) разговарати ради забаве, забава, провођење времена '''Ерцовић''' – (пејор.) Ера '''женскадија''' – (пејор.) жене, девојке, збир за женска лица '''живи гроб''' – изнемогао или остарио '''забатрцати се''' – отимати се, копрцати се, праћакати се '''заворањ-рња''' – велики клин којим се утврђује јарам за руду '''заврљати – заврљам''' – залутати '''задивити – задивом''' – изазвати дивљење, очарати се '''закикотати се''' – засмејати се грохотом '''замлата''' – замлаћен, није психички дорастао '''заплишити''' – заћи редом '''заранци''' – време заласка сунца '''засмолити''' – засузити, једва гледати '''зашиљчати''' – зашиљити, начинити шиљатим '''зврјати-јим''' – (пров.) ићи без циља '''зврцати''' – (пров.) губити време '''зимњи''' – (пров.) зимски '''злосретници''' – људи зле среће '''знадијасте''' – (пров.) знасте (имперфекат) '''зовијаху (зваху)''' – звати (имперфекат) '''зор''' – (тур.) сила, снага, насиље, бес '''зубато (сунце)''' – сунце које зими сија, а не греје '''извити (шамар)''' – (пров.) ударити шамар '''изгуб''' – губитак '''измењата''' – измењена (трп. прид.) '''изодавно''' – одавно '''изрезилити''' – (пров.) изгрдити '''имађаху, имадијаху''' – имати (имперфекат) '''јадовине''' – јадно место '''јалак''' – (тур.) јаруга, канал, вододерина '''јарам''' – прибор за вучу који се ставља пару волова за врат '''једикти, једити''' – (пров.) сам без икога другог исте врсте, једини, усамљен '''јељен''' – јелен '''јолдаши''' – (тур.) друг, другар, сапутник, пратилац '''каваљерија''' – (тал.) коњица '''кацукати''' – (пров.) једва ићи '''капларица''' – (деминутив) каплар '''кара''' – (тал.) артиљеријска кола за муницију '''картече''' – (нем.) артиљеријски метак за гађање на малим одстојањима '''катил''' – (тур.) крвник, убица '''квартир''' – (нем.) стан, соба за спавање '''кијамет''' – (тур.) непогода, намет, напаст '''кике, киксови''' – (испр. облик мн.) пропусти '''киптити''' – (прен. знач.) знојити се '''кириџија''' – в. рабаџија '''кланцати''' – (пров.) једнолико корачати '''клиса и буце''' – (игра) '''кљусе''' – коњ '''колан''' – (тур.) кожни појас коњу испод трбуха, којим се учвршћује седло '''комора''' – позадинска војна јединица за превоз хране, муниције, оружја, одеће и др '''коморџија''' – припадник коморе '''кор''' – одред, одељење војске, (овде се односи на добровољачки кор, добровољце) '''кочићи''' – ограђено земљиште '''креја''' – врста птице '''крпље''' – два обруча чије је дно испреплетено прућем, који се навлаче на ноге '''крст на Голготу''' – из Старог завета: изношење крста на брдо Голготу (поређење) '''кудије''' – (прил.) куда '''купаторити''' – скупљати, зарађивати '''курталисати''' – ослободити се '''лакомица''' – устава, место где се зауставља вода за воденицу '''ланацида''' – низ планинских висова, положај '''латинка''' – врста пушке '''леворвер, револвер''' – (пров.) ручно ватрено оружје '''липсати''' – (грч.) умрети '''лондати''' – (пров.) галамити, расправљати уз вику '''лудов''' – (пров.) лудак '''љуснути''' – (пров.) опалити, пукнути (пушка) '''магацинка''' – врста пушке '''малерера''' – (фран.) незгода, непријатан догађај '''марва''' – (старо-нем.) стока '''мезимци''' – љубимци '''мејдан, мегдана''' – (тур.) отворено поље '''механа''' – (тур.) крчма, кафана, гостионица '''механисати''' – гостити се '''млого''' – (пров.) много '''мочварно (време)''' – влажно, кишовито '''мушпица''' – пушчана зрна, гранате за топове '''муницина колона''' – колона рабаџија који превозе муницију '''мучњак''' – део у воденици где пада брашно '''нагнати''' – натерати на неку препреку '''накривити''' – наручити '''наманути''' – (пров.) наићи '''намет''' – снег, нанос '''наполеондар-ара''' – (фран.) златни новчић од 20 франака '''натерсуме''' – отприлике, не гледајући '''наћерати, натјерати''' – терајући учинити да наиђе на нешто '''нацаклити''' – (пров.) добро наложити (ватру) '''ниђе, нигђе''' – (пров.) ни на једном месту '''низами''' – редовна турска војска '''обзирке''' – (пров.) узети у обзир '''обрамица''' – мотка која се држи преко рамена са судовима на оба њена краја '''одаламити''' – ударити батином '''одапети''' – окинути (пушку) '''одвуљати''' – одвући се, одбауљати '''одгамбуљати''' – (пров.) тешко и споро ићи '''одсуља''' – отклиза '''околиш''' – (пров.) брашно око воденичног камена '''омар''' – (пров.) четинарска шума '''опљешити''' – опљачкати, одузети '''ордонанс''' – (фран.) војник или нижи официр додељен за помоћ команданту или штабу '''отоболити, очерати, отјерати''' – (пров.) одгнати од себе, најурити '''пангарет, панганет''' – бајонет '''пандури''' – чувари јавне безбедности, разносиоци поште '''папоњак, папак''' – један од два ножна прста папкара, са рожнатим омотачем '''парам-парчад''' – (тур.) најситнији комадићи '''партиста''' – (пров.) члан неке партије, партијац '''патише, патинути''' – (пров.) смањити, престати (снег) '''перина''' – душек од перја '''пибодовача''' – врста пушке, назив по проналазачу Пибоду, острагуша '''пилавава''' – (тур.) врста јела од пиринча '''пиле меса''' – (пров.) изрека: толико олакшао '''пинути, пинем''' – мало пити '''пјехота''' – (пров.) пешадија '''плајваз''' – (нем.) оловка, писаљка '''плева, пљева''' – (јед.) љуска од житног зрневља која отпадне при вршидби и вејању '''пљоштимце''' – ширином а не сечивом (ножа) '''поасилити''' – побеснити, побеснети '''повијарац''' – благо планинско било '''поврати''' – врати у живот '''поврвити-им''' – гомилати се '''полипсати''' – (грч.) помрети, поцркати '''полић''' – флашица за ракију од 0,20 l '''пометени''' – завејани мећавом, као метлом обрисани '''помол''' – тренутак помаљања, појављивања '''поњава''' – грубо изаткан вунени покривач '''попара''' – јело од старог хлеба и сира '''посилни''' – војник који послужује официра '''потра''' – штета коју стока чини '''потребити''' – (пров.) погодити '''походња''' – посета '''пранга''' – (пров.) отесана врљика '''прегонити се''' – препирати се '''пренеможе''' – претворити се у оно што није '''преслица''' – део воденичког точка '''прећерати''' – (јек.) претерати '''прижгарица''' – (пров.) присојна страна, тренутно јако сунце '''примамо уз брдо''' – (пров.) почнемо се пети уз брдо '''примјећивати''' – (несвр.) спазити, угледати '''прљуша''' – мршава земља '''пропиштати''' – проплакати '''протурити ријеч''' – (пров.) поразговарати, изменити међусобно неколико речи '''проћерати''' – (јек.) протерати '''прпа''' – (пров.) незгодна ситуација '''пртина''' – стаза угажена у снегу '''пусат''' – (тур.) све оружје које носи човек на себи, брус, гвоздени предмет за оштрење ножева '''пухаћ-аћа''' – мали глодар сличан веверици '''рабаџија''' – (тур.) најамни возач робе и другог терета '''рабош''' – комад дрвета на којем се зарезом, цртом бележе дуговања и потраживања '''разврат''' – недолично, неморално понашање '''раја''' – покорени народи (стадо), који нису били муслимани и плаћали су због тога харач '''рана''' – (пров.) храна '''распутница''' – распуће, раскрсница '''рахат''' – (сир.) удобно, мирно задовољно, лако без тешкоћа '''рахатлук''' – удобност, задовољство '''раштркати''' – разбећи се '''рђела''' – (пров.) мршава стока '''редут''' – (фран.) истурено пољско утврђење, окружено рововима '''реквириран''' – реквизицијом узет, нарезом одузет од власника '''реквирирати''' – узети на признаницу за војне потребе (храну, стоку) '''ремен''' – ременик, каиш '''реуматизам''' – (пров.) реума '''ритер''' – (нем.) витез '''ркати, рчу''' – (пров.) хркати, испуштати промукао шум при спавању '''рђин''' – (пров.) набусит, непослушан, својеглав '''рукупица''' – једна од две руде једнопрега '''рушити, хрупити''' – изненада се појавити, упасти, банути '''ручанлук''' – (пров.) време ручка '''састанак''' – (пров.) раскрсница, сабориште '''сахат''' – (арап.) сат '''сеиз''' – (тур.) коњушар, слуга господарев који се брине о коњу '''сент''' – (тур.) насумице, отприлике, напамет; предрај, крај '''сивуље''' – краве сиве боје '''сила''' – снага, ратна моћ '''синија''' – (тур.) трпеза, софра '''сињи кукавац''' – (пров.) у тужбалици: јадан ли сам, без игде икога '''сировица''' – (пров.) сирова облица, огревно дрво '''смеј''' – (пров.) смех '''спасти''' – (пров.) спустити се, сићи са виса у котлину '''срдобоља''' – заразни пролив '''станка''' – (лат.) пауза, кратак прекид у раду '''табор''' – (тур.) привремено станиште војске обично под шаторима '''тајин, таин''' – (арап.-тур.) војнички хлеб '''тандркати-тандрчем''' – (пејор.) причати а нико не слуша '''тевериџ, тефериџ''' – (тур.) излет ради уживања '''теревенка''' – пијанка, лумповање, славље, окупљање '''тмуша''' – тама '''токмац''' – збијени, мали и јаки (волови) '''торњати се''' – (тал.) брзо одлазити, губити се '''тренути''' – задремати, мало спавнути '''тудије''' – (тур.) ту, туда '''тумарати''' – ићи без циља тамо-амо '''тур''' – (тур.) део широких чакшира што виси позади '''турити''' – (тур.) ставити, гурнути, помаћи '''тучкови''' – набијени волови '''„ћорава Анђелија”''' – мраз са вејавицом (народни назив за вејавицу) '''ћоса''' – (тур.) лукавац, мудрац '''ћувик''' – го брежуљак изложен ветру '''ћумрук''' – гранични прелаз (царинарница) '''ћумрукџија''' – граничар (цариник) '''убезекнути''' – забезекнути се, загледати се, збунити се '''убундао''' – утоплио, завио '''увиђег''' – увидех (замена х) '''узмуљати''' – (фиг.) узнемирити се '''ујам''' – одређена количина која се узима од брашна, као плата за млевење, или жита за вршење на вршалици '''уклин''' – ружан пример '''уктати - укћем''' – хуктати '''упртач''' – каиш преко рамена '''устабаша''' – (перс-тур) старешина, председник занатског еснафа, главни стручни мајор '''уфитиљити''' – смањити светлост, опити се и смањити отвор очију уче – (пров.) куче '''фалити''' – (нем.) недостајати, мањкати '''фанатизирати''' – (лат.) занети, заслепити, лудо загрејати за нешто, учинити неког фанатичним '''фистаклија''' – онај који удара прутом који се далеко чује '''флегматичар, флегматичан''' – крајње равнодушан, индиферентан '''фукара''' – (тур.) олош, гоља '''халаукнути, алакнути''' – викнути, с виком јурнути '''хапсана, апсана''' – зграда затвора, тамница '''цикат''' – цика, цијук '''црвољчад''' – (пејор.) деца '''част''' – део '''черек''' – (тур.) четвртине, део пастрме '''четвртица''' – комад '''четничко ратовање''' – у виду препада, из заседа, сачекивања и пребацивања на друге просторе '''чоек и чово''' – (пров.) човек '''чокањ''' – лончић '''џада, ћада''' – пољски пут '''џебана''' – (тур.) муниција и друга опрема '''шап''' – болест код стоке '''шенути''' – скренути с пута или скренути у памети (полудети) '''шиљати''' – (пров.) слати '''шиљкати''' – (пров.) бости се роговима '''шпилет (правилно – штилет''') – нож '''штогођ, штогод''' – (лич. зам.) нешто, што било '''шћедох''' – хтедох (аорист) '''шћерати, стерати, стерам''' – (јек.) стерати, сатерати '''шутјети – шутим''' – ћутати '''шушкор''' – опало лишће{{напомена|Прулоге приредио Љубомир М. Марковић.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Јован Јаворац: ''Ратне успомене 1876'' (приредио Љубомир М. Марковић), Друштво уметника „Стари град”, Београд 1996. [[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]] nn7zzyhpcfnx4mcofbjbciq7676xadb 148196 148195 2026-11-07T02:16:50Z BrankaVV 13641 148196 wikitext text/x-wiki == Борбе на Јавору 1876. године == === I Борба на Калипољу === Изјутра 24. јуна (1876) прочитао је ђенерал Зах прокламацију на Јавору и Ужичка бригада са Рудничком и са свим споредним јединицама, ступи у борбу око 7 часова. Шабачка је дошла око 9 часова и одма је ступила са ужичком. Уочи 24. јуна, ноћу, држат је ратни савјет и већином гласова ријешено: да се иде на Сјеницу „царском џадом” која савија са Јаворског састанка око Василиног врха више од пола часа хода, док се не сиђе у Калипоље под турске шанчеве. И то је била фатална грешка. Тим путем никако није требало поћи, јер је наша војска била изложена гранатама све дотле, док није сишла у Калипоље. Осим тога, ваљало је 5-6 километара проћи преко Калипоља, таман на удару шанчевима турским, који су с десна, као са какве греде, тукли из пушака. И ко је хтео проћи Калипољем, морао је почети од кладничке воденице онај ред редута, јер се друкчије није могло проћи Калипољем за Сјеницу. Међутим, Карађорђе је пошао (1809) преко Коравчине право Сјеници и успио је и није ни 100-ти део изгубио, колико ми на Калипољу. На опомену неких: „Зашто се иде тако рећи под пушке Турцима?!” – Пера Борисављевић је снуждено и забринуто одговорио: „У ратном вијећу сам био за то да се удари Карађорђевићим путем преко Коравчине са Кладнице, за шта је био наш Милутин Азањац, кога је призвао у рат, већ као познаваоца тих мјеста и човјека јунака и слободна војника. Он је рекао у очи Заху: „Ви не смијете никако другим путем но кудије је и Карађорђе ишао” – на шта му је Зах одговорио, смијући се: „Гле, како се чича уплашио Турака! Ми ћемо, чича, царском џадом и стићи ћемо рахат на ручак у Сјеницу!” Прво је прошла границу Ужичка бригада, а међу њима Моравички батаљон I класе. За њима су прешли остали батаљони, а коњица и топови остану позади на оном савијутку испод Василиног врха, баш према Калипољу, које остаде удесно. Турци нијесу пуцали све док наши батаљони нијесу изишли у поље и примили се узбрдице, на којима су били турски шанчеви и ровови. Тада отпочне с обје стране паљба. Моравички батаљон, дошао до пола брежуљка, разаспе се у стрелце и прилегне земљи тако да су изњих све, који су били најближи турским рововима, Турци пребацивали, ријетко је које зрно погађало. Сјећам се само Љубисава Дабовића, војника I позива из Деретина, да га удари куршум посред чела. Ни мрднуо није. Али зато било је много опасности за оне који су у колонама морали силазити преко оне превлаке пут Калипоља, јер је туда брисао куршум као пљева. Мало стаде па отпочне и топовска ватра, која није цијелог дана престајала. Срећа је била та што је турска артиљерија била сасвим рђава, гранате јој нијесу палиле а и наше су гађале. Наша пак артиљерија била је изврсна. Сјећам се Љубивоја Перишића, који је био намјестио топове баш на помол Калипољу, испод Василиног врха. И чим би, пошто се ватра у велико развила, турска каваљерија пошла да сијече, наш би топ гранатом, као да је руком донесеш, разбијао турске колоне и враћао их натраг. (То су Турци опазили па су нам довикивали доцније из шанчева: „Ви вашу коњицу... а ми ћемо наше топџије!”) У том стигне и Шабачка бригада, која најпосле ступи у борбу. И они почеше пуцати између Ужичана и Шапчана, а нарочито кад почеше зврјати куршуми око наше коњице, која је била врло рђаво намјештена на удару, битка је била готово ријешена. Како је командовао коњици да се врати а они у оном маху јурну натраг – војска помисли да бјежи коњица зато што су их Турци опколили. Деморализација наступи у свим редовима и поче одступање без реда, јер официри бијаху махом изгинули или се израњавили. И како су Шапчани били позади, окрену и они у бјекство а за њима и Рудничани. А кад у борби дође до тога момента, онда је погибија готова. Обје њихове заставе хтједоше пасти у руке непријатељу, да их Ужичани не спасоше. Наступи опште одступање кудије ко може и како може. И пред вече видјех са Василиног врха савезни Пожешки батаљон под командом јуначким Жунићем, ђе се у реду врати, иначе ишло се онако као „разбијена војска”. Прота Ђурић и поп Јосиф са тугом на срцу гледаху одступање војске а учинити више ништа не могаху до тога, што су са згодног мјеста пуцали и заштићивали одступање наше војске. Тек тада им дође на памет оно што је Азањац предлагао, тек онда виђеше пропаст и зло. Пред вече врати се све на Јавор. Преко 200 куршума извађено је из наших рањеника. Тада смо сви и видјели у чему је било зло. Силазећи са Василиног врха наиђем на наредника из Академије, Јосифа Вујичића. Он тврђаше да је погрешка ова у томе „што наши нијесу знали за некакав ров на Калипољу!” Јово Миодраговић, кога као комесара сретох код Андрине чесме, рече: „Нема ништа од оваквог боја, нама треба четничко ратовање!” Пушке су пламтеле по Калипољу цио дан. Топови грувају с обје стране. Погибе Рашковић капетан, који је јашио кобилу испред ланца. Тај није имао ни појма о страху. (За његово ждријебе говориху да га неће олово јер је макар 100 пута пролијетало између нашег ланца и турских ровова и ниједан куршум не потреви га). Рани се п. поручник Раде Гргуровић, јунак првог реда. (Он није ни дочекао да /се/ излијечи но са једном руком са Биљевом, мајором, /дође/ доцније на Јавор и погибе). Погибе Милоје Петровић, поручник из Негбине (Окр. ужички). Рани се Милан Михаиловић п. поручник (сада посланик на страни), погибе командир Ариљског батаљона, Живан Милошевић. Јашио је на кобили од 100 дуката која се рани и – што би благородно живинче! – врати се на нашу страну те само предњим ногама пријеђе и ту липса! (И животиња, па како воли своју земљу!) Милован Филиповић, Калџија звани, рани се, погибе Сима четовођа Црногорског батаљона, погибе и Лука Мандић, водник народне војске послије 20-30 рана, које доби бранећи своју заставу. Рани се Јевђеније Каленић, потпуковник и шеф штаба, Марко Катанић, бригадир руднички, Дука Пешика, шабачки бригадир, водник Радуновић из Милићева Села код Ариља догмиле на нашу страну тек послије 5-6 дана сав у ранама, погибе водник Јордовић и многи други. Под Борисављевићем погибоше два коња и трећи се рани. Заха удари парче гранате у ногу, збрка наступи да се није знало ко пије ни ко плаћа. Свак само гледа чудо, ’уче и јауче! Рањеници на све стране, мртви леже без бриге. Узмутљало се по оном мочварном времену. Нико не зна: или је жив или је погинуо неко његов, само га забринуто тражи! Али нико не угонета у онај мах: у чему је била погрешка? ... Сада можемо отворено казати ово двоје: а) Погрешка да је капитална била, што је се прешло преко Калипоља а не на Коравчину Карађорђевим путем, б) она несрећна заповијест: да каваљерија одступи! Нисам читао релацију у овом рату, али ово је узрок пропасти на Калипољу, а ништа друго. Јер, јунаштво је било ту, кураж, одушевљење, изгинули су или рањени сви официри. То значи да су сви вршили савјесно своју дужност, само је начин борбе био тако жалосно смишљен а још жалосније изведен, да ми ни дан дањи прегорети не можемо за жртвама палим тога дана – узалуд. До војске, управо до народа (јер то је била само народна војска) није погрешка. Наша пропаст на Калипољу јесте сјајан доказ пожртвовања и народа и официра. Ратни савјет носи и носиће на души све погинуле и рањене тога дана, којих је било преко 1000 и на првом мјесту ђенерал Зах, који је био изврстан теоретичар али никакав практичар. Народ је свој суд још тада изрекао Заху. Изашла је једна пјесма, која се свршује овако: : „Бог убио Заха ђенерала, : Што поведе на Светог Јована : Српску војску а без богомоље : На крваво поље Калипоље.” Говорило се још много што шта, али народни суд ваља добро разумјети. Стотину ће он „узрока” надовезати док не нађе прави. А кад га нађе – непопрешан је, само га ваља разумјети. И већ другог дана паметније је рађено, јер у свим осталим борбама нећете наћи ни једне овакве погрешке. А колико су наши народни војници и пуни срца и осјећања, нека послужи као доказ овај истинити случај: Пок. Марко Катанић, као командант Рудничке бригаде, буде тешко рањен чак доле у Калипољу. Ни маћи није могао. Његова бригада узмакне пут Василиног врха. При одступању Моравичана најпосле, наиђе на рањеног трубач Богосав и брат му Јован добошар, из Цмиљевца, братанци писца ових редова. Видећи их, рекне Марко: „Јунаци, не остављајте ме, да ме Турци пљачкају и даве! Имам 300 дуката код себе. Подијелићемо братски ако ме на Јавор жива изнесете.” А он је био дебео ко чабар, имало је преко сто кила у њему. А они га упрте на леђа, па уз Кладнички поток, кудије је пребацивало зрно пушчано, мијењајући се, до мрака извуку га на Јавор. И помислите: шта су му рекли! 