Викиречник srwiktionary https://sr.wiktionary.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.4 case-sensitive Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викиречник Разговор о викиречнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Портал Разговор о порталу Додатак Разговор о додатку TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 34499 721747 721577 2026-11-10T21:37:13Z Akybgd 9643 721747 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|ходати|hodati|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''хо́дати''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|хо-да-ти}} {{Значење| : [1.] Ићи кораком, пешке, корачати; пешачити: ~ тамо-амо, брзо ~, ~ на прстима, много ~. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [1.1.] У [[санскрт]]у наилазимо на коренски глагол '''हुड्''' (чита се) '''худ''' у трећем лицу једнине садашњег времена '''[[होडति]]''' <ref>Монијер-Вилијамс (1899), “हुड्”, in A Sanskrit–English Dictionary - Санскрт (други ступац) страна 1301: [[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/csl-apidev/servepdf.php?dict=MW&page=1301,2]]</ref> (чита се) '''ходати''', једно од значења је истоветно као и у српском језику. : [2.] [[фиг.]] Преносити се (од) једног до другог, ићи из руке у руку. – Флаша ракије је ходала од госта до госта. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [3.] Померати се, покретати се, помицати се (нпр. о шеталици сата). <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [4.] [[разг.]] Излазити, забављати се с девојком, односно младићем. – Њих двоје ходају већ годину дана. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[ићи]], [[кретати се]], [[корачати]], [[помицати се]], [[пешачити]], [[крочити]], [[ступати]], [[табанчити]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[газити]] [[фиг.]], ''[[Викиречник:Фамилијарне речи|фам.]]'' [[табанати]] [[фам.]], [[шипчити]] [[фам.]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[жипчити]] [[фам.]] [[рег.]], [[базати]] [[фам.]], ''[[Викиречник:Жаргонске речи|жарг.]]'' [[гиљати]] [[жарг.]], [[пичити]] [[жарг.]], ''[[Викиречник:Екпресивно|експр.]]'' [[кланцати]] [[експр.]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Лекар је препоручио мојим родитељима да више ходају и да се више крећу. : [1.2.] Старији човек је ходао полако, помажући се дрвеним штапом. : [1.3.] Горан је цео дан ходао по граду тражећи одговарајући поклон за мајку. : [1.4.] Понекад волим да ходам бос по трави јер ме то опушта и повезује са природом. : [1.5.] Док је беба правила своје прве кораке, родитељи су је пажљиво гледали како хода. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[гегати се]], [[јурити]], [[трчати]] {{R:Recnik Sinonima}} : [1.1.] [[ходити]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[ходалачки]] : [1.1.] [[ход]], [[ходалац]], [[ходалица]], [[ходало]], [[ходаљка]], [[ходање]], [[ходац]], [[ходач]] : [1.1.] [[доходати]], [[находати]], [[преходати]], [[проходати]], [[расходати]], [[уходати]] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|ходати (hodati)}} {{П|bg|1|ходя (hodja)}} {{П|en|1|to go, to walk}} {{П|zh|1|步行 (buhing)}} <!-- ? {{П|kmr|1|çûn (ćun)}} --> {{П|mk|1|оди (odi)}} {{П|fa|1| ()}} <!-- ? {{П|fa|1|رفتن (raftan)}} --> {{П|pl|1|chodzić (hodzić)}} {{П-средина}} {{П|ru|1|ходить (hodit)}} {{П|sa|1|होडति (hodati)}} {{П|sk|1|chodiť (hodiť)}} {{П|hsb|1|chodźić (hodźić)}} {{П|dsb|1|chójźiś (hójźiś)}} {{П|sh|1|ходати (hodati)}} {{П|hi|1| ()}} <!-- ? {{П|hi|1|चलना (ćalna), टहलना (tahalna)}} --> {{П|hr|1|hodati}} {{П|cs|1|chodit (hodit)}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} 31aowxfwq7yzy87qmq7c2fp9ty3oyjv 0 35980 721745 675955 2026-11-10T21:15:53Z Akybgd 9643 721745 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|пребивалиште|prebivalište|1|sr}} {{Падежи| |ном_јед=пребивалиште |ном_мн=пребивалишта |ген_јед=пребивалишта |ген_мн=пребивалишта |дат_јед=пребивалишту |дат_мн=пребивалиштима |аку_јед=пребивалиште |аку_мн=пребивалишта |вок_јед=пребивалиште |вок_мн=пребивалишта |инс_јед=пребивалиштем |инс_мн=пребивалиштима |лок_јед=пребивалишту |лок_мн=пребивалиштима }} === Именица === {{српски-именица|род=с}} {{Облици| : [1.1.] '''преби́валӣште''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/986/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|пре-би-ва-ли-ште|}} {{Значење| : [1.] Место пребивања; уп. боравиште. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/986/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[кућа]], [[стан]], [[дом]], [[боравиште]], [[седиште]], [[домаћинство]], [[конак]], [[место боравка]], [[кров]], [[кут]], [[стамбена јединица]], [[станиште]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[легло]] [[фиг.]], [[адреса]] [[фиг.]], [[праг]] [[фиг.]], [[матица]] [[фиг.]], ''[[Викиречник:Фамилијарне речи|фам.]]'' [[гнездо]] [[фам.]], [[кућица-слободица]] [[фам.]], [[гајба]] [[жарг.]], ''[[Викиречник:Формализми|форм.]]'' [[место становања]] [[форм.]], ''[[Викиречник:Архаичне речи|арх.]]'' [[огњиште]] [[арх.]], [[легало]] [[арх.]], ''[[Викиречник:Ретке речи|рет.]]'' [[обитавалиште]] [[рет.]], ''[[Викиречник:Изрази|изр.]]'' [[кров над главом]] [[изр.]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Пребивалиште, увек исказује тачну адресу сталног становања. : [1.2.] Након венчања, млади брачни пар је пријавио своје ново пребивалиште на адреси у Новом Саду. : [1.3.] Закон обавезује све грађане да пријаве промену пребивалишта у року од седам дана од дана пресељења. : [1.4.] Иако већ три године студира у Нишу, његово званично пребивалиште је и даље породична кућа у Лесковцу. : [1.5.] На гласачком листићу јасно пише да грађани могу гласати само на оном месту где им је уписано стално пребивалиште. : [1.6.] Приликом отварања рачуна у банци, службеница ме је замолила да покажем личну карту ради провере тачног пребивалишта. : [1.7.] У званичном полицијском записнику наведено је да окривљени има пребивалиште у Чачку, а привремено боравиште у Београду. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[склониште]], [[завичај]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} tpxrgto1zttf7b5c5f88yxxzqwfixsj 0 40101 721760 721025 2026-11-11T08:09:11Z Akybgd 9643 721760 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|живети|živeti|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} '''Морфолошке варијације:''' : [1.1.] '''екавски: '''живети''', ијекавски: '''живјети''', икавски: '''живити {{Облици| : [1.1.] '''жи́вети''', '''жи́вјети''', жи́вӣм <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|жи-ве-ти|}} {{Значење| : [1.] Бити жив; одржавати у себи живот (храном и сл.). – Волим живети. Живео је на млеку. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [1.1.] У [[санскрт]]у наилазимо на коренски глагол '''जीव्''' <ref>Монијер Вилијамс - Келн (1899), “जीव्” in A Sanskrit–English Dictionary - Санскрт (други ступац) страна: 422 [[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/csl-apidev/servepdf.php?dict=MW&page=422,2]]</ref><ref>Санскрт: [[https://sa.wiktionary.org/wiki/%E0%A4%9C%E0%A5%80%E0%A4%B5%E0%A5%8D]]</ref> (чита се) '''ђив''' у трећем лицу једнине садашњег времена '''[[जीवति]]''' <ref>Санскрт: [[https://en.wiktionary.org/wiki/%E0%A4%9C%E0%A5%80%E0%A4%B5%E0%A4%A4%E0%A4%BF]]</ref> (чита се) '''ђивати''', истоветног значења као и у српском језику. : [2.] Бити, постојати. – У томе селу живео један човек. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [3.] Пребивати у одређеном месту; претежно боравити негде: ~ у Црној Гори; ~ у великој соби. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [4.] Проводити живот радећи, издржавати се од нечега: ~ од трговине, ~ од једне краве. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [5.] Проживљавати живот на одређен начин; ~ као радник, ~ боемски. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [6.] Посвећивати, усмеравати живот (за некога, за нешто, некоме): ~ само за децу. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [7.] Проводити живот уживајући у њему: знати ~. Једни раде а други живе. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [8.] Бити у заједници (с неким, с нечим): ~ у заједници, ~ с књигом. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [9.] Бити у одређеним односима (с неким): ~ са њим као са рођеним братом, ~ као комшије. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [10.] Бити у брачној заједници; бити у интимним односима (с неким): ~ лепо са својим мужем, ~ са другом женом. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [11.] Изгледати као жив. – Пред њим живи цела слика. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [12.] Постојати, деловати активно у животу. — Његово дело живи у народу. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [13.] Постојати у свести, у традицији, сећању. – Те приче живеле су још у народу. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [14.] [[прел.]] [[књиж.]] Проживљавати. – Блоа је живео оно што је писао (И. Секулић). <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [15.] (с таутолошком допуном „живот“) Живети на прави начин, пуним животом, проживљвати живот на прави начин. – Живот треба живети (Д. Ђуровић). <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[бити]], [[постојати]], [[бивствовати]], ''[[Викиречник:Песничке речи|песн.]]'' [[вековати]] [[песн.]] {{R:Recnik Sinonima}} : [2.1.] [[обитавати]], [[пребивати]], ''[[Викиречник:Формализми|форм.]]'' [[настањивати]] [[форм.]], [[бити смештен]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[стајати]] [[фам.]] [[рег.]], [[боравити]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Живети слободно... : [1.2.] Живети одрживим начином живота... : [1.3.] Живети здравије и срећније уз здраву храну. : [1.4.] Партибрејкерс: „Дан за даном, живот је мора... живети се мора.“ <ref>Партибрејкерс - Дан за даном [[https://www.youtube.com/watch?v=DtzqtSlPaNE&list=RDDtzqtSlPaNE&start_radio=1]]</ref> : [1.5.] Ни прављење куће у природи, судећи по књизи „Преживети и живети у природи“ не представља непремостиву препреку. : [1.6.] Све̏кар је жи́во по̏сле ма̏ме још два́десет го̏дина. <ref name="Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.">Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148, 163.</ref> <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. ">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 1, 07, 108.</ref> <ref name="Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште.">Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143, 144, 149.</ref> <ref name="Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине">Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).