Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 61525 148212 148052 2026-11-09T14:53:56Z Coaorao 19106 /* */ 148212 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Смрт Марка Краљевића | без_аутора= | одељак= | година= | белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака '''[[Аутор:Марко Краљевић|Марка Краљевића]]'''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и бесмртан. }} [[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка''<br />(1848, Новак Радонић)]] == Песме == * '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије * '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Српске народне пјесме|''Српске народне пјесме'', књига друга]] (1845) Вука Караџића * '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|''Српске народне пјесме'', књига шеста]] Вука Караџића * '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића * '''[[Смрт Марка Краљевића (МХ)|Смрт Марка Краљевића]]''', у [[Народне песме у издању Матице хрватске|''Народне песме у издању Матице хрватске'', књига друга]] (1897) * [[Смрт Марка Краљевића (мало друкчије)|'''Смрт Марка Краљевића''' (мало друкчије)]], у ''Народне песме у издању Матице хрватске, књига друга'' (1897) * '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића == Прозна предања == * '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића * '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића * '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића * '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића * '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића * '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића == Спољашње везе == {{Википедија|Смрт Марка Краљевића}} {{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}} [[Категорија:Смрт Марка Краљевића| ]] g46sxe7pnvmns9gwt64h89lzdhfeq9m 0 61938 148213 2026-11-09T17:18:03Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Руска штампа о Јаворском фронту 1876–1878. године''' [[w:Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турски ратови (1876—1878)]] изазвали су доста интересовања у целокупној европској јавности, поготово руској. Из бројних новинских натписа о ратним збивањима у Србији, види… 148213 wikitext text/x-wiki '''Руска штампа о Јаворском фронту 1876–1878. године''' [[w:Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турски ратови (1876—1878)]] изазвали су доста интересовања у целокупној европској јавности, поготово руској. Из бројних новинских натписа о ратним збивањима у Србији, види да је руска штампа веома заинтересовано пратила шта се догађа на Балкану и пружала подршку борби словенских народа за ослобођење. Међу бројним новинама и часописима истичу се: „Ново време”, „Глас”, „Весник Европе”, „Грађанин”, „Словенске вести”, „Руски инвалид”, „Берзанске новости” итд. Највећи број листова излазио је у Санкт-Петербургу, где су се сабирале вести са свих фронтова. Осим извештаја о ратним догађајима и збивањима широм дуге линије фронта, натписи у руској штампи говоре и о српском народу, обичајима, друштвеним приликама, природним лепотама и другим питањима.{{напомена|Превод текстова са руског језика извршио Делимир Стишовић (Српско-турски ратови 1876-78. у руској штампи : (избор из новинске грађе), Чачак 2001).}} == 1876. == === „Руски инвалид”, бр. 141, Санкт-Петербург, 27. јун (9. јул) 1876. === ''Сажетак: Јединице Ибарске војске прешле границе на Јавору и напале Турке, а код Рашке их потисле и заузеле простор између Рашке и Новог Пазара.'' : Београд, 24. јуна 1876. године: : Генерал Зах је прешао границу на Јавору и напао на Турке који су били укопани, али после петочасовног боја није био у ситуацији да их потисне одатле. Обе војске држале су се на својим позицијама. Тога 6. јула српска војска је прешла преко границе код Рашке и, после двочасовне борбе, нагнала Турке да се повлаче према Новом Пазару. Српска војска заузима сада територију између Рашке и Новог Пазара. === „Ново време”, бр. 129, Санкт-Петербург, 30. јун (12. јул) 1876. === ''Сажетак: „Градоначелник” Новог Пазара јавља о поразу српске војске пред Новим Пазаром.'' : Градоначелник Новог Пазара извештава 26. јуна (8. јула) да је „турска војска која је подељена на неколико колона, напала изјутра непријатеља са великом енергијом, битка је трајала до четири часа и завршила се потпуним поразом Срба, који су остали без оружја и муниције и имали су 200 погинулих. Турци су имали 7 погинулих и неколико рањених. Српске шанчеве заузела је турска војска”. === „Ново време”, бр. 155, Санкт-Петербург, 4. јул/16. јул 1876. === ''Сажетак: Тешкоће око збрињавања рањеника и болесника и њиховог превоза у прихватилишта до пољских болница.'' : (...) Мунди каже: Каква помоћ може бити указана рањеним војницима на превијалиштима када су болнице распоређене у другој линији, где је сабијено понекад неколико стотина рањеника и болесника, којима је био на располагању само један или два лекара и неколико болничара или милосрдних сестара, али шта рећи о превозу рањеника и болесника са прихватилишта у пољске болнице, а одатле у војне болнице. Овај превоз може се извести под именом поворки за сахрану и како су они у страшној врућици, а недостаје им нега, већина њих умире од изнемоглости не стигавши до болнице. === „Ново време”, бр. 133, Санкт-Петербург, 13/25. јул 1876. === ''Сажетак: Успешан напад српске војске на Јавору. Током дејстава заробљено неколико турских топова, турске снaге разбијене на правцу Сјенице. Заузето више караула и села на њиховој територији.'' : Јавор, 13. јула 1876. године: : 13/25. јула армија генерала Заха имала је на целој линији упорну и дуготрајну борбу са турском војском. Успех је био потпун. Неколико турских топова смакнути су са лафета. Одред под командом Дучића заузео је на јуриш и порушио до темеља турску караулу, при чему је Србима доспео богат плен. За време боја неколико стотина Турака, будући да су одсечени од својих делова, дали су се у бекство. Срби су окружили себе рововима које су заузели на турским положајима. Пуковник Чолак-Антић8 имао је још велики успех. Дејствовао је у правцу Сјенице, он је заузео на јуриш такозване Осман-пашине висове, неколико непријатељских караула и шан чева, разбио турске снаге које су му ишле у сусрет и заузео неколико села на турској територији. === „Недеља”, бр. 24–25, Санкт-Петербург, 18. јул 1876. === ''Сажетак: Војна дејства српске војске на почетку рата у правцу Ниша и Пирота, у источној Србији, на дринском и јаворском ратишту. Почетне акције и војни успеси Ибарске војске према Сјеници, Новом Пазару и пределу између реке Лима и Увца.'' : ПРЕГЛЕД РАТНИХ ДЕЈСТАВА: : (...) Осим корпуса Алимпића, Черњајева и Лешјанина, Србија је избацила на границу корпус генерала Заха (западноморавски), који је распоређен насупрот Новог Пазара и Сјенице. Овај корпус прешао је границу на два места: код Јавора према Сјеници и код Рашке према Новом Пазару; први одред се налазио под заповедништвом самог генерала Заха, други пуковника Чолак-Антића. Захова дејства од почетка су се показала неуспешна. Упутивши се према Сјеници, он је срео јаку турску војску под командом Мехмет-Али паше и, после снажног боја, морао је да се повуче према Јавору. : Чолак-Антић био је боље среће и, мада до последњих дана он није имао нарочитих успеха, па ипак у почетку стигао је до Новог Пазара. Захови неуспеси дали су повода гласинама да ће га министар Николић13 сменити. Ове гласине потврдиле су се касније, али и то половично: управо генерал Зах је „због болести”, како је објављено у новинама, „предао команду над целом Западноморавском војском пуковнику Чолак-Антићу”. Ако се не узме у обзир наступање Чолак-Антића према Митровици, може се рећи да се до 7. јула са овим делом српске војске није десило ништа нарочито. : Међутим, поменутог датума архимандрит Дучић, који је био на челу добровољаца, који су припадали Ибарској војсци, извојевао је озбиљну