Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.48.0-wmf.3
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Догађај
Разговор о догађају
Марко Краљевић и Љутица Богдан
0
1358
148198
111383
2026-11-07T13:54:26Z
Coaorao
19106
/* */
148198
wikitext
text/x-wiki
Марко Краљевић и Љутица Богдан
Пораниле три Српске војводе<br>
Од Косова уз кршно приморје: <br>
Једно бјеше од Прилипа Марко, <br>
Друго бјеше Реља од Пазара, <br>
Треће бјеше Милош од Поцерја; <br>
Ударише покрај винограда, <br>
Винограда Љутице Богдана. <br>
Игра коња Реља од Пазара, <br>
Нагони га преко винограда, <br>
Па он ломи грозна винограда; <br>
Вели њему од Прилипа Марко: <br>
"Прођ' се, Реља, грозна винограда; <br>
"Да ти знадеш, чиј су виногради, <br>
"Далеко би коња обгонио: <br>
"Виноград је Љутице Богдана. <br>
"Ја сам једном овуда прошао<br>
"И ломио грозна винограда, <br>
"Припази ме Љутица Богдане<br>
"На кобили танкој бедевији; <br>
"Ја не смједох шчекати Богдана, <br>
"Већ побјегох уз кршно приморје; <br>
"Поћера ме Љутица Богдане<br>
"На његовој танкој бедевији: <br>
"Да ми не би Шарца од мејдана, <br>
"Доиста ме уватити шћаше; <br>
"Већ ми Шарац стаде одмицати, <br>
"А кобила поче остајати; <br>
Кад то виђе Љутица Богдане, <br>
"Он потеже тешку топузину, <br>
"Пушћа за мном уз кршно приморје, <br>
"Довати ме по свилену пасу, <br>
"Побратиме, сапом од топуза, <br>
"Шћера мене за уши Шарину, <br>
"Једва му се у седло повратих<br>
"И утекох уз кршно приморје. <br>
"Има од тад' седам годиница, <br>
"Већ овуда нијесам прошао." <br>
Истом они у бесједи бјеху, <br>
Док се прамен запођеде таме<br>
Винограду уз равно приморје; <br>
Погледаше три Српске војводе, <br>
Ал' ето ти Љутице Богдана<br>
И са њиме дванаест војвода! <br>
Кад то виђе Краљевићу Марко, <br>
Он бесједи Рељи и Милошу: <br>
"Чујете ли, до два побратима! <br>
"Ето нама Љутице Богдана, <br>
"Сва три ћемо изгубити главе, <br>
"Већ ходите, да ми побјегнемо." <br>
Ал' говори Милош од Поцерја: <br>
"Побратиме, Краљевићу Марко! <br>
"Данас мисле и говоре људи, <br>
"Да три боља не има јунака<br>
"Од нас ове три Српске војводе; <br>
"Боље нам је сва три погинути, <br>
"Нег' срамотно данас побјегнути." <br>
Кад то зачу Краљевићу Марко, <br>
Он им онда другу проговара: <br>
"Чујете ли, до два побратима! <br>
"А ви ход'те, да их дијелимо: <br>
"Ил' волите на сама Богдана, <br>
"Ил' његових дванаест војвода?" <br>
Вели њему и Милош и Реља: <br>
"Ми волимо на сама Богдана." <br>
То је Марко једва дочекао. <br>
У то доба и Богдан допаде. <br>
Трже Марко тешку топузину, <br>
Пак поћера дванаест војвода; <br>
Док с' окрену неколика пута, <br>
Свих дванаест од коња растави<br>
И бијеле савеза им руке, <br>
Поћера их око винограда; <br>
Ал' ето ти Љутице Богдана, <br>
Ђе он гони Рељу и Милоша, <br>
Обојици савезао руке. <br>
Кад то виђе Краљевићу Марко, <br>
Препаде се, како никад није, <br>
Пак ста гледат', куд ће побјегнути, <br>
Али њему одмах на ум паде, <br>
Ђе су с' један другом завјерили: <br>
Ђе се један у невољи нађе, <br>
Да му други у помоћи буде; <br>
Пак потеже дизгене Шарину, <br>
Самур:калпак на чело намаче, <br>
Те састави самур и обрве, <br>
А потеже сабљу оковану, <br>
На Богдана погледа попреко. <br>
Стаде Богдан украј винограда, <br>
Кад сагледа црне очи Марку, <br>
И какав је на очима Марко, <br>
Под Богданом ноге обумреше. <br>
Гледа Марко Љутицу Богдана, <br>
Богдан гледа Краљевића Марка, <br>
А не смије један на другога; <br>
Доцкан рече Љутица Богдане: <br>
"Ходи, Марко, да се помиримо: <br>
"Пусти мене дванаест војвода, <br>
"Да ти пустим Рељу и Милоша." <br>
То је Марко једва дочекао, <br>
Пусти њему дванаест војвода, <br>
Богдан пусти Рељу и Милоша. <br>
Скиде Марко мјешину са Шарца, <br>
Пак сједоше пити рујно вино, <br>
Мезете га грозним виноградом; <br>
А када се вина накитише, <br>
Устадоше три војводе Српске, <br>
Добријех се коња доватише; <br>
Рече Марко Љутици Богдану: <br>
"С Богом остај, Љутица Богдане! <br>
"Да с' у здрављу опет састанемо<br>
"И црвена вина напијемо!" <br>
Вели њему Љутица Богдане: <br>
"С Богом пош'о, Краљевићу Марко! <br>
"Већ те моје очи не виђеле! <br>
"Како си ме данас препануо, <br>
"Никада те пожељети нећу." <br>
Оде Марко уз кршно приморје, <br>
Оста Богдан украј винограда.
{{Википедија|Марко Краљевић и Љутица Богдан}}
== Извор ==
''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 219-223.