</ref> [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]], [[српски говор у Черевићу (Срем)|Черевић]], [[српски говор у Новом Кнежевцу (Банат)|Нови Кнежевац]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Фаркаждину (Банат)|Фаркаждин]], [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]], [[српски говор у Дупљаји (Банат)|Дупљаја]], [[српски говор у Белој Цркви (Банат)|Бела Црква]], [[српски говор у Баваништу (Банат)|Баваниште]], [[српски говор у Гају (Банат)|Гај]], [[српски говор у Дубовцу (Банат)|Дубовац]], [[српски говор у Омољици (Банат)|Омољица]], [[српски говор у Ковину (Банат)|Ковин]], [[српски говор у Чипу (Мађарска)|Чип]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.7.] Ако се бри̏неш, мо̏ж да жи́виш. [[српски говор у Јаши Томић (Банат)|Јаша Томић]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.8.] Кад во̏леш да и̏маш, мо̑раш и да ра̑ниш, мо̑раш да се ста̏раш за жѝвот, да гле́диш да се марви́нче извѐде на̀ пӯт, да му да̑ш по̏моћ да мо̏же да жи́ви. [[српски говор у Зрењанину (Банат)|Зрењанин]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[живели]] : [1.1.] [[жива]], [[шива]], [[живац]] : [1.1.] [[живеж]], [[живежни]] : [1.1.] [[живина]] : [1.1.] [[живахнути]], [[живаљ]], [[живахан]] : [1.1.] [[живнути]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[жив]] : [1.1.] [[доживети]], [[заживети]], [[иживети]], [[наживети]], [[надживети]], [[одживети]], [[оживети]], [[поживети]], [[преживети]], [[проживети]], [[саживети]], [[уживети]] : [1.1.] [[живот]], [[живљење]], [[животарење]], [[живахност]] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|живјети (živjeti)}} {{П|bg|1|живея (živeja)}} {{П|cy|1|byw}} {{П|gu|1|જીવવું (đivu)}} {{П|en|1|to live, to exist, be alive}} {{П|csb|1|żec}} {{П|zh|1|生 (šong)}} {{П|kmr|1|jîn (đin)}} {{П|lv|1|dzīvot}} {{П|lt|1|gyventi}} {{П|mk|1|живее (živee)}} {{П|ne|1|जिउनु (điunu)}} {{П|mr|1|जगणे (đagane)}} {{П|om|1|jiraachuu}} {{П|os|1|цæрын (cerin)}} {{П|pa|1|ਜਿਊਣਾ (điuna)}} {{П|fa|1|زیستن‎ (zistan)}} {{П|pl|1|żyć}} {{П-средина}} {{П|ru|1|жить (žit)}} {{П|rom|1|ʒivel}} {{П|sa|1|जीवति (đivati)}} <!-- sa: koren: जीव् (điv) --> {{П|sw|1|ishi (iši)}} {{П|sd|1|جئڻ (đianu)}} {{П|sk|1|žiť}} {{П|sl|1|živeti}} {{П|hsb|1|žiwić}} {{П|dsb|1|žywiś}} {{П|sh|1|живети (živeti) / живјети (živjeti)}} {{П|tg|1|зистан (zistan)}} {{П|uz|1|yashamoq}} {{П|ur|1|جینا (đina)}} {{П|hi|1|जीना (đina)}} {{П|hr|1|živjeti}} {{П|cs|1|žít}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} {{Tetr|6|ж|и|в|е|т|и|08|10|03|07|22|10}} qk6hmkruf2zvmskq4giphf63tghq3va 0 46371 721761 721026 2026-11-11T08:09:17Z Akybgd 9643 721761 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|живети|živeti|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} '''Морфолошке варијације:''' : [1.1.] екавски: '''živeti''', ијекавски: '''živjeti''', икавски: '''živiti''' {{Облици| : [1.1.] '''žíveti''', '''žívjeti''', žívīm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|ži-ve-ti|}} {{Значење| : [1.] Бити жив; одржавати у себи живот (храном и сл.). – Волим живети. Живео је на млеку. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [1.1.] U [[sanskrt]]u nailazimo na korenski glagol '''जीव्''' <ref>Monijer Vilijams - Keln (1899), “जीव्” in A Sanskrit–English Dictionary - Sanskrt drugi stupac strana: 422 [[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/csl-apidev/servepdf.php?dict=MW&page=422,2]]</ref><ref>Sanskrt: [[https://sa.wiktionary.org/wiki/%E0%A4%9C%E0%A5%80%E0%A4%B5%E0%A5%8D]]</ref> (čita se) '''điv''' u trećem licu jednine sadašnjeg vremena '''[[जीवति]]''' <ref>Sanskrt: [[https://en.wiktionary.org/wiki/%E0%A4%9C%E0%A5%80%E0%A4%B5%E0%A4%A4%E0%A4%BF]]</ref> (čita se) '''đivati''', istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku. : [2.] Biti, postojati. – U tome selu živeo jedan čovek. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [3.] Prebivati u određenom mestu; pretežno boraviti negde: ~ u Crnoj Gori; ~ u velikoj sobi. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [4.] Provoditi život radeći, izdržavati se od nečega: ~ od trgovine, ~ od jedne krave. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [5.] Proživljavati život na određen način; ~ kao radnik, ~ boemski. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [6.] Posvećivati, usmeravati život (za nekoga, za nešto, nekome): ~ samo za decu. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [7.] Provoditi život uživajući u njemu: znati ~. Jedni rade a drugi žive. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [8.] Biti u zajednici (s nekim, s nečim): ~ u zajednici, ~ s knjigom. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [9.] Biti u određenim odnosima (s nekim): ~ sa njim kao sa rođenim bratom, ~ kao komšije. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [10.] Biti u bračnoj zajednici; biti u intimnim odnosima (s nekim): ~ lepo sa svojim mužem, ~ sa drugom ženom. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [11.] Izgledati kao živ. – Pred njim živi cela slika. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [12.] Postojati, delovati aktivno u životu. — Njegovo delo živi u narodu. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [13.] Postojati u svesti, u tradiciji, sećanju. – Te priče živele su još u narodu. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [14.] [[прел.]] [[књиж.]] Proživljavati. – Bloa je živeo ono što je pisao (I. Sekulić). <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> : [15.] (s tautološkom dopunom „život“) Živeti na pravi način, punim životom, proživljvati život na pravi način. – Život treba živeti (D. Đurović). <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/354/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[biti]], [[postojati]], [[bivstvovati]], ''[[Викиречник:Песничке речи|песн.]]'' [[vekovati]] [[песн.]] {{R:Recnik Sinonima}} : [2.1.] [[obitavati]], [[prebivati]], ''[[Викиречник:Формализми|форм.]]'' [[nastanjivati]] [[форм.]], [[biti smešten]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[stajati]] [[фам.]] [[рег.]], [[boraviti]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Živeti slobodno... : [1.2.] Živeti održivim načinom života... : [1.3.] Živeti zdravije i srećnije uz zdravu hranu. : [1.4.] Partibrejkers: „Dan za danom, život je mora... živeti se mora.“ <ref>Partibrejkers - Dan za danom [[https://www.youtube.com/watch?v=DtzqtSlPaNE&list=RDDtzqtSlPaNE&start_radio=1]]</ref> : [1.5.] Ni pravljenje kuće u prirodi, sudeći po knjizi „Preživeti i živeti u prirodi“ ne predstavlja nepremostivu prepreku. : [1.6.] Svȅkar je žívo pȍsle mȁme još dvádeset gȍdina. <ref name="Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.">Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148, 163.</ref> <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. ">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 1, 07, 108.</ref> <ref name="Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште.">Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143, 144, 149.</ref> <ref name="Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине">Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).</ref> [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]], [[српски говор у Черевићу (Срем)|Черевић]], [[српски говор у Новом Кнежевцу (Банат)|Нови Кнежевац]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Фаркаждину (Банат)|Фаркаждин]], [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]], [[српски говор у Дупљаји (Банат)|Дупљаја]], [[српски говор у Белој Цркви (Банат)|Бела Црква]], [[српски говор у Баваништу (Банат)|Баваниште]], [[српски говор у Гају (Банат)|Гај]], [[српски говор у Дубовцу (Банат)|Дубовац]], [[српски говор у Омољици (Банат)|Омољица]], [[српски говор у Ковину (Банат)|Ковин]], [[српски говор у Чипу (Мађарска)|Чип]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.7.] Ako se brȉneš, mȍž da žíviš. [[српски говор у Јаши Томић (Банат)|Јаша Томић]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.8.] Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mȍže da žívi. [[српски говор у Зрењанину (Банат)|Зрењанин]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[živeli]] : [1.1.] [[živa]], [[šiva]], [[živac]] : [1.1.] [[živež]], [[živežni]] : [1.1.] [[živina]] : [1.1.] [[živahnuti]], [[živalj]], [[živahan]] : [1.1.] [[živnuti]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[živ]] : [1.1.] [[doživeti]], [[zaživeti]], [[iživeti]], [[naživeti]], [[nadživeti]], [[odživeti]], [[oživeti]], [[poživeti]], [[preživeti]], [[proživeti]], [[saživeti]], [[uživeti]] : [1.1.] [[život]], [[življenje]], [[životarenje]], [[živahnost]] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|живјети (živjeti)}} {{П|bg|1|живея (živeja)}} {{П|cy|1|byw}} {{П|gu|1|જીવવું (đivu)}} {{П|en|1|to live, to exist, be alive}} {{П|csb|1|żec}} {{П|zh|1|生 (šong)}} {{П|kmr|1|jîn (đin)}} {{П|lv|1|dzīvot}} {{П|lt|1|gyventi}} {{П|mk|1|живее (živee)}} {{П|ne|1|जिउनु (điunu)}} {{П|mr|1|जगणे (đagane)}} {{П|om|1|jiraachuu}} {{П|os|1|цæрын (cerin)}} {{П|pa|1|ਜਿਊਣਾ (điuna)}} {{П|fa|1|زیستن‎ (zistan)}} {{П|pl|1|żyć}} {{П-средина}} {{П|ru|1|жить (žit)}} {{П|rom|1|ʒivel}} {{П|sa|1|जीवति (đivati)}} <!-- sa: koren: जीव् (điv) --> {{П|sw|1|ishi (iši)}} {{П|sd|1|جئڻ (đianu)}} {{П|sk|1|žiť}} {{П|sl|1|živeti}} {{П|hsb|1|žiwić}} {{П|dsb|1|žywiś}} {{П|sh|1|живети (živeti) / живјети (živjeti)}} {{П|tg|1|зистан (zistan)}} {{П|uz|1|yashamoq}} {{П|ur|1|جینا (đina)}} {{П|hi|1|जीना (đina)}} {{П|hr|1|živjeti}} {{П|cs|1|žít}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} 8oymrp59s1ue3qolca0rfsl8j5joht8 0 50492 721744 701951 2026-11-10T12:00:01Z Akybgd 9643 721744 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|давати|davati|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''dávati''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/228/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|da-va-ti|}} {{Значење| : [1.] Prema [[dati]] (se). '''• ~ časove''' Podučavati (van škole). '''~ šakom i kapom''' davati mnogo, obilno. '''ne dajem ja ništa na to''' ne držim mnogo do toga, ne cenim to. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/228/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[dati]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Ova mlada voćka već u prvoj godini daje odlične plodove. : [1.2.] Tvoja porodica ti daje ogromnu podršku u svemu što radiš. : [1.3.] Prodavac na pijaci uvek daje popust svojim stalnim mušterijama. : [1.4.] Ovaj posao mi ne daje mnogo slobodnog vremena za hobije i porodicu. : [1.5.] Moj deda je dobrotvor, svakog meseca daje deo svoje penzije u dobrotvorne svrhe. }} {{Асоцијације| : [1.1.] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[davalac]], [[davalaštvo]], [[davanje]], [[davatelj]], [[davateljka]], [[davač]] }} {{П-лево}} {{П|ar|1|أعطى (a ta)}} {{П|as|1|দে (de)}} {{П|bn|1|দেওয়া (deova)}} {{П|bs|1|давати (davati)}} {{П|bg|1|давам (davam)}} {{П|wa|1|dner}} {{П|el|1|δίνω (dino)}} {{П|gu|1|દેવું (devum)}} {{П|en|1|to give}} {{П|ga|1|tabhair}} {{П|hy|1|տալ (tal /dal)}} {{П|kk|1|беру (beru)}} {{П|csb|1|dawac}} {{П|zh|1|给 (gei)}} {{П|zza|1|dayene (dajene)}} {{П|kmr|1|dan}} {{П|lv|1|dot}} {{П|lt|1|duoti}} {{П|hu|1|ad}} {{П|mk|1|дава (dava)}} {{П|div|1|ދެނީ (deni)}} {{П|mr|1|देणे (dene)}} {{П|ne|1|दिनु (dinu)}} {{П|or|1|ଦେବା (deba)}} {{П|os|1|дæттын (detin)}} {{П|pa|1|ਦੇਣਾ (dena)}} {{П|fa|1|دادن (dadan)}} {{П|pl|1|dawać}} {{П|pra|1|𑀤𑁂𑀤𑀺 (dedi)}} {{П|ro|1|a da}} {{П|rom|1|del}} {{П-средина}} {{П|ru|1|давать (davat)}} {{П|sa|1|ददाति (dadati)}} {{П|sd|1|ڏئڻ (dijanu)}} {{П|si|1|දෙනවා (denava)}} {{П|sk|1|dávať}} {{П|sl|1|dajati}} {{П|hsb|1|dawać}} {{П|dsb|1|dawaś}} {{П|sh|1|давати (davati)}} {{П|ta|1|தா (da)}} {{П|tg|1|додан (dodan)}} {{П|uz|1|bermoq}} {{П|ur|1|دینا‎ (dena)}} {{П|hi|1|देना (dena)}} {{П|hr|1|davati}} {{П|cs|1|dávat}} {{П|gd|1|tabhair}} {{П|es|1|dar}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} jsm0ovhxtoo8ru6iz7dw2al1l4t6jy7 0 53708 721748 721578 2026-11-10T21:38:11Z Akybgd 9643 721748 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|ходати|hodati|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''hódati''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|ho-da-ti}} {{Значење| : [1.] Ići korakom, peške, koračati; pešačiti: ~ tamo-amo, brzo ~, ~ na prstima, mnogo ~. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [1.1.] U [[sanskrt]]u nailazimo na korenski glagol '''हुड्''' (čita se) '''hud''' u trećem licu jednine sadašnjeg vremena '''[[होडति]]''' <ref>Monijer-Vilijams (1899), “हुड्”, in A Sanskrit–English Dictionary - Sanskrt (drugi stupac) strana 1301: [[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/csl-apidev/servepdf.php?dict=MW&page=1301,2]]</ref> (čita se) '''hodati''', jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku. : [2.] [[фиг.]] Prenositi se (od) jednog do drugog, ići iz ruke u ruku. – Flaša rakije je hodala od gosta do gosta. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [3.] Pomerati se, pokretati se, pomicati se (npr. o šetalici sata). <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [4.] [[разг.]] Izlaziti, zabavljati se s devojkom, odnosno mladićem. – Njih dvoje hodaju već godinu dana. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[ići]], [[kretati se]], [[koračati]], [[pomicati se]], [[pešačiti]], [[kročiti]], [[stupati]], [[tabančiti]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[gaziti]] [[фиг.]], ''[[Викиречник:Фамилијарне речи|фам.]]'' [[tabanati]] [[фам.]], [[šipčiti]] [[фам.]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[žipčiti]] [[фам.]] [[рег.]], [[bazati]] [[фам.]], ''[[Викиречник:Жаргонске речи|жарг.]]'' [[giljati]] [[жарг.]], [[pičiti]] [[жарг.]], ''[[Викиречник:Екпресивно|експр.]]'' [[klancati]] [[експр.]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Lekar je preporučio mojim roditeljima da više hodaju i da se više kreću. : [1.2.] Stariji čovek je hodao polako, pomažući se drvenim štapom. : [1.3.] Goran je ceo dan hodao po gradu tražeći odgovarajući poklon za majku. : [1.4.] Ponekad volim da hodam bos po travi jer me to opušta i povezuje sa prirodom. : [1.5.] Dok je beba pravila svoje prve korake, roditelji su je pažljivo gledali kako hoda. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[gegati se]], [[juriti]], [[trčati]] {{R:Recnik Sinonima}} : [1.1.] [[hoditi]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[hodalački]] : [1.1.] [[hod]], [[hodalac]], [[hodalica]], [[hodalo]], [[hodaljka]], [[hodanje]], [[hodac]], [[hodač]] : [1.1.] [[dohodati]], [[nahodati]], [[prehodati]], [[prohodati]], [[rashodati]], [[uhodati]] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|ходати (hodati)}} {{П|bg|1|ходя (hodja)}} {{П|en|1|to go, to walk}} {{П|zh|1|步行 (buhing)}} <!-- ? {{П|kmr|1|çûn (ćun)}} --> {{П|mk|1|оди (odi)}} {{П|fa|1| ()}} <!-- ? {{П|fa|1|رفتن (raftan)}} --> {{П|pl|1|chodzić (hodzić)}} {{П-средина}} {{П|ru|1|ходить (hodit)}} {{П|sa|1|होडति (hodati)}} {{П|sk|1|chodiť (hodiť)}} {{П|hsb|1|chodźić (hodźić)}} {{П|dsb|1|chójźiś (hójźiś)}} {{П|sh|1|ходати (hodati)}} {{П|hi|1| ()}} <!-- ? {{П|hi|1|चलना (ćalna), टहलना (tahalna)}} --> {{П|hr|1|hodati}} {{П|cs|1|chodit (hodit)}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} k4ad27co8y3yy1ea6k2kcap0ngk6bp2 0 55770 721763 717110 2026-11-11T09:58:29Z Akybgd 9643 721763 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|жив|živ|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''žȋv''', žíva, -o (komp. žȉvljī) <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|živ|}} {{Значење| : [1.] Koji živi, koji je u životu, u kojem postoje biološki procesi: ~ čovek, ~ drvo. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [2.] Koji nije izumro, koji postoji. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [3.] Koji postoji kao aktivna prirodna pojava: ~ vulkan. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [4.] Koji je još u upotrebi; koji se čuva: ~ jezik, ~ predanje. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [5.] Koji je sačinjen od ljudi ili životinja; koji čine izrasle biljke: ~ zid, ~ sila; ~ ograda. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [6.] Živahan, hitar, nemiran; aktivan, preduzimljiv: ~ dečak; ~ kao munja. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [7.] Pokretljiv, neukrotiv: ~ kosa, ~ oči. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [8.] Pun vreve, prometan: ~ ulica, ~ grad. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [9.] Pun svetlosti, šarenila; živopisan: ~ šarenilo, ~ boje. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [10.] Brz, ubrzan: ~ korak, ~ gradnja. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [11.] Aangažovan, buran; žestok, žučan: ~ odobravanje, ~ debata, ~ prepirka. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [12.] Koji gori, neugašen: ~ oganj, ~ žeravica. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [13.] Koji nije zarastao, nezalečiv: ~ rana. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [14.] Koji stalno teče, protiče: ~ izvor, ~ voda. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [15.] Presan, nepečen, nekuvan (o hrani): ~ meso, ~ kupus. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [16.] Nesažvakan; nesvaren: ~ zalogaj, ~ hrana. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [17.] Koji se upotrebljava u govoru; koji se slobodno upotrebljava; spontan: ~ reč, ~ govor. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [18.] Značajan za savremeni trenutak, aktuelan: ~ pesnik, ~ problem. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [19.] Koji nije zaboravljen, neizbledeo: ~ sećanje, ~ uspomena. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [20.] (u im. službi) s zb. Domaće životinje, stoka. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [21.] U odričnim rečenicama, za isticanje odbijanja: nikako, ni po koju cenu. – Ni živ neću više tamo otići. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [22.] Za pojačavanje značenja zamenica „svako", „iko" i sl. ne izuzimajući bilo koga. – Svak ih je živ prezirao. Je li iko živ ostao? • bojati se kao žive vatre mnogo se bojati. ~ bio (~ bila) pri blagosiljanju, u otpozdravu starijih mlađima. ~ živcat u pojačanom značenju: živ. ~ kamen kamen stanac. živ(a) mi ti nar. pri zaklinjanju nečijim životom; tako mi... tako ti živeo... ~ sam zaspao jako mi se spava. ~ pretrnuti prestrašiti se. ~ sahranjen odvojen od ljudi, od života. ~ se ne čuti držati se sasvim povučeno. ~ se pojesti, ~ da se pojede mnogo se nasekirati. ~ sram (stid) me pojeo jako sam se postideo, bilo me sramota. ~ umreti uplašiti se, pretrnuti od straha. za živa za života. kod mene (tebe) živog i pored toga što sam ja (što si ti) tu. koliko sam ~ koliko god mogu, iz sve snage. (ni) za živu glavu v. pod glava. ni ~ ni mrtav 1) veoma prestrašen. 2) nikako, ni po koju cenu. sve živo svi ljudi, sav narod. u živo (prenositi) direktan prenos (radio ili televizijski). <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [3.1.] [[aktuelan]] {{R:Recnik Sinonima}} : [4.1.] [[nepomućen]] [[суж.]], [[neoštećen]], [[nedirnut]], [[neokrnjen]], [[ceo]], [[neizbledeo]] [[суж.]], [[živ]], [[sačuvan]], [[nenačet]], [[svež]], [[nerazbijen]] [[суж.]], [[čitav]] {{R:Recnik Sinonima}} : [6.1.] [[veseo]], [[krepak]], [[životan]], [[živahan]], [[temperamentan]], [[okretan]], [[vitalan]], [[vedar]], [[žustar]], [[pokretljiv]], [[poletan]], [[pun živosti]], [[vrckast]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[vatren]] [[фиг.]], [[razigran]], [[gibak]] [[фиг.]], [[pun života]], [[mlađahan]], [[čio]], [[vedra duha]], [[dinamičan]], [[energičan]], [[bodar]], [[vižljast]], [[nemiran]] [[фиг.]], [[živ]] [[фиг.]], [[pokretan]], [[mladalački]], [[poduzetan]], [[radišan]], [[delatan]], [[radljiv]], [[preduzetan]], [[radan]], [[preduzimljiv]], [[neumirovljen]], [[zaposlen]], [[delatan]], [[namešten]], [[radan]], [[angažovan]], [[u službi]], [[radno sposoban]], [[uposlen]], [[smešten]], [[radnoaktivan]] {{R:Recnik Sinonima}} : [7.1.] [[živ]], [[pokretljiv]], [[vedar]], [[energičan]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[bujan]] [[фиг.]], [[vižlast]], [[dinamičan]], [[poletan]], [[pun života]], [[mlađahan]], [[mladalački]], [[vatren]] [[фиг.]], [[krepak]], [[snažan]], [[razigran]], [[pun živosti]], [[okretan]], [[veseo]], [[prštav]], [[životan]], [[bodar]], [[žustar]], [[čio]], [[agilan]], [[vrckast]], [[vedra duha]], [[gibak]] [[фиг.]], [[nemiran]], [[pokretan]], [[aktivan]] [[фиг.]], [[trčeći]], [[leteći]], [[neuhvatljiv]], [[lakonog]], [[vrtoglav]], [[kao munja/bljesak]], [[vratoloman]], [[pokretljiv]], [[žustar]], [[užurban]], [[živ]], [[uraganski]], ''[[Викиречник:Ретке речи|рет.]]'' [[krilonog]] [[рет.]], [[hitar]], [[vilovit]], [[kao vetar]], [[kao zec/veverica]], [[hitronog]], [[brz]], [[brzonog]], [[munjevit]], [[krilat]] [[фиг.]], [[lak]] [[фиг.]], [[ubrzan]], [[okretan]], [[veseo]], [[dobrodržeći]] {{R:Recnik Sinonima}} : [8.1.] [[živ (~ saobraćaj, ulica i sl.)]], [[prohodan]], [[bučan]], [[saobraćajni]] {{R:Recnik Sinonima}} : [9.1.] [[šarolik]], [[živ]], [[zanimljiv]] {{R:Recnik Sinonima}} : [13.1.] [[nezarastao (o rani)]], [[neizlečen]], [[nezalečiv]] {{R:Recnik Sinonima}} : [15.1.] [[presan]], [[sirov]], [[nekuvan]], [[nedopečen]] [[суж.]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Živ sam. : [2.1.] Ni živ ni mrtav. <!-- ru: ни жив ни мёртв (ni živ, ni mjortv.) fa: نه زنده و نه مرده. (nah zandeh ve nah mardeh.) hi: न जीवित, न मृत (na jivit, na mrt.) --> : [5.1.] Svako živo biće na planeti ima potrebu za vodom i vazduhom. : [7.1.] Njihov mlađi sin je veoma živ dečkić i on ni sekunde ne može da sedi na miru. : [8.1.] Centar grada je uvek živ naveče, pun muzike i šetača. : [13.1.] Taj starac je vidar i vida žive rane. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[živahan]], [[živahno]] : [1.1.] [[živahnost]] : [1.1.] [[živahnuti]], [[živnuti]] : [1.1.] [[živeti]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|жив (živ)}} {{П|bg|1|жив (živ)}} {{П|en|1|live, alive}} {{П|zh|1|活的 (huode)}} {{П|mk|1|жив (živ)}} {{П|fa|1|زنده (zende / zinda)}} {{П|pl|1|żywy}} {{П|ru|1|жив (živ), живой (živoj)}} {{П-средина}} {{П|sa|1|जीव (điva)}} {{П|sk|1|živý}} {{П|sl|1|živ}} {{П|hsb|1|žiwy}} {{П|dsb|1|žywy}} {{П|sh|1|жив (živ)}} {{П|tg|1|зинда (zinda)}} {{П|hi|1|जीवित (đivit)}} {{П|hr|1|živ}} {{П|cs|1|živý}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} {{Tetr|3|ž|i|v|08|10|03|sr}} l1an8fhmy1yg8748wpfb3xnwf0dq2zs 0 57715 721746 332039 2026-11-10T21:16:01Z Akybgd 9643 721746 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|пребивалиште|prebivalište|2|sr}} {{Падежи| |ном_јед=prebivalište |ном_мн=prebivališta |ген_јед=prebivališta |ген_мн=prebivališta |дат_јед=prebivalištu |дат_мн=prebivalištima |аку_јед=prebivalište |аку_мн=prebivališta |вок_јед=prebivalište |вок_мн=prebivališta |инс_јед=prebivalištem |инс_мн=prebivalištima |лок_јед=prebivalištu |лок_мн=prebivalištima }} === Именица === {{српски-именица|род=с}} {{Облици| : [1.1.] '''prebívalīšte''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/986/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|pre-bi-va-li-šte|}} {{Значење| : [1.] Mesto prebivanja; up. boravište. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/986/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[kuća]], [[stan]], [[dom]], [[boravište]], [[sedište]], [[domaćinstvo]], [[konak]], [[mesto boravka]], [[krov]], [[kut]], [[stambena jedinica]], [[stanište]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[leglo]] [[фиг.]], [[adresa]] [[фиг.]], [[prag]] [[фиг.]], [[matica]] [[фиг.]], ''[[Викиречник:Фамилијарне речи|фам.]]'' [[gnezdo]] [[фам.]], [[kućica-slobodica]] [[фам.]], [[gajba]] [[жарг.]], ''[[Викиречник:Формализми|форм.]]'' [[mesto stanovanja]] [[форм.]], ''[[Викиречник:Архаичне речи|арх.]]'' [[ognjište]] [[арх.]], [[legalo]] [[арх.]], ''[[Викиречник:Ретке речи|рет.]]'' [[obitavalište]] [[рет.]], ''[[Викиречник:Изрази|изр.]]'' [[krov nad glavom]] [[изр.]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Prebivalište, uvek iskazuje tačnu adresu stalnog stanovanja. : [1.2.] Nakon venčanja, mladi bračni par je prijavio svoje novo prebivalište na adresi u Novom Sadu. : [1.3.] Zakon obavezuje sve građane da prijave promenu prebivališta u roku od sedam dana od dana preseljenja. : [1.4.] Iako već tri godine studira u Nišu, njegovo zvanično prebivalište je i dalje porodična kuća u Leskovcu. : [1.5.] Na glasačkom listiću jasno piše da građani mogu glasati samo na onom mestu gde im je upisano stalno prebivalište. : [1.6.] Prilikom otvaranja računa u banci, službenica me je zamolila da pokažem ličnu kartu radi provere tačnog prebivališta. : [1.7.] U zvaničnom policijskom zapisniku navedeno je da okrivljeni ima prebivalište u Čačku, a privremeno boravište u Beogradu. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[sklonište]], [[zavičaj]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} pl3gz04rdwbe16xpm49fbrixzzq2hus 0 88375 721773 720618 2026-11-11T11:55:55Z Akybgd 9643 721773 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|седети|sedeti|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} '''Морфолошке варијације:''' : [1.1.] екавски: '''седети''', ијекавски: '''сједети''', икавски: '''сидети''' {{Облици| : [1.1.] '''сѐдети''', '''сјѐдјети''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1185/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|се-де-ти|}} {{Значење| : [1.] Бити у положају у ком се доњи део трупа ослања на нешто носећи тежину тела;: ~ на столици, ~ у клупи, ~ за столом. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1185/mode/2up]]</ref> : [1.1.] У [[санскрт]]у наилазимо на коренски глагол '''सद''' <ref>Монијер Вилијамс - Келн (1899), “सद” in A Sanskrit–English Dictionary - Санскрт (други ступац) страна 1138: [[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/MWScan/2014/web/webtc/servepdf.php?page=1138]]</ref> (чита се) '''сад''' у трећем лицу једнине садашњег времена '''[[सीदति]]''' <ref>Санскрт: [[https://en.wiktionary.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A5%80%E0%A4%A6%E0%A4%A4%E0%A4%BF#Sanskrit]]</ref>,<ref>{{R:MW|1138}}</ref> (чита се) '''сидати''', једно од значења је истоветно као и у српском језику. : [2.] Трошити време бескорисно, нерадећи; дангубити: ~ цело лето. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1186/mode/2up]]</ref> : [3.] Налазити се негде стално или дуже време, боравити, пребивати (због, службе, дужности); столовати: ~ у редакцији, у конзулату ~ три године. Краљ Никола је седио на Цетињу. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1186/mode/2up]]</ref> : [4.] Становати (дуже или краће време) у некој соби, кући, улици. – Седи у скупим хотелима. Седи у властитој кући. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1186/mode/2up]]</ref> : [5.] Боравити, пребивати, живети, проводити негде неко одређено време; налазити се у затвору. – У младости је седео у Нишу. Седео је осам дана у затвору. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1186/mode/2up]]</ref> : [6.] Мировати грејући телом јаја под собом, лежати (о птицама). <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1186/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: '''*сидети''', црквенославенског: '''сѣдѣти''' (седети) }} {{Синоними| : [1.1.] [[седати]], [[седити]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Примери| : [1.1.] Седиш на ивици. : [1.2.] Седим на столици. : [1.3.] Седимо у чекаоници. : [1.4.] Седи мало и одмори се. : [1.5.] Две девојке седе и разговарају. : [1.6.] Сѐди, са̀мо нѐ мож да ѝде нѝмало. [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.7.] Сѐди се ту̑ до дѐсет са́ти. [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.8.] Преко зи́ме, кад седи́мо, по̀кољемо сви̑ње, уз лѐбару ра̀кију, бу̏де и вру́ћи чва̑рака. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 124, 125, 127, 132, 148.</ref> <ref name="Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.">Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 31.</ref> <ref name="Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.">Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 125, 159, 161.</ref> [[српски говор у Томашевцу (Банат)|Томашевац]], [[српски говор у Госпођинцима (Бачка)|Госпођинци]], [[српски говор у Бегечу (Бачка)|Бегеч]], [[српски говор у Санаду (Банат)|Санад]], [[српски говор у Мокрину (Банат)|Мокрин]], [[српски говор у Кикинди (Банат)|Кикинда]], [[српски говор у Српској Црњи (Банат)|Српска Црња]], [[српски говор у Башаиду (Банат)|Башаид]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Меленцима (Банат)|Меленци]], [[српски говор у Житишту (Банат)|Житиште]], [[српски говор у Зрењанину (Банат)|Зрењанин]], [[српски говор у Перлезу (Банат)|Перлез]], [[српски говор у Фаркаждину (Банат)|Фаркаждин]], [[српски говор у Великом Гају (Банат)|Велики Гај]], [[српски говор у Иланџи (Банат)|Иланџа]], [[српски говор у Ченеју (Румунија)|Ченеј]], [[српски говор у Сенпетеру (Румунија)|Сенпетер]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[столица]] : [1.1.] [[поседети]], [[уседети се]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[сед]], [[седење]], [[седиште]], [[седло]], [[седељка]], [[седница]] }} {{П-лево}} {{П|bn|1|বসা (boša)}} {{П|bs|1|сједети (sjedeti)}} {{П|bg|1|седя (sedja)}} {{П|da|1|sidde}} {{П|en|1|to sit}} {{П|id|1|duduk}} {{П|ga|1|suigh}} {{П|it|1|sedere}} {{П|zh|1|坐 (zuo)}} {{П|zza|1|roniştene (roništene)}} {{П|kmr|1|rûniştin (runištin)}} {{П|lv|1|sēdēt}} {{П|lt|1|sėdėti}} {{П|mk|1|седи (sedi)}} {{П|de|1|sitzen (zitcen)}} {{П|no|1|sitte}} {{П|os|1|бадын (badin)}} {{П|pa|1|ਬਹਿਣਾ (bahina)}} {{П|fa|1|نشستن (nešastan)}} {{П|pl|1|siedzieć}} {{П|ro|1|ședea (šedea)}} {{П-средина}} {{П|ru|1|сидеть (sidet)}} {{П|sa|1|सीदति (sidati)}} {{П|sk|1|sedieť}} {{П|sl|1|sedeti}} {{П|hsb|1|sedźeć}} {{П|dsb|1|sejźeś}} {{П|sh|1|седети (sedeti)/ сједети (sjedeti)}} {{П|tg|1|нишастан (nišastan)}} {{П|ur|1|بیٹھنا (betna)}} {{П|hi|1|बैठना (bethna)}} {{П|nl|1|zitten}} {{П|hr|1|sjediti}} {{П|cs|1|sedět}} {{П|sv|1|sitta}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} 80behuqky9ur1a4p8hokvjgedf1sbh3 0 92526 721766 720374 2026-11-11T10:44:06Z Akybgd 9643 721766 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавати|prodavati|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''прода́вати''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|про-да-ва-ти|}} {{Значење| : [1.] Мењати робу за новац. : [1.1.] У [[санскрт]]у наилазимо на коренски глагол '''प्रदा''' (чита се) '''прада''' у трећем лицу једнине '''[[प्रददाति]]''' <ref>Монијер-Вилијамс (1899), “प्रदा”, in A Sanskrit–English Dictionary - Санскрт (други ступац) страна 679:[[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/csl-apidev/servepdf.php?dict=MW&page=679,2]]</ref> (чита се) '''прададати''', једно од значења је истоветно као и у српском језику. }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Примери| : [1.1.] Те̏тка мо̀ја прода́вала и си̏р и мле́ко. [[српски говор у Сремским Карловцима (Срем)|Сремски Карловци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.2.] Ни́сам ра̏д да про̀да̄јем за мо̑г живо̀та. [[српски говор у Госпођинцима (Бачка)|Госпођинци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.3.] При̏ко лета про̀да̄је ја̏гањце. <ref name="Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.222">Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 222.</ref> <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225, 269.</ref> [[српски говор у Башаиду (Банат)|Башаид]], [[српски говор у Дероњи (Бачка)|Дероње]], [[српски говор у Ченеју (Бачка)|Ченеј]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Меленцима (Банат)|Меленци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.4.] И про̀дајем ја̏ о̀вог ра̑ног па̏радајса. [[српски говор у Великом Гају (Банат)|Велики Гај]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.5.] Пре́дем, штри̏ка̄м, но̏сим да про̀дајем ча̀рапе. [[српски говор у Арадацу (Банат)|Арадац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.6.] Јѐдан де̏да прода́је не̏ки ча̀ршав. [[српски говор у Томашевцу (Банат)|Томашевац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.7.] Та̑ пче̏ла се не прода̏је та́ко. Рецимо, пче̏ла се да́је... да и о̑н за̀пати то̑. [[српски говор у Иланџи (Банат)|Иланџа]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.8.] Шта̏ прете́че то̏ прода̑м. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. 60">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60.</ref> [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]], [[српски говор у Новом Бечеју (Банат)|Нови Бечеј]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Иланџи (Банат)|Иланџа]], [[српски говор у Црепаји (Банат)|Црепаја]], [[српски говор у Крушчици (Банат)|Крушчица]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.9.] О̏нда моја ма̏ти кљу̏ка гу̏ске по де̏сет-петна̑јс, па одне́се да про́да. [[српски говор у Избишту (Банат)|Избиште]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.10.] До̀шла Мѝла̄нка и ка̑же: „Те̏тка", ка̑же, „ја̑ мо̑рам про̀дати то̑". [[српски говор у Бачинцима (Срем)|Бачинци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.11.] Та̏мо је би̏о један спа̀ија, па је о̑н про̏до има́ње па је ѝшо за Ѐнгле̄ску. <ref name="Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.">Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 152.</ref> <ref name="Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.">Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 32, 122, 124.</ref> <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. 367">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 119, 125, 147, 149, 367.</ref> [[српски говор у Ловри (Мађарска)|Ловра]], [[српски говор у Сремским Карловцима (Срем)|Сремски Карловци]], [[српски говор у Суботици (Бачка)|Суботица]], [[српски говор у Товаришеву (Бачка)|Товаришево]], [[српски говор у Ченеју (Бачка)|Ченеј]], [[српски говор у Госпођинцима (Бачка)|Госпођинци]], [[српски говор у Ђали (Банат)|Ђала]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Новом Бечеју (Банат)|Нови Бечеј]], [[српски говор у Башаиду (Банат)|Башаид]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Арадацу (Банат)|Арадац]], [[српски говор у Зрењанину (Банат)|Зрењанин]], [[српски говор у Боки (Банат)|Бока]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.12.] Му̏шке ја̏га̄њце прода́мо ка̀сапину, а же̏нске о̏башко чу̑вамо, зо̀то што ћеду те̑ да би̏ду за при́плод. [[српски говор у Куманима (Банат)|Кумане]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.13.] Но̏симо ра̀кију да прода́мо па да до̏бијемо бра̏шна. [[српски говор у Томашевцу (Банат)|Томашевац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.14.] Оће̑ж да ти про̀дам. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. ">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 72, 102, 120, 124, 132.