60 пара за ракију, коју су на Јавору у крчми попили, док су се одмарали, и ни паре више. А причали су ми сјутрадан да „ништа теже носили нијесу у свом вијеку!” 25. јуна огрија сунце те смо могли лијепо виђети наше мртве на Калипољу. Жалост је било погледати: само у кошуљи и гаћама! Све их Турци опљачкали за ноћ! Изгледаху неки као да спавају, јадници. Овај први дан борбе за ослобођење бијаше крвав. Народ је показивао силу моћи и одушевљења. Штета што ђенерал Зах не послуша Перу и Азањца. Оних страшних посљедица које наступише посигурно не би било. Ми би на Јавору пјевајући ратовали. Али народ каже: „С главе риба смрди.” То се доиста потврдило 24. јуна 1876. године у бици на Калипољу. === II Пад Јавора === Од борбе на Горијевцу, 12. јула није било знатнијих бојева све до 24. јула на Боровцу, 25. и 26. на Доловима и пад Јавора... 23. јула јавио је Милутин Азањац да ће Турци ударити 24-ог посигурно, а и наши су се спремали за отпор. Незгода је била у томе што се на дужини од 2-3 часа бојне линије, није могло знати на коју ће тачку Турци напасти. У томе је свакад у добити нападач. А чуло се већ било да је дошао Дервиш-паша по казивању самих Турака, са 72 табора разне војске и са 7 ђенерала. Мехмед Али-паша (Фраинд, Немац по рођењу) био је у Сјеници и на Калипољу са 12 табора... Пред напад сакупио је Дервиш-паша все знатније Србе, устабаше и попове, и запитао их је: – Видите ли ону (српску) војску?... Оно је српска, и ко год хоће ода вас њима да помогне, ено им је, нека слободно иду њима у Србију. Но, ако нећете, ако сте вјерни султану, а ви, у име алаха – напријед! Немајући куда, ови веселици изјаве да су вјерна султанова раја. – Е, кад сте тако, будите мирни! Ником од вас неће ни длака с главе фалити! Вршите само ваш посао а о рату не водите рачуна! И пошто се војска пашина одморила 2-3 дана и добила „предовољство” – пилава и овнујског меса, скупи их Дервиш-паша, старац од 80 година, и пружајући руку пут наше војске, рекне: – Видите ли Србе ђе су?... Знајте, да су они на тим позицијама као мухе на султанову браду пале. Ја хоћу да их оћерате оданде, да султану образ оперемо. Затим нареди да дервиши изнесу „Мухамедову руку” коју први Дервиш-паша пољуби и поклони јој се, а дервиши је узму и понесу кроза сву војску, коју су све старешине цјеливале. Тим је, уз мастан пилав, подигао паша дух у војсци и фанатизирао је. Урнебесној вици краја није било, и тога су се дана ваздан веселили, ништа не радећи. То је било 23. јула уочи напада на Боровац и Суви рт. 24. јула у зору пођу Турци у колонама и нападну на Боровцу и Сувом рту добровољце под командом арх. Дучића с којом је била и лака батерија под јуначким Црногорцем Ристом, до тада ужичким бакалионом. На први турски напад одговоре добровољци плотунима и Ристо батеријом, али Турци не измакну већ у колонама навале на њих. Послије малог отпора усташи се повуку на нашу страну и напусте ров. При одступању рани се Риста Михаиловић, Црногорац, који није знао за страх и Илија Марковић, ћумуруџија (стриц пок. Јеврема Марковића), јер је био сувише дебео па није могао да одступи на вријеме. У томе Турци навале на Чачане под Драгомиром Вучковићем, који су Турцима дужи и јачи отпор давали, борећи се храбро и јуначки све до ноћи. Ноћ их раздвоји. 25. јула настави се борба са променљивом срећом. Турци су нападали свом жестином а наши још нијесу могли процијенити: да ли је на том крилу главни удар или Турци, по обичају, заваравају траг, па да ударе од Калипоља куда им је главни пут. С тога капетан Михаило Илић никако није могао да напусти Јанков врх, чувајући наше десно крило, да га Турци не нападну са Калипоља. Све се ово догађало далеко на нашем крилу лијево од Јавора за читав један час и више улијево. Наши су одступали полако али су Турци доста штете начинили. У том Турци одсијеку наше лијево крило које не могне да одступи Јавору, већ ухвати косу на Бијели Камен па на повијарац, Стјеник и ту се утврде. Турци тада продуже продирање повијарцем на Јавор, на коме је био заповједник Пера Борисављевић. Тим је одјељењем командовао сам Дервиш-паша. Борба је била по шуми и пропланцима, наши су одбијали Турке и плотунима их дотле збунили и застрашили да су они обуставили своје продирање и шенули натраг. Дервиш-паша је морао наређивати старешинама да поваде сабље и сијеку оне који бјегају, но и то не поможе. Тада он нареди да се картечом бију сви који одступе, те једва поврате Турке, који свом снагом нападну, викајући: „Алах! Ал-алах!” У овом окршају јуначки су се борили Ужичка бригада и добровољци, али пред вече навали сила – коњаници и башибозуци отпочну излијетати кроз шуму са свију страна на јаворски плато. Тада Турци, наћерани картечима и Дервиш-пашом лично, потисну наше лијево крило јаворском ивицом, које одступи јаворским шанчевима. Тада погибе Милош Андрејевић, арх. Дучић се рани, многе народне старешине се ранише или изгибоше. Тада прота Ђурић, налазећи се код штаба и видећи опасност, по наређењу Пере Борисављевића појури за Јашом Томићем (садашњим уредником новосадске „Заставе”) и Мишом Димитријевићем (кога је доцније Јаша Томић распорио на новосадској станици) ка Доловима, ђе сретне своје личне познанике из добровољачког кора, нарочито Ерцеговце, који одступаху штабу (јер их је и скупљао као предсједник устаника ужичких). Куршуми су тада падали као киша, а турски коњаници су сјекли ђе кога стигну. Поп Милан је био љубимац усташа, стане пред њих и почне их викати: „Куда бјежите, несретници! Зар вам је Србија дала оружје и заставе да их остављате душманима! Овдје се брани Отаџбина и слобода ваше породице, зато гинимо сви заједно, јуначки!” У то дође и Пера Борисављевић, па кад виђе попа Милана, рекне му: „Поведи добровољце напред ако можеш, не би ли зауставили Турке да би војска избегла погибију!” Поп Милан тада узме заставу од Ерцеговца Лојанице и понесе је Доловима, викајући: „За мном браћо!” Ерцеговци, са Јованом Глушчевићем на челу и Златиборским батаљоном, поврате се Доловима и отворе поново јаку пушчану паљбу, која је трајала око пола часа, те тиме обуставе напад коњаника па и саму турску пјешадију. Том приликом буде контузован у лијеву руку поп Милан. У тај мах магла као поручена завије сав Јавор, те војска по магли оступи шанчевима и ноћ наступи. Те страшне ноћи остану неколико (7) батаљона у шанчевима на Јавору, а војска остала одступи у највећем нереду на Кушиће. Но, Јавор је био већ изгубљен. С обје стране су се Турци прикупили тако да су сјутрадан рано и осталих 7 батаљона напустили га и сишли до Погледа, Заскока и Радоњина Гроба где су се зауставили и утврђивати почели. У овој бици или биткама, која се водила на 20 км у дужини линије, по казивању самих турских официра у Б. Пољу, било је Турака на 72 табора и до 5 хиљада башибозука, сем осталих части војске. У ово би се могло и сумњати, али по свој прилици број табора неће бити млого прећерат кад се зна да је Дервиш-паша послије битке на Јавору одвео неколико табора на Црну Гору, неколико послао на Бијељину у Босну и опет је Мехмед-паши на Јавору оставио најмање 10-12 табора. По свему судећи, пропаст наша на Јавору, и поред великог броја турске војске, ипак не би била да је главнокомандујући био какав Илић или Борисављевић. Готово као поуздано могло би се то тврдити, јер из цијеле борбе излази јасно: да су Чолак-Антић и сви остали у глав. ђенералштабу готово играли се а не озбиљно борили. То се најљепше види 26. јула. Главнокомандујући Ибарске војске одступи чак у Ивањицу и наређује утврђење Лисе и Градине! И колико је муке и дрета стало Пере и Илића, док су га уразумили да треба на Кушићима остати и њега утврдити. Види се да нису познавали ни дух народа ни земљиште. То со знали само Илић и Борисављевић. А без тога двога – битка ће увијек бити унапријед изгубљена. Послије изгуба Јавора раштрка се и војска и њени заповједници, којих је мало остало здравих. На зборно мјесто, Кушиће, долазило је војника послије 1, 2 и 3 дана, гудуре испод Јавора биле су препуне Шапчана а баш и Ужичана, ништа се није знало куда ће ко ударити. Ову забуну унио је још више глас: „Главнокомандујући у Ивањицу отишао!” Значи – нема није станке до Ивањице! Па и одатле су смишљали да беже. И једва их је уздржао радостан глас да је Борисављевић на Кушићима, а Илић на Погледу. Ко није гледао „разбијену” војску, томе се не може казати како то изгледа. Ја сам био болестан и сјутрадан, 27. јула, пођем са братом на Околиште. Погледам – нечега је било, само не знам шта је? Војници заспали под ранцем на путу тако да су им ноге до кољена у блату на друму, а њих сунце огријало по лицу. Жалост у Бога! Са друма ко је макар корак одмакнуо спава као да је у мајчином крилу. Погледаш их па вам само срце заплаче. Али било је и оваквих сцена. Сретосмо двојицу – један са пушком а други са торбом на леђима и умотаном руком као вратило. Пита брат: – Одакле сте? – Је л' ми? – Па ви, до ко? – Ми смо Шапчани. – Па куда тако? – Ето – вели онај под пушком – рањен ми је овај друг па ме пратили са њим да га водим кући. – Каквој кући, весео био! Ви ћете полипсати од глади док до куће дођете. Знам ја ђе је Шабац. У том онај „рањеник” зајеца, па стаде болно говорити: како имају некаквог познаника у Сивчини (чудновато, тај је доиста био с неким у Сивчини! Сигурно су били заједно у војсци па га запамтио) па како ће код њега да превије ране и да се одмори. Мени паде у очи његов несигуран говор па кажем брату да им каже како су заврљали, па нека пођу са нама до на главни друм. Он им каза и они га послушаше. Али на њихову злу срећу чим изађосмо на Жупањевицу, ето нам у сусрет др Ђокића и још неколико официра. Чим ме Ђокић виђе, повика: – Е, Еро, што тако изгледаш? Ја му кажем како ме грозница тресе већ 15-16 дана па једва идем. Он извади кутију са пилулама те ми даде. – По три на дан! Мора ти помоћи, јер сам их за војнике правио!... А ко су ти она двојица? Ја му потајно кажем како смо их срели и изјавили sсумњу да је онај рањен. Он га зовну, па упитавши га одакле је, рече да одвије руку, јер је он доктор. Кад чу, овај поче да јауче. – А, јао, моја мајко! Немој господине, молим те, тек сам је везао! Овамо, онамо, једва га намораше, те један ордонанс сјаше с коња и поче му одвијати руку. Одвија, одвија; кад дође до последње крпе, он се баш пренеможе. – Јао, уби, посјеци, не одвијај даље! У том Ђокић сам с коња тргну завој и – рука здрава! Изрезили га ту мало и посла их натраг у Кушиће са ордонансом обојицу. Мени их би жао, јер сумњам да су они криви. Кад су сви бјежали, није ни њима сјеме остало. Мислим да им нису ништа урадили. И право је. Ако је за осуду, ваљало је судити редом, почев од оних у Ивањици, који чак уочи „примјећавају” на Кушићима – 4 сата далеко! – „да ви (Пера Борисављевић и Михаило Илић) од неког времена одвећ лабаво држите ваше трупе!” Брука и грдило! Чолак-Антић није се сигурно осјећао ни на Кушићима ни на Опаљенику, ни под Црвеном гором ни на Калушима, па чак ни на Шљивића Брду већ је сишао у Ивањицу! Умјесто да се покрије ушима и да ода достојну хвалу овим див-јунацима, Борисављевићи и Илићу, што се задржаше на Погледу и Кушићима, Чолак-Антић „примјећава” на 4 часа далеко „лабавост трупа”! Само што не вели: „што ме осрамотисте, Бог вас убио, и остасте ту, кад ја већ побјегох!” Од 26. јула па цијелог августа вођена је борба око Укоченице, Погледа и Чемернице под непосредном командом ове двојице, Борисављевића и Илића, и може се рећи, много славније и много паметније. Нарочито борба на Чемерници 24. августа, у којој Илић сјајно освети Калипоље и опра образ српском оружју, остаће потомству као сјајан спомен нашег јунаштва и пожртвовања – шта може учинити храброст, памет и самопрегор. Овдје је најбоље показано да : „Бој не бије свијетло оружје, : Већ бој бије срце у јунака.” До примирја турска нога није више ни корака коракнула даље на српско земљиште. Жали Боже само онолики труд око утврђења Лисе и Градине а још већма је жалити: што Борисављевић и Илић не имађаху ни алата за утврђивање Кушића, већ су га узимали из околних села. Довде о борбама, а сад ћемо приказати друго нешто. При напуштању Јавора, мора се признати да није било „главнокомандујућег”, јер се одступало противно свим ратним законима и обичају. Тако муницијска колона, која је била најпре на Бадњанима крај пута Кушићи – Јавор, одмах послије борбе на Калипољу премјештена је назад под Црвену гору, а када је Јавор пао, требало је муницијску колону најпре удаљити, па за њом да одступи остала војска. А шта је било? Са чуђењем гледале су коморџије муниционе колоне како прво одступа каваљерија, а за њом топови, па пјешадија, мунициона колона дакле остаје позади! И да су Турци смјели од Илића и Борисављевића, да се они двојица нијесу задржали на свој ризик на Погледи и Кушићима – сва би муниција пала њима у руке! Има ли ту памети? Но заборавах казати, да је Чолак-Антић са штабом био најпрви /у напуштању положаја/. Тек послије њега долази каваљерија – по одступању. Еле, послије неколико дана по паду Јавора, пало је главнокомандујућем на ум и мунициона колона! Она добије наредбу да се врати у Ивањицу, а из Ивањице у Ариље. Поређало се око 200 колона низ Забран: прст се пред оком не види, а ми путујемо. Командант колоне ујаше коња, а другог му јаше сеиз, о колима и воловима нико и не води рачуна сем рабаџија. Један сеиз јаше командантова коња, други му носи шињел и остали војни прибор, као шатор, кочиће и др. Моји волови бијаху у средини – мали, токмац, али вуку као бијела лала. Ни бриге ме око њих; чак се и попнем на кола, па се завијем у кабаницу. Наједанпут тек повичу предњи: „Стој! – ој!” – Шта је? Сломио се заворањ некоме напријед и ми сви морамо да зауставимо кола. Од послуге нема никога! И так прође читав час, ми дежурамо крај својих кола по оном блату, све док неко заворањ не направи у оном мраку. И тако једва до зоре стигосмо у Прилике, на два часа од Ивањице. Ту дамо стоци по мало мекиња и сијена, хајде опет. Али уз Градину бијаше мука. Узбрдо, па мало-мало сломи јарам, час заворањ, час рукунице. Нечији волови, иако велики, ипак посусташе, позијеваше од зора; дај моје тучкове да извуку кола уз брдо! Испрегни Сивоњу и Цвјетоњу, помажи другима да извуку кола, па опет упрежи – то ми је био једини посао док не пријеђемо Градину. Од команданта ниђе гласа ни трага, као ни од послуге! Опет преко моста на Дивљаци мука! Мост слаб и са страхом по једна кола превозимо. И у неко доба ноћи једва стигосмо у Ариље, стално мјесто које бијеше за нашу колону одређено. Е, ту нам је било и које-како. Равница, воде довољно, ливаде доста а тајин уредан. Ту смо ми, муниционци, мало данули душом и проживили. А послије оних тешких и горких успомена да забавим мало читаоца и шалом. Ариље је мала варошица на лијевој, уздигнутој обали Моравице, а поред њега опет с лијеве стране протиче Рзав, ријека готово увијек мутна, јер тече кроз врлети. Ту је била владичина столица једног од оних 12 владика, које је св. Сава установио кад је онако срећно добио права на то од грчког патријарха. Е, али од тога времена сила се што шта промијенила; сила је Рзав клада поваљао поред Ариља, сила је се чуда дешавало до нашег рата за ослобођење. А у вријеме рата бијаху ту два попа: поп Јово Велики и поп Јово Мали. Поп Јово Велики више је личио на каквог сулудог ритера из средњег века но на попа српског. Тукао је се, псовао, ружио као најпростији сељак и још горе. Поп Јово Мали није смио зуба од њега помолити. Елем, једног дана дође неки Енглез, реалан, младић од својих 20 до 23 године. Поп Јово Велики ухвати га у вече на вечери и почну пити. Мало по мало док Енглез уфитили, а није знао друга језика до енглеског. Шта ти тада нису радили са Енглезом: превртали се на столици, пјевао „марсељезу” на енглеском