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
39dqdjxdp1j0ys1oj8uib9sbkwkvo3q
148199
148198
2026-11-07T13:54:36Z
Coaorao
19106
/* */
148199
wikitext
text/x-wiki
Пораниле три Српске војводе<br>
Од Косова уз кршно приморје: <br>
Једно бјеше од Прилипа Марко, <br>
Друго бјеше Реља од Пазара, <br>
Треће бјеше Милош од Поцерја; <br>
Ударише покрај винограда, <br>
Винограда Љутице Богдана. <br>
Игра коња Реља од Пазара, <br>
Нагони га преко винограда, <br>
Па он ломи грозна винограда; <br>
Вели њему од Прилипа Марко: <br>
"Прођ' се, Реља, грозна винограда; <br>
"Да ти знадеш, чиј су виногради, <br>
"Далеко би коња обгонио: <br>
"Виноград је Љутице Богдана. <br>
"Ја сам једном овуда прошао<br>
"И ломио грозна винограда, <br>
"Припази ме Љутица Богдане<br>
"На кобили танкој бедевији; <br>
"Ја не смједох шчекати Богдана, <br>
"Већ побјегох уз кршно приморје; <br>
"Поћера ме Љутица Богдане<br>
"На његовој танкој бедевији: <br>
"Да ми не би Шарца од мејдана, <br>
"Доиста ме уватити шћаше; <br>
"Већ ми Шарац стаде одмицати, <br>
"А кобила поче остајати; <br>
Кад то виђе Љутица Богдане, <br>
"Он потеже тешку топузину, <br>
"Пушћа за мном уз кршно приморје, <br>
"Довати ме по свилену пасу, <br>
"Побратиме, сапом од топуза, <br>
"Шћера мене за уши Шарину, <br>
"Једва му се у седло повратих<br>
"И утекох уз кршно приморје. <br>
"Има од тад' седам годиница, <br>
"Већ овуда нијесам прошао." <br>
Истом они у бесједи бјеху, <br>
Док се прамен запођеде таме<br>
Винограду уз равно приморје; <br>
Погледаше три Српске војводе, <br>
Ал' ето ти Љутице Богдана<br>
И са њиме дванаест војвода! <br>
Кад то виђе Краљевићу Марко, <br>
Он бесједи Рељи и Милошу: <br>
"Чујете ли, до два побратима! <br>
"Ето нама Љутице Богдана, <br>
"Сва три ћемо изгубити главе, <br>
"Већ ходите, да ми побјегнемо." <br>
Ал' говори Милош од Поцерја: <br>
"Побратиме, Краљевићу Марко! <br>
"Данас мисле и говоре људи, <br>
"Да три боља не има јунака<br>
"Од нас ове три Српске војводе; <br>
"Боље нам је сва три погинути, <br>
"Нег' срамотно данас побјегнути." <br>
Кад то зачу Краљевићу Марко, <br>
Он им онда другу проговара: <br>
"Чујете ли, до два побратима! <br>
"А ви ход'те, да их дијелимо: <br>
"Ил' волите на сама Богдана, <br>
"Ил' његових дванаест војвода?" <br>
Вели њему и Милош и Реља: <br>
"Ми волимо на сама Богдана." <br>
То је Марко једва дочекао. <br>
У то доба и Богдан допаде. <br>
Трже Марко тешку топузину, <br>
Пак поћера дванаест војвода; <br>
Док с' окрену неколика пута, <br>
Свих дванаест од коња растави<br>
И бијеле савеза им руке, <br>
Поћера их око винограда; <br>
Ал' ето ти Љутице Богдана, <br>
Ђе он гони Рељу и Милоша, <br>
Обојици савезао руке. <br>
Кад то виђе Краљевићу Марко, <br>
Препаде се, како никад није, <br>
Пак ста гледат', куд ће побјегнути, <br>
Али њему одмах на ум паде, <br>
Ђе су с' један другом завјерили: <br>
Ђе се један у невољи нађе, <br>
Да му други у помоћи буде; <br>
Пак потеже дизгене Шарину, <br>
Самур:калпак на чело намаче, <br>
Те састави самур и обрве, <br>
А потеже сабљу оковану, <br>
На Богдана погледа попреко. <br>
Стаде Богдан украј винограда, <br>
Кад сагледа црне очи Марку, <br>
И какав је на очима Марко, <br>
Под Богданом ноге обумреше. <br>
Гледа Марко Љутицу Богдана, <br>
Богдан гледа Краљевића Марка, <br>
А не смије један на другога; <br>
Доцкан рече Љутица Богдане: <br>
"Ходи, Марко, да се помиримо: <br>
"Пусти мене дванаест војвода, <br>
"Да ти пустим Рељу и Милоша." <br>
То је Марко једва дочекао, <br>
Пусти њему дванаест војвода, <br>
Богдан пусти Рељу и Милоша. <br>
Скиде Марко мјешину са Шарца, <br>
Пак сједоше пити рујно вино, <br>
Мезете га грозним виноградом; <br>
А када се вина накитише, <br>
Устадоше три војводе Српске, <br>
Добријех се коња доватише; <br>
Рече Марко Љутици Богдану: <br>
"С Богом остај, Љутица Богдане! <br>
"Да с' у здрављу опет састанемо<br>
"И црвена вина напијемо!" <br>
Вели њему Љутица Богдане: <br>
"С Богом пош'о, Краљевићу Марко! <br>
"Већ те моје очи не виђеле! <br>
"Како си ме данас препануо, <br>
"Никада те пожељети нећу." <br>
Оде Марко уз кршно приморје, <br>
Оста Богдан украј винограда.
{{Википедија|Марко Краљевић и Љутица Богдан}}
== Извор ==
''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 219-223.
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
cjb5dtvi9krqjrpbvj1jxa13x77lv6a
148200
148199
2026-11-07T14:15:54Z
Coaorao
19106
/* */ Текст усклађен са извором
148200
wikitext
text/x-wiki
<poem>
Пораниле три Српске војводе
Од Косова уз кршно приморје:
Једно бјеше од Прилипа Марко,
Друго бјеше Реља од Пазара,
Треће бјеше Милош од Поцерја;
Ударише покрај винограда,
Винограда Љутице Богдана.
Игра коња Реља од Пазара,
Нагони га преко винограда,
Па он ломи грозна винограда;
Вели њему од Прилипа Марко:
„Прођʼ се, Реља, грозна винограда;
„Да ти знадеш, чиј су виногради,
„Далеко би коња обгонио:
„Виноград је Љутице Богдана.
„Ја сам једном овуда прошао
„И ломио грозна винограда,
„Припази ме Љутица Богдане
„На кобили танкој бедевији;
„Ја не смједох шчекати Богдана,
„Већ побјегох уз кршно приморје;
„Поћера ме Љутица Богдане
„На његовој танкој бедевији:
„Да ми не би Шарца од мејдана,
„Доиста ме уватити шћаше;
„Већ ми Шарац стаде одмицати,
„А кобила поче остајати;
„Кад то виђе Љутица Богдане,
„Он потеже тешку топузину,
„Пушћа за мном уз кршно приморје,
„Довати ме по свилену пасу,
„Побратиме, сапом од топуза,
„Шћера мене за уши Шарину,
„Једва му се у седло повратих
„И утекох уз кршно приморје.
„Има од тадʼ седам годиница,
„Већ овуда нијесам прошао.”
Истом они у бесједи бјеху,
Док се прамен запођеде таме
Винограду уз равно приморје;
Погледаше три Српске војводе,
Алʼ ето ти Љутице Богдана
И са њиме дванаест војвода!
