Авикипедиа abwiki https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%83_%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D2%9F%D1%8C%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.17 first-letter Амедиа Цастәи Ахцәажәара Алахәыла Алахәыла ахцәажәара Авикипедиа Авикипедиа ахцәажәара Афаил Афаил ахцәажәара Амедиавики Амедиавики ахцәажәара Ашаблон Ашаблон ахцәажәара Ацхыраара Ацхыраара ахцәажәара Акатегориа Акатегориа ахцәажәара TimedText TimedText talk Амодуль Амодуль ахцәажәара Event Event talk Очамчыра 0 1059 172716 172705 2026-08-26T12:59:05Z Fraxinus.cs 8381 ==Азгәаҭақәа== {{reflist}}{{Авторитет змоу адыррақәа}} 172716 wikitext text/x-wiki {{Акарточка анхарҭаҭыԥ |астатус=Ақалақь |атәыла=Аԥс-Қырҭ |zoom1=12|афото=Ochamchire Town Hall.jpg|агерб=Герб города Очамчира.svg|афото ахҵара=2010 шықәсазы Очамчыра|автомобильтә код=ABH|ателефон код=+7 (940) 26ххххх|аԥошьҭатә анҵарба=384820|асааҭтә зонақәа=+3|аофициалтә бызшәа=[[аԥсуа бызшәа]], [[аурыс бызшәа]]|ашьақәгылара=1926|араион=Очамчыра араион|еишьцәахаз ақалақьқәа=[[Бендеры]], [[Кострома]], [[Видное]]|ақәӡара=4,20}} '''Очамчыра''' ({{lang-ru|Очамчира}}, {{lang-ka|ოჩამჩირე}}) — [[Аԥсны]] иҟоу [[ақалақь]] ([[1926|1926 ш]]. инаркны). [[Очамчыра араион]] агәы. Антикатәи абырзенцәа рколониа Гиуенос (Γυένος) Очамчыра иацәыхараӡам ҳәа иазыԥхьаӡоит, аха уи аколониа аточно аныҟалаз аҭыԥс азгәаҭареи археологиатә обиект ԥшьаратәла ишьҭарымҳаз аарԥшуеи инамаданы, Гиуенос Очамчыра иаҿзырԥшуам ҳәа хәыцра здыргакны иазалхра уадаҩуп.<ref>{{cite book |author1=Mogens Herman, Hansen |author2=Thomas Heine Nielsen |year=2003 |title=An Inventory of Archaic and Classical Poleis |page=953 |publisher=[[Oxford University Press]] |ISBN=0-19-814099-1}}.</ref> == Агеографиа == == Адемографиа<ref>[https://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html]</ref> == * 515-ҩык ([[1886|1886 ш.]]) * 3419-ҩык ([[1926|1926 ш.]]) * 11.684-ҩык ([[1939|1939 ш.]]) * 16.500-ҩык ([[1959|1959 ш.]]) * 18.718-ҩык ([[1970|1970 ш.]]) * 17.810-ҩык ([[1979|1979 ш.]]) * 20.078-ҩык ([[1989|1989 ш.]])<ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/abkhazia-census.htm |title=Archive copy |access-date=2026-03-29 |archive-date=2022-11-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221124044807/http://pop-stat.mashke.org/abkhazia-census.htm |url-status=dead }}</ref> * 4702-ҩык ([[2003|2003 ш]].) * 5280-ҩык ([[2011|2011 ш.]]) * 5196-ҩык ([[2024|2024 ш]].) '''Аетникатә еилазаашьа (2011):''' * [[Аԥсуаа|'''аԥсуаа''']] — 3840-ҩык (72,7%) * [[Аурысцәа|'''аурысцәа''']] — 526-ҩык (10%) * [[Ақырҭцәа|'''ақырҭцәа''']] — 470-ҩык (8,9%) * [[аерманцәа]] ''—'' 164''-ҩык (3,1%)'' * ''[[агырцәа]]'' ''—'' 78''-ҩык (1,5%)'' * [[абырзенцәа]] ''—'' ''38-ҩык (0,7%)'' * [[аукраинцәа]] ''—'' ''28-ҩык (0,5%)'' == Еишьцәахаз ақалақьқәа == * Видное ([[Урыстәыла]])<ref>[https://ngzv.ru/zverevo-stanet-pobratimom-abhazskogo-tkuarchala/?ysclid=mnawmo7yex447548769]</ref> * Кострома ([[Урыстәыла]])<ref>[https://sputnik-abkhazia.ru/20260303/1061425065.html]</ref> * Бендеры ([[Приднестровие]]) ==Азгәаҭақәа== {{reflist}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{Аԥсны ақалақьқәа}} {{Очамчыра араион}} [[Категория:Аԥсны ақалақьқәа]] p051ddlisda6wbm2pmw1ghfoscmcttl 172717 172716 2026-08-26T13:01:03Z Fraxinus.cs 8381 /* Адемографиа 172717 wikitext text/x-wiki {{Акарточка анхарҭаҭыԥ |астатус=Ақалақь |атәыла=Аԥс-Қырҭ |zoom1=12|афото=Ochamchire Town Hall.jpg|агерб=Герб города Очамчира.svg|афото ахҵара=2010 шықәсазы Очамчыра|автомобильтә код=ABH|ателефон код=+7 (940) 26ххххх|аԥошьҭатә анҵарба=384820|асааҭтә зонақәа=+3|аофициалтә бызшәа=[[аԥсуа бызшәа]], [[аурыс бызшәа]]|ашьақәгылара=1926|араион=Очамчыра араион|еишьцәахаз ақалақьқәа=[[Бендеры]], [[Кострома]], [[Видное]]|ақәӡара=4,20}} '''Очамчыра''' ({{lang-ru|Очамчира}}, {{lang-ka|ოჩამჩირე}}) — [[Аԥсны]] иҟоу [[ақалақь]] ([[1926|1926 ш]]. инаркны). [[Очамчыра араион]] агәы. Антикатәи абырзенцәа рколониа Гиуенос (Γυένος) Очамчыра иацәыхараӡам ҳәа иазыԥхьаӡоит, аха уи аколониа аточно аныҟалаз аҭыԥс азгәаҭареи археологиатә обиект ԥшьаратәла ишьҭарымҳаз аарԥшуеи инамаданы, Гиуенос Очамчыра иаҿзырԥшуам ҳәа хәыцра здыргакны иазалхра уадаҩуп.<ref>{{cite book |author1=Mogens Herman, Hansen |author2=Thomas Heine Nielsen |year=2003 |title=An Inventory of Archaic and Classical Poleis |page=953 |publisher=[[Oxford University Press]] |ISBN=0-19-814099-1}}.</ref> == Агеографиа == == Адемографиа<ref>[https://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html]</ref> == * 515-ҩык ([[1886|1886 ш.]]) * 3419-ҩык ([[1926|1926 ш.]]) * 11.684-ҩык ([[1939|1939 ш.]]) * 16.500-ҩык ([[1959|1959 ш.]]) * 18.718-ҩык ([[1970|1970 ш.]]) * 17.810-ҩык ([[1979|1979 ш.]]) * 20.078-ҩык ([[1989|1989 ш.]])<ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/abkhazia-census.htm |title=1989-01-12 |access-date=2026-03-29 |archive-date=2022-11-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221124044807/http://pop-stat.mashke.org/abkhazia-census.htm |url-status=live }}</ref> * 4702-ҩык ([[2003|2003 ш]].) * 5280-ҩык ([[2011|2011 ш.]]) * 5196-ҩык ([[2024|2024 ш]].) '''Аетникатә еилазаашьа (2011):''' * [[Аԥсуаа|'''аԥсуаа''']] — 3840-ҩык (72,7%) * [[Аурысцәа|'''аурысцәа''']] — 526-ҩык (10%) * [[Ақырҭцәа|'''ақырҭцәа''']] — 470-ҩык (8,9%) * [[аерманцәа]] ''—'' 164''-ҩык (3,1%)'' * ''[[агырцәа]]'' ''—'' 78''-ҩык (1,5%)'' * [[абырзенцәа]] ''—'' ''38-ҩык (0,7%)'' * [[аукраинцәа]] ''—'' ''28-ҩык (0,5%)'' == Еишьцәахаз ақалақьқәа == * Видное ([[Урыстәыла]])<ref>[https://ngzv.ru/zverevo-stanet-pobratimom-abhazskogo-tkuarchala/?ysclid=mnawmo7yex447548769]</ref> * Кострома ([[Урыстәыла]])<ref>[https://sputnik-abkhazia.ru/20260303/1061425065.html]</ref> * Бендеры ([[Приднестровие]]) ==Азгәаҭақәа== {{reflist}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{Аԥсны ақалақьқәа}} {{Очамчыра араион}} [[Категория:Аԥсны ақалақьқәа]] rwh2sqh438b3pedy0gpxl3bl1bxamhb Чачба, Гьаргь Михаил-иԥа 0 4179 172742 148088 2026-08-26T19:10:55Z Gmazn 25871 172742 wikitext text/x-wiki {{Акарточка ауаҩы}} '''Георги Шарвашидзе''' (Чачба), ҩысҭәан урыс бызшәала иааз Шервашидзе ҳәагьы иҳәоуп (и. 17 сентябр ма 25 сентябр, 1846 — и. 19 феврал, 1918) — аҭаҩ, Аԥсны аҳ, иҿыцӡоу аҭаҩ Михаил Шарвашидзе (Хамут-беи) иԥа, насгьы Александра (Цуцу, Кесариа) Дадиани лԥа, аԥсуа и ақырҭуа поет, драматург, публицист, ауаажә­ларратә усзуҩ, Тергеԥҟаҩцәа ргәыӷраҿы иӡахәа. Георги Шарвашидзе иԥсабаратәны издыруан Қырҭтәыла акультуратә мирас, Аҧсны аисториа мацара акәым, уи афольклоргьы. Иара ҩыра иуан х- бызшәала — аҧсуа бызшәе, ақырҭуа бызшәе, урыс бызшәала. Иара идунеихәаҧшра ақырҭуа, урыс, европатәи ахәыцра рыҩныҵҟа ишьақәлан. Иара ақырҭуа ауаажә­ларраҿы аус зуаз, Илиа Чавчавадзе, Акаки Церетели, Сергеи Месхи, насгьы урҭантә еиҳагьы ирацәаҩны ргәыӷраҿы дыҟан. Дара дрыцны дықәгылон анационалтә хатәгәаԥхара аиқәырхаразы, зегьы рзы иаалырԥшуа аценностқәа, абызшәа акультура рырҳараразы, ақырҭуа-аԥсуа жәларқәа рҭыԥҳа­ра фальсификациа аҭыҵра­зы, ҩы­нтәа еизааигәоу жәларык рнационалтә тамырқәеи урҭ реизыҟазаашьақәа реиқәырхаразы.<ref name="ჩიქოვანი">[http://www.nplg.gov.ge/dlibrary/collect/0001/000263/KNIGA-SHERVASHIDZE-1.pdf Юрий Чиковани, Род Абхазских князей Шервашидзе (Историко-генеалогическое исследование) // Тбилиси,"Универсал", 2007]{{Dead link|date=იანვარი 2021 |bot=InternetArchiveBot }}</ref> ==Абиографиа== Георги Шарвашидзе, иҵегь дәыӷәыҵәҟьа (01.01.1847), Преображенски аполк алеиб-гвардиа апрапоршчик идаҟьа иҭан. 1863 шықәса, рашәарамза 10 рзы, Кавказтәи армиақәа ркомандаҟаҵаҩы, иԥшалтәым ауа Михаил Николаевич Романов иадъютантс дҟалеит.<ref name="ჩიქოვანი"/> 1864 шықәса рашәарамза 24 рзы Кавказтәи аҷыдалеицәа рнапхгаҩы ифәрман ала, Михаил Шарвашидзеи уи иследователцәеи аҳҭынра иадҳәалоу рмаҵурақәа рымхын, иаԥыхын Аԥсны аҳҭынра, насгьы Аԥсныҿы аурысцәа рдиректтә напхгара шьақәыӷәӷәан — иаԥҵаз Сухумтәи аскертә ҟәшеҩыра. Шарвашидзеиаа рнаследстволтә ҭынха зҵаз зегьы Аԥсныаҿагылаҩцәа рчиновникцәа ирырҭеит. 1866 шықәса рашәарамзазы, аурыс чиновникцәа рзаконсызтә усқәа Аԥсныҿы акраҭәа зҵанаҵ ианынаӡ, анхацәа рреформа амҩа аҭаразы аҽазыҟаҵареи ианаамҭаз, 26 июль рзы аилаҩра дуӡӡа ҟалеит. Аилаҩцәеи Аԥсныуаа 20-шықәсык зҵу Георги Шарвашидзе аҳас иҟарҵеит,<ref name="ჩიქოვანი"/> аха, уи амзеиԥшын нанҳәа-мзазы, Қутаиси агубернатор-генерал Димитри Свиатополк-Мирски инапхгарала аурысцәа аилаҩра рыццакны идыршәеит, уи иахылҵны Аԥсныуаа ҭыџьк ирацәаны Туркиаҟа рныҟәара ҟалеит.<ref>[http://javakhishviliinstitute.files.wordpress.com/2009/05/bejanxorava.pdf ბეჟან ხორავა, აფხაზთა 1867 წლის მუჰაჯირობა, გამომცემლობა – არტანუჯი, თბ., 2004]</ref> Шарвашидзе аурыс ҳәкімет аполитика қатъиала ирҭышәан, атактика аԥсахра, насгьы ауаа ртрадициақәа рызныҟәареи дырхыргарц иақәиргәыӷуан. Уи азы, аилаҩра аинтеллектуалтә қәраҿы илахәхаз иҳасабаны, Кавказҟа ахынҳәра аԥсыуаҭра змамуаз Оренбургҟа, Урыстәыла, даԥсырҵеит.<ref name="Chachba">[http://abhaziy.narod.ru/shashba.html Георгий Михайлович Чачба /Шервашидзе/ /Абхазский госмузей, ф.3,оп.1, д.42, лл.1-1об./ ]</ref><ref>[http://dpashka.narod.ru/history_5.html История Абхазии. "Странное" восстание 1866 года и князь Георгий]</ref> Аурыстәылаҟа иахырҳәаанӡа, Оренбургтәи каза́кцәа рполк аҿы, Одесса аскертә округ аҿы, маҵура иуан. 1872–1875 ш.ш. рзы аскертә маҵура дылҵын. Аԥснытәи аилаҩра алагалага аилкааразы имҽхакуа аҭҵаареи аԥшьгарақәеи рышьҭарҵыс, 9 шықәса рышьҭахь, иара игәнаҳарада ҳәа идыраан, иԥсадгьыли — Қырҭтәылаҟа — ахынҳәра ирхыргарц рылшара ирҭон, аха Аԥсныҟа инеира 1905 шықәса аҟынӡазы иақәымкәан. 1875 шықәса хәада 10 рзы император иуказ ала (Аҳәынра рсовет ирҭацалак, иуалԥшьоу аӡбара ҵаҵӷәы иҟаҵаны), Г. Шарвашидзе дынханы даанӡеит «аубрчаратә аҭаҩ» ҳәа аҭаҩра (иаб, Михаил Шарвашидзе, 1834 шықәса рзы иоуны). Уи ижәҩан, иашьеи Михаил, насгьы иаб иашьцәа — Константинеи Александреи — урҭ ржәҩанцәа зегьы «аҭаҩ бырлашьа» ҳәа аҭаҩра ироуит.<ref name="ჩიქოვანი"/><ref>Думин С. В., Гребельский П. Х. Дворянские роды Российской империи. Т. 4. Князья Царства Грузинского. М., 1998, С. 21</ref> 1875 шықәса рашәарамза 17 рзы Кавказтәи аҳ инаместник иадъютантс даҟаҵан. 1876 шықәса рашәарамза 17 ранахыс гусарцәа рполк алеиб-гвардиа иштабс-ротмистрс дыҟан; 1879 шықәса мшаԥымза 7 ранахыс — флигель-адъютантс дыҟан. 1879 шықәса рзы, император Александр III Қутаисиҟа иныҟәараан, Георги Шарвашидзе, аурыс режим рзы агәра зғым руадацәақәак рыцны, Қутаиси агуберниа аҵакыра аҟынтә даԥсырҵеит. Ари аинцидент иадҳәаланы Шарвашидзе император иахь исыԥҳан иаашьҭит, уаҟа иазгәарҭон: «Аимператортә ҳәамҭәра сара сгәра жәлом, убасҟан, император дныҟәараз ақалақь аҿы сыҟазаара хьалеиқәоуп ҳәа иоузар, сгәы ишанаҭам, флигель-адъютант исусура ацҵаразы.» 1880–1881 ш.ш. рзы Шарвашидзе дрывагылан императортә Ҳара Асаҳ инапаҵаҟа иҟоу свит. 1887 шықәса нанҳәа 30 рзы ианашьан ихәҭақәоу аскертә чин — аполковник. Аурысҭәыла аҟынтә ахынҳәра рышьҭарҵыс, Георги Шарвашидзе Қутаиси дыҟан, избан Аԥсныҟа инеиразы имоуқәан. Иԥсадгьыҭ, Сухумҟа ахынҳәра алшара иара 1905 шықәса рзы ауп иоуит. Иԥсра аҟынӡагьы Сухум дыҟан, архитектор Вильгельм-Франц Ковальски 1905 шықәса рзы иргылаз аҩнаҿы.<ref>{{Cite web |url=http://ottovski.livejournal.com/45949.html |title=Вилла Чеми. Забытые Натюрморты. |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20180210015314/http://ottovski.livejournal.com/45949.html |archivedate=2018-02-10 }}</ref> Георги Шарвашидзе 1918 шықәса хәада 19 рзы иԥсит. Инышә дамадоуп Моква ауахәамаҿы, Шарвашидзеиаа рҭаацәаратә нышәмаҭә аҿы (Егьырҭ, зхаҭабзиара шьақәзырӷәӷәам аинформациа инақәырԥшны — Лыхны ақыҭан.).<ref name="Chachba"/> ==Георги Шарвашидзе и Аурысҭәылақәеи абольшевизм азы== 1877–1878 ш.ш. рзы аурыс-туркратәи аимпериатә жәылараан, аурысцәа рҿагыла Аԥсныуаа Турциа рыдгыларатәыла иҟарҵаз аилаҩрақәа ирыхҟьеит амчыларатә, ҿаԥырӡратә репрессиақәа. 1878 шықәса рзы Сухумтәи аскертә ҟәшеҩыра ахылаԥшҩы П. Аракин Аԥсны «аԥсуа» аҭаацәарақәа зегьы «ацәгьоу жәлар» ҳәа официалла днарҳәеит. Аԥсныуаа аполитикатәи «агәаҭашәадара» иахырхәны, ахра рыманы акәзар ҟалаӡом ҳәа ирыҳәеит, аскертә маҵураҿы ирыԥхьомызт, аха уи адагьы, ицәгьа фатәым аԥаратә ҭатәқәа рыдкылан. Урыс аҳ иуказ ала, 1880 шықәса лаҵарамза 31 рзы, Аԥсныуаа дыџьк ирацәаҩны Урыстәыла Аиҵбытәи Аиӷбатәи агуберниақәа рахь ирыԥсырҵеит. 1907 шықәса ракәзароуп, Николаи II, Аԥснытәи аҭаҩ Георги Шарвашидзе иҳәаҭареи Мариа Теодор-иԥҳәыси рықәыргылареи рыла, Аԥсныуаа «ацәгьоу жәлар» ҳәа ирымоу асатус официалла ирымхит.<ref>[http://1gamocda.blogspot.com/2010_06_01_archive.html რუსეთ საქართველოს ურთიერთობები]</ref><ref>[http://javakhishviliinstitute.files.wordpress.com/2009/04/lortkipanize.pdf მარიამ ლორთქიფანიძე, აფხაზები და აფხაზეთი, გამომცემლობა «განათლება», თბილისი, 1990]</ref> Ари аҩыза ауадақәа Георги Шервашидзе игәалаиршәон, уи иԥсра амш аҽны, 1918 шықәса хәада 18 рзы, асаламшәҟәа­ла Аԥсны жәлар рахь дрыҩит, уаҟа Аурысҭәылақәеи абольшевизмқәеи рполитика дрықәыӷәӷәан. Иаагозар, иара иациҵеит: «Агәарацәак Аԥсныуаа! Ҳабцәа, ҳабжьцәа, ҳашьцәа рԥсадгьыли азыхақәиҭреи рҳаҭыр азы еибырбон, ргәаҟуан, рыԥсуан. Дара ргәаҟра зеицыз, зыԥсабара азатыз, аурыс ҳәамҭәра амч зымцәыӡуаз, иҭахымызтгьы, уи напхгара аҭара; урҭ ирылшомызт ашәышьҭрақәа рыла иӷәӷәаз рқьабзқәеи ртрадициақәа ргәырӷьара рынагӡара, уи иахырхәны, рыбӷаҟа иҭыжьны, усҟантәи амч ду змаз Аурысҭәыла рҿагыла иангылт. Дара рыцкьыс Аԥсны азы ари аидыслараҿы иԥсит, ԥшьынҩажәижәабаҩк рзы ирыхьӡын, рацәаҩны цқьа Сибирьқәеи Урыстәылақәеи рҿы ргәаҟуан, иара убас, хышәҩыла рацәаҩны, аидыслараҿы ргәы каҳаны, Турциаҟа идәықәлеит, аха амчылаҩ иҿагылараҿы рхаҵаратә, рҳаҭыртә рбашақәа напхыргәахәны ианыруазт.<ref name="Chachba"/> Шарвашидзе абольшевикцәа ргәалаҟазаауа иҳәеит: «Урыстәы­ла зегьы иагоит, уи аҟынтә Кавказгьы, ауаа, уаанӡа жәларқәа ринтересқәа рыхьчара­зы рнапхгаҩцәоуп ҳәа изҳәоз, уи азы ауаа зегьы еиҟароуп ҳәа ирҳәоит, ахатәреи зегьы рзы иаку ахьӡареи уахь инала, аха уи аӡәгьы иахьӡом, уи адунеиаҿ ԥхьаҟа иҟаломгьы. Ари ауаа реиҳаяҩқәа рҿагыла иаазырԥшуеит, имаҷу амазара змаз ауаа амазара злоу рҿагыла, аусуҩцәа рнапхгаҩцәа рҿагыла, ауаатәыҩса рыҟны аманшәалара ҟарҵоит, уи иахҟьоит жәларқәа рытрадициақәа зегьы еимхра. ...Ари амҩақәа иныҟәаргоз ҳашьҭыҳәа, аԥа иаб дахьымҵахәхәым, аишь аишь иҿагылоит, аишәыкәа аишәыкәа иӷархоит, иҟалом анеижьҩы, иҟаломгьы аҷы, иӡхоит ақьабзқәа, аахҭа, атрадициақәа, Аԥсныуаа рыҩнуҵҟа зегьы раасҭа аҳаҭыр зқәу, зыхә дуны рызгәакьаҭәаны иҟоу, Кавказ зегьы рҿы иԥшьоу жәларны ирдыруаз; ...насгьы ҳара, Аԥсныуаа, ауадаҩқәа ргәараҳәа ҳхәашоит, ҳтәылагьы ҳцәыӡуеит. Ара ауп ҳзыԥшу! Иахьатәи мҩақәа ирылҵуа рызусҭада? Ашәҟәқәа рыгәҭа иааӡаз ахәыҷы-қәгылаҩцәа, зхатә жәлар рҭыԥқәа, ркультура, рзаконақәа, адунеи зегьы зыдгылоу, ирыхӡыӡом, урҭ ракәзар, зышәҟәқәак рҿы ишьҭыхыз, ҳтәылаҿы акгьы ҵакыс иҳамоу, амчмырӡо, амҩагьы змам аидеақәа рышьақәырӷәӷәара рҭахуп.<ref name="Chachba"/> Георги Шарвашидзе иԥсра иаҵубаамҭак анҵы, Аԥснытәи абольшевик Ефрем Ешба Сухум ақалақь аҿы абольшевикцәа рәскери комитет аԥиҵеит.<ref>[http://sisauri.tripod.com/politic/abkhazia.htm ქართულ–აფხაზური ურთიერთობები 1918–1921 წლებში] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180219151748/http://sisauri.tripod.com/politic/abkhazia.htm |date=2018-02-19 }} (ინგლისური)</ref> Шарвашидзе иԥсраан инарҳаны Аԥсны жәлар рахь иҟаиҵаз ааԥхьара иаамҭаз иҟамлеит. Большевизм насгьы социализм дрықәыӷәӷәан Шарвашидзе иажәеинраалақәа рахьтә дагы «Социализм Қырҭтәылаҿ» ҳәа хьыӡс измаз иажәеинраалаҿы. Уи ҭыжьын «Қырҭтәыла» ҳәа изышьҭаз агазет аҿы, 1917 шықәса рашәарамза 25–29 рзы. Уаҟа иара Қырҭтәыла, мамзаргьы Ивериа, аԥсуааи р«ԥсадгьыҭ» ҳәа аиҭоит.<ref>{{Cite web |url=http://abkhazeti.info/history/20050617221157965354.php |title=Из статьи Г. Шервашидзе1 "Социализм в Грузии" |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101025221436/http://abkhazeti.info/history/20050617221157965354.php |archivedate=2010-10-25 }}</ref> == Георги Шарвашидзе — Қырҭтәыла аақырҭуакультура == Георги Шарвашидзе деиҳабан ақырҭуа ауаажә­ларратә усзуҩцәа — Илиа Чавчавадзе, Акаки Церетели, Сергеи Месхи, насгьы ауадацәаки ргәыӷраҿы дыҟан. Иара дара русқәа зегьы рҿы ирзааигәан, урҭ дрыцны Аԥсныуаа и қалған ақырҭуаа рзегьы азеиԥшнационалтә самосознаниа, рбызшәа анагӡареи ркультура рырҳаразы иџьабон. Иара Қырҭтәыла ауаажә­ларратәи алитературатәи ҭаацәараҿы акыр зҵазкуа ароль наигӡон. 1870-тәи ш.ш. раан Г. Шарвашидзе иажәеинраалақәа, иԥублицисттә ҩымҭақәа, насгьы ипоемақәа ақырҭуа асахьаркыратә прессаҿы иҭыҵуан. Иара активла атеатртә ҵакы аҟны аус иуан. Тбилиси ипиесақәа дырган, атеатртә рецензиақәа ҭижьуан, уи ала ақырҭуа жәлартә атеатртә культура арԥҵараҿы акыр зҵазкуа ацхраара ҟаиҵеит. Георги Шарвашидзе ақырҭуа литература даараӡа иҵаулан идыруан, иара ихатәы иаартын иԥшӡоу ақырҭуа бызшәала иажәеинраалақәагьы.<ref name="expertclub.ge">{{Cite web |url=http://expertclub.ge/portal/cnid__5074/alias__Expertclub/lang__ka-GE/tabid__2546/default.aspx |title=გოგი მაისურაძე, რუსეთის იმპერიული ენობრივი პოლიტიკის ზოგიერთი საკითხები აფხაზეთში და მისი შედეგები (ნაწილი I) |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305053357/http://expertclub.ge/portal/cnid__5074/alias__Expertclub/lang__ka-GE/tabid__2546/default.aspx |archivedate=2016-03-05 }}</ref> Иахьа издыруеит Георги Шарвашидзе 1911 шықәса рзы германтәи агазет «Berliner Tageblatt» аредакциа ахь иҩыз асаламшәҟәа, ақырҭуаи аԥсуааи рҳаҭыр ахьчара иазкыз. Ашәҟә аҿы, хыхь зкьаҭалатәи иаҳәоит: «Ии, ҳара ацивилизациаҿы ҳзыԥшӡоуп, ҳара ҳҟны сутенорцәагьы, шантажистцәагьы, африкатәи аусуҩцәеи ҳәа ирыхәҭоу ауаа рылымҵӡеит, насгьы еиҭа ирацәаҩны. Иаҳҳәозар, Лоренц иҳалшоз акәхар, ҳабаҩтә ԥсҭазаареи иабоурахь ииасны, уи идыруан абри зегьы, насгьы ирацәаны. Идыруан ақырҭуаа — рыцарьцәоуп, кресттәи жылақәа рнаҩсан, ақьабзтә христианра ахьчара иазықәԥоз, 15 шәышә шықәса Кавказ агәашҭаҿы рыжәҩанқәа ҭбааны, идырбаз ачашақәа рзыхәа, уи атәылақәа рыҩнуҵҟа рҽалаҵаразы мацара акәым, мацарагьы ахаҭагьы рылеиқәырӡразы, аха рԥсадгьыҭ ахьчаразы, ахристиантә культура, насгьы ауаҩратә ԥсҭазаара ахьчаразы. Иара убас идыруан ақырҭуаа ирымоу шәақьтә, иԥшьоу, иԥшьоу аепикатә литература, адунеитә рҩымҭақәа реиԥш иҟоу. Иара убас идыруан ақырҭуа аҳцәа рхиархиеи, жәлар рыҩнуҵҟа, ихадаратәу агәрагара змаз, алагала дуқәа ҟазҵаз, аҟазара ду змаз ауаа рхьӡқәа шыҟалац, иҵегьы, иҵегьы.»<ref>{{Cite web |url=http://abkhazeti.info/history/20050616471558597123.php |title=Из письма светлейшего князя Г. М. Шервашидзе1 в редакцию немецкой газеты "Вегlinег Таgeblatt" в защиту чести грузинского и абхазского народов // Закавказская речь, 1911, 3 июля |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101025221859/http://abkhazeti.info/history/20050616471558597123.php |archivedate=2010-10-25 }}</ref> Георги Шарвашидзе Қырҭтәыла «ҳԥсадгьыҭ Ивериа» ҳәа иҳәон, уи акультура даараӡа ихьчон. Уи игәы иҭаз, игәыӷра иаҳәоит абарҭ иҳәамҭақәа: «...Ҳԥсадгьыҭ Ивериа иага акультура дуқәа зегьы ргәаҟра инампыҵәҟьаит. Аха ҳԥошьҭа ԥхьаҟа ишьҭоу ҳҭыԥқәа, ԥыҭрак ҳԥагьаанӡа, ҳзынаӡон аестественны еволуциа амҩа иаԥылоз, уи амҩа аԥсыӡра. Ии, ҳара иаарту ҳәа ҳҳәар ҳалшоит, аԥсабара ахьацәымҭас ҳзықәгыламҭгьы, Европа ҳҿаҵахәа, иахьатәи амш азы. Избанзар, Андреи апостол араҟа Христос иԥҟарақәа ҳақәиргәыӷуан, Европаҿы уаанӡа дукцәагьы иԥырҳәалон камеџь ԥҟы рытәан, аҵыхгьы ԥышәыла, шәақьқәа рнапқәа рҿы, амшынқәа рҿы аныҟәара ҟарҵон...<ref>გიორგი შარვაშიძე, გაზეთი "საქართველო", 1917</ref>» Георги Шарвашидзе, акультуратәи ҳасабла ақырҭуатә ҟазаратә усзуҩны, Қырҭтәыла, ақырҭуа бызшәеи, иԥсадгьыҭтә ақырҭуа литературагьы зызгәакьаҭәоз ауаҩны, даараӡа ибзианы ицәырган ихатәы ҳасаб «Ақьырҭуа бызшәазы» ҳәа хьыӡс измаз, 1915 шықәса рзы иҭижьыз апубликациаҿы. Ари астатиаҿы иара ақырҭуа ашәҟәҩыра ртрадициақәа активла ахьчара зылшо ауаҩ иаҳасабала дааирԥшит. Уи иҭахымызт «егьырҭ абызшәақәа рҿы иҟоу ааԥхьарақәа грубла аиҭагареи, уи аиԥшреи рыла, ауадацәа ринтеллектуалтә шәахәақәа рцәыргара». Уи игәаҭаҭыҵаҿы, ари «ԥсадгьыҭтә бызшәеи аөзырхьӡареи» иазырхоу агәазыҟаҵареи ицәырнагоит. Иара убас, иара даара игәы ҭынчмызт ақырҭуа бызшәала аҭаҵара змам, асистемада аурысшәақәеи егьырҭ абызшәақәа рсөзқәа рырҳара. Георги игәаҭаҭыҵаҿы, асөзқәеи аттерминқәеи «''иаҭахым, иаҭахны иҟазар ауп, уи ахыдҵатә хәыцра ақырҭуа бызшәала иҳәатәымзар... Ии, иаҳҭахын ҳбызшәа ҳцәырҳар, ҳырҳарар, аԥшӡара ҳҭамӡы, уи ҳԥсыртә еиԥш иҟаҳамҵын, ҳажәны ҳзымԥхааит». Георги Шарвашидзе инационалтә-ҳәамҭатәи акульту­ратә-политикатәи хатәгәаԥхара даараӡа ачыкнаӡа ицәырнагоит уи 1917 шықәса абҵарамза 8 рзы иаартны дықәгылаз иҳәамҭақәа, иаҿырԥшны «Аԥсны жәлар рҿылара» ҳәа изышьҭоу аҿы. Ақьырҭуацәа рҿагыла агәанызҵаз ауаа ражәақәа рыла ирԥызгоз ари аизара Аԥсны жәлар рԥеиԥш «Кавказ ашьхауаа реидгыла» ҳәа изышьҭаз акәшәара иаднарҵеит. Аизараҿ ианеиқәгылаз аантқьырҭуатә хәыцра аҩыза патос ақырҭуа аполитикцәа рҿагыла рпротест шьақәнаргылт. Георги Шарвашидзе аԥсуа бызшәала аизара алахәылацәа рахь дрыҩит, Урыстәылаҿы зыхҟьаз аилаӡарақәа рҵакы дырзеилымкааит, азатра иаҿаԥшыз амшқәа рыдыланы, ақырҭуа жәлар дрыцны аиашьарақәеи аусеицурақәеи рырӷәӷәара дрыԥхьеит: «Шәышә, шәыжәҩанқәа шәашьцәа ирыцны шәнапы шәықәышәҵа, урҭ дрыцны аус шәур, шәышәҽрыԥхьашәҵа, азатра аиурақәеи аиқәырхареи рзы. Идыруеит, сыгәҭас хәыцра иаарԥшра аӡә-ҩы ишырцәыхарахо, избанзар урҭ Москваҟа ирылшо, сара Тбилисиҟа сыԥшуп. Арахь ҳәа амҩа уаҩ иԥшааӡом, уаанӡагьы иҟамызт Аԥсны азы, Қырҭтәыла ацангьы мықьакы аиашьара, уи дрыцны аиҿагылараҿы, арыцхәгьы, арашәгьы ҳрыцны ҳанхо.» Ари иҳәамҭақәа рышьҭарҵыс, иашьцәа рыҩнуҵҟа иаарԥшыз аантқьырҭуатә демарш иахьызыҳәҳәоз Георги Шервашидзе аизара аҭацра аҟынтә дықәҵны дцеит, анаҩсангьы уи араҟа дахынҳәым. Ари амҩакы шықәса, 1918 шықәса хәада 19 рзы, зегьы Қырҭтәыла ахы ҭәӡәӡәан Сухум аҟынтә иааз абас еиԥш иҟоу аҭаҩымшәҟә ала: Аҳҭынра ду ззыԥшыз, ԥсадгьыл хатәгәаԥхара змаз ауаҩ дыԥсыӡит.