језику, клечао, лежао на цигли итд. Али, чим он поче енглески одговарати, поп Јово привиче: „Улар, да вежемо; полуђе!” То се нашим простима тако допало да су дуго причали како је поп Јово исмијавао некаквог Енглеза. У цркву, која је била задужбина Немањића, никад нијесмо ишли, јер је у њој било брашно. Пијанке и теревенке низале су се сваке ноћи. Поп Јово сваког дочека и испрати, а кад потревис кога, који игра карата, ту га поштено опљеши па га пусти. Кад дођоше Руси – брука! Ту се готово није знало кад се лијеже, а кад се устаје. Дан се претварао у ноћ, а ноћ у дан! Ја сам имао неких Златибораца, другова који су знали причати по сву ноћ. Неки Видоје Васировић својим причама и поскочицама могао је мртвог засмијати. И то су све народне, скандалозне, које се само у војсци причати могу. Али их он тако доћера и углади, па им прави смисао тек доцније, послије дугог размишљања, ухвати ако можеш. У том мору од „елбетлука” стиже већ и примирје. Ја Сивоњу и Цвјетоњу за рогове па кући. Колико сам „потре” учинио хранећи волове? Колико сам због њих одлежао у кочићима? Колико сам Видојевих поскочица прибележио? Како су Енглези и други дописници цртали мене и потписивали: у муниционој колони! Како је бостонски професор Ђорђе Јувелиус долазио нашој кући, снимао зграде и у том га пас мало не уједе? Какве все напомене чинио кад се јело донесе на синију трпезу? Све то остављам за други пут. Тек само напоменућу да је било свачега и свашта. Најпослије, напоменућу само још један догађај који ме умало главе није стао. Кад се вратисмо из Ариља, пролазили су Руси са Јавора. Моја снаха са ђецом и мајка бијаху на Околиштима у збјегу. Механу напунили руски добровољци па пију и разговарају, а ми сви у соби. Док једном паде на памет да дође на собна врата. – Тко там? Ја му српски одговорих да нема никога, а он не слуша. – Отвори! – виче руски војник. Ја ћутим. – Отвори! – и опсова ружно, па поче лупати кундаком у врата. Ја се побојим да врата не попусте, па их леђима подупрем, док снаха завика: „Чувај се, брато, шпилета!” Ја се окренем а тик моје главе прогурао чово шпилетом кроз врата између дасака. Ја се наљутим и шћедох пушку одапети кроз врата но ми не дадоше. Тада отоврим прозор и викнем њиховог старјешину, неког капетана, и казах му ко је у соби и зашто не отварам, као и то шта онај катил уради. Рекох ли ја, не рекох – дотрча капетан оном код врата, који још шпилет у вратима држаше, па кад му изви шамар, Бого вољени, памтиће док је жив. Одмах му одузе оружје и све истера из кафане, построји у ред и отера у Ивањицу. Нема ти ту шест-пет, но све одјури као разбојнике. Гледао сам то својим очима и би ми жао што оћера све због једног лудова. Али сад видим шта вриједи старјешина у руској војсци! Алал му вјера! Са онаквим бих ја сјутра на Косово. И чудновато, док се ја препирах са војником – он сила. А кад виђе и чу заповијест старјешине, отобољи нас и предаде пушку, па оде ко бела лала! Ни једног протеста! А шта ли би наш гејо радио?... Ако не би отишао у хајдуке, не знам друго, јер би "бранио своју част", а што о туђој не води рачуна – то је споља! Бађава, Рус па Рус! Један на Погледи шесторицу Турака уби револвером док топ уклонише те га не заробише. Бог нека га живи – ако је још жив! А шта да речем за грофа Гаврилова кога куршум просвира па Заскоку баш кроз прси и остави га доктор на Кушићима да умре, а он трећега дана завика: – Давај вотку! Коња! Ничево нет! И оде опет у бој! === III Бој на Чемерници === Од 24. јуна стално је ушанчена наша војска на Јавору. Сваки покушај Турака да нас потисну са границе, одбијан је јуначки. И све до августа газиле су наше стопе по турском земљишту. Несрећни бој на Калипољу, 24. јуна, уразумио је ђенерала Заха, да опрезно ради. Истина, тога дана погибе и доста војника и доста официра, али војнички дух више је очвршћао него омлитавио. Ако волиш српског војника, тек ћете правилно оцијенити ако се на својој земљи бори. То је јунак за отаџбину, а није нападач за освајање. Док на туђем земљишту размишља, на своме јуначки гине али не уступа. И све је тако трајало док у августу не паде на Калипоље стари Дервиш-паша са седам одморних табора аскера, царског војника, који по 10-15 и 20 година куће своје виђели нијесу, који су заборавали и сваки други посао сем ратовања. И тој војсци имали су да изиђу на јуначки мегдан српски сељаци који за 60 година крви виђели нијесу. Страшан је положај старовлашких брда за борбу. Имало је таквих мјеста која су бранили поједини наши батаљони противу навале све турске војске и ни за длаку уступали нијесу. Имало је, пак, и таквих положаја, као што је била Равна Гора, коју су на дан по 5 пута отимали Турци и опет уступали неодољивим нападима српских соколова. Како паде Дервиш-паша у Калипоље у почетку августа тако је опасност већа. Како је знатан део војске са Јавора откомандован и био послат Алексинцу, бијаше наређено да се Јавор напусти. Сви, кога је ово наређење задивило, али покоравати се старешинама – војничка је дужност. Јавор би напуштен, али три дана стајале су јаворске позиције празне, јер се Турци снебиваху заузети га и – прелазити. Од свију погрешака тога јуначког ратовања, као да беше понајвећа та што се најмање обраћала пажња на психолошку страну бораца. Једном напуштен Јавор значио је по мишљењу војника – неизбјежан пораз. И војска је учинила, доиста, оно што /би/ и свака учинила: повлачила се у највећем нереду иако је нико гонио није. Али ови критички тренуци и истурају геније и јунаке. Неуморни Михаило Илић, капетан и командант II класе Ужичке бригаде, заустави се на Погледи, сат хода од Јавора, а и „стриц” му и нераздвојни друг и пријатељ Пера Борисављевић на Кушићима, капетан и командант Ужичке бригаде I класе. Охрабрени Турци навале на Поглед са кога Илић одступи и по споразуму са Борисављевићем, видећи да Турци грабе Мучњу, лијевом косом преко Чемернице, не смејући друмом на Катиће, брзином муње, са Ивањичким батаљоном II класе облети преко Ивањице, Прилика и Катића за једну ноћ и изјутра пресретне Турке близу Мучња, на Карађорђевом шанцу и отпочне тако јаку паљбу гриновачама, да су се Турци убезекнули отпором одакле му се надали нијесу, застали су и са чуђењем питали: „Ко ово може бити, кад је Борисављевић на Кушићима, а Илић у Ивањицу отпутовао?” (Турци су увијек тачно били обавјештени, за Чолак-Антића и Мишковића већ су знали да су у Ивањици.) И отпоче се страшна борба. Јуначки Илић, измакао испред стријелаца као соко кликује и јуначи уморне другокласце којима је ово јуначење и требало, јер су гледали перед собом правог јунака. Довољно је само ићи за њим. У његовом батаљону друге класе бијаше челик – све бркајлија, који је одслужио војску. Од одијела војничког имали су само шињел. Увукли скутове уз ремен да им у ходу и трчању не смета. Од десет часова Турци осјетише тако јак отпор да окренуше леђа и нагну без обзирке преко Чемернице пут Погледи за Јавор. Илић им није дао ни ока отворити ни пушке окренути. Оставише мртве и рањене, оставише пашу, некакавог команданта-пашу (тако га војници зовијаху), оставише алај-барјак са 7 златних кита и златну сабљу командантову, оставише коморџије сандуке са муницијом, сијекући колане па узјахавши на голе коње. Преко Зечког поља није се могао ногом стати, а на куршум да не нагазиш, јер са Укоченице, последњег врха до Погледи покушаше Турци, не би ли се зауставили, али узалуд. Пламти пушка са Зечког врха, пламти са Укоченице од Турака, плотуни за плотуном, јуриш за јуришем, разлијеже се "Ура!" са наше стране, али се и Турци јуначки бране са својим брзометним пушкама. Пропланак између ова два врха Зечко поље, као да је дим поклопио од прашине, коју дизаху хиљадама куршума из земље. Али као муња из ведра неба порази Турке са лијева бока „Ура!”, куда Илић са једном десетином бијаше заобишао! И тај једини узвик ријеши даљи ток борбе и донесе најславнију побједу српском оружју на Јавору у том свијетлом рату за ослобођење и независност. О даљем се отпору није могло ни мислити и Турци нагну десно уз омаре да би се прије границе дочепали, јер јаворски пут бијаше им исувише дуг. То их и спасе – бар оно нико не оста на Чемерници, јер је Борисављевић, с десног бока испод Погледи са I класом повратак затворио да ни гласника до границе дошло не би. У хитњи, да не ослаби свој и онако дугим ноћним маршом уморени батаљон, Илић 27 заробљених Турака стрпа у једну пећину, из које се маћи не могаху, а сабљу и алај-барјак предаде једном воднику из Брезове, да затрпа у шушкор док Турке не проћерају преко Јавора, јер се тврдо бијаше ријешио овај други Обилић: или погинути или Јавор повратити. Дан се у велико клоњаше западу, сунце већ на мале заранке сишло. И паде први сумрак, а Илић стиже са својим јунацима под Јанков камен, преко кога граница прелази. Поцијепани кроз омаре, поцрњели од сунца и барута, гладни као вуци, жеђ грло гори – али нико на те тренутке невоље не гледа нити их опажа, јер овако славна побједа засићава српског војника и слади му јуначки живот. Али уз сам развој овог јуначког окршаја потамње звијезда, која је најјасније сјала на висовима Јавора и Мучња, за все вријеме ове јуначке борбе. Један и једини комадић олова натерсуме избачен из цијеви – проклета судбино – угаси живот ономе коме се успомена никад угасити неће док је Јавора и сунца и док је српског витешког племена. Илић паде у наручје пограничног жандара Крћа Петковића, кога је Илић на први поглед заволео и од кога се од првог састанка до смрти никада ни одвајао није. Витак и висок као Илић, јунак као и он, дочекао га је овај на своје мишице и ни на земљу му пасти није дао, љубећи га у мртво лице, плачући над њим као мајка над својим јединчетом. Војници болно јаукнуше. „Зар на ивици славе да нас оставиш, јуначка крви! Тешко нама!” – и сузе жалоснице лијаху се потоцима низ она поцрњела, јуначка лица, као да су сва од самога срца, као да нијесу крви никада ни видела. Такво је срце у правог јунака! Војници застадоше: паљба се прекиде и куд би даље? Мртвог Илића изнесе Крћо на Поглед и на колима га преко Катића одвезу пут Чачка за Биоград, да му ојађена љуба и мила јединца Јела мртво лице цијеливају. (Јела је сада вјерна љуба г. Милутина мајора, сина чувеног и славног српског јунака пок. Грује Мишковића, а некадашњег мог одличног ђака. Мојој радости краја није било кад сам чуо да су се чеда ове двојице узора јунака заклели један другоме на вјерност. Нека их Бог дуго поживи на срећу и понос свом личном Врховном Команданту и своме народу!) На глас о његовој јуначкој смрти Врх. Командант, Њ. В. бив. Краљ Милан, мртвога је произвео за мајора и окитио му груди мртвом са Таковским крстом. Народ је Јанков врх назвао, за вјечиту успомену на овог бесмртног јунака Илићев врх... И кад некога нанесе пут од Ивањице Јавору, кад буде прошао Поглед, нека од Андрине чесме баци око на десно ланцем Василиног (највишег) врха, угледаће га, како својим врхом пара, као да хоће вјечито да прича, да је под њим пао најјуначкији син ове дивне земље и најхрабрији борац Јаворске војске у светом рату за независност 1876. године неуморни Мих. Илић. Благодарни Ивањичани, да би се одужили колико-толико овој двојици јунака Јаворских, дали су поч. Пери Борисављевићу почасну сабљу коју би требало откупити од његове ћерке љубе Милеве, и оставити у Народни музеј; а пок. Илићу скупили су одбор за подизање видљивог споменика и за тај циљ прикупљено је 200.000 дуката. Али у овој бјесомучној партијској теревенци још споменика нема! Држава би требала разабрати за тај новац и учинити своје. Далеко смо од тога да пребацујемо коме шта, али је доиста жалити што поред оволиких бистава заслужних Срба нема на Калемегдану ни једног Шумадинца! = У ратном вихору = === I У рату ван рата === Кад једна држава 50-60 година проведе у миру и тихом развијању, јачању и напредовању свију грана мирног државног живота, па се наједанпут огласи ратно стање све се у њој поремети и измијења. Овлада нека тешка атмосфера; нико није више на свом радном послу. Све промијенило своје држање и људи и ђеца, па и сама домаћа стока. Све се то узбуља и ускомеша; свак се нашао на туђем послу, коме је врло мало и често ни мало није вичан. И сама природа измијени се. Када прођете у доба жетве, мјесто жетелаца са вјеселом пјесмом, заплишиле сивуље по таласастој пшеници, или зоби, или јечму, па само жваћу и лијено, пуне задовољства, омахују репом и десно и лијево. Из очију им сија благовање. Мјесто косача који се за козбашом поређали као ждралови, избацују по коју шалу и поскочицу, ви видите чопор свиња или стадо оваца или говеда, како мирно пасу, пробирајући траву и с vremena на време шиљкају се, прегоне се између себе, мислећи да је слађа тамо ђе нејачи пасе. И ако видиш у пољу каквог егавог старца, опет ти необично. Онај посао је радио до тада човјек, а сада видиш старца или жену а често и дериште које је у мирно доба једва пуштано да радницима донесе ручак, јер још ни за какав пољски рад није дорасло. У јесен још горе. Ништа сређено није ни у пољу ни у њиви. Стока замјенила радника, а пада ти у очи да међу говедима нема волова, све саме музаре краве и јунад. Нема беспослене рђеле да јури по испашама. Тек по неку мршаву кобилицу или ждријебе видиш како зврцају од њиве до њиве, од ливаде до ливаде. И пси лутају без газде кроза село те ћеш чути скамукање, кад га каква баба или старац или некакав дечко одалами угарком. Мјесто дрвљаника, који с јесени видиш, сада можеш примјетити неколико суварака или грања, које немоћна баба крши да подложи колико-толико огња, да начини мало попаре за ђецу, јер брашна нестало, а нема ко да умеље. Кроз село, када прођеш, све изгледа као покопано. Чим ко почне разговор, ту су већ и сузе. А ђеца убезекнуто гледају плачну мајку и невесело је питају: – Што плачеш, мајо? А јадна маја брише рукавима сузе и јуначи се: – Ништа, синко, тек саме иду! Оде у какав посао, само да се занима ма чиме, да је ђеца више не гледају. А ако какав путник намане, све живо поврви к њему. И ако случајно иде из логора, он не може лако изаћи из села, јер хиљада је питања на њега управљено. И ако се деси какав лажовчина, отпочне такве приче о бојевима да смо ми често у шали, у логору, говорили један другоме: – Отиди, молим те, у село те послушај шта ми радимо у логору! И збиља никад веће походње за разне лажи од овога рата. Ми по 10-15 дана сједимо у логору и ни пушка не пукне, а кад одеш у село, чућеш да је било 5-6 пута борби и да је погинуо тај и тај; тај и тај тешко рањен, а тај и тај утекао, и ваздан које каквих басама. У почетку рата све је усплахирено: и људи и стока. Људи мисле да се мора погинути, а стока промени обичан начин живота и дат је други посао. Нема више јурњаве без реда; све се то укалупило у свој посао. И кад зрело размислиш, у рату стока срећније живи но људи, бар у толико што не умије да мисли. А хране, до душе, имају и једни и други и у изобиљу. Сјећам се само кад одступисмо од Јавора како пијани пијуцима разбијају бурад, пуна вина и ракије те би воденица мљела само ракијом. Али, мало по мало па се све сталожи. Људи увиђеше да ни иљадити не погађа, а стока се брзо свикла на добру храну. И живот у логору поготову, постаде пријатан. Није било далеко од истине, што неки старци говораху, да је лакше онима у селу, јер веле: „Ко погибе оста на мејдану, Ко утече весела му мајка!” А сав кућни терет прешао је на немоћне старце и жене па наравно и јест им било тешко. Ја сам у почетку напустио Велику школу и пун одушевљења одјурим на границу и не питајући брата. За први бој, на Калипољу, 24. јуна 1876. године, стигао сам доцније, пошто се ратници враћаху. Тада сам први пут прешао границу и на првом кораку нађох убијеног војника. Сав модар и крвав. Кад га виђех, прође ме нека хладна језа. Моје одушевљење неко поли хладном водом. Грозна јава заузе мјесто младићског идеалисања. А и друго ме нешто порази, јер бијасмо битку изгубили. А зар је морадијасмо изгубити? Ето, то ме је питање држало и у очајање доводило. У путу сретох мога друга Јова Миодраговића. – Шта је, Јово, ако Бога знаш? – Пропали смо,– рече. – За нас није ово, већ четничко ратовање /герила/. И то ми би нова тема за размишљање. Попео сам се на Василин врх и нађем познаника па отпочнемо разговор: зашто да изгубимо битку? Зашто – кад смо имали више војске? Зашто? Наредник, мој друг, Јос. Вуј. као из рукава ријеши то питање: – Е, да смо знали да за оним висом има ров, не би ми морадијасмо пропасти!!! И то ми би нова тема за размишљање: јесмо ли ми смјели то не знати? Распитујући и позване и непозване, најзад сазнадох да је ђенерал Зах учинио главну погрешку или из незнања или из неоправдане охолости. И шта је најглавније увиђех: да за побједу није довољно само одушевљење, већ и вјештина, мудрост и тактика. То је за моју младићску машту права добит, огромна добит. Са њом сам упао у нову фазу – размишљање. Ствар је у овоме. Ђенерал Зах, пред Св. Јована, држао је ратни савет на који је позвао и неке старце, који су памтили Карађорђеве ратове. Међу њима је био и познати граничар Милутин Азањац, који је знао Турцима сваку помисао и сваку стазу око границе. И он је предлагао да се никако не иде с Јавора преко таласасте равнице, Калипоља, ђе брише куршум из сваког ћувика, већ да се пође на Сјеницу с Вучје Пољане, одакле је и Карађорђе и одакле нема више од часа ода до Сјенице. Кажу да се Зах насмејао плашљивости Азањчевој и наредио да се пође преко Калипоља, а ручак да буде у Сјеници! Још ми рекоше да је Шабачка бригада тог истог јутра 24. јуна, стигла и није се ни прекрстила ни доручковала но одмах у бој загазила! И ово је, на жалост била истина. Даље, сазнадох да су официри доиста вршили јуначки своју дужност. Под ужичким бригадиром Пером Борисављевићем, погинула су два коња; капетан Михаило Рашковић погинуо; шеф штаба Милан Калинић погинуо; потпоручник Раде Гргуровић рањен; мајор Марко Катанић рањен; командир Рачанског батаљона рањен и још многи други. Чу се и за самога Заха да је рањен; али доцније казаше да га је очепио коњ и од тога је добио брух, те су му морали ногу сјећи. Те вечери ноћио сам на тавану механске коњушнице, метнувши кера на трбух те нијесам озебао. Сјутрадан опет пођем од логора до логора, распитујући се за познанике: ко је погинуо или рањен? У том тренутку сретне ме потпоручник Милан Јовановић. – А, ти ли си? – рече. – Овамо у ланац! Ви сте великошколци бунтовници! Да те сад видимо! Али, ту се деси Пера Борисављевић, па знајући ме ко сам и шта сам, само рече г. потпоручнику: "На левокруг, марш!"