Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 61633 148217 146603 2026-11-11T12:33:10Z Coaorao 19106 /* */ 148217 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Песник Царских Сонета | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1924 | белешке=Види још: [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] }} Песник Царских Сонета Дучић је необично интересантан песнички феномен, репрезентативан за уметника у кога су све особине расе, све тенденције духа транспоноване у сферу чисто естетичких вредности. Чудесно је како он цео свој унутарњи живот транспонује у сферу лепоте, како се у њу без остатка уливају струје његових најдубљих осећања, еротских и космичких. Његова је поезија ради тога једнострана, а ипак се мора признати да је «пуна сунца као чаша вина». И саме етичке особине наше расе транспоноване су у њој у естетичке, и зато нема у њој празнине. Та поезија која говори једино и искључиво језиком лепоте, којој је лепота свеосећање и уместо религије, — она је најбољи одговор онима који говоре о празној формалној лепоти. Празна формална лепота уопште не постоји, то није лепота; уметничког значаја има једино транспоновање душевних садржаја у сферу сензуалне лепоте. А ретко где је то транспоновање извршено тако интегрално као у Дучића. Просрани домен његове душе може ради тога некима изгледати узак, али величина његовог дела потиче из те сталне, непромењиве централне тенденције његове душе. У првом реду његова космичка еротика. Већ и сам његов љубаван доживљај је такове врсте да је погодан да одмах постане уметничким. Дучић не доживљава своје осећање много непосредно, али их доживљава одмах као песме, — а то је свакако особина велика уметника. У његовој се души, изгледа, сместа поклапа срдачни доживљај са уметничким, осећај са сликом. А то је могуће стога што Дучић није песник јединствене велике страсти која испуњава цео живот, но оног много компликованијег осећања које се раздроби у многе љубави а ипак остаје једно, — према Шелејевом стиху: -{Love is like understanding that growsbright<br />Gazing on many things.}- Дучић је песник тих привидно пролазних, у ствари врло дубоких осећања. Њихово је трајање у правој дубини наше душе, у меморији. Као што без меморије нема интелектуалног живота, тако нема ни сентименталног. Што је богатија сентиментална меморија, богатији је и љубавни живот. Љубавни песник Дучић је песник меморије љубави. Он будно чува сва блага која је икада примио, он не губи из вида вијугави хоризонт своје душе, перспективе својих давних љубави. Од прошлости је душа начињена и зато нема пролазности. Ја не знам песника који је болније и слађе опевао посмртни живот старе љубави у новој, и отисак вечности у пролазности љубави, но што је то учинио Дучић у ''Мирној песми'' и у ''Тренуцима.'' То је замишљена слатка мудрост срца које додуше не гори највишим пламеном али ни не зна за нагла гашења, које је неисцрпно баш због свог сталног и благог трошења. Но иако је Дучићева еротика непрекидно таласање осећања, она не улази у космос као јединствен сан. То бива једино тада кад се из љубавне меморије рађа стално само једна иста љубав. Кад јединствен сан и занос потпуне преданости улазе у космос, они га формирају према својој слици. Они су створили најграндниознију космичку еротику Дантеову. Данте као уметник привлачи и претвара цео свет у своју личност (Гундолф): исто тако претвара читави космос у своју љубав. У Дучића је то посве друкчије. Иако је еротика меморије, његова еротика није еротика сна, но најрафинованијег живота, где се чак и чула етеризирају. Она је додуше део његовог «сна о бескрајном», његовог свеосећања, али не као љубавни сан но као естетски доживљај; она улази у космос већ транспонована у сферу лепоте. Значај његове космичке еротике је естетски, не сентименталан ни трансценденталан. Лепота је за њега спона између љубави и бескраја. Јер као и љубав, осећа он и космос кроз медијум лепоте. Његов је космос видљиви космос, простор, естетски доживљај, највише потенцирање чулне лепоте: слика у његовој уметничкој експресији. Његов «сан о бескрајном» је управо сан о бескрају лепоте. Зато витез у песми За звездама пролази мимо острво љубави у тежњи за новом, бескрајном лепотом. Љубав која није захватила бескрај душе није захватила ни бескрај лепоте. Чисто сентиментално изражено је то у стиховима: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим. Као чисто естетски доживљај у космосу опевана је љубав на пр. у песми ''Очи'', где се фигуре колутају у бескрајној спирали, као сферни кругови, као људски поглед. Но како Дучићева еротика не захвата космос као јединствен сан, она и није вршак његове космиске лирике. Тај су вршак песме ''Сутон, Номади, Крила,'' јединствене стога што изражавају најбезграничнији осећај, чежњу за бескрајем, у границама једне чудне пластике израза. Ту говоре само централна врела његове инспирације, сан о бескрају и опијеност лепотом. Сам његов израз достиже вршак пластике и сензуално кондензоване лепоте. Стихова као што је овај: Убрисаћу с уста мучну кап горчине… ја сам налазила само још у енглеског песника Китса. Пројицирајући у космос своје чисто естетичко мерило и сензуалну пластику своје експресије, Дучић је ступио међу проналазаче нових лепота. Аница Савић—Ребац. == Види још == * [[Јован Дучић]] == Извор == ''Време'', 26. април 1924. Стр. 24. {{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}} [[Категорија:Аница Савић Ребац]] jf2xxd1zbkfasdjo5o8jvlhcfexwq3f 