Аутор:Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.48.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>148205</id>
      <parentid>148143</parentid>
      <timestamp>2026-11-08T12:05:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1941. */</comment>
      <origin>148205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12063" sha1="rju7kucsps5yyg6707g3j2txi5fyxyb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
==== 1886. ====
* [[Самохрана мајка]]

==== 1887. ====
* [[Анаграми]]
* [[Два гроба]]
* [[Двоје сирочади]]
* [[Зора (Јован Дучић)]]
* [[Поздрав Фрушке Горе]]
* [[Слијепац]]

==== 1888. ====
* [[Вече (На западу у румени)]]
* [[Мелем болу]]
* [[Пастир (Јован Дучић)]]
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]]
* [[Три Црногорца]]

==== 1889. ====
* [[Браћи на ново љето]]
* [[Гори (Јован Дучић)]]
* [[Мислио сам....]]
* [[На 500-љетни Видов-дан]]
* [[Не клони (Јован Дучић)]]
* [[Ој ти небо]]
* [[Отпало лишће]]
* [[Сиротанова клетва]]
* [[У болести (Јован Дучић)]]
* [[У зиму]]
* [[Црква у самоћи]]

==== 1890. ====
* [[Васкрс]]
* [[Ластама]]
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]]
* [[На мору (Јован Дучић)]]
* [[На рад!....]]
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]]
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]]
* [[Прољеће (Јован Дучић)]]
* [[Пустињак]]
* [[Сељеницима]]
* [[Сироче (Јован Дучић)]]
* [[Србин (Јован Дучић)]]
* [[У јесен]]

==== 1891. ====
* [[Д* (Минуће и ово доба)]]
* [[Домовини (Јован Дучић)]]
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]]
* [[*** (На пољу силна бура)]]
* [[Прољетно цвијеће]]

==== 1892. ====
* [[*** Давно je на свʼјет пала]]
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]]
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]]
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]]
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]]
* [[Oј, гдје сте]]
* [[Покрај чаше]]
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]]
* [[У пролеће (Јован Дучић)]]
* [[У спомен]]
* [[Ходи ближе!....]]

==== 1893. ====
* [[Анђео (Јован Дучић)]]
* [[Браћа (Јован Дучић)]]
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]]
* [[Звезда (Јован Дучић)]]
* [[Из даљине (Јован Дучић)]]
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]]
* [[Немојте тако!]]
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]]
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]]
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]]

==== 1894. ====
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]]
* [[Jесења елегија]]
* [[*** (Љуби је, срце моје)]]
* [[На гробовима бораца]]
* [[Ноћ у Деволу]]
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]]
* [[Први цвет]]
* [[Прича (Јован Дучић)]]
* [[Прометеј (Јован Дучић)]]
* [[Пророк]]
* [[*** (Ти си одбјегла)]]
* [[Уз пехар]]
* [[*** (Храм разорен стоји)]]

==== 1895. ====
* [[Војиславу над гробом]]
* [[Једном пјеснику]]
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]]
* [[*** (Не питај како је мени)]]
* [[*** (О шта те из сна буди)]]
* [[Под липом (Јован Дучић)]]
* [[Пред једном статуом]]
* [[Прољетне мелодије]]
* [[Расуће се...]]
* [[Сестри (Над гробом)]]
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]]

==== 1896. ====
* [[На обали (Јован Дучић)]]
* [[Српски борац]]
* [[Гусар]]
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]]
* [[Пјесникова молитва]]

==== 1897. ====
* [[Не чекај ме...]]
* [[Гроб]]
* [[Вјетре!]]
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]]
* [[Салангана]]

==== 1899. ====
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]]

==== 1900. ====
* [[Писмо другу]]
* [[Аида]]
* [[Истоку]]

==== 1901. ====
* [[Драма]]
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]]
* [[Зашто?...]]

==== 1903. ====
* [[* (Доћи ће и тренут)]]
* [[Антички мотиви]]
* [[Брачна песма]]

==== 1908. ====
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]]

==== 1941. ====
* [[Врбас]]

==== 1942. ====
* [[На царев Аранђеловдан]]
* [[Вечној Србији]]

==== 1943. ====
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]]
* [[Сатира]]
* [[Нова влада]]
* [[На обали Неретве]]
* [[Лички мученици]]
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]]
* [[Песма (Мој добри роде)]]
* [[Југославија]]
* [[Француској]]
* [[Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1911)|Петар Кочић]] (1911)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1912)|Петар Кочић]] (1912)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[Вера и Сталеж]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Велика Србија и Србија Велика]] (1941)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аутор:Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

=== Новински чланци ===
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика

* ''[[Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку]]'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>rju7kucsps5yyg6707g3j2txi5fyxyb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ристо Ј. Одавић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54307</id>
    <revision>
      <id>148206</id>
      <parentid>142755</parentid>
      <timestamp>2026-11-08T17:03:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>148206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1842" sha1="edza7sbgont63xbh7oex2ewtlviau03" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ристо Ј.
| презиме = Одавић
| иницијал_презимена = О
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1932
| опис = '''Ристо Ј. Одавић''' (1870–1932) био је српски гимназијски професор, књижевник, драматург Народног позоришта у Београду, шеф Пресбироа Министарства иностраних послова, политичар, народни посланик, начелник Уметничког одељења Министарства просвете, управник Државне Архиве, културни радник, документариста.
| слика = Rista Odavic, Podne br.1, 10. mart 1924.jpg
| опис_слике =
| википедија = Риста Одавић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Буди храбар...]]
* [[Судбина (Одавић)|Судбина]]
* [[Људско браство]]
* [[Не клони (Одавић)|Не клони]]
* [[Сутон (Одавић)|Сутон]]