<ref name="სპეკალი">[http://www.spekali.tsu.ge/index.php/ge/article/viewArticle/1/8 "სპეკალი", ზურაბ პაპასქირი, შარვაშიძეთა სამთავრო სახლის ეროვნულ-სახელმწიფოებრივი და კულტურულ-პოლიტიკური იერ-სახის შესახებ]</ref> Аҭыԥуаҩны издыруаз ақырҭуа ауаҩ, Сухум ақалақь ахада Нико Тавдгиридзе, Георги Шарвашидзе анышә дамадоу иҳәа­у­ан: «Усҟан Аԥсныуаа, урҭ рҳаҭыр ахьчарала аџьабара ҟазҵоз ауаа, урҭ разатра азы иумӡоз иусура ду, уара ирымаз зегьы — ухәышҭа, убайара — згәы иҭаны, Аԥсныҟа ухынҳәрагьы рбеит ҳәа иҟамлеит... Уара араҟа уҟаза­раҿы рхәыцра зымҽхакуа рҿымҭра, уара уахь иаарԥшыз абзиабароуп, уи аилаӡарак иаҟароуп... Ишԥалыршоу ари адунеиаҿы! Уара уԥшӡоу, уџьабаратә, уахьыԥшра зҵаз акыр шықәса, иуалшәаршаны иуоунагаз арҭ иҿыцу мҩақәа зегьы, уԥсадгьыҭтә гәра ду, иуалхәаз зегьы рҿаԥшра, уара иумоу зегьы — уи зегьы уԥсахит, уара уԥсадгьыҭ, уара узы адунеиҿы аӡәгьы иадамзаргьы, ахәыцра дуӡӡоу, ԥсадгьыл-гәнаҳау Аԥсны азатра иааиԥхьарц азы. Уара, акырӡа иҭахыз ҳтәыла, иуалхәаз амчқәа зегьы рыла, библиатә Симон еиԥш, уи ахьаара ишахәҭоз иуалааит. Аха уара уанылаҭәоу Аԥсныуаа, уара иус иазыӡырҩуагьы, уара уцымҭо, уи аурыс тәрбиа-ахәыцра инапы рыла ижәлази, уара ухы ирҿагылаз ауаа ргәараҳәа дрыцны ицеит, урҭ рҿагыла иуалхәаз зегьы — адгьыл аҿы узызҵаз зегьы — уқәырҵеит...» ===Аҟәаԥснытәи епархиатә мәселе=== XIX ашәышәазы 50-тәи ш.ш. рзы иаԥыхын Аԥснытәи аепископат, уи 1885 шықәса аҟынӡагьы ақырҭуа архиереицәа напхгара риҭон. 1885 шықәса раан Сухумтәи епархиатә хьыӡла иаԥҵаз Аԥснытәи аепархиа ақырҭуацәа рҿагыларатә ориентациа змаз аурыс епископцәа напхгара риҭон. Аурыс ҳәкімет реакионтә планқәа Аԥсныҿы анационалтә еиҿагыларақәеи аӷацәеи реилгара рырӷәӷәара иазырханы иҟан. XX ашәышәазы, ақырҭуа ауахәама аавтокефалиа аиҭашьақәыргыларазы азҵаареи ианеицҳажьхоз, Аурыс Уаԥымтәи Синод ахаҭареи аҳҭынратә маҵура ахаҭареи Аԥснытәи аепархиа Қырҭтәыла аҟынтә иалҵыртәразы рҽазыҟарҵеит — 1916 шықәса рзы Аԥснытәи аепархиа анҭыҵтәи ауахәама аҟынтә иӡырҟәаны, Аурыс Синод иахь ихадоу аҳҭынра ирхыргарц рҽазышәеит. Аԥсны патриотцәақәеи аԥшьаҩцәеи Тбилисиҟа аҳынаместник иахь иааз арепутациа аԥшьыргон, уаҟа петициа иаарԥшит, иаарԥшны иақәырӷәӷәон Сухумтәи аепархиа, уи зегьы ԥхьаҟеи иахьеи рыла Қырҭтәыла ауахәама иадҳәалоу, ҳәынмырҭра иадамзаргьы Қырҭтәыла аекзархиат аҟынтә иӡырҟәымҭәыс. Ари апетициа атекст автор Георги Шарвашидзе иоуп.<ref>[http://www.patriarchate.ge/?action=text/cxum_afxazeti ცხუმ-აფხაზეთის ეპარქია]</ref><ref name="ბაქრაძე">[http://iberiana.wordpress.com/afxazeti/afxazta-sakitxi/ აკაკი ბაქრაძე, აფხაზთა საკითხი (მეორე თავი), 1978 წელი]</ref> Петициаҿы иҟан еиҭа абарҭ амуӡқәа: *Аҵарашәарақәа рҿы аҵаҩцәа рҵареи аҩреи рбызшәала — ақырҭуеи аԥсуа бызшәала — рыманы иҟалароуп; *Сухумтәи округ агыбырниа ҷыда ҳасабла иалхны, ус шьҭа Шәара ҳәа акгьы, Амшынеиқәаҿтәи агыбырниа инадҳатәым; *Сухумтәи округ ҷыда агыбырниа ҳасабла аҟаҵара залшомзар, уи Қутаиси агуберниа инадҳатәуп.<ref name="ბაქრაძე"/> ==Ахьарԥшқәа== {{reflist}} [[Акатегориа:1846 шықәсазы ииз]] [[Акатегориа:Цәыббрамза 17 рзы ииз]] [[Акатегориа:1918 шықәсазы иԥсыз]] [[Акатегориа:Жәабранмза 19 рзы иԥсыз]] [[Акатегориа:Аԥсны ашәҟәыҩҩцәа]] [[Акатегориа:Аԥсны апоетцәа]] [[Акатегориа:Қырҭтәылатәи ашәҟәыҩҩцәа]] [[Акатегориа:Қырҭтәылатәи апоетцәа]] [[Акатегориа:Аԥсуа аҳра ахцәа]] [[Акатегориа:Чачаа]] hvr3gqor46dnisf46j4n27zp1k8azdt 172743 172742 2026-08-27T02:30:00Z Fraxinus.cs 8381 викификация 172743 wikitext text/x-wiki {{Акарточка ауаҩы}} '''Гьаргь Михаил-иԥа Чачба''' ма '''Гьаргь Михаил-иԥа Шервашиӡе-Чачба''' ({{lang-ka|გიორგი შარვაშიძე (ჩაჩბა)}}, {{lang-ru|Георгий Михайлович Шервашидзе}}; {{date|17|9|1846}}, [[Аҟәа]] – [[1918]], Аҟәа) — [[Аԥсуаа|аԥсуа]]-[[Ақырҭцәа|ақырҭуа]] шәҟәыҩҩы, поет, [[Аԥсуа аҳра]] иҭынха ([[1866]]). Георги Чачба иԥсабаратәны издыруан Қырҭтәыла акультуратә мирас, Аԥсны аҭоурых мацара акәым, уи афольклоргьы. Иара ҩыра иуан х-бызшәала — [[аԥсуа бызшәа|аԥсуа]], [[ақырҭуа бызшәа|ақырҭуа]], [[аурыс бызшәа]]ла. Иара идунеихәаԥшра ақырҭуа, урыс, европатәи ахәыцра рыҩныҵҟа ишьақәлан. Иара ақырҭуа ауаажә­ларраҿы аус зуаз, Илиа Чавчавадзе, Акаки Церетели, Сергеи Месхи, насгьы урҭантә еиҳагьы ирацәаҩны ргәыӷраҿы дыҟан. Дара дрыцны дықәгылон анационалтә хатәгәаԥхара аиқәырхаразы, зегьы рзы иаалырԥшуа аценностқәа, абызшәа акультура рырҳараразы, ақырҭуа-аԥсуа жәларқәа рҭыԥҳа­ра фальсификациа аҭыҵра­зы, ҩы­нтәа еизааигәоу жәларык рнационалтә тамырқәеи урҭ реизыҟазаашьақәа реиқәырхаразы.<ref name="ჩიქოვანი">[http://www.nplg.gov.ge/dlibrary/collect/0001/000263/KNIGA-SHERVASHIDZE-1.pdf Юрий Чиковани, Род Абхазских князей Шервашидзе (Историко-генеалогическое исследование) // Тбилиси,"Универсал", 2007]{{Dead link|date=იანვარი 2021 |bot=InternetArchiveBot }}</ref> ==Абиографиа== Георги Чачба, иҵегь дәыӷәыҵәҟьа (01.01.1847), Преображенски аполк алеиб-гвардиа апрапоршчик идаҟьа иҭан. 1863 шықәса, рашәарамза 10 рзы, Кавказтәи армиақәа ркомандаҟаҵаҩы, иԥшалтәым ауа Михаил Николаевич Романов иадъютантс дҟалеит.<ref name="ჩიქოვანი"/> 1864 шықәса рашәарамза 24 рзы Кавказтәи аҷыдалеицәа рнапхгаҩы ифәрман ала, Михаил Чачбеи уи иследователцәеи аҳҭынра иадҳәалоу рмаҵурақәа рымхын, иаԥыхын Аԥсны аҳҭынра, насгьы Аԥсныҿы аурысцәа рдиректтә напхгара шьақәыӷәӷәан — иаԥҵаз Сухумтәи аскертә ҟәшеҩыра. Чачаа рнаследстволтә ҭынха зҵаз зегьы Аԥсныаҿагылаҩцәа рчиновникцәа ирырҭеит. 1866 шықәса рашәарамзазы, аурыс чиновникцәа рзаконсызтә усқәа Аԥсныҿы акраҭәа зҵанаҵ ианынаӡ, анхацәа рреформа амҩа аҭаразы аҽазыҟаҵареи ианаамҭаз, 26 июль рзы аилаҩра дуӡӡа ҟалеит. Аилаҩцәеи Аԥсныуаа 20-шықәсык зҵу Георги Чачба аҳас иҟарҵеит,<ref name="ჩიქოვანი"/> аха, уи амзеиԥшын нанҳәа-мзазы, Қутаиси агубернатор-генерал Димитри Свиатополк-Мирски инапхгарала аурысцәа аилаҩра рыццакны идыршәеит, уи иахылҵны Аԥсныуаа ҭыџьк ирацәаны Туркиаҟа рныҟәара ҟалеит.<ref>[http://javakhishviliinstitute.files.wordpress.com/2009/05/bejanxorava.pdf ბეჟან ხორავა, აფხაზთა 1867 წლის მუჰაჯირობა, გამომცემლობა – არტანუჯი, თბ., 2004]</ref> Чачба аурыс ҳәкімет аполитика қатъиала ирҭышәан, атактика аԥсахра, насгьы ауаа ртрадициақәа рызныҟәареи дырхыргарц иақәиргәыӷуан. Уи азы, аилаҩра аинтеллектуалтә қәраҿы илахәхаз иҳасабаны, Кавказҟа ахынҳәра аԥсыуаҭра змамуаз Оренбургҟа, Урыстәыла, даԥсырҵеит.<ref name="Chachba">[http://abhaziy.narod.ru/shashba.html Георгий Михайлович Чачба /Шервашидзе/ /Абхазский госмузей, ф.3,оп.1, д.42, лл.1-1об./ ]</ref><ref>[http://dpashka.narod.ru/history_5.html История Абхазии. "Странное" восстание 1866 года и князь Георгий]</ref> Урыстәылаҟа иахырҳәаанӡа, Оренбургтәи казакцәа рполк аҿы, Одесса аскертә округ аҿы, маҵура иуан. 1872–1875 ш.ш. рзы аскертә маҵура дылҵын. Аԥснытәи аилаҩра алагалага аилкааразы имҽхакуа аҭҵаареи аԥшьгарақәеи рышьҭарҵыс, 9 шықәса рышьҭахь, иара игәнаҳарада ҳәа идыраан, иԥсадгьыли — Қырҭтәылаҟа — ахынҳәра ирхыргарц рылшара ирҭон, аха Аԥсныҟа инеира 1905 шықәса аҟынӡазы иақәымкәан. 1875 шықәса хәада 10 рзы император иуказ ала (Аҳәынра рсовет ирҭацалак, иуалԥшьоу аӡбара ҵаҵӷәы иҟаҵаны), Г. Чачба дынханы даанӡеит «аубрчаратә аҭаҩ» ҳәа аҭаҩра (иаб, Михаил Чачба, 1834 шықәса рзы иоуны). Уи ижәҩан, иашьеи Михаил, насгьы иаб иашьцәа — Константинеи Александреи — урҭ ржәҩанцәа зегьы «аҭаҩ бырлашьа» ҳәа аҭаҩра ироуит.<ref name="ჩიქოვანი"/><ref>Думин С. В., Гребельский П. Х. Дворянские роды Российской империи. Т. 4. Князья Царства Грузинского. М., 1998, С. 21</ref> 1875 шықәса рашәарамза 17 рзы [[Кавказ]]тәи аҳ инаместник иадъютантс даҟаҵан. 1876 шықәса рашәарамза 17 ранахыс гусарцәа рполк алеиб-гвардиа иштабс-ротмистрс дыҟан; 1879 шықәса мшаԥымза 7 ранахыс — флигель-адъютантс дыҟан. 1879 шықәса рзы, император [[Александр III]] Қутаисиҟа иныҟәараан, Георги Чачба, аурыс режим рзы агәра зғым руадацәақәак рыцны, Қутаиси агуберниа аҵакыра аҟынтә даԥсырҵеит. Ари аинцидент иадҳәаланы Чачба император иахь исыԥҳан иаашьҭит, уаҟа иазгәарҭон: «Аимператортә ҳәамҭәра сара сгәра жәлом, убасҟан, император дныҟәараз ақалақь аҿы сыҟазаара хьалеиқәоуп ҳәа иоузар, сгәы ишанаҭам, флигель-адъютант исусура ацҵаразы.» 1880–1881 ш.ш. рзы Чачба дрывагылан императортә Ҳара Асаҳ инапаҵаҟа иҟоу свит. 1887 шықәса нанҳәа 30 рзы ианашьан ихәҭақәоу аскертә чин — аполковник. Аурысҭәыла аҟынтә ахынҳәра рышьҭарҵыс, Георги Чачба Қутаиси дыҟан, избан Аԥсныҟа инеиразы имоуқәан. Иԥсадгьыҭ, Сухумҟа ахынҳәра алшара иара 1905 шықәса рзы ауп иоуит. Иԥсра аҟынӡагьы Сухум дыҟан, архитектор Вильгельм-Франц Ковальски 1905 шықәса рзы иргылаз аҩнаҿы.<ref>{{Cite web |url=http://ottovski.livejournal.com/45949.html |title=Вилла Чеми. Забытые Натюрморты. |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20180210015314/http://ottovski.livejournal.com/45949.html |archivedate=2018-02-10 }}</ref> Георги Чачба 1918 шықәса хәада 19 рзы иԥсит. Инышә дамадоуп Моква ауахәамаҿы, Чачаа рҭаацәаратә нышәмаҭә аҿы (Егьырҭ, зхаҭабзиара шьақәзырӷәӷәам аинформациа инақәырԥшны — Лыхны ақыҭан.).<ref name="Chachba"/> == Георги Чачбеи Урысҭәылатеи абольшевизми == 1877–1878 ш.ш. рзы аурыс-туркратәи аимпериатә жәылараан, аурысцәа рҿагыла Аԥсныуаа Турциа рыдгыларатәыла иҟарҵаз аилаҩрақәа ирыхҟьеит амчыларатә, ҿаԥырӡратә репрессиақәа. 1878 шықәса рзы Сухумтәи аскертә ҟәшеҩыра ахылаԥшҩы П. Аракин Аԥсны «аԥсуа» аҭаацәарақәа зегьы «ацәгьоу жәлар» ҳәа официалла днарҳәеит. Аԥсныуаа аполитикатәи «агәаҭашәадара» иахырхәны, ахра рыманы акәзар ҟалаӡом ҳәа ирыҳәеит, аскертә маҵураҿы ирыԥхьомызт, аха уи адагьы, ицәгьа фатәым аԥаратә ҭатәқәа рыдкылан. Урыс аҳ иуказ ала, 1880 шықәса лаҵарамза 31 рзы, Аԥсныуаа дыџьк ирацәаҩны Урыстәыла Аиҵбытәи Аиӷбатәи агуберниақәа рахь ирыԥсырҵеит. 1907 шықәса ракәзароуп, Николаи II, Аԥснытәи аҭаҩ Георги Чачба иҳәаҭареи Мариа Теодор-иԥҳәыси рықәыргылареи рыла, Аԥсныуаа «ацәгьоу жәлар» ҳәа ирымоу асатус официалла ирымхит.<ref>[http://1gamocda.blogspot.com/2010_06_01_archive.html რუსეთ საქართველოს ურთიერთობები]</ref><ref>[http://javakhishviliinstitute.files.wordpress.com/2009/04/lortkipanize.pdf მარიამ ლორთქიფანიძე, აფხაზები და აფხაზეთი, გამომცემლობა «განათლება», თბილისი, 1990]</ref> Ари аҩыза ауадақәа Георги Шервашидзе игәалаиршәон, уи иԥсра амш аҽны, 1918 шықәса хәада 18 рзы, асаламшәҟәа­ла Аԥсны жәлар рахь дрыҩит, уаҟа Аурысҭәылақәеи абольшевизмқәеи рполитика дрықәыӷәӷәан. Иаагозар, иара иациҵеит: «Агәарацәак Аԥсныуаа! Ҳабцәа, ҳабжьцәа, ҳашьцәа рԥсадгьыли азыхақәиҭреи рҳаҭыр азы еибырбон, ргәаҟуан, рыԥсуан. Дара ргәаҟра зеицыз, зыԥсабара азатыз, аурыс ҳәамҭәра амч зымцәыӡуаз, иҭахымызтгьы, уи напхгара аҭара; урҭ ирылшомызт ашәышьҭрақәа рыла иӷәӷәаз рқьабзқәеи ртрадициақәа ргәырӷьара рынагӡара, уи иахырхәны, рыбӷаҟа иҭыжьны, усҟантәи амч ду змаз Аурысҭәыла рҿагыла иангылт. Дара рыцкьыс Аԥсны азы ари аидыслараҿы иԥсит, ԥшьынҩажәижәабаҩк рзы ирыхьӡын, рацәаҩны цқьа Сибирьқәеи Урыстәылақәеи рҿы ргәаҟуан, иара убас, хышәҩыла рацәаҩны, аидыслараҿы ргәы каҳаны, Турциаҟа идәықәлеит, аха амчылаҩ иҿагылараҿы рхаҵаратә, рҳаҭыртә рбашақәа напхыргәахәны ианыруазт.<ref name="Chachba"/> Чачба абольшевикцәа ргәалаҟазаауа иҳәеит: «Урыстәы­ла зегьы иагоит, уи аҟынтә Кавказгьы, ауаа, уаанӡа жәларқәа ринтересқәа рыхьчара­зы рнапхгаҩцәоуп ҳәа изҳәоз, уи азы ауаа зегьы еиҟароуп ҳәа ирҳәоит, ахатәреи зегьы рзы иаку ахьӡареи уахь инала, аха уи аӡәгьы иахьӡом, уи адунеиаҿ ԥхьаҟа иҟаломгьы. Ари ауаа реиҳаяҩқәа рҿагыла иаазырԥшуеит, имаҷу амазара змаз ауаа амазара злоу рҿагыла, аусуҩцәа рнапхгаҩцәа рҿагыла, ауаатәыҩса рыҟны аманшәалара ҟарҵоит, уи иахҟьоит жәларқәа рытрадициақәа зегьы еимхра. ...Ари амҩақәа иныҟәаргоз ҳашьҭыҳәа, аԥа иаб дахьымҵахәхәым, аишь аишь иҿагылоит, аишәыкәа аишәыкәа иӷархоит, иҟалом анеижьҩы, иҟаломгьы аҷы, иӡхоит ақьабзқәа, аахҭа, атрадициақәа, Аԥсныуаа рыҩнуҵҟа зегьы раасҭа аҳаҭыр зқәу, зыхә дуны рызгәакьаҭәаны иҟоу, Кавказ зегьы рҿы иԥшьоу жәларны ирдыруаз; ...насгьы ҳара, Аԥсныуаа, ауадаҩқәа ргәараҳәа ҳхәашоит, ҳтәылагьы ҳцәыӡуеит. Ара ауп ҳзыԥшу! Иахьатәи мҩақәа ирылҵуа рызусҭада? Ашәҟәқәа рыгәҭа иааӡаз ахәыҷы-қәгылаҩцәа, зхатә жәлар рҭыԥқәа, ркультура, рзаконақәа, адунеи зегьы зыдгылоу, ирыхӡыӡом, урҭ ракәзар, зышәҟәқәак рҿы ишьҭыхыз, ҳтәылаҿы акгьы ҵакыс иҳамоу, амчмырӡо, амҩагьы змам аидеақәа рышьақәырӷәӷәара рҭахуп.<ref name="Chachba"/> Георги Чачба иԥсра иаҵубаамҭак анҵы, Аԥснытәи абольшевик Ефрем Ешба Сухум ақалақь аҿы абольшевикцәа рәскери комитет аԥиҵеит.<ref>[http://sisauri.tripod.com/politic/abkhazia.htm ქართულ–აფხაზური ურთიერთობები 1918–1921 წლებში] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180219151748/http://sisauri.tripod.com/politic/abkhazia.htm |date=2018-02-19 }} (ინგლისური)</ref> Чачба иԥсраан инарҳаны Аԥсны жәлар рахь иҟаиҵаз ааԥхьара иаамҭаз иҟамлеит. Большевизм насгьы социализм дрықәыӷәӷәан Чачба иажәеинраалақәа рахьтә дагы «Социализм Қырҭтәылаҿ» ҳәа хьыӡс измаз иажәеинраалаҿы. Уи ҭыжьын «Қырҭтәыла» ҳәа изышьҭаз агазет аҿы, 1917 шықәса рашәарамза 25–29 рзы. Уаҟа иара Қырҭтәыла, мамзаргьы Ивериа, аԥсуааи р«ԥсадгьыҭ» ҳәа аиҭоит.<ref>{{Cite web |url=http://abkhazeti.info/history/20050617221157965354.php |title=Из статьи Г. Шервашидзе1 "Социализм в Грузии" |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101025221436/http://abkhazeti.info/history/20050617221157965354.php |archivedate=2010-10-25 }}</ref> == Георги Чачба — Қырҭтәыла аақырҭуакультура == Георги Чачба деиҳабан ақырҭуа ауаажә­ларратә усзуҩцәа — Илиа Чавчавадзе, Акаки Церетели, Сергеи Месхи, насгьы ауадацәаки ргәыӷраҿы дыҟан. Иара дара русқәа зегьы рҿы ирзааигәан, урҭ дрыцны Аԥсныуаа и қалған ақырҭуаа рзегьы азеиԥшнационалтә самосознаниа, рбызшәа анагӡареи ркультура рырҳаразы иџьабон. Иара Қырҭтәыла ауаажә­ларратәи алитературатәи ҭаацәараҿы акыр зҵазкуа ароль наигӡон. 1870-тәи ш.ш. раан Г. Чачба иажәеинраалақәа, иԥублицисттә ҩымҭақәа, насгьы ипоемақәа ақырҭуа асахьаркыратә прессаҿы иҭыҵуан. Иара активла атеатртә ҵакы аҟны аус иуан. Тбилиси ипиесақәа дырган, атеатртә рецензиақәа ҭижьуан, уи ала ақырҭуа жәлартә атеатртә культура арԥҵараҿы акыр зҵазкуа ацхраара ҟаиҵеит. Георги Чачба ақырҭуа литература даараӡа иҵаулан идыруан, иара ихатәы иаартын иԥшӡоу ақырҭуа бызшәала иажәеинраалақәагьы.<ref name="expertclub.ge">{{Cite web |url=http://expertclub.ge/portal/cnid__5074/alias__Expertclub/lang__ka-GE/tabid__2546/default.aspx |title=გოგი მაისურაძე, რუსეთის იმპერიული ენობრივი პოლიტიკის ზოგიერთი საკითხები აფხაზეთში და მისი შედეგები (ნაწილი I) |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305053357/http://expertclub.ge/portal/cnid__5074/alias__Expertclub/lang__ka-GE/tabid__2546/default.aspx |archivedate=2016-03-05 }}</ref> Иахьа издыруеит Георги Чачба 1911 шықәса рзы германтәи агазет «Berliner Tageblatt» аредакциа ахь иҩыз асаламшәҟәа, ақырҭуаи аԥсуааи рҳаҭыр ахьчара иазкыз. Ашәҟә аҿы, хыхь зкьаҭалатәи иаҳәоит: «Ии, ҳара ацивилизациаҿы ҳзыԥшӡоуп, ҳара ҳҟны сутенорцәагьы, шантажистцәагьы, африкатәи аусуҩцәеи ҳәа ирыхәҭоу ауаа рылымҵӡеит, насгьы еиҭа ирацәаҩны. Иаҳҳәозар, Лоренц иҳалшоз акәхар, ҳабаҩтә ԥсҭазаареи иабоурахь ииасны, уи идыруан абри зегьы, насгьы ирацәаны. Идыруан ақырҭуаа — рыцарьцәоуп, кресттәи жылақәа рнаҩсан, ақьабзтә христианра ахьчара иазықәԥоз, 15 шәышә шықәса Кавказ агәашҭаҿы рыжәҩанқәа ҭбааны, идырбаз ачашақәа рзыхәа, уи атәылақәа рыҩнуҵҟа рҽалаҵаразы мацара акәым, мацарагьы ахаҭагьы рылеиқәырӡразы, аха рԥсадгьыҭ ахьчаразы, ахристиантә культура, насгьы ауаҩратә ԥсҭазаара ахьчаразы. Иара убас идыруан ақырҭуаа ирымоу шәақьтә, иԥшьоу, иԥшьоу аепикатә литература, адунеитә рҩымҭақәа реиԥш иҟоу. Иара убас идыруан ақырҭуа аҳцәа рхиархиеи, жәлар рыҩнуҵҟа, ихадаратәу агәрагара змаз, алагала дуқәа ҟазҵаз, аҟазара ду змаз ауаа рхьӡқәа шыҟалац, иҵегьы, иҵегьы.»<ref>{{Cite web |url=http://abkhazeti.info/history/20050616471558597123.php |title=Из письма светлейшего князя Г. М. Шервашидзе1 в редакцию немецкой газеты "Вегlinег Таgeblatt" в защиту чести грузинского и абхазского народов // Закавказская речь, 1911, 3 июля |accessdate=2010-10-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101025221859/http://abkhazeti.info/history/20050616471558597123.php |archivedate=2010-10-25 }}</ref> Георги Чачба Қырҭтәыла «ҳԥсадгьыҭ Ивериа» ҳәа иҳәон, уи акультура даараӡа ихьчон. Уи игәы иҭаз, игәыӷра иаҳәоит абарҭ иҳәамҭақәа: «...Ҳԥсадгьыҭ Ивериа иага акультура дуқәа зегьы ргәаҟра инампыҵәҟьаит. Аха ҳԥошьҭа ԥхьаҟа ишьҭоу ҳҭыԥқәа, ԥыҭрак ҳԥагьаанӡа, ҳзынаӡон аестественны еволуциа амҩа иаԥылоз, уи амҩа аԥсыӡра. Ии, ҳара иаарту ҳәа ҳҳәар ҳалшоит, аԥсабара ахьацәымҭас ҳзықәгыламҭгьы, Европа ҳҿаҵахәа, иахьатәи амш азы. Избанзар, Андреи апостол араҟа Христос иԥҟарақәа ҳақәиргәыӷуан, Европаҿы уаанӡа дукцәагьы иԥырҳәалон камеџь ԥҟы рытәан, аҵыхгьы ԥышәыла, шәақьқәа рнапқәа рҿы, амшынқәа рҿы аныҟәара ҟарҵон...<ref>გიორგი შარვაშიძე, გაზეთი "საქართველო", 1917</ref>» Георги Чачба, акультуратәи ҳасабла ақырҭуатә ҟазаратә усзуҩны, Қырҭтәыла, ақырҭуа бызшәеи, иԥсадгьыҭтә ақырҭуа литературагьы зызгәакьаҭәоз ауаҩны, даараӡа ибзианы ицәырган ихатәы ҳасаб «Ақьырҭуа бызшәазы» ҳәа хьыӡс измаз, 1915 шықәса рзы иҭижьыз апубликациаҿы. Ари астатиаҿы иара ақырҭуа ашәҟәҩыра ртрадициақәа активла ахьчара зылшо ауаҩ иаҳасабала дааирԥшит. Уи иҭахымызт «егьырҭ абызшәақәа рҿы иҟоу ааԥхьарақәа грубла аиҭагареи, уи аиԥшреи рыла, ауадацәа ринтеллектуалтә шәахәақәа рцәыргара». Уи игәаҭаҭыҵаҿы, ари «ԥсадгьыҭтә бызшәеи аөзырхьӡареи» иазырхоу агәазыҟаҵареи ицәырнагоит. Иара убас, иара даара игәы ҭынчмызт ақырҭуа бызшәала аҭаҵара змам, асистемада аурысшәақәеи егьырҭ абызшәақәа рсөзқәа рырҳара. Георги игәаҭаҭыҵаҿы, асөзқәеи аттерминқәеи «''иаҭахым, иаҭахны иҟазар ауп, уи ахыдҵатә хәыцра ақырҭуа бызшәала иҳәатәымзар... Ии, иаҳҭахын ҳбызшәа ҳцәырҳар, ҳырҳарар, аԥшӡара ҳҭамӡы, уи ҳԥсыртә еиԥш иҟаҳамҵын, ҳажәны ҳзымԥхааит». Георги Чачба инационалтә-ҳәамҭатәи акульту­ратә-политикатәи хатәгәаԥхара даараӡа ачыкнаӡа ицәырнагоит уи 1917 шықәса абҵарамза 8 рзы иаартны дықәгылаз иҳәамҭақәа, иаҿырԥшны «Аԥсны жәлар рҿылара» ҳәа изышьҭоу аҿы. Ақьырҭуацәа рҿагыла агәанызҵаз ауаа ражәақәа рыла ирԥызгоз ари аизара Аԥсны жәлар рԥеиԥш «Кавказ ашьхауаа реидгыла» ҳәа изышьҭаз акәшәара иаднарҵеит. Аизараҿ ианеиқәгылаз аантқьырҭуатә хәыцра аҩыза патос ақырҭуа аполитикцәа рҿагыла рпротест шьақәнаргылт. Георги Чачба аԥсуа бызшәала аизара алахәылацәа рахь дрыҩит, Урыстәылаҿы зыхҟьаз аилаӡарақәа рҵакы дырзеилымкааит, азатра иаҿаԥшыз амшқәа рыдыланы, ақырҭуа жәлар дрыцны аиашьарақәеи аусеицурақәеи рырӷәӷәара дрыԥхьеит: «Шәышә, шәыжәҩанқәа шәашьцәа ирыцны шәнапы шәықәышәҵа, урҭ дрыцны аус шәур, шәышәҽрыԥхьашәҵа, азатра аиурақәеи аиқәырхареи рзы. Идыруеит, сыгәҭас хәыцра иаарԥшра аӡә-ҩы ишырцәыхарахо, избанзар урҭ Москваҟа ирылшо, сара Тбилисиҟа сыԥшуп. Арахь ҳәа амҩа уаҩ иԥшааӡом, уаанӡагьы иҟамызт Аԥсны азы, Қырҭтәыла ацангьы мықьакы аиашьара, уи дрыцны аиҿагылараҿы, арыцхәгьы, арашәгьы ҳрыцны ҳанхо.» Ари иҳәамҭақәа рышьҭарҵыс, иашьцәа рыҩнуҵҟа иаарԥшыз аантқьырҭуатә демарш иахьызыҳәҳәоз Георги Шервашидзе аизара аҭацра аҟынтә дықәҵны дцеит, анаҩсангьы уи араҟа дахынҳәым. Ари амҩакы шықәса, 1918 шықәса хәада 19 рзы, зегьы Қырҭтәыла ахы ҭәӡәӡәан Сухум аҟынтә иааз абас еиԥш иҟоу аҭаҩымшәҟә ала: Аҳҭынра ду ззыԥшыз, ԥсадгьыл хатәгәаԥхара змаз ауаҩ дыԥсыӡит.<ref name="სპეკალი">[http://www.spekali.tsu.ge/index.php/ge/article/viewArticle/1/8 "სპეკალი", ზურაბ პაპასქირი, შარვაშიძეთა სამთავრო სახლის ეროვნულ-სახელმწიფოებრივი და კულტურულ-პოლიტიკური იერ-სახის შესახებ]</ref> Аҭыԥуаҩны издыруаз ақырҭуа ауаҩ, Сухум ақалақь ахада Нико Тавдгиридзе, Георги Чачба анышә дамадоу иҳәа­у­ан: «Усҟан Аԥсныуаа, урҭ рҳаҭыр ахьчарала аџьабара ҟазҵоз ауаа, урҭ разатра азы иумӡоз иусура ду, уара ирымаз зегьы — ухәышҭа, убайара — згәы иҭаны, Аԥсныҟа ухынҳәрагьы рбеит ҳәа иҟамлеит... Уара араҟа уҟаза­раҿы рхәыцра зымҽхакуа рҿымҭра, уара уахь иаарԥшыз абзиабароуп, уи аилаӡарак иаҟароуп... Ишԥалыршоу ари адунеиаҿы! Уара уԥшӡоу, уџьабаратә, уахьыԥшра зҵаз акыр шықәса, иуалшәаршаны иуоунагаз арҭ иҿыцу мҩақәа зегьы, уԥсадгьыҭтә гәра ду, иуалхәаз зегьы рҿаԥшра, уара иумоу зегьы — уи зегьы уԥсахит, уара уԥсадгьыҭ, уара узы адунеиҿы аӡәгьы иадамзаргьы, ахәыцра дуӡӡоу, ԥсадгьыл-гәнаҳау Аԥсны азатра иааиԥхьарц азы. Уара, акырӡа иҭахыз ҳтәыла, иуалхәаз амчқәа зегьы рыла, библиатә Симон еиԥш, уи ахьаара ишахәҭоз иуалааит. Аха уара уанылаҭәоу Аԥсныуаа, уара иус иазыӡырҩуагьы, уара уцымҭо, уи аурыс тәрбиа-ахәыцра инапы рыла ижәлази, уара ухы ирҿагылаз ауаа ргәараҳәа дрыцны ицеит, урҭ рҿагыла иуалхәаз зегьы — адгьыл аҿы узызҵаз зегьы — уқәырҵеит...» ===Аҟәаԥснытәи епархиатә мәселе=== XIX ашәышәазы 50-тәи ш.ш. рзы иаԥыхын Аԥснытәи аепископат, уи 1885 шықәса аҟынӡагьы ақырҭуа архиереицәа напхгара риҭон. 1885 шықәса раан Сухумтәи епархиатә хьыӡла иаԥҵаз Аԥснытәи аепархиа ақырҭуацәа рҿагыларатә ориентациа змаз аурыс епископцәа напхгара риҭон. Аурыс ҳәкімет реакионтә планқәа Аԥсныҿы анационалтә еиҿагыларақәеи аӷацәеи реилгара рырӷәӷәара иазырханы иҟан. XX ашәышәазы, ақырҭуа ауахәама аавтокефалиа аиҭашьақәыргыларазы азҵаареи ианеицҳажьхоз, Аурыс Уаԥымтәи Синод ахаҭареи аҳҭынратә маҵура ахаҭареи Аԥснытәи аепархиа Қырҭтәыла аҟынтә иалҵыртәразы рҽазыҟарҵеит — 1916 шықәса рзы Аԥснытәи аепархиа анҭыҵтәи ауахәама аҟынтә иӡырҟәаны, Аурыс Синод иахь ихадоу аҳҭынра ирхыргарц рҽазышәеит. Аԥсны патриотцәақәеи аԥшьаҩцәеи Тбилисиҟа аҳынаместник иахь иааз арепутациа аԥшьыргон, уаҟа петициа иаарԥшит, иаарԥшны иақәырӷәӷәон Сухумтәи аепархиа, уи зегьы ԥхьаҟеи иахьеи рыла Қырҭтәыла ауахәама иадҳәалоу, ҳәынмырҭра иадамзаргьы Қырҭтәыла аекзархиат аҟынтә иӡырҟәымҭәыс. Ари апетициа атекст автор Георги Чачба иоуп.