победу над Турцима између река Лима и Увца разбивши и натеравши у бекство 4000 припадника регуларне турске војске. : Затим је 13. јула војска генерала Заха напала Турке код Кладнице (на северозападу Сјенице) и имала потпун успех: турске батерије биле су потиснуте и заузета су два утврђена турска пункта; у то време Чолак-Антић потпуно је разбио Дервиш-пашу код Дуге Пољане (десно од Сјенице). За тим је Чолак-Антић, настављајући наступање, напао 16. јула на Турке, разбио их, одузео много стоке и посебно коња, пришао Сјеници и, опколивши је, прекинуо сваки саобраћај овог града са Новим Пазаром и Новом Вароши (...) === „Ново време”, бр. 138, Санкт-Петербург, 18/30. јул 1876. === ''Сажетак: Борба и победа добровољаца под командом архимандрита Нићифора Дучића над Турцима код Радоиње и Нове Вароши 8/20. јула 1876. године.'' : Борба код Нове Вароши, 8/30. јула 1876. године: : Турци су концентрисали велике снаге код Вишеграда према југоистоку до Нове Вароши. Очигледно, циљ нагомилавања је била жеља да господаре над стратегијском линијом која је спајала оба поменута пункта и да се одржавају сталне везе међу појединим корпусима. Услед тога Мехмет-Али паша упућује веће и мање одреде из Нове Вароши према Вишеграду. Једном од тих одреда хтео је да пресече пут архимандрит Дучић са 3000 добровољаца. : Он се упутио према Новој Вароши, и сазнавши да се непријатељ од 4000 људи и три артиљеријска оруђа, налази близу Раоне, ослонивши се левим крилом на Дрину, ниже Ранунча. Појачавши своју извидницу од 800 људи, Дучић се муњевито покренуо на висове Ранунча у намери да изазове непријатеља да нападне на толико слаб, на изглед српски одред, и да овлада висовима који господаре над равницом која се простире дуж Дрине. : Истовремено са тим маневром који је послужио као ратна варка за Турке, који су се надали да освоје српску заставу, ови су кренули. Дучић је распоредио главне своје снаге од 3000 људи непосредно око подножја поменутог узвишења под камуфлажом шумовитих брежуљака и на сваку страну овог теснаца послао је по један од својих осмофунтних топова. Маневар, који је затим уследио био је један од најуспешнијих епизода правог партизанског рата. : Извидница је добила наређење, у случају напада Турака, да испали један плотун из топа на непријатеља и због своје малобројности да одступи на врх брда. Дучићеви прорачуни сјајно су се обистинили. Турци су се са јарошћу бацили на слабог противника и, када су видели повлачење, које је било по плану, желећи да себе овенчају јефтиним победничким ловорикама, пошли су полако за непријатељем; кад је турски низам стигао на врх, Срби, како је раније било предвиђено, на изглед су се смели и почели да беже низ брдо. Са дивљим крицима: „Алах! Алах!” јурнули су крвожедни Турци да гоне бегунце, али су били не мало поражени, када су два картечна плотуна наједанпут захватила гомилу људи. Ови топовски пуцњи били су само сигнал за оне добровољце који су се сакрили на ивици шуме да отворе сложну паљбу по крилу Турака који су се смели у гоњењу непријатеља. Подржавани овом батаљонском ватром победници су прогнали Турке све до Нове Вароши, где их је примио Мехмет-Али паша и склонио их у својим шанчевима. Овај успех српског оружја изазвао је свеопште одушевљење у Главном штабу и био је примљен као добар знак пред очекиване битке сваког часа. === „Недеља”, бр. 37, Санкт-Петербург, 10. октобар 1876. === ''Сажетак: Борба Ибарске војске на Јавору у октобру 1876. године.'' : ПРЕГЛЕД РАТНИХ ДЕЈСТАВА: : У покрету Чолак-Антића на Куршумлију и Прокупље може се видети једна од појава енергичнијег дејства Ибарске војске после примања дужности њеног команданта генерала Новоселова. По речима кореспонденције, под његовом командом се налази 9 батаљона пешадије првог позива, бригада трећега позива, батаљон руских добровољаца, 4 ескадрона коњице, 3 батерије. Бројност ове армије на тај начин рачуна се на не мање од 10.000 људи. : 30. септембра била је мања битка између Ибарске војске и Турака поред села Равне Горе и Смиљевца: Срби су под командом Новоселова одбацили Турке. 5. октобра Ибарску војску поново су напали Турци између Ивањице и Сјенице, али се ствар решила тиме, што су Срби, одбивши Турке, сами прешли у наступање и заузели јаворске положаје. === „Недеља”, бр. 38, Санкт-Петербург, 17. октобар 1876. === ''Сажетак: Борбе са Турцима код Шиљеговца, неуспех српске војске код Зајечара, о сукобима на јаворским положајима и у моравској долини, о победама црногорске војске на Медуну и о устаничким борбама у западној Босни.'' : ПРЕГЛЕД РАТНИХ ДЕЈСТАВА: : Последња седмица богата је ратним догађајима и морали смо много да жалимо што су непотпуне и нередовне телеграфске вести а такође нам смета кашњење потпунијих саопштења тако да не можемо да објаснимо подробно шта се збива у моравској долини. Турци су предузели одлучне нападе и опробали се у бомбардовању Алексинца. Они су имали превагу зато што су добили појачање у војсци, у оружју и муницији или су искористили што је један део српске силе везан за Зајечар. : Турци су истовремено ударили на десно и на лево крило Србе, 7. октобра на одред Хорватовића код Шиљеговца и Грдетине и на Бујмир. Познато је да је српска линија окружила Турке у виду полуелипсе; напади на обе последње линије бораца показивали су тежњу Турака да их прошире и да прокрче за себе пут с једне стране на десну обалу Мораве, а с друге – у правцу Крушевца. Оба напада била су успешна; Турци су заузели Шиљеговац, Грдетин и Бујмир при чему се Хорватовић померио назад (...) : Од Ибарске војске скоро да нема нових вести; незнатне допуне телеграма о бојевима 3–5. октобра поред Равне Горе говоре само да су Турци, који су одбијени 3. и 4. овог месеца, концентрисали код себе појачања и покушали 5. октобра да изврше јуриш на равногорске положаје Срба; после 14-часовног боја они су морали да се повуку према Рашкој и Васиљевићима. Октобра 10. био је опет неуспех код Јавора. : Од Дринске армије такође нема нових вести осим непоузданих извештаја о сукобима код Зворника. : На тај начин положај Срба је незадовољавајући, неизвесно је чиме ће се завршити сукоби у моравској долини и да ли ће бити могућност да Турци заобиђу Делиград. : Алексинцу у сваком случају прети велика опасност и за његову судбину не треба гарантовати; види се да Срби не успевају да онемогуће покушаје Турака да изграде прелаз преко Мораве, пошто су последњи поново изградили на тој реци (...) === „Грађанин”, бр. 36–37, Санкт-Петербург, 1. новембар 1876. === ''Сажетак: У октобру је закључено примирје између Србије и Турске. То је изазвало разне коментаре у земљи и неизвесност у очекивању расплета ратног сукоба.'' : Нагађања о примирју, из Аустрије 18/30. октобра 1876. године: : Стање све више постаје затегнуто до немогућег; сваког тренутка се чини да ево, ево још мало и струна ће да се прекине и руска армија ће да пређе границе, али, вечерње новине поново брбљају о миру, о шестомесечном примирју, и још Бог зна о којим стварима, које су постале за све, очигледно, већ давно анахронизми. : „Шестомесечно” (по другима „шестонедељно”) примирје и прегажена и доведена до очајања Србија; каква два контраста која изазивају иронију. Док тамо преговарају о роковима примирја, о гаранцијама и томе слично, избацују сијасет бучних фраза, како би дали Турцима времена да на том простору докрајче изнемоглу Србију! : Пре неколико дана, људи који су упознати како ствар стоји у пештанском дипломатском свету, тврде да је Турска категорично прихватила услове примирја и спремна по истеку једног рока да призна високи степен „аутономије” Босни, Херцеговини и Бугарској. === „Глас”, бр. 306, 5/17. новембар 1876. === ''Сажетак: Утисци специјалног дописника „Голоса” из логора Ибарске војске на Кушићима о српском нападу на турске положаје Подјаворица и Јанков врх, о смештају војника и приликама на овом подручју.'' : Од специјалног дописника „Голоса”, Кушићи, 3. новембра 