148218 148217 2026-11-11T12:33:25Z Coaorao 19106 /* Види још */ 148218 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Песник Царских Сонета | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1924 | белешке=Види још: [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] }} Песник Царских Сонета Дучић је необично интересантан песнички феномен, репрезентативан за уметника у кога су све особине расе, све тенденције духа транспоноване у сферу чисто естетичких вредности. Чудесно је како он цео свој унутарњи живот транспонује у сферу лепоте, како се у њу без остатка уливају струје његових најдубљих осећања, еротских и космичких. Његова је поезија ради тога једнострана, а ипак се мора признати да је «пуна сунца као чаша вина». И саме етичке особине наше расе транспоноване су у њој у естетичке, и зато нема у њој празнине. Та поезија која говори једино и искључиво језиком лепоте, којој је лепота свеосећање и уместо религије, — она је најбољи одговор онима који говоре о празној формалној лепоти. Празна формална лепота уопште не постоји, то није лепота; уметничког значаја има једино транспоновање душевних садржаја у сферу сензуалне лепоте. А ретко где је то транспоновање извршено тако интегрално као у Дучића. Просрани домен његове душе може ради тога некима изгледати узак, али величина његовог дела потиче из те сталне, непромењиве централне тенденције његове душе. У првом реду његова космичка еротика. Већ и сам његов љубаван доживљај је такове врсте да је погодан да одмах постане уметничким. Дучић не доживљава своје осећање много непосредно, али их доживљава одмах као песме, — а то је свакако особина велика уметника. У његовој се души, изгледа, сместа поклапа срдачни доживљај са уметничким, осећај са сликом. А то је могуће стога што Дучић није песник јединствене велике страсти која испуњава цео живот, но оног много компликованијег осећања које се раздроби у многе љубави а ипак остаје једно, — према Шелејевом стиху: -{Love is like understanding that growsbright<br />Gazing on many things.}- Дучић је песник тих привидно пролазних, у ствари врло дубоких осећања. Њихово је трајање у правој дубини наше душе, у меморији. Као што без меморије нема интелектуалног живота, тако нема ни сентименталног. Што је богатија сентиментална меморија, богатији је и љубавни живот. Љубавни песник Дучић је песник меморије љубави. Он будно чува сва блага која је икада примио, он не губи из вида вијугави хоризонт своје душе, перспективе својих давних љубави. Од прошлости је душа начињена и зато нема пролазности. Ја не знам песника који је болније и слађе опевао посмртни живот старе љубави у новој, и отисак вечности у пролазности љубави, но што је то учинио Дучић у ''Мирној песми'' и у ''Тренуцима.'' То је замишљена слатка мудрост срца које додуше не гори највишим пламеном али ни не зна за нагла гашења, које је неисцрпно баш због свог сталног и благог трошења. Но иако је Дучићева еротика непрекидно таласање осећања, она не улази у космос као јединствен сан. То бива једино тада кад се из љубавне меморије рађа стално само једна иста љубав. Кад јединствен сан и занос потпуне преданости улазе у космос, они га формирају према својој слици. Они су створили најграндниознију космичку еротику Дантеову. Данте као уметник привлачи и претвара цео свет у своју личност (Гундолф): исто тако претвара читави космос у своју љубав. У Дучића је то посве друкчије. Иако је еротика меморије, његова еротика није еротика сна, но најрафинованијег живота, где се чак и чула етеризирају. Она је додуше део његовог «сна о бескрајном», његовог свеосећања, али не као љубавни сан но као естетски доживљај; она улази у космос већ транспонована у сферу лепоте. Значај његове космичке еротике је естетски, не сентименталан ни трансценденталан. Лепота је за њега спона између љубави и бескраја. Јер као и љубав, осећа он и космос кроз медијум лепоте. Његов је космос видљиви космос, простор, естетски доживљај, највише потенцирање чулне лепоте: слика у његовој уметничкој експресији. Његов «сан о бескрајном» је управо сан о бескрају лепоте. Зато витез у песми За звездама пролази мимо острво љубави у тежњи за новом, бескрајном лепотом. Љубав која није захватила бескрај душе није захватила ни бескрај лепоте. Чисто сентиментално изражено је то у стиховима: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим. Као чисто естетски доживљај у космосу опевана је љубав на пр. у песми ''Очи'', где се фигуре колутају у бескрајној спирали, као сферни кругови, као људски поглед. Но како Дучићева еротика не захвата космос као јединствен сан, она и није вршак његове космиске лирике. Тај су вршак песме ''Сутон, Номади, Крила,'' јединствене стога што изражавају најбезграничнији осећај, чежњу за бескрајем, у границама једне чудне пластике израза. Ту говоре само централна врела његове инспирације, сан о бескрају и опијеност лепотом. Сам његов израз достиже вршак пластике и сензуално кондензоване лепоте. Стихова као што је овај: Убрисаћу с уста мучну кап горчине… ја сам налазила само још у енглеског песника Китса. Пројицирајући у космос своје чисто естетичко мерило и сензуалну пластику своје експресије, Дучић је ступио међу проналазаче нових лепота. Аница Савић—Ребац. == Види још == * [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] == Извор == ''Време'', 26. април 1924. Стр. 24. {{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}} [[Категорија:Аница Савић Ребац]] 1jb6ya2l08z9e4521e387c9ay5zv64a