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он бесједи Рељи и Милошу:
„Чујете ли, до два побратима!
„Ето нама Љутице Богдана,
„Сва три ћемо изгубити главе,
„Већ ходите, да ми побјегнемо.”
Алʼ говори Милош од Поцерја:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Данас мисле и говоре људи,
„Да три боља не има јунака
„Од нас ове три Српске војводе;
„Боље нам је сва три погинути,
„Негʼ срамотно данас побјегнути.”
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Он им онда другу проговара:
„Чујете ли, до два побратима!
„А ви ходʼте, да их дијелимо:
„Илʼ волите на сама Богдана,
„Илʼ његових дванаест војвода?”
Вели њему и Милош и Реља:
„Ми волимо на сама Богдана.”
То је Марко једва дочекао.
У то доба и Богдан допаде.
Трже Марко тешку топузину,
Пак поћера дванаест војвода;
Док сʼ окрену неколика пута,
Свих дванаест од коња растави
И бијеле савеза им руке,
Поћера их око винограда;
Алʼ ето ти Љутице Богдана,
Ђе он гони Рељу и Милоша,
Обојици савезао руке.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Препаде се, како никад није,
Пак ста гледатʼ, куд ће побјегнути,
Али њему одмах на ум паде,
Ђе су сʼ један другом завјерили:
Ђе се један у невољи нађе,
Да му други у помоћи буде;
Пак потеже дизгене Шарину,
Самур-калпак на чело намаче,
Те састави самур и обрве,
А потеже сабљу оковану,
На Богдана погледа попреко.
Стаде Богдан украј винограда,
Кад сагледа црне очи Марку,
И какав је на очима Марко,
Под Богданом ноге обумреше.
Гледа Марко Љутицу Богдана,
Богдан гледа Краљевића Марка,
А не смије један на другога;
Доцкан рече Љутица Богдане:
„Ходи, Марко, да се помиримо:
„Пусти мене дванаест војвода,
„Да ти пустим Рељу и Милоша.”
То је Марко једва дочекао,
Пусти њему дванаест војвода,
Богдан пусти Рељу и Милоша.
Скиде Марко мјешину са Шарца,
Пак сједоше пити рујно вино,
Мезете га грозним виноградом;
А када се вина накитише,
Устадоше три војводе Српске,
Добријех се коња доватише;
Рече Марко Љутици Богдану:
„С Богом остај, Љутица Богдане!
„Да сʼ у здрављу опет састанемо
„И црвена вина напијемо!”
Вели њему Љутица Богдане:
„С Богом пошʼо, Краљевићу Марко!
„Већ те моје очи не виђеле!
„Како си ме данас препануо,
„Никада те пожељети не ћу.”
Оде Марко уз кршно приморје,
Оста Богдан украј винограда.
</poem>
{{Википедија|Марко Краљевић и Љутица Богдан}}
== Извор ==
''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 219-223.
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
dt5byl0c139xbrcb5692j7usvuprfcc
Корисник:Coaorao
2
59976
148201
148070
2026-11-07T15:04:13Z
Coaorao
19106
/* О доприносима на Викизворнику */
148201
wikitext
text/x-wiki
{{Корисник Вики/Администратор}}
{{gap}}<span style="color: #3CB371;">'''''„Млого тео, млого започео…”'''''</span> ~ <small>[[Бранко Радичевић]]</small><br />
{{gap}}Погледајте моје корисничке странице на '''[[w:Корисник:Coaorao| Википедији]]''' и '''[[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]'''
== О доприносима на Викизворнику ==
* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вештачку интелигенцију]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору.
* На Викизворнику сам <small>активан</small> [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.
== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br />
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br />
'''проверити и уредити''':<br />
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]
'''додати текст или допунити'''<br />
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]
'''намере'''<br />
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]
* [[Три приповијетке]] (уредити)
'''завршено'''<br />
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]
{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''<br />
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]
* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]
Draga Gavrilović
== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић
Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)
3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up]
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)
— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)
Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]
''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?
..........
Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој
.........
* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up]
Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]
А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]
[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]]
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић
[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]
[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.
Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.
Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]
----
Аутор:Мирко Цветковић
Аутор:Јован Златоусти
== Аутори и Ауторке ==
'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br />
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br />
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br />
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)
'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br />
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br />
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br />
'''[[Љубомир Недић]]'''<br />
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br />
'''[[Проспер Мериме]]'''<br />
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br />
'''[[Јован Скерлић]]'''<br />
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)
'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br />
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br />
'''[[Максим Горки]]'''<br />
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br />
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]
'''[[Шарл Бодлер]]'''<br />
[[Везе]] • [[]] • [[]]
'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br />
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]
'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br />
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br />
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено),
'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br />
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]
'''[[Јован Дучић]]'''<br />
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]<br />
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]
- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]
'''[[Александар Пушкин]]'''<br />
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)
'''[[Виктор Иго]]'''<br />
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]
'''[[Пол Верлен]]'''<br />
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]
'''[[Милосав Јелић]]'''<br />
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]
'''[[Милорад Митровић]]'''<br />
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]
'''[[Лаза Костић]]'''<br />
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]
'''[[Ђура Јакшић]]'''<br />
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br />
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]
'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br />
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]
[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера
'''[[Едгар Алан По]]'''<br />
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]
'''[[Светозар Марковић]]'''<br />
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]
[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]
[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај
[[Аутор:Радоје Домановић]]!
Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]
[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]
[[Аутор:Иво Ћипико]]
[[Аутор:Светозар Милетић]]
Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!
[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]
[[Аутор:Васа Пелагић]]
[[Аутор:Владимир Јовановић]]
[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]
[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]
== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br />
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br />
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br />
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]
== Нацрти ==
[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br />
[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br />
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br />
* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]]
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]]
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002])
* [[Аутор:Алфонс Доде]]
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.
* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]
[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]
=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]]
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]
== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br />
[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br />
[[Живот и обичаји народа српскога/7]]
== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]
== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]
=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.''
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.''
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.
=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.
::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...
=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]
=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]
=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]
=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]
=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]
=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.
=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.
:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.
=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.
=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.
::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.
=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]
== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br />
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])
== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])
== Нацрт_5: [[Винавер]] ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] - стр. 481
== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:<br />
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br />
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br />
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br />
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br />
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br />
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br />
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br />
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]
Вила:<br />
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br />
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br />
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br />
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br />
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br />
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]
Јавор:<br />
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]
Матица:<br />
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]
Млада Србадија:<br />
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]
Србски летопис, Словенци
Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)
== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''
1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]
== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
<Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br>
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br>
'''ДЕО ДРУГИ'''<br>
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br>
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br>
'''ДЕО ТРЕЋИ'''<br>
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br>
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br>
'''ДЕО ПЕТИ'''<br>
'''ДЕО ШЕСТИ'''<br>
'''ЕПИЛОГ'''<br>
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br>
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br>
</Center>
== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
<center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center>
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].