<ref>[http://www.patriarchate.ge/?action=text/cxum_afxazeti ცხუმ-აფხაზეთის ეპარქია]</ref><ref name="ბაქრაძე">[http://iberiana.wordpress.com/afxazeti/afxazta-sakitxi/ აკაკი ბაქრაძე, აფხაზთა საკითხი (მეორე თავი), 1978 წელი]</ref> Петициаҿы иҟан еиҭа абарҭ амуӡқәа: *Аҵарашәарақәа рҿы аҵаҩцәа рҵареи аҩреи рбызшәала — ақырҭуеи аԥсуа бызшәала — рыманы иҟалароуп; *Сухумтәи округ агыбырниа ҷыда ҳасабла иалхны, ус шьҭа Шәара ҳәа акгьы, Амшынеиқәаҿтәи агыбырниа инадҳатәым; *Сухумтәи округ ҷыда агыбырниа ҳасабла аҟаҵара залшомзар, уи Қутаиси агуберниа инадҳатәуп.<ref name="ბაქრაძე"/> ==Ахьарԥшқәа== {{reflist}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} [[Акатегориа:1846 шықәсазы ииз]] [[Акатегориа:Цәыббрамза 17 рзы ииз]] [[Акатегориа:1918 шықәсазы иԥсыз]] [[Акатегориа:Жәабранмза 19 рзы иԥсыз]] [[Акатегориа:Аԥсны ашәҟәыҩҩцәа]] [[Акатегориа:Аԥсны апоетцәа]] [[Акатегориа:Қырҭтәылатәи ашәҟәыҩҩцәа]] [[Акатегориа:Қырҭтәылатәи апоетцәа]] [[Акатегориа:Аԥсуа аҳра ахцәа]] [[Акатегориа:Чачаа]] jwlaxnx00jchkgvt8fa1ni343szftaz Амодуль:External links/data 828 53926 172727 167910 2026-08-26T14:38:35Z Nart17 17397 Аԥсшәахь еиҭагоуп 6 хышәара (Атематикатә саитқәа, Ажәарқәеи аенциклопедиақәеи, Гутенберг, Даниатәи, Китаитәи, Britannica). Аиҭагаҩ: Рада Барцба. Nart17 translation team 172727 Scribunto text/plain local data = {} function noLink( id ) return false end function fanLibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://fan.lib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function imslpLink( id ) return 'https://imslp.org/wiki/' .. string.gsub( id, ' ', '_' ); end function imdbLink( id ) if string.match( id, '^co' ) then return 'https://www.imdb.com/company/' .. id; end if string.match( id, '^ev' ) then return 'https://www.imdb.com/event/' .. id; end if string.match( id, '^nm' ) then return 'https://www.imdb.com/name/' .. id; end if string.match( id, '^tt' ) then return 'https://www.imdb.com/title/' .. id; end return false end function isniLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'http://isni.org/isni/' .. id; end function lastfmLink( id ) id = id:gsub(' ', '+'); return 'https://www.last.fm/ru/music/' .. id; end function iccuLink( id ) id = id:gsub( '\\\\', '%5C' ):upper(); return 'https://opac.sbn.it/opacsbn/opac/iccu/scheda_authority.jsp?bid=' .. id; end function kleLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke' .. firstChar .. '/ke' .. id .. '.htm' end function leLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/litenc/encyclop/le' .. firstChar .. '/le' .. id .. '.htm' end function nlpLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if string.match( id, '^A' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=5&WI=' .. id; end if string.match( id, '^9' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=4&WI=' .. id; end return false end function nukatLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if id:len() == 9 then -- 'n' + 8 digits id = id:gsub('n', 'n%%20%%20'); else id = id:gsub('n', 'n%%20'); end return 'http://nukat.edu.pl/aut/' .. id; end function orcidLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'https://orcid.org/' .. id; end function samlibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://samlib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function ta98Link( id ) id = id:gsub( '^.', '' ) return 'https://ifaa.unifr.ch/Public/EntryPage/TA98%20Tree/Entity%20TA98%20EN/' .. id .. '%20Entity%20TA98%20EN.htm' end function vcbaLink( id ) id = id:gsub( '/', '_' ) return 'https://opac.vatlib.it/auth/detail/' .. id end function ei1oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI1O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei2oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIEO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei3oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI3O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eifoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIFO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function isloLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/ISLO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eqoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EQO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function dquoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/DQUO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end local okWhitelist = { '1tv', '2x2tv', 'a1belarus', 'alekseynav', 'allegrova', 'annakoshmal', 'artemlionlevin', 'atb.su', 'atnbtrc', 'banktochka', 'bankzenit', 'belarus24', 'belteleradiocompany', 'bitkvartetsekret', 'blogsergey', 'bsdp.hramada', 'bsmu.official', 'bspb', 'bsutby', 'che', 'ctc', 'dabromusic', 'ddt', 'denisklyaver', 'denismayd', 'diletant.media', 'dmitriymalikov', 'dobrofest', 'domashniy', 'dorognoe', 'duma', 'egorkreed', 'elecsnet', 'europaplus', 'fctextil', 'fczenit', 'FNLeague', 'fridaytv', 'g.sergeyaskachkova', 'gazetaru', 'genprocrf', 'globustheatre', 'googlerussia', 'gosteleradiofond', 'gpnsofficial', 'group/51443101597785', 'group/51774942675142', 'group/51911913701513', 'group/51981402964161', 'group/52017302667459', 'group/52126183981151', 'group/52155398946992', 'group/52461394526409', 'group/52605341925600', 'group/52934268092557', 'group/53188583489632', 'group/53329964892367', 'group/53713418453071', 'group/54057515483235', 'group/54272253690055', 'group/54449367613536', 'group/54804477902914', 'group/54974382473380', 'group/55216081797200', 'group/56245432746155', 'group/56248578146541', 'group/56681460531429', 'group/56847984427071', 'group/57407629951036', 'group/57827967500323', 'group/57864243314726', 'group/58110064722152', 'group/58320671080501', 'group/60286629511384', 'group/61033333981233', 'group/63699860848695', 'group4260852662', 'group52677088247981', 'group54292135804928', 'group55001045598343', 'groupbravo', 'groznytv', 'gruppanepara', 'hcsalavat', 'headhunter', 'ipsrb', 'irinanelsonreflex', 'kanobu', 'kinopoisk', 'kipelovofficial', 'kirkorovofficial', 'knastu', 'kpru', 'kurskadm', 'kuzkrepnkvz', 'lentaru', 'lolita', 'lubauspenskaya', 'lube', 'luchshe.poezdom', 'luntik', 'mashaandthebear', 'matchtvchannel', 'maximum', 'mayakfm', 'mcdoniblackstar', 'mediazzzona', 'mgsumisi', 'miheevpolitolog', 'minsk2019by', 'mirimir', 'mixmarkt', 'mshirvindt', 'museum42', 'muztv', 'nablagomira', 'naikborzov', 'naive', 'natanblackstar', 'nationalprojectsru', 'newszemlyane', 'nikatv', 'novosineglazovo', 'ntv', 'nvkdramteatr', 'oleshko', 'olympicrussia', 'opera', 'paosovcombank', 'party.newpeople', 'pavelvolya', 'pelmeny', 'penkin', 'penzateatr', 'portalnurkz', 'pozneronline', 'premier.one', 'primamedia', 'radiokp', 'rasteryaev', 'rentv', 'rentvchannel', 'rg.ru', 'rtdrus', 'rtvi', 'russiatv', 's7airlines', 'savichevaofficial', 'sergeyni', 'sergeytsivilev', 'sk.soglasie', 'ssr.video', 'strana2020', 'strana888', 'stranaua', 'subbotatv', 'tankionline', 'tatianabulanova', 'teremoksaratov', 'theinsider', 'tntmusic', 'tobolskyte', 'tpunews', 'tribogatirya', 'ttk', 'tula.circus', 'tv360', 'uchannelrussia', 'ukrainaru', 'vegeta.russia', 'vesmartmuz', 'viktar.babaryka.official', 'vmdaily', 'voice1tv', 'vostbank', 'webmoney.transfer', 'whckuban', 'yablokoru', 'yandex', 'yeschenko2017', 'yousuperntv', 'zaraofficial', 'zhirinovskiy', 'svetlanaloboda', 'klavacoca', 'velvetmusic', 'alenkastarbe', 'blackstargroup', 'vlpresnyakov', 'barboskiny', 'letidor', 'rutube', 'tassagency', '7days', 'moskvaputinu', 'artikasti', 'larisadolinacom', 'anilorak', 'elkasinger', 'polinagagarina', 'mirpaycard', 'ctckids', 'sergeylazarevgroup', 'ok', } function okLink( id, qualifiers ) -- [[MediaWiki:Spam-blacklist]] запрещает все ссылки, кроме profile/ if mw.ustring.match( id, '^profile/' ) then return 'https://ok.ru/' .. id end -- [[MediaWiki:Spam-whitelist]] разрешает некоторые ссылки for _, wl in ipairs( okWhitelist ) do if id == wl then return 'https://ok.ru/' .. id end end if qualifiers and qualifiers.P9269 and #qualifiers.P9269 then return 'https://ok.ru/profile/' .. qualifiers.P9269[1] end return false end local socialNetworkProperties = {} socialNetworkProperties.label = 'В социальных сетях' socialNetworkProperties.list = { { { 'Q116933', 'ВКонтакте' }, 'P3185', 'https://vk.com/$1' }, { { 'Q4101720', 'В кругу друзей' }, 'P553:Q4101720', 'http://$1.vkrugudruzei.ru/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P3258', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P553:Q219523', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q4299858', 'Мой мир' }, 'P553:Q4299858', 'https://my.mail.ru/$1' }, { { 'Q1123836', 'Одноклассники' }, 'P5163', okLink }, { { 'Q17195318', 'Спрашивай.Ру' }, 'P553:Q17195318', 'http://sprashivai.ru/$1' }, { { 'Q918', 'X (Твиттер)' }, 'P2002', 'https://x.com/$1' }, { 'Хабр', 'P10296', 'https://habr.com/ru/company/$1' }, { { 'Q309959', 'ASKfm' }, 'P553:Q309959', 'https://ask.fm/$1' }, { { 'Q171186', 'Blogger' }, 'P553:Q171186', 'https://$1.blogspot.com' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P2013', 'https://www.facebook.com/$1' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P4003', 'https://www.facebook.com/pages/$1' }, { { 'Q209330', 'Instagram' }, 'P2003', 'https://www.instagram.com/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P6634', 'https://www.linkedin.com/in/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P4264', 'https://www.linkedin.com/company/$1/' }, { { 'Q4043051', 'LiveInternet' }, 'P553:Q4043051', 'https://www.liveinternet.ru/users/$1' }, { 'Mastodon', 'P4033', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4033&id=$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P553:Q40629', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P3265', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q92526', 'Sina Weibo' }, 'P3579', 'https://weibo.com/$1' }, { { 'Q333618', 'Snapchat' }, 'P2984', 'https://www.snapchat.com/add/$1' }, { { 'Q1002972', 'Spring.me' }, 'P553:Q1002972', 'https://www.spring.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P3789', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P553:Q15616276', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P3943', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P553:Q384060', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q4555537', 'Twitch' }, 'P5797', 'https://www.twitch.tv/$1' }, { 'VC.ru', 'P10499', 'https://vc.ru/$1' }, } table.insert( data, socialNetworkProperties ) local textsProperties = {} textsProperties.label = 'Тексты произведений' textsProperties.list = { { { 'Q17254543', 'Изба-читальня' }, 'P553:Q17254543', 'https://www.chitalnya.ru/users/$1/' }, { { 'Q17195344', 'Журнал «Самиздат»' }, 'P553:Q17195344', samlibRuLink }, { { 'Q22673', 'Апроект «Гутенберг»' }, 'P2034', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/$1' }, { { 'Q4380129', 'Проза.ру' }, 'P553:Q4380129', 'https://proza.ru/avtor/$1' }, { { 'Q4442644', 'Стихи.ру' }, 'P553:Q4442644', 'https://stihi.ru/avtor/$1' }, { { 'Q17300505', 'Lib.Ru/Фантастика' }, 'P553:Q17300505', fanLibRuLink }, } table.insert( data, textsProperties ) local contentHostingProperties = {} contentHostingProperties.label = 'Фото, видео и аудио' contentHostingProperties.list = { -- { { 'Q565', 'Wikimedia Commons' }, 'P373', ':commons:Category:$1', categoryWithWikimediaCommons }, { 'Allmusic', 'P9185', 'https://www.allmusic.com/style/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2850', 'https://music.apple.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2281', 'https://music.apple.com/ru/album/$1' }, { { 'Q545966', 'Bandcamp' }, 'P3283', 'https://$1.bandcamp.com' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2722', 'https://www.deezer.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2723', 'https://www.deezer.com/ru/album/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2724', 'https://www.deezer.com/ru/track/$1' }, { 'Discogs', 'P9219', 'https://www.discogs.com/style/$1' }, { 'Every Noise', 'P9881', 'https://everynoise.com/engenremap-$1.html' }, { { 'Q103204', 'Flickr' }, 'P3267', 'https://www.flickr.com/photos/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P2373', 'https://genius.com/artists/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6217', 'https://genius.com/albums/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6218', 'https://genius.com/$1' }, { { 'Q183718', 'Last.fm' }, 'P3192', lastfmLink }, { { 'Q71207116', 'Likee' }, 'P9812', 'https://likee.video/@$1' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P9509', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P553:Q6883832', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q2572292', 'Musopen' }, 'P2338', 'https://musopen.org/music/composer/$1/' }, { 'MusicBrainz', 'P8052', 'https://musicbrainz.org/genre/$1' }, { { 'Q17117201', 'PromoDJ' }, 'P553:Q17117201', 'https://promodj.com/$1' }, { 'PromoDJ', 'P8842', 'https://promodj.com/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P9173', 'https://rateyourmusic.com/genre/$1' }, { { 'Q372827', 'Rutube' }, 'P10152', 'https://rutube.ru/channel/$1/' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P3040', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P553:Q568769', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P1902', 'https://open.spotify.com/artist/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P2205', 'https://open.spotify.com/album/$1' }, { { 'Q19711013', 'Tidal' }, 'P4576', 'https://tidal.com/browse/artist/$1' }, { 'Tidal (альбом)', 'P4577', 'https://tidal.com/browse/album/$1' }, { 'Tidal (видео)', 'P4579', 'https://tidal.com/browse/video/$1' }, { 'Tidal (трек)', 'P4578', 'https://tidal.com/browse/track/$1' }, { { 'Q48938223', 'TikTok' }, 'P7085', 'https://www.tiktok.com/@$1' }, { 'TCDb', 'P5421', 'https://www.tcdb.com/Person.cfm/pid/$1/' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P553:Q156376', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P4015', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P2397', 'https://www.youtube.com/channel/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P553:Q866', 'https://www.youtube.com/$1' }, { 'VK Музыка', 'P9694', 'https://vk.com/artist/$1' }, { 'Звук', 'P10524', 'https://zvuk.com/artist/$1' }, { 'Дзен', 'P8816', 'https://dzen.ru/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P1553', 'https://music.yandex.ru/artist/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P2819', 'https://music.yandex.ru/album/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P6537', 'https://music.yandex.ru/genre/$1' }, } table.insert( data, contentHostingProperties ) local themeProfilesProperties = {} themeProfilesProperties.label = 'Атематикатә саитқәа' themeProfilesProperties.list = { -- Тематические сайты: наука и техника { 'Academia.edu', 'P5715', '$1' }, { 'BARTOC', 'P2689', 'https://bartoc.org/en/node/$1' }, { 'DBLP', 'P2456', 'https://dblp.org/pid/$1' }, { { 'Q364', 'GitHub ' }, 'P2037', 'https://github.com/$1' }, { { 'Q124688', 'Open Hub ' }, 'P1972', 'https://www.openhub.net/p/$1' }, { 'FMA', 'P1402', 'http://purl.org/sig/ont/fma/fma$1' }, { { 'Q494817', 'Google Scholar' }, 'P1960', 'https://scholar.google.com/citations?user=$1' }, { { 'Q829984', 'Mathematics Genealogy Project' }, 'P549', 'https://genealogy.math.ndsu.nodak.edu/id.php?id=$1' }, { 'Nobel Laureate API', 'P8024', 'https://www.nobelprize.org/laureate/$1' }, { { 'Q51044', 'ORCID' }, 'P496', orcidLink }, { { 'Q7315186', 'ResearcherID' }, 'P1053', 'https://www.webofscience.com/wos/author/record/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2038', 'https://www.researchgate.net/profile/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2740', 'https://www.researchgate.net/institution/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P6023', 'https://www.researchgate.net/scientific-contributions/$1' }, { { 'Q371467', 'Scopus' }, 'P1153', 'https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=$1' }, { { 'Q1061861', 'Structurae' }, 'P2418', 'https://structurae.de/personen/$1' }, { { 'Q286567', 'Terminologia Anatomica' }, 'P1323', ta98Link, }, { { 'Q18241050', 'zbMATH' }, 'P1556', 'https://zbmath.org/authors/?q=ai:$1' }, { { 'Q4330205', 'Math-Net.ru' }, 'P4252', 'https://www.mathnet.ru/rus/person$1' }, { 'MathSciNet', 'P4955', 'https://mathscinet.ams.org/mathscinet/MRAuthorID/$1' }, { 'MathWorld', 'P2812', 'https://mathworld.wolfram.com/$1.html' }, { 'MacTutor', 'P1563', 'https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/$1/' }, { 'nLab', 'P4215', 'https://ncatlab.org/nlab/show/$1' }, { { 'Q4026990', 'JPL Small-Body Database' }, 'P716', 'https://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=$1' }, { 'Диссернет', 'P10088', 'https://dissernet.org/organization/$1' }, { 'Диссернет', 'P10127', 'https://dissernet.org/magazine/$1' }, { 'Диссернет', 'P10128', 'https://dissernet.org/person/$1' }, { 'ИСТИНА', 'P12579', 'https://istina.msu.ru/workers/$1' }, { 'Историки Украины', 'P10140', 'http://resource.history.org.ua/person/$1' }, { 'НАН Армении', 'P5212', 'https://www.sci.am/membersview.php?id=$1&d=&l=&langid=3' }, { 'РАН', 'P10133', 'http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-$1.ln-ru' }, -- Тематические сайты: политика и история { 'INSEE', 'P374', 'https://www.insee.fr/fr/statistiques/2011101?geo=COM-$1' }, { 'OpenSanctions', 'P10632', 'https://www.opensanctions.org/entities/$1/' }, { 'Верховная рада', 'P3391', 'https://itd.rada.gov.ua/mps/info/page/$1' }, { 'Государственная дума', 'P10072', 'http://duma.gov.ru/duma/persons/$1' }, { 'Декларатор', 'P1883', 'https://declarator.org/person/$1/' }, { 'Европарламент', 'P1186', 'https://www.europarl.europa.eu/meps/en/$1' }, { 'Единая Россия', 'P10494', 'https://er.ru/person/$1' }, { 'Конгресс Испании', 'P9033', 'https://www.congreso.es/web/guest/historico-diputados?p_p_id=historicodiputados&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&p_p_mode=view&_historicodiputados_mvcRenderCommandName=indiceDiputado&_historicodiputados_ndip=($1)' }, { 'Национальное собрание Армении', 'P5213', 'http://www.parliament.am/deputies.php?sel=details&ID=$1&lang=rus' }, { 'Парламент Великобритании', 'P10428', 'https://members.parliament.uk/member/$1/career' }, { 'Парламент Чехии', 'P6828', 'https://www.psp.cz/sqw/detail.sqw?id=$1' }, { 'Парламентская газета', 'P10131', 'https://www.pnp.ru/person/$1/' }, { 'Подвиг народа', 'P10349', 'https://podvignaroda.ru/?