=== Преводи ===
* [[Кад се двоје...]]
* [[Љубав (К. Романов)|Љубав]]
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[*** (Спустиле се ноћне сени)]]
* [[Старчева песма]]
* [[Тамара (Љермонтов)|Тамара]]
* [[Пророк (Некрасов)|Пророк]]
* ''[[Евгеније Оњегин]]'', од [[Аутор:Александар Пушкин|Пушкина]] (1893)

[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Преводиоци]]</text>
      <sha1>edza7sbgont63xbh7oex2ewtlviau03</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>148207</id>
      <parentid>148041</parentid>
      <timestamp>2026-11-08T17:04:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>148207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3916" sha1="d4h3vp21rw9y292mmb6ep054nt0rqfb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Два гаврана]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Евгеније Оњегин]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Полтава]] (одломак)
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Слика садашњега друштва]]
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Црни вео]] (''-{Чёрная шаль}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>d4h3vp21rw9y292mmb6ep054nt0rqfb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148208</id>
      <parentid>148207</parentid>
      <timestamp>2026-11-08T17:05:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>148208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3989" sha1="24mojh78l6hatavzzxgzxi42xitqxaf" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Два гаврана]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Евгеније Оњегин]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Полтава]] (одломак)
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Слика садашњега друштва]]
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Црни вео]] (''-{Чёрная шаль}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>24mojh78l6hatavzzxgzxi42xitqxaf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Живан Ј. Ранковић: Војвода Радомир Путник (Први српско-турски рат 1876)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61937</id>
    <revision>
      <id>148209</id>
      <timestamp>2026-11-09T00:10:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Први Српско-Турски Рат 1876. == [[w:Радомир Путник|(Радомир) Путник]] је као официр учествовао први пут у рату Србије са Турском 1876. (...) На положај команданта бригаде дошао је врло млад у чину капетана II класе.  Србија је објавила w:Први српско-турски рат|рат Турц…</comment>
      <origin>148209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18989" sha1="aalpunelfdm8x5g78ah0ywcgnllrml4" xml:space="preserve">== Први Српско-Турски Рат 1876. ==
[[w:Радомир Путник|(Радомир) Путник]] је као официр учествовао први пут у рату Србије са Турском 1876. (...) На положај команданта бригаде дошао је врло млад у чину капетана II класе.

Србија је објавила [[w:Први српско-турски рат|рат Турцима]] 18. јуна 1876. год. (...)

[[w:Војска Кнежевине Србије|Српска Војска]] по извршеној концентрацији на дан 19. јуна 1876. год. била је подељена на 4 Самосталне Војске:

'''1. Моравска Војска''' стављена је под команду генерала [[w:Михаил Черњајев|М. Г. Черњајева]], који је дошао из Русије као пензионисани генерал, који се одликовао у ратовима у Средњој Азији (Ташкенту) и који је 12. маја 1876. год, кад је ступио у Српску Војску примио и српско држављанство. Састављена из делова разних дивизија бројала је 10 бригада I и II класе, свега 85 батаљона, 10 тешких пољских и 10 лаких брдских батерија, 18 ескадрона коњице и 10 пионирских чета. Подељена у више одреда: код Кади Богаза, на Пандиралу, Грамади, Катуну, Суповцу, Вукањи и Јанковој Клисури, док резервни одреди: код Св. Стевана, Алексинца, Делиграда и Трстеника. Моравска Војска имала је задатак да: цернира{{напомена|Цернирати (од француске речи cerner) − опколити, изоловати.}} Ниш, потом да продужи надирање у правцу Пирота.

'''2. Ибарска Војска''' под командом генерала [[w:Франтишек Зах|Ф. Заха]] састављена из 4 бригаде I и 3 бригаде II класе, свега 31 батаљон, 1 пук тешке пољске артилерије, 4 лаке батерије и 1 пук коњице. У њеном саставу под командом архимандрита Н. Дучића и професора М. Милојевића било је и неколико батаљона добровољаца. Концентрисана код Рашке, на Јавору и на Мокрој Гори. Ибарска Војска имала је задатак да: се креће у правцу Новог Пазара и Сјенице и да се споји са северном Црногорском Војском.

'''3. Тимочка Војска''' под командом пуковника [[w:Милојко Лешјанин|М. Лешјанина]], састављена из 3 бригаде I. и 4 бригаде II класе, свега 33 батаљона, 1 пук коњице, 3 тешке и 3 лаке батерије. Искупљена око Зајечара, док први њен одред код Неготина. Тимочка Војска имала је задатак да: води операције у Бугарској.

'''4. Дринска Војска''' под командом генерала [[w:Ранко Алимпић|Р. Алимпића]], имала је у своме саставу само 1 бригаду I и 2 бригаде II класе и 1 бригаду добровољада од 5 батаљона, свега 18 батаљона са неколико батерија и ескадрона. Размештена дуж Дрине. Дринска Војска имала, је задатак да: продире у Босну, подиже устанке и наоружа и заузме Босну.

Српска Војска чим је обнародована ратна прокламација била је већ размештена дуж целе границе према Турској.

Мобилизација је извршена почетком јуна 1876. год. Наоружана: пешадија I класе већи део [[w:Пибоди модел 1870|Пибодовом пушком]] позадипунећом, а један део [[w:Грин (пушка)|Гриновачом]], која је такође прерађена за пуњење позади; док II класа са [[w:Спредњача|пушкама старога система]], које су се спреда пуниле. Топови су били обични спредпунећи, осим једне батерије [[w:Крупови топови|Крупове]].