<nowiki>
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)
==Црна песма==
То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br />
Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br />
Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br />
А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br />
Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)
==Прича о јаком==
На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br />
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br />
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br />
Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)
==Вечерње==
Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br />
Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br />
Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br />
И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)
==Равнодушност==
Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br />
Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br />
Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br />
Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)
==Љубав==
Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br />
Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)
==Дело==
Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br />
Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br />
Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)
==Прехисторијска љубав==
На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br />
То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br />
Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br />
А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br />
То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)
==Човек==
На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br />
Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br />
Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br />
Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br />
Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br />
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
</nowiki>
== Нацрт_10 ==
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]]
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]
== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''
Лица
[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...
== Остало ==
<nowiki>{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати =
| остава =
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==</nowiki>
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]
== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам
* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме
* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија
* Категорија:Српска поезија
** Српски песници
Аутор:Јулка Стратимировић
== Нацрт_Градови и химере (1930) ==
<nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br />
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
</div>
</div>
''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki>
s4hav6hmraw2i3qoocotbntgimjktyh
Анџело
0
60095
148204
145675
2026-11-08T09:41:18Z
Coaorao
19106
/* */
148204
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Анџело (''-{Анджело}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
<center><font size="+1"> '''ПРВИ ДИО''' </font><br />'''I'''</center>
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
У једноме граду Италије срећне,
Дужд добри и стари некад мирно влада.
Свог народа бјеше отац чедољубив,
А друг мира, знања и праведног рада.
:Али јача сила не хтје слабих рука,
А он сав доброти предао се био.
Љубљаше га народ алʼ га се не боја!
И сурови закон дрʼјемао је тиô
:У пресуди старца, кô у подне мртво
Што у сјенци тавној дрʼјема звијер стара,
За лаганим скоком и за смјелим ловом
Немајући више ни воље ни жара.
:И с тугом и болом и сам сазна старац:
Унуцима с дједом све је већа мука;
Груд дојиље дјеца да испише давно,
А суд правде сједи прекрштених рука.
<center>'''II'''</center>
:И није једанпут, раскајањем смућен,
Поништен поредак, правосуђе јавно
Ускрснути хтио. Алʼ како?… Зло, порок,
Што мучањем суда оснажи се давно —
:Да на једном казни!? То би свима било
Неправо и чудно… И Дужд дуго стари
Размишљаше тужан, заман гонећʼ бригу,
Што мир старих дана неспокојством квари.
:И рʼјеши се најзад: да рукама другим
Преда власти бреме. Па смјело међʼ људе
Нов господар закон да уведе сталан
И да свима тада крут и оштар буде.
<center>'''III'''</center>
:Тад Анџело неки бјеше човјек познат
Са снажног искуства и сурове ћуди.
Венô је у послу учењу и посту,
А с морала оштрог цјењаху га људи.
:Сав стјеснивши себе у законȃ међе,
Бјеше мрачног чела, воље вјечно јаке…
И Дужд стари њега намјесником назва,
Дарујућʼ му снаге и милости сваке.
:И давши му свугдје безгранична права
За сву бригу више не хтје ни да мари:
И без збогом иком, incognito, самац,
Путовати пође кô паладин стари.
<center>'''IV'''</center>
:Али тек што ступи Анџело на владу,
Све потече другим поретком и током:
Правосуђе силно из санка се прену,
Да зло свако људско будним прати оком.
:И на све пијаце, умукле од страха,
Сваког петка казне загрмише љуто,
А преплашен народ зачуо је с болом
Гдје прозбори закон што јʼ одавна ћутô.
<center>'''V'''</center>
:Но међу тим старим законима мртвим,
Љут је један закон упућивô владу:
Прељубника сваког да самрћу казни,
О чем нико никад не слуша у граду.
:Тек Анџело мрачни, из законȃ хрпе,
На страх градских лола, открио га бјеше.
Али свʼјет га ипак испуњаватʼ не хтје,
Нитʼ без љутог збора пустити га хтјеше:
:— Да хакнемо пакост! Размажени народ
Обичаје своје сматра као права,
И слободно који над законом строгим
Трче као миши око лʼјеног лава!…
<center>'''VI'''</center>
:Али жагор живи развио се свуда —
Смијаше се младеж и роптаху људи,
Не штедећи смʼјехом ни велможу строгог;
Но узаман подсмʼјех и узаман труди:
:Под сјекиру први с луде глава паде
Млад Клавдије неки, патриције знани,
Раскалашни живот што прекинутʼ не хтје,
Већ навике своје гонећʼ на тенани,
:Он Ђуљету неку, љепотицу њежну,
Страшном грʼјеху нагна на стрмене путе
У нади да блудним сувременим стањем
Оправда пред свјетом своје грʼјехе љуте.
:Али љубав страсна, безгранична, тајна,
Не могоше вјечно скриватʼ се од људи:
И свједоци, што их затекоше једном,
Зовнули су закон да грјешнику суди.
<center>'''VII'''</center>
И несретник, чувши глас рʼјешења страшног,
Обореног чела у тамницу крете,
И слушајућʼ тешко сажаљење свијех,
Туговаше горко. Но путем га срете
:Млад скитница један — Луцијо се зваше,
Лакрдијаш, лола, али добре душе.
– „Друже, рече Клавдијʼ, преклињем те, иди
С гласовима овим што се градом чуше
:Мојој сестри младој у манастир свети
И реци јој — самрт да јој брата чека;
И реци да пође за спасење моје
Да умоли кога. Или сама нека
:Намјеснику иде… Мој Луцијо, у ње
Има много ума и искуства сретна;
Бог јој даде рʼјечма убједљивост, сладост!
Али и без рʼјечи њена младост цвјетна
:Умекшаће срце окорелих људи!…”
— „Хоћу, друже врли!…” И лола се крете,
Хитајући журно, да куцне на врата
Обитељи свете.
<center>'''VIII'''</center>
:::::::Дивна Изабела
С монахињом старом сједила је млада —
Побожно тог дана постригла је косе
И о томе с њоме зборила је сада.
:Док Луцијо нагло зазвони и уђе…
Из решетке смјерне, у побожне сате,
Поздрави га тихо са наклоном мирним
Поклоница млада: — „Ког тражите брате?…”
:— „О дјевојко, (судим по ружичном лицу,
Да дјевојка јеси збиља и у ствари),
Не могу ли доћи дивној Изабели
Дом освећен овај коју скрива стари?