– и зовну ме под шатор. Ја уђох. – Тебе тражи брат Матије и свега ће те на комаде сабљом исјећи, ако те овђе нађе, јер код куће стара мајка, жена и троје ситне ђеце па нема ко дрва да им донесе нити брашна да самеље, па вели, ако ја морам гинути, он не мора, кад нема ни 20 година! Волим га исјећи, па бар да гинем с главе, а оно црвољчади и онај живи гроб и тако ће полипсати од глади. Но, брате Јово, из ових стопа, ватај низ омаре да он те не види, па право кући те гледај мајку и ђецу да од глади не помру; греота је од Бога код тебе живога, а ти један – ја ли био овђе, ја ли не био – баш је свеједно. Он говори, а мени пламен у образе. Мучно ми је оставити логор и ићи кући код жена и стараца. Али његов поглед, његови разлози, а нарочито кад ми маму спомену, уразумише ме. И још се домишљах. – Ти се мислиш! А видиш ли како је наопако пошло? Па сјутра ако Турци јурну у Јованчевиће, зар мајку да ти коњима прегазе? – Идем, Перо, доста више!– викнем љутито. И за два часа био сам крај маме. – А ђе оста Матија? – прва јој реч би. – Не знам – рекох – Здрав је и жив. И од тога доба паде на мој врат сва кућна брига. Истина, кад-кад искрадао би се те одлетео до Јавора, док није пао. Али сам се брже враћао него сам ишао, само да ме брат не види. У томе и октобар дође, а паде снијег до појаса и покри још лиснату гору, која се сва изломи. Ја сам тога љета код куће радио сав пољски рад: косио, жео, везивао, вро, мљео, доносио дрва и све и сва. Али ми је памет увијек била на бојишту. И живећи тако, повукао сам доста муке, нарочито зими. Једну ћу сада испричати. Баш некако између Божића нестане брашна, а ја немам кљусета, наспем у врећу 30-40 ока жита и однесем у воденицу. Код нас нема парног млина нити млинара по занату, па да човјек однесе, па да му овај умеље, а ти само ујам даш. Код нас су воденице, обично, заједничке. У једној имају дијела по 7-8 кућа. Меље се по реду. Узмем ја кључ и отидем пред вече, јер се дању „не може да остави”. Наредим воденицу и заспем жито, па наложим добру ватру, сједнем поред ње и запалим лулу. Пушку прислоним уз брвна, а закључам врата, па се у оном клопарању изгубим у мислима. Код нас, у Ужичком крају воденице су по највећим гудурама, далеко од села. Да те ко нападне, ни кога се поуздати не можеш до у своју сопствену снагу и – пушку. Стога ме је обузимао страх. А када се у памети сјетим свих оних страшних прича о ђаволима и ћоси које се врзу око воденице, онда се страх још више увелича. Так мислећи и пушећи од онога момента клопарања склопише ми се капци и ја легнем поред ватре, окренувши јој леђа. И за чудо – док је гођ воденица млела, спавао сам као заклан. Но, чим поче да јауче, тј. чим је нестало жита, клопарање промијени обичне тонове, управо јаукање и пиштање, јер горњи камен, немајући жита, лети ужасном брзином. И за чудо, ја се одмах, због ове нагле промјене, пробудих, скочим те уставим воденицу. Затим изађем на лакомицу те одвратим воду, па се вратим те погребем мучњак и околиш саспем у врећу, зашиљчам и сједнем да припалим лулу. Сад опет настаде шуштање воде око преслице и лакомице, да те језа подухвати. Хиљаду разних гласова зује и ује око мене. Машта се развија и страх те увати у срце, па да си Краљевић Марко, јер мене то бијаше први пут да ноћим, још сам, у воденици. И кад виђех како ме неодољиво страх све више хвата, ја припремим пушку, метнем нову капислу, запалим лулу, закључам воденицу и пођем у гај, јер "јуначком" срцу не могох одољети да останем ту. Напољу доста беше видно. Сија месец али на махове, јер се праменови облакова витлаху небом, па час га заклоне, а час пусте да сија. Снијег се опет неђе окопнио, у прижагрици, а неђе није; таман да се страх још више увелича. Док сам изашао из гаја, спало је с мене пиле меса. А кад се примих голети, ко мало ми лакну, почнем по мало звиждукати. То зову „рашћеривати страх”. А за сваки случај не дам лули угасити се, јер знаю да је ватра сигурно оруже против сваке звјерке па и привиђења. Изађем на главни друм, који води кроза село. И таман да кажем „помози Боже”, кад ме снађе чудо баш испод једног храста, свега шупљег и већ опалог од старости, испод кога пут води. А за пакост испод пута дигло се на 7-8 метара у дуж глогиње и трњине, па лад заузео од њи цео пут. Озго опет бријег, дакле кроз тај лад се мора проћи. И баш кад ступих у сјенку (лад), облак се скиде с мјесеца те сину, а сјенка још црња дође. Нијесам двапут крочио кроз ту сјенку кад смотрих пред собом као два луча. Блистају се као најсјајнији огањ... Сав претрнух, јер ми дође у маху на памет все оне приче о привиђењима код тога храста, јер се ту копаху мала ђеца, да се због ситнице не би морали мучити чак у брдо до сеоског гробља. Но, сад није имало друге но пуцати. Ма шта да је, пушка му је лијек. Љусне пушка и разлијеже се осоје, а одјекну 5-6 пута у ово глуво доба ноћи, јер је било тако око 2 часа по поноћи. Глас се изгуби, а ја погледам – нема више ништа на путу. Сагнем се да погледам на прозор и видим да се некакво чудо одвуља под пут. Видим како иде предњим ногама, а од половине тијела вуче се по земљи. Брже напуним пушку и очекнух док оно не замаче под обалу. Тада са пушком на готовс идем право кући; нити шта сретох ни стигох. Мајка ми отвори врата. – Што тако доцкан, синко? Ја се умудрих, па само кроза зубе промрмљах: – Сад сам изамљео. – И легнем. – А пуче ли оно твоја пушка? – Пуче. – А што си пуцао? – У вјетар. – И заспим мртвим сном. : * * * Сјутрадан неко доба ја још спавам у постељи, али чујем галаму пред кућом. – Шта је то, мама?– упитах сањиво. – Море, дошао Петко Ђоно па дигао читав урнебес на тебе; каже да си му убио Жуја, а ко му убио пса, тај ће и стоку да му покраде! И ваздан – знаш Ђонска посла. – Кажи ти њему, – рекох, – да бих ја ноћас и њега убио, а камо ли његовог Жуја. Шта ће његов Жуја пола сата далеко од куће? Но, нека се торња док нијесам изашао! – Море, мани се, Бога ти! Нека га нек тандрче. Није га мрзило, но отишао те распорио куче па извадио четвртице и каже: „Ово је из Јовове пушке; ја ћу овога тужити и самом министру!” Чујем непрестану галаму и у њој глас Петков: „А, Бога ми, жалије ми је Жуја но Доца! Његов ми брат убио Доца, а он Жуја. Али нећеш, Јово, тако! Знам ја ђе је Ивањица.” Хтедијах изаћи, али ми мајка не даде. – Прођи се, Бога ти, Ђонска посла! Они још дуго лондаше пред кућом, а колико – не знам; ја сам поново заспао. : * * * И доиста, првога петка позва ме биров у општину. Председник бијаше неки Ђонов пријатељ, а то је увијек полицијски кандидат. Узеше ме „на саслушање”. – Што ти уби кућњег бранитеља, г. Јово? Кажем му ја све отворено како је било. – Ето, брате, откуд ја за знао да то није био вук или лисица или шта друго? И шта ће псето пола сата од куће? Зар је то бранитељ? Али мудри предсједник осуди ме да платим Жуја, држећи се разлога: „Ко убије пса – тај је намјеран да нешто украде.” Узалуд сам ја доказивао да се то не може на овај случај примјенити, но кад бих ја наишао на кућу, па убио пса – ништа помагало није. – Па, добро, платићу – рекох – кад баш велите да је тако; идем да донесем паре – и одох право у Ивањицу капетану, те му все кажем. А он зовно писара. – Напиши позив на општину Опаљеничку да дође предсједник, али одмах. А мени рече: – Идите ви кући, не смије вам нико ништа; ја ћу већ наредити! Вратим се ја кући, а шта је било даље – не знам. Тако сам идућег петка био рахат. Нити ми што Петко тражи ни предсједник. Ја частим Петка полић, а он драговољно прими. Частих и пресједника. И он прими. Ја се чиним невјешт; али они објешењаци Сивљани гуркају и гласно један другом шапнуху: – Ене, ене Петка и предсједника! Пију Жују за душу! : * * * Живећи тако „у рату ван рата” просто ми досади те једног дана пишем брату, који је био возар муниционе колоне (вукао гранате за топове), да бих ја волео бити ђе је он, а он да дође кући. Сву филозофију позвао сам у помоћ да му докажем како би то било све у реду. Употребио сам младост која је спала да чува бабе по селима, а нарочито сам ударио гласом – да би држава у мени имала бољег војника. И знао сам да сам „прећерао”, али сам га ишао пошто-пото отргнути испод заставе и његово мјесто заузети. И кад он оста глув на сва моја писма, бојећи се да ја послије из муниционе колоне не шмугнем у ред бораца, ја једног дана одем команданту и све му испричам, молећи га да пусти њега, а узме мене. – Ја ћу се од сада звати „Матија Поповић” и при прозивци ником у очи пасти неће, завршим молбу. Командант је био неки мали чичица, мајор, извучен из пензије и доведен на то мјесто. Жалим што му нијесам име запамтио. Био је тих, благ и врло љубазан, али обазрив. И на моје наваљивање попусти, зовну брата и саопшти му своју одлуку. – Ти си тежак – рече – и већ у годинама, а овај је лак као јелен; може стићи и утећи. А и треба ми један поуздан и добро писмен. Но, ти оче Матије иди кући, па кад се баш зажелиш, ти дођи те га одмијени. – Али, да га не пуштате никако од себе, господине мајоре, молим вас, само тако могу пристати – рече брат. – Ни бриге те! Он ће увијек уза ме, дајем ти часну реч. И тако га управо оћера. Ја сам онога часа био уведен у дужност, која је била врло различита: да чувам волове; да пишем требовања и водим спискове; да реквидирам рану за стоку. За три-четири дана тако ми се допаде онај логорски живот да сам писао брату да се никако не враћам, јер ја нећу више да се враћам у село и да вучем на леђима дрва, а нарочито више нећу да идем у воденицу. И кад код је долазио брат да ме смјени, умјео га је мајор успокојити и вратити кући, често и да ме не види. Тако смо по мало док брат и не диже руке од мене и само ми по некад напише писмо за ово или оно. Доцније сам и ја допадао кући и виђао шта раде. И тако је то данима трајало. Ја се свикао са возарима, којих је било свакојаких обешењака. Нарочито сам се заволио са неким Златиборцем, Видојем Вуковићем, који је знао некаквиих поскочица, да ти присједне од смијурине. Кад поршимо дневни посао па легнемо под шатор или одемо у „шатру” (ђе се механише), Видоје нас све занима. Логор је био на Калушима – под Црвеном гором, јер послије Калипољске битке „нашло је се за научно” одмаћи подаље од Јавора, а дотле смо били на Кушићима, два часа од Јавора. И добро су учинили, јер смо ускоро по паду Јавора, морали одступити чак у Ариље. Једног дана јави ми брат да је мајка много болесна и опише болест. Ја одмах спаднем на Ивањицу и од доктора узмем 9 прашкова, отрчим кући и наредим како да се употребљавају. И како је доктор наредио да не једе ништа до мало пилеће чорбице (а пилета ни од корова), то ја уловим двије креје и кажем: колико јој се даје од чорбе. Тога вечера останем и на преноћишту. Легао ја у соби на кревет, а они по патосу. Учинио сам се да спавам. Док се јадна мајка, изгладњела, а никад до тада није лијечена (било јој је преко 70 година) зовну шапатом снаху: – Ђуко! О, Ђуко? – Чујем, мама! – Ама, дијете, Јово је заспао: дајте ми мало све прашкове да брже оздравим. А и гладна сам, синко; дај ми и ону полу креју да поједем. – Куку, мама слатка! Не смијем, Бога ми, од Јове, шта да му кажем кад ујутро потражи прашак да ти да? А ни креју ти не смијем дати – убио би ме, јадна. – А, арастос ти и ти прашкове! Није Матије имао друга посла но да шиље доктору! Ја сам и до сада живела без доктора; липсах гладна. А ја више не могох да трпим, но се закикоћем колико из гласа могох. – А, тако ли? Оне се обе брже покрише по глави и бајаги почеше у сну да рчу. Сјутрадан похвалим снаху за њену тачну болничарску службу и кроза смијање објасним мајци да то мора бити онако како доктор нареди: „Умрла би одмах, ако друкчије урадиш!” И она сирота слеже раменима. А како тијело није навикло на медицине, лијекови изврсно дејствоваше и она је трећи дан била потпуно здрава хвалећи и докторе и прашкове, али никако не шће вјеровати: „да баш све мора бити како доктор каже”. Сјутрадан вратим се у команду и више од неђеље дана само смо јели, пили и веселили се. Са Јавора се ушутјело; нити наши нападају нити њини. И помислите: нама већ криво што не туку! Научили смо примати гласове: ко је погинуо и ко рањен као кад би у мирно доба некакав познаник причао – ко се у селу оженио, а ко испросио. И људи Божији, просто поасили смо. Стоји цика, писка и дрека по логору као да је свако вече бал. Прегоне се, дирају један другога, подсмијевају се узајамно – да пукнеш од смија. Кириџија бијаше ријетко, све то отишли „на војску”. А понеки или због старости заостао или „умијо се снаћи”, кад прође поред логора за Јавор, прође као кроз шибу. Овима криво на њега што он није у рату па тече паре, па га грде и на пасја уста. Узалуд сирома чича богоради да га се окану – али је узалуд. Једном почупаше му коњу реп, па викнуше: „Уа! Коњ без репа! Газда му се с њим закитио!” Једва човек жив умаче. И више никад није тудије прошао, но се ватао од распутнице до Ивањице. Ево једнога празника пролазаше много женскадије поред логора, па неки обешењак нашао у дупљи гнијездо од пухаћа, па затворио и отуд и одвуд, одсјекао кладу те доваљао поред пута до логора. Жене ко жене, уздигну сукњу од блата, а он подговори другове да их зауставе и запиткују ово и оно док он не отвори рупу и пусти пухаће међу њих! Боже, кад стаде цике и писке од жена и ђевојака. Пухаћ у страху јурну међу њих па уз ноге, а оне, јаднице, узму цикот и вриску, скачући по блату. Све мртво попада од смијеха. И тако то данима. Али и нашим коморџијама бијаше једном црн петак. Научили на ленствовање, па их мрзи да оду мало даље за дрва но све пранте око пута покупише сељацима. Долазе они команданту; командант пријети, моли – узалуд. А један Ерципаћ поштено освети, те се више нијесу сјетили узимати сељацима пранте. Узео чово па једне пранте извртео сврдлом, па у рупе турио по један фишек од пибодијеве пушке. Тако у двадесет, тридесет врљика и пранти, које су биле у реду. Наше коморџије, по обичају, дигну све то па нацакле увече ватру – у небо упире! Но кад догоре врљике до фишека, пукне један, па друг, па отпочне унакрсна ватра – лете угарци на све стране, а варнице их опколе као рој пчела! Они поред ватре у најслађем разговору – куд који! Неко имаде куражи те се дигне и побјегне, али већина преко главе стану се претурати низ брдо, чак у поток, мислећи да сви изгибоше. И срећом ником није било ништа, а сјутрадан кад их комшије позваше да донесу врљике, нешто крупно опсоваше и њима и сељацима, али од тада по дрва иђаху у Црвену гору, а пранте и врљике стоје им око пута под носом. : * * * Од тога доба провиђења, шале и масакра није много прошло кад и ми постадосмо озбиљни. Један једикти глас „Јавор пао” однесе све расположење и навуче на наша чела тешке и црне облаке. Нестаде шале, нестаде веселости. Тај глас је значио блиску паљевину наших кућа, уништавање свега што смо годинама кунаторили по оним прљушама. – Зло, мој брате! – шаптало се по логору муниционе колоне. – Видим ја да има неке несреће. Ноћас још са вечера пројури каваљерија, за њом артиљерија, па и пјехота. А ми зар са џебаном најпослије! Каква је то пометња? Зашто нама прво не наредише одступање? Зар да оволики барут падне Турцима у шаке? Какво је то сметењаштво од старешина? И зар Јавор да падне? Та њега би жене са преслицама браниле годину дана! Од кога да падне? Како да падне? То је издаја!... Тако брујаше по логору, а волови стајаху упрегнути у јармове и само се заповијест очекивала, па да се бјежи. Али кад свану, поче се војска враћати опет. Мутљавина наступи нека да нијеси могао знати шта се збива? Неки иду Јавору, неки иду од Јавора! Узалуд питаш и једне и друге – нико ти ништа рећи не умије, само очајно уздахну: „Зло!” И кад се врати војска, нама стиже наредба да се повучемо чак у Ариље! Кад шта је било? Врло проста ствар. Јавор је био утврђен као град. Али падне Дервиш-паша на Калипоље са 7 табора низама. Враћао се, веле, из Босне и чим је дошао, запита: – Шта је оно онамо?– упријевши прстом на турско земљиште које смо били заузели. – Српска војска!... Сјутра да је не видим на нашем земљишту! А кад су ту наредбу Дервиш-пашину доказали Чолак-Антићу, који тада вршаше дужност команданта Ибарске војске, на велико чудо, нареди се одступање са Јавора!!! Три дана стајао Јавор празан, јер Турци не смједаху да га заузму, немогуће ни помислити да ће тако тврда позиција бити онако напуштена. Али, по несрећи, била је истина. Све је Јавор напустило и да се није на Кушићима задржао Пера Борисављевић, а на Погледи Михаило Илић, ко зна ђе би се војска зауставила, јер се прочу да је наређено утврђивање Лисе и Градине – мјеста по 10-15 километара удаљена од Ивањице на путевима за Чачак и Пожегу. И та два јунака спасоше Стари Влах и Ивањицу; првом је благодарна Ивањица подарила почасну сабљу, а други је јуначки погинуо, те му мјесто видне награде остаде само благодарност и вјечита лијепа успомена – „Илићев врх”! Страшно је гледати борбу, али куд и камо је жалосније и грозније гледати разбијену војску, која у нереду одступа, а нарочито кад то учини ноћ по оним гудурама и планинама какве су око Јавора. Кад сам изујутра прошао друмом, спазио сам и сретао по пет, по шест, по десет, а кад-кад и по једног. Блиједи као крпа, каљави, изгребани, гладни и жедни. Питате их: „Куда ћете, браћо?” Они нам блесасто одговарају: „Не знам!” „Хајте, овамо вам је команда!” Они пођу као јагњад на клање. Наилазио сам кад изгрије сунце на по 7-8, метнули торбу под главу на горњу обалу пута, па леже у блату до кољена. Кланцао, кланцао сву дугу ноћ, па га ту савладао умор при изласку сунца; легао и спава мртвим сном. Так слатко спава, као да је у девет перина! Дрмај га, буди га – не буди се. – Устани, болан, озебћеш, пропашћеш! И исправи га да сједне. Он се одмима, окреће се око себе и не може да дође к себи. – Устани, освјести се! – Немој ме, брате, тако ти Бога! Пушти ме још мало!