#id=$1' }, { 'Риксдаг', 'P1214', 'https://data.riksdagen.se/personlista/?iid=$1&utformat=html' }, { 'Сенат Испании', 'P10265', 'https://www.senado.es/web/conocersenado/senadohistoria/senado18341923/senadores/fichasenador/index.html?id1=$1' }, { 'Совет Федерации', 'P10047', 'http://council.gov.ru/structure/persons/$1' }, -- Тематические сайты: спорт { '08euro.Ru', 'P7111', 'http://www.08euro.ru/teams/$1.shtml' }, { '100 бомбардиров', 'P6632', 'https://100bombardirov.ru/ru/player/$1.htm' }, { '247Sports', 'P7397', 'https://247sports.com/Player/$1/' }, { '365chess', 'P3314', 'https://www.365chess.com/players/$1' }, { '90minut', 'P3605', 'http://www.90minut.pl/kariera.php?id=$1' }, { '90minut', 'P7453', 'http://www.90minut.pl/skarb.php?id_klub=$1' }, { 'ACB (игрок)', 'P3525', 'https://www.acb.com/jugador/temporada-a-temporada/id/$1' }, { 'ACB (тренер)', 'P6297', 'https://www.acb.com/entrenador/trayectoria-logros/id/$1' }, { 'AFC-Ajax', 'P11987', 'https://www.afc-ajax.info/en/soccer-player/$1' }, { 'AIC', 'P6319', 'https://aic.football.it/scheda/$1' }, { 'Aligulac', 'P11706', 'http://aligulac.com/players/$1/' }, { 'All Blacks', 'P3645', 'http://stats.allblacks.com/asp/profile.asp?ABID=$1' }, { 'All.Rugby', 'P9903', 'https://all.rugby/player/$1' }, { 'allplayers.in.ua', 'P10109', 'http://www.allplayers.in.ua/ru/player/$1' }, { 'AllPowerlifting.com', 'P6097', 'https://allpowerlifting.com/lifters/$1/' }, { 'ARRS', 'P3653', 'https://more.arrs.run/runner/$1' }, { 'ARRS', 'P5090', 'https://more.arrs.run/race/$1' }, { 'AS.com', 'P3427', 'https://resultados.as.com/resultados/ficha/deportista/$1' }, { 'ATP', 'P536', 'https://www.atptour.com/en/players/-/$1/overview' }, { 'Bandysidan', 'P4831', 'https://bandysidan.nu/player.php?SpelareID=$1' }, { 'Barbarian F.C.', 'P4493', 'http://www.barbarianfc.co.uk/archive/profile/$1' }, { 'Baseball-Reference.com', 'P1825', 'https://www.baseball-reference.com/players/$1.shtml' }, { 'Baseball-Reference.com (кроме MLB)', 'P1826', 'https://www.baseball-reference.com/register/player.fcgi?id=$1' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P2685', 'https://www.basketball-reference.com/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4718', 'https://www.basketball-reference.com/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P4561', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4720', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (Джи-Лига)', 'P4744', 'https://www.basketball-reference.com/gleague/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (мир)', 'P4790', 'https://www.basketball-reference.com/international/players/$1.html' }, { 'BDFA', 'P6188', 'https://bdfa.com.ar/jugadores-$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P3655', 'https://www.bdfutbol.com/en/j/j$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P7488', 'https://www.bdfutbol.com/en/e/e$1.html' }, { 'Beachsoccer.ru', 'P6253', 'https://www.beachsoccer.ru/players/player$1/' }, { 'Beach Volleyball Database', 'P2800', 'http://www.bvbinfo.com/player.asp?ID=$1' }, { 'biathlon.com.ua', 'P6386', 'https://www.biathlon.com.ua/profile/$1' }, { 'BoxRec', 'P1967', 'https://boxrec.com/ru/boxer/$1' }, { 'BSRussia', 'P6252', 'https://bsrussia.com/profiles/persons/$1' }, { 'BSRussia', 'P11895', 'https://bsrussia.com/profiles/teams/$1' }, { 'BSWW', 'P11857', 'https://beachsoccer.com/player/$1' }, { 'BSWW', 'P12610', 'https://beachsoccer.com/team/$1/stats' }, { 'BWF', 'P2729', 'https://bwf.tournamentsoftware.com/player-profile/$1' }, { 'BWFbadminton.com', 'P3620', 'https://bwfbadminton.com/player/$1' }, { 'CanadaSoccer.com', 'P7459', 'https://canadasoccer.com/profile/?id=$1' }, -- { 'Chess DB', 'P1440', 'https://chess-db.com/public/pinfo.jsp?id=$1' }, { 'Chess Games', 'P1665', 'https://www.chessgames.com/perl/chessplayer?pid=$1' }, { 'Chess Tempo', 'P3315', 'https://chesstempo.com/gamedb/player/$1' }, { 'Chess.com', 'P3654', 'https://www.chess.com/member/$1' }, { 'College Football HoF', 'P3044', 'https://footballfoundation.org/hof_search.aspx?hof=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P1541', 'https://cqranking.com/men/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P2709', 'https://cqranking.com/women/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CUP2002.RU', 'P7112', 'http://www.cup2002.ru/$1.shtml' }, { 'Curling.fi', 'P9166', 'https://www.curling.fi/en/competitions/players/$1' }, { 'CurlingZone', 'P3556', 'https://www.curlingzone.com/player.php?playerid=$1' }, { 'cybersport.ru', 'P11721', 'https://www.cybersport.ru/players/$1' }, { 'CycleBase', 'P4508', 'https://www.cyclebase.nl/cb-content/index.php?lang=en&page=renner&id=$1' }, { 'Cycling Archives', 'P1409', 'http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=$1' }, { 'danskfodbold.com', 'P12827', 'https://danskfodbold.com/spiller.php?spillerid=$1' }, { 'Diamond League', 'P3923', 'https://www.diamondleague.com/athlete/$1/' }, { 'DraftExpress', 'P3533', 'https://www.draftexpress.com/profile/$1/' }, { 'Driver Database', 'P3684', 'https://www.driverdb.com/drivers/$1/' }, { 'Dynamomania.com', 'P7395', 'http://dynamomania.com/player/$1-a' }, { 'EFC', 'P4475', 'https://www.eurofencing.info/competitions/fencers/case:fencer/licence:$1' }, { 'eishockey.info', 'P9718', 'https://www.eishockey.info/eishockey/-/spieler/$1' }, { 'EJU', 'P13288', 'https://www.eju.net/eju/judoka/?judokaId=$1' }, { 'Elite Football', 'P7343', 'http://www.elitefootball.com/player/-/$1' }, { 'Elite Prospects (игрок)', 'P2481', 'https://www.eliteprospects.com/player.php?player=$1' }, { 'Elite Prospects (тренер)', 'P4319', 'https://www.eliteprospects.com/staff.php?staff=$1' }, { 'ENARD', 'P3958', 'https://infoenard.org.ar/$1/' }, { 'England Football Online (игрок)', 'P6331', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamPlyrsBios/Players$1.html' }, { 'England Football Online (тренер)', 'P6330', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamMgr/Mgr_$1.html' }, { 'englandstats.com', 'P7608', 'https://www.englandstats.com/player.php?pid=$1' }, { 'EPCR', 'P3666', 'https://www.epcrugby.com/player/?PlayGuid=$1' }, { 'Esports Earnings', 'P10803', 'https://www.esportsearnings.com/players/$1' }, { 'EspritBleu', 'P4050', 'https://espritbleu.franceolympique.com/espritbleu/athletes/$1.php' }, { 'ESPN.com (MMA)', 'P10073', 'https://www.espn.com/mma/fighter/_/id/$1' }, { 'ESPN.com (бейсбол)', 'P3571', 'https://www.espn.com/mlb/player/stats/_/id/$1' }, { 'ESPNFC.com', 'P3681', 'https://global.espn.com/football/player/_/id/$1' }, { 'ESPNscrum', 'P858', 'http://en.espn.co.uk/statsguru/rugby/player/$1.html' }, { 'eu-football.info (игрок)', 'P3726', 'https://eu-football.info/_player.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7435', 'https://eu-football.info/_referee.php?id=$1' }, { 'eu-football.info (тренер)', 'P7463', 'https://eu-football.info/_manager.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7492', 'https://eu-football.info/_match.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7854', 'https://eu-football.info/_club.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P8320', 'https://eu-football.info/_venue.php?id=$1' }, { 'Euro04.Ru', 'P7113', 'http://www.euro04.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Eurobasket.com (игрок)', 'P3527', 'https://eurobasket.com/player//wd/$1' }, { 'Eurobasket.com (тренер)', 'P6865', 'https://eurobasket.com/coach//wd/$1' }, { 'Eurohockey.com', 'P2601', 'https://www.eurohockey.com/player/$1-.html' }, { 'EuroLeague (игрок)', 'P3536', 'https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/-/$1/' }, -- { 'EuroLeague (тренер)', 'P6866', 'https://www.euroleague.net/competition/coaches/showcoach?pcode=$1' }, -- { 'European Athletics', 'P3766', 'https://www.european-athletics.org/athletes/group=$1/index.html' }, { 'eWRC-results.com', 'P3927', 'https://www.ewrc-results.com/profile/$1' }, { 'Extratime.ie', 'P8173', 'https://www.extratime.ie/player/$1/-/' }, { 'FaroeSoccer (игрок)', 'P6627', 'https://www.faroesoccer.com/player.php?playerID=$1' }, { 'FaroeSoccer (тренер)', 'P6628', 'https://www.faroesoccer.com/coach.php?coachID=$1' }, { 'FBref.com', 'P5750', 'https://fbref.com/en/players/$1/' }, { 'FEI', 'P3111', 'https://data.fei.org/Person/Performance.aspx?personfeiid=$1' }, { 'FightTime ', 'P13097', 'https://fighttime.ru/fighters/$1.html' }, { 'FFR', 'P3644', 'https://www.ffr.fr/equipe-de-france/rugby-a-xv/xv-de-france/joueurs/$1' }, { 'FIL', 'P2990', 'https://www.fil-luge.org/en/athletes/$1' }, { 'FirstCycling', 'P10902', 'https://firstcycling.com/rider.php?r=$1' }, { 'FIS (лыжные гонки)', 'P2773', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=CC&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт)', 'P2772', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=AL&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт на траве)', 'P8845', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=GS&competitorid=$1' }, { 'FIS (фристайл)', 'P2774', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=FS&competitorid=$1' }, { 'FIS (прыжки с трамплина)', 'P2775', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=JP&competitorid=$1' }, { 'FIS (лыжное двоеборье)', 'P2776', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=NK&competitorid=$1' }, { 'FIS (сноуборд)', 'P2777', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=SB&competitorid=$1' }, { 'FIS (телемарк)', 'P6669', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=TM&competitorid=$1' }, { 'FISA', 'P2091', 'https://worldrowing.com/athlete/$1' }, { 'FlashScore.com', 'P7460', 'https://www.flashscore.com/match/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P8259', 'https://www.flashscore.com/player/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P7876', 'https://www.flashscore.com/team/$1/' }, { 'FloGrappling', 'P9150', 'https://www.flograppling.com/collections/tag/$1' }, { 'Flown From The Nest', 'P12786', 'http://www.ex-canaries.co.uk/players/$1.htm' }, -- { 'fogis.se', 'P5038', 'https://fogis.se/information/?scr=player&fplid=$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P3537', 'https://www.footballdatabase.eu/en/player/details/$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P7351', 'https://www.footballdatabase.eu/en/club/team/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P3660', 'https://footballfakts.ru/person/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P7358', 'https://footballfakts.ru/club/$1' }, { 'footofeminin.fr', 'P4262', 'https://www.statsfootofeminin.fr/joueur.php?joueur=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (игрок)', 'P3046', 'https://www.foradejogo.net/player.php?player=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (тренер)', 'P3661', 'https://www.foradejogo.net/manager.php?manager=$1' }, -- { 'ForaDeJogo', 'P7412', 'https://www.foradejogo.net/team.php?team=$1' }, { 'FSHF', 'P11937', 'https://fshf.org/garat/?query=info&player_id=$1' }, -- { 'FSkate.ru', 'P6624', 'http://www.fskate.ru/skaters/$1.html' }, { 'Fussballdaten.de', 'P3538', 'https://www.fussballdaten.de/person/$1/' }, { 'Fussballdaten.de', 'P7495', 'https://www.fussballdaten.de/vereine/$1/' }, { 'Futbolme', 'P7399', 'https://futbolme.com/jugador.php?id=$1' }, { 'Futsal Planet', 'P3664', 'http://old.futsalplanet.com/gallery/gallery-02.asp?PerId=$1' }, { 'FIE', 'P2423', 'https://fie.org/athletes/$1' }, { 'FIG', 'P2696', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1&type=licence' }, { 'FIG', 'P7440', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1' }, { 'Germany06.Ru', 'P7652', 'http://www.germany06.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Global Poker Index', 'P3564', 'https://www.globalpokerindex.com/poker-players/$1' }, { 'Goratings', 'P2805', 'https://www.goratings.org/en/players/$1.html' }, { 'Gracenote', 'P4397', 'https://web.archive.org/web/20210000000000/http://ipc.infostradasports.com/asp/redirect/ipc.asp?page=athletebio&personid=$1' }, { 'Handball123', 'P7002', 'https://web.archive.org/web/*/https://www.handball123.com/player/$1/' }, { 'Hockey-Reference.com', 'P3598', 'https://www.hockey-reference.com/players/$1.html' }, { 'hockeyDB', 'P2602', 'https://www.hockeydb.com/ihdb/stats/pdisplay.php?pid=$1' }, { 'HockeyLive', 'P9719', 'https://www.hockey.no/live/Player?teamid=0&playerid=$1' }, { 'HockeySlovakia.sk', 'P10430', 'https://www.hockeyslovakia.sk/en/players/detail/$1' }, { 'Hokej.cz', 'P9677', 'https://www.hokej.cz/hrac/$1' }, { 'IAT', 'P2780', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbdiving/daten.php?id_sportler=$1' }, { 'IAT', 'P2778', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbtriathlon/daten.php?spid=$1' }, { 'IAT', 'P2779', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbgwh/daten.php?spid=$1' }, { 'IBSF', 'P2991', 'https://www.ibsf.org/en/athletes/athlete/$1' }, { 'IBU', 'P2459', 'https://biathlonresults.com/?IBUId=$1' }, { 'ICF', 'P3689', 'https://www.canoeicf.com/athlete/$1' }, { 'iDNES.cz', 'P3663', 'https://www.idnes.cz/fotbal/databanka/Uplr$1' }, { 'IJF', 'P4559', 'https://www.ijf.org/judoka/$1' }, { 'IFSC', 'P3690', 'https://www.ifsc-climbing.org/athlete/$1/_' }, { 'ISSF', 'P2730', 'https://www.issf-sports.org/athletes/athlete.ashx?personissfid=$1' }, { 'ISL', 'P9817', 'https://a.isl.global/swimmer/$1/' }, { 'ISU', 'P2694', 'http://www.isuresults.com/bios/isufs$1.htm' }, { 'IT’S RUGBY', 'P3769', 'http://www.itsrugby.co.uk/player_$1.html' }, { 'ITF', 'P8618', 'https://www.itftennis.com/en/players/$1' }, { 'ITRA', 'P3584', 'https://itra.run/RunnerSpace/$1' }, { 'ITTF', 'P1364', 'https://results.ittf.link/index.php?option=com_fabrik&view=details&formid=99&rowid=$1' }, { 'ITU', 'P3604', 'https://www.triathlon.org/athletes/profile/$1/name' }, { 'IWF', 'P3667', 'https://iwf.sport/weightlifting_/athletes-bios/?athlete=&id=$1' }, { 'IWRP', 'P4504', 'http://iwrp.net/?view=contestant&id_zawodnik=$1' }, { 'J.League (игрок)', 'P3565', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX04/?player_id=$1' }, { 'J.League (тренер)', 'P4048', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX07/?staff_id=$1' }, { 'J.League (судья)', 'P11467', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX10/search?refereeID=$1' }, { 'JudoInside', 'P2767', 'https://www.judoinside.com/judoka/$1' }, { 'Juwra.com', 'P3949', 'https://www.juwra.com/$1.html' }, { 'K League', 'P3053', 'https://www.kleague.com/record/playerDetail.do?playerId=$1' }, { 'Kicker.de', 'P8912', 'https://www.kicker.de/$1/spieler' }, { 'Kicker.de', 'P12312', 'https://kicker.de/$1/info/' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P8021', 'https://www.kooora.com/?player=$1' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P12313', 'https://www.kooora.com/?team=$1' }, { 'L’Équipe', 'P3665', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur$1.html' }, { 'L’Équipe', 'P11639', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheClub$1.html' }, { 'lapreferente.com', 'P7359', 'https://www.lapreferente.com/J$1/.html' }, { 'League 1', 'P9266', 'https://www.ligue1.fr/joueur?id=$1' }, { 'Lega Basket (игрок)', 'P5476', 'http://web.legabasket.it/player/$1/' }, { 'Lega Basket (тренер)', 'P5612', 'http://web.legabasket.it/coach/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (игрок)', 'P6411', 'https://levskisofia.info/player/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (тренер)', 'P6410', 'https://levskisofia.info/coach/$1/' }, { 'LFB', 'P4382', 'https://basketlfb.com/joueur/$1' }, { 'LFCHistory.net', 'P9277', 'https://www.lfchistory.net/Players/Player/Profile/$1' }, { 'LFH (игрок)', 'P4289', 'https://ligue-feminine-handball.fr/joueuses/$1/' }, { 'LFH (тренер)', 'P9333', 'https://ligue-feminine-handball.fr/staff/$1/' }, { 'Lichess', 'P8976', 'https://lichess.org/@/$1' }, { 'Liquipedia', 'P10918', 'https://liquipedia.net/$1' }, { 'LNH', 'P4192', 'https://www.lnh.fr/joueurs/$1' }, -- { 'LNV', 'P4281', 'http://www.lnv.fr/joueurs/$1/v.html' }, { 'LNR', 'P11908', 'https://www.lnr.fr/joueur/$1' }, { 'LongSwimsDB', 'P7232', 'https://db.marathonswimmers.org/p/$1/' }, { 'LVF', 'P4259', 'https://www.legavolleyfemminile.it/player/rumori-chiara/$1' }, { 'Mémoire du cyclisme', 'P4516', 'http://www.memoire-du-cyclisme.eu/pelotons/coureurs.php?c=$1' }, { 'MLB', 'P3541', 'https://www.mlb.com/player/$1' }, { 'MLS', 'P2398', 'https://www.mlssoccer.com/players/$1' }, { 'MotoGP.com', 'P3928', 'https://www.motogp.com/en/riders/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонка)', 'P8284', 'https://results.motorsportstats.com/results/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонщик)', 'P8140', 'https://motorsportstats.com/driver/$1/results' }, { 'motorsportstats.com (команда)', 'P8178', 'https://motorsportstats.com/team/$1' }, { 'motorsportstats.com (серия)', 'P8141', 'https://motorsportstats.com/series/$1' }, { 'motorsportstats.com (трасса)', 'P8142', 'https://motorsportstats.com/venue/$1/overview' }, { 'MTB Data', 'P10190', 'https://mtbdata.com/riders/$1/' }, { 'National Football Teams.com', 'P8319', 'https://www.national-football-teams.com/matches/report/$1/-.html' }, { 'National Football Teams.com (игрок)', 'P2574', 'https://national-football-teams.com/player/$1.html' }, { 'National Football Teams.com (тренер) ', 'P10995', 'https://www.national-football-teams.com/coach/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P8147', 'https://www.national-football-teams.com/club/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P12308', 'https://www.national-football-teams.com/country/$1/0/-.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P13208', 'https://www.national-football-teams.com/stadium/$1/-.html' }, { 'National Wrestling Hall of Fame', 'P6688', 'https://nwhof.org/hall_of_fame/bio/$1' }, { 'NBC Olympics', 'P11866', 'https://www.nbcolympics.com/athletes/$1' }, { 'NWSL', 'P5222', 'https://www.nwslsoccer.com/players/$1/stats' }, { 'Olympedia', 'P8286', 'https://www.olympedia.org/athletes/$1' }, { 'OnsOranje', 'P5158', 'https://www.onsoranje.nl/teams/$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P10917', 'https://www.playmakerstats.com/estadio.php?id=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P11669', 'https://www.playmakerstats.com/competicao.php?id_comp=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P12481', 'https://www.playmakerstats.com/director.php?id=$1' }, { 'PlusLiga', 'P7551', 'https://www.plusliga.pl/players/id/$1' }, { 'Pro Football Hall of Fame', 'P6930', 'https://www.profootballhof.com/players/$1/' }, { 'Pro-Football-Reference.com (игрок)', 'P3561', 'https://www.pro-football-reference.com/players/$1.htm' }, { 'Pro-Football-Reference.com (тренер)', 'P6836', 'https://www.pro-football-reference.com/coaches/$1.htm' }, { 'ProCyclingStats', 'P1663', 'https://www.procyclingstats.com/rider/$1' }, { 'racing-reference (гонщик)', 'P3048', 'https://www.racing-reference.info/driver/$1' }, { 'racing-reference (трасса)', 'P6807', 'https://www.racing-reference.info/tracks/$1' }, { 'Rallye-info.com', 'P3930', 'https://web.archive.org/web/20200401000000/http://www.rallye-info.com/driverprofile.asp?driver=$1' }, { 'RealGM (игрок)', 'P3957', 'https://basketball.realgm.com/player/wd/Summary/$1' }, { 'RealGM (тренер)', 'P7954', 'https://basketball.realgm.com/staff/wd/Summary/$1' }, { 'Red Bull', 'P3883', 'https://www.redbull.com/int-en/athlete/$1' }, { 'Reprezentacija.rs', 'P3908', 'https://www.reprezentacija.rs/$1/#content' }, { 'Rivals.com', 'P7339', 'https://n.rivals.com/content/prospects/$1' }, { 'Rollerstory.net', 'P7146', 'https://www.rollerstory.net/skater.php?id=$1' }, { 'Romanian Soccer', 'P6399', 'https://www.romaniansoccer.ro/players/$1/' }, { 'Rugby Database', 'P12335', 'https://www.rugbydatabase.co.nz/player/index.php?playerId=$1' }, { 'Rugby League Project', 'P6881', 'https://www.rugbyleagueproject.org/$1.html' }, { 'RusAthletics', 'P5077', 'http://www.rusathletics.com/sbo/athletes.$1.htm' }, { 'Sambafoot', 'P3668', 'https://www.sambafoot.com/en/players/$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6063', 'https://www.scoresway.com/?sport=basketball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6062', 'https://www.scoresway.com/?sport=baseball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6066', 'https://www.scoresway.com/?sport=volleyball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P4451', 'https://www.scoresway.com/?sport=handball&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6065', 'https://www.scoresway.com/?sport=rugby&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P3043', 'https://www.scoresway.com/?sport=soccer&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6064', 'https://www.scoresway.com/?sport=hockey&page=player&id=$1' }, { 'Sherdog', 'P2818', 'https://www.sherdog.com/fighter/$1' }, { 'ShorttrackOnLine.info', 'P3693', 'https://www.shorttrackonline.info/skaterbio.php?id=$1' }, { 'ski-db.com', 'P3619', 'https://www.ski-db.com/db/profiles/$1.php' }, { 'SkiMo Stats', 'P8146', 'https://www.skimostats.com/athlete/$1' }, { 'Soccerbase (игрок)', 'P2193', 'https://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=$1' }, { 'Soccerbase (судья)', 'P7465', 'https://www.soccerbase.com/referees/referee.sd?referee_id=$1' }, { 'Soccerbase (тренер)', 'P2195', 'https://www.soccerbase.com/managers/manager.sd?manager_id=$1' }, { 'Soccerbase', 'P7454', 'https://www.soccerbase.com/teams/team.sd?team_id=$1' }, { 'soccerdonna.de (игрок)', 'P4381', 'https://www.soccerdonna.de/wiki/pedia/profil/spieler_$1.html' }, { 'soccerdonna.de (тренер)', 'P8134', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/aufeinenblick/trainer_$1.html' }, { 'soccerdonna.de', 'P7878', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/startseite/verein_$1.html' }, { 'Soccerway', 'P7494', 'https://www.scorebar.com/matches/0000/00/00/-/-/-/-/$1' }, { 'Soccerway', 'P2369', 'https://www.scorebar.com/players/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P6131', 'https://www.scorebar.com/teams/-/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P8775', 'https://web.archive.org/web/*/https://int.soccerway.com/venues/-/-/$1/' }, { 'Speedskatingbase.eu', 'P2350', 'https://www.speedskatingbase.eu/?section=skaters&subsection=skater&skaterid=$1' }, { 'SpeedSkatingNews.info', 'P3694', 'https://www.speedskatingnews.info/skater/$1' }, { 'SpeedskatingResults.com', 'P4314', 'https://speedskatingresults.com/index.php?p=17&s=$1' }, { 'SpeedSkatingStats', 'P3695', 'http://www.speedskatingstats.com/index.php?file=skater&code=$1' }, { 'Sportbox.ru', 'P4421', 'https://news.sportbox.ru/Vidy_sporta/$1' }, { 'sports.md', 'P6401', 'http://moldova.sports.md/$1/' }, -- { 'Sports.ru', 'P4408', 'https://www.sports.ru/tags/$1' }, { 'Sports-Reference.com (колледж)', 'P3696', 'https://www.sports-reference.com/cbb/players/$1.html' }, { 'Sports-Reference.com (тренер)', 'P4751', 'https://www.sports-reference.com/cbb/coaches/$1.html' }, { 'StadiumDB', 'P5288', 'http://stadiumdb.com/stadiums/$1' }, { 'Strava', 'P5283', 'https://www.strava.com/pros/$1' }, { 'svenskfotboll.se', 'P4830', 'https://www.svenskfotboll.se/spelarfakta/-/$1/' }, { 'Swimrankings.net', 'P2640', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=athleteDetail&athleteId=$1' }, { 'Swimrankings.net', 'P4827', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=meetDetail&meetId=$1' }, { 'SwimSwam', 'P4315', 'https://swimswam.com/bio/$1/' }, { 'Taekwondo Data', 'P2987', 'https://www.taekwondodata.com/$1.html' }, { 'Tapology', 'P9728', 'https://www.tapology.com/fightcenter/fighters/$1' }, { 'Team CCCP', 'P9730', 'http://www.chidlovski.net/1954/54_player_info.asp?p_id=$1' }, { 'teams.by', 'P6321', 'https://www.teams.by/player/info/$1' }, { 'teams.by', 'P7490', 'https://www.teams.by/club-$1/' }, { 'The Hendon Mob', 'P6146', 'https://pokerdb.thehendonmob.com/player.php?n=$1' }, { 'Peakbagger', 'P7278', 'https://www.peakbagger.com/climber/climber.aspx?cid=$1' }, { 'playmakerstats.com (игрок)', 'P3047', 'https://www.playmakerstats.com/player.