Српска Војска је имала да предузме офанзиву, коју је Моравска Војска заиста и отпочела 20. јуна, а кроз 2-3 дана отпочеле су и друге три војске.

: * * *

Турска Војска била је распоређена:

'''1. Осман Паша''' код Видина и Куле са 20.000 људи.

'''2. Абдул Керим Паша''', камандант Моравске Војске, имао је под командом Ахмед Ејуб Пашу код Ниша са три дивизије од 35.000 људи и Сајиб Пашу са три дивизије од 25.000 људи, који су доцније стигли.

'''3. Ахмед Али Паша''' код Новог Пазара са 18.000 људи. 

'''4. Муктар Паша''' код Сјенице, Нове Вароши и у Херцеговини са 15.000 људи.

'''5. Сулејман Паша''' у Босни са 25.000 војника.

: * * *

Рудничка Бригада I класе којој је био командант пешад. потпуковник М. Катанић, а капетан Р. Путник начелник штаба, кренула се из Г. Милановца 16. јуна 1876. год. у 5.30 ч. за Чачак, преноћила: на падини Јелице пред Паковраћом, 17. јуна у Пожези, 18. јуна у Ариљу, где се одмарала 19. и 20. јуна. Бригада је пошла за Прилике 21. јуна по киши и преноћила на Приличком Пољу, 22. јуна продужила марш преко Ивањице и стигла пред вече на Кушиће и ту преноћила, 23. јуна кренула за Јавор и заноћила на Опарнику,{{напомена|Грешка, треба: Опаљенику.}} где се већ приближила непријатељу.

Књажевска Прокламација за рат саопштена је једновремено 24. јуна: Рудничкој, Ужичкој (командант капетан П. Борисављевић) и Шабачкој Бригади (командант капетан Д. Пешика), које су једновремено требале да пређу границу и кад су прешли наступала је на челу Ужичка Бригада ка положају Калипоље, који су већ Турци држали и са њега тукли српску пешадију.

Рудничка Бригада I класе са своја три батаљона и са Ужичанима напала је на Турке уз косу Калипоља око подне, покушавајући два пута јуриш. Али, како је се око 17 ч. 1 српски ескадрон повукао ка Јавору, па учинио, те се и батерија повукла, која је иначе доста штете наносила Турцима, то се и пешадија усколебала и почела повлачити Јавору.

Ужичка Бригада у овој крвавој борби највише је имала губитака, док је командант Рудничке Бригаде I класе потпуковник М. Катанић рањен.

За време ове борбе не ангажована су била, два батаљона Рудничке Бригаде II класе на Доловима.

: * * *

Путник је примио команду над Рудничком Бригадом, где је спојена II класа и остатак I класе још 24. јуна, чим је дотадањи командант рањен, па је извесно време држао и Чемерницу.

Турци су почели да се утврђују на Калипољу, висовима изнад с. Кладнице, на Лесковцу и Огоријевцу; док су се српске трупе утврђивале на Доловима, Бусаку, Деловима, Ограђенику и свакога момента надале се, да ће их Турци напасти, у чијим су рукама били у главном положаји на Јавору.

Срби су требали да спрече надирање Турака у долину Мораве, те је одржање положаја за српске трупе било од велике важности.

Рудничка Бригада налазила се у близини Василиног Врха, док је капетан М. Илић са Ужичком Бригадом вршио испаде против Турака, али су ови обновљеним нападима успели да заузму Јавор и крену се у правцу Кушића.

Турска Војска давала је велики отпор на свима деловима фронта, а и придолажење појачања око Ниша стално су имали.

Турци су 11. августа 1876. год. после неуспеха у битци на Шуматовцу код Алексинца пренели тежиште својих операција на леву обалу Мораве, па је било потребно да се и поједини делови Српске Војске боље групишу, те су се Ибарска и Дринска Војска сјединиле под командом генерала Р. Алимпића, док Моравска и Тимочка Војска под командом генерала М. Г. Черњајева.

: * * *

Путник је при повратку са Јавора 13. августа 1876. год. организовао своју бригаду и већ 19. августа 1876. год. у очи битке на Г. Адровцу са бригадом стајао као резерва на Адровачком Вису.

Путник као командант Рудничке Бригаде I класе подноси рапорт 23. августа 1876. год. са Делиграда команданту Моравско-Тимочке Војске:

:''Бригада постављена на крајњем десном крилу, испред села Г. Адровца, имала је задатак, да буде потпора батаљонима: Београдске, Крушевачке и Јагодинске Бригаде, које су св пред овом на положају испред истог села налазиле. Пред борбу бројала је ова бригада бораца 1657,  у помоћ њој био је придат још и 1. батаљон Рудничке Бригаде II класе јак 515 бораца. Одмах у почетку боја у 11 ½ ч. одаслат је био 3., а за тим 2. батаљон напред, да поткрепе трупе, које су се са Турцима бориле.

:''1. батаљон ове и 2. батаљон Рудничке Бригаде II класе задржао сам у резерви, при чему се одмах показала нова потреба, да се и 1. батаљон распореди за бој, услед чега је у резерви остао само 2. батаљон II класе и овај је био постројен у смакнутом поретку у шуми, која се одмах с десне стране Адровца налази.

:''Кад је био одаслат у борбу 3. батаљон ове бригаде, војници ових трупа, што су се напред бориле нагло су почели одступати у различитим правцима; а мало за тим то су учинили и војници оба батаљона ове бригаде, који су у помоћ напред изаслани били, којима се придружи и знатан број 1. батаљона. 