– одговара буновно и једва се прибере те устане. – А да, пропао би, весео био! – Па зар нијесам? – А ко о томе води бригу? Али, чим се прибере, чим дође к себи, у њему сине дух: „А, ђе су наши?” Пипне се је ли му све у реду, па кад види све пас на свом мјесту, као да ништа није било, викне осталима као соко: – На ноге, јунаци! Тамо је застава! Напред! И ови, иако уморни, тако раштркани кривицом старешине, војска за 2-3 часа сва под заставу падне па настави да гине за слободу. Ја сам то очима гледао и сузе су ми пошле од милине. Који би војник у свијету тако издржљив био? Који би се војник у Европи тако свјестан своје дужности показао? Само рођени војник, само Србин. И није прошло 2-3 часа од изласка сунца, свирала је труба на Кушићима збор и по прозивци – ни једног војника није било који се није одазвао. Но, ја остављам борце са пуним срцем да пођем са муниционом колоном. Нама би заповијеђено да се премјештимо чак у Ариље, што и учинимо идуће ноћи. Иде мало срџбе, мало жагора, па се све смири, јер одбрана огњишта испод Јавора паде у руке људи, који гину али не одступају. А међу првима паде пок. Илић, пошто јунаштвом задиви Србе, а ули страх Турцима на Чемерници. Ми у логору продужисмо стари рахатлук. Но, наскоро, по несрећи, завлада међу стоком шап, међу нама срдобоља. Један по један во изјутра се не диже, а по један возар по 50 пута ноћу се диже. Воловима се пуше папоњци и рамљу, а возари само трче у међу, те и на мене дође ред. Али код мене, поред срдобоље, наиђе ужасан спраб, тако да нијесам могао иглом убости у тијело ђе није било ране. Јавим се за болницу и спроведу ме у Ивањицу на лијечење. Али, каква зла коб! Не идем у болницу, већ одсједнем код сестре да се лијечим. Бијаху руски доктори, болећиви људи. Дадоше медицине и свраба се ускоро курталишем, али срдобоља ме испи жива да сам једва на ноге стајао. На моју злу срећу, дочује за мене начелник станице, познати Панто Јовановић, звани „Буљубаша”, који ме је изодавна мрзео, као „бунтовника”, кога је неко послао да буни три округа: ужички, руднички и чачански! И једнога дана рупише два пандура код мене. – Хајде одмах! – рекоше. – Зове те г. капетан. – Како ћу ићи кад се на ноге одупријети не могу, људи, Бог с вама! – Хајде, хајде одмах! Така је заповијест: ако не можеш, наређено нам је да те на поњави однесемо. Видим ја зло, јер сам знао оног нечовјека, да нема ни срца ни душе и да за њега не постоји пропис Црвеног крста – неприкосновеност болесника. – Па, добро – вељу – ако је тако, ето вам поњаве па ме носите; ја као што видите, ићи не могу. И они ти мене лијепо у поњаву, па преко Ивањице право у хапсану. За моју срећу виђаше ме с горњег боја моји познаници: пок. Радош Нешковић, Јов. Докић и Никола Нимић, великошколци, те викнуше доктору, неком Шваби Гушу: „Не дајте, господине, да вам болесника хапсе!” И он нареди да ме к њему донесу. Али, ето њега па на горњи бој. – Како смијете сметати мојим пандурима да не ухапсе овог бунтовника? Знате ли ви ко је он? – Па довати моју објаву и сву је на парам-парчад поцијепа. Богами, се Шваба препаде, па му усплахирено рече: – Но, но, сат више он не полестан! – Вуците га у апс! – викну „Буљубаша” и пандури ме понијеше. Међутим, пок. Радош бијаше отрчао код управника болнице, Руса Волкенштајна, и све му казао зашто ме „Буљубаша” гони. И тек ме снесоше да убаце у затвор, а Волкенштајн па преда ме. – А куда ви, сукини дијете, суето етово бољново? – Г. капетан наредио да га однесемо у затвор – правдају се пандури. – А вот вам, балвани – рече им, па једног једном, а другог другом руком одбаци – пуст капетан није ето скажит! Давај, капетан! Спустише ме, а Панто дотрча. – То је бунтов... – Маљчик – грмну доктор. – Ње трогоћ! – и скреса по руски! – У бољницу! Дођоше два болничара те ме однијеше у болницу и за три дана ја оздравих, благодарећи оном порушеном Јеврејину, који дође из бијела свијета да спасе једног одушевљеног Србина, младића – од свог рођеног брата, на бруку – од капетана! Трећег дана даде ми доктор објаву „на мјесец дана поштеде и на опорављање код своје куће”. Четвртога дана узјашем коња пред Манојловом кафаном и тек да пођем, а Панто „Буљубаша” из механе пред Волкенштајна: – Ама, докторе, тај оде! Бићете криви што га пуштате! Тај више неће доћи. Тај, тај... Ја ободох коња и чух: „Маљчик, евомоч!” Од тог доба никад више не чух за тога мога спасиоца. Ако је још жив Бог нека му плати. А „Буљубаша” је отишао Богу на истину. И њега нека Бог помилује! Колико је он крив, више је онај, који га је на такво мјесто узвисио био. Он, доиста, може служити за уклин и чиновницима и народу. === II Цртице из рата === Године 1876. паде снијег врло рано, још у октобру, на лиснату гору и грдну штету почини: гране поломи, дрвеће пообаљива. Борба, која се очајнички водила цијелог љета, прекиде се примирјем које преко зиме наступи. Но, то је био, ипак, рат у миру, ако не са човјеком, а оно са природом. Али, иако је било примирје, оно није важило за Кладничане, чувене зликовце из Кладнице, која лежи на 5-6 километара од Јавора, с лијева од кобног Калипоља, на коме онако лудо пропаде више од 1000 мртвих што рањених. Од Кладничана је пропиштао до рата Стари Влах; сад су се већ умирили, јер их је 22 пало са Хаџи Лојом при окупацији Босне. Сам Мујо из Кладнице носио је латинку са преко двадесет рецака – толико је Срба побио. Истину треба рећи, нијесу ни наши њиним дужни остајали, али су их увек као дин-душмане сматрали. Еле, за време примирја буде на Јавору одређен за команданта Паја Путник, познати јунак и Србенда, каквог је ријетко наћи. Он је био командант тог кордона (границе). ==== Путников посилни ==== Код Путника је био као посилни неки Црногорац, који је поодавно у Србију дошао. И Паја и његов посилни вршили су дужност као часовник. Ничега изванредног не би. Но, једног јутра јави предстража да су се Турци (без сваке сумње Кладничани), користећи се јаком маглом и ноћном тамом, крадом примакли земуницама наших коморџија на Вучјој Пољани и њима једанаесторици главе одсјекли. Пају као да пушка уби. Креше са објема рукама рачвасту своју дугу /браду/ и само укће: ху! ху! И ми сви као побијени: и жалост и брука! А снијег нападао до појаса да се с пртине маћи не може, а камоли да им се врати жалост за срамоту. Стаја тако до подне. Од једанпут улети к нама у крчму Пајин посилни Црногорац па стаде као укопан. – Е, јесам ли те до сада вјерно служио, кажи ми, Божја вјера тешка, господине? – Јеси, јуначе, ма шта питаш? – Е, кад јесам – и од сада ћу, тако ми Светога Петра, само ти мене данас послушај, господине п. пуковниче. Пушти ме и допусти ми да узмем још двојицу, да ноћас или сјутра до подне осветим побратима! – Каквог побратима? Ко га уби? Ђе? – пита Паја. – Еле! Па зар ме још питаш? А зар ти нијесу црни гласови дошли да су наших једанаест погинули на превару ноћас! А ту је био и мој једини побратим међу њима. – Па добро, јуначе; ама, како да осветиш сад кад се са пртине никуд маћи не може? Хоћеш и ти лудо главу изгубити; но остави док се снијег не отопи – разбија га Путник. – Шта рече: остави!... па куд би, грдан од бруке?... Но, молим те као свог оца пушти ме! А ти ћеш сјутра наслонит дурбин па гледај шта ће бити са мном и са Турцима на Калипољу. Дуго га разбија Паја, али је све узалуд и најпослије му дозволи. – Нека ти је срећан пут, јуначе! Да сам на твом мјесту, души воља, и ја бих тако. Али не реци да те Путник смео. И нека вам срећан пут! Али чувај се, јуначе! Штета тако млад и добар јунак да лудо пропадне. И она сила од човјека, гологлав, пољуби му руку као најсмернија ђевојчица, рече „хвала” и нестаде га. Кратак зимњи дан прође и ја „посилног” више не виђех. Казиваше ми да још са двојицом јолдаша оштре ножеве и оправљају и трљају пусат. Ноћ паде, а њих са Јавора нестаде. Нит ко виђе куд ни кад су отишли. Сјутрадан прије зоре на врућој Пају питамо за „посилног”, а он само слијеже раменима. – Па хајдемо ивицом на Василин врх, господине п. пуковниче, – рекох му. – Бар да дирамо твог посилног, ако не буде није на Калипољу. И изиђемо. Сунце тек грануло по висовима Љесковца, Горијевца и по Василином врху. Тишина нијема, само по нека ће врана гакнути и прољећети с букве на букву. Избечили ми очи као ждралови и гледамо уздуж и попреко преко свега Калипоља – ниђе живе душе. Једва се назире пртина, којом се стража служи, кад преко Калипоља за Кладницу прође. Ми пушимо и не скидамо очију, не би ли штогод угледали. Наједанпут се иза крајњег брежуљка Калипољског помоли пртином 7-8 аскера. Одсјахују им пушке прам сунца. Путник гледа на дурбин. – Аскери, момче! Турили руке у џепове, па дувају у песнице и иду један за другим. – А видите ли њих? – Не, синак! А не бих ни вољео да их видим. Тројица на осморицу. Мене подиђоше мравци и гледам: одакле ће се помолити. – Ено их, злосретника! – узвикну Паја. – Ено их; сиђели на сред пртине и сад се дигоше па право у сусрет аскеру! Пропали су! Еј, луде главе! Ја се загледао у њих, а срце да искочи. Што се више приближавају, све је горе. И у који мах се сусретоше на врху једног брежуљка, због кога аскери њих нијесу могли виђети раније, плануше три пушке, а тројице аскера нестаде у снијегу. Остали нагнуше натраг и ми виђесмо како се одсјајују пљоштимце од ножева. И док би човјек попио чашу воде, на Калипољу осташе само три сјенке. И ове три сјенке окретоше назад и мирно, као са какве даће, један за другим упутише се право к нама. – Хеј, посветила вам се! – узвикну Путник и скочи, као младић од 20 година, низ ону косу у памет. – Хајде, синак, мој „посилни” освјетла образ, и Бог и душа! Док глас оде у турски логор, они ће већ овђе бити. Ја не могох ни сачекати док он изговори, но јурнем к механи. – Стој, чекај, стој! – виче чича, али ја отрчах као на крилима и јавих осталима. – Настави котао пун ракије да се вари – викну крчмар, крупним гласом – данас нико не плаћа у крчми. У том стиже и п. пуковник. – Аферим, синови! Виђех колико вриједи Црногорац и Шумадинац кад се удруже. Сила смо, море од које ће у Шаму каде проплакати. Хајде, јадно им мајчино млијеко! И отпоче живахан и весео разговор, а у том стиже и „посилни” са обојицом другова, а сваки на пангарету носи – главу! Љубљењу и честитању краја не бијаше. – Вала, господине п. пуковниче, сад ћу ти опет бити као што сам и био. Ја моје учиних: побратим се неће на побратима пожалити ни на ономе свијету. Сад ми је срце на мјесту. Тако у веселом разговору стиже и ноћ. Гостољубиви Путник устаде, раздраган и, окрећући се свима, рече: – Господо и браћо! Вечерас сте сви моји гости – и нареди крчмару да закоље овна и цијелога испече. По вечери, уз лијепо и чисто јеличко вино, настаде разговор. „О коњима и о јунацима.„ „О земљама и градовима”, а понајвише о појединим епизодама из летошњег ратовања. ==== Вукашин ==== Пало ми је у очи да јунаштво није само особина физички јаких људи, већ и по изгледу и конструкцији (саставу) тјела слабих; да је безразложан и прећеран страх често узрок грдној погибији, а срчаност и присебност очува главу и у најопаснијим приликама; да је заклањање од куршума и граната просто уображење, а смрт у борби – слијепи случај. – Вала – рећи ће један погранични стражар, окрећући се мени – ни мањег човјека ни већег јунака не виђех од онога твог братучеда Вукашина (Марковића, из Јованчевића, унука Марка Маџара, рођеног брата попа Ђока Јованчевића, који је шћерао Реџа из Комадина). Ми се сви у ланцу заклањамо, прилегнемо тако, а он, као орлић само се раскорачи, истури лијеву ногу напријед, мало њом поклекне и само пуца, нишанећи на непријатеља тако безбрижно као да гађа зеца. Ми смо га сваки пут опомињали да прилегне бар, а он ће само рећи: – Море, батали ћорава посла! Ако је суђено, погинућу и да се у мишију рупу сакријем; но ако за мене још није саливен куршум, нека их је хиљадама нек пуцају, мене неће ни доватити! – И доиста – продужује стражар – био је у осамнаест битака, никад га зрно не окрзну, дољи само на Боровцу што му пресјече ремен на пушци, а он није ни опазио, док се нијесмо вратили у логор. А кад смо питали: кад ти ремен пресјекоше, грдниче, он се смијући окрете, погледа пушку, па ће рећи: – Ене! Она пашчадија огладнела, па већ и каише једе! А ко би још на то гледао кад се бије! – А кад је Јавор напуштен, знате ли, господин Ј... шта је било с њим? – Чуо сам – рекох – нешто, али не знам шта је уствари. – Ето шта је. Ја сам поред њега баш у ланцу био. Ми у ланцу поврх косе идући с Јавора Вучјој Пољани, а Турци наступају поред Стјеника и Ограђеника. Вукашин по обичају стоји и пуца. Ми га више нијесмо ни опомињали; знали смо му нарав. У то дође заповијест да одступамо шумом. Свира и труба на одступање и ми, пуцајући полако, узмицасмо ка Дубоком Потоку. Турци заузму Јавор, а ми се скупимо на Кушићима. Увече се као обично почнемо тражити и један за другог разабирати – кад Вукашина нема. Питај, распитуј – нико не зна шта је с њим било. Да је погинуо, нико није виђео; да је одступио, такође није. Наш бригадир Пера Борисављевић зашао по батаљону и пита: „Шта је с Вукашином?” (Знаш и он вам је род.) – Јесте – рекох, и то врло близак. – Еле, нема га! Плаче г. Пера као киша: „Е, мој Вукашине!” Тако један, тако други дан. Кад трећег дана пред вече, ето ти Вукашина. Сав исцијепан као дрински вук, блијед као крпа, носи упртачу и пушку и једва капула. Кад га виђесмо, сви халаукнусмо к њему. Питамо га: „Ђе си? Шта би с тобом?” А он ријечи проговори не може. Од умора ли? Од глади ли? Ко би му тада знао! Чу господин Пера, па одма дотрча. И он га стаде питати, а Вукашину ударише сузе. – Дајте коју чутурицу! – викну Пера. Донијеше чутурицу. Вукашин накрену једном, два. Г. Пера га куражи, разговара: – Не бој се, Вукашине! Шта је било, било је. Сад си међу својима. Пини још мало... Тако... Иди, одмори се; имаш пет дана поштеде. Он се окрене и оде под шатор мој; леже и није се пробудио до ујутру. Кад се пробуди, заиска парче хлеба. Донесоше му хлеба и ракије. Он пину, поче јести па се насмеја, али горким осмејком. Као сунце да огреја. Отрча један г. Пери и јави му да је се Вукашин повратио себи. Дође г. Пера, а ми се сви начетили око њих. – Па причај, Вукашине, брате; шта се учини с тобом? Ми те већ и ожалили били. Тек тада он отпоче. – Ништа, брате Перо. Ето, шта је било! – и отпоче. – Кад смо били у ланцу, ја по обичају пуцао и нијесам се обазирао око себе: има ли кога и стоје ли сви у ланцу. Пуцао сам док ми нестаде барута. Тада се окренем да потражим фишека, кад имам шта виђети: наших ни једног у ланцу, а Турци јуре далеко иза мене. Мени тек тада дође у памет да сам чуо трубу кад је свирала одступање; али у онај мах није ми ни пало на памет за шта свира. Управо, чуо сам је, али у мозак ми то није ушло. Сва ми је памет отишла под Ограђеник, ђе ћу кога Турчина виђети да гађам. Но, кад виђех зло очима – да ми повратка нема, јер би ме Турци или жива ухватили (а код себе само три метка имам), ја се попењем на једну јелу, надајући се да ће ноћу моћи провући се, док Турци поспе. Али на моју злу срећу, они сви ноћ тумараше испод мене: ђа тамо – ђа вамо. Мене сан оборио – просто хоћу пушку да испустим и ту би ми била смрт, јер би ме опазили. Овако, хвала Богу, ником не паде на ум да погледа уз јелу. А тамо би и виђео, јер ја сам био у врху, па ме гране заклониле. С тога отпашем појас, па се вежем око стабла, а вежем и пушку. Колико сам спавао – не знам. Тек кад ме појас пресијече (упио се у тијело за два прста), болови ме пробудише. Погледам – сунце на пола неба! Видим да ни тога дана нема спасења. Глад ме мори; сав сам као угруван, али шта ћеш, трпети се мора. У том дође вече. Турака все ређе; сви као да одоше ближе Кушићима. Кад би око неко доба ноћи, завлада мирноћа; ниђе никога не чујем у близини. Тада се ја одријешим па полако и пажљиво сиђем, ухватим јелу на се, па все ближе Дубоком Потоку. Ту нађем једну шупљу букву те преноћим и добро се испавам. Слађе ми је било, брате Перо, оно но теби у перини! – додаде, насмијавши се горко. Ми сви претворили се у ухо. – Јутрос пођем онако на сент и хвала Богу ево ме опет међу вама,– доврши весели Вукашин и добро уздахну. Пера му даде један наполендер и пет дана поштеде, а он се одмах диже и оде у Јованчевиће кући на одмор. Петог дана Вукашин као што је био. Од немоћи ни спомена. ==== Јунаци са висова Јавора ==== – Био сам, брате, убијеђен да неко – прихватиће један стари ратник – располаже нама и нашим животом. Ето, сви знате шта би на Погледи, кад Турци јурнуше на тешку бијоградску батерију. Један капларица, е, Бог ме, немаш га шта виђети колики је! Уби из револвера, све једног по једног, равно шесторицу и одбрани топ, док га одвукоше. Пуцају плотуни на њега, а он као на свадби! Бог зна, бијаше Рус. – Е, ђе рече Рус – рећи ће један дугогодишњи буљубаша – е, јесу јунаци, брате, као да им је Српкиња мајка. Знадијесте ли онога младића што га проби куршум кроз пресију па изађе на леђа. Зваху га „Гроф Орлов”, чини ми се. И да видите чуда: ми га донијесмо на Кушиће у болницу да умре. И доктор га преви тек да га утјеши, али ђаволи су, брате, нови доктори. Ми му кажемо: „Тога не треба превијати!” А он се искриљешти на нас: „Није то ваше! Бог и наука чуда чине!” И да видиш јада: трећи дан