</ref> [[српски говор у Куманима (Банат)|Кумане]], [[српски говор у Српском Крстуру (Банат)|Српски Крстур]], [[српски говор у Банатском Аранђелову (Банат)|Банатско Аранђелово]], [[српски говор у Кикинди (Банат)|Кикинда]], [[српски говор у Српској Црњи (Банат)|Српска Црња]], [[српски говор у Сенпетеру (Румунија)|Сенпетер]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Изрази| : [1.15.] и рођеног оца продати ("исто"; "И рођеног оца би продо"). <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.16.] И дупе продати ("све продати"; "И дупе би продо"). <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.17.] продати муда за бубреге ("подвалити некоме"). [[српски говор у Сомбору (Бачка)|Сомбор]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.18.] на̀полица — про̀палица, а а̀ре̄нда и ку̏ћу про̀да ("про̀палица, а а̀ре̄нда и ку̏ћу про̀да"). [[српски говор у Новом Бечеју (Банат)|Нови Бечеј]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.19.] продати јарца, купити магарца ("направити непотребну промену, која не доноси бољитак, заменити једну бескорисну ствар другом"; "Продо јарца, купио магарца"). <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.20.] Иде/продаје се ко алва ("брзо и лако се продавати"). [[српски говор у Футогу (Бачка)|Футог]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[препродати]], [[препродавати]] : [1.1.] [[распродати]], [[распродавати]] : [1.1.] [[продати]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[продавачки]] : [1.1.] [[продаја]], [[продавац]], [[продавница]], [[продавачица]] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|продавати (prodavati)}} {{П|bg|1|продавам (prodavam)}} {{П|en|1|to sell}} {{П|zh|1|出售 (ćušou)}} {{П|kmr|1|firotin}} {{П|lv|1|pārdot}} {{П|lt|1|parduoti}} {{П|mk|1|продава (prodava)}} {{П|ps|1|پلورل (ploral)}} {{П|fa|1|فروختن (foruhtan)}} {{П|pl|1|sprzedawać}} {{П-средина}} {{П|ru|1|продавать (prodavat)}} {{П|sa|1|प्रददाति (pradadati)}} {{П|sk|1|predávať}} {{П|sl|1|prodajati}} {{П|hsb|1|předawać}} {{П|dsb|1|pśedawaś}} {{П|sh|1|продавати (prodavati)}} {{П|tg|1|фурӯхтан (furuhtan)}} {{П|hi|1|}} {{П|hr|1|prodavati}} {{П|cs|1|prodávat}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} 5kkqigryfn8qp5yuj2gta1qfv1ubf9h 0 119928 721758 721582 2026-11-11T07:57:56Z Akybgd 9643 721758 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|ходити|hoditi|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''хо̀дити''', хо̏дӣм <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|хо-ди-ти}} {{Значење| : [1.] Ходати, ићи, пешачити. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [2.] (у 2. лицу несвршеног глагола) хајде(те), дођи(те). – Ходите амо. Ходи за мном. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[ходати]], [[ићи]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Примери| : [1.1.] Пера је болестан, парализиран, ал ходи. <ref name="Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) ">Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).</ref> [[српски говор у Ченеју (Румунија)|Ченеј]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.2.] Ма̏ло ко̑ла ти̑м дру̀мом хо̏ду. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. ">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 334.</ref> [[српски говор у Српској Црњи (Банат)|Српска Црња]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.3.] Дуго смо ходили старим стазама нашег града. : [1.4.] Мајка вели детету: „Ходи к мени срце моје мало.“ : [1.5.] Алекса Шантић - Ноћ под Острогом: „А ти, брдска вило, амо к мени ходи : Да пјевамо пјесму која душе грије.“ <ref>Алекса Шантић – Ноћ под Острогом: [[https://www.poezijasustine.rs/2020/02/aleksa-santic-noc-pod-ostrogom.html]]</ref> }} {{Изрази| : [1.6.] Док се отац роди, син по кући ходи. ("погачице се пеку у пећи пре хлеба"). [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[ходалачки]] : [1.1.] [[ход]], [[ходалац]], [[ходалица]], [[ходало]], [[ходаљка]], [[ходање]], [[ходац]], [[ходач]] : [1.1.] [[доходати]], [[находати]], [[преходати]], [[проходати]], [[расходати]], [[уходати]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} 6j8dw7709vitl27ti5wqglx6le9yksg 0 122979 721755 245841 2026-11-10T23:30:50Z Akybgd 9643 721755 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настанити|nastaniti|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=сврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''наста́нити''', на̀ста̄нӣм <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|на-ста-ни-ти|}} {{Значење| : [1.] Сместити (некога) негде да станује, да пребива, живи, населити (некога) негде. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Примери| : [1.1.] Ту̑ су о̀ни све̏ наста́нили офици́ре. [[српски говор у Сремској Каменици (Срем)|Сремска Каменица]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.2.] Влада је одлучила да настани избеглице у новоизграђеном насељу на ободу града. : [1.3.] Ловачко удружење је прошле године успело да настани десет парова јелена у овој шуми. : [1.4.] Пчелар је поставио нове кошнице како би у њих могао да настани нова пчелиња друштва. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[настањив]], [[настањеност]], [[настањење]] : [1.1.] [[настановати]] (се) }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} rpvrxehvo0h8png03oqly0jsthok86r 0 169338 721767 720373 2026-11-11T10:45:41Z Akybgd 9643 721767 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавати|prodavati|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''prodávati''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|pro-da-va-ti|}} {{Значење| : [1.] Menjati robu za novac. : [1.1.] U [[sanskrt]]u nailazimo na korenski glagol '''प्रदा''' (čita se) '''prada''' u trećem licu jednine '''[[प्रददाति]]''' <ref>Monijer-Vilijams (1899), “प्रदा”, in A Sanskrit–English Dictionary - Sanskrt (drugi stupac) strana 679:[[https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/csl-apidev/servepdf.php?dict=MW&page=679,2]]</ref> (čita se) '''pradadati''', jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku. }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Примери| : [1.1.] Tȅtka mòja prodávala i sȉr i mléko. [[српски говор у Сремским Карловцима (Срем)|Сремски Карловци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.2.] Nísam rȁd da pròdājem za mȏg živòta. [[српски говор у Госпођинцима (Бачка)|Госпођинци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.3.] Prȉko leta pròdāje jȁganjce. <ref name="Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.222">Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 222.</ref> <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225, 269.</ref> [[српски говор у Башаиду (Банат)|Башаид]], [[српски говор у Дероњи (Бачка)|Дероње]], [[српски говор у Ченеју (Бачка)|Ченеј]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Меленцима (Банат)|Меленци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.4.] I pròdajem jȁ òvog rȃnog pȁradajsa. [[српски говор у Великом Гају (Банат)|Велики Гај]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.5.] Prédem, štrȉkām, nȍsim da pròdajem čàrape. [[српски говор у Арадацу (Банат)|Арадац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.6.] Jèdan dȅda prodáje nȅki čàršav. [[српски говор у Томашевцу (Банат)|Томашевац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.7.] Tȃ pčȅla se ne prodȁje táko. Recimo, pčȅla se dáje... da i ȏn zàpati tȏ. [[српски говор у Иланџи (Банат)|Иланџа]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.8.] Štȁ pretéče tȍ prodȃm. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. 60">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60.</ref> [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]], [[српски говор у Новом Бечеју (Банат)|Нови Бечеј]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Иланџи (Банат)|Иланџа]], [[српски говор у Црепаји (Банат)|Црепаја]], [[српски говор у Крушчици (Банат)|Крушчица]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.9.] Ȍnda moja mȁti kljȕka gȕske po dȅset-petnȃjs, pa odnése da próda. [[српски говор у Избишту (Банат)|Избиште]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.10.] Dòšla Mìlānka i kȃže: „Tȅtka", kȃže, „jȃ mȏram pròdati tȏ". [[српски говор у Бачинцима (Срем)|Бачинци]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.11.] Tȁmo je bȉo jedan spàija, pa je ȏn prȍdo imánje pa je ìšo za Ènglēsku. <ref name="Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.">Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 152.</ref> <ref name="Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.">Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 32, 122, 124.</ref> <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. 367">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 119, 125, 147, 149, 367.</ref> [[српски говор у Ловри (Мађарска)|Ловра]], [[српски говор у Сремским Карловцима (Срем)|Сремски Карловци]], [[српски говор у Суботици (Бачка)|Суботица]], [[српски говор у Товаришеву (Бачка)|Товаришево]], [[српски говор у Ченеју (Бачка)|Ченеј]], [[српски говор у Госпођинцима (Бачка)|Госпођинци]], [[српски говор у Ђали (Банат)|Ђала]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Новом Бечеју (Банат)|Нови Бечеј]], [[српски говор у Башаиду (Банат)|Башаид]], [[српски говор у Итебеју (Банат)|Итебеј]], [[српски говор у Арадацу (Банат)|Арадац]], [[српски говор у Зрењанину (Банат)|Зрењанин]], [[српски говор у Боки (Банат)|Бока]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.12.] Mȕške jȁgānjce prodámo kàsapinu, a žȅnske ȍbaško čȗvamo, zòto što ćedu tȇ da bȉdu za príplod. [[српски говор у Куманима (Банат)|Кумане]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.13.] Nȍsimo ràkiju da prodámo pa da dȍbijemo brȁšna. [[српски говор у Томашевцу (Банат)|Томашевац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.14.] Oćȇž da ti pròdam. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. ">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 72, 102, 120, 124, 132.</ref> [[српски говор у Куманима (Банат)|Кумане]], [[српски говор у Српском Крстуру (Банат)|Српски Крстур]], [[српски говор у Банатском Аранђелову (Банат)|Банатско Аранђелово]], [[српски говор у Кикинди (Банат)|Кикинда]], [[српски говор у Српској Црњи (Банат)|Српска Црња]], [[српски говор у Сенпетеру (Румунија)|Сенпетер]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Изрази| : [1.15.] i rođenog oca prodati ("isto"; "I rođenog oca bi prodo"). <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.16.] I dupe prodati ("sve prodati"; "I dupe bi prodo"). <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.17.] prodati muda za bubrege ("podvaliti nekome"). [[српски говор у Сомбору (Бачка)|Сомбор]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.18.] nàpolica — pròpalica, a àrēnda i kȕću pròda ("pròpalica, a àrēnda i kȕću pròda"). [[српски говор у Новом Бечеју (Банат)|Нови Бечеј]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.19.] prodati jarca, kupiti magarca ("napraviti nepotrebnu promenu, koja ne donosi boljitak, zameniti jednu beskorisnu stvar drugom"; "Prodo jarca, kupio magarca"). <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.20.] Ide/prodaje se ko alva ("brzo i lako se prodavati"). [[српски говор у Футогу (Бачка)|Футог]], [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]], [[српски говор у Вршцу (Банат)|Вршац]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[preprodati]], [[preprodavati]] : [1.1.] [[rasprodati]], [[rasprodavati]] : [1.1.] [[prodati]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[prodavački]] : [1.1.] [[prodaja]], [[prodavac]], [[prodavnica]], [[prodavačica]] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|продавати (prodavati)}} {{П|bg|1|продавам (prodavam)}} {{П|en|1|to sell}} {{П|zh|1|出售 (ćušou)}} {{П|kmr|1|firotin}} {{П|lv|1|pārdot}} {{П|lt|1|parduoti}} {{П|mk|1|продава (prodava)}} {{П|ps|1|پلورل (ploral)}} {{П|fa|1|فروختن (foruhtan)}} {{П|pl|1|sprzedawać}} {{П-средина}} {{П|ru|1|продавать (prodavat)}} {{П|sa|1|प्रददाति (pradadati)}} {{П|sk|1|predávať}} {{П|sl|1|prodajati}} {{П|hsb|1|předawać}} {{П|dsb|1|pśedawaś}} {{П|sh|1|продавати (prodavati)}} {{П|tg|1|фурӯхтан (furuhtan)}} {{П|hi|1|}} {{П|hr|1|prodavati}} {{П|cs|1|prodávat}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} emgxxb69qgfdbxkkb76caux3l27njkj 0 193570 721759 721583 2026-11-11T07:58:07Z Akybgd 9643 721759 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|ходити|hoditi|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''hòditi''', hȍdīm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|ho-di-ti}} {{Значење| : [1.] Hodati, ići, pešačiti. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> : [2.] (u 2. licu nesvršenog glagola) hajde(te), dođi(te). – Hodite amo. Hodi za mnom. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1437/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[hodati]], [[ići]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Примери| : [1.1.] Pera je bolestan, paraliziran, al hodi. <ref name="Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) ">Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).</ref> [[српски говор у Ченеју (Румунија)|Ченеј]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.2.] Mȁlo kȏla tȋm drùmom hȍdu. <ref name="Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. ">Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 334.</ref> [[српски говор у Српској Црњи (Банат)|Српска Црња]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.3.] Dugo smo hodili starim stazama našeg grada. : [1.4.] Majka veli detetu: „Hodi k meni srce moje malo.“ : [1.5.] Aleksa Šantić - Noć pod Ostrogom: „A ti, brdska vilo, amo k meni hodi : Da pjevamo pjesmu koja duše grije.“ <ref>Aleksa Šantić – Noć pod Ostrogom: [[https://www.poezijasustine.rs/2020/02/aleksa-santic-noc-pod-ostrogom.html]]</ref> }} {{Изрази| : [1.6.] Dok se otac rodi, sin po kući hodi. ("pogačice se peku u peći pre hleba"). [[српски говор у Новом Милошеву (Банат)|Ново Милошево]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[hodalački]] : [1.1.] [[hod]], [[hodalac]], [[hodalica]], [[hodalo]], [[hodaljka]], [[hodanje]], [[hodac]], [[hodač]] : [1.1.] [[dohodati]], [[nahodati]], [[prehodati]], [[prohodati]], [[rashodati]], [[uhodati]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} kr7htt849nmiytcfeddqqcvtgw79y59 0 196617 721756 400352 2026-11-10T23:34:21Z Akybgd 9643 721756 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настанити|nastaniti|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=сврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''nastániti''', nàstānīm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|na-sta-ni-ti|}} {{Значење| : [1.] Smestiti (nekoga) negde da stanuje, da prebiva, živi, naseliti (nekoga) negde. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Примери| : [1.1.] Tȗ su òni svȅ nastánili oficíre. [[српски говор у Сремској Каменици (Срем)|Сремска Каменица]] <ref name="Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома">Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.</ref> : [1.2.] Vlada je odlučila da nastani izbeglice u novoizgrađenom naselju na obodu grada. : [1.3.] Lovačko udruženje je prošle godine uspelo da nastani deset parova jelena u ovoj šumi. : [1.4.] Pčelar je postavio nove košnice kako bi u njih mogao da nastani nova pčelinja društva. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[nastanjiv]], [[nastanjenost]], [[nastanjenje]] : [1.1.] [[nastanovati]] (se) }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} f6wh6ul3aeic1t5uio8upqs9tcs1kwr 0 237999 721757 670152 2026-11-11T03:02:57Z InternetArchiveBot 11642 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead. #IABot (v2.0.9.7) 721757 wikitext text/x-wiki {{character info}} {{-ja-}} {{stroke order|strokes=2}} ===Изговор=== {{ja-pron}} ===Етимологија 1=== {{ja-kana-mannyogana-etym}}. ====Слог==== {{ja-syllable}} # {{ja-kana-def}} =====Видите и===== * {{list:Hiragana/ja}} ===Етимологија 2=== {{ja-see-kango|未|味|弥|魅|眉|美|微}} ===Етимологија 3=== {{ja-see|身|実|三|御|美|深|霊|神|見|箕|巳}} ===Етимологија 4=== From {{inh|ja|ojp|-}}. {{IPAfont|⟨mi₁⟩}} → {{IPAchar|/mi/}} Further derivation unclear. Theories include:<ref name="KDJ2">{{R:Nihon Kokugo Daijiten 2}}</ref> * Might be a suffix all on its own. * Might be a particle. * Might be the {{m|ja|連用形|tr=ren'yōkei||continuative or stem form}} of an auxiliary. If derived from an auxiliary, this may be the suppositional / presumptive auxiliary {{ja-r|む}}. Possibly related to {{m|ja|目|tr=me||eye}}, {{m|ja|見る|tr=miru||to see}}; compare {{cog|en|[[look]] [[like]]}} as used to describe the quality of something. ====Suffix==== {{ja-pos|suffix}} # {{ja-def|味}} {{lb|ja|after an [[形容詞|i-adjective]] stem}} [[-ness]]; used for "quality" of being, as opposed to suffix {{ja-r|さ}}, also translated as [[-ness]], used for "degree" of being #: {{ja-usex|暖か'''み'''、厚'''み'''、面白'''み'''|あたたか'''み'''、あつ'''み'''、おもしろ'''み'''|warm'''th''', thick'''ness''', interest}} # {{lb|ja|Internet slang}} {{lb|ja|after other types of words as well}} [[-ness]]<ref>{{cite-journal|year=2016|author={{lang|ja|依田 綾乃}}|trans-author=|title={{lang|ja|ツイッターに用いられる「-み」の用法}}|journal={{lang|ja|信大国語教育}}|trans-journal=|url=https://soar-ir.repo.nii.ac.jp/records/18716|issue=|pageurl=|page=|doi=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220629222931/https://soar-ir.repo.nii.ac.jp/records/18716|archivedate=2022-06-29}}</ref><ref>{{cite-journal|year=2018|author={{lang|ja|宇野 和}}|trans-author={{small caps|Uno}} Nagomi|title={{lang|ja|Twitterで見られる名詞に後接する接尾辞ミ : 「ぽさ」「らしさ」と比較して}}|trans-title=A Study of the Suffix “mi” Connected with Nouns Often Used on Twitter : Comparing “posa” and “rashisa”|journal={{lang|ja|人間文化創成科学論叢}}|trans-journal=|url=https://cir.nii.ac.jp/crid/1050001202947783168|issue=|pageurl=|page=|doi=}}</ref> # {{lb|ja|after an [[形容詞|i-adjective]] stem}} [[place]] #: {{ja-usex|高'''み'''、明る'''み'''、深'''み'''|たか'''み'''、あかる'''み'''、ふか'''み'''|high '''place''', bright '''place''', deep '''place'''}} =====Usage notes===== Sense 1 is sometimes [[confused]] or [[conflated]] with Sino-Japanese {{m|ja|味|tr=mi|t=taste, flavor}}, hence the [[当て字#Japanese|''ateji'']] spelling. =====See also===== * {{ja-r|-さ}} ===Etymology 5=== From {{inh|ja|ojp|-}}. {{IPAfont|⟨mi₁⟩}} → {{IPAchar|/mi/}} Considered to be from the {{m|ja|連用形|tr=ren'yōkei|t=continuative or stem form}} of {{m|ja|見る|tr=miru|t=to [[try]], to [[attempt]]}}.<ref name="KDJ">{{R:Kokugo Dai Jiten}}</ref> ====Suffix==== {{ja-pos|suffix}} # {{q|after verbs with opposite meanings in the [[連用形#Japanese|''ren'yōkei'' continuative]] or ''-zu'' negative continuative}} {{n-g|indicates alternation of action or state, equivalent to the modern expression {{ja-r|…[[たり]] …[[たり]]}}}} #: {{ja-usex|降り'''み'''降らず'''み'''|ふり'''み''' ふらず'''み'''|'''sometimes''' raining and '''sometimes''' not raining → raining on and off}} #: {{ja-usex|照り'''み'''曇り'''み'''|てり'''み''' くもり'''み'''|'''sometimes''' shiny and '''sometimes''' cloudy}} ===Etymology 6=== {{inh|ja|ojp|-}}. {{IPAfont|⟨mi₁⟩}} → {{IPAchar|/mi/}}. Only used in [[waka]] since Early Middle Japanese.<ref name="DJR">{{R:Daijirin}}</ref> ====Suffix==== {{ja-pos|suffix}} # {{lb|ja|obsolete|after an [[形容詞|i-adjective]] stem}} [[as]], [[because]]; {{n-g|forming an adverbial clause:}} [[being]] #: {{ja-usex|山を高'''み'''|やま を たか'''み'''|'''as/because''' the mountain is high; the mountain '''being''' high}} # {{lb|ja|obsolete|after an [[形容詞|i-adjective]] stem}} {{n-g|Expresses thinking or feeling, followed by verbs like {{m|ja|思ふ}} and {{m|ja|す}}.}} ===Etymology 7=== From [[みる|みろ]]. ====Verb==== {{ja-verb}} # {{lb|ja|colloquial}} {{imperative of|ja|みる|gloss=try}} ===References=== <references/> rcdd7vx0pzd7n3ngtgqefyz2u17xs34 0 329717 721762 717111 2026-11-11T09:48:56Z Akybgd 9643 721762 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|жив|živ|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''жи̑в''', жи́ва, -о (комп. жи̏вљӣ) <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|жив|}} {{Значење| : [1.] Који живи, који је у животу, у којем постоје биолошки процеси: ~ човек, ~ дрво. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [2.] Који није изумро, који постоји. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [3.] Који постоји као активна природна појава: ~ вулкан. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [4.] Који је још у употреби; који се чува: ~ језик, ~ предање. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [5.] Који је сачињен од људи или животиња; који чине израсле биљке: ~ зид, ~ сила; ~ ограда. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [6.] Живахан, хитар, немиран; активан, предузимљив: ~ дечак; ~ као муња. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [7.] Покретљив, неукротив: ~ коса, ~ очи. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [8.] Пун вреве, прометан: ~ улица, ~ град. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [9.] Пун светлости, шаренила; живописан: ~ шаренило, ~ боје. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [10.] Брз, убрзан: ~ корак, ~ градња. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [11.] Аангажован, буран; жесток, жучан: ~ одобравање, ~ дебата, ~ препирка. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [12.] Који гори, неугашен: ~ огањ, ~ жеравица. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [13.] Који није зарастао, незалечив: ~ рана. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [14.] Који стално тече, протиче: ~ извор, ~ вода. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [15.] Пресан, непечен, некуван (о храни): ~ месо, ~ купус. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [16.] Несажвакан; несварен: ~ залогај, ~ храна. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [17.] Који се употребљава у говору; који се слободно употребљава; спонтан: ~ реч, ~ говор. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [18.] Значајан за савремени тренутак, актуелан: ~ песник, ~ проблем. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [19.] Који није заборављен, неизбледео: ~ сећање, ~ успомена. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [20.] (у им. служби) с зб. Домаће животиње, стока. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [21.] У одричним реченицама, за истицање одбијања: никако, ни по коју цену. – Ни жив нећу више тамо отићи. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [22.] За појачавање значења заменица „свако", „ико" и сл. не изузимајући било кога. – Свак их је жив презирао. Је ли ико жив остао? • бојати се као живе ватре много се бојати. ~ био (~ била) при благосиљању, у отпоздраву старијих млађима. ~ живцат у појачаном значењу: жив. ~ камен камен станац. жив(а) ми ти нар. при заклињању нечијим животом; тако ми... тако ти живео... ~ сам заспао јако ми се спава. ~ претрнути престрашити се. ~ сахрањен одвојен од људи, од живота. ~ се не чути држати се сасвим повучено. ~ се појести, ~ да се поједе много се насекирати. ~ срам (стид) ме појео јако сам се постидео, било ме срамота. ~ умрети уплашити се, претрнути од страха. за жива за живота. код мене (тебе) живог и поред тога што сам ја (што си ти) ту. колико сам ~ колико год могу, из све снаге. (ни) за живу главу в. под глава. ни ~ ни мртав 1) веома престрашен. 2) никако, ни по коју цену. све живо сви људи, сав народ. у живо (преносити) директан пренос (радио или телевизијски). <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [3.1.] [[актуелан]] {{R:Recnik Sinonima}} : [4.1.] [[непомућен]] [[суж.]], [[неоштећен]], [[недирнут]], [[неокрњен]], [[цео]], [[неизбледео]] [[суж.]], [[жив]], [[сачуван]], [[неначет]], [[свеж]], [[неразбијен]] [[суж.]], [[читав]] {{R:Recnik Sinonima}} : [6.1.] [[весео]], [[крепак]], [[животан]], [[живахан]], [[темпераментан]], [[окретан]], [[виталан]], [[ведар]], [[жустар]], [[покретљив]], [[полетан]], [[пун живости]], [[врцкаст]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[ватрен]] [[фиг.]], [[разигран]], [[гибак]] [[фиг.]], [[пун живота]], [[млађахан]], [[чио]], [[ведра духа]], [[динамичан]], [[енергичан]], [[бодар]], [[вижљаст]], [[немиран]] [[жив]] [[фиг.]], [[покретан]], [[младалачки]], [[подузетан]], [[радишан]], [[делатан]], [[радљив]], [[предузетан]], [[радан]], [[предузимљив]], [[неумировљен]], [[запослен]], [[намештен]], [[радан]], [[ангажован]], [[у служби]], [[радно способан]], [[упослен]], [[смештен]], [[радноактиван]] {{R:Recnik Sinonima}} : [7.1.] [[жив]], [[покретљив]], [[ведар]], [[енергичан]], ''[[Викиречник:Фигуративне речи|фиг.]]'' [[бујан]] [[фиг.]], [[вижласт]], [[динамичан]], [[полетан]], [[пун живота]], [[млађахан]], [[младалачки]], [[ватрен]] [[фиг.]], [[крепак]], [[снажан]], [[разигран]], [[пун живота]], [[окретан]], [[весео]], [[прштав]], [[животан]], [[бодар]], [[жустар]], [[чио]], [[агилан]], [[врцкаст]], [[ведра духа]], [[гибак]] [[фиг.]], [[немиран]], [[покретан]], [[активан]] [[фиг.]], [[трчећи]], [[летећи]], [[неухватљив]], [[лаконог]], [[вртоглав]], [[као муња/бљесак]], [[вратоломан]], [[покретљив]], [[ужурбан]], [[жив]], [[урагански]], ''[[Викиречник:Ретке речи|рет.]]'' [[крилоног]] [[рет.]], [[хитар]], [[виловит]], [[као ветар]], [[као зец/веверица]], [[хитроног]], [[брз]], [[брзоног]], [[муњевит]], [[крилат]] [[фиг.]], [[лак]] [[фиг.]], [[убрзан]], [[окретан]], [[добродржећи]] {{R:Recnik Sinonima}} : [8.1.] [[жив (~ саобраћај, улица и сл.)]], [[проходан]], [[бучан]], [[саобраћајни]] {{R:Recnik Sinonima}} : [9.1.] [[шаролик]], [[жив]], [[занимљив]] {{R:Recnik Sinonima}} : [13.1.] [[незарастао (о рани)]], [[неизлечен]], [[незалечив]] {{R:Recnik Sinonima}} : [15.1.] [[пресан]], [[сиров]], [[некуван]], [[недопечен]] [[суж.]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Жив сам. : [2.1.] Ни жив ни мртав. <!-- ru: ни жив ни мёртв (ni živ, ni mjortv.) fa: نه زنده و نه مرده. (nah zandeh ve nah mardeh.) hi: न जीवित, न मृत (na jivit, na mrt.) --> : [5.1.] Свако живо биће на планети има потребу за водом и ваздухом. : [7.1.] Њихов млађи син је веома жив дечкић и он ни секунде не може да седи на миру. : [8.1.] Центар града је увек жив навече, пун музике и шетача. : [13.1.] Тај старац је видар и вида живе ране. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[живахан]], [[живахно]] : [1.1.] [[живахност]] : [1.1.] [[живахнути]], [[живнути]] : [1.1.] [[живети]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} {{П-лево}} {{П|bs|1|жив (živ)}} {{П|bg|1|жив (živ)}} {{П|en|1|live, alive}} {{П|zh|1|活的 (huode)}} {{П|mk|1|жив (živ)}} {{П|fa|1|زنده (zende / zinda)}} {{П|pl|1|żywy}} {{П|ru|1|жив (živ), живой (živoj)}} {{П-средина}} {{П|sa|1|जीव (điva)}} {{П|sk|1|živý}} {{П|sl|1|živ}} {{П|hsb|1|žiwy}} {{П|dsb|1|žywy}} {{П|sh|1|жив (živ)}} {{П|tg|1|зинда (zinda)}} {{П|hi|1|जीवित (đivit)}} {{П|hr|1|živ}} {{П|cs|1|živý}} {{П-десно}} == Референце == {{reflist}} {{Tetr|3|ž|i|v|08|10|03|sr}} f4bhb183zjmah2tmepe2rerzur406bd 0 336175 721749 2026-11-10T22:46:49Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|настањивати|nastanjivati|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''настањи́вати''', -стàњује̄м <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|на-ста-њи-ва-ти|}} {{Значење| : [1.] (неки прос… 721749 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настањивати|nastanjivati|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''настањи́вати''', -стàњује̄м <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|на-ста-њи-ва-ти|}} {{Значење| : [1.] (неки простор, место и сл.) Заузимати неки простор и сл. станујући, стално боравећи у (на) њему. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> : [2.] Према [[настанити]]. ~ се несвр. према настанити се. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[обитавати]], [[одседати]], ''[[Викиречник:Ретке речи|рет.]]'' [[опстојати]] [[рет.]], [[бивствовати]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[стојати]] [[рег.]], [[бивати]], [[проводити време]], [[бити смештен]], [[становати]], [[налазити се]], [[бити]], [[живети]], [[пребивати]], ''[[Викиречник:Архаичне речи|арх.]]'' [[наставати]] [[арх.]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[стајати]] [[фам.]] [[рег.]], [[живети]], [[боравити]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Људи још од Лепенског вира и Винче настањују плодне обале реке Дунава. : [1.2.] Ретке и заштићене врсте животиња данас настањују национални парк Ђердап. : [1.3.] Научници истражују које све врсте микроорганизама настањују дубине Океана. : [1.4.] Разне птице селице почињу да настањују ове мочварне пределе почетком пролећа. : [1.5.] }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[бивати]], [[бивствовати]], [[пребивати]] : [1.1.] [[настанити]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[настањив]], [[настањеност]], [[настањење]] }} == Референце == {{reflist}} qgre4bm58tzru0bmjstswz17d2to24n 0 336176 721750 2026-11-10T22:51:27Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|настањивати|nastanjivati|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''nastanjívati''', -stànjujēm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|na-sta-nji-va-ti|}} {{Значење| : [1.] (neki prostor, mesto i sl.) Zauzimati neki prostor i sl. stanujući, stalno b… 721750 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настањивати|nastanjivati|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=несврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''nastanjívati''', -stànjujēm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|na-sta-nji-va-ti|}} {{Значење| : [1.] (neki prostor, mesto i sl.) Zauzimati neki prostor i sl. stanujući, stalno boraveći u (na) njemu. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> : [2.] Prema [[nastaniti]]. ~ se nesvr. prema nastaniti se. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[obitavati]], [[odsedati]], ''[[Викиречник:Ретке речи|рет.]]'' [[opstojati]] [[рет.]], [[bivstvovati]], ''[[Викиречник:Регионализми|рег.]]'' [[stojati]] [[рег.]], [[bivati]], [[provoditi vreme]], [[biti smešten]], [[stanovati]], [[nalaziti se]], [[biti]], [[živeti]], [[prebivati]], ''[[Викиречник:Архаичне речи|арх.]]'' [[nastavati]] [[арх.]], ''[[Vikirečnik:Regionalizmi|рег.]]'' [[stajati]] [[fam.]] [[рег.]], [[živeti]], [[boraviti]] {{R:Recnik Sinonima}} }} {{Примери| : [1.1.] Ljudi još od Lepenskog vira i Vinče nastanjuju plodne obale reke Dunava. : [1.2.] Retke i zaštićene vrste životinja danas nastanjuju nacionalni park Đerdap. : [1.3.] Naučnici istražuju koje sve vrste mikroorganizama nastanjuju dubine Okeana. : [1.4.] Razne ptice selice počinju da nastanjuju ove močvarne predele početkom proleća. : [1.5.] }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[bivati]], [[bivstvovati]], [[prebivati]] : [1.1.] [[nastaniti]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[nastanjiv]], [[nastanjenost]], [[nastanjenje]] }} == Референце == {{reflist}} q3oggk0d7pnr7bk5s43x8czf1la980v 0 336177 721751 2026-11-10T23:05:13Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|настањив|nastanjiv|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''наста̀њив''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/994/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|на-ста-њив|}} {{Значење| : [1.] Који се може настанити, на којем се неко или нешто може на… 721751 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настањив|nastanjiv|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''наста̀њив''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/994/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|на-ста-њив|}} {{Значење| : [1.] Који се може настанити, на којем се неко или нешто може настанити, на које се може населити: ~ земља. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/994/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] }} {{Примери| : [1.1.] Након обнове, стара породична кућа на селу поново је постала потпуно настањива. : [1.2.] Научници већ деценијама траже планету изван нашег сунчевог система која би била настањива за људе. : [1.3.] Ова зона око некадашње фабрике проглашена је за безбедну и настањиву тек након детаљног чишћења земљишта. : [1.4.] Да би нека просторија у подруму била законито настањива, мора да испуни строге грађевинске стандарде о светлу и вентилацији. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[настањеност]], [[настањење]] : [1.1.] [[настањивати]], [[настанити]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} o7mc7uashuyxosbijmjzum4nld8ubbv 721754 721751 2026-11-10T23:11:09Z Akybgd 9643 721754 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настањив|nastanjiv|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''наста̀њив''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|на-ста-њив|}} {{Значење| : [1.] Који се може настанити, на којем се неко или нешто може настанити, на које се може населити: ~ земља. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] }} {{Примери| : [1.1.] Након обнове, стара породична кућа на селу поново је постала потпуно настањива. : [1.2.] Научници већ деценијама траже планету изван нашег сунчевог система која би била настањива за људе. : [1.3.] Ова зона око некадашње фабрике проглашена је за безбедну и настањиву тек након детаљног чишћења земљишта. : [1.4.] Да би нека просторија у подруму била законито настањива, мора да испуни строге грађевинске стандарде о светлу и вентилацији. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[настањеност]], [[настањење]] : [1.1.] [[настањивати]], [[настанити]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} etrjp4vzt9wjo2rnt3zk987hn9zggg5 0 336178 721752 2026-11-10T23:08:01Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|настањив|nastanjiv|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''nastànjiv''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/994/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|na-sta-njiv|}} {{Значење| : [1.] Koji se može nastaniti, na kojem se neko ili nešto može nastaniti, na koje se može naseliti: ~ zemlja. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska… 721752 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настањив|nastanjiv|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''nastànjiv''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/994/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|na-sta-njiv|}} {{Значење| : [1.] Koji se može nastaniti, na kojem se neko ili nešto može nastaniti, na koje se može naseliti: ~ zemlja. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/994/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] }} {{Примери| : [1.1.] Nakon obnove, stara porodična kuća na selu ponovo je postala potpuno nastanjiva. : [1.2.] Naučnici već decenijama traže planetu izvan našeg sunčevog sistema koja bi bila nastanjiva za ljude. : [1.3.] Ova zona oko nekadašnje fabrike proglašena je za bezbednu i nastanjivu tek nakon detaljnog čišćenja zemljišta. : [1.4.] Da bi neka prostorija u podrumu bila zakonito nastanjiva, mora da ispuni stroge građevinske standarde o svetlu i ventilaciji. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[nastanjenost]], [[nastanjenje]] : [1.1.] [[nastanjivati]], [[nastaniti]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} 61bjrjl1mcaw6o5re0k5kdizhat8uml 721753 721752 2026-11-10T23:10:47Z Akybgd 9643 721753 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|настањив|nastanjiv|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''nastànjiv''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|na-sta-njiv|}} {{Значење| : [1.] Koji se može nastaniti, na kojem se neko ili nešto može nastaniti, na koje se može naseliti: ~ zemlja. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/780/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] }} {{Примери| : [1.1.] Nakon obnove, stara porodična kuća na selu ponovo je postala potpuno nastanjiva. : [1.2.] Naučnici već decenijama traže planetu izvan našeg sunčevog sistema koja bi bila nastanjiva za ljude. : [1.3.] Ova zona oko nekadašnje fabrike proglašena je za bezbednu i nastanjivu tek nakon detaljnog čišćenja zemljišta. : [1.4.] Da bi neka prostorija u podrumu bila zakonito nastanjiva, mora da ispuni stroge građevinske standarde o svetlu i ventilaciji. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[nastanjenost]], [[nastanjenje]] : [1.1.] [[nastanjivati]], [[nastaniti]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} ci9zmp41okljdt57evdg22nehlvbxpt 0 336179 721764 2026-11-11T10:32:26Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|живахнути|živahnuti|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=сврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''жива́хнути''', жѝва̄хне̄м <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|жи-вах-ну-ти|}} {{Значење| : [1.] Постати живахнији,… 721764 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|живахнути|živahnuti|1|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=сврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''жива́хнути''', жѝва̄хне̄м <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|жи-вах-ну-ти|}} {{Значење| : [1.] Постати живахнији, активнији; покренути се из мртвила, живнути. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [2.] Поћи набоље, опоравити се. – Дете живахну, поче јести. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[живнути]] }} {{Примери| : [1.1.] Главна улица је живахнула чим су се отвориле летње баште кафића. : [1.2.] Увело цвеће у башти је видно живахнуло након синоћне летње кише. : [1.3.] Бака је одмах живахнула и насмејала се чим су јој унуци ушли у собу. : [2.1.] Чим је попио топли чај и мало одспавао, болесник је одмах живахнуо. : [2.2.] Био сам уморан јутрос, али сам након прве шољице кафе потпуно живахнуо. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[живети]], [[живнути]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[живахан]], [[живахно]] : [1.1.] [[живахност]] }} == Референце == {{reflist}} 10tkbgke9lzipohle3v56nirq3b2hrh 0 336180 721765 2026-11-11T10:36:20Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|живахнути|živahnuti|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=сврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''živáhnuti''', žìvāhnēm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|ži-vah-nu-ti|}} {{Значење| : [1.] Postati živahniji, aktivniji; pokrenuti se iz mrtvila, živnuti. <ref>Rečnik srpskoga jezi… 721765 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|живахнути|živahnuti|2|sr}} === Глагол === {{српски-глагол|род=сврш.}} {{Облици| : [1.1.] '''živáhnuti''', žìvāhnēm <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|ži-vah-nu-ti|}} {{Значење| : [1.] Postati živahniji, aktivniji; pokrenuti se iz mrtvila, živnuti. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> : [2.] Poći nabolje, oporaviti se. – Dete živahnu, poče jesti. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/353/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[živnuti]] }} {{Примери| : [1.1.] Glavna ulica je živahnula čim su se otvorile letnje bašte kafića. : [1.2.] Uvelo cveće u bašti je vidno živahnulo nakon sinoćne letnje kiše. : [1.3.] Baka je odmah živahnula i nasmejala se čim su joj unuci ušli u sobu. : [2.1.] Čim je popio topli čaj i malo odspavao, bolesnik je odmah živahnuo. : [2.2.] Bio sam umoran jutros, ali sam nakon prve šoljice kafe potpuno živahnuo. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[živeti]], [[živnuti]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] [[živahan]], [[živahno]] : [1.1.] [[živahnost]] }} == Референце == {{reflist}} 8k4e79rfhdwtlc9igp9z0cpt29fp35b 0 336181 721768 2026-11-11T11:02:02Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|продавачки|prodavački|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''прода̀ва̄чкӣ''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|про-да-вач-ки|}} {{Значење| : [1.] Који се односи на продаваче. <ref>Речник српскога… 721768 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавачки|prodavački|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''прода̀ва̄чкӣ''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|про-да-вач-ки|}} {{Значење| : [1.] Који се односи на продаваче. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[трговачки]] }} {{Примери| : [1.1.] Живадин има прави продавачки дар и лако привуче купце. : [1.1.] Завршила је продавачку школу и одмах почела да ради у књижари. : [1.1.] Њен љубазан и стрпљив продавачки приступ, увек одушеви купце у радњи. : [1.1.] Његово дугогодишње продавачко искуство помогло му је да брзо напредује. : [1.1.] Осећао се прави продавачки дух на градској тржници током празничног викенда. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[продаја]], [[продавац]], [[продавница]], [[продавачица]] : [1.1.] [[продати]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} 3ny8b3tvwtav436b0yr65p4r2qvncan 721770 721768 2026-11-11T11:05:53Z Akybgd 9643 721770 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавачки|prodavački|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''прода̀ва̄чкӣ''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|про-да-вач-ки|}} {{Значење| : [1.] Који се односи на продаваче. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[трговачки]] }} {{Примери| : [1.1.] Живадин има прави продавачки дар и лако привуче купце. : [1.2.] Завршила је продавачку школу и одмах почела да ради у књижари. : [1.3.] Њен љубазан и стрпљив продавачки приступ, увек одушеви купце у радњи. : [1.4.] Његово дугогодишње продавачко искуство помогло му је да брзо напредује. : [1.5.] Осећао се прави продавачки дух на градској тржници током празничног викенда. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[продаја]], [[продавац]], [[продавница]], [[продавачица]] : [1.1.] [[продати]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} dqt9t921t16kfcpotzxhii5g23p9xfz 721771 721770 2026-11-11T11:23:53Z Akybgd 9643 721771 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавачки|prodavački|1|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''прода̀ва̄чкӣ''' <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|про-да-вач-ки|}} {{Значење| : [1.] Који се односи на продаваче. <ref>Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] из [[праславенски|праславенског]]: <!-- '''*''' -> старославенског: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[трговачки]] }} {{Примери| : [1.1.] Живадин има прави продавачки дар и лако привуче купце. : [1.2.] Завршила је продавачку школу и одмах почела да ради у књижари. : [1.3.] Њен љубазан и стрпљив продавачки приступ, увек одушеви купце у радњи. : [1.4.] Његово дугогодишње продавачко искуство помогло му је да брзо напредује. : [1.5.] Осећао се прави продавачки дух на градској тржници током празничног викенда. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[продавчев]] : [1.1.] [[продаја]], [[продавац]], [[продавница]], [[продавачица]] : [1.1.] [[продати]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} 9a13fj3uw2cj9gvetb82q4ddxpbum3t 0 336182 721769 2026-11-11T11:05:28Z Akybgd 9643 Нова страница: {{sr-naslov|продавачки|prodavački|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''prodàvāčkī''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|pro-da-vač-ki|}} {{Значење| : [1.] Koji se odnosi na prodavače. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2… 721769 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавачки|prodavački|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''prodàvāčkī''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|pro-da-vač-ki|}} {{Значење| : [1.] Koji se odnosi na prodavače. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[trgovački]] }} {{Примери| : [1.1.] Živadin ima pravi prodavački dar i lako privuče kupce. : [1.2.] Završila je prodavačku školu i odmah počela da radi u knjižari. : [1.3.] Njen ljubazan i strpljiv prodavački pristup, uvek oduševi kupce u radnji. : [1.4.] Njegovo dugogodišnje prodavačko iskustvo pomoglo mu je da brzo napreduje. : [1.5.] Osećao se pravi prodavački duh na gradskoj tržnici tokom prazničnog vikenda. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[prodaja]], [[prodavac]], [[prodavnica]], [[prodavačica]] : [1.1.] [[prodati]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} n8tbq0jiz9zmimur8thhdi1vgi851fc 721772 721769 2026-11-11T11:24:25Z Akybgd 9643 721772 wikitext text/x-wiki {{sr-naslov|продавачки|prodavački|2|sr}} {{српски-придев}} {{Облици| : [1.1.] '''prodàvāčkī''' <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Слогови|pro-da-vač-ki|}} {{Значење| : [1.] Koji se odnosi na prodavače. <ref>Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska (2011): [[https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1043/mode/2up]]</ref> }} {{Порекло| : [1.1.] iz [[praslavenski|praslavenskog]]: <!-- '''*''' -> staroslavenskog: '''''' --> }} {{Синоними| : [1.1.] [[trgovački]] }} {{Примери| : [1.1.] Živadin ima pravi prodavački dar i lako privuče kupce. : [1.2.] Završila je prodavačku školu i odmah počela da radi u knjižari. : [1.3.] Njen ljubazan i strpljiv prodavački pristup, uvek oduševi kupce u radnji. : [1.4.] Njegovo dugogodišnje prodavačko iskustvo pomoglo mu je da brzo napreduje. : [1.5.] Osećao se pravi prodavački duh na gradskoj tržnici tokom prazničnog vikenda. }} {{Асоцијације| : [1.1.] [[prodavčev]] : [1.1.] [[prodaja]], [[prodavac]], [[prodavnica]], [[prodavačica]] : [1.1.] [[prodati]] }} {{Изведене речи| : [1.1.] }} == Референце == {{reflist}} kor9xutu2lqkkzs1ycxluc4k62co9bo