:Њој ме посла амо њен несретни братац…”
— „Несретни? А зашто?… Шта је с њиме, збори,
Ја сам сестра њему!” — „Збиља? врло радо!
Поздравља вас лʼјепо. А да вас не мори.
:Љубопитство дуже, нећу да вам дуљим
Вʼјест, с којом сам дошô. Па слушајте веће:
Ваш је брат у апсу…” — „Зашто?…” — „За то, душо
Да сам мјесто њега, камо лʼјепе среће!…”
:И тада се пусти у подробни опис,
Што је са наготе мало жесток био,
За невино ухо поклонице младе;
Али с пажњом она слушала је тиô,
:Без притворног гњева, чуђења и стида.
Њена мисȏ бјеше као етер чиста, —
Празном рʼјечју, злошћу, свјет непознат њојзи,
Не смути јој душу што чедношћу блѝста.
:— „А сад, рече момче, да Анџела гордог
Умекшате молбом, остало је јоште!
И ето вам сада шта мољаше братац
Своју сестру пуну чара и милоште…”
:— „Боже, рече она, у ријечи моје
Кад бих могла само да положим наду!”
— „О, сатане сумње, одговара овај,
У срце без страха уздању не даду!…
:Алʼ идите преда њ, а по мени знајте,
Пред човјеком само мома клекла је ли,
Заплакала тихо, замолила њежно,
Кȏ Бог што је један, даће све што жели!…”
<center>'''IX'''</center>
:Опрости се она од матере часне
И с Луцијом вјерним изиђе из врата…
:Па клекнувши смјерно, својом молбом благом
Намјесника гордог мољаше за брата.
:— „О дјевојко, суров глас Анџела рече,
Не можеш га спасти. Твој је братац мио
Одживио живот. И мора да умре!…”
И заплакав горко, поклонив се тиȏ,
:Изабела дивна спреми се да пође —
Алʼ Луције добри задржа је сада.
— „Не идите, шапну, — молите га опет,
И молбама тихим, пуним туге, јада,
:Тражʼте милост њему. Плачʼте! Сузе, пјене,
И сву мудрост женску употребʼте саде!
Али ви сте хладни, кȏ на врху игле
Да вам рʼјечи ваде!…"
<center>'''X'''</center>
:::::::И поново она,
Хватајућʼ се плашта, уплакана, блʼједа,
Усрднијем збором стидљиво мољаше
Страшног извршача закона и реда.
:— „Вјеруј мени, рече, нити царска круна
Ни владарско жезло, величања гласи,
Господаре свјетске и велможе силне
Као милосрђе не може да краси!
:Но мој братац да је кȏ ти, силни, што си,
А ти да си Клавдиј, — могȏ би у свему
Да онако сгрʼјешиш, — алʼ он не би био
Теби тако страшан, кȏ ти према њему!…”
<center>'''XI'''</center>
:::::::И укором њеним
Анџело се смути. А поглед, пун мрака,
Сад засја и сʼјевну. — „Преклињем те, иди!…”
Алʼ с усана њених топла ријеч, лака,
:Течаше све даље. — „О, смилуј се, рече,
И помисли Онај, што у страшној сили
Прашта души нашој, да нас грјешне суди
Без милости своје, — гдје би тада били?…
:Размисли, — па љубав пренуће ти срце
И милост са уста прозбориће твојиʼ,
Па да спазим грјешна нови човјек тада
Да преда мном стоји…
<center>'''XII'''</center>
:::::::Он одврати хладно:
— „Иди, твоје молбе узаман су редом!
Не ја, закон казни. Нећеш спасти брата,
Он умире сјутра у освитку блʼједом!…
Изабела: У освитку, сјутра? Не, о страшни, неће!
Још он није спреман… О, помисли прије:
Мој несретни братац умријети мора
За грʼјех, за којʼ нико никад кажњен није.
'''Анџело''': Закон није досад умирао никад,
Спавао је само и сада се тргȏ.
'''Изабела''': О, милостив буди!
'''Анџело''': Не!
Јер допуст грʼјеха то је преступ власти!
Кажњавајућʼ једног, тисуће ћу спасти!…
'''Изабела''': Ти изричеш први ту запов'јест страшну,
А мој брат да први њена жртва буде!
Не, милостив буди! Илʼ зар твоја душа
Не погрʼјеши никад? Испитај је туде:
::Да ли мисȏ која сред дубине њене
::Не тињаше никад да се на зло крене!?…
<center>'''XIII'''</center>
:Дубока и силна њега прожма језа.
И пође. — „О, стани! кличе она живо,
— Врати се и почуј. Великијем даром
Обдарићу тебе… Нек ти није криво,
:Јер он није сјајан, но часан је, добар,
Моћан да те споји с вјечним небом горе:
Молитве ћу своје да приносим за те
У поноћи глухој, у свитање зоре…
:Молитвама среће, љубави и мира,
Пред судиштем страшним куда сви идемо!
Молитвама давно умрлих за земљу
А живих за небо!…” Смућено и нʼјемо,
::Назначи јој само: „сјутра, до виђења!”
::Пошавʼ мутном духу да тражим смирења.
<center>'''ДРУГИ ДИО'''</center>
<center>'''I'''</center>
:Анџело ваздан суморан и ћутљив,
Сједио је самац. А по души широм
Само једно мисо̑! Сву ноћ санак њежни
Уморене веђе не дотаче миром.
:— Но шта ово значи?… премишљаше сјетно,
Љубим ли је збиља, кад ми срце жуди
Да је чујем опет и засладим поглед
Незином милотом; када вјечно блуди
:За њом душа моја?… За красотом силном
У саблазан до сад никада не кренуʼ
Алʼ девојком чедном понижен сам сада
А пред собом видим само слику њену…
:Заљубљени човјек увʼјек ми је био
И чудан и смјешан. Знадох слʼјепо тада
Да његовом само безумљу се дивим!
А гле мене сада…
<center>'''II'''</center>
Хтједе да се моли.
Расијане рʼјечи дигоше се горе —
Но говорећʼ с небом и вољом и мишљу
Он хиташе њојзи. И кад туге море
:Прели му се душом, он бесвјесно, тихо,
Спомињаше Бога. А све јаче, јаче,
Грʼјех у срцу кипља. Но душевна борба
Неком тајном силом крʼјепити га заче.
:Владање и снага у том мутном часу
Несносна му поста као стара књига
Прочитана давно. Тугујући горко
Од свог достојанства ко од тешког ига
:Спасти се је хтио; а озбиљност своју
Бесмислено којој дивљаху се људи
Не цјењаше више, сравњућʼ је с пером,
Што гоњено вјетром по ваздуху блуди.