он се поврати, а кроз неђељу дана завика: „Давај лошад!” (Дајте коња). И опет у бој! Ти иду у бој као ми на свадбу или даћу. Јунак народ, шале није. – Судбина, синко, судбина! – дода један чича. Нема смрти без суђена дана! Ето ти пок. Рада Гргуровића. Рани се на Калипољу у десну руку, па не шће сачекати ни док му се излијечи рука но са мајором Биљевом јурну на Јавор и погибе. Просто, срце му тако – или побједити или погинути. – Баш вала, чича, судбина – надовеза се један младић из прва позива. Ето, на Калипољу, знаш, погибе пок. капетан Рашковић, готово у првом окршају, а његово ждријебе, ваљда је претрчало 50 пута између нашег и турског ланца и ниједно га зрно не погоди. – Е, што ти је ђаво онај Перо Ћировић – чу се са дна совре. Он вата змије, а кад бисмо на Горијевцу, три пута од ручанлука ускака у турски шанац и враћа се – ни једна га не погоди. Турци пуцају, а он на врх шанца сјео па се преобува! Слушајући ове причице, да се покажем да сам и ја „близу” борбе, испричах им један случај што сам очима виђео. – Бива – рекох – чудовитих појава човечијег духа у борби. Сам руски ђенерал, чувени јунак Скобељев признаје да је било тренутака када он од страха падне у ров и за живу главу не би из рова прст смео помолити. То је трајало 5-6 минута. Затим би од њега отишао страх, узјахао би свога бијелца и ишао у највећу ватру. – Ни појма о страху тада нисам имао! – додао би ђенерал. Ето, тако нешто и ја сам виђео. Просто отишла памет човјеку. Стојимо ми на Василином врху, па посматрамо борбу. Дучић гледа дурбином. На један пут видимо ми на Ограђенику пред шанцем једног добровољца како држи пибодијевку, према њему трчи један фистаклија са голим ножем. И посјекао би га када пуче пушка, да Дучић не повика: „Миловане!” Познавао га је мало. У тај се мах он окрете, спази Арнаутина, опали пушку, уби га и побјеже нама. Питали га ми: „Па видиш ли Арнаутина са ножем?” – Видим – вели он. – Па зар не видиш, зар ти не долази на ум да ће ти главу одсјећи? – Ништа мени не долажаше на ум. Тек кад чух Дучићев глас „Миловане”, окретох се и тада ми сину у памет да ће ме посјећи, опалим и убих га на три корака од мене. – То је нека врста хипнозе од страха – довршим. У таквим разговорима проведосмо цијелу ноћ и тек се у зору растадосмо. Ови данашњи разговори о борбама око Јавора тако су ми били раздражили нерве. И данас, после 26 година, кад се сјетим тога призора и кад ми душу море највеће бриге и туга, ти моји нераздвојни пратиоци од колијевке, који се, нажалост, све више гоје што дубље у године залазе, мало ме разгале и разведре. Боже, само нам подај мало среће, а самопријегоревања, прегалаштва и јунаштва увијек ће бити међу овом јуначком расом свете Обилићеве крви која се Србином зове. Можда је посилни још жив. Но, ако је умро, живјеће вјечито као мој рођо Вукашин и сви, чија имена споменусмо, при разговору мојих Старовлаха. Ми им овим чинимо помен, а њима вјечнаја памјат и лака српска земља, коју су тако јуначки бранили и безгранично љубили. Послије овог описатог догађаја некако ускоро дође и мир. Саобраћај између наших и Кладничана отпоче као и прије рата. Али, ни о чему се другом, чини ми се, није за 2-3 месеца разговарало између њих до о ратовању. Не може један другом да се наприча, наравно, свака страна са свога гледишта. Ту ти се критиковало, пецкало, задиркивало. Особито су наши граничари у томе душу дали. Наставили би то рекну, кусом псу реп. При полићу могао си те разговоре слушати сваког дана; и што се више полића нагомила на сто, све занимљивији разговор. Ја сам неколико пута прилазио и слушао. За једним столом на Јавору у државној крчми једном затекнем чувеног зликовца Муја из Кладнице со нашим Азањцем (Милутин Азањац је још жив). Мујо прислонио дугајлију уз раме на којој је 22 зарезотине, а Азањац пибодијевку. И Мујо има магацинку, ама кад је мир, он воли своју „дугајлију”, да му се виде зарезотине, које означавају број убијених „комшија”, па се дичи њоме. – Примате ли и мене у друштво? – прилазећи рекох. Азањац скочи те ми потури столицу, а Мујо засмољио очима, као да би хтио запитати: „Каква ти је то фукара?” Сједнем и накричим одмах два полића. Мујо мало умекша поглед. – Ово је, побратиме (тако се они обично зову, а заврнули би један другом шију као тићу, само да и’ паде шака), брат мога пријатеља, поп Матија. – Е, е! Зар Алипариниог побратима? Знам, знам. Добар ћоек! Сједи, бива тек сада егленешимо на празно уз чокањ. – Вала, комшија Мујо – дела ти видим дугајлију. Јесу ли па њој зарезотине? Чуо сам да је прешло двадесет! – Види, вала – одговори Мујо – али немој се ништа ћудити. Да је ваш Азањац резао, имао би двапут више. Но, је бива, рћин, па се крије. А ја, вала, не кријем. – Батали, побратиме, нијесам ја тај човек. Ти ме бар знаш. – Е, нијеси!... Добар си ти бива, зна те добро Кладница, Брњица и Виуље. Да те је Турчин помирисао нос би му отпао за декин (минут). Преда мном не говори. Окренем ја на друго, јер видим: ако би у овом правцу продужили, могло би свашта бити. – Вала, Мујо, да Бог поживи ваше топџије. Ми ћемо им пити за душу. (Њихове гранате нису палиле, а нишанџије су им били испод сваке критике.) – Вала, момче, и ми вашој каваљерији. (Наши опет каваљеристи били су излишни по оним брдима и никад нијесу ни ступили у борбу.) – Добро ви нама испрашисте тур на Калипољу! – Вала, ви нама још боље на Чемерници – придаде Мујо. Пошута мало па ће додати: – Поздрави попа Матија! Могао сам га три пута убити, кад је носио сијено из Виуља, ама не шћех због Алипаре. Знам да се лијепо живе. – Па зар би ти то учинио, болан брајко? Зар ти не мислиш и даље живјети у Кладници? Ово ће ти бити и проћи, а ми опет комшије остати, весео био. – Вала те за то и нијесам питао. А да је други био, бели бих га убио. – Па зар вам није било доста оних 11 коморџија? – Па зар ти барабариш коморџије са аскером? А шта учинише ваши? Ја се сјетих „посилног” и тада ми још милији дође. – А зар сте ви то чули?... Па то је зајам за зајам. „Зла кона зајма не враћа. – Вала, ако. Оно и нијесу наши. Жао би ми било нашијех. Поручим још по једну и како бијаше предоцкан, „комшије”, видим ја, још кивне, ухватим маглу још за сунца те кући. Докле је Азањац још сједио са Мујом и о чему су разговарали, то ће само они знати. Знам само толико да ниједан искрене рекли нијесу. === III Једна ноћ (Црта из ратовања 1876. године) === Једнога дана мјесеца децембра, не знам како, тек се ја од возара муниционе колоне обретох писарем и комесарем једне брдске батерије, би ми наређено, да носим рану за људе и стоку чак из Ивањице на Шанац, на Биљевине. Знао сам од прилике да то мора бити на неком вису од Укоченице, на Јаворском путу, час хода не дошав Јавору, али ђе је местимично, то нијесам знао. Жао ми је било одвајати се од мога Сивоње и Цјетоње, два тучка, које сам био размазио као кучад, па се чудили сви, како иду за мном, чак и у кафану, док остали возари јуре њихове волове као да су их јуче са пашњака довели. Тоје била благородна стока! Али ја сам и у „кочићима” за њих одлежао више пута, само они да ми буду сити. А марва познаје свога пријатеља, па су извлачили каре ђе сви други волови одрекну послушност. Већ је и г. командир знао њихову неоцењену вредност, па кад се ђе затекне, само викне: „Дајте филозофову мезимчад! Кад могу да ми поред њега дувају за врат, док он са мном пије кафу и да му њушкају по џеповима и да му ваде шљиве и кукурузе, нека сад извлаче кару из блата!”... И тако су ревносно извршавали командантове наредбе, па сам ја често пуштао сузу за њима, гледајући их како се савијају у клупче, па уз највећу узбрдицу освјетљавају образ. Наравна ствар да сам због њих, тј. за њихов рачун и ја често добијао и кафу и врућу ракију и ручак што сам онако васпитао и дисциплиновао своје вочиће рекао би командант. Послије једне овакве приче уз Градину, поведе ме г. командант у Ариље на кафу, а ја заборавио да иду за мном и Сивоња и Цвјетоња. Уђем у поп Јовову кафану, а они за нама. „Поп Јово велики” (тако су га звали за разлику од поп Јова малог), скочи, како га је Бог дао замлатом и силником, а мрзео ме је изодавна, јер сам га лупио једном грудвом у слијепо око, а он је био на гласу као разбојник „који ником дужан не остаје. Њега као таквог зна читав Ужички округ. Скочи он па дохвати некакву обрамицу да удари Сивоњу, викнувши горопадно: „Није ово штала но механа за људе!” Али, кад мој командант викну: „Мир! Да их нијеси прстом дохватио. Упрегнућу тебе да извучеш уз Градину!” И силни поп је морао мирно сркати чокање, а моји му соколови дувају за врат док смо гођ пили кафу. Ово ми је поп Јово зарезао у рабош да ми се освети, па је то и покушао над садашњим уредником „Братимства”{{напомена|Уредник „Братимства” био је Атанасије Поповић.}} , као учитеља у Ариљу, али главом је разбио свој рођени келнерај. От тога доба је се мало смирио и тек "преко власти" осветио је се моме другом синовцу, отевши му фес и отеравши га у министарство да докаже како је „разбојник”. Тај је фес враћен мом синовцу, заједно са орденом Светог Саве, којим је награђен за ревносну учитељску службу – тај „разбојник”. Бива то често да наиђу код нас луда времена па се називају разбојником најбољи српски синови. Али ништа љепше није но кад један шашави надзорник строг партиста, узимље тога учитеља Мирка као пример разврата, па му сам доцније предаје Св. Саву, као одличном и примјерном раднику. Таки се малери морају дешавати сваком јавном раднику, који све што види и гледа – гледа кроз партијске наочаре. Он је сад мој потчињени и сигурно је се надао „освети”, али је сада увиђео да је моје племе благородно. И марва у нашим рукама је благородна. Но, ја се дуго забатргах са ситницом. Мислиће когођ да ја за моје тучкове тражим признање и награду. Јок! Оно што и сам нијесам никад добио, не могу ни за њих тражити. Али да и они имају неке врсте заслуга, то ће сваки поштен повјеровати. Еле, са тугом напуштам своје соколове, а мјесто њих добијам једног вранца чудне нарави. Мора да је био реквириран од неког попа, јер ко ми гођ рекне на пут: "„Добро јутро!” – он стане. И да га убијеш, макнути се неће, док неколико не протуриш са путником! Добијам 30 коња да натоварим: хлеб, месо, пасуљ, со, лук и остало за људе, а зоб и сијено за коње. Потоваримо и пођемо око великих заранака. Сунце греје, али зубато. Мрзне се под ногама и само шкрипи снијег, а коњи под теретом поређали се као ждралови. Мора да су били гладни кад они носаху сијено, па се окрену десно или лијево те очупају по који прамен сијена и жваћу гредом. А они опет за њима ревносно олакшавају терет онима пред њима. И ту има неке среће! Јер они што су носили хлеб нијесу имали то задовољство. Али међу коњима има свакојаког састава. Једни јачи, други слабији. Једни иду брже, други лакше. Сунце се клони западу, а мраз све више стеже. Коморџије весели неки и које како обучени, а неки готово голи голицијати, када се узме у вид, какав је јак мраз предстојао идуће ноћи. Тога ради и коморџије гледају да се час прије опросте ове зиме и јада и да се склоне неђе, ма и бјекством, јер се само срце леди у грудима. Тога ради видим ја ђе они први шибају коње не би ли умакли, с очију, а ови последњи застајкују. Летим ја од првих те их заустављам, до последњих. А ја дрхтим од зиме. Шта ћеш? Дошао у младићком одушевљењу у рат у јуну, кад бијаше топло, а од одијела добио сам блузу, панталоне и шињел. Истина, не скидом кошуље, но како коју преобуку добијем, ја је навлачим преко старе, па тако имађах четири на себи. Истина, имадијах и једну кабаницу, коју ми од куће послаше, али све то пробија она „ћорава Анђелија” као да си го голцат. Па док греје сунце и Боже помози, али кад се повуче сутон, узеше зуби да цвокоћу. Паде мрак на земљу и ја изгубих прве из вида, па туркам последње да журе. Али кад стигох на Кушиће, имам шта виђети: први дошли, растоварили сијено па га ђену у станички сењак. – Шта је то, браћо, ако Бога знате? Што стоварате то сијено кад знате ђе су Биљевине? Зар да полипшу људи и да поцрка стока тамо на оном тевериџу! – Па ми мислимо да вође треба да стоваримо – правдају се неки, јер су мислили стоварити и умаћи ма куд, прије него ја стигнем. – Сијено товарите, од Бога не нашли! Сви ћемо бити стријељани, ако ноћас на Биљевине не стигнемо! А они, сиромаси, везују бремена па поново товари. Пођемо, а олуји вејавица да ока отворити не да. А оном пустом косом од Кушића до Укоченице и љети је ладно а камоли на оваквом кијамету. Припитујем прве оне из околине да не иду „на сент”, јер хука и бука, оно звиждање вјетра и мећава крв леди. Ја јашем и сав се убундао у кабаницу, али као да ништа на мени нема. Коморџије се ушушкали, а наш караван по оној мећави, као неко лутање пометнутих духова. Погледам једнога јунака – кошуљица и гаће на нему, а огрнуо се некаквом поњавицом те се заклања за мога коња. Срце ми пуче од жалости, али помоћи му се не могаше. – Је ли ти зима, веселниче весели? – упитах. – Зима! – чух ђе једва кроза зубе промрмља, јер му се и уста заледила. – Ја тврда срца, моја ли си мајко! – помислих, па ми ударише сузе, али се у по образа замрзоше. – Трпи, роде! – рекох колико да се рекне. Како ли онима што гину или се ране на оваквом мразу? Сад ћемо стићи у шанац, а ту су наложили војници ватре, па ћемо се огријати. Тако га тјешим, па ми падоше па ум Вишњићеви стихови: „Не може се задобити царство На душеку све дуван пушећи.” Клецајући тако, полако осјетим ђе се већ примамо уз брдо, али апсолутно не знам ђе смо. Чудноват је дух људски а немоћно знање његово чим се поремете предмети, које си у памети извјесним редом поређао био. Ја сам стотинама пута пролазио тудије и љети и зими и сваку букву, сваки пањ знао. Али сад, налазећи се на том истом мјесту, на коме сам се играо са ђецом клиса и буџе, ја сам као с неба пао. Просто не знам ђе сам! Пао снијег па навијала мећава у долине, а састругала га са брдашаца! Погледам у наоколо просто сам у непознатом крају, а заклео би се, да ту никад моја нога није дошла... Тако је природа земљишта измијењата. Шутим па идем полако, једино уздајући се у прве, да ако они поправе пута. Изгубио сам поуздање у самога себе и бијаше ми свеједно а ма куд ишао. Тек само да ми да дођем до краја, ђе било. У том застадоше коњи и чух жагор напријед. Покушавам да обиђем – не може. А с пута сиђе коњ, пропадне у неке јалаке, намете. Питам људе: „Шта је?” Оде то питање од једног до другог, док се, после два минута истим редом чу: – Ко сте ви и шта тражите ноћас овудије? – Кажите да смо коморџије и носимо рану на Биљевине, за брдску батерију. Опет одговор истим редом оде и истим се редом врати: – Какве Биљевине, какве јадевине! Ви носите рану Турцима! Кад чух ово, брже одјашем коња, али ноге се укрутиле. Мрдни тамо-вамо, док једва почех гамбуљати поред коња, заваљујући се у намете, те једва жив стигнем напријед и шта видим! Земуницу и два војника с пушком. – Шта је по Богу браћо, ђе смо ми? – Ће сте – проговори један. Ето вас под Радоњиним гробом, а горе је Турска стража. Да вас не опазих, ви однијесте све Турцима. – Па ђе су Биљевине? – завапијем очајним гласом. – Биљевине су у десно. Окрените коње за овим војником док вас на пут не изведе... Али – додаде готово иронично – пута и нема, него удрите вуда куда он иде па како вам буде – и нареди војнику да пође напријед. Ми за њим, али као на клање. Час један коњ обали, час се други завали у намет. Потрчи и моли и заповиједај; таман једног натовариш, други опет обали. Псују, вичу, кукају јадне коморџије, али опет врше своју дужност, носе свој крст на Голготу. Тешко ми је и претешко, али кад видим ове јаднике како цркавају од зиме, а не напуштају своју дужност, опет ми се колико-толико дух разведри, јер видим да се са оваквом преданошћу својој дужности све може учинити са овим људима. Још се и развеселим, јер цркавају, а опет ни једном не пада на памет да ме гекну у какав намет па да иду куд који зна. А сад видим да би им морао опростити, јер при глави и оца поглави”. Али, Србин је Србин – оваквога народа нема под небом. Паметни и уљудно са њима па ћеш моћи ратовати не са људима, но са природом и са самим ђаволима. Јер сам виђао доцније, кад сам их у шали питао: „Што ме не бацисте у снијег, па не одосте куд било у оној муци?” – Е, мој господине, у невољи се свашта учини; али ми смо се само за тебе бринули: ми смо навикли на муке, а ти нијеси. Па кад ти трпиш, кад се ти злопатиш, а ти си наше дијете – куд би ми да те напустимо. То ти не измишљаш сам, но и теби је други наредио. Па како ти њега слушаш, тако и ми тебе... А после да и овако говоримо: „Ти си са нама као са браћом. Ми од тебе ружне ријечи не чусмо, као што има неких старешина па псују оца Бога! Ми би сви поред тебе изгинули!” Ја сам плакао, а срећом иђаху поред оних сировица и дим у очи, те не виђаше моју слабост. А плакао сам од радости, слушајући овако правилно резоновање простих људи. Проклет, ко овај диван материјал својом неупутношћу и намћорством упропасти. Са њима је ићи на Косово пјевајући! Еле, после пола часа стигосмо на шанац, ђе нас дочека командир г. Никола Вујић, поручник, забринут и обрадован. – Стиже ли, Јово, брате, жив по овом кијамету? Хвала Богу ђе дођосте, да не пропадну људи и стока. Наредим те се растовари сијено и натрпа на једну гомилу, а 3-4 коња са сијеном пошаљем на Зечки шанац, јер је и там било неколико батеријских. – Завлачите се како који знате у сијено, не би ли се до зоре остало живо!