1876. године: : Пут ме водио од Делиграда до Кушића преко планине, кроз клисуре, преко брда која су једва проходна, стрма, са провалијама. С једне стране све су урвине и провалије без дна; овде све зависи од коња, овдашњи коњи су мали, опрезно иду преко глатких громада; на њих се можете ослонити. : Са стране пута у понору прилично близу просу се неколико пуцњева – то су предстраже непрекидног гвозденог обруча, којим страшна турска сила обухвата са свих страна српску кнежевину. Ево, сусрели смо коморџије, род који се брине о исхрани војске, ако хоћете исти експлоататори Ибарске војске у данашње ратно време. Ове коморџије су подељене на неколико класа и по оделу се ни по чему не разликују од сељана. Полако се крећу волови и тешко им је да вуку на планину сва та тешка бурета са ракијом. Још спорије иде експлоататор коморџија умотан у разнобојне крпе. : Преко јаруга и храстове шуме стигли смо до земуница, платнених малих шатора, логорске ватре и групе невеселих војника. То је логор Ибарске војске. Ми смо се нашли поред три бедне дрвене кућице (у једној од њих је болница). : Где су Кушићи, главна команда? Па ви сте већ прошли! Како то? Онда смо се вратили. Испоставило се да је Штаб Ибарске војске смештен у земуницама, које се ни по чему нису разликовале од других. Стоји само једна дашчица са натписом: „Дивизија одваја зрно од плеве”. : Сам главни командант је у сукненом капуту у крзненој капи са дебелим чворноватим штапом у рукама. Добродушност се јасно истиче на набораном лицу старогвојника. Генерал Новоселов је овде центар своје врсте, који нераскидиво спаја оба супротна пола: српска и руска народност имају у њему достојног представника и – рећи ћу чак – миротворца. : Не могу а да не поменем и другог достојног представника, само већ једне српске народности – о пуковнику Ђоку Влајковићу, севастопољском и дринском јунаку. То је заслужан човек, не гледајући на старе године и откинуту десну ногу, који доноси корист општој ствари. Он је овде од најпопуларнијих и потпуно заслужује ту популарност. Мени се дешавало да видим српске војнике, који су се крстили при помену имена Влајковића, захваљивали се јунаку у одсутности што он њих није оставио на немилост судбине. „Влајковић је с нама – значи није све још пропало”, мисле Срби. : У земуници главног команданта мене су московски угостили чајем и слатким кифлама, ма колико био тврд и бајат хлеб који је овамо послала госпођа Карпова. Ово су слатке кифлице и овде су феноменалне (...) Стварно како окусиш овдашњи хлеб од кукурузног теста, и заиста по доброме ћеш поменути госпођу Карпову. : Овде, на Кушићима с таквом тешкоћом стиже чак и такав тешко пробаван кукурузни хлеб. У кафанама увредљиво „нема ништа” сусрећете свуда. Једва нађете ракију, али не љуту, већ упола вода. Ја сам видео овде такозвану српску милицију, трећу класу – људе који су отргнути од кућа, који се овде слабо хране и одевају на предстражама. Ови мирни сељани стварно су у великој невољи и судбина им је тако сурова, уистину ужасна. Вунени кратки капути (џоке) и такве исте панталоне, опанци уместо сваке друге обуће – то је потпуна одећа треће класе српских војника. Кад би бар ови јадници имали какав прилог наших словенских благотворних комитета! : Невоље ове класе заслужују потпуну пажњу, у неком смислу, оправдавају тужну чињеницу са ратног попришта. Оправдавају и објашњавају такође тужну чињеницу самоспасавања: браћа Срби радије хоће сами себи да пуцају у длан или прсте, само да се избаве од опште судбине, тј. од учешћа у борби. Такве особе су и овде непрестано и поред нас! Све руске и српске болнице обилују њима и, против своје воље,због недостатка места, морају да одбију ове несрећнике. : „Увредљиво је и то – каже ми управник болнице у Горњем Милановцу – што ови људи самопозлеђују ране, само да би што дуже лежали у топлој болници. Већ је троје упућено у јелисејске од овог позлеђивања (...)” Све муке је спреман да поднесе Србин само да се избави од Демокловог мача – да се ратосиља војничке службе. : Октобра 31. очекиван је општи јуриш на све турске положаје. У рејон јуриша ушли су Подјаворица и Јанков врх. Коначни резултат у случају успеха могао би бити чак и јаворски планински гребен са свим турским положајима, који се налазе на том терену. Као што знате, план није могао бити за похвалу својом свеобухватношћу. У ствари, како се могло очекивати, није било тако. : Планирали су да почну наступање у шест часова изјутра, а почели су у осам. Наступила је општа забуна. Да би ствар испала још горе, густа непробојна магла обавила је турске позиције (...) Јуриш, као што се види, није успео Србима и они су (слава Богу) остали на својим пређашњим положајима. Прича се много необичних догађаја о овом српском јуришу и нападу. Деси ли се тако да су Срби пошто-пото морали да заузму турски шанац; али Срби су незнано зашто оклевали и нису били одлучни. : Хајте, Срби, напред! – викали су им Турци са шанчева и тиме су обесхрабривали најенергичније. Кажу да се бежање српских војника одликује нарочитом брзином и притиском. Они, као веверице, скачу преко стена, клизају се по мокром глиненом терену. При одступању и бекству, кажу, њима нема равних. : Новембра 1. изјутра сав кушићки терен био је покривен белим плаштом. Пао је први снег. „Ново задовољство логорског живота” – тако се изразио један официр. Мраз је стизао и до минус 50 (по Р.). Тешко је описати шта трпе јадни Срби без топлих шињела и без задовољавајућих земуница (...) === „Глас”, бр. 315, Санкт-Петербург, 14/26. новембар 1876. === ''Сажетак: Стање на Дринском и Јаворском ратишту у новембру 1876. године и притисак турске војске.'' : VII писмо, Београд, 14. новембра 1876. године: : Од момента када је Черњајев морао да напусти сваку мисао о офанзиви, решена је и судбина Дринске и Ибарске војске. Дринској војсци, истина, пошло је за руком, без нарочитих препрека од стране Турака, да пређе преко Дрине и да се настани на турској територији; али, настојања да продре унутар земље и да свуда организује устанак пропадала су у турском отпору, који су се концентрисали у околини Бијељине на утврђеним позицијама. : Ако би Алимпић у самом почетку и без сваког колебања енергично дејствовао и наступао, то би му успело да избаци Османлије са положаја. Али, његово оклевање и неодлучност дали су босанском валији (Пазреву-паши) време да упути све слободне војне снаге у земљи – низаме, редифе и башибозуке – у Вишеград, Зворник и Бијељину, тако да је по истеку не много седмица, Дринска војска морала да одустане од заузимања Бијељине и да се определи за одбрану. : Наредни пресудни догађаји у моравској долини довели су до удаљавања од Дринске војске неких одреда, због чега је она знатно ослабила. Најзад, десило се то што се није могло избећи никаквим средствима: војска која је намењена првобитно за офанзивна дејства у Босни, после постављања за њиховог команданта пуковника УзунМирковића, морала је да напусти утврђења која су они заузели на турској територији и да се повуку на десну обалу Дрине. : Међутим, Ибарска војска била је слаба у бројчаном односу да реши задатак који јој је био постављен. Први покрет чији је био циљ да се споји с војском кнеза Николе16 није остварен: Срби су морали да одступају најужаснијим путевима да би се вратили на своју територију, српским савезницима и да наставе рат у Херцеговини самостално. То је коначно решило учешће Ибарске војске, тј. приморало је да се брани. Турци су сваким даном све више притискали регрутовањем скоро свих људи који су способни да носе оружје, бацали су се свом снагом на источну и јужну границу Србије, на Дрини и на Ибру заузели су само очекивани положај. На тај начин Србија је морала да мисли само о заштити својих сопствених граница и искуство је показало касније да је овај кудикамо скромнији задатак донео са собом више опасности и тешкоћа. : Пре него што пређем на даље догађаје на Морави и Тимоку, не могу а