:''Успео сам у оном часу, да батаљон Рудничке Бритаде II класе, који је у резерви заостао поведем напред у бој, коме се придруже и заостали од сва три батаљона I класе и са овим заузмем врзину, која се протеже десно и лево од пута, што од крајњега деснога крила води к Адровцу и даље к Трњанима. Ово је било у 2 ч. по подне. Међутим од свих ових војника заостало је у даљем течају борбе само до 200 војника, помешаних из ова три батаљона I класе и једног батаљона II класе и ови су се против све навале борили 4 часа до 6 ч. по подне, када су најпосле морали да одступе.

:''Узрок, што је десно крило морало најпосле да одступи и Турцима да уступи положај, није била оскудица храбрости војника, већ у томе, што су за та 4 часа борбе муницију утрошили у толикој мери, да је на сваку пушку падало преко 200 метака, услед чега су се цеви тако јако загрејале, да већ нису биле за руковање. Па и поред тога можда би се још и даље држало, да су ма од које стране имали ма колико толико помоћи и да их несразмерно већи број Турака није с левога бока опколио и почео село Адровац да пали.

:''Лично сам се уверио, да су ови људи одступали тек, кад су овакве прилике наступиле, као што сад наведох и да су своју војничку дужност тачно вршили; јер су се у тим околностима борили 4 часа против несразмерно јаче снате турске, пред којим су много брже стукнули цели батаљони: Београдске, Крушевачке и Пожаревачке Бригаде, те стога сматрам за своју дужност, да их команданту најтоплије препоручим.

:''По учињеном прегледу после битке нађено је на лицу у сва три батаљона ове бригаде 1137 војника, рањено је 306, погинуло 21, нестало 223. У рудничком батаљону II класе нашло се на лицу после боја 462, рањених 80, а нестало 66.''

: * * *

Путник је са Рудничком Бригадом I класе учествовао после тога у битци на Кревету 16. септембра 1876. год. и 7., 8. и 9. октобра у битци на В. и М. Шиљеговцу; 18. октобра код Каоника и за време битке на Ђунису последњих дана октобра.

Путник је са својом бригадом вазда имао успех и увек се истицао као способан и храбар командант.

: * * *

Руска Влада после Ђуниса објавила је ултиматум Турској, којим је тражила, да Турска закључи са Србијом примирје и да се ратне операције одмах обуставе. Турска је примила захтев и закључила са Србијом примирје на пола године. Србија је издржала овај рат са својом милицијом против Турске регуларне војске.

: * * *

Путник је добро у овом рату запазио, шта значи имати регуларну војску, као и недостатке милиције, па је доцније, а нарочито кад је доживео, да се попење на највећи положај, умео да организује војску онако, каква она треба да буде.

Путник се лично уверио, да војска као и свака грађевина мора бити солидно и добро организована да су тачне речи [[w:Полибије|Полибија]]: „Сваки део у организацији војске мора бити израђен у потребној сразмери, удешен и стављен на своје место и најзад чврсто и нераздвојно везан са другим деловима”.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Живан Ј. Ранковић, ''Војвода Радомир Путник: његов живот и рад'', Задужбина Генерала М. Срећковића, Сарајево 1926.</text>
      <sha1>aalpunelfdm8x5g78ah0ywcgnllrml4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148210</id>
      <parentid>148209</parentid>
      <timestamp>2026-11-09T00:14:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>/* Први Српско-Турски Рат 1876. */</comment>
      <origin>148210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18989" sha1="5fu9ni10irgcm99haic45c2d803qp2d" xml:space="preserve">== Први Српско-Турски Рат 1876. ==
[[w:Радомир Путник|(Радомир) Путник]] је као официр учествовао први пут у [[w:Први српско-турски рат|рату Србије са Турском]] 1876. (...) На положај команданта бригаде дошао је врло млад у чину капетана II класе.

Србија је објавила рат Турцима 18. јуна 1876. год. (...)

[[w:Војска Кнежевине Србије|Српска Војска]] по извршеној концентрацији на дан 19. јуна 1876. год. била је подељена на 4 Самосталне Војске:

'''1. Моравска Војска''' стављена је под команду генерала [[w:Михаил Черњајев|М. Г. Черњајева]], који је дошао из Русије као пензионисани генерал, који се одликовао у ратовима у Средњој Азији (Ташкенту) и који је 12. маја 1876. год, кад је ступио у Српску Војску примио и српско држављанство. Састављена из делова разних дивизија бројала је 10 бригада I и II класе, свега 85 батаљона, 10 тешких пољских и 10 лаких брдских батерија, 18 ескадрона коњице и 10 пионирских чета. Подељена у више одреда: код Кади Богаза, на Пандиралу, Грамади, Катуну, Суповцу, Вукањи и Јанковој Клисури, док резервни одреди: код Св. Стевана, Алексинца, Делиграда и Трстеника. Моравска Војска имала је задатак да: цернира{{напомена|Цернирати (од француске речи cerner) − опколити, изоловати.}} Ниш, потом да продужи надирање у правцу Пирота.

'''2. Ибарска Војска''' под командом генерала [[w:Франтишек Зах|Ф. Заха]] састављена из 4 бригаде I и 3 бригаде II класе, свега 31 батаљон, 1 пук тешке пољске артилерије, 4 лаке батерије и 1 пук коњице. У њеном саставу под командом архимандрита Н. Дучића и професора М. Милојевића било је и неколико батаљона добровољаца. Концентрисана код Рашке, на Јавору и на Мокрој Гори. Ибарска Војска имала је задатак да: се креће у правцу Новог Пазара и Сјенице и да се споји са северном Црногорском Војском.