– викнем коморџијама, па се и сам завучем са својом сабљом и кабаницом. Али за моју злу срећу, онако загријан, а да не би остао при крају, ја се прогурам кроз гомилу сијена тако далеко да ми лијева нога и раме већ на другој страни при крају дођу, па уморан заспим. Сјутрадан ме буде, али ја лијевом ногом и раменом ни маћ! Једва, после трљања, расклимаше ми се нога, али реуматизам тај – и данас носим, и то ми је једино одличје за ревносну службу, које ми нико до гроба одузети не може. Једна чета пјешадије у шанцу пресјеђела је сву ноћ око ватре. Натрпали пустих букава; дим и пламен лиже на све стране; спријед очи да ти искоче од дима, а с леђа се мрзнеш. Погледам: снијег нападао уврх човјека, грање се окитило ињем и као стене под огромним теретом. А снијег никако да патине. Пут, којим смо ноћас дошли и не познаје се. Само видиш од земних становника високо дрвеће, а омање жбуње затрпао снијег, па изгледа као пирамида. Од времена на вријеме се нека грана, преоптерећена, сломити и снијег се с ње стропоштати разбијајући се од гране. Неке и одрже притисак, па се дотле савијају да снијег са њих склизне. – Шта сад, г. командире? – запитам. – Зло, мој Јово! Западосмо овђе и сад да се гине и без пушке и без ножа! Поцркаћемо и ми и стока! – рече забринуто. Но, ја се опет у тебе и твоје уздам; ви сте одавде и навикли сте на овакво чудо. Кад сте ви ноћас могли доћи и кад те твоје коморџије нису ноћас убиле, да ако се и за будуће довијете и спасите нас. Од тебе зависи – Бог па ти. Ради како те Бог учи, спасавај како знаш. Ја овђе од тебе више никога не знам, а ти си Србин. Чини као војник своју дужност. Ја ти нијесам више старешина но брат – о Богу па о теби. Овако елегичан говор овога доброг Србина, храброг командира и мудрог и брижљивог старешине, овако братско и дружевско понашање и ако се те ноћи први пут у животу виђесмо, толико ме је одушевило и то прегалаштво, да сам му се заклео, да он, докле сам ја жив, неће осјетити нужду. – Не бојте се, г. командиру! – рекох. Наши су људи душевни и досјетљиви. Неће они напуштати мене, а ја нећу вас. Будите без бриге. За три дана имате довољно свега, а трећега ћете опет добити. – Ама, збиља Јово, зар ти мислиш да можеш савладати ово чудо и проћи до Кушића жив? Зар не видиш да је снијег у врх тебе? – Не брините, г. командиру; нијесте ви вични овим брдима. Није свуђ тако. Ноћас је вијала вијавица. Снијег није свуђ подједнако дебео. Има мјеста ђе га нема никако. Наши људи знају то, и ми ћемо проћи, ако не за сахат (колико је права даљина) а оно за пола дана, за дан – па и то је доста. Пољубисмо се и он оде да чисти топове и каре са војницима и да их изгрће из снијега, а ја са коморџијама држим „ратни савет”: кудије да се прође. – Деде – рекнем Зечевићу (чија је кућа најближа Биљевинима) – ти си вудије сто пута јурио вукове и зечеве, казуј, кудије ћемо? – Кудије! – насмија се он – кудије хоћеш, само кажи! – Што се смијеш, зло те смело, зар не видиш да ће људи од глади помријети? – Е, хоће! Ко је још умро од глади у Србији? А куд ће толики љеб у Ивањици! – У Ивањици! Али на Биљевинама га нема. – Ада, шта ми радимо? – Па ето шта радимо – рекох. Видиш да се маћи не можемо одавде од снијега. – Батали, Бога ти! Крпље на ноге па да идеш по највећем намету, да је 20 метара у дубину. И објасни ми шта су крпље. – Добро – рекох – али на коње не можеш крпље. Како ћемо са њима? – А шта ће нам коњи? Коњи нам и не требају. Нека они уживају. – Па како ћемо за сијено? А, морамо га на леђима вући чак из Ивањице? – Хе, још о томе бринеш код оноликог сијена у Зечком пољу и на Кадиној стијени, а то нема одавде ни 500 корачаја. Видим ја, да се све може са њима, па одвојим десеторицу да остану у шанцу, а са 20 људи набијемо некакве љесе (крпље) на ноге, које ови за час од граничица исплетоше и пођемо на Кушиће. Командиру кажем да му остављам људе, па кад му треба сијена нека их само пошаље "да донесу", а они знају одакле ће. За људе ће стићи рана на вријеме. Поздрависмо се и пођосмо. Г. Никола гледа па се смије. – До мрака ћете бити у Кушићима? – До подне ће се један од нас вратити и донијети ракије – рекох ја. Ви само уживајте. Ми одгамбуљасмо као на гигалкама с ноге на ногу, а командир оста гледајући за нама, вртећи главом као да би хтио рећи: „Мрка капа, зла прилика!” Како смо путовали? Колико је пута који пао, претурио се и завалио у намет? Колико је пута који бивао конопцима и појасевима извлачен из неке јаруге се одсуља? Колико смо пута тражили и брљали по снијегу тражећи капе? Колико је пута који викнуо: „Недајте, држите, збогом” – суљајући се низ намет, а остали за њим: „При се, не бој се; предај се, недај се!” (изреке у турској молитви). „Поздрави мога ђеда покојног!” и тако даље. Све то овђе нећу описивати као ни оне веселе шале које су киптиле у путу, да би и највећег флегматичара разгалиле. О, слатки су ови брђани наши! Пуни су веселог хумора и шале у највећој невољи. Да бих са њима сјутра на ђавола пошао и смијао би се до оног часа док ме Роми Даба не би у амбуљачу своју стрпао. Ни три часа није прошло од нашега поласка и ми смо били на Кушићима. И чудновато! Ни 500 метара нема разлике по висини између Кушића и Биљевина, а каква разлика у дебљини снијега! Истина, има ту и намета дубоких по 10 метара, али има и голих мјеста, куда по црној земљи газиш. С Кушића вратим одмах двојицу са ракијом и дуваном и они су прије подне стигли командиру, на његово велико изненађење, јер он горе у оном Сибиру не може ни да замисли како је мало ниже за 500 метара! А то је врло појмљиво било, јер врхове Јаворских планина за неколико дана покривала је густа магла тако да су они на Биљевинама били готово непрестано у некој полутами, у тмуши која притисне душу као сињи камен и леди срца од неке бојазни, страха, јер ту човјек види како је немоћан и ништаван спрам природе и њених чуда. Узмем ја ту меса, хљеба, пиринча, дувана и остало все што треба, па у џакове по 20-30 кила, па по двојица на обрамицу. Увијек шаљем и цедуљицу команданту, да он само поручује што му треба, а да ни о чему не брине. Тако исто добијао сам по коморџијама одговоре командира на отрцаним и пожутелим артицама плајвазом и озеблом руком писаним, у којима ме у небо диже за моје братско старање. Г. Вујић је сада у Београду и ја сам га молио да ми дозволи, ако би ми устребало, да смијем коју од тих цедуљица и штампати нек садашњи нараштаји виде, какву су им муку очеви очеви за слободу драге нам домовине, па ће је још више љубити и њу и њену узданицу, нашег милог господара. Захвалан на тој дозволи, ја ћу се и њоме користити. Скоро два мјесеца шиљао сам ја рану на Биљевине, а толико је и наша преписка трајала. Вријеме се мијењало час горе час боље и ја нијесам требао другог метереолошког посматрања до тих цедуљица командирових. Чим горе стегне тмуша и јачи мраз, одмах одјекне у тим цедуљицама. Оне кипте страховањем и очајањем. Чим се опет помоли сунце, иако „зубато”, мој весели командир веселијим тоном пише. Јер је он своје топове и коње сматрао као своју драгоцену ђедовину, коју му је господар у аманет оставио, а своје војнике као своју ђецу. И кад помислите да је он запао на такво мјесто, да му се може помоћи само највећом брижљивошћу, да му се доноси храна као птица у кљуну својим тићима, није никакво чудо ово његово страховање и брига. Тако пише он једном послије силног зујања сјеверца: : ''Драги Јово!'' : ''Ја ти се овамо мрзнем и злопатим, а тебе је сам Бог послао да спасиш мене и моје људе. Ради све, употреби све да не дође до катастрофе. Ако ти ко смета, тужи се Богу, уби, учини све, само да не пропаднемо. Да је Бог дао да се с непријатељем бијем никога не бих молио, знао бих ако не побиједити, јуначки погинути за Господара и Отаџбину. Овако сам сињи кукавац затворен у таваницу и од твоје племенитости и од твога прегалаштва зависи живот и мене и мојих војника. Стога чини све и спасавај. Земља ће ти бити захвална, Отаџбину ћеш задужити вјечито благодарношћу. А ја, ако жив будем, знаћу признати твој труд и твоје старање. Твој командир, поручник Никола Вујић'' И послије оваквих писама доиста сам чинио све што сам чинити могао. Једном ме луди поп Јово из Ариља (онај што ми хтеде Сивоњу из механе ишћерати), хтједе убити, да не утекох, што му нијесам дао један говеђи черјек меса но послао на Биљевине. Оваквих киксова било је често, али сам ја увијек знао уклонити све сметње па се на Биљевинама оскудица није осјетила, нити је тај командир имао узрока жалити се већој команди. И то га је у очима команданта г. Бекера тако уздигло, да га је доцније у Ивањици пред свима официрима похвалио, позвавши га на вечеру. – Господо – рекао је Бекер – ово је једини командир, који је јуначки подносио все ратне незгоде и никада ми се низашто тужио није. И ова похвала управљена моме командиру, била је и за мене пријатна и ја сам био собом задовољан, јер сам учинио своју дужност и у тој похвали добио сам признање. Занимљиво је за карактеристику и тога времена и садашњих чиновника, да ме је баш по примирју, као болесног, капетан Панта, звани „Буљубаша” из болнице на поњави однио у апс „као бунтовника” који је послат од Бог би га знао кога је он рекао да буни три округа: Руднички, Чачански и Ужички! И да није руски доктор спасао „бунтовника” из апса, данас не би била описата „Једна ноћ”. Често сам се доцније сам чудно судбини својој: добијајући посредно признања за свој рад, дочекао сам да ме мој рођени брат, Србин, мрцвари, а Рус спасава! Још да је прави Рус, већ прирођени руски Јеврејин др Волкенштајн. Ускоро некако дође примирје, а и отопли вријеме, те сам и ја ишао командиру. А кад дође вријеме да се селимо у Ивањицу, командир ми нареди да трчим први и заузмем квартире и штале. И ја на голом коњу престигнем батерију Кузмана Товаровића на Шљивића брду. Ту он чекаше док пионири разгрну грдан намет, кога до пола беху очистили. – Куда ви, комесару? – запитаће неповерљиво г. Товаровић. – У Ивањицу, г. капетане! – Знам, синко, зашто идеш, али проћи не можеш док се намет не очисти! – Пробаћу, г. командиру – и проћерам коња. Он гледа па се смије, мислећи у себи: „Иди, што нећеш!” Ја прођем пионирима и замолим једног познаника да ми преведе коња оном убијеном пртином поврх намета, која је чврста, да коња одржати могадијаше, што овај и учини на велико задовољство г. капетана, јер сам ја први стигао у Ивањицу и квартир заузео. О мом командиру, г. Николи Вујићу, ја ћу, као и о добром војнику имати прилике ускоро да проговорим, а сада прекидам. {{Десно|„-чевић”{{напомена|Аутор се потписивао као Јован (Јован)чевић. Највише његових рукописа потписано је са „чевић”.}}}} == Прилози == === Ратници === '''Андрејевић Милош''', артиљеријски поручник, погинуо 25. јула 1876. године, сахрањен на Мркочевцу изнад Ивањице. '''Бекер Валдемар''', потпуковник, командант три батаљона рудничке и ваљевске војске II класе, послатих са Дрине. '''Биљев''', руски потпуковник, командовао ужичком војском I класе, наследивши Петра Борисављевића, половином септембра. После борбе под Јавором 27. септембра одузета му команда. '''Борисављевић Петар''', командант Ужичке бригаде првог позива на Јавору 1876. године. Рођен је у Јованчевићима (у Опаљенику) 1842. године. Није у сродству са Борисављевићима из Буковика и Нове Вароши. Умро је у Београду 1887. године и сахрањен на Новом гробљу. Написао: „Са Јавора – подаци за историју српско-турског рата 1876” (Београд, 1890). '''Вукосављевић Јеврем''', командант Ариљског батаљона Ужичке бригаде другог позива. Рођен је у Блазнави, 1846. године. Био је у руској војсци и дошао на Јавор 1876. године да се бори са својим земљацима против Турака. Погинуо је у бици на Чемерници, 23. августа 1876. године. Сахрањен је на Чачанском новом гробљу. '''Вучковић Драгомир''', капетан, шеф штаба Чачанске бригаде на јаворском ратишту. '''Гарашанин Светозар''', мајор, командант артиљерије Ибарске војске на Јавору 1876. године. '''Гргуровић Раде''', пешадијски поручник, командант Моравичког батаљона Ужичке војске првог позива. На Јавору је одликован црногорском и српском Медаљом за храброст и чином поручника. Рођен је у Зупцу код Требиња у Херцеговини 1844. године. Рањен је први пут на Калипољу, 24. јуна, а други пут 12. јула на Огоријевцу, где је и издахнуо. Сахрањен је на Мркочевцу поред Андрејевића. '''Дучић Нићифор''' (1832–1900), архимандрит, командант добровољаца на Јавору 1876. године. Рођен је у селу Лугу на реци Требишњици у Херцеговини. Последње године живота провео у Београду, где је био библиотекар, чувар музеја и друго. Бавио се књижевношћу и историјом. Написао укупно девет књига. '''Зах Фрања Александар''' (1807–1892), родио се у Холомуцу, у Моравској. Оснивач и управник прве артиљеријске школе (данашње Војне академије). Био је први командант Ибарске војске, све до 13. јула 1876. године. Тада је због повређене ноге морао отићи у Београд, где му је нога ампутирана 27. септембра исте године. Пензионисан је 1883. године. Последње године провео у Чешкој, у Брну, где је и умро. Познат је као писац многих војних дела. '''Илић Михаило''' – Мајор Илић (1845–1876), командант Ужичке војске другог позива на Јавору 1876. године, јунак Јаворског рата. Погинуо на прилазима Јавору, 24. августа 1876. године. Сахрањен је најпре код Палилулске цркве у Београду, а касније кости су му пренете на Ново гробље. Говорио неколико језика и написао више стручних радова. '''Јовановић Стевица – Млађи''', пешадијски поручник, ађутант и шеф штаба Ужичке бригаде другог позива. Рођен је 1852. године у Крагујевцу. Рањен је у бици на Чемерници, 23. августа. На ратишту је, за показану храброст, унапређен у чин поручника. Погинуо је 29. августа 1876. године. Сахрањен је у Крагујевцу. '''Јованчевић Ђоко''', први капетан у Ивањици, кога је Милош Обреновић поставио још 1926. године када је Ивањица са околином припадала Сјеничкој нахији. '''Калинић Евгеније-Милан''', потпуковник, шеф штаба Ибарске војске, са седиштем најпре у Чачку, а касније у Ивањици. Рођен је у Карловцу, у Хрватској. Завршио је војне школе у Бечу. Године 1866. примљен је у српску војску, у чину капетана II класе. Рањен је на Калипољу, 24. јуна и 12. јула на Кладници. Од рана је умро на Јавору 21. јула 1876. године. Сахрањен је на Чачанском гробљу. '''Катанић Ђ. Марко''' (1830–1907), командант Рудничке бригаде првог позива, рођен је у Бечњу код Чачка (Округ руднички). Тешко је рањен на Калипољу и пребачен је у Горњомилановачку болницу и није се враћао на јаворско ратиште. Написао „Мемоаре”, Ниш, 1908. За живота добио чин почасног генерала. '''Марковић Вукашин''', залутали војник, родом из Јованчевића, рођак Јована Јаворца и Пере Борисављевића, кога су били ожалили на Кушићима; потомак Марка Маџара, или Сердара Марка, чије су име узели за презиме Марковићи у овом засеоку села Опаљеника. '''Маџар Марко''', брат Ђока Јованчевића, дизао народ на устанак и тукао се са Турцима. Био је у дружини са Остојом Нешковићем, братом Владике Јање. Били су страх и трепет за Турке у Моравичком крају све док се није граница између Србије и Турске померила са Лисе и Радаљева на јаворске висове. '''Мишковић Јован''' (1844–1908), начелник штаба Ибарске војске. Једно време је био командант Чачанске бригаде I класе, па Ужичке бригаде II класе. Писац радова из војне струке, историје и географије. '''Перишић Љубиша''', артиљеријски капетан, командант Ужичке бригаде II класе. '''Петровић Милан''', пешадијски поручник, учествовао је у Јаворском рату 1876. године као официр у Добровољачком кору. Био је храбар официр. Рођен је у Босни. Погинуо је у близини Куршумлије крајем 1877. године, где је и сахрањен. '''Петровић Миливоје''', пешадијски потпоручник, командант јаворских усташа, рођен је у Негбини (Округ ужички). Био је најпре у жандармерији, а у фебруару 1876. године, на његову молбу, преведен је из жандармерије у пешадију. Погинуо је у јуришу на Калипољу, 24. јуна 1876. године и ту је остало његово мртво тело. '''Пешика Дука Ђорђе''', мајор, командант Шабачке бригаде II класе. '''Поповић Матија''', ратник кога је заменио Јован Јаворац, његов млађи брат, великошколац. '''Путник Паја''' (1828–1900), рођен је у Новом Саду. Студирао филозофију у Сегедину и Пешти. Године 1848. оставио школу и прешао у војску, где се одликовао посебним јунаштвом. Догурао до чина капетана. Оставио неколико бележака у рукопису, од којих су неке и објављене у књижевним листовима. Умро и сахрањен у Београду. '''Рашковић Милован''' (1828–1876), капетан, командант Златиборског батаљона Ужичке војске првог позива. Погинуо је у првој борби на Калипољу, 24. јуна 1876. године и његово тело је остало на бојишту. '''Симоновић Александар''', артиљеријски капетан, командант Ибарске коњице на Јавору 1876. године. '''Чолак-Антић Илија''' (1836–1894), пуковник, командант Ибарске војске. Дошао је на ову дужност после рањавања генерала Заха, који је у почетку био командант на Јавору. На почетку рата био је командант Чачанске бригаде и командовао овом бригадом у долини Ибра и на прилазима Новом Пазару, а средином јула дошао је на Јавор. Почетком септембра замењен је на овој дужности. === Сељаци === '''Азањац Милутин''', сељак из фамилије Азањаца, из села Васиљевића, уходио је турску војску. Бавио се раније трговином и преносио робу кријући преко границе. Познавао је сваки кутак на Јавору и ближој околини. Предлагао је да се у наступању према Сјеници иде заобилазним путем. '''Дабо Роми''', хроми Дабовић из Кушића. Од хроми, који храмље и Дабовић добио је ново име. '''Ђоно Петко''', сељак из Опаљеника, од фамилије Ђоновића, из истог засеока. Од презимена му је надимак. ==== Турци ==== '''Буљубаша Реџо''', по злу познат буљубаша, из Сјенице. Опеван у народним песмама, који поткива коња мркова и припрема га за поход у долину Моравице да погуби све виђеније Србе из моравичког краја. '''Фериз Мехмед Али-паша''', командант турске војске на Јавору 1876. године, а касније врховни командант турске војске за време рата против Руса 1877. године. === Топоними === '''Андрина чесма''' – место између Погледа и Јавора одакле се пружа поглед према ливадама и обронцима Јавора и изворишту реке Тисовице '''Ариље''' – варошица у долини Моравице, удаљена од Ивањице 28 километара '''Бадњина''' – превој између Кушића и Турског