Антропологија
From Wikipedia
Антропологија је дисциплина која проучава људски живот и културу, те сличности и разлике међу људима: како људи живе, што раде, што мисле и како се односе према околини. Осим тога, антропологија проучава како се развијала људска раса, те како су настајала и нестајала људска друштва, али је окренута и садашњости и будућности људског рода. Могли бисмо рећи да се предмет антропологије своди на једно питање: што то значи бити човјек?
Људи који се озбиљно баве антропологијом зову се антрополози.
Sadržaj/Садржај |
[edit] Оси антропологије
Антропологија се креће по три оси:
- однос између природе и културе,
- веза између прошлости и садашњости,
- јединство људског рода унаточ разноликости његових облика.
[edit] Однос између биологије и културе
Човјек има двоструку нарав - природну, која га веже уз животиње, и културну, која га чини хуманим. Те двије нарави нису супротстављене као тијело и душа у кршћанству, јер антропологија сматра да су природа и култура испреплетене у човјеку и дефинирају га као културну животињу.
Људски се род развио кроз специјализацију мозга, точније, мождане коре. Мождана кора нам омогућује да схваћамо, комуницирамо и учимо. Човјек учи како се треба понашати, и то у мјери која је далеко испред свих других животиња, а научени се садржај назива културом.
Култура је темељни појам антропологије. Она има много дефиниција, али можемо рећи да култура чини скуп понашања која људи уче и заједнички дијеле у одређеном раздобљу и природном и друштвеном околишу. С обзиром да антропологија тврди како се људска култура треба узети као биолошка чињеница (јер мождане радње преводи у друштвене појаве и између осталога се јавља унутар прилагодбе околишу), она не супроставља биологију и културу, него их сматра нераздвојним видовима људске природе. Тако се успротивила традиционалном антропоцентризму хуманистичких знаности.
[edit] Веза између прошлости и садашњости
Антропологија каже да се људска еволуција не разликује од еволуције других бића јер слиједи иста природна правила, али људима је усадила изванредну способност учења. Преношење знања из генерације у генерацију убрзало је културну еволуцију која је постала бржа од биолошке.
Људи се не разликују само у погледу анатомије и физиологије, него и у погледу културних навика. Дапаче, културно се толико разликују да се више готово и не види дубоко јединство људског рода. Расизам и етноцентризам, који теже изолацији, подижу зидове између тјелесних и културних разлика, док антропологија стално износи доказе о јединству свих људи.93
[edit] Јединство људи и разноликост облика
Антропологија каже да се људи разликују због различитог биолошког и друштвеног развитка. Биолошки се разликују због прилагодбе различитих скупина различитом околишу, па имају различиту боју коже, висину, боју и облик косе. Друштвено се разликују јер су успоставили врло велик број различитих друштвених устроја, од малих скупина ловаца и сакупљача до великих свјетских устроја као што је било кинеско царство.
Разлике у начину живота не постоје само у различитим временима и просторима, него и унутар истог друштва. Данашње државе имају регионалне посебности засноване на господарству и различитим животним увјетима. Чак и унутар истог града постоје разлике у начину живота одређених заједница. То не вриједи само за досељенике, него и за разлике међу споловима, сексуалне навике, те етничке, добне и класне скупине.
Антропологија биљежи све те разлике, али тражи доказе и о темељном јединству свих људи.
[edit] Врсте антропологије
[edit] Палеоантропологија
Ова дисциплина жели утврдити поријекло људи и путове њихова биолошког развоја. Она проучава фосиле и примате сродне људима. Осим тога, настоји реконструирати начин живота првих људи.
[edit] Биоантропологија
Ова дисциплина проучава јединство и разноликост биолошких видова људског рода. С обзиром на разлике у физичком изгледу људи, користио се појам "раса" како би се људи лакше систематизирали. Међутим, данас се тај појам избјегава. Такођер обрађује односе између биологије и културе, гена и понашања. Има везе и с епидемиологијом, здрављем друштва и компаративним студијама о душевном здрављу.
[edit] Археологија претхисторије
Ова дисциплина се бави изумрлим друштвима чија се повијест не може одредити путем писаних докумената, него само кроз материјалне остатке. Проучава велике цивилизације, као што су Египат, Маје и Инке, али и мале заједнице, као што канадски Индијанци или прва људска друштва.
[edit] Етнологија
Етнологија успоређује различита свјетска друштва и културе настојећи направити теоретску синтезу. Практицира се заједно с етнографијом, која пописује њихове различите особине. Етнологија се заснива на данашњим друштвима. Ту спада и етнолингвистика, успоредно проучавање живих језика и њихове примјене у друштву.