— — — — — — — — — — — —
И сутрадан туде млада Изабела
Са Анџелом гордим опет се је срела.
<center>'''III'''</center>
Анџело: Шта ћеш
'''Изабела''': Вољу твоју дошла сам да чујем
Анџело: (Ох кад би је знала!…) Не треба да живи
Твој несретни братац!… А мого̂ би…
'''Изабела''': Зар нема проштења за оно што скриви?
Анџело: Проститʼ? А шта има теже измеђʼ људи
Од гнуснога грʼјеха. Зло је лакше свако
'''Изабела''': Да тако се горе на небеси суди
Али гдје на земљи?
'''Анџело''': Зар ти мислиш тако?
А реци ми шта би одабрала сада
Када би на избор пружили ти двоје
Пуститʼ га… Илʼ спасти — жртвујући себе
И гријеху тʼјело предавајућʼ своје?…
'''Изабела''': Изгубити тʼјело готова сам прије
Него своју душу.
'''Анџело''': Сад о души није
Тумачење овдје. Опет ћу ти казʼти:
Брат ти је на казну осуђен. Зар није
Милосрђе право и грʼјехом га спасти?
'''Изабела''': Да, спремна сам увијек да пред Богом вјечним
Одговарам душом. Алʼ у свему томе
Вјеруј, нема грʼјеха. Ту је само милост.
А ту грʼјеха није… Милост брату моме!…
'''Анџело''': Хоћеш ли га спасти када милост моја
Са грʼјехом на једној одмјери се мјери?
'''Изабела''': Спасење мог брата, мој нека је гријех!
Ако ли је гријех, дане и вечери
Молићу се тада.
'''Анџело''': Не, послушај мене.
Ја видим из ове домислице честе,
Да илʼ ме не појмиш, илʼ не ћеш да појмиш.
Ево знај: твој братац осуђен је.
'''Изабела''': Јесте.
'''Анџело''': И смрт му је страшну одлучио закон.
'''Изабела''': Јест, сасвим је тако.
'''Анџело''': Али да је збрише
Тек је један начин… (Рад бих на ствар прећи
А ја само питам и баш ништа више!…)
:Но да почнем: онај, што би мого̂ само,
(И миљеник реда, озбиљан по чину,
Законе тумачећʼ, преступном и жарком
Жељом гоњен теби, сву оштрину њину
:И ужасну смисо̑ умекшатʼ би хтио!)
И морао збиља спасти брата, ти си,
Алʼ пропашћу својом!… Шта ми велиш на то?
За спас његов канда ти одлучна ниси!?
'''Изабела''': За спас његов, вјеруј, траг крвави бича
Понʼјела бих мирно, легла у гроб свети
Алʼ оскврнитʼ себе…
::Анџело: Знај, он ће умрʼјети!
'''Изабела''': О па нека, шта је
Пут ће љепши за се тим најзад да нађе.
Алʼ бешчашћу сестре душу спасти неће!
И кад би за навʼјек изгубитʼ ме моро̂
Радије ће једном и у смрт да креће.
'''Анџело''': Зашто онда рече нечовјечан да је
Глас закона био? Жестоко си знала
Нас окривитʼ свијех. Да лʼ то бјеше давно?
Не, малочас закон тираном си звала
:И грʼјех брата свога поштовала скоро.
'''Изабела''': О, прости ми, прости! Без воље сам сваке
Гријешила тада. Знај, и против себе,
Спасавајућʼ милог и грјехове јаке
:Правдати умʼјемо. Ми смо тако слаби!
'''Анџело''': Признање ме твоје ободрило збиља.
Јест, женско је слабо, увјерен сам у то
Зато нек се почне куд сʼ одавна циља:
:Ја ти зборим ево — буди жена боље
Негʼ да будеш ништа. И предај се тада
Вољи и судбини.
'''Изабела''': Ја те не разумʼјем.
'''Анџело''': Ја те љубим!… Знаш ли, разумјеш ли сада?
'''Изабела''': О, знаш ли шта рече? Мој несретни братац
Љубљаше Ђуљету и сад мора мрʼјети…!
'''Анџело''': Љуби мене, душо, и жив он ће бити!…
'''Изабела''': Ах, знам кушатʼ друге хтио си почети!?
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно!
О варљивче црни од Сотоне виши!
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!…
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи.
Достојанство моје, мој живот и прошлост
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата.
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме,
А ти мани лудост: вапаје и сузе
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата;
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје…
Но некʼ знадеш и то — стоји ти у власти:
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно!
О варљивче црни од Сотоне виши!
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!…
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи.
Достојанство моје, мој живот и прошлост
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата.
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме,
А ти мани лудост: вапаје и сузе
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата;
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје…
Но нек знадеш и то стоји ти у власти:
:Говори што хоћеш! — Јер лаж моја само,
:Од истине твоје биће јача тамо.
<center>'''IV'''</center>
:То рече и оде. А дјевојче чедно
У ужасу оста. Па у небо диже
Пунан молбе поглед и десницу чисту.
И од мрских двора у тамницу стиже
И с братом се срете.
<center>'''V'''</center>
:::У дубокој сјети
Прежалити хотећʼ свјетску радост ташту,
Спремајућ' се за смрт, но с надом у живот,
Он н'јемо сјеђаше; с њим на грдном плашту
:Под црном кукуљом, с распећем у руци,
Годинама погнут монах бесјеђаше.
Патнику је младом старац доказив'о
Да је једно исто — смрт и биће наше:
:„Овдје је што и ту, тек је дух без смрти,
А свијет под луном ни гроша не врʼједи!”
А он, мислећʼ слатко на Ђуљету милу,
Слагао се у свем што старац бесједи.
:Монахиња уђе: „Мир вам!” Он се трже,
И погледа сестру пун усхита врела. —
— Оче, добром старцу Изабела рече
На само бих с братом прозборити хтјела…
:И монах изиђе.
'''Клавдије''': Шта је, мила сестро?
Шта кажеш?
'''Изабела''': о брате, стиже часак зао!
'''Клавдије''': Дакле нема спаса?
'''Изабела''': Не, за главу душу негʼ ако би дао!
'''Клавдије''': Дакле има средство?
'''Изабела''': Да, имаде једно —
Мого̂ би да живиш. Он се канда блажи.
Милосрђе злобно у њему је: оно
За твој живот сада вјечне муке тражи.
'''Клавдије''': Шта, тамница вјечна?
'''Изабела''': Тамница — без гвожђа,
Без ограда тврдих.