гроба '''Биљевине''' – вис између Јавора и Кадине стене '''Боровац''' – вис на Јавору, јужно од Василиног врха '''Василин врх''' – највиши врх на Јавору, са надморском висином од 1520 метара '''Вијуље''' – треба: Фијуље, али у народу се замењује ф са в, у изговору. Налазе се с друге стране границе, између Ерчега и Сјенице '''Вучја пољана''' – висораван од Ограђеника према Сјеници, позната по песми Ђуре Јакшића „Караула на Вучјој пољани” '''Горијевац''' – вис на Јавору, југоисточно од Василиног врха, где је вођена борба 12. јула 1876. године '''Градина''' – превој код Радаљева на путу Ивањица–Ариље, на десној страни Моравице '''Дивљака''' – насеље у ариљском крају, на путу Ивањица–Ариље '''Долови''' – простор између Биљевина и реке Тисовице '''Дубоки поток''' – поток на падинама Јавора, у селу Смиљевцу '''Жупањевица''' – превој између Околишта и Жуњског брда, на путу Опаљеник–Кушићи '''Заскок''' – место између Погледа и Јавора '''Зечко поље''' – висораван између Укоченице и Кадине стене, на путу Турски гроб–Штитково '''Ивањица''' – варошица, место команде Ибарске војске 1876. године '''Јаворске планине''' – Јавор са околним висовима и косама '''Јаворски састанак''' – главна раскрсница на Јавору '''Јованчевићи''' – заселак села Опаљеника, познат по неколико знаменитих људи '''Кадина стена''' – вис између Јавора и Чемернице '''Калипоље''' – висораван на којој се одиграла битка 24. јуна 1876. године, налази се између Василиног врха и Кладнице '''Калуши''' – заселак села Рокци, на путу Ивањица–Опаљеник '''Катићи''' – место испод Мучња и Кукутнице, удаљено 20 километара од Ивањице '''Кладница''' – место десетак километара удаљено од Јавора према Сјеници '''Кладнички поток''' – поток који протиче кроз Кладницу, улива се у Увац '''Коравчина''' – шуме које се налазе на Јавору у правцу Равне Горе и Смиљевца '''Лиса''' – село на путу Ивањица–Чачак, удаљено од Ивањице 8 километара '''Љесковац''' – један од висова Јавора, налази се јужно од Василиног врха '''Моравица''' – река која протиче кроз Ивањицу, од Пожеге се зове Западна Морава '''Мучањ''' – једна од највећих старовлашких планина, простире се западно од Јавора '''Ограђеник''' – Мали и Велики, висови Јавора, изнад Смиљевца '''Околишта''' – место Опаљеничке општине, на путу Ивањица–Јавор '''Опаљеник''' – место на путу Ивањица–Јавор, 18 километара удаљено од Ивањице '''Поглед''' – превој између Кушића и Јавора, одакле се одваја пут за Тисовицу и Штитково '''Прилике''' – насеље у долини Моравице, удаљено од Ивањице 8 километара на путу према Ариљу '''Равна Гора''' – насеље на падинама Јавора, северно од Василиног врха '''Радоњин гроб''' – место на путу Кушићи–Јавор, између Већића и Павловића '''Рзав''' – река која се улива у Моравицу код Ариља '''Сивчина''' – село западно од Опаљеника '''Стари Влах''' – предео од Ибра до Лима и од Пештера до Драгачевских планина '''Стјеник''' – један од висова на Јавору, налази се између Смиљевца и Равне Горе '''Суви рт''' – вис испод кога извире Вучачка река '''Укоченица''' – узбрдица од Турског гроба према Зечком пољу, ту се одваја од Јаворског пута колски пут за Штитково, преко Зечког поља и Кадине стене '''Цмиљевац''', треба Смиљевац – село на падинама Јавора, источно од Василиног врха '''Црвена гора''' – планина на путу Ивањица–Јавор, између Опаљеника и Сивчине '''Чемерница''' – планина југозападно од Мучња, на чијим је падинама вођена борба 23. августа 1876. године '''Шљивића брдо''' – брдо изнад Ивањице на јужној страни === Непознате и мање познате речи === '''алај-барјак''' – (тур.) главна застава једне војне јединице '''Алах''' – (арап.) бог '''аманет''' – (тур.) завет '''амбула''' – (пров.) торба '''апс(а)''' – (тур.) лишавање слободе, затварање, хапшење '''арастос''' – клетва '''аскер''' – (тур.) војник '''аферим''' – (тур.) узвик: браво '''бађава, бадава''' – (тур.) бесплатно, врло јефтино '''бајаги''' – (тур.) тобоже '''бакалин''' (мн. бакали, бакала) – (тур.) малопродавац колонијалне робе '''басма''' – мистичне речи које се изговарају при бајању '''баталити''' – разрушити, покварити, оштетити '''батерија''' – (фран.) јединица артиљерије '''башибозуци''' – (тур.) војници нередовне турске војске '''биров''' – (мађ.) општински служитељ (викач, позивар) '''биста''' – (фран.) попрсје (бистава неправилан други падеж, уместо: бисти) '''богорадити''' – викати, псовати, преклињати '''братучед''' – брат од стрица или тетке '''брујати, им''' – преносити потмуле гласове '''буљубаша''' – (тур.) четовођа, капетан (чује се: буљукбаша) '''буџа''' – (тур.) батина са јаким задебљањем на једном крају '''ваздан''' – цео дан '''веселник-ика''' – јадник, несрећник '''већма''' – (везник) већ, него '''викати''' – вичем, вичући, (неправилно) викајући (прилог вр. сад.) издирати се на некога '''вјечнаја памјат''' – речи из молитве: вечно памћење '''возар-ара''' – рабаџија, кочијаш, онај који управља запрегом '''врћи, вршем, вро''' – (пров.) врхао, врхла, врла '''врљика''' – једна од хоризонтално намештених мотака у огради '''вуда, вудије''' – (прил.) овуда '''гамбуљати''' – (пров.) пузити '''геак (дем. гејо)''' – сељак, сељачина, простак '''гекнути''' – (пров.) ударити '''герила''' – (шпан.) четничко ратовање '''гибаљке''' – два штапа са истуреним наслонима за ноге '''горњи бој''' – спрат куће '''грануло''' – засветлело, изгрејало, обасјало (сунце) '''грдан (намет)''' – велики нанос, страшно велики '''гредом''' – (прил.) успут, идући, у путу '''гриновача''' – врста пушке, острагуша, најгора пушка у рату, јер после неколико метака добије чађ у цеви и неупотребљива је '''грехота, греота''' – (пров.) грех '''даћа''' – гозба приликом црквеног помена покојнику '''дахнути (данути)''' – (фиг.) осетити олакшање '''дедовина''' – имовина наслеђена од деде '''дериште''' – (пејор.) неваљало дете '''дерт''' – (тур.) туга, жалост '''дин-душман''' – (тур.) верски непријатељ, заклети непријатељ '''довијати се''' – покушавати изаћи из тешкоће '''догмилети''' – допузати '''доли''' – до, само '''дотегати (дотјерати, доћерати)''' – гонећи довести '''драговољно''' – добровољно, драге воље '''другокласци''' – војници друге класе '''дуга''' – врста пушке '''дурбин''' – (перс.-тур.) направа којом се удаљени предмети могу јасно видети '''ђенерал''' – (тал.) генерал, највиши официрски чин '''ђенералштаб''' – централна установа војних стручњака, као помоћни орган врховне војне управе '''ђенути''' – денути, слагати у стог, у пласт (сено) '''егав''' – (тур.-егип.) крив, искривљен, кривоног '''елбетлук''' – време узалудно проведено '''егленисати''' – (тур.) разговарати ради забаве, забава, провођење времена '''Ерцовић''' – (пејор.) Ера '''женскадија''' – (пејор.) жене, девојке, збир за женска лица '''живи гроб''' – изнемогао или остарио '''забатрцати се''' – отимати се, копрцати се, праћакати се '''заворањ-рња''' – велики клин којим се утврђује јарам за руду '''заврљати – заврљам''' – залутати '''задивити – задивом''' – изазвати дивљење, очарати се '''закикотати се''' – засмејати се грохотом '''замлата''' – замлаћен, није психички дорастао '''заплишити''' – заћи редом '''заранци''' – време заласка сунца '''засмолити''' – засузити, једва гледати '''зашиљчати''' – зашиљити, начинити шиљатим '''зврјати-јим''' – (пров.) ићи без циља '''зврцати''' – (пров.) губити време '''зимњи''' – (пров.) зимски '''злосретници''' – људи зле среће '''знадијасте''' – (пров.) знасте (имперфекат) '''зовијаху (зваху)''' – звати (имперфекат) '''зор''' – (тур.) сила, снага, насиље, бес '''зубато (сунце)''' – сунце које зими сија, а не греје '''извити (шамар)''' – (пров.) ударити шамар '''изгуб''' – губитак '''измењата''' – измењена (трп. прид.) '''изодавно''' – одавно '''изрезилити''' – (пров.) изгрдити '''имађаху, имадијаху''' – имати (имперфекат) '''јадовине''' – јадно место '''јалак''' – (тур.) јаруга, канал, вододерина '''јарам''' – прибор за вучу који се ставља пару волова за врат '''једикти, једити''' – (пров.) сам без икога другог исте врсте, једини, усамљен '''јељен''' – јелен '''јолдаши''' – (тур.) друг, другар, сапутник, пратилац '''каваљерија''' – (тал.) коњица '''кацукати''' – (пров.) једва ићи '''капларица''' – (деминутив) каплар '''кара''' – (тал.) артиљеријска кола за муницију '''картече''' – (нем.) артиљеријски метак за гађање на малим одстојањима '''катил''' – (тур.) крвник, убица '''квартир''' – (нем.) стан, соба за спавање '''кијамет''' – (тур.) непогода, намет, напаст '''кике, киксови''' – (испр. облик мн.) пропусти '''киптити''' – (прен. знач.) знојити се '''кириџија''' – в. рабаџија '''кланцати''' – (пров.) једнолико корачати '''клиса и буце''' – (игра) '''кљусе''' – коњ '''колан''' – (тур.) кожни појас коњу испод трбуха, којим се учвршћује седло '''комора''' – позадинска војна јединица за превоз хране, муниције, оружја, одеће и др '''коморџија''' – припадник коморе '''кор''' – одред, одељење војске, (овде се односи на добровољачки кор, добровољце) '''кочићи''' – ограђено земљиште '''креја''' – врста птице '''крпље''' – два обруча чије је дно испреплетено прућем, који се навлаче на ноге '''крст на Голготу''' – из Старог завета: изношење крста на брдо Голготу (поређење) '''кудије''' – (прил.) куда '''купаторити''' – скупљати, зарађивати '''курталисати''' – ослободити се '''лакомица''' – устава, место где се зауставља вода за воденицу '''ланацида''' – низ планинских висова, положај '''латинка''' – врста пушке '''леворвер, револвер''' – (пров.) ручно ватрено оружје '''липсати''' – (грч.) умрети '''лондати''' – (пров.) галамити, расправљати уз вику '''лудов''' – (пров.) лудак '''љуснути''' – (пров.) опалити, пукнути (пушка) '''магацинка''' – врста пушке '''малерера''' – (фран.) незгода, непријатан догађај '''марва''' – (старо-нем.) стока '''мезимци''' – љубимци '''мејдан, мегдана''' – (тур.) отворено поље '''механа''' – (тур.) крчма, кафана, гостионица '''механисати''' – гостити се '''млого''' – (пров.) много '''мочварно (време)''' – влажно, кишовито '''мушпица''' – пушчана зрна, гранате за топове '''муницина колона''' – колона рабаџија који превозе муницију '''мучњак''' – део у воденици где пада брашно '''нагнати''' – натерати на неку препреку '''накривити''' – наручити '''наманути''' – (пров.) наићи '''намет''' – снег, нанос '''наполеондар-ара''' – (фран.) златни новчић од 20 франака '''натерсуме''' – отприлике, не гледајући '''наћерати, натјерати''' – терајући учинити да наиђе на нешто '''нацаклити''' – (пров.) добро наложити (ватру) '''ниђе, нигђе''' – (пров.) ни на једном месту '''низами''' – редовна турска војска '''обзирке''' – (пров.) узети у обзир '''обрамица''' – мотка која се држи преко рамена са судовима на оба њена краја '''одаламити''' – ударити батином '''одапети''' – окинути (пушку) '''одвуљати''' – одвући се, одбауљати '''одгамбуљати''' – (пров.) тешко и споро ићи '''одсуља''' – отклиза '''околиш''' – (пров.) брашно око воденичног камена '''омар''' – (пров.) четинарска шума '''опљешити''' – опљачкати, одузети '''ордонанс''' – (фран.) војник или нижи официр додељен за помоћ команданту или штабу '''отоболити, очерати, отјерати''' – (пров.) одгнати од себе, најурити '''пангарет, панганет''' – бајонет '''пандури''' – чувари јавне безбедности, разносиоци поште '''папоњак, папак''' – један од два ножна прста папкара, са рожнатим омотачем '''парам-парчад''' – (тур.) најситнији комадићи '''партиста''' – (пров.) члан неке партије, партијац '''патише, патинути''' – (пров.) смањити, престати (снег) '''перина''' – душек од перја '''пибодовача''' – врста пушке, назив по проналазачу Пибоду, острагуша '''пилавава''' – (тур.) врста јела од пиринча '''пиле меса''' – (пров.) изрека: толико олакшао '''пинути, пинем''' – мало пити '''пјехота''' – (пров.) пешадија '''плајваз''' – (нем.) оловка, писаљка '''плева, пљева''' – (јед.) љуска од житног зрневља која отпадне при вршидби и вејању '''пљоштимце''' – ширином а не сечивом (ножа) '''поасилити''' – побеснити, побеснети '''повијарац''' – благо планинско било '''поврати''' – врати у живот '''поврвити-им''' – гомилати се '''полипсати''' – (грч.) помрети, поцркати '''полић''' – флашица за ракију од 0,20 l '''пометени''' – завејани мећавом, као метлом обрисани '''помол''' – тренутак помаљања, појављивања '''поњава''' – грубо изаткан вунени покривач '''попара''' – јело од старог хлеба и сира '''посилни''' – војник који послужује официра '''потра''' – штета коју стока чини '''потребити''' – (пров.) погодити '''походња''' – посета '''пранга''' – (пров.) отесана врљика '''прегонити се''' – препирати се '''пренеможе''' – претворити се у оно што није '''преслица''' – део воденичког точка '''прећерати''' – (јек.) претерати '''прижгарица''' – (пров.) присојна страна, тренутно јако сунце '''примамо уз брдо''' – (пров.) почнемо се пети уз брдо '''примјећивати''' – (несвр.) спазити, угледати '''прљуша''' – мршава земља '''пропиштати''' – проплакати '''протурити ријеч''' – (пров.) поразговарати, изменити међусобно неколико речи '''проћерати''' – (јек.) протерати '''прпа''' – (пров.) незгодна ситуација '''пртина''' – стаза угажена у снегу '''пусат''' – (тур.) све оружје које носи човек на себи, брус, гвоздени предмет за оштрење ножева '''пухаћ-аћа''' – мали глодар сличан веверици '''рабаџија''' – (тур.) најамни возач робе и другог терета '''рабош''' – комад дрвета на којем се зарезом, цртом бележе дуговања и потраживања '''разврат''' – недолично, неморално понашање '''раја''' – покорени народи (стадо), који нису били муслимани и плаћали су због тога харач '''рана''' – (пров.) храна '''распутница''' – распуће, раскрсница '''рахат''' – (сир.) удобно, мирно задовољно, лако без тешкоћа '''рахатлук''' – удобност, задовољство '''раштркати''' – разбећи се '''рђела''' – (пров.) мршава стока '''редут''' – (фран.) истурено пољско утврђење, окружено рововима '''реквириран''' – реквизицијом узет, нарезом одузет од власника '''реквирирати''' – узети на признаницу за војне потребе (храну, стоку) '''ремен''' – ременик, каиш '''реуматизам''' – (пров.) реума '''ритер''' – (нем.) витез '''ркати, рчу''' – (пров.) хркати, испуштати промукао шум при спавању '''рђин''' – (пров.) набусит, непослушан, својеглав '''рукупица''' – једна од две руде једнопрега '''рушити, хрупити''' – изненада се појавити, упасти, банути '''ручанлук''' – (пров.) време ручка '''састанак''' – (пров.) раскрсница, сабориште '''сахат''' – (арап.) сат '''сеиз''' – (тур.) коњушар, слуга господарев који се брине о коњу '''сент''' – (тур.) насумице, отприлике, напамет; предрај, крај '''сивуље''' – краве сиве боје '''сила''' – снага, ратна моћ '''синија''' – (тур.) трпеза, софра '''сињи кукавац''' – (пров.) у тужбалици: јадан ли сам, без игде икога '''сировица''' – (пров.) сирова облица, огревно дрво '''смеј''' – (пров.) смех '''спасти''' – (пров.) спустити се, сићи са виса у котлину '''срдобоља''' – заразни пролив '''станка''' – (лат.) пауза, кратак прекид у раду '''табор''' – (тур.) привремено станиште војске обично под шаторима '''тајин, таин''' – (арап.-тур.) војнички хлеб '''тандркати-тандрчем''' – (пејор.) причати а нико не слуша '''тевериџ, тефериџ''' – (тур.) излет ради уживања '''теревенка''' – пијанка, лумповање, славље, окупљање '''тмуша''' – тама '''токмац''' – збијени, мали и јаки (волови) '''торњати се''' – (тал.) брзо одлазити, губити се '''тренути''' – задремати, мало спавнути '''тудије''' – (тур.) ту, туда '''тумарати''' – ићи без циља тамо-амо '''тур''' – (тур.) део широких чакшира што виси позади '''турити''' – (тур.) ставити, гурнути, помаћи '''тучкови''' – набијени волови '''„ћорава Анђелија”''' – мраз са вејавицом (народни назив за вејавицу) '''ћоса''' – (тур.) лукавац, мудрац '''ћувик''' – го брежуљак изложен ветру '''ћумрук''' – гранични прелаз (царинарница) '''ћумрукџија''' – граничар (цариник) '''убезекнути''' – забезекнути се, загледати се, збунити се '''убундао''' – утоплио, завио '''увиђег''' – увидех (замена х) '''узмуљати''' – (фиг.) узнемирити се '''ујам''' – одређена количина која се узима од брашна, као плата за млевење, или жита за вршење на вршалици '''уклин''' – ружан пример '''уктати - укћем''' – хуктати '''упртач''' – каиш преко рамена '''устабаша''' – (перс-тур) старешина, председник занатског еснафа, главни стручни мајор '''уфитиљити''' – смањити светлост, опити се и смањити отвор очију уче – (пров.) куче '''фалити''' – (нем.) недостајати, мањкати '''фанатизирати''' – (лат.) занети, заслепити, лудо загрејати за нешто, учинити неког фанатичним '''фистаклија''' – онај који удара прутом који се далеко чује '''флегматичар, флегматичан''' – крајње равнодушан, индиферентан '''фукара''' – (тур.) олош, гоља '''халаукнути, алакнути''' – викнути, с виком јурнути '''хапсана, апсана''' – зграда затвора, тамница '''цикат''' – цика, цијук '''црвољчад''' – (пејор.) деца '''част''' – део '''черек''' – (тур.) четвртине, део пастрме '''четвртица''' – комад '''четничко ратовање''' – у виду препада, из заседа, сачекивања и пребацивања на друге просторе '''чоек и чово''' – (пров.) човек '''чокањ''' – лончић '''џада, ћада''' – пољски пут '''џебана''' – (тур.) муниција и друга опрема '''шап''' – болест код стоке '''шенути''' – скренути с пута или скренути у памети (полудети) '''шиљати''' – (пров.) слати '''шиљкати''' – (пров.) бости се роговима '''шпилет (правилно – штилет''') – нож '''штогођ, штогод''' – (лич. зам.) нешто, што било '''шћедох''' – хтедох (аорист) '''шћерати, стерати, стерам''' – (јек.) стерати, сатерати '''шутјети – шутим''' – ћутати '''шушкор''' – опало лишће{{напомена|Прилоге приредио Љубомир М. Марковић.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Јован Јаворац: ''Ратне успомене 1876'' (приредио Љубомир М. Марковић), Друштво уметника „Стари град”, Београд 1996. [[Категорија:Јаворски рат (сведочанства учесника)]] j3673v79a299k4w1ojd1gcl7i4k6nde