'''3. Тимочка Војска''' под командом пуковника [[w:Милојко Лешјанин|М. Лешјанина]], састављена из 3 бригаде I. и 4 бригаде II класе, свега 33 батаљона, 1 пук коњице, 3 тешке и 3 лаке батерије. Искупљена око Зајечара, док први њен одред код Неготина. Тимочка Војска имала је задатак да: води операције у Бугарској.

'''4. Дринска Војска''' под командом генерала [[w:Ранко Алимпић|Р. Алимпића]], имала је у своме саставу само 1 бригаду I и 2 бригаде II класе и 1 бригаду добровољада од 5 батаљона, свега 18 батаљона са неколико батерија и ескадрона. Размештена дуж Дрине. Дринска Војска имала, је задатак да: продире у Босну, подиже устанке и наоружа и заузме Босну.

Српска Војска чим је обнародована ратна прокламација била је већ размештена дуж целе границе према Турској.

Мобилизација је извршена почетком јуна 1876. год. Наоружана: пешадија I класе већи део [[w:Пибоди модел 1870|Пибодовом пушком]] позадипунећом, а један део [[w:Грин (пушка)|Гриновачом]], која је такође прерађена за пуњење позади; док II класа са [[w:Спредњача|пушкама старога система]], које су се спреда пуниле. Топови су били обични спредпунећи, осим једне батерије [[w:Крупови топови|Крупове]].

Српска Војска је имала да предузме офанзиву, коју је Моравска Војска заиста и отпочела 20. јуна, а кроз 2-3 дана отпочеле су и друге три војске.

: * * *

Турска Војска била је распоређена:

'''1. Осман Паша''' код Видина и Куле са 20.000 људи.

'''2. Абдул Керим Паша''', камандант Моравске Војске, имао је под командом Ахмед Ејуб Пашу код Ниша са три дивизије од 35.000 људи и Сајиб Пашу са три дивизије од 25.000 људи, који су доцније стигли.

'''3. Ахмед Али Паша''' код Новог Пазара са 18.000 људи. 

'''4. Муктар Паша''' код Сјенице, Нове Вароши и у Херцеговини са 15.000 људи.

'''5. Сулејман Паша''' у Босни са 25.000 војника.

: * * *

Рудничка Бригада I класе којој је био командант пешад. потпуковник М. Катанић, а капетан Р. Путник начелник штаба, кренула се из Г. Милановца 16. јуна 1876. год. у 5.30 ч. за Чачак, преноћила: на падини Јелице пред Паковраћом, 17. јуна у Пожези, 18. јуна у Ариљу, где се одмарала 19. и 20. јуна. Бригада је пошла за Прилике 21. јуна по киши и преноћила на Приличком Пољу, 22. јуна продужила марш преко Ивањице и стигла пред вече на Кушиће и ту преноћила, 23. јуна кренула за Јавор и заноћила на Опарнику,{{напомена|Грешка, треба: Опаљенику.}} где се већ приближила непријатељу.

Књажевска Прокламација за рат саопштена је једновремено 24. јуна: Рудничкој, Ужичкој (командант капетан П. Борисављевић) и Шабачкој Бригади (командант капетан Д. Пешика), које су једновремено требале да пређу границу и кад су прешли наступала је на челу Ужичка Бригада ка положају Калипоље, који су већ Турци држали и са њега тукли српску пешадију.

Рудничка Бригада I класе са своја три батаљона и са Ужичанима напала је на Турке уз косу Калипоља око подне, покушавајући два пута јуриш. Али, како је се око 17 ч. 1 српски ескадрон повукао ка Јавору, па учинио, те се и батерија повукла, која је иначе доста штете наносила Турцима, то се и пешадија усколебала и почела повлачити Јавору.

Ужичка Бригада у овој крвавој борби највише је имала губитака, док је командант Рудничке Бригаде I класе потпуковник М. Катанић рањен.

За време ове борбе не ангажована су била, два батаљона Рудничке Бригаде II класе на Доловима.

: * * *

Путник је примио команду над Рудничком Бригадом, где је спојена II класа и остатак I класе још 24. јуна, чим је дотадањи командант рањен, па је извесно време држао и Чемерницу.

Турци су почели да се утврђују на Калипољу, висовима изнад с. Кладнице, на Лесковцу и Огоријевцу; док су се српске трупе утврђивале на Доловима, Бусаку, Деловима, Ограђенику и свакога момента надале се, да ће их Турци напасти, у чијим су рукама били у главном положаји на Јавору.

Срби су требали да спрече надирање Турака у долину Мораве, те је одржање положаја за српске трупе било од велике важности.

Рудничка Бригада налазила се у близини Василиног Врха, док је капетан М. Илић са Ужичком Бригадом вршио испаде против Турака, али су ови обновљеним нападима успели да заузму Јавор и крену се у правцу Кушића.

Турска Војска давала је велики отпор на свима деловима фронта, а и придолажење појачања око Ниша стално су имали.

Турци су 11. августа 1876. год. после неуспеха у битци на Шуматовцу код Алексинца пренели тежиште својих операција на леву обалу Мораве, па је било потребно да се и поједини делови Српске Војске боље групишу, те су се Ибарска и Дринска Војска сјединиле под командом генерала Р. Алимпића, док Моравска и Тимочка Војска под командом генерала М. Г. Черњајева.

: * * *

Путник је при повратку са Јавора 13. августа 1876. год. организовао своју бригаду и већ 19. августа 1876. год. у очи битке на Г. Адровцу са бригадом стајао као резерва на Адровачком Вису.