'''Клавдије''': Изјасни се! Кажи…
'''Изабела''': Мој искрени друже, мој милосни брате,
Ја се бојим… Алʼ чуј: Брате, јесу лʼ дражи
Неколико љета сувишних и пустих
Од ваздашње части? Бојиш ли се мрети?
Ах, та шта је самрт. Миг. Трпи лʼ се много?
И црв згњечен трпи у тај часак клети
Што трпи великан.
'''Клавдије''': Зар кукавац да сам
Сестро, у смрт кренутʼ имам доста моћи
А срешћу се тамо са могилном ноћи
Ко с дјевојком милом.
'''Изабела''': Ево брате шта је
Ја из гроба чујем очев глас. Зацјело,
Ти умрʼјети мораш. Беспорочно умри!
Нећу да ти тајим, алʼ послушај смјело:
:Тај судија грозни и лицемјер прави
Што погледом рађа страх у души многиʼ,
Сам је демон; срце, ко дубоки пако̑,
Пуно му је мржње
'''Клавдије''': Зар намјесник строги?
'''Изабела''': Ад обуче њега у оклопе своје.
О, тај ниски човјек!… Да сам ондје млада,
Бестидне му жеље утолити хтјела,
Жив, спашен би и ти мого̂ бити тада.
'''Клавдије''': Не, потребно није.
'''Изабела''': На састанак гнусни
Реко̂ је још ноћас да му морам стићи
Илʼ ћеш умрʼјет сјутра.
'''Клавдије''': Сестро, немој ићи!
Изабела: Брате мили!
Бог зна: мојим гробом кад бих могла спасти
Живот свога брата, ни колико иглу,
Своју младост тада ја цјенила не би.
'''Клавдије''': Хвала, друже мио.
'''Изабела''': Мој Клавдије, сутра буди готов мрʼјети.
'''Клавдије''': Да!… Но зар збиља страсти у њемʼ тако кипе?
И за тренут један
Да погуби себе, зар би мого̂ хтјети?
:Не, не могу мислитʼ! Он је човјек уман.
Ах, Изабела!
'''Изабела''': Шта, шта кажеш?
'''Клавдије''': Смрт је тако страшна!
'''Изабела''': Но и стид је страшан.
'''Клавдије''': Јест, тако је… Умрʼјетʼ, ићʼ незнајућʼ куда,
И бити у гробу у хладној тјесноћи…
Знај, диван је свијет и живот је мио,
А ту: мртвог срца у могилу поћи
:Стрмоглав се бацитʼ у кипљиву смолу,
Илʼ у леду смрзнут, или с вјетром наглим
Пустаром се вити бесконачним крајем.
'''Изабела''': О, Боже!
'''Клавдије''': Друже мој! Сестро! О, дај ми да живим.
А буде ли гријех живот брату спасти
Опростиће небо.
'''Изабела''': Шта, зар зборитʼ смијеш!
О, страшљивче слаби! Смрћу моје части
Зар да живот чекаш!?… О крвниче, никад
Не могу да мислим свʼјет и живот да је
Мој ти отац дао!… Опрости ми, Боже,
Колʼјевку отаца оскврнула јʼ мати
:Кад понесе тебе. Умри! Сад ни рјечцом
Трзала те не би од те казне ледне!…
За смрт твоју имам молитава тисућʼ
Али за твој живот — ја немам ни једне!
'''Клавдије''': Стани, сестро, стани!
:О, прости ми, прости!…
<center>'''VI'''</center>
И млађани сужањ
Уздрхталом руком за ризу се хвата.
Она силом стаде, смири се и прости,
И поче да тјеши невољника брата.
<center>'''ТРЕЋИ ДИО'''</center>
<center>'''I'''</center>
Монах је међутим стајо̂ иза врата,
Слушајућʼ их помно. Алʼ је врʼјеме нужде
Да вам рекнем једном: да тај монах стари
Нико други не би него стари Дужде.
:Док мишљаше народ да по туђем свʼјету
Ко̂ пуста комета непрестано блуди,
Он пажљиво све је испитиво̂, гледо̂,
Кријући се вјешто у гомиле људи.
:Тргове је гледо̂, болнице, театре,
Манастире тихе и развратне доме,
Ко̂ да, волећʼ приче, Харун Ал-Рашиду
Подражаватʼ хтједе у мотрењу томе.
:Но, дјевојче чувши, бјеше врло дирнут.
Алʼ, сем љуте казне, још се нечег сјети!
Па јој приђе тихо и у мрачном углу
Рече: „Све сам чуо. Твој си позив свети
:Испунила часно, — а то врʼједи хвале!
Алʼ савјете моје сад послушај, ћери. —
Све ће боље бити, но не клони само,
Тек покорна буди и тврда у вјери!…”
:И каза јој жеље, призивајућʼ таде
:Благослов на душу поклонице младе.
<center>'''II'''</center>
:Друзи! Вјерујете-лʼ: оно чело мрачно,
Зле, суморне душе огледало вјерно,
Освојитʼ је могло једну њежну жену,
Једно срце чисто, анђеоско, смјерно!?
:Чудно? Алʼ је тако. Тај Анџело мутни
Човјек пунан злобе, грʼјешник, чије име
Бјеше страх и трепет, бјеше љубљен жарко
Једном душом благом — алʼ презреном њиме.
:Бјеше давно жењен. Но зла ријеч свʼјетска
Млађану му жену поштедила није…
Патила је тихо, док је једног дана
Не одагна срамно. — Сред самоће тије
:У предграђу једном живила је од тад
Презрена и тужна у сузама, јаду.
И на њу се сјети Дужд у мрачној кули,
И њој посла тада поклоницу младу.
<center>'''III'''</center>
:Марјана, крај окна за предивом сједећʼ,
Плакала је тихо. Али једног трена,
Ненадно, ко̂ анђо̂, јави се на вратма
Добра Изабела, познаница њена,
:Много пута што је тјешаше у тузи.
И мисли монаха тог јој часа рече:
У Анџела дворе Марјани је било
Отићи тог дана, док се спусти вече.
:И у мрачном врту са њиме се срести,
Пуститʼ му се слʼјепо; но загрљај клети
Кад и задњи мине, на растанку да му
Тек толико шапне: „сад се брата сјети!…”
:Са осмјехом тихим у плакању своме
:Све Марјана приста, растајућʼ се с њоме.
<center>'''IV'''</center>
:Сву ноћ стари Дужде рʼјешење је чеко̂,
Са Клавдијем сједећʼ и тјешећʼ га тако.
И у освит опет Изабела стиже.
Све је добро било. Марјана је лако
:Обманула мужа. — Тад од старог Дужда
Тамничару стиже глас, у освит зоре,
Да злочинца сужња казни љутом смрћу
А његову главу донесе у дворе.