да не поменем – што се односи на Босну – потпуно независно деловање од неповољних преднацрта операционог плана – било је могуће боље се припремити за рат пре његовог отпочињања (...) == 1877. == === „Ново време”, бр. 627, 25. новембар (5. децембар) 1877. === ''Сажетак: Концентрација и распоред српске војске по одлуци о рату са Турцима. Информације о стању на турској страни крајем новембра 1877.'' : ИНОСТРАНЕ ВЕСТИ, Београд, 16/28. новембра 1877. године: : Одлучено је – ствар је свршена – Србија ступа у рат. На дан Св. Андрије Првозваног (дан који се подудара са даном ослобођења Србије) наше заставе ће се развити на зидовима Ниша, тако се изразио наш министар иностраних дела Јован Ристић у разговору са руским и румунским конзулима. Успостављени су, по општем уверењу, најбољи односи између савезника Србије, Русије и Румуније, а интереси Србије и Црне Горе скоро су истоветни. С дипломатске тачке гледишта активно учешће Србије у рату не може наићи ни на какве тешкоће. : Ових дана на границама кнежевине биће концентрисано до 5.000 бораца милиције и 2.000 стајаће војске. Командант Шумадијског корпуса, генерал Протић, већ се упутио на место свога постављења. Генерал Ранко Алимпић изабрао је за седиште свог штаба град Шабац, на реци Дрини. Тихомиљ Николић, бивши војни министар, већ три месеца се налази на Јавору према турским позицијама код Сјенице. : Место боравка Лешјанина је у Зајечару, на положајима Великог Извора. : Хорватовић, кога називају српским Скобељевим, има седиште штаба у Неготину, вршећи инспекцију, притом, целе пограничне линије распореда српске војске. : Главни објекти и правци војних дејстава изабрани су, а то су Ниш, Видин и Софија. 29 (11. децембра) доћи ће до обнародовања манифеста о рату и тога истог дана српска војска ће прећи границу (...) : Сматрам да није сувишно што ћу навести следеће место из приватног писма из Ивањице: Новембра 12. јавио се у наш логор дезертер турски војни лекар, Грк Мегалач, који није могао даље да издржи лишавање, мучење у војничком животу код Турака. Њихова војна лица гладују по цео дан, што се чешће понавља, а иду скоро голи и не знају шта је то обућа. Ево разлога зашто сваких 10 до 15 дана к нама долазе дезертери низама, а хоће да се бар једном сити наједу и да добију какву било одећу. Ево како се добро живи у турским логорима (...) === „Ново време”, бр. 642, 10/22. децембар 1877. === ''Сажетак: Српска војска излази на границу на Јавору, Дрини, код Ћуприје и у источној Србији.'' : Београд, 1. децембра 1877. године: : Покрети војске се настављају. На основу вести са границе, друга класа милиције Тимочке армије такође покренута је на положај Великог Извора, оба чачанска батаљона већ су стигли у Радовнице, близу Шапца, на Дрини, резервна војска књажевачког округа налази се у походу на Неготин, где ће се прикључити одреду Хорватовића, у Ћуприји сконцентрисано је до 4.500 добровољаца. : Са војне тачке гледишта ратна дејства од стране Србије не могу наићи ни на какве препреке: на Дрини су распоређени у логорима представници свих пет подрињских округа, то јест 18.000 младих људи: на Јавору, на граници Старе Србије концентрисано је 40.000 људи изабране војске са 96 пољских топова; на Тимоку и у Неготину, образујући, тако рећи, оба крила једне исте армије има до 74.000 људи. Ова се војска уопште не може упоређивати са регуларном армијом других земаља. === „Ново време”, бр. 643, 11/13. децембар 1877. === ''Сажетак: Срби на јаворском ратишту заузели Кладницу, Турци се повукли према Новој Вароши. Успеси српске војске у долини Мораве.'' : Београд, 8. децембра 1877. године: : Срби су обишли турски положај код Бабине главе и, принудивши овим Турке да се повуку, заузели овај положај. Тога датума после упорног боја, Срби су заузели утврђења код Четине, код моста на Морави, јужније од Ниша. Прекинут је турски саобраћај између Ниша и Лесковца. : Београд 11/23. децембра 1877. године. Недеља, увече: : На основу официјелних података српска војска је заузела Кладницу коју су Турци осигурали утврђењима. Турци су се повукли према Новој Вароши. === „Ново време”, бр. 650, 18/30. децембар 1877. === ''Сажетак: Снаге српске војске прешле границу и успешно врше борбена дејства. Јединице на линији од Рашке до Јавора дејствују према Новом Пазару и Сјеници.'' : Београд, 12. децембра 1877. године: : На основу до сада добијених званичних саопштења, дејства наше војске одвијају се веома успешно. Сви делови армије, осим дринске прешли су границу и налазе се на турској територији. Турци се свуда повлаче, уступајући српској војсци путеве и не дају озбиљни отпор. : Главни штаб се већ налази у граду Крушевцу, престоници последњег српског цара Лазара. : На самој нашој источној граници дејствује Тимочка армија под командом пуковника Хорватовића. Она се креће од Великог Извора у правцу Видина и на путу је заузела луку Адлију где јој је доспело у руке прилично добро оружје и провијант. Турци су одатле бежали према Софији. Настављајући пут и тежећи да се сједине са Русима, Хорватовић се упутио према Београдчику и опколио овај пункт заједно са дивизијом пуковника Катића (...) : Нешто западније од Хорватовића дејствује наша – Моравска армија под командом пуковника Лешјанина. Објекат напада ове армије била је тврђава и сам град Ниш са околним утврђењима (...) : Даље према западу дејствује наша Ибарска или Јаворска армија под командом бившег војног министра пуковника Тихомиља Николића, врло агилног војног руководиоца, који је имао као своју базу линију од Рашке до висова Јавора, ова армија дејствује у два правца: према Новом Пазару и према Сјеници. : На првом правцу према Новом Пазару дејствује део Шумадијског корпуса и одред добровољаца под командом наставника београдске гимназијемкапетана Милоша Милојевића. === „Грађанин”, бр. 41–44, Санкт-Петербург, 25. децембар 1877. === ''Сажетак: Распоред српске војске на границама на почетку српско-турског рата, офанзивна дејства, борбе и успеси Тимочког, Моравског и Јаворског корпуса и Дринске дивизије.'' : ИНОСТРАНИ ДОГАЂАЈИ: : Тек пре две и по седмице Србија је објавила рат Турској и покренула своју војску преко источних и јужних граница кнежевине, а међутим, ступање Срба на поприште ратних дејстава успело је већ да се одрази најозбиљније за Турску, што она није могла очекивати од мале вазалне државе : (...) : Офанзивна дејства српске војске почела су 1. децембра истовременим покретима преко границе: Тимочког, Моравског и Јаворског корпуса; Дринска пак дивизија, распоређена на босанској граници, на основу политичких схватања, требало је да се ограничи само на одбрамбена дејства (...) : Што се тиче операција Јаворског одреда пуковника Николића то, као што је познато, оне се ограничавају на овладавање висовима Рашке и Јанкова виса, близу српске границе. Дејства на овом терену наилазе на огромне тешкоће у планинском, тешко проходном крају, који су притом покрили дубоки снегови. Зато је српска војска заузета претежно утврђивањем положаја на освојеној територији, којој још додати Кладницу, поред Нове Вароши и Сјенице. : Са ступањем Јаворске војске у Стару Србију, месно становништво се латило оружја, која му је дала српска влада и тиме је натерало слабе турске снаге да напусте земљу и да усредсреде своје снаге само у главним утврђеним пунктовима, као што је Нови Пазар, Сјеница и Нова Варош. : Кад се отклоне физичке препреке за наступање Срба са те стране, може се очекивати да ће део тих српских снага кренути ка Косову пољу, којим пролази железничка пруга од Митровице за Солун, а део ће кренути у долину Лима да се споји са црногорским снагама (...) : Јача турска војска сконцентрисана је, по свој прилици, у Старој Србији и на босанској граници, али њихов број не може се тачно утврдити. == 1878. == === „Берзанске новости”, бр. 8, 8. јануар 1878. === ''Сажетак: После ослобођења Ниша српска војска наступа у југозападном правцу према Новом Пазару, Сјеници и Приштини.'' : Операцију српске војске пратили су такође значајни успеси. Шумадијски корпус и дивизија Моравског корпуса, после поновљених напада у току неколико дана на предња утврђења натерали су 29. децембра тврђаву у Нишу да се преда и капитулира. После тога српска војска, која се ослободила од блокаде ове тврђаве, кренула је у правцу Новог Пазара, Сјенице и Приштине, то јест у југозападном правцу с циљем да овлада веома важним железничким путем који иде од Митровице за Солун. : Остали део армије око 25. децембра спојио се са одредом генерала Гурко и део је остао у Софији, а део оперише на југу од овога пункта. Румуни су заузети блокадом тврђаве. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Делимир Стишовић, ''Српско-турски ратови 1876-78. у руској штампи : (избор из новинске грађе)'',, Међуопштински историјски архив, Чачак 2001. * Др Живота Марковић, ''Руска штампа о Јаворском фронту 1876–1878'', „Историјска баштина”, Часопис за историографију и архивистику, Број 17, Ужице 2008. [[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]] 6zsbefnqyv7fxwjgirpkrzoubwqv44m 148214 148213 2026-11-09T17:21:39Z BrankaVV 13641 148214 wikitext text/x-wiki [[w:Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турски ратови (1876—1878)]] изазвали су доста интересовања у целокупној европској јавности, поготово руској. Из бројних новинских натписа о ратним збивањима у Србији, види да је руска штампа веома заинтересовано пратила шта се догађа на Балкану и пружала подршку борби словенских народа за ослобођење. Међу бројним новинама и часописима истичу се: „Ново време”, „Глас”, „Весник Европе”, „Грађанин”, „Недеља”, „Словенске вести”, „Руски инвалид”, „Берзанске новости” итд. Највећи број листова излазио је у Санкт-Петербургу, где су се сабирале вести са свих фронтова. Осим извештаја о ратним догађајима и збивањима широм дуге линије фронта, натписи у руској штампи говоре и о српском народу, обичајима, друштвеним приликама, природним лепотама и другим питањима.{{напомена|Превод текстова са руског језика извршио Делимир Стишовић (Српско-турски ратови 1876-78. у руској штампи : (избор из новинске грађе), Чачак 2001).}} == 1876. == === „Руски инвалид”, бр. 141, Санкт-Петербург, 27. јун (9. јул) 1876. === ''Сажетак: Јединице Ибарске војске прешле границе на Јавору и напале Турке, а код Рашке их потисле и заузеле простор између Рашке и Новог Пазара.'' : Београд, 24. јуна 1876. године: : Генерал Зах је прешао границу на Јавору и напао на Турке који су били укопани, али после петочасовног боја није био у ситуацији да их потисне одатле. Обе војске држале су се на својим позицијама. Тога 6. јула српска војска је прешла преко границе код Рашке и, после двочасовне борбе, нагнала Турке да се повлаче према Новом Пазару. Српска војска заузима сада територију између Рашке и Новог Пазара. === „Ново време”, бр. 129, Санкт-Петербург, 30. јун (12. јул) 1876. === ''Сажетак: „Градоначелник” Новог Пазара јавља о поразу српске војске пред Новим Пазаром.'' : Градоначелник Новог Пазара извештава 26. јуна (8. јула) да је „турска војска која је подељена на неколико колона, напала изјутра непријатеља са великом енергијом, битка је трајала до четири часа и завршила се потпуним поразом Срба, који су остали без оружја и муниције и имали су 200 погинулих. Турци су имали 7 погинулих и неколико рањених. Српске шанчеве заузела је турска војска”. === „Ново време”, бр. 155, Санкт-Петербург, 4. јул/16. јул 1876. === ''Сажетак: Тешкоће око збрињавања рањеника и болесника и њиховог превоза у прихватилишта до пољских болница.'' : (...) Мунди каже: Каква помоћ може бити указана рањеним војницима на превијалиштима када су болнице распоређене у другој линији, где је сабијено понекад неколико стотина рањеника и болесника, којима је био на располагању само један или два лекара и неколико болничара или милосрдних сестара, али шта рећи о превозу рањеника и болесника са прихватилишта у пољске болнице, а одатле у војне болнице. Овај превоз може се извести под именом поворки за сахрану и како су они у страшној врућици, а недостаје им нега, већина њих умире од изнемоглости не стигавши до болнице. === „Ново време”, бр. 133, Санкт-Петербург, 13/25. јул 1876. === ''Сажетак: Успешан напад српске војске на Јавору. Током дејстава заробљено неколико турских топова, турске снaге разбијене на правцу Сјенице. Заузето више караула и села на њиховој територији.'' : Јавор, 13. јула 1876. године: : 13/25. јула армија генерала Заха имала је на целој линији упорну и дуготрајну борбу са турском војском. Успех је био потпун. Неколико турских топова смакнути су са лафета. Одред под командом Дучића заузео је на јуриш и порушио до темеља турску караулу, при чему је Србима доспео богат плен. За време боја неколико стотина Турака, будући да су одсечени од својих делова, дали су се у бекство. Срби су окружили себе рововима које су заузели на турским положајима. Пуковник Чолак-Антић8 имао је још велики успех. Дејствовао је у правцу Сјенице, он је заузео на јуриш такозване Осман-пашине висове, неколико непријатељских караула и шан чева, разбио турске снаге које су му ишле у сусрет и заузео неколико села на турској територији. === „Недеља”, бр. 24–25, Санкт-Петербург, 18. јул 1876. === ''Сажетак: Војна дејства српске војске на почетку рата у правцу Ниша и Пирота, у источној Србији, на дринском и јаворском ратишту. Почетне акције и војни успеси Ибарске војске према Сјеници, Новом Пазару и пределу између реке Лима и Увца.'' : ПРЕГЛЕД РАТНИХ ДЕЈСТАВА: : (...) Осим корпуса Алимпића, Черњајева и Лешјанина, Србија је избацила на границу корпус генерала Заха (западноморавски), који је распоређен насупрот Новог Пазара и Сјенице. Овај корпус прешао је границу на два места: код Јавора према Сјеници и код Рашке према Новом Пазару; први одред се налазио под заповедништвом самог генерала Заха, други пуковника Чолак-Антића. Захова дејства од почетка су се показала неуспешна. Упутивши се према Сјеници, он је срео јаку турску војску под командом Мехмет-Али паше и, после снажног боја, морао је да се повуче према Јавору. : Чолак-Антић био је боље среће и, мада до последњих дана он није имао нарочитих успеха, па ипак у почетку стигао је до Новог Пазара. Захови неуспеси дали су повода гласинама да ће га министар Николић13 сменити. Ове гласине потврдиле су се касније, али и то половично: управо генерал Зах је „због болести”, како је објављено у новинама, „предао команду над целом Западноморавском војском пуковнику Чолак-Антићу”. Ако се не узме у обзир наступање Чолак-Антића према Митровици, може се рећи да се до 7. јула са овим делом српске војске није десило ништа нарочито. : Међутим, поменутог датума архимандрит Дучић, који је био на челу добровољаца, који су припадали Ибарској војсци, извојевао је озбиљну победу над Турцима између река Лима и Увца разбивши и натеравши у бекство 4000 припадника регуларне турске војске. : Затим је 13. јула војска генерала Заха напала Турке код Кладнице (на северозападу Сјенице) и имала потпун успех: турске батерије биле су потиснуте и заузета су два утврђена турска пункта; у то време Чолак-Антић потпуно је разбио Дервиш-пашу код Дуге Пољане (десно од Сјенице). За тим је Чолак-Антић, настављајући наступање, напао 16. јула на Турке, разбио их, одузео много стоке и посебно коња, пришао Сјеници и, опколивши је, прекинуо сваки саобраћај овог града са Новим Пазаром и Новом Вароши (...) === „Ново време”, бр. 138, Санкт-Петербург, 18/30. јул 1876. === ''Сажетак: Борба и победа добровољаца под командом архимандрита Нићифора Дучића над Турцима код Радоиње и Нове Вароши 8/20. јула 1876. године.'' : Борба код Нове Вароши, 8/30. јула 1876. године: : Турци су концентрисали велике снаге код Вишеграда према југоистоку до Нове Вароши. Очигледно, циљ нагомилавања је била жеља да господаре над стратегијском линијом која је спајала оба поменута пункта и да се