Путник као командант Рудничке Бригаде I класе подноси рапорт 23. августа 1876. год. са Делиграда команданту Моравско-Тимочке Војске:

:''Бригада постављена на крајњем десном крилу, испред села Г. Адровца, имала је задатак, да буде потпора батаљонима: Београдске, Крушевачке и Јагодинске Бригаде, које су св пред овом на положају испред истог села налазиле. Пред борбу бројала је ова бригада бораца 1657,  у помоћ њој био је придат још и 1. батаљон Рудничке Бригаде II класе јак 515 бораца. Одмах у почетку боја у 11 ½ ч. одаслат је био 3., а за тим 2. батаљон напред, да поткрепе трупе, које су се са Турцима бориле.

:''1. батаљон ове и 2. батаљон Рудничке Бригаде II класе задржао сам у резерви, при чему се одмах показала нова потреба, да се и 1. батаљон распореди за бој, услед чега је у резерви остао само 2. батаљон II класе и овај је био постројен у смакнутом поретку у шуми, која се одмах с десне стране Адровца налази.

:''Кад је био одаслат у борбу 3. батаљон ове бригаде, војници ових трупа, што су се напред бориле нагло су почели одступати у различитим правцима; а мало за тим то су учинили и војници оба батаљона ове бригаде, који су у помоћ напред изаслани били, којима се придружи и знатан број 1. батаљона. 

:''Успео сам у оном часу, да батаљон Рудничке Бритаде II класе, који је у резерви заостао поведем напред у бој, коме се придруже и заостали од сва три батаљона I класе и са овим заузмем врзину, која се протеже десно и лево од пута, што од крајњега деснога крила води к Адровцу и даље к Трњанима. Ово је било у 2 ч. по подне. Међутим од свих ових војника заостало је у даљем течају борбе само до 200 војника, помешаних из ова три батаљона I класе и једног батаљона II класе и ови су се против све навале борили 4 часа до 6 ч. по подне, када су најпосле морали да одступе.

:''Узрок, што је десно крило морало најпосле да одступи и Турцима да уступи положај, није била оскудица храбрости војника, већ у томе, што су за та 4 часа борбе муницију утрошили у толикој мери, да је на сваку пушку падало преко 200 метака, услед чега су се цеви тако јако загрејале, да већ нису биле за руковање. Па и поред тога можда би се још и даље држало, да су ма од које стране имали ма колико толико помоћи и да их несразмерно већи број Турака није с левога бока опколио и почео село Адровац да пали.

:''Лично сам се уверио, да су ови људи одступали тек, кад су овакве прилике наступиле, као што сад наведох и да су своју војничку дужност тачно вршили; јер су се у тим околностима борили 4 часа против несразмерно јаче снате турске, пред којим су много брже стукнули цели батаљони: Београдске, Крушевачке и Пожаревачке Бригаде, те стога сматрам за своју дужност, да их команданту најтоплије препоручим.

:''По учињеном прегледу после битке нађено је на лицу у сва три батаљона ове бригаде 1137 војника, рањено је 306, погинуло 21, нестало 223. У рудничком батаљону II класе нашло се на лицу после боја 462, рањених 80, а нестало 66.''

: * * *

Путник је са Рудничком Бригадом I класе учествовао после тога у битци на Кревету 16. септембра 1876. год. и 7., 8. и 9. октобра у битци на В. и М. Шиљеговцу; 18. октобра код Каоника и за време битке на Ђунису последњих дана октобра.

Путник је са својом бригадом вазда имао успех и увек се истицао као способан и храбар командант.

: * * *

Руска Влада после Ђуниса објавила је ултиматум Турској, којим је тражила, да Турска закључи са Србијом примирје и да се ратне операције одмах обуставе. Турска је примила захтев и закључила са Србијом примирје на пола године. Србија је издржала овај рат са својом милицијом против Турске регуларне војске.

: * * *

Путник је добро у овом рату запазио, шта значи имати регуларну војску, као и недостатке милиције, па је доцније, а нарочито кад је доживео, да се попење на највећи положај, умео да организује војску онако, каква она треба да буде.

Путник се лично уверио, да војска као и свака грађевина мора бити солидно и добро организована да су тачне речи [[w:Полибије|Полибија]]: „Сваки део у организацији војске мора бити израђен у потребној сразмери, удешен и стављен на своје место и најзад чврсто и нераздвојно везан са другим деловима”.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Живан Ј. Ранковић, ''Војвода Радомир Путник: његов живот и рад'', Задужбина Генерала М. Срећковића, Сарајево 1926.</text>
      <sha1>5fu9ni10irgcm99haic45c2d803qp2d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>148211</id>
      <parentid>148210</parentid>
      <timestamp>2026-11-09T00:21:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>148211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19065" sha1="ljew95cx2d9n6mpt3njsv111hsa1xom" xml:space="preserve">== Први Српско-Турски Рат 1876. ==
[[w:Радомир Путник|(Радомир) Путник]] је као официр учествовао први пут у [[w:Први српско-турски рат|рату Србије са Турском]] 1876. (...) На положај команданта бригаде дошао је врло млад у чину капетана II класе.

Србија је објавила рат Турцима 18. јуна 1876. год. (...)

[[w:Војска Кнежевине Србије|Српска Војска]] по извршеној концентрацији на дан 19. јуна 1876. год. била је подељена на 4 Самосталне Војске:

'''1. Моравска Војска''' стављена је под команду генерала [[w:Михаил Черњајев|М. Г. Черњајева]], који је дошао из Русије као пензионисани генерал, који се одликовао у ратовима у Средњој Азији (Ташкенту) и који је 12. маја 1876. год, кад је ступио у Српску Војску примио и српско држављанство. Састављена из делова разних дивизија бројала је 10 бригада I и II класе, свега 85 батаљона, 10 тешких пољских и 10 лаких брдских батерија, 18 ескадрона коњице и 10 пионирских чета. Подељена у више одреда: код Кади Богаза, на Пандиралу, Грамади, Катуну, Суповцу, Вукањи и Јанковој Клисури, док резервни одреди: код Св. Стевана, Алексинца, Делиграда и Трстеника. Моравска Војска имала је задатак да: цернира{{напомена|Цернирати (од француске речи cerner) − опколити, изоловати.}} Ниш, потом да продужи надирање у правцу Пирота.