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (тренер)', 'P6316', 'https://www.playmakerstats.com/coach.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (судья)', 'P6315', 'https://www.playmakerstats.com/arbitro.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7280', 'https://www.playmakerstats.com/equipa.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7493', 'https://www.playmakerstats.com/jogo.php?id=$1' }, { 'RODI-DB', 'P10429', 'https://www.rodi-db.de/player.php?id=$1' }, { 'Snooker.org', 'P4921', 'https://www.snooker.org/res/index.asp?event=$1' }, { 'TBLStat', 'P5721', 'http://www.tblstat.net/pd.asp?p=$1' }, { 'The Draft Review', 'P9514', 'https://www.thedraftreview.com/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'TheSports.org', 'P4391', 'https://www.the-sports.org/t-spf$1.html' }, { 'THW Kiel', 'P4263', 'https://archiv.thw-handball.de/thw/sp_$1.htm' }, { 'Tilastopaja', 'P3882', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=2&ID=$1' }, { 'Tilastopaja', 'P3884', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=1&ID=$1' }, { 'TFRRS', 'P5120', 'https://www.tfrrs.org/athletes/$1' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3924', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=W' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3925', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=M' }, { 'Transfermarkt (судья)', 'P3699', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/schiedsrichter/$1' }, { 'Transfermarkt (игрок)', 'P2446', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/spieler/$1' }, { 'Transfermarkt (тренер)', 'P2447', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/trainer/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7223', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/startseite/verein/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7455', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/index/spielbericht/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P12758', 'https://transfermarkt.com/-/startseite/wettbewerb/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (игрок)', 'P7036', 'https://www.tuttocalciatori.net/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (тренер)', 'P7035', 'https://www.tuttocalciatori.net/allenatori/$1-' }, { 'UA-Футбол', 'P10157', 'https://www.ua-football.com/stats/player/$1' }, { 'UFC', 'P9722', 'https://www.ufc.com/athlete/$1' }, { 'UIPM', 'P2726', 'https://www.uipmworld.org/athlete/$1' }, { 'UltraSignup', 'P3585', 'https://ultrasignup.com/results_participant.aspx?$1' }, { 'US Chess', 'P3558', 'https://www.uschess.org/msa/MbrDtlMain.php?$1' }, { 'USMS', 'P9228', 'https://www.usms.org/people/$1' }, { 'Vesti.kz', 'P6215', 'https://vesti.kz/player/$1/' }, { 'Vesti.kz', 'P12314', 'https://vesti.kz/team/$1' }, { 'Volleybox', 'P9823', 'https://volleybox.net/ru/wd-$1' }, { 'Voetbal International', 'P7880', 'https://www.vi.nl/spelers/$1/profiel' }, { 'Voetbalstats', 'P5742', 'https://voetbalstats.nl/spelernedxi.php?persid=$1' }, { 'WNBA', 'P3588', 'https://www.wnba.com/player/$1/' }, { 'World Aquatics', 'P3408', 'https://www.worldaquatics.com/athletes/$1/wd' }, { 'World Athletics', 'P1146', 'https://www.worldathletics.org/athletes/_/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P3745', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/mens/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P4879', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/womens/$1' }, { 'WorldCup10.Ru', 'P7115', 'http://www.worldcup10.ru/commands/$1.shtml' }, { 'worldfootball.net (игрок)', 'P2020', 'https://www.worldfootball.net/player_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net (судья)', 'P6314', 'https://www.worldfootball.net/referee_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P8318', 'https://www.worldfootball.net/venues/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7287', 'https://www.worldfootball.net/teams/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7441', 'https://www.worldfootball.net/competition/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P10440', 'https://www.worldfootball.net/report/$1/' }, { 'WorldofVolley', 'P5789', 'https://www.worldofvolley.com/wov-community/players/$1.html' }, { 'WorldReferee.com', 'P7436', 'https://worldreferee.com/referee/$1/' }, { 'WorldSBK.com', 'P4076', 'https://www.worldsbk.com/en/rider/$1' }, { 'WSOP', 'P3554', 'https://www.wsop.com/players/profile/?playerID=$1' }, { 'WTA', 'P597', 'https://www.wtatennis.com/players/$1/name' }, { 'X Games', 'P4893', 'http://www.xgames.com/athletes/$1' }, { 'Австрийский футбольный союз', 'P10001', 'https://www.oefb.at/Profile/Spieler/$1' }, { 'Адриатическая лига', 'P6850', 'https://www.aba-liga.com/player.php?id=$1' }, { 'Атлетика Австралии', 'P3915', 'https://athletics.possumbility.com/athletes/athlete$1.htm' }, { 'АМФР', 'P6320', 'http://amfr.ru/persons/$1/' }, { 'АПЛ', 'P12539', 'https://www.premierleague.com/players/$1/' }, { 'АХЛ', 'P3651', 'https://theahl.com/stats/player/$1' }, { 'Британская олимпийская ассоциация', 'P4490', 'https://www.teamgb.com/athletes/$1' }, { 'Бундеслига', 'P5057', 'https://www.liquimoly-hbl.de/en/import/players/$1/' }, { 'Венгерская футбольная федерация', 'P11513', 'https://adatbank.mlsz.hu/player/$1.html' }, { 'Всемирная федерация кёрлинга', 'P3557', 'https://results.worldcurling.org/Person/Details/$1' }, { 'Всемирная федерация стрельбы из лука', 'P3010', 'https://worldarchery.sport/athlete/$1' }, { 'Всемирные игры', 'P4588', 'https://www.theworldgames.org/results#athlete=:$1' }, { 'Датский футбольный союз', 'P6109', 'https://www.dbu.dk/landshold/landsholdsdatabasen/PlayerInfo/$1' }, { 'ЕГФ', 'P3573', 'http://history.eurohandball.com/player/$1' }, { 'Единая лига ВТБ', 'P6732', 'https://www.vtb-league.com/ru/player/$1/' }, { 'ЕКВ', 'P3725', 'https://www-old.cev.eu/PlayerDetail.aspx?PlayerID=$1' }, { 'ЖХЛ', 'P13191', 'https://whl.khl.ru/players/$1/' }, { 'Зал славы австралийского спорта','P4415', 'https://sahof.org.au/hall-of-fame-member/$1/' }, { 'Зал славы мирового плавания', 'P3691', 'https://www.ishof.org/honoree/$1/' }, { 'Зал хоккейной славы', 'P3567', 'https://web.archive.org/web/20160101000000/hhttp://www.legendsofhockey.net/LegendsOfHockey/jsp/SearchPlayer.jsp?player=$1' }, { 'Игры Содружества', 'P4548', 'https://web.archive.org/web/20220101/https://thecgf.com/results/athletes/$1' }, { 'Игры Содружества 2006', 'P5716', 'http://m2006.thecgf.com/Participants/Participants?ID=$1' }, { 'Игры Содружества 2014', 'P6953', 'http://g2014results.thecgf.com/athlete/-/$1/' }, { 'Израильская футбольная ассоциация', 'P3748', 'https://www.football.org.il/players/player/?player_id=$1' }, { 'ИОФ', 'P3672', 'https://eventor.orienteering.org/Athletes/Details/$1' }, { 'Итальянская федерация ледовых видов спорта', 'P8846', 'https://www.fisg.it/web/player/?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P3446', 'http://www.fidal.it/atleta_one.php?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P7364', 'http://www.fidal.it/societa/-/$1' }, { 'HLTV', 'P8878', 'https://www.hltv.org/player/$1' }, { 'Королевская бельгийская футбольная ассоциация', 'P2823', 'http://static.belgianfootball.be/project/publiek/jrinteren/speler_$1.htm' }, { 'Королевский хоккейный союз Нидерландов', 'P9829', 'https://interlandhistorie.knhb.nl/internationals/$1' }, { 'КФС', 'P6318', 'https://www.cfu2015.com/players/$1/' }, { 'Кубок Билли Джин Кинг', 'P2642', 'https://www.billiejeankingcup.com/en/player/$1' }, { 'Кубок Дэвиса', 'P2641', 'https://www.daviscup.com/en/players/player.aspx?id=$1' }, { 'КХЛ', 'P3652', 'https://www.khl.ru/players/$1/' }, { 'Латвийский легкоатлетический союз','P9399', 'https://athletics.lv/lv/person/$1' }, { 'Лига один ЮСЛ', 'P8779', 'https://www.uslleagueone.com/$1' }, { 'Спортивное ЧГК', 'P8222', 'https://rating.chgk.info/player/$1' }, { 'Международная федерация парусного спорта', 'P2804', 'https://data-isaf.soticcloud.net/biog.php?memberid=$1' }, { 'МОК', 'P5815', 'https://olympics.com/ru/athletes/$1' }, -- { 'МОК', 'P3171', 'https://web.archive.org/web/20181201000000/https://www.olympic.org/$1' }, { 'МПК', 'P7550', 'https://www.paralympic.org/$1' }, { 'МФФ', 'P11843', 'https://mosff.ru/player/$1' }, { 'НБА', 'P3647', 'https://stats.nba.com/player/$1' }, { 'Немецкая ассоциация ультрамарафона', 'P2162', 'https://statistik.d-u-v.org/getresultperson.php?runner=$1' }, { 'Немецкий футбольный союз', 'P4023', 'https://datencenter.dfb.de/en/profile/$1' }, { 'Норвежская футбольная ассоциация', 'P3936', 'https://www.fotball.no/fotballdata/person/profil/?fiksId=$1' }, { 'Норвежская гандбольная федерация', 'P3700', 'https://handballold.nif.no/Statistikk_Landskamper.asp?SpillerId=$1' }, { 'НФЛ', 'P9338', 'https://www.nfl.com/players/$1' }, { 'НХЛ', 'P3522', 'https://www.nhl.com/ru/player/$1' }, { 'Объединённый мир борьбы', 'P2727', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbwrestling/daten.php?spid=$1' }, { 'Одесский футбол', 'P6415', 'https://football.odessa.ua/person/?$1' }, -- { 'Олимпийская спортивная конфедерация Германии', 'P4053', 'https://www.teamdeutschland.de/athleten/details/$1' }, { 'Олимпийский комитет Австралии', 'P3682', 'https://www.olympics.com.au/olympians/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Аргентины', 'P4065', 'https://www.coarg.org.ar/index.php/component/k2/item/$1' }, { 'Олимпийский комитет Бразилии', 'P4060', 'https://www.cob.org.br/pt/atletas/$1' }, { 'Олимпийский комитет Венгрии', 'P4066', 'http://olimpia.hu/champdata/details/id/$1' }, { 'Олимпийский комитет Греции', 'P4489', 'https://www.hoc.gr/el/node/$1' }, { 'Олимпийский комитет Испании', 'P8421', 'https://web.coe.es/coe/bd_perso.nsf/VBusqDeport/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии', 'P4069', 'https://www.coni.it/it/italia-team/atleti/scheda-atleta/scheda_atleta/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии (лауреат)', 'P8161', 'https://www.coni.it/it/attivita-istituzionali/onorificenze/home/scheda-persona/schedaatleta.html?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Канады', 'P4054', 'https://olympic.ca/team-canada/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Китая', 'P4068', 'http://data.star.sports.cn/person_en.php?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Латвии', 'P2593', 'https://web.archive.org/web/20210930/https://olimpiade.lv/en/olympic-athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Литвы', 'P4061', 'https://www.ltok.lt/atletai/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Новой Зеландии', 'P4056', 'https://www.olympic.org.nz/athletes/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Польши', 'P6071', 'https://olimpijski.pl/olimpijczycy/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Румынии', 'P4067', 'https://www.cosr.ro/sportiv/$1' }, { 'Олимпийский комитет США', 'P4063', 'https://web.archive.org/web/20220711000000/https://www.teamusa.org/athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Хорватии', 'P4541', 'https://www.hoo.hr/hr/sportasi/biografije-sportasa?idsportas=$1' }, { 'Олимпийский комитет Чехии', 'P4062', 'https://www.olympijskytym.cz/athlete/$1' }, { 'Олимпийский комитет Швеции', 'P2323', 'https://sok.se/idrottare/idrottare/$1.html' }, { 'Паралимпийский комитет Испании', 'P4593', 'https://www.paralimpicos.es/atletas/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Канады', 'P10929', 'https://paralympic.ca/team-canada/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Франции', 'P8797', 'https://france-paralympique.fr/paralympiens/$1' }, { 'Польская ассоциация легкой атлетики', 'P5075', 'https://statystyka.pzla.pl/personal.php?page=profile&nr_zaw=$1' }, { 'Прессбол', 'P6311', 'https://pressball.by/players/football/$1/' }, { 'ПФЛ', 'P7780', 'https://www.pfl-russia.com/players/$1' }, { 'ПФФ', 'P8780', 'https://www.fpf.pt/Jogadores/Jogador/playerId/$1' }, { 'ПФЛУ', 'P7423', 'https://old.pfl.ua/players/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5771', 'http://base.biathlonrus.com/athlete/card/id/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5772', 'http://base.biathlonrus.com/coach/card/id/$1' }, { 'Российский хоккей', 'P6154', 'https://r-hockey.ru/people/player/583-001-$1' }, { 'РПЛ (игрок)', 'P4417', 'https://premierliga.ru/players/$1' }, { 'РПЛ (сотрудник)', 'P6312', 'https://premierliga.ru/staff/staff_$1.html' }, { 'РПЛ (судья)', 'P6313', 'https://premierliga.ru/rfpl/arbitr/arbitr_$1.html' }, { 'Румынская федерация баскетбола', 'P9749', 'https://www.frbaschet.ro/baschet/player?playerId=$1&seasonId=' }, { 'РФБ', 'P5969', 'https://competitions.russiabasket.ru/russia-cup/men/player/?id=$1' }, { 'РФГС', 'P6825', 'http://www.fgssr.ru/Sport/UI/Page/PersonList/PersonPage.aspx?personid=$1' }, { 'РФС', 'P10965', 'https://rfs.ru/$1' }, { 'ФШР', 'P4994', 'https://ratings.ruchess.ru/people/$1' }, { 'Своя игра', 'P9329', 'http://svoya-igra.org/$1/' }, { 'Серия A', 'P5424', 'https://www.legaseriea.it/it/serie-a/squadre/$1' }, { 'Сборная России по футболу', 'P6317', 'https://rusteam.su/players/$1.html' }, { 'СБР', 'P6387', 'https://biathlonrus.com/team/main/$1/' }, { 'Спорт-страна.ру', 'P6416', 'https://sport-strana.ru/$1/' }, { 'Спорт на Урале', 'P6388', 'http://sportufo.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'Спортивная Россия', 'P6421', 'https://infosport.ru/person/$1' }, { 'ТФФ (игрок)', 'P2448', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageId=526&kisiID=$1' }, { 'ТФФ (судья)', 'P7405', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=531&hakemID=$1' }, { 'ТФФ (тренер)', 'P2449', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=527&antID=$1' }, { 'ТФФ', 'P7450', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=535&kulupID=$1' }, { 'УАФ', 'P3662', 'https://start.uaf.ua/players/$1' }, { 'УЕФА', 'P2276', 'https://ru.uefa.com/uefachampionsleague/clubs/players/$1/' }, -- { 'УЕФА', 'P7360', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/coaches/coach=$1/profile/index.html' }, { 'УЕФА', 'P7361', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=$1/profile/index.html' }, { 'Уимблдон', 'P4503', 'https://www.wimbledon.com/en_GB/draws_archive/player_profile/$1.html' }, { 'УзПФЛ', 'P10159', 'https://test.pfl.uz/ru/players/view/$1' }, { 'УПЛ', 'P7362', 'https://upl.ua/ua/people/view/$1' }, { 'ФБР', 'P6975', 'http://www.boxing-fbr.ru/prof-box/boxers/$1/' }, { 'ФБР', 'P6994', 'http://rusboxing.ru/calendar/boxers/$1/' }, { 'ФИБА', 'P12338', 'https://www.fiba.basketball/en/players/$1' }, { 'ФИБА (3×3)', 'P9766', 'https://play.fiba3x3.com/players/$1' }, { 'ФИДЕ', 'P1440', 'https://ratings.fide.com/profile/$1' }, -- { 'ФИФА', 'P1469', 'https://static.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=$1/index.html' }, { 'ФК «Копенгаген»', 'P12777', 'https://www.fck.dk/spiller/$1' }, { 'ФК «Краснодар»', 'P12881', 'https://fckrasnodar.ru/team/squad/player/?person_id=$1' }, { 'ФК «Мец»', 'P12811', 'https://www.fcmetz.com/$1' }, { 'ФЛАУ', 'P8787', 'https://statistics.uaf.org.ua/index.php?r=site/card&athlet_id=$1' }, { 'ФЛГР', 'P6598', 'https://flgr-results.ru/athletes/$1' }, { 'ФНЛ', 'P7265', 'https://1fnl.ru/players/$1' }, { 'ФПБР', 'P6940', 'https://pro-box.ru/boksyery/$1/' }, { 'Французская федерация лыжного спорта', 'P6612', 'http://www.ffs.fr/biathlon/competitions/fiche-individuelle?licence=$1' }, { 'ФСБР', 'P9512', 'https://www.bridgesport.ru/players-and-ratings/search-player/$1/' }, { 'Футбольная ассоциация Исландии', 'P6495', 'https://www.ksi.is/mot/leikmadur/$PlayerDetails/Games/?leikmadur=$1' }, { 'Футбольная ассоциация Чехии', 'P3050', 'http://nv.fotbal.cz/reprezentace/reprezentace-a/statistiky/viewstat3.asp?name=$1' }, { 'Футбольные арбитры России', 'P6701', 'http://referee.ru/arbitrator/$1.html' }, { 'Футзал.рус', 'P12019', 'https://футзал.рус/?view=players&player_id=$1' }, { 'ФФР ', 'P7092', 'https://www.rusfencing.ru/sportsmen_card.php?ID=$1' }, { 'ФФФ', 'P9264', 'https://www.fff.fr/equipe-nationale/joueur/$1/fiche.html' }, { 'ФХМР', 'P3622', 'http://www.rusbandy.ru/gamer/$1/' }, { 'Хоккей в цифрах', 'P13214', 'https://hockey1946.ru/players/$1' }, { 'ХК «Локомотив» Ярославль', 'P12784', 'https://hclokomotiv.ru/player/$1' }, { 'ХФС', 'P3577', 'https://hns.team/igraci/$1' }, { 'ЦСКА', 'P6613', 'https://cska.ru/person/$1' }, { 'ЧГК', 'P10446', 'https://chgk.tvigra.ru/znatoki/?$1' }, { 'Чемпионат Словакии по футболу', 'P7530', 'https://fortunaliga.sk/hrac/$1-' }, { 'Чемпионат Чехии по футболу', 'P7451', 'http://en.fortunaliga.cz/hrac/$1-' }, { 'Чемпионшип ЮСЛ', 'P4019', 'https://www.uslchampionship.com/$1' }, { 'ШФА', 'P3049', 'https://www.scottishfa.co.uk/players/?pid=$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P3659', 'https://jalgpall.ee/voistlused/player/$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P4639', 'https://jalgpall.ee/voistlused/team/$1' }, -- Тематические сайты: аудио и видео { 'AFDb', 'P3351', 'https://www.adultfilmdatabase.com/actor/wd-$1/' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P1562', 'https://www.allmovie.com/movie/$1' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P2019', 'https://www.allmovie.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1728', 'https://www.allmusic.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1729', 'https://www.allmusic.com/album/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1730', 'https://www.allmusic.com/song/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1994', 'https://www.allmusic.com/composition/$1' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1265', 'https://www.allocine.fr/film/fichefilm_gen_cfilm=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1266', 'https://www.allocine.fr/personne/fichepersonne_gen_cpersonne=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1267', 'https://www.allocine.fr/series/ficheserie_gen_cserie=$1.html' }, { 'AniDB', 'P5646', 'https://anidb.net/anime/$1' }, { 'AniDB', 'P5648', 'https://anidb.net/character/$1' }, { 'AniDB', 'P5649', 'https://anidb.net/creator/$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1982', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/people.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1983', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/company.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1984', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/manga.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1985', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/anime.php?id=$1' }, { { 'Q223142', 'Box Office Mojo' }, 'P1237', 'https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=$1.htm' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2529', 'https://www.csfd.cz/film/$1' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2605', 'https://www.csfd.cz/tvurce/$1' }, { { 'Q16323348', 'DNF' }, 'P2626', 'https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/person/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1953', 'https://www.discogs.com/artist/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1954', 'https://www.discogs.com/master/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1955', 'https://www.discogs.com/label/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P2206', 'https://www.discogs.com/release/$1' }, { 'filmpolski.pl', 'P3495', 'http://www.filmpolski.pl/fp/index.php/$1' }, { { 'Q2638147', 'FilmAffinity' }, 'P480', 'https://www.filmaffinity.com/en/film$1.html' }, { 'Filmportal', 'P2639', 'https://www.filmportal.de/$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1952', 'https://www.metal-archives.com/band.php?id=$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1989', 'https://www.metal-archives.com/artists//$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P2721', 'https://www.metal-archives.com/release.php?id=$1' }, { 'IAFD', 'P3869', 'https://www.iafd.com/person.rme/perfid=$1/gender=f' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1217', 'https://www.ibdb.com/theatre/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1218', 'https://www.ibdb.com/broadway-production/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1219', 'https://www.ibdb.com/broadway-show/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1220', 'https://www.ibdb.com/broadway-cast-staff/$1' }, { { 'Q37312', 'Internet Movie Database' }, 'P345', imdbLink }, { { 'Q523660', 'International Music Score Library Project' }, 'P839', imslpLink }, { { 'Q2389071', 'КиноПоиск' }, 'P2604', 'https://www.kinopoisk.ru/name/$1/' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P1712', 'https://www.metacritic.com/$1' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P12054', 'https://www.metacritic.com/game/$1/' }, { { 'Q6824428', 'MetroLyrics' }, 'P2624', 'https://web.archive.org/web/*/https://metrolyrics.com/$1.html' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P434', 'https://musicbrainz.org/artist/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P435', 'https://musicbrainz.org/work/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P436', 'https://musicbrainz.org/release-group/$1' }, { 'Penthouse', 'P6290', 'https://penthousegold.com/models/$1.html' }, { { 'Q22673', 'Project Gutenberg' }, 'P1938', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/author/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P5404', 'https://rateyourmusic.com/artist/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P8392', 'https://rateyourmusic.com/release/$1/' }, { { 'Q105584', 'Rotten Tomatoes' }, 'P1258', 'https://www.rottentomatoes.com/$1' }, { 'Первый канал', 'P10170', 'https://1tv.ru/shows/$1' }, { 'Смотрим', 'P6739', 'https://smotrim.ru/person/$1' }, { 'Смотрим', 'P10173', 'https://smotrim.ru/brand/$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P1934', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_film&fid=$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P5770', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_person&pid=$1' }, { { 'Q7713473', 'AFI' }, 'P3593', 'https://catalog.afi.com/Catalog/moviedetails/$1' }, -- Тематические сайты: литература { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1233', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/ea.