одржавају сталне везе међу појединим корпусима. Услед тога Мехмет-Али паша упућује веће и мање одреде из Нове Вароши према Вишеграду. Једном од тих одреда хтео је да пресече пут архимандрит Дучић са 3000 добровољаца. : Он се упутио према Новој Вароши, и сазнавши да се непријатељ од 4000 људи и три артиљеријска оруђа, налази близу Раоне, ослонивши се левим крилом на Дрину, ниже Ранунча. Појачавши своју извидницу од 800 људи, Дучић се муњевито покренуо на висове Ранунча у намери да изазове непријатеља да нападне на толико слаб, на изглед српски одред, и да овлада висовима који господаре над равницом која се простире дуж Дрине. : Истовремено са тим маневром који је послужио као ратна варка за Турке, који су се надали да освоје српску заставу, ови су кренули. Дучић је распоредио главне своје снаге од 3000 људи непосредно око подножја поменутог узвишења под камуфлажом шумовитих брежуљака и на сваку страну овог теснаца послао је по један од својих осмофунтних топова. Маневар, који је затим уследио био је један од најуспешнијих епизода правог партизанског рата. : Извидница је добила наређење, у случају напада Турака, да испали један плотун из топа на непријатеља и због своје малобројности да одступи на врх брда. Дучићеви прорачуни сјајно су се обистинили. Турци су се са јарошћу бацили на слабог противника и, када су видели повлачење, које је било по плану, желећи да себе овенчају јефтиним победничким ловорикама, пошли су полако за непријатељем; кад је турски низам стигао на врх, Срби, како је раније било предвиђено, на изглед су се смели и почели да беже низ брдо. Са дивљим крицима: „Алах! Алах!” јурнули су крвожедни Турци да гоне бегунце, али су били не мало поражени, када су два картечна плотуна наједанпут захватила гомилу људи. Ови топовски пуцњи били су само сигнал за оне добровољце који су се сакрили на ивици шуме да отворе сложну паљбу по крилу Турака који су се смели у гоњењу непријатеља. Подржавани овом батаљонском ватром победници су прогнали Турке све до Нове Вароши, где их је примио Мехмет-Али паша и склонио их у својим шанчевима. Овај успех српског оружја изазвао је свеопште одушевљење у Главном штабу и био је примљен као добар знак пред очекиване битке сваког часа. === „Недеља”, бр. 37, Санкт-Петербург, 10. октобар 1876. === ''Сажетак: Борба Ибарске војске на Јавору у октобру 1876. године.'' : ПРЕГЛЕД РАТНИХ ДЕЈСТАВА: : У покрету Чолак-Антића на Куршумлију и Прокупље може се видети једна од појава енергичнијег дејства Ибарске војске после примања дужности њеног команданта генерала Новоселова. По речима кореспонденције, под његовом командом се налази 9 батаљона пешадије првог позива, бригада трећега позива, батаљон руских добровољаца, 4 ескадрона коњице, 3 батерије. Бројност ове армије на тај начин рачуна се на не мање од 10.000 људи. : 30. септембра била је мања битка између Ибарске војске и Турака поред села Равне Горе и Смиљевца: Срби су под командом Новоселова одбацили Турке. 5. октобра Ибарску војску поново су напали Турци између Ивањице и Сјенице, али се ствар решила тиме, што су Срби, одбивши Турке, сами прешли у наступање и заузели јаворске положаје. === „Недеља”, бр. 38, Санкт-Петербург, 17. октобар 1876. === ''Сажетак: Борбе са Турцима код Шиљеговца, неуспех српске војске код Зајечара, о сукобима на јаворским положајима и у моравској долини, о победама црногорске војске на Медуну и о устаничким борбама у западној Босни.'' : ПРЕГЛЕД РАТНИХ ДЕЈСТАВА: : Последња седмица богата је ратним догађајима и морали смо много да жалимо што су непотпуне и нередовне телеграфске вести а такође нам смета кашњење потпунијих саопштења тако да не можемо да објаснимо подробно шта се збива у моравској долини. Турци су предузели одлучне нападе и опробали се у бомбардовању Алексинца. Они су имали превагу зато што су добили појачање у војсци, у оружју и муницији или су искористили што је један део српске силе везан за Зајечар. : Турци су истовремено ударили на десно и на лево крило Србе, 7. октобра на одред Хорватовића код Шиљеговца и Грдетине и на Бујмир. Познато је да је српска линија окружила Турке у виду полуелипсе; напади на обе последње линије бораца показивали су тежњу Турака да их прошире и да прокрче за себе пут с једне стране на десну обалу Мораве, а с друге – у правцу Крушевца. Оба напада била су успешна; Турци су заузели Шиљеговац, Грдетин и Бујмир при чему се Хорватовић померио назад (...) : Од Ибарске војске скоро да нема нових вести; незнатне допуне телеграма о бојевима 3–5. октобра поред Равне Горе говоре само да су Турци, који су одбијени 3. и 4. овог месеца, концентрисали код себе појачања и покушали 5. октобра да изврше јуриш на равногорске положаје Срба; после 14-часовног боја они су морали да се повуку према Рашкој и Васиљевићима. Октобра 10. био је опет неуспех код Јавора. : Од Дринске армије такође нема нових вести осим непоузданих извештаја о сукобима код Зворника. : На тај начин положај Срба је незадовољавајући, неизвесно је чиме ће се завршити сукоби у моравској долини и да ли ће бити могућност да Турци заобиђу Делиград. : Алексинцу у сваком случају прети велика опасност и за његову судбину не треба гарантовати; види се да Срби не успевају да онемогуће покушаје Турака да изграде прелаз преко Мораве, пошто су последњи поново изградили на тој реци (...) === „Грађанин”, бр. 36–37, Санкт-Петербург, 1. новембар 1876. === ''Сажетак: У октобру је закључено примирје између Србије и Турске. То је изазвало разне коментаре у земљи и неизвесност у очекивању расплета ратног сукоба.'' : Нагађања о примирју, из Аустрије 18/30. октобра 1876. године: : Стање све више постаје затегнуто до немогућег; сваког тренутка се чини да ево, ево још мало и струна ће да се прекине и руска армија ће да пређе границе, али, вечерње новине поново брбљају о миру, о шестомесечном примирју, и још Бог зна о којим стварима, које су постале за све, очигледно, већ давно анахронизми. : „Шестомесечно” (по другима „шестонедељно”) примирје и прегажена и доведена до очајања Србија; каква два контраста која изазивају иронију. Док тамо преговарају о роковима примирја, о гаранцијама и томе слично, избацују сијасет бучних фраза, како би дали Турцима времена да на том простору докрајче изнемоглу Србију! : Пре неколико дана, људи који су упознати како ствар стоји у пештанском дипломатском свету, тврде да је Турска категорично прихватила услове примирја и спремна по истеку једног рока да призна високи степен „аутономије” Босни, Херцеговини и Бугарској. === „Глас”, бр. 306, 5/17. новембар 1876. === ''Сажетак: Утисци специјалног дописника „Голоса” из логора Ибарске војске на Кушићима о српском нападу на турске положаје Подјаворица и Јанков врх, о смештају војника и приликама на овом подручју.'' : Од специјалног дописника „Голоса”, Кушићи, 3. новембра 1876. године: : Пут ме водио од Делиграда до Кушића преко планине, кроз клисуре, преко брда која су једва проходна, стрма, са провалијама. С једне стране све су урвине и провалије без дна; овде све зависи од коња, овдашњи коњи су мали, опрезно иду преко глатких громада; на њих се можете ослонити. : Са стране пута у понору прилично близу просу се неколико пуцњева – то су предстраже непрекидног гвозденог обруча, којим страшна турска сила обухвата са свих страна српску кнежевину. Ево, сусрели смо коморџије, род који се брине о исхрани војске, ако хоћете исти експлоататори Ибарске војске у данашње ратно време. Ове коморџије су подељене на неколико класа и по оделу се ни по чему не разликују од сељана. Полако се крећу волови и тешко им је да вуку на планину сва та тешка бурета са ракијом. Још спорије иде експлоататор коморџија умотан у разнобојне крпе. : Преко јаруга и храстове шуме стигли смо до земуница, платнених малих шатора, логорске ватре и групе невеселих војника. То је логор Ибарске војске. Ми смо се нашли поред три бедне дрвене кућице (у једној од њих је болница). : Где