'''2. Ибарска Војска''' под командом генерала [[w:Франтишек Зах|Ф. Заха]] састављена из 4 бригаде I и 3 бригаде II класе, свега 31 батаљон, 1 пук тешке пољске артилерије, 4 лаке батерије и 1 пук коњице. У њеном саставу под командом архимандрита Н. Дучића и професора М. Милојевића било је и неколико батаљона добровољаца. Концентрисана код Рашке, на Јавору и на Мокрој Гори. Ибарска Војска имала је задатак да: се креће у правцу Новог Пазара и Сјенице и да се споји са северном Црногорском Војском.

'''3. Тимочка Војска''' под командом пуковника [[w:Милојко Лешјанин|М. Лешјанина]], састављена из 3 бригаде I. и 4 бригаде II класе, свега 33 батаљона, 1 пук коњице, 3 тешке и 3 лаке батерије. Искупљена око Зајечара, док први њен одред код Неготина. Тимочка Војска имала је задатак да: води операције у Бугарској.

'''4. Дринска Војска''' под командом генерала [[w:Ранко Алимпић|Р. Алимпића]], имала је у своме саставу само 1 бригаду I и 2 бригаде II класе и 1 бригаду добровољада од 5 батаљона, свега 18 батаљона са неколико батерија и ескадрона. Размештена дуж Дрине. Дринска Војска имала, је задатак да: продире у Босну, подиже устанке и наоружа и заузме Босну.

Српска Војска чим је обнародована ратна прокламација била је већ размештена дуж целе границе према Турској.

Мобилизација је извршена почетком јуна 1876. год. Наоружана: пешадија I класе већи део [[w:Пибоди модел 1870|Пибодовом пушком]] позадипунећом, а један део [[w:Грин (пушка)|Гриновачом]], која је такође прерађена за пуњење позади; док II класа са [[w:Спредњача|пушкама старога система]], које су се спреда пуниле. Топови су били обични спредпунећи, осим једне батерије [[w:Крупови топови|Крупове]].

Српска Војска је имала да предузме офанзиву, коју је Моравска Војска заиста и отпочела 20. јуна, а кроз 2-3 дана отпочеле су и друге три војске.

: * * *

Турска Војска била је распоређена:

'''1. Осман Паша''' код Видина и Куле са 20.000 људи.

'''2. Абдул Керим Паша''', камандант Моравске Војске, имао је под командом Ахмед Ејуб Пашу код Ниша са три дивизије од 35.000 људи и Сајиб Пашу са три дивизије од 25.000 људи, који су доцније стигли.

'''3. Ахмед Али Паша''' код Новог Пазара са 18.000 људи. 

'''4. Муктар Паша''' код Сјенице, Нове Вароши и у Херцеговини са 15.000 људи.

'''5. Сулејман Паша''' у Босни са 25.000 војника.

: * * *

Рудничка Бригада I класе којој је био командант пешад. потпуковник М. Катанић, а капетан Р. Путник начелник штаба, кренула се из Г. Милановца 16. јуна 1876. год. у 5.30 ч. за Чачак, преноћила: на падини Јелице пред Паковраћом, 17. јуна у Пожези, 18. јуна у Ариљу, где се одмарала 19. и 20. јуна. Бригада је пошла за Прилике 21. јуна по киши и преноћила на Приличком Пољу, 22. јуна продужила марш преко Ивањице и стигла пред вече на Кушиће и ту преноћила, 23. јуна кренула за Јавор и заноћила на Опарнику,{{напомена|Грешка, треба: Опаљенику.}} где се већ приближила непријатељу.

Књажевска Прокламација за рат саопштена је једновремено 24. јуна: Рудничкој, Ужичкој (командант капетан П. Борисављевић) и Шабачкој Бригади (командант капетан Д. Пешика), које су једновремено требале да пређу границу и кад су прешли наступала је на челу Ужичка Бригада ка положају Калипоље, који су већ Турци држали и са њега тукли српску пешадију.

Рудничка Бригада I класе са своја три батаљона и са Ужичанима напала је на Турке уз косу Калипоља око подне, покушавајући два пута јуриш. Али, како је се око 17 ч. 1 српски ескадрон повукао ка Јавору, па учинио, те се и батерија повукла, која је иначе доста штете наносила Турцима, то се и пешадија усколебала и почела повлачити Јавору.

Ужичка Бригада у овој крвавој борби највише је имала губитака, док је командант Рудничке Бригаде I класе потпуковник М. Катанић рањен.

За време ове борбе не ангажована су била, два батаљона Рудничке Бригаде II класе на Доловима.

: * * *

Путник је примио команду над Рудничком Бригадом, где је спојена II класа и остатак I класе још 24. јуна, чим је дотадањи командант рањен, па је извесно време држао и Чемерницу.

Турци су почели да се утврђују на Калипољу, висовима изнад с. Кладнице, на Лесковцу и Огоријевцу; док су се српске трупе утврђивале на Доловима, Бусаку, Деловима, Ограђенику и свакога момента надале се, да ће их Турци напасти, у чијим су рукама били у главном положаји на Јавору.

Срби су требали да спрече надирање Турака у долину Мораве, те је одржање положаја за српске трупе било од велике важности.