<center>'''V'''</center>
:То замишљај нови бјеше старог Дужда.
Када његов гласник пред тамнице паде,
Тамничару пружи дуждев печат, прстен,
И с њиме му писмо велможино даде.
:Дужде тражи главу разбојника једног
Што те ноћи умре, да се скине сада
И Анџелу пошље ко̂ Клавдије глава…
А он сам се диже и опреми тада
:Да грʼјех казни љуто и држава цʼјела
:Да грʼјешника позна и гнусна му дјела.
<center>'''VI'''</center>
:Тек што мину говор о Клавдију сужњу,
Бурно се по граду нова вијест крете,
Свуд се сазна: Дужде да ходи по граду
И свак је тумаро̂ да се с њиме срете.
:А пун мрачних слутња Анџело је био.
Но Дужд се је љупко сваком осмјехиво̂
Здравећи их благо; а с Анџелом гордим
Ходећʼ испод руке и зборећи живо.
:Алʼ наједном пред њим млада мома нека
Са очајним болом на кољена клече:
— „О, чедности штите, милости олтаре,
О, смилуј се, смилуј!…” Тужним гласом рече.
:Анџело се смути. И погледом дивљим
Гледећʼ Изабелу, задрхта, преблʼједи…
Алʼ се нагло прибра и побједи себе
„Она јʼ луда… рече — брат јој је у бједи…
:Осуђен је на смрт… И кад за то зачу
Памет јој помрча…!” Алʼ се старац трже:
— „О, не варај!… кликну, ја све знадем лʼјепо!…
Анџело и дјево, сад пред закон брже!…”
<center>'''VII'''</center>
:Крај трона, у дворцу, бјеше Маријана
И Клавдије јадни. А Анџело туде
Видјевши их, чело он обори тужан
И познаде с болом шта ће све да буде.
:Виђе љуту правду гдје из мрака ниче,
И чу поклич Дужда: „Сад, Анџело, збори
Чега си достојан?…” А он с тврдим болом
Рече: „Нека закон мјесто мене збори!
:Али једно молим: реците што прије
Да ме у смрт воде!…” А Дужд руку диже:
— „Нек мре судац — торгаш и саблазник срамни!…”
Но Марјана с вриском сада крочи ближе
:— „Милост, милост! рече. Ти ми њега даде
Па га тужном срцу не отимај тако…!”
Алʼ одврати Дужде: „Буди мирна, жено,
Ја за добро твоје бринућу се свако.
:И награда ти ћеш бити мужу бољем!”
— „О, не збори о том!… Него милост њему!
Рука што ме ево с њим спојила опет,
Некʼ не буде крива моме јаду свему…
:Изабело, сејо, племенити друже,
Клекни и ти овдје и за њега моли;
И пред Моћним саде дигни руке чисте
За спасење бједног, са мном сузе пролиʼ!…”
:Дивна Изабела, ко̂ анђео, пуна
Милости за јадног, на кољена паде:
„О, смилуј се, Моћни, рече, ради мене,
Не убијај њега, нитʼ осуђуј саде!
:Јер (колико знадем и ја како мислим,)
У чистоти својој живио је дости,
Све док на ме грʼјешни не устреми поглед:
О, праштај му, праштај!…” И Дужде му прости!…
</poem>
</div>
</div>
== Извори ==
1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Год. III, 31. март, 30. април, 31. мај, 30. јун, Бр. 3, 4, 5. и 6. Стр. 105-109; 143-146; 185-187. и 211-213.
{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}
[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи Јована Дучића]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
4fsq0736byhzwjx13b5p9xq15of5yuv
Аутор:Ђура Јанковић
100
61254
148202
145423
2026-11-07T15:05:44Z
Coaorao
19106
/* Преводи */
148202
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Ђура
| презиме = Јанковић
| иницијал_презимена = J
| годинарођења = 1851
| годинасмрти = 1876
| опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац.
| слика = Đura Janković.png
| опис_слике =
| википедија = Ђура Јанковић
| остава =
| остава_кат =
| вики_цитати =
}}
== Дела ==
* [[Рањеник (Ђ. Јанковић)|Рањеник]] (1867)
* [[На гробљу (Ђ. Јанковић)|На гробљу]] (1867)
== Преводи ==
* ''[[Мећава (Пушкин)|Мећава]]'' (1868), од [[Аутор:Александар Пушкин|Пушкина]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]
ngve1x4no2vyzmigtjdbor0zv94apzg
Црни вео
0
61916
148203
148116
2026-11-08T09:36:58Z
Coaorao
19106
148203
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни вео (''-{Чёрная шаль}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''Црни вео.'''</font><br /><small>(Молдавска песма из Пушкина.)</small></center>
<poem>
Као махнит зверам у црн вео сад,
А ледену душу раздире ми јад.
У младости лудој, лаковерју слепом,
Гинуло ми срце за Гркињом лепом.
Ласкала ми цура, сретан бејах с њом,
Алʼ на скоро, брате, удари ме гром.
Пирујући једном с неколико друга,
Презрени ме Жида изазва из круга.
„Ти пирујеш” (шапну), „браћа тʼ време крате,
А Гркиња твоја изневерила те!”
„Не било те!” рекох, па му просух злата;
Роб доведе коње, јурнусмо на врата.
Огрезнуше коњи у крвавој пени —
А кратка је жалост ћутала у мени.
А кад доро стаде код позната прага,
Западе ме тама, издаде ме снага....
Кад у собу падох, шкрипућући зубиʼ —
Неверница моја с Јерменом се љуби.
Смрче ми се оку — мач се диже... спусти —
Раскомада пољуб на душманскиʼ устиʼ.
Газио сам тело крвљу обливено,
Гледао сам дуго бледо лице њено.
Ох, сећам се вриске невернице моме —
Погинула љуба, па и љубав с њоме.
Скидох црни вео с њене мртве главе,
Да отарем мачу оштрице крваве.
А кад наста ноћца после дана врела,
Роб је побацао у Дунаво тела.
И од тад не љубим више чарне очи,
Од тад више не знам за веселе ноћи.
Као махнит зверам у црни вео сад,
И ледену душу раздире ми јад.
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Певанија Змај-Јована Јовановића: одабране целокупне умотворине у песми и прози са опширним животописом Змај-песниковим: 1849-1882'', Нови Сад: Српска књижара Браће М. Поповића, 1882 (Нови Сад: Српска штампарија Дра Светозара Милетића)
1882. Стр. 155.
{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1912}}
[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[ru:Чёрная шаль (Пушкин)]]
jv12rmanhsjcwwz3ttedb1vvnbvzyie