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1234', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pl.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1235', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pe.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1239', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/publisher.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1274', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/title.cgi?$1' }, { { 'Q17299517', 'RKDartists' }, 'P650', 'https://rkd.nl/nl/explore/artists/$1' }, { { 'Q17299580', 'RKDimages' }, 'P350', 'https://rkd.nl/nl/explore/images/$1' }, { { 'Q4914640', 'BioOne' }, 'P6143', 'https://www.bioone.org/page/$1/aims' }, { { 'Q24694883', 'ECARTICO' }, 'P2915', 'https://www.vondel.humanities.uva.nl/ecartico/persons/$1' }, { 'GCD', 'P3589', 'https://www.comics.org/series/$1/' }, { 'GCD', 'P9432', 'https://www.comics.org/publisher/$1/' }, { 'GCD', 'P9707', 'https://www.comics.org/creator/$1/' }, { { 'Q742640', 'LibraryThing' }, 'P1085', 'https://www.librarything.com/work/$1' }, { 'OCLC', 'P243', 'https://www.worldcat.org/oclc/$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7433', 'https://fantlab.ru/autor$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7437', 'https://fantlab.ru/award$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7438', 'https://fantlab.ru/publisher$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7439', 'https://fantlab.ru/work$1' }, { 'Новая литература Кыргызстана', 'P12499', 'http://www.literatura.kg/persons/?aid=$1' }, -- Тематические сайты: видеоигры { 'AG.ru', 'P9968', 'https://ag.ru/games/$1' }, { 'Behind The Voice Actors','P4965', 'https://www.behindthevoiceactors.com/video-games/$1/' }, { 'CPC-Power', 'P4847', 'https://www.cpc-power.com/index.php?page=detail&num=$1' }, { 'GameFAQs', 'P4769', 'https://gamefaqs.gamespot.com/-/$1-' }, { 'GameSpot', 'P5494', 'https://www.gamespot.com/games/$1/' }, { 'Gaming-History', 'P4806', 'https://www.arcade-history.com/?page=detail&id=$1' }, { 'Generation MSX', 'P4960', 'https://www.generation-msx.nl/msxdb/softwareinfo/$1' }, { 'Giant Bomb', 'P5247', 'https://www.giantbomb.com/wd/$1/' }, { 'Guardiana', 'P4710', 'https://www.guardiana.net/?game_id=$1' }, { 'Hall of Light', 'P4671', 'https://hol.abime.net/$1' }, { 'HowLongToBeat', 'P2816', 'https://howlongtobeat.com/game.php?id=$1' }, { 'IGDB', 'P5794', 'https://www.igdb.com/games/$1' }, { 'IGN', 'P5385', 'https://www.ign.com/games/$1' }, { 'KLOV', 'P2858', 'https://www.arcade-museum.com/game_detail.php?game_id=$1' }, { 'Lemon 64', 'P4816', 'https://www.lemon64.com/?game_id=$1' }, { 'MobyGames', 'P11688', 'https://www.mobygames.com/game/$1/' }, { 'MobyGames', 'P3913', 'https://www.mobygames.com/developer/sheet/view/developerId,$1/' }, { 'MobyGames', 'P11689', 'https://www.mobygames.com/company/$1/' }, { 'MobyGames', 'P11690', 'https://www.mobygames.com/group/$1/' }, { 'OpenCritic', 'P2864', 'https://opencritic.com/game/$1/-' }, { 'OpenCritic', 'P11223', 'https://opencritic.com/outlet/$1/-' }, { 'PCGamingWiki', 'P6337', 'https://www.pcgamingwiki.com/wiki/$1' }, { 'PlayGround.ru', 'P10354', 'https://www.playground.ru/$1' }, { 'Ready64', 'P4916', 'https://ready64.org/giochi/scheda_gioco/id/$1/' }, { 'Redump', 'P5290', 'http://redump.org/disc/$1/' }, { 'RiotPixels', 'P10393', 'https://ru.riotpixels.com/games/$1/' }, { 'Speedrun.com', 'P6783', 'https://www.speedrun.com/$1' }, { 'StopGame', 'P10030', 'https://stopgame.ru/game/$1' }, { 'VGMdb', 'P5659', 'https://vgmdb.net/product/$1' }, { 'World of Spectrum', 'P4705', 'https://worldofspectrum.net/infoseekid.cgi?id=$1' }, { 'Игромания', 'P6827', 'https://www.igromania.ru/game/$1/-' }, { 'Игры@Mail.ru', 'P9697', 'https://games.mail.ru/pc/games/$1/' }, { 'ЛКИ', 'P10309', 'http://www.lki.ru/games.php?Game=$1' }, { 'Навигатор игрового мира','P10383', 'https://www.nim.ru/games/$1/' }, -- Тематические сайты: другие { 'Forbes.ru', 'P9510', 'https://www.forbes.ru/profile/$1' }, { 'Flags of the World', 'P3089', 'https://www.fotw.info/flags/$1.html' }, { 'Museum.ru', 'P12898', 'http://www.museum.ru/M$1' }, { 'Curlie', 'P998', 'https://curlie.org/$1' }, { 'Structurae', 'P454', 'https://structurae.net/structures/$1' }, { 'The Peerage', 'P4638', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4638&url_prefix=https://www.thepeerage.com/&id=$1' }, { 'Артхив', 'P10240', 'https://artchive.ru/artists/$1' }, { 'Госнаграды Кыргызстана', 'P12500', 'https://nagrada.srs.kg/Site/Awarded/$1' }, { 'Ведомости', 'P10470', 'https://vedomosti.ru/companies/$1' }, { 'Память народа', 'P10447', 'https://pamyat-naroda.ru/heroes/person-hero$1/' }, { 'РБК', 'P10526', 'https://companies.rbc.ru/id/$1-_/' }, { 'Спюр', 'P5217', 'https://www.spyur.am/ru/companies/$1' }, } table.insert( data, themeProfilesProperties ) local dictionaries = {} dictionaries.label = 'Ажәарқәеи аенциклопедиақәеи' dictionaries.list = { -- { 'Auñamendi', 'P3218', 'http://www.euskomedia.org/aunamendi/$1' }, { 'Австрийский биографический', 'P6194', 'https://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_$1.xml' }, { 'Австралийский биографический', 'P1907', 'https://adb.anu.edu.au/biography/$1' }, { 'Австрийская музыкальная', 'P8432', 'https://www.musiklexikon.ac.at/ml/musik_$1.xml' }, { 'Азербайджанская национальная', 'P11848', 'http://ensiklopediya.gov.az/az/terms/$1' }, { 'Анадолу', 'P11483', 'https://www.aa.com.tr/tr/info/infografik/$1' }, { 'Биографический Австрийской империи', 'P1343:Q665807', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'Биографический Грузии', 'P4991', 'http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/$1/' }, { 'Банглапедия', 'P4255', 'http://en.banglapedia.org/index.php?title=$1' }, { 'Башкирская', 'P9222', 'http://bashenc.online/ru/articles/$1/' }, { 'Березина', 'P1343:Q19217220', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Библейская', 'P1343:Q4086271', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Био-библиографический русских писателей XX века', 'P1343:Q42068474', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Биографический итальянцев', 'P1986', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Dizionario-Biografico)' }, { 'Идуу Даниатәи', 'P8313', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=8313&url_prefix=https://denstoredanske.lex.dk/&id=$1' }, { 'Большая каталанская', 'P1296', 'https://www.enciclopedia.cat/ec-gec-$1.xml' }, { 'Идуу Китаитәи', 'P10565', 'https://www.zgbk.com/ecph/words?SiteID=1&ID=$1' }, { 'Большая норвежская', 'P4342', 'https://snl.no/$1' }, { 'Большая российская (старая версия)', 'P2924', 'https://old.bigenc.ru/text/$1' }, { 'Большая российская (научно-образовательный портал)', 'P11514', 'https://bigenc.ru/c/$1' }, { 'Большая советская (1 изд.)', 'P1343:Q20078554', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, -- { 'Большая советская (3 изд.)', 'P1343:Q17378135' }, { 'Большая украинская', 'P9765', 'https://vue.gov.ua/$1' }, { 'Большая Южакова', 'P1343:Q4091878', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Ботанический', 'P1343:Q19133013', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q602358', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Валлийский биографический', 'P1648', 'https://biography.wales/article/$1' }, { 'Венгерский биографический', 'P8998', 'https://mek.oszk.hu/00300/00355/html/$1.htm' }, { 'Военная Сытина', 'P1343:Q4114391', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Географическо-статистический Российской Империи', 'P1343:Q4135594', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Еврейская Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q4173137', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Забайкалья', 'P10530', 'http://ez.chita.ru/encycl/concepts/?id=$1' }, { 'Забайкалья', 'P10531', 'http://ez.chita.ru/encycl/person/?id=$1' }, { 'Интернет Украины', 'P9070', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=9070&url_prefix=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages&id=$1' }, { 'Ираника', 'P3021', 'https://www.iranicaonline.org/articles/$1' }, { 'Ислама (1 изд.)', 'P9878', ei1oLink }, { 'Ислама (2 изд.)', 'P9862', ei2oLink }, { 'Ислама (3 изд.)', 'P9879', ei3oLink }, { 'Ислама (на французском)', 'P12916', eifoLink }, { 'Исламика', 'P11926', isloLink }, { 'Исламский энциклопедический', 'P1343:Q18517268', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Испанский биографический', 'P4459', 'https://dbe.rah.es/biografias/$1' }, -- { 'Использований Корана', 'P12633', dquoLink }, { 'Итальянская', 'P4223', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-Italiana)' }, { 'Канадская', 'P5395', 'https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/$1/' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P9826', 'https://megabook.ru/article/$1' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P1343:Q4091875' }, { 'Корана', 'P12575', eqoLink }, { 'Корейской культуры', 'P9475', 'http://encykorea.aks.ac.kr/Contents/Item/$1' }, { 'Краткая еврейская', 'P1438', 'https://eleven.co.il/article/$1' }, { 'Краткая литературная', 'P8896', kleLink, }, -- { 'Краткая литературная', 'P1343:Q4239850' }, { 'Кругосвет', 'P6385', 'https://www.krugosvet.ru/enc/$1' }, --исключение для нетипичных адресов типа node/39767 { 'Кругосвет', 'P1343:Q2627728' }, { 'Ларусса', 'P6058', 'https://www.larousse.fr/encyclopedie/$1' }, { 'Лентапедия', 'P1343:Q17290934', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Литературная', 'P9001', leLink, }, { 'Литературная', 'P1343:Q4263804' }, { 'Литовская спортивная', 'P6504', 'http://www.lse.lt/index.php?$1' }, { 'Литовская универсальная', 'P7666', 'https://www.vle.lt/straipsnis/$1' }, { 'Литовская футбольная', 'P7742', 'http://lfe.lt/content/persons/$1/en' }, { 'Малой Литвы', 'P10789', 'https://www.mle.lt/straipsniai/$1' }, { 'Малый Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q19180675', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Математическая', 'P7554', 'https://encyclopediaofmath.org/wiki/$1' }, { 'Мексиканская литературная', 'P1565', 'http://www.elem.mx/autor/datos/$1' }, { 'Музея Прадо', 'P5321', 'https://www.museodelprado.es/coleccion/artista/wd/$1' }, { 'Музыкальный Римана', 'P1343:Q27680201', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Национальная биография Финляндия', 'P2180', 'https://kansallisbiografia.fi/kansallisbiografia/henkilo/$1' }, { 'Национальная (Латвия)', 'P6870', 'https://enciklopedija.lv/skirklis/$1' }, { 'Новый', 'P1343:Q19190511', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Пап', 'P7620', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dei-Papi)' }, { 'Польского театра', 'P5058', 'https://www.encyklopediateatru.pl/osoby/$1/a' }, { 'Польского театра', 'P6679', 'https://www.encyklopediateatru.pl/sztuki/$1/a' }, { 'Православная', 'P1343:Q2498180' }, { 'Православная', 'P5002', 'https://www.pravenc.ru/text/$1.html' }, { 'Православная богословская', 'P1343:Q19211082', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Реальный словарь классических древностей', 'P1343:Q30059240', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Русский биографический', 'P1343:Q1960551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Спортивная каталанская', 'P5513', 'https://www.enciclopedia.cat/EC-EEC-$1.xml' }, { 'Стэнфордская философская', 'P3123', 'https://plato.stanford.edu/entries/$1/' }, { 'Татарика', 'P8377', 'https://tatarica.org/ru/$1' }, { 'Техническая (1 изд.)', 'P1343:Q20078551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'В. Даля', 'P1343:Q1970746', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Хайазг', 'P12414', 'http://ru.hayazg.info/?curid=$1' }, { 'Хорватская', 'P7982', 'https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=$1' }, { 'Хорватский биографический', 'P8581', 'https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=$1' }, { 'Чешской литературы после 1945 года', 'P11999', 'https://www.slovnikceskeliteratury.cz/showContent.jsp?docId=$1' }, { 'Чувашская', 'P10596', 'http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=$1' }, { 'Энциклопедический лексикон', 'P1343:Q4532135', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Allgemeine Deutsche Biographie', 'P1343:Q590208', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'American Cycl. (1879)', 'P1343:Q19077875', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American Med. Biogr. (1920)', 'P1343:Q19037977', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American National Biography', 'P4823', 'https://doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.$1' }, { 'Appletons\' (1887—1901)', 'P1343:Q12912667', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Ballotpedia', 'P2390', 'https://ballotpedia.org/$1' }, { 'Britannica (9-th)', 'P1343:Q20096917', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (11-th)', 'P1343:Q867541', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (12-th)', 'P1343:Q15987490', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (онлаин)', 'P1417', 'https://www.britannica.com/$1' }, { 'Catholic (1907—13)', 'P1343:Q302556', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Catholic (1997—…)', 'P3241', 'https://www.newadvent.org/cathen/$1.htm' }, { 'De Agostini', 'P6706', 'https://www.sapere.it/enciclopedia/$1.html' }, { 'Dictionary of Irish Biography', 'P6829', 'https://doi.org/10.3318/dib.$1.v1' }, { 'Dictionary of Music and Musicians', 'P1343:Q16011749', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography', 'P1343:Q15987216', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (1st suppl.)', 'P1343:Q16014700', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (2nd suppl.)', 'P1343:Q16014697', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'dovidka.com.ua', 'P7804', 'http://dovidka.com.ua/user/?code=$1' }, { 'Enciclopedia dello Sport', 'P9873', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dello-Sport)' }, { 'Gazetteer for Scotland', 'P7349', 'https://www.scottish-places.info/people/famousfirst$1.html' }, { 'Handbook of Texas Online', 'P6015', 'https://tshaonline.org/handbook/online/articles/$1' }, { 'History of Parliament', 'P1614', 'http://www.historyofparliamentonline.org/volume/$1' }, { 'IEKO', 'P10784', 'https://www.isko.org/cyclo/$1' }, { 'Infernal (6e éd.)', 'P1343:Q20961706', ':s:fr:$1', project = 'frwikisource' }, { 'Literatura.lv', 'P11695', 'https://literatura.lv/lv/$1' }, { 'Munzinger', 'P1285', 'https://www.munzinger.de/search/go/document.jsp?id=$1' }, { 'Neue Deutsche Biographie', 'P7902', 'https://www.deutsche-biographie.de/$1.html' }, { 'New International', 'P1343:Q20089963', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Notable Names Database', 'P1263', 'https://www.nndb.com/people/$1/' }, { 'Pauly-Wissowa', 'P1343:Q1138524', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, -- { 'Prabook', 'P3368', 'https://prabook.com/web/person-view.html?profileId=$1' }, { 'PWN', 'P7305', 'https://encyklopedia.pwn.pl/haslo/;$1.html' }, { 'Slovenska biografija', 'P1254', 'http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi$1/' }, { 'TDV İslam Ansiklopedisi', 'P7314', 'https://islamansiklopedisi.org.tr/$1' }, { 'Treccani', 'P3365', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1' }, { 'Universalis', 'P3219', 'https://www.universalis.fr/encyclopedie/$1/' }, -- { 'АиФ Досье', 'P6561', 'https://www.aif.ru/dossier/$1' }, { 'Академия российского телевидения', 'P10062', 'http://tefi.ru/biography/$1/' }, { 'Актёры отечественного кино', 'P6596', 'http://a-tremasov.ru/$1' }, -- { 'Вокруг света', 'P9975', 'https://www.vokrugsveta.ru/encyclopedia/index.php?title=$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7475', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/person/$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7529', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/company/$1' }, { 'The YIVO Encyclopedia', 'P8569', 'https://yivoencyclopedia.org/article.aspx/$1' }, { 'Истории Украины', 'P8935', 'http://www.history.org.ua/?termin=$1' }, { 'Киносозвездие', 'P6741', 'http://www.kinosozvezdie.ru/actors/$1/$1.html' }, { 'Левый берег', 'P6980', 'https://lb.ua/file/$1' }, { 'Ліга.Досье', 'P6210', 'https://file.liga.net/$1' }, { 'Оксфордский биографический', 'P1415', 'https://doi.org/10.1093/ref:odnb/$1' }, { 'Современной Украины', 'P4613', 'https://esu.com.ua/search_articles.php?id=$1' }, { 'Справка РИА', 'P6081', 'https://ria.ru/spravka/00000000/$1.html' }, { 'Справка ТАСС', 'P6219', 'https://tass.ru/info/$1' }, { 'Украиника', 'P7817', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/REF$1' }, { 'Шведский биографический', 'P3217', 'https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=$1' }, { 'Швейцарский исторический', 'P902', 'https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/$1' }, { 'Швейцарский исторический (online)', 'P886', 'http://www.e-lir.ch/e-LIR___Lexicon.$1.450.0.html' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P10540', 'https://tass.ru/encyclopedia/person/$1' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P1343:Q63985075' }, { 'Эстонский спортивный биографический','P4042', 'https://www.esbl.ee/biograafia/$1' }, { 'Настольный', 'P1343:Q63284758', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Гранат', 'P1343:Q4532138', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, } table.insert( data, dictionaries ) local geniGraves = {} geniGraves.label = 'Генеалогия и некрополистика' geniGraves.list = { { { 'Q63056', 'Find a Grave' }, 'P535', 'https://www.findagrave.com/memorial/$1' }, { 'gravsted.dk', 'P4359', 'https://www.gravsted.dk/person.php?navn=$1' }, { 'JewAge', 'P4116', 'https://www.jewage.org/wiki/ru/Profile:$1' }, { 'Prosopography of Anglo-Saxon England', 'P2625', 'https://pase.ac.uk/pase/?list=person&detail=person&detailid=$1' }, { 'WikiTree', 'P2949', 'https://www.wikitree.com/wiki/$1' }, { 'WeRelate', 'P4159', 'https://www.werelate.org/wiki/Person:$1' }, { 'Open Domesday', 'P3122', 'https://opendomesday.org/name/$1/' }, } table.insert( data, geniGraves ) local taxons = {} taxons.label = 'Таксономия' taxons.list = { { 'AlgaeBase', 'P1348', }, { 'AmphibiaWeb', 'P5036', 'https://amphibiaweb.org/species/$1' }, { 'ASW', 'P5354', 'https://amphibiansoftheworld.amnh.org/Amphibia/$1' }, { 'Avibase', 'P2026', 'https://avibase.bsc-eoc.org/species.jsp?avibaseid=$1' }, { 'APNI', 'P5984', 'https://id.biodiversity.org.au/name/apni/$1' }, { 'CMS', 'P6033', 'https://www.cms.int/en/species/$1' }, { 'eBird', 'P3444', 'https://ebird.org/species/$1' }, { 'EOL', 'P830', 'https://eol.org/pages/$1' }, { 'Fossilworks', 'P842', 'http://www.fossilworks.org/cgi-bin/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=$1' }, { 'GBIF', 'P846', 'https://www.gbif.org/species/$1' }, { 'GRIN', 'P1421', }, { 'iNaturalist', 'P3151', 'https://www.inaturalist.org/taxa/$1' }, { 'Mycobank', 'P962', 'https://www.mycobank.org/MB/$1' }, { 'NCBI', 'P685', 'https://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Info&id=$1' }, { 'Neotropical Birds', 'P6047', 'https://neotropical.birds.cornell.edu/Species-Account/nb/species/$1' }, { 'IPNI', 'P961', 'http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=$1' }, { 'IRMNG', 'P5055', 'https://www.irmng.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'ITIS TSN', 'P815', 'https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=$1' }, { 'PBDB', 'P10907', 'https://paleobiodb.org/classic/basicTaxonInfo?taxon_no=$1' }, { 'POWO', 'P5037', 'https://powo.science.kew.org/taxon/$1' }, { 'Plantarium', 'P3102', 'http://www.plantarium.ru/page/view/item/$1.html' }, { 'Plant Finder', 'P6034', 'https://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?taxonid=$1' }, { 'Reptile Database', 'P5473', 'https://reptile-database.reptarium.cz/species?$1' }, { 'SeaLifeBase', 'P6018', 'https://www.sealifebase.ca/Summary/SpeciesSummary.php?id=$1' }, { 'Tropicos', 'P960', 'http://legacy.tropicos.org/Name/$1' }, { 'WFO', 'P7715', 'http://www.worldfloraonline.org/taxon/$1' }, { 'WoRMS', 'P850', 'https://www.marinespecies.