Рудничка Бригада налазила се у близини Василиног Врха, док је капетан М. Илић са Ужичком Бригадом вршио испаде против Турака, али су ови обновљеним нападима успели да заузму Јавор и крену се у правцу Кушића.

Турска Војска давала је велики отпор на свима деловима фронта, а и придолажење појачања око Ниша стално су имали.

Турци су 11. августа 1876. год. после неуспеха у битци на Шуматовцу код Алексинца пренели тежиште својих операција на леву обалу Мораве, па је било потребно да се и поједини делови Српске Војске боље групишу, те су се Ибарска и Дринска Војска сјединиле под командом генерала Р. Алимпића, док Моравска и Тимочка Војска под командом генерала М. Г. Черњајева.

: * * *

Путник је при повратку са Јавора 13. августа 1876. год. организовао своју бригаду и већ 19. августа 1876. год. у очи битке на Г. Адровцу са бригадом стајао као резерва на Адровачком Вису.

Путник као командант Рудничке Бригаде I класе подноси рапорт 23. августа 1876. год. са Делиграда команданту Моравско-Тимочке Војске:

:''Бригада постављена на крајњем десном крилу, испред села Г. Адровца, имала је задатак, да буде потпора батаљонима: Београдске, Крушевачке и Јагодинске Бригаде, које су св пред овом на положају испред истог села налазиле. Пред борбу бројала је ова бригада бораца 1657,  у помоћ њој био је придат још и 1. батаљон Рудничке Бригаде II класе јак 515 бораца. Одмах у почетку боја у 11 ½ ч. одаслат је био 3., а за тим 2. батаљон напред, да поткрепе трупе, које су се са Турцима бориле.

:''1. батаљон ове и 2. батаљон Рудничке Бригаде II класе задржао сам у резерви, при чему се одмах показала нова потреба, да се и 1. батаљон распореди за бој, услед чега је у резерви остао само 2. батаљон II класе и овај је био постројен у смакнутом поретку у шуми, која се одмах с десне стране Адровца налази.

:''Кад је био одаслат у борбу 3. батаљон ове бригаде, војници ових трупа, што су се напред бориле нагло су почели одступати у различитим правцима; а мало за тим то су учинили и војници оба батаљона ове бригаде, који су у помоћ напред изаслани били, којима се придружи и знатан број 1. батаљона. 

:''Успео сам у оном часу, да батаљон Рудничке Бритаде II класе, који је у резерви заостао поведем напред у бој, коме се придруже и заостали од сва три батаљона I класе и са овим заузмем врзину, која се протеже десно и лево од пута, што од крајњега деснога крила води к Адровцу и даље к Трњанима. Ово је било у 2 ч. по подне. Међутим од свих ових војника заостало је у даљем течају борбе само до 200 војника, помешаних из ова три батаљона I класе и једног батаљона II класе и ови су се против све навале борили 4 часа до 6 ч. по подне, када су најпосле морали да одступе.

:''Узрок, што је десно крило морало најпосле да одступи и Турцима да уступи положај, није била оскудица храбрости војника, већ у томе, што су за та 4 часа борбе муницију утрошили у толикој мери, да је на сваку пушку падало преко 200 метака, услед чега су се цеви тако јако загрејале, да већ нису биле за руковање. Па и поред тога можда би се још и даље држало, да су ма од које стране имали ма колико толико помоћи и да их несразмерно већи број Турака није с левога бока опколио и почео село Адровац да пали.

:''Лично сам се уверио, да су ови људи одступали тек, кад су овакве прилике наступиле, као што сад наведох и да су своју војничку дужност тачно вршили; јер су се у тим околностима борили 4 часа против несразмерно јаче снате турске, пред којим су много брже стукнули цели батаљони: Београдске, Крушевачке и Пожаревачке Бригаде, те стога сматрам за своју дужност, да их команданту најтоплије препоручим.

:''По учињеном прегледу после битке нађено је на лицу у сва три батаљона ове бригаде 1137 војника, рањено је 306, погинуло 21, нестало 223. У рудничком батаљону II класе нашло се на лицу после боја 462, рањених 80, а нестало 66.''

: * * *

Путник је са Рудничком Бригадом I класе учествовао после тога у битци на Кревету 16. септембра 1876. год. и 7., 8. и 9. октобра у битци на В. и М. Шиљеговцу; 18. октобра код Каоника и за време битке на Ђунису последњих дана октобра.

Путник је са својом бригадом вазда имао успех и увек се истицао као способан и храбар командант.

: * * *

Руска Влада после Ђуниса објавила је ултиматум Турској, којим је тражила, да Турска закључи са Србијом примирје и да се ратне операције одмах обуставе. Турска је примила захтев и закључила са Србијом примирје на пола године. Србија је издржала овај рат са својом милицијом против Турске регуларне војске.

: * * *

Путник је добро у овом рату запазио, шта значи имати регуларну војску, као и недостатке милиције, па је доцније, а нарочито кад је доживео, да се попење на највећи положај, умео да организује војску онако, каква она треба да буде.

Путник се лично уверио, да војска као и свака грађевина мора бити солидно и добро организована да су тачне речи [[w:Полибије|Полибија]]: „Сваки део у организацији војске мора бити израђен у потребној сразмери, удешен и стављен на своје место и најзад чврсто и нераздвојно везан са другим деловима”.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* Живан Ј. Ранковић, ''Војвода Радомир Путник: његов живот и рад'', Задужбина Генерала М. Срећковића, Сарајево 1926.
[[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]]</text>
      <sha1>ljew95cx2d9n6mpt3njsv111hsa1xom</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>