су Кушићи, главна команда? Па ви сте већ прошли! Како то? Онда смо се вратили. Испоставило се да је Штаб Ибарске војске смештен у земуницама, које се ни по чему нису разликовале од других. Стоји само једна дашчица са натписом: „Дивизија одваја зрно од плеве”. : Сам главни командант је у сукненом капуту у крзненој капи са дебелим чворноватим штапом у рукама. Добродушност се јасно истиче на набораном лицу старогвојника. Генерал Новоселов је овде центар своје врсте, који нераскидиво спаја оба супротна пола: српска и руска народност имају у њему достојног представника и – рећи ћу чак – миротворца. : Не могу а да не поменем и другог достојног представника, само већ једне српске народности – о пуковнику Ђоку Влајковићу, севастопољском и дринском јунаку. То је заслужан човек, не гледајући на старе године и откинуту десну ногу, који доноси корист општој ствари. Он је овде од најпопуларнијих и потпуно заслужује ту популарност. Мени се дешавало да видим српске војнике, који су се крстили при помену имена Влајковића, захваљивали се јунаку у одсутности што он њих није оставио на немилост судбине. „Влајковић је с нама – значи није све још пропало”, мисле Срби. : У земуници главног команданта мене су московски угостили чајем и слатким кифлама, ма колико био тврд и бајат хлеб који је овамо послала госпођа Карпова. Ово су слатке кифлице и овде су феноменалне (...) Стварно како окусиш овдашњи хлеб од кукурузног теста, и заиста по доброме ћеш поменути госпођу Карпову. : Овде, на Кушићима с таквом тешкоћом стиже чак и такав тешко пробаван кукурузни хлеб. У кафанама увредљиво „нема ништа” сусрећете свуда. Једва нађете ракију, али не љуту, већ упола вода. Ја сам видео овде такозвану српску милицију, трећу класу – људе који су отргнути од кућа, који се овде слабо хране и одевају на предстражама. Ови мирни сељани стварно су у великој невољи и судбина им је тако сурова, уистину ужасна. Вунени кратки капути (џоке) и такве исте панталоне, опанци уместо сваке друге обуће – то је потпуна одећа треће класе српских војника. Кад би бар ови јадници имали какав прилог наших словенских благотворних комитета! : Невоље ове класе заслужују потпуну пажњу, у неком смислу, оправдавају тужну чињеницу са ратног попришта. Оправдавају и објашњавају такође тужну чињеницу самоспасавања: браћа Срби радије хоће сами себи да пуцају у длан или прсте, само да се избаве од опште судбине, тј. од учешћа у борби. Такве особе су и овде непрестано и поред нас! Све руске и српске болнице обилују њима и, против своје воље,због недостатка места, морају да одбију ове несрећнике. : „Увредљиво је и то – каже ми управник болнице у Горњем Милановцу – што ови људи самопозлеђују ране, само да би што дуже лежали у топлој болници. Већ је троје упућено у јелисејске од овог позлеђивања (...)” Све муке је спреман да поднесе Србин само да се избави од Демокловог мача – да се ратосиља војничке службе. : Октобра 31. очекиван је општи јуриш на све турске положаје. У рејон јуриша ушли су Подјаворица и Јанков врх. Коначни резултат у случају успеха могао би бити чак и јаворски планински гребен са свим турским положајима, који се налазе на том терену. Као што знате, план није могао бити за похвалу својом свеобухватношћу. У ствари, како се могло очекивати, није било тако. : Планирали су да почну наступање у шест часова изјутра, а почели су у осам. Наступила је општа забуна. Да би ствар испала још горе, густа непробојна магла обавила је турске позиције (...) Јуриш, као што се види, није успео Србима и они су (слава Богу) остали на својим пређашњим положајима. Прича се много необичних догађаја о овом српском јуришу и нападу. Деси ли се тако да су Срби пошто-пото морали да заузму турски шанац; али Срби су незнано зашто оклевали и нису били одлучни. : Хајте, Срби, напред! – викали су им Турци са шанчева и тиме су обесхрабривали најенергичније. Кажу да се бежање српских војника одликује нарочитом брзином и притиском. Они, као веверице, скачу преко стена, клизају се по мокром глиненом терену. При одступању и бекству, кажу, њима нема равних. : Новембра 1. изјутра сав кушићки терен био је покривен белим плаштом. Пао је први снег. „Ново задовољство логорског живота” – тако се изразио један официр. Мраз је стизао и до минус 50 (по Р.). Тешко је описати шта трпе јадни Срби без топлих шињела и без задовољавајућих земуница (...) === „Глас”, бр. 315, Санкт-Петербург, 14/26. новембар 1876. === ''Сажетак: Стање на Дринском и Јаворском ратишту у новембру 1876. године и притисак турске војске.'' : VII писмо, Београд, 14. новембра 1876. године: : Од момента када је Черњајев морао да напусти сваку мисао о офанзиви, решена је и судбина Дринске и Ибарске војске. Дринској војсци, истина, пошло је за руком, без нарочитих препрека од стране Турака, да пређе преко Дрине и да се настани на турској територији; али, настојања да продре унутар земље и да свуда организује устанак пропадала су у турском отпору, који су се концентрисали у околини Бијељине на утврђеним позицијама. : Ако би Алимпић у самом почетку и без сваког колебања енергично дејствовао и наступао, то би му успело да избаци Османлије са положаја. Али, његово оклевање и неодлучност дали су босанском валији (Пазреву-паши) време да упути све слободне војне снаге у земљи – низаме, редифе и башибозуке – у Вишеград, Зворник и Бијељину, тако да је по истеку не много седмица, Дринска војска морала да одустане од заузимања Бијељине и да се определи за одбрану. : Наредни пресудни догађаји у моравској долини довели су до удаљавања од Дринске војске неких одреда, због чега је она знатно ослабила. Најзад, десило се то што се није могло избећи никаквим средствима: војска која је намењена првобитно за офанзивна дејства у Босни, после постављања за њиховог команданта пуковника УзунМирковића, морала је да напусти утврђења која су они заузели на турској територији и да се повуку на десну обалу Дрине. : Међутим, Ибарска војска била је слаба у бројчаном односу да реши задатак који јој је био постављен. Први покрет чији је био циљ да се споји с војском кнеза Николе16 није остварен: Срби су морали да одступају најужаснијим путевима да би се вратили на своју територију, српским савезницима и да наставе рат у Херцеговини самостално. То је коначно решило учешће Ибарске војске, тј. приморало је да се брани. Турци су сваким даном све више притискали регрутовањем скоро свих људи који су способни да носе оружје, бацали су се свом снагом на источну и јужну границу Србије, на Дрини и на Ибру заузели су само очекивани положај. На тај начин Србија је морала да мисли само о заштити својих сопствених граница и искуство је показало касније да је овај кудикамо скромнији задатак донео са собом више опасности и тешкоћа. : Пре него што пређем на даље догађаје на Морави и Тимоку, не могу а да не поменем – што се односи на Босну – потпуно независно деловање од неповољних преднацрта операционог плана – било је могуће боље се припремити за рат пре његовог отпочињања (...) == 1877. == === „Ново време”, бр. 627, 25. новембар (5. децембар) 1877. === ''Сажетак: Концентрација и распоред српске војске по одлуци о рату са Турцима. Информације о стању на турској страни крајем новембра 1877.'' : ИНОСТРАНЕ ВЕСТИ, Београд, 16/28. новембра 1877. године: : Одлучено је – ствар је свршена – Србија ступа у рат. На дан Св. Андрије Првозваног (дан који се подудара са даном ослобођења Србије) наше заставе ће се развити на зидовима Ниша, тако се изразио наш министар иностраних дела Јован Ристић у разговору са руским и румунским конзулима. Успостављени су, по општем уверењу, најбољи односи између савезника Србије, Русије и Румуније, а интереси Србије и Црне Горе скоро су истоветни. С дипломатске тачке гледишта активно учешће Србије у рату не може наићи ни на какве тешкоће. : Ових дана на границама кнежевине биће концентрисано до 5.000 бораца милиције и 2.000 стајаће војске. Командант Шумадијског корпуса, генерал Протић, већ се упутио на место свога постављења. Генерал Ранко Алимпић изабрао је за седиште свог штаба град Шабац, на реци Дрини. Тихомиљ Николић, бивши војни министар, већ три месеца се налази на Јавору према турским позицијама код Сјенице. : Место боравка Лешјанина је у Зајечару, на положајима Великог Извора. : Хорватовић, кога називају српским Скобељевим, има седиште штаба у Неготину, вршећи инспекцију, притом, целе пограничне линије распореда српске војске. : Главни објекти и правци војних дејстава изабрани су, а то су Ниш, Видин и Софија. 29 (11. децембра) доћи ће до обнародовања манифеста о рату и тога истог дана српска војска ће прећи границу (...) : Сматрам да није сувишно што ћу навести следеће место из приватног писма из Ивањице: Новембра 12. јавио се у наш логор дезертер турски војни лекар, Грк Мегалач, који није могао даље да издржи лишавање, мучење у војничком животу код Турака. Њихова војна лица гладују по цео дан, што се чешће понавља, а иду скоро голи и не знају шта је то обућа. Ево разлога зашто сваких 10 до 15 дана к нама долазе дезертери низама, а хоће да се бар једном сити наједу и да добију какву било одећу. Ево како се добро живи у турским логорима (...) === „Ново време”, бр. 642, 10/22. децембар 1877. === ''Сажетак: Српска војска излази на границу на Јавору, Дрини, код Ћуприје и у источној Србији.'' : Београд, 1. децембра 1877. године: : Покрети војске се настављају. На основу вести са границе, друга класа милиције Тимочке армије такође покренута је на положај Великог Извора, оба чачанска батаљона већ су стигли у Радовнице, близу Шапца, на Дрини, резервна војска књажевачког округа налази се у походу на Неготин, где ће се прикључити одреду Хорватовића, у Ћуприји сконцентрисано је до 4.500 добровољаца. : Са војне тачке гледишта ратна дејства од стране Србије не могу наићи ни на какве препреке: на Дрини су распоређени у логорима представници свих пет подрињских округа, то јест 18.000 младих људи: на Јавору, на граници Старе Србије концентрисано је 40.000 људи изабране војске са 96 пољских топова; на Тимоку и у Неготину, образујући, тако рећи, оба крила једне исте армије има до 74.000 људи. Ова се војска уопште не може упоређивати са регуларном армијом других земаља. === „Ново време”, бр. 643, 11/13. децембар 1877. === ''Сажетак: Срби на јаворском ратишту заузели Кладницу, Турци се повукли према Новој Вароши. Успеси српске војске у долини Мораве.'' : Београд, 8. децембра 1877. године: : Срби су обишли турски положај код Бабине главе и, принудивши овим Турке да се повуку, заузели овај положај. Тога датума после упорног боја, Срби су заузели утврђења код Четине, код моста на Морави, јужније од Ниша. Прекинут је турски саобраћај између Ниша и Лесковца. : Београд 11/23. децембра 1877. године. Недеља, увече: : На основу официјелних података српска војска је заузела Кладницу коју су Турци осигурали утврђењима. Турци су се повукли према Новој Вароши. === „Ново време”, бр. 650, 18/30. децембар 1877. === ''Сажетак: Снаге српске војске прешле границу и успешно врше борбена дејства. Јединице на линији од Рашке до Јавора дејствују према Новом Пазару и Сјеници.'' : Београд, 12. децембра 1877. године: : На основу до сада добијених званичних саопштења, дејства наше војске одвијају се веома успешно. Сви делови армије, осим дринске прешли су границу и налазе се на турској територији. Турци се свуда повлаче, уступајући српској војсци путеве и не дају озбиљни отпор. : Главни штаб се већ налази у граду Крушевцу, престоници последњег српског цара Лазара. : На самој нашој источној граници дејствује Тимочка армија под командом пуковника Хорватовића. Она се креће од Великог Извора у правцу Видина и на путу је заузела луку Адлију где јој је доспело у руке прилично добро оружје и провијант. Турци су одатле бежали према Софији. Настављајући пут и тежећи да се сједине са Русима, Хорватовић се упутио према Београдчику и опколио овај пункт заједно са дивизијом пуковника Катића (...) : Нешто западније од Хорватовића дејствује наша – Моравска армија под командом пуковника Лешјанина. Објекат напада ове армије била је тврђава и сам град Ниш са околним утврђењима (...) : Даље према западу дејствује наша Ибарска или Јаворска армија под командом бившег војног министра пуковника Тихомиља Николића, врло агилног војног руководиоца, који је имао као своју базу линију од Рашке до висова Јавора, ова армија дејствује у два правца: према Новом Пазару и према Сјеници. : На првом правцу према Новом Пазару дејствује део Шумадијског корпуса и одред добровољаца под командом наставника београдске гимназијемкапетана Милоша Милојевића. === „Грађанин”, бр. 41–44, Санкт-Петербург, 25. децембар 1877. === ''Сажетак: Распоред српске војске на границама на почетку српско-турског рата, офанзивна дејства, борбе и успеси Тимочког, Моравског и Јаворског корпуса и Дринске дивизије.'' : ИНОСТРАНИ ДОГАЂАЈИ: : Тек пре две и по седмице Србија је објавила рат Турској и покренула своју војску преко источних и јужних граница кнежевине, а међутим, ступање Срба на поприште ратних дејстава успело је већ да се одрази најозбиљније за Турску, што она није могла очекивати од мале вазалне државе : (...) : Офанзивна дејства српске војске почела су 1. децембра истовременим покретима преко границе: Тимочког, Моравског и Јаворског корпуса; Дринска пак дивизија, распоређена на босанској граници, на основу политичких схватања, требало је да се ограничи само на одбрамбена дејства (...) : Што се тиче операција Јаворског одреда пуковника Николића то, као што је познато, оне се ограничавају на овладавање висовима Рашке и Јанкова виса, близу српске границе. Дејства на овом терену наилазе на огромне тешкоће у планинском, тешко проходном крају, који су притом покрили дубоки снегови. Зато је српска војска заузета претежно утврђивањем положаја на освојеној територији, којој још додати Кладницу, поред Нове Вароши и Сјенице. : Са ступањем Јаворске војске у Стару Србију, месно становништво се латило оружја, која му је дала српска влада и тиме је натерало слабе турске снаге да напусте земљу и да усредсреде своје снаге само у главним утврђеним пунктовима, као што је Нови Пазар, Сјеница и Нова Варош. : Кад се отклоне физичке препреке за наступање Срба са те стране, може се очекивати да ће део тих српских снага кренути ка Косову пољу, којим пролази железничка пруга од Митровице за Солун, а део ће кренути у долину Лима да се споји са црногорским снагама (...) : Јача турска војска сконцентрисана је, по свој прилици, у Старој Србији и на босанској граници, али њихов број не може се тачно утврдити. == 1878. == === „Берзанске новости”, бр. 8, 8. јануар 1878. === ''Сажетак: После ослобођења Ниша српска војска наступа у југозападном правцу према Новом Пазару, Сјеници и Приштини.'' : Операцију српске војске пратили су такође значајни успеси. Шумадијски корпус и дивизија Моравског корпуса, после поновљених напада у току неколико дана на предња утврђења натерали су 29. децембра тврђаву у Нишу да се преда и капитулира. После тога српска војска, која се ослободила од блокаде ове тврђаве, кренула је у правцу Новог Пазара, Сјенице и Приштине, то јест у југозападном правцу с циљем да овлада веома важним железничким путем који иде од Митровице за Солун. : Остали део армије око 25. децембра спојио се са одредом генерала Гурко и део је остао у Софији, а део оперише на југу од овога пункта. Румуни су заузети блокадом тврђаве. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Делимир Стишовић, ''Српско-турски ратови 1876-78. у руској штампи : (избор из новинске грађе)'',, Међуопштински историјски архив, Чачак 2001. * Др Живота Марковић, ''Руска штампа о Јаворском фронту 1876–1878'', „Историјска баштина”, Часопис за историографију и архивистику, Број 17, Ужице 2008. [[Категорија:Српско-турски ратови (1876-1878)]] arppf700sp70jytc26tpl3v9nipe0fu