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'Гербарий МГУ', 'P11650', 'https://plant.depo.msu.ru/open/public/search?division=P&searchBy=taxon&queryString=$1' }, { 'Флора Китая', 'P1747', 'http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=$1' }, } table.insert( data, taxons ) local authorityControl = {} authorityControl.label = 'В библиографических каталогах' authorityControl.isAuthorityControl = true authorityControl.list = { { { 'Q4584301', '', 'BIBSYS' }, 'P1015', 'https://authority.bibsys.no/authority/rest/authorities/html/$1', }, { { 'Q1200925', 'Biblioteca de Catalunya', 'BNC' }, 'P1273', 'https://cantic.bnc.cat/registres/CUCId/$1', }, { { 'Q750403', 'Biblioteca Nacional de España', 'BNE' }, 'P950', 'https://datos.bne.es/resource/$1', }, { { 'Q193563', 'Bibliothèque nationale de France', 'BNF' }, 'P268', 'https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb$1', }, { { 'Q1868372', 'Biografisch Portaal', 'BPN' }, 'P651', 'http://www.biografischportaal.nl/persoon/$1', }, { { 'Q9384291', '中国高等教育文献保障系统', 'CALIS' }, 'P270', 'http://opac.calis.edu.cn/aopac/ajsp/detail.jsp?actionfrom=1&actl=CAL++$1', }, { { 'Q13407958', 'China Biographical Database Project', 'CBDB' }, 'P497', 'http://db1.ihp.sinica.edu.tw/cbdbc/cbdbkmeng?~~AAA$1', }, { { 'Q10726338', 'Citation Information by NII', 'CiNii' }, 'P271', 'https://ci.nii.ac.jp/author/$1', }, { { 'Q16744133', 'CONOR', 'CONOR' }, 'P1280', 'https://plus.cobiss.net/cobiss/si/sl/conor/$1', }, { { 'Q27302', 'Deutsche Nationalbibliothek', 'DNB' }, 'P1292', 'https://d-nb.info/$1', }, { { 'Q501851', 'مكتبة الإسكندرية الجديدة', 'EGAXA' }, 'P1309', 'https://viaf.org/processed/EGAXA%7C$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P2463', 'https://elibrary.ru/org_about.asp?orgsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P8079', 'https://elibrary.ru/author_profile.asp?authorid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10952', 'https://elibrary.ru/title_about.asp?id=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10953', 'https://www.elibrary.ru/publisher_about.asp?pubsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P11860', 'https://www.elibrary.ru/item.asp?id=$1', }, { { 'Q36578', 'Gemeinsame Normdatei', 'GND' }, 'P227', 'https://d-nb.info/gnd/$1', }, { { 'Q19366588', 'Gemeinsamer Thesaurus für audiovisuelle Archive', 'GTAA' }, 'P1741', 'https://data.beeldengeluid.nl/gtaa/$1', }, { { 'Q3803707', 'Istituto Centrale per il Catalogo Unico', 'ICCU' }, 'P396', iccuLink, }, { { 'Q423048', 'International Standard Name Identifier', 'ISNI' }, 'P213', isniLink, }, { { 'Q188915', 'Национальная библиотека Израиля', 'J9U' }, 'P8189', 'https://www.nli.org.il/en/authorities/$1' }, { { 'Q620946', 'Library of Congress Control Number', 'LCCN' }, 'P244', 'https://id.loc.gov/authorities/$1', }, { { 'Q13219454', 'Library of Congress Control Number', 'LOC' }, 'P1144', 'https://www.loc.gov/item/$1/', }, { { 'Q1125633', 'Library of Parliament', 'LOP' }, 'P6616', 'https://lop.parl.ca/sites/ParlInfo/default/en_CA/People/Profile?personId=$1' }, { { 'Q1133733', 'Latvijas Nacionālā bibliotēka', 'LNB' }, 'P1368', 'https://kopkatalogs.lv/F/?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=$1', }, { { 'Q809830', 'Base Mérimée', 'Mérimée' }, 'P380', noLink, }, -- { { 'Q28136779', 'Microsoft Academic', 'Microsoft' }, 'P6366', 'https://academic.microsoft.com/#/detail/$1', }, { { 'Q618340', '國家圖書館 (中華民國)', 'NCL' }, 'P1048', 'http://aleweb.ncl.edu.tw/F/?func=accref&acc_sequence=$1', }, { { 'Q477675', '国立国会図書館', 'NDL' }, 'P349', 'https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/$1', }, { { 'Q732353', '中国国家图书馆', 'NLC' }, 'P1213', noLink, }, -- NLI numbers seems unstable { { 'Q1967876', 'Národní knihovna České republiky', 'NKC' }, 'P691', 'https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=$1&CON_LNG=ENG', }, { { 'Q623578', 'National Library of Australia', 'NLA' }, 'P409', 'https://nla.gov.au/anbd.aut-an$1', }, { { 'Q1467610', 'Αναγνωριστικό Καθιερωμένων από τον Κατάλογο Καθιερωμένων Όρων της Εθνικής Βιβλιοθήκης της Ελλάδος', 'NLG' }, 'P3348', 'https://catalogue.nlg.gr/Authority/Record?id=au.$1' }, { { 'Q622012', 'Biblioteca Națională a României', 'NLR' }, 'P1003', 'https://aleph.bibnat.ro/F/?func=direct&local_base=NLR10&doc_number=$1', }, { { 'Q856423', 'Polska Biblioteka Narodowa', 'NLP' }, 'P1695', nlpLink, }, { { 'Q631375', 'Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu', 'NSK' }, 'P1375', 'https://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&local_base=nsk10&doc_number=$1', }, { { 'Q1526131', 'Koninklijke Bibliotheek', 'NTA' }, 'P1006', 'https://data.bibliotheken.nl/doc/thes/p$1', }, { { 'Q1063819', 'Országos Széchényi Könyvtár', 'NSZL' }, 'P951', 'https://viaf.org/processed/NSZL%7C$1', }, { { 'Q11789729', 'Narodowy Uniwersalny Katalog Centralny', 'NUKAT' }, 'P1207', nukatLink, }, { { 'Q245966', 'Biblioteca Nacional de Portugal', 'PTBNP' }, 'P1005', 'https://viaf.org/processed/PTBNP%7C$1', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P947', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=find-b&find_code=SYS&adjacent=Y&local_base=RSL11&request=$1', }, -- { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'SELIBR' }, 'P906', 'https://libris.kb.se/auth/$1', }, { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'LIBRIS' }, 'P5587', 'https://libris.kb.se/$1', }, { 'Scopus', 'P1156', 'https://www.scopus.com/sourceid/$1' }, { { 'Q7550801', 'Social Science Research Network', 'SSRN' }, 'P3747', 'https://ssrn.com/author=$1', }, { { 'Q2597810', 'Système universitaire de documentation', 'SUDOC' }, 'P269', 'https://www.idref.fr/$1', }, { { 'Q213678', 'Bibliotheca Apostolica Vaticana', 'VcBA' }, 'P8034', vcbaLink }, { { 'Q54919', 'Virtual International Authority File', 'VIAF' }, 'P214', 'https://viaf.org/viaf/$1/', }, { { 'Q846596', 'WorldCat Identities', 'WorldCat VIAF' }, 'P214', 'https://www.worldcat.org/identities/containsVIAFID/$1', }, { { 'Q101537013', 'Сводный каталог библиотек Армении', 'UCAL' }, 'P8833', 'http://armunicat.nla.am/cgi-bin/koha/opac-authoritiesdetail.pl?marc=1&authid=$1' }, { { 'Q2494649', 'Union List of Artist Names', 'ULAN' }, 'P245', 'https://www.getty.edu/vow/ULANFullDisplay?find=&role=&nation=&subjectid=$1', }, { { 'Q65212904', 'Наука Украины', 'ИРБИС-НБУВ' }, 'P7148', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ASUA/$1', }, { { 'Q2860429', 'Российский государственный архив литературы и искусства', 'РГАЛИ' }, 'P6752', 'https://rgali.ru/obj/$1?lc=ru', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P1973', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=direct-set&l_base=xall&doc_number=$1', }, { { 'Q267566', 'Российская национальная библиотека', 'РНБ' }, 'P7029', 'https://webservices.nlr.ru/semweb/?method=afnlr&query=NLR10%3A%3ARU%5CNLR%5CAUTH%5C$1', }, } table.insert( data, authorityControl ) return data 0n1owyoqyapvv322albbqulx3qc0512 172731 172727 2026-08-26T14:41:46Z Nart17 17397 «В библиографических каталогах» -> «Авторитет змоу адыррақәа» ([[Ашаблон:Авторитет змоу адыррақәа]] иахьатәи ахьӡ). Nart17 translation team 172731 Scribunto text/plain local data = {} function noLink( id ) return false end function fanLibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://fan.lib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function imslpLink( id ) return 'https://imslp.org/wiki/' .. string.gsub( id, ' ', '_' ); end function imdbLink( id ) if string.match( id, '^co' ) then return 'https://www.imdb.com/company/' .. id; end if string.match( id, '^ev' ) then return 'https://www.imdb.com/event/' .. id; end if string.match( id, '^nm' ) then return 'https://www.imdb.com/name/' .. id; end if string.match( id, '^tt' ) then return 'https://www.imdb.com/title/' .. id; end return false end function isniLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'http://isni.org/isni/' .. id; end function lastfmLink( id ) id = id:gsub(' ', '+'); return 'https://www.last.fm/ru/music/' .. id; end function iccuLink( id ) id = id:gsub( '\\\\', '%5C' ):upper(); return 'https://opac.sbn.it/opacsbn/opac/iccu/scheda_authority.jsp?bid=' .. id; end function kleLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke' .. firstChar .. '/ke' .. id .. '.htm' end function leLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/litenc/encyclop/le' .. firstChar .. '/le' .. id .. '.htm' end function nlpLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if string.match( id, '^A' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=5&WI=' .. id; end if string.match( id, '^9' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=4&WI=' .. id; end return false end function nukatLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if id:len() == 9 then -- 'n' + 8 digits id = id:gsub('n', 'n%%20%%20'); else id = id:gsub('n', 'n%%20'); end return 'http://nukat.edu.pl/aut/' .. id; end function orcidLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'https://orcid.org/' .. id; end function samlibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://samlib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function ta98Link( id ) id = id:gsub( '^.', '' ) return 'https://ifaa.unifr.ch/Public/EntryPage/TA98%20Tree/Entity%20TA98%20EN/' .. id .. '%20Entity%20TA98%20EN.htm' end function vcbaLink( id ) id = id:gsub( '/', '_' ) return 'https://opac.vatlib.it/auth/detail/' .. id end function ei1oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI1O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei2oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIEO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei3oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI3O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eifoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIFO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function isloLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/ISLO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eqoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EQO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function dquoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/DQUO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end local okWhitelist = { '1tv', '2x2tv', 'a1belarus', 'alekseynav', 'allegrova', 'annakoshmal', 'artemlionlevin', 'atb.su', 'atnbtrc', 'banktochka', 'bankzenit', 'belarus24', 'belteleradiocompany', 'bitkvartetsekret', 'blogsergey', 'bsdp.hramada', 'bsmu.official', 'bspb', 'bsutby', 'che', 'ctc', 'dabromusic', 'ddt', 'denisklyaver', 'denismayd', 'diletant.media', 'dmitriymalikov', 'dobrofest', 'domashniy', 'dorognoe', 'duma', 'egorkreed', 'elecsnet', 'europaplus', 'fctextil', 'fczenit', 'FNLeague', 'fridaytv', 'g.sergeyaskachkova', 'gazetaru', 'genprocrf', 'globustheatre', 'googlerussia', 'gosteleradiofond', 'gpnsofficial', 'group/51443101597785', 'group/51774942675142', 'group/51911913701513', 'group/51981402964161', 'group/52017302667459', 'group/52126183981151', 'group/52155398946992', 'group/52461394526409', 'group/52605341925600', 'group/52934268092557', 'group/53188583489632', 'group/53329964892367', 'group/53713418453071', 'group/54057515483235', 'group/54272253690055', 'group/54449367613536', 'group/54804477902914', 'group/54974382473380', 'group/55216081797200', 'group/56245432746155', 'group/56248578146541', 'group/56681460531429', 'group/56847984427071', 'group/57407629951036', 'group/57827967500323', 'group/57864243314726', 'group/58110064722152', 'group/58320671080501', 'group/60286629511384', 'group/61033333981233', 'group/63699860848695', 'group4260852662', 'group52677088247981', 'group54292135804928', 'group55001045598343', 'groupbravo', 'groznytv', 'gruppanepara', 'hcsalavat', 'headhunter', 'ipsrb', 'irinanelsonreflex', 'kanobu', 'kinopoisk', 'kipelovofficial', 'kirkorovofficial', 'knastu', 'kpru', 'kurskadm', 'kuzkrepnkvz', 'lentaru', 'lolita', 'lubauspenskaya', 'lube', 'luchshe.poezdom', 'luntik', 'mashaandthebear', 'matchtvchannel', 'maximum', 'mayakfm', 'mcdoniblackstar', 'mediazzzona', 'mgsumisi', 'miheevpolitolog', 'minsk2019by', 'mirimir', 'mixmarkt', 'mshirvindt', 'museum42', 'muztv', 'nablagomira', 'naikborzov', 'naive', 'natanblackstar', 'nationalprojectsru', 'newszemlyane', 'nikatv', 'novosineglazovo', 'ntv', 'nvkdramteatr', 'oleshko', 'olympicrussia', 'opera', 'paosovcombank', 'party.newpeople', 'pavelvolya', 'pelmeny', 'penkin', 'penzateatr', 'portalnurkz', 'pozneronline', 'premier.one', 'primamedia', 'radiokp', 'rasteryaev', 'rentv', 'rentvchannel', 'rg.ru', 'rtdrus', 'rtvi', 'russiatv', 's7airlines', 'savichevaofficial', 'sergeyni', 'sergeytsivilev', 'sk.soglasie', 'ssr.video', 'strana2020', 'strana888', 'stranaua', 'subbotatv', 'tankionline', 'tatianabulanova', 'teremoksaratov', 'theinsider', 'tntmusic', 'tobolskyte', 'tpunews', 'tribogatirya', 'ttk', 'tula.circus', 'tv360', 'uchannelrussia', 'ukrainaru', 'vegeta.russia', 'vesmartmuz', 'viktar.babaryka.official', 'vmdaily', 'voice1tv', 'vostbank', 'webmoney.transfer', 'whckuban', 'yablokoru', 'yandex', 'yeschenko2017', 'yousuperntv', 'zaraofficial', 'zhirinovskiy', 'svetlanaloboda', 'klavacoca', 'velvetmusic', 'alenkastarbe', 'blackstargroup', 'vlpresnyakov', 'barboskiny', 'letidor', 'rutube', 'tassagency', '7days', 'moskvaputinu', 'artikasti', 'larisadolinacom', 'anilorak', 'elkasinger', 'polinagagarina', 'mirpaycard', 'ctckids', 'sergeylazarevgroup', 'ok', } function okLink( id, qualifiers ) -- [[MediaWiki:Spam-blacklist]] запрещает все ссылки, кроме profile/ if mw.ustring.match( id, '^profile/' ) then return 'https://ok.ru/' .. id end -- [[MediaWiki:Spam-whitelist]] разрешает некоторые ссылки for _, wl in ipairs( okWhitelist ) do if id == wl then return 'https://ok.ru/' .. id end end if qualifiers and qualifiers.P9269 and #qualifiers.P9269 then return 'https://ok.ru/profile/' .. qualifiers.P9269[1] end return false end local socialNetworkProperties = {} socialNetworkProperties.label = 'В социальных сетях' socialNetworkProperties.list = { { { 'Q116933', 'ВКонтакте' }, 'P3185', 'https://vk.com/$1' }, { { 'Q4101720', 'В кругу друзей' }, 'P553:Q4101720', 'http://$1.vkrugudruzei.ru/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P3258', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P553:Q219523', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q4299858', 'Мой мир' }, 'P553:Q4299858', 'https://my.mail.ru/$1' }, { { 'Q1123836', 'Одноклассники' }, 'P5163', okLink }, { { 'Q17195318', 'Спрашивай.Ру' }, 'P553:Q17195318', 'http://sprashivai.ru/$1' }, { { 'Q918', 'X (Твиттер)' }, 'P2002', 'https://x.com/$1' }, { 'Хабр', 'P10296', 'https://habr.com/ru/company/$1' }, { { 'Q309959', 'ASKfm' }, 'P553:Q309959', 'https://ask.fm/$1' }, { { 'Q171186', 'Blogger' }, 'P553:Q171186', 'https://$1.blogspot.com' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P2013', 'https://www.facebook.com/$1' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P4003', 'https://www.facebook.com/pages/$1' }, { { 'Q209330', 'Instagram' }, 'P2003', 'https://www.instagram.com/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P6634', 'https://www.linkedin.com/in/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P4264', 'https://www.linkedin.com/company/$1/' }, { { 'Q4043051', 'LiveInternet' }, 'P553:Q4043051', 'https://www.liveinternet.ru/users/$1' }, { 'Mastodon', 'P4033', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4033&id=$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P553:Q40629', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P3265', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q92526', 'Sina Weibo' }, 'P3579', 'https://weibo.com/$1' }, { { 'Q333618', 'Snapchat' }, 'P2984', 'https://www.snapchat.com/add/$1' }, { { 'Q1002972', 'Spring.me' }, 'P553:Q1002972', 'https://www.spring.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P3789', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P553:Q15616276', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P3943', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P553:Q384060', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q4555537', 'Twitch' }, 'P5797', 'https://www.twitch.tv/$1' }, { 'VC.ru', 'P10499', 'https://vc.ru/$1' }, } table.insert( data, socialNetworkProperties ) local textsProperties = {} textsProperties.label = 'Тексты произведений' textsProperties.list = { { { 'Q17254543', 'Изба-читальня' }, 'P553:Q17254543', 'https://www.chitalnya.ru/users/$1/' }, { { 'Q17195344', 'Журнал «Самиздат»' }, 'P553:Q17195344', samlibRuLink }, { { 'Q22673', 'Апроект «Гутенберг»' }, 'P2034', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/$1' }, { { 'Q4380129', 'Проза.ру' }, 'P553:Q4380129', 'https://proza.ru/avtor/$1' }, { { 'Q4442644', 'Стихи.ру' }, 'P553:Q4442644', 'https://stihi.ru/avtor/$1' }, { { 'Q17300505', 'Lib.Ru/Фантастика' }, 'P553:Q17300505', fanLibRuLink }, } table.insert( data, textsProperties ) local contentHostingProperties = {} contentHostingProperties.label = 'Фото, видео и аудио' contentHostingProperties.list = { -- { { 'Q565', 'Wikimedia Commons' }, 'P373', ':commons:Category:$1', categoryWithWikimediaCommons }, { 'Allmusic', 'P9185', 'https://www.allmusic.com/style/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2850', 'https://music.apple.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2281', 'https://music.apple.com/ru/album/$1' }, { { 'Q545966', 'Bandcamp' }, 'P3283', 'https://$1.bandcamp.com' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2722', 'https://www.deezer.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2723', 'https://www.deezer.com/ru/album/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2724', 'https://www.deezer.com/ru/track/$1' }, { 'Discogs', 'P9219', 'https://www.discogs.com/style/$1' }, { 'Every Noise', 'P9881', 'https://everynoise.com/engenremap-$1.html' }, { { 'Q103204', 'Flickr' }, 'P3267', 'https://www.flickr.com/photos/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P2373', 'https://genius.com/artists/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6217', 'https://genius.com/albums/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6218', 'https://genius.com/$1' }, { { 'Q183718', 'Last.fm' }, 'P3192', lastfmLink }, { { 'Q71207116', 'Likee' }, 'P9812', 'https://likee.video/@$1' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P9509', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P553:Q6883832', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q2572292', 'Musopen' }, 'P2338', 'https://musopen.org/music/composer/$1/' }, { 'MusicBrainz', 'P8052', 'https://musicbrainz.org/genre/$1' }, { { 'Q17117201', 'PromoDJ' }, 'P553:Q17117201', 'https://promodj.com/$1' }, { 'PromoDJ', 'P8842', 'https://promodj.com/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P9173', 'https://rateyourmusic.com/genre/$1' }, { { 'Q372827', 'Rutube' }, 'P10152', 'https://rutube.ru/channel/$1/' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P3040', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P553:Q568769', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P1902', 'https://open.spotify.com/artist/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P2205', 'https://open.spotify.com/album/$1' }, { { 'Q19711013', 'Tidal' }, 'P4576', 'https://tidal.com/browse/artist/$1' }, { 'Tidal (альбом)', 'P4577', 'https://tidal.com/browse/album/$1' }, { 'Tidal (видео)', 'P4579', 'https://tidal.com/browse/video/$1' }, { 'Tidal (трек)', 'P4578', 'https://tidal.com/browse/track/$1' }, { { 'Q48938223', 'TikTok' }, 'P7085', 'https://www.tiktok.com/@$1' }, { 'TCDb', 'P5421', 'https://www.tcdb.com/Person.cfm/pid/$1/' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P553:Q156376', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P4015', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P2397', 'https://www.youtube.com/channel/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P553:Q866', 'https://www.youtube.com/$1' }, { 'VK Музыка', 'P9694', 'https://vk.com/artist/$1' }, { 'Звук', 'P10524', 'https://zvuk.com/artist/$1' }, { 'Дзен', 'P8816', 'https://dzen.ru/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P1553', 'https://music.yandex.ru/artist/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P2819', 'https://music.yandex.ru/album/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P6537', 'https://music.yandex.ru/genre/$1' }, } table.insert( data, contentHostingProperties ) local themeProfilesProperties = {} themeProfilesProperties.label = 'Атематикатә саитқәа' themeProfilesProperties.list = { -- Тематические сайты: наука и техника { 'Academia.edu', 'P5715', '$1' }, { 'BARTOC', 'P2689', 'https://bartoc.org/en/node/$1' }, { 'DBLP', 'P2456', 'https://dblp.org/pid/$1' }, { { 'Q364', 'GitHub ' }, 'P2037', 'https://github.com/$1' }, { { 'Q124688', 'Open Hub ' }, 'P1972', 'https://www.openhub.net/p/$1' }, { 'FMA', 'P1402', 'http://purl.org/sig/ont/fma/fma$1' }, { { 'Q494817', 'Google Scholar' }, 'P1960', 'https://scholar.google.com/citations?user=$1' }, { { 'Q829984', 'Mathematics Genealogy Project' }, 'P549', 'https://genealogy.math.ndsu.nodak.edu/id.php?id=$1' }, { 'Nobel Laureate API', 'P8024', 'https://www.nobelprize.org/laureate/$1' }, { { 'Q51044', 'ORCID' }, 'P496', orcidLink }, { { 'Q7315186', 'ResearcherID' }, 'P1053', 'https://www.webofscience.com/wos/author/record/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2038', 'https://www.researchgate.net/profile/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2740', 'https://www.researchgate.net/institution/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P6023', 'https://www.researchgate.net/scientific-contributions/$1' }, { { 'Q371467', 'Scopus' }, 'P1153', 'https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=$1' }, { { 'Q1061861', 'Structurae' }, 'P2418', 'https://structurae.de/personen/$1' }, { { 'Q286567', 'Terminologia Anatomica' }, 'P1323', ta98Link, }, { { 'Q18241050', 'zbMATH' }, 'P1556', 'https://zbmath.org/authors/?q=ai:$1' }, { { 'Q4330205', 'Math-Net.ru' }, 'P4252', 'https://www.mathnet.ru/rus/person$1' }, { 'MathSciNet', 'P4955', 'https://mathscinet.ams.org/mathscinet/MRAuthorID/$1' }, { 'MathWorld', 'P2812', 'https://mathworld.wolfram.com/$1.html' }, { 'MacTutor', 'P1563', 'https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/$1/' }, { 'nLab', 'P4215', 'https://ncatlab.org/nlab/show/$1' }, { { 'Q4026990', 'JPL Small-Body Database' }, 'P716', 'https://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=$1' }, { 'Диссернет', 'P10088', 'https://dissernet.org/organization/$1' }, { 'Диссернет', 'P10127', 'https://dissernet.org/magazine/$1' }, { 'Диссернет', 'P10128', 'https://dissernet.org/person/$1' }, { 'ИСТИНА', 'P12579', 'https://istina.msu.ru/workers/$1' }, { 'Историки Украины', 'P10140', 'http://resource.history.org.ua/person/$1' }, { 'НАН Армении', 'P5212', 'https://www.sci.am/membersview.php?id=$1&d=&l=&langid=3' }, { 'РАН', 'P10133', 'http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-$1.ln-ru' }, -- Тематические сайты: политика и история { 'INSEE', 'P374', 'https://www.insee.fr/fr/statistiques/2011101?geo=COM-$1' }, { 'OpenSanctions', 'P10632', 'https://www.opensanctions.org/entities/$1/' }, { 'Верховная рада', 'P3391', 'https://itd.rada.gov.ua/mps/info/page/$1' }, { 'Государственная дума', 'P10072', 'http://duma.gov.ru/duma/persons/$1' }, { 'Декларатор', 'P1883', 'https://declarator.org/person/$1/' }, { 'Европарламент', 'P1186', 'https://www.europarl.europa.eu/meps/en/$1' }, { 'Единая Россия', 'P10494', 'https://er.ru/person/$1' }, { 'Конгресс Испании', 'P9033', 'https://www.congreso.es/web/guest/historico-diputados?p_p_id=historicodiputados&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&p_p_mode=view&_historicodiputados_mvcRenderCommandName=indiceDiputado&_historicodiputados_ndip=($1)' }, { 'Национальное собрание Армении', 'P5213', 'http://www.parliament.am/deputies.php?sel=details&ID=$1&lang=rus' }, { 'Парламент Великобритании', 'P10428', 'https://members.parliament.uk/member/$1/career' }, { 'Парламент Чехии', 'P6828', 'https://www.psp.cz/sqw/detail.sqw?id=$1' }, { 'Парламентская газета', 'P10131', 'https://www.pnp.ru/person/$1/' }, { 'Подвиг народа', 'P10349', 'https://podvignaroda.ru/?#id=$1' }, { 'Риксдаг', 'P1214', 'https://data.riksdagen.se/personlista/?iid=$1&utformat=html' }, { 'Сенат Испании', 'P10265', 'https://www.senado.es/web/conocersenado/senadohistoria/senado18341923/senadores/fichasenador/index.html?id1=$1' }, { 'Совет Федерации', 'P10047', 'http://council.gov.ru/structure/persons/$1' }, -- Тематические сайты: спорт { '08euro.Ru', 'P7111', 'http://www.08euro.ru/teams/$1.shtml' }, { '100 бомбардиров', 'P6632', 'https://100bombardirov.ru/ru/player/$1.htm' }, { '247Sports', 'P7397', 'https://247sports.com/Player/$1/' }, { '365chess', 'P3314', 'https://www.365chess.com/players/$1' }, { '90minut', 'P3605', 'http://www.90minut.pl/kariera.php?id=$1' }, { '90minut', 'P7453', 'http://www.90minut.pl/skarb.php?id_klub=$1' }, { 'ACB (игрок)', 'P3525', 'https://www.acb.com/jugador/temporada-a-temporada/id/$1' }, { 'ACB (тренер)', 'P6297', 'https://www.acb.com/entrenador/trayectoria-logros/id/$1' }, { 'AFC-Ajax', 'P11987', 'https://www.afc-ajax.info/en/soccer-player/$1' }, { 'AIC', 'P6319', 'https://aic.football.it/scheda/$1' }, { 'Aligulac', 'P11706', 'http://aligulac.com/players/$1/' }, { 'All Blacks', 'P3645', 'http://stats.allblacks.com/asp/profile.asp?ABID=$1' }, { 'All.Rugby', 'P9903', 'https://all.rugby/player/$1' }, { 'allplayers.in.ua', 'P10109', 'http://www.allplayers.in.ua/ru/player/$1' }, { 'AllPowerlifting.com', 'P6097', 'https://allpowerlifting.com/lifters/$1/' }, { 'ARRS', 'P3653', 'https://more.arrs.run/runner/$1' }, { 'ARRS', 'P5090', 'https://more.arrs.run/race/$1' }, { 'AS.com', 'P3427', 'https://resultados.as.com/resultados/ficha/deportista/$1' }, { 'ATP', 'P536', 'https://www.atptour.com/en/players/-/$1/overview' }, { 'Bandysidan', 'P4831', 'https://bandysidan.nu/player.php?SpelareID=$1' }, { 'Barbarian F.C.', 'P4493', 'http://www.barbarianfc.co.uk/archive/profile/$1' }, { 'Baseball-Reference.com', 'P1825', 'https://www.baseball-reference.com/players/$1.shtml' }, { 'Baseball-Reference.com (кроме MLB)', 'P1826', 'https://www.baseball-reference.com/register/player.fcgi?id=$1' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P2685', 'https://www.basketball-reference.com/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4718', 'https://www.basketball-reference.com/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P4561', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4720', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (Джи-Лига)', 'P4744', 'https://www.basketball-reference.com/gleague/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (мир)', 'P4790', 'https://www.basketball-reference.com/international/players/$1.html' }, { 'BDFA', 'P6188', 'https://bdfa.com.ar/jugadores-$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P3655', 'https://www.bdfutbol.com/en/j/j$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P7488', 'https://www.bdfutbol.com/en/e/e$1.html' }, { 'Beachsoccer.ru', 'P6253', 'https://www.beachsoccer.ru/players/player$1/' }, { 'Beach Volleyball Database', 'P2800', 'http://www.bvbinfo.com/player.asp?ID=$1' }, { 'biathlon.com.ua', 'P6386', 'https://www.biathlon.com.ua/profile/$1' }, { 'BoxRec', 'P1967', 'https://boxrec.com/ru/boxer/$1' }, { 'BSRussia', 'P6252', 'https://bsrussia.com/profiles/persons/$1' }, { 'BSRussia', 'P11895', 'https://bsrussia.com/profiles/teams/$1' }, { 'BSWW', 'P11857', 'https://beachsoccer.com/player/$1' }, { 'BSWW', 'P12610', 'https://beachsoccer.com/team/$1/stats' }, { 'BWF', 'P2729', 'https://bwf.tournamentsoftware.com/player-profile/$1' }, { 'BWFbadminton.com', 'P3620', 'https://bwfbadminton.com/player/$1' }, { 'CanadaSoccer.com', 'P7459', 'https://canadasoccer.com/profile/?id=$1' }, -- { 'Chess DB', 'P1440', 'https://chess-db.com/public/pinfo.jsp?id=$1' }, { 'Chess Games', 'P1665', 'https://www.chessgames.com/perl/chessplayer?pid=$1' }, { 'Chess Tempo', 'P3315', 'https://chesstempo.com/gamedb/player/$1' }, { 'Chess.com', 'P3654', 'https://www.chess.com/member/$1' }, { 'College Football HoF', 'P3044', 'https://footballfoundation.org/hof_search.aspx?hof=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P1541', 'https://cqranking.com/men/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P2709', 'https://cqranking.com/women/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CUP2002.RU', 'P7112', 'http://www.cup2002.ru/$1.shtml' }, { 'Curling.fi', 'P9166', 'https://www.curling.fi/en/competitions/players/$1' }, { 'CurlingZone', 'P3556', 'https://www.curlingzone.com/player.php?playerid=$1' }, { 'cybersport.ru', 'P11721', 'https://www.cybersport.ru/players/$1' }, { 'CycleBase', 'P4508', 'https://www.cyclebase.nl/cb-content/index.php?lang=en&page=renner&id=$1' }, { 'Cycling Archives', 'P1409', 'http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=$1' }, { 'danskfodbold.com', 'P12827', 'https://danskfodbold.com/spiller.php?spillerid=$1' }, { 'Diamond League', 'P3923', 'https://www.diamondleague.com/athlete/$1/' }, { 'DraftExpress', 'P3533', 'https://www.draftexpress.com/profile/$1/' }, { 'Driver Database', 'P3684', 'https://www.driverdb.com/drivers/$1/' }, { 'Dynamomania.com', 'P7395', 'http://dynamomania.com/player/$1-a' }, { 'EFC', 'P4475', 'https://www.eurofencing.info/competitions/fencers/case:fencer/licence:$1' }, { 'eishockey.info', 'P9718', 'https://www.eishockey.info/eishockey/-/spieler/$1' }, { 'EJU', 'P13288', 'https://www.eju.net/eju/judoka/?judokaId=$1' }, { 'Elite Football', 'P7343', 'http://www.elitefootball.com/player/-/$1' }, { 'Elite Prospects (игрок)', 'P2481', 'https://www.eliteprospects.com/player.php?player=$1' }, { 'Elite Prospects (тренер)', 'P4319', 'https://www.eliteprospects.com/staff.php?staff=$1' }, { 'ENARD', 'P3958', 'https://infoenard.org.ar/$1/' }, { 'England Football Online (игрок)', 'P6331', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamPlyrsBios/Players$1.html' }, { 'England Football Online (тренер)', 'P6330', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamMgr/Mgr_$1.html' }, { 'englandstats.com', 'P7608', 'https://www.englandstats.com/player.php?pid=$1' }, { 'EPCR', 'P3666', 'https://www.epcrugby.com/player/?PlayGuid=$1' }, { 'Esports Earnings', 'P10803', 'https://www.esportsearnings.com/players/$1' }, { 'EspritBleu', 'P4050', 'https://espritbleu.franceolympique.com/espritbleu/athletes/$1.php' }, { 'ESPN.com (MMA)', 'P10073', 'https://www.espn.com/mma/fighter/_/id/$1' }, { 'ESPN.com (бейсбол)', 'P3571', 'https://www.espn.com/mlb/player/stats/_/id/$1' }, { 'ESPNFC.com', 'P3681', 'https://global.espn.com/football/player/_/id/$1' }, { 'ESPNscrum', 'P858', 'http://en.espn.co.uk/statsguru/rugby/player/$1.html' }, { 'eu-football.info (игрок)', 'P3726', 'https://eu-football.info/_player.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7435', 'https://eu-football.info/_referee.php?id=$1' }, { 'eu-football.info (тренер)', 'P7463', 'https://eu-football.info/_manager.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7492', 'https://eu-football.info/_match.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7854', 'https://eu-football.info/_club.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P8320', 'https://eu-football.info/_venue.php?id=$1' }, { 'Euro04.Ru', 'P7113', 'http://www.euro04.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Eurobasket.com (игрок)', 'P3527', 'https://eurobasket.com/player//wd/$1' }, { 'Eurobasket.com (тренер)', 'P6865', 'https://eurobasket.com/coach//wd/$1' }, { 'Eurohockey.com', 'P2601', 'https://www.eurohockey.com/player/$1-.html' }, { 'EuroLeague (игрок)', 'P3536', 'https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/-/$1/' }, -- { 'EuroLeague (тренер)', 'P6866', 'https://www.euroleague.net/competition/coaches/showcoach?pcode=$1' }, -- { 'European Athletics', 'P3766', 'https://www.european-athletics.org/athletes/group=$1/index.html' }, { 'eWRC-results.com', 'P3927', 'https://www.ewrc-results.com/profile/$1' }, { 'Extratime.ie', 'P8173', 'https://www.extratime.ie/player/$1/-/' }, { 'FaroeSoccer (игрок)', 'P6627', 'https://www.faroesoccer.com/player.php?playerID=$1' }, { 'FaroeSoccer (тренер)', 'P6628', 'https://www.faroesoccer.com/coach.php?coachID=$1' }, { 'FBref.com', 'P5750', 'https://fbref.com/en/players/$1/' }, { 'FEI', 'P3111', 'https://data.fei.org/Person/Performance.aspx?personfeiid=$1' }, { 'FightTime ', 'P13097', 'https://fighttime.ru/fighters/$1.html' }, { 'FFR', 'P3644', 'https://www.ffr.fr/equipe-de-france/rugby-a-xv/xv-de-france/joueurs/$1' }, { 'FIL', 'P2990', 'https://www.fil-luge.org/en/athletes/$1' }, { 'FirstCycling', 'P10902', 'https://firstcycling.com/rider.php?r=$1' }, { 'FIS (лыжные гонки)', 'P2773', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=CC&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт)', 'P2772', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=AL&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт на траве)', 'P8845', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=GS&competitorid=$1' }, { 'FIS (фристайл)', 'P2774', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=FS&competitorid=$1' }, { 'FIS (прыжки с трамплина)', 'P2775', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=JP&competitorid=$1' }, { 'FIS (лыжное двоеборье)', 'P2776', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=NK&competitorid=$1' }, { 'FIS (сноуборд)', 'P2777', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=SB&competitorid=$1' }, { 'FIS (телемарк)', 'P6669', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=TM&competitorid=$1' }, { 'FISA', 'P2091', 'https://worldrowing.com/athlete/$1' }, { 'FlashScore.com', 'P7460', 'https://www.flashscore.com/match/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P8259', 'https://www.flashscore.com/player/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P7876', 'https://www.flashscore.com/team/$1/' }, { 'FloGrappling', 'P9150', 'https://www.flograppling.com/collections/tag/$1' }, { 'Flown From The Nest', 'P12786', 'http://www.ex-canaries.co.uk/players/$1.htm' }, -- { 'fogis.se', 'P5038', 'https://fogis.se/information/?scr=player&fplid=$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P3537', 'https://www.footballdatabase.eu/en/player/details/$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P7351', 'https://www.footballdatabase.eu/en/club/team/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P3660', 'https://footballfakts.ru/person/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P7358', 'https://footballfakts.ru/club/$1' }, { 'footofeminin.fr', 'P4262', 'https://www.statsfootofeminin.fr/joueur.php?joueur=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (игрок)', 'P3046', 'https://www.foradejogo.net/player.php?player=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (тренер)', 'P3661', 'https://www.foradejogo.net/manager.php?manager=$1' }, -- { 'ForaDeJogo', 'P7412', 'https://www.foradejogo.net/team.php?team=$1' }, { 'FSHF', 'P11937', 'https://fshf.org/garat/?query=info&player_id=$1' }, -- { 'FSkate.ru', 'P6624', 'http://www.fskate.ru/skaters/$1.html' }, { 'Fussballdaten.de', 'P3538', 'https://www.fussballdaten.de/person/$1/' }, { 'Fussballdaten.de', 'P7495', 'https://www.fussballdaten.de/vereine/$1/' }, { 'Futbolme', 'P7399', 'https://futbolme.com/jugador.php?id=$1' }, { 'Futsal Planet', 'P3664', 'http://old.futsalplanet.com/gallery/gallery-02.asp?PerId=$1' }, { 'FIE', 'P2423', 'https://fie.org/athletes/$1' }, { 'FIG', 'P2696', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1&type=licence' }, { 'FIG', 'P7440', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1' }, { 'Germany06.Ru', 'P7652', 'http://www.germany06.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Global Poker Index', 'P3564', 'https://www.globalpokerindex.com/poker-players/$1' }, { 'Goratings', 'P2805', 'https://www.goratings.org/en/players/$1.html' }, { 'Gracenote', 'P4397', 'https://web.archive.org/web/20210000000000/http://ipc.infostradasports.com/asp/redirect/ipc.asp?page=athletebio&personid=$1' }, { 'Handball123', 'P7002', 'https://web.archive.org/web/*/https://www.handball123.com/player/$1/' }, { 'Hockey-Reference.com', 'P3598', 'https://www.hockey-reference.com/players/$1.html' }, { 'hockeyDB', 'P2602', 'https://www.hockeydb.com/ihdb/stats/pdisplay.php?pid=$1' }, { 'HockeyLive', 'P9719', 'https://www.hockey.no/live/Player?teamid=0&playerid=$1' }, { 'HockeySlovakia.sk', 'P10430', 'https://www.hockeyslovakia.sk/en/players/detail/$1' }, { 'Hokej.cz', 'P9677', 'https://www.hokej.cz/hrac/$1' }, { 'IAT', 'P2780', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbdiving/daten.php?id_sportler=$1' }, { 'IAT', 'P2778', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbtriathlon/daten.php?spid=$1' }, { 'IAT', 'P2779', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbgwh/daten.php?spid=$1' }, { 'IBSF', 'P2991', 'https://www.ibsf.org/en/athletes/athlete/$1' }, { 'IBU', 'P2459', 'https://biathlonresults.com/?IBUId=$1' }, { 'ICF', 'P3689', 'https://www.canoeicf.com/athlete/$1' }, { 'iDNES.cz', 'P3663', 'https://www.idnes.cz/fotbal/databanka/Uplr$1' }, { 'IJF', 'P4559', 'https://www.ijf.org/judoka/$1' }, { 'IFSC', 'P3690', 'https://www.ifsc-climbing.org/athlete/$1/_' }, { 'ISSF', 'P2730', 'https://www.issf-sports.org/athletes/athlete.ashx?personissfid=$1' }, { 'ISL', 'P9817', 'https://a.isl.global/swimmer/$1/' }, { 'ISU', 'P2694', 'http://www.isuresults.com/bios/isufs$1.htm' }, { 'IT’S RUGBY', 'P3769', 'http://www.itsrugby.co.uk/player_$1.html' }, { 'ITF', 'P8618', 'https://www.itftennis.com/en/players/$1' }, { 'ITRA', 'P3584', 'https://itra.run/RunnerSpace/$1' }, { 'ITTF', 'P1364', 'https://results.ittf.link/index.php?option=com_fabrik&view=details&formid=99&rowid=$1' }, { 'ITU', 'P3604', 'https://www.triathlon.org/athletes/profile/$1/name' }, { 'IWF', 'P3667', 'https://iwf.sport/weightlifting_/athletes-bios/?athlete=&id=$1' }, { 'IWRP', 'P4504', 'http://iwrp.net/?view=contestant&id_zawodnik=$1' }, { 'J.League (игрок)', 'P3565', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX04/?player_id=$1' }, { 'J.League (тренер)', 'P4048', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX07/?staff_id=$1' }, { 'J.League (судья)', 'P11467', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX10/search?refereeID=$1' }, { 'JudoInside', 'P2767', 'https://www.judoinside.com/judoka/$1' }, { 'Juwra.com', 'P3949', 'https://www.juwra.com/$1.html' }, { 'K League', 'P3053', 'https://www.kleague.com/record/playerDetail.do?playerId=$1' }, { 'Kicker.de', 'P8912', 'https://www.kicker.de/$1/spieler' }, { 'Kicker.de', 'P12312', 'https://kicker.de/$1/info/' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P8021', 'https://www.kooora.com/?player=$1' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P12313', 'https://www.kooora.com/?team=$1' }, { 'L’Équipe', 'P3665', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur$1.html' }, { 'L’Équipe', 'P11639', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheClub$1.html' }, { 'lapreferente.com', 'P7359', 'https://www.lapreferente.com/J$1/.html' }, { 'League 1', 'P9266', 'https://www.ligue1.fr/joueur?id=$1' }, { 'Lega Basket (игрок)', 'P5476', 'http://web.legabasket.it/player/$1/' }, { 'Lega Basket (тренер)', 'P5612', 'http://web.legabasket.it/coach/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (игрок)', 'P6411', 'https://levskisofia.info/player/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (тренер)', 'P6410', 'https://levskisofia.info/coach/$1/' }, { 'LFB', 'P4382', 'https://basketlfb.com/joueur/$1' }, { 'LFCHistory.net', 'P9277', 'https://www.lfchistory.net/Players/Player/Profile/$1' }, { 'LFH (игрок)', 'P4289', 'https://ligue-feminine-handball.fr/joueuses/$1/' }, { 'LFH (тренер)', 'P9333', 'https://ligue-feminine-handball.fr/staff/$1/' }, { 'Lichess', 'P8976', 'https://lichess.org/@/$1' }, { 'Liquipedia', 'P10918', 'https://liquipedia.net/$1' }, { 'LNH', 'P4192', 'https://www.lnh.fr/joueurs/$1' }, -- { 'LNV', 'P4281', 'http://www.lnv.fr/joueurs/$1/v.html' }, { 'LNR', 'P11908', 'https://www.lnr.fr/joueur/$1' }, { 'LongSwimsDB', 'P7232', 'https://db.marathonswimmers.org/p/$1/' }, { 'LVF', 'P4259', 'https://www.legavolleyfemminile.it/player/rumori-chiara/$1' }, { 'Mémoire du cyclisme', 'P4516', 'http://www.memoire-du-cyclisme.eu/pelotons/coureurs.php?c=$1' }, { 'MLB', 'P3541', 'https://www.mlb.com/player/$1' }, { 'MLS', 'P2398', 'https://www.mlssoccer.com/players/$1' }, { 'MotoGP.com', 'P3928', 'https://www.motogp.com/en/riders/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонка)', 'P8284', 'https://results.motorsportstats.com/results/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонщик)', 'P8140', 'https://motorsportstats.com/driver/$1/results' }, { 'motorsportstats.com (команда)', 'P8178', 'https://motorsportstats.com/team/$1' }, { 'motorsportstats.com (серия)', 'P8141', 'https://motorsportstats.com/series/$1' }, { 'motorsportstats.com (трасса)', 'P8142', 'https://motorsportstats.com/venue/$1/overview' }, { 'MTB Data', 'P10190', 'https://mtbdata.com/riders/$1/' }, { 'National Football Teams.com', 'P8319', 'https://www.national-football-teams.com/matches/report/$1/-.html' }, { 'National Football Teams.com (игрок)', 'P2574', 'https://national-football-teams.com/player/$1.html' }, { 'National Football Teams.com (тренер) ', 'P10995', 'https://www.national-football-teams.com/coach/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P8147', 'https://www.national-football-teams.com/club/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P12308', 'https://www.national-football-teams.com/country/$1/0/-.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P13208', 'https://www.national-football-teams.com/stadium/$1/-.html' }, { 'National Wrestling Hall of Fame', 'P6688', 'https://nwhof.org/hall_of_fame/bio/$1' }, { 'NBC Olympics', 'P11866', 'https://www.nbcolympics.com/athletes/$1' }, { 'NWSL', 'P5222', 'https://www.nwslsoccer.com/players/$1/stats' }, { 'Olympedia', 'P8286', 'https://www.olympedia.org/athletes/$1' }, { 'OnsOranje', 'P5158', 'https://www.onsoranje.nl/teams/$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P10917', 'https://www.playmakerstats.com/estadio.php?id=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P11669', 'https://www.playmakerstats.com/competicao.php?id_comp=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P12481', 'https://www.playmakerstats.com/director.php?id=$1' }, { 'PlusLiga', 'P7551', 'https://www.plusliga.pl/players/id/$1' }, { 'Pro Football Hall of Fame', 'P6930', 'https://www.profootballhof.com/players/$1/' }, { 'Pro-Football-Reference.com (игрок)', 'P3561', 'