Тромбон

From Wikipedia


Тромбон, скраћено -{Trbn.}- (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница -{Trb.}- према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби. Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава. Разуме се да то омогућује и [[-{glissando}-]], који је овде, због снаге звука, жестоког и често гротескног дејства. Три тромбона, колико их најчешће има у оркестру, заједно са тубом често изводе акорде пуног и упечатљивог звучања (почетак увертире за оперу Набуко Ђузепеа Вердија)

Обим тромбона
Image:Obim - Trombon.jpg

Овде наведен обим је дат према могућностима најраспрострањенијег тенор-тромбона, данашњим записивањем у бас- и тенор-кључу.

Не рачунајући раније претке, породицу тромбона су до пред крај 19. века сачињавала три члана: алт-тромбон (чији је педални тон био -{Е♭}-, односно други аликвотни тон -{еѕ}- са даљим низом), тенор-тромбон (са педалним тоном -{B1}-, други аликвотни тон -{B}- са даљим низом) и бас-тромбон (педални тон -{F1}-, други аликвотни тон -{F}- са даљим низом). Касније су се само друга два усталила као стални инструменти симфонијског оркестра, јер се уместо алт-тромбона, узимао још један тенор-тромбон у групи од три тромбона.

Бас-тромбон има обим од -{C}- (-{H1}-) до -{g1}-. На њему, због дужине цеви повлачка не може да се доведе у -{VII}- позицију (види: лимени дувачки инструменти), тако да има само шест позиција (од тона -{F}- у првој позицији наниже по пола степена). Данас је за ову врсту труомбона најраспрострањенији тенор-бас тромбон (комбинација оба тромбона уједно), односно тенор-тромбон који је снабдевен тзв. квартним- или -{F}--вентилом. Овај вентил омогућава снижење обима тенор-тромбона наниже до -{C}-, а са укључивањем још и специјалног полукружног дела цеви, могућно је добити и тон -{H1}- (који ипак није препоручљив за честу употребу). На тај начин се добијају сви полустепени између педалних тонова у контра-октави и тона -{Е}-, који је најнижи тон у обим тенор-тромбона. Педалне тонове од -{B1}- наниже тешко је добити дубље од трећег (-{А♭1}-) или четвртог (-{G1}-) тона.

Кад се данас говори о оркестарској групи од три тромбона (ако није изричито наглашено другачије), подразумевају се два тенор-тромбона и један бас- (односно тенор-бас) тромбон.

Као још једну врсту тромбона треба поменути и контрабас-тромбон (обим за октаву ниже од тенор-тромбона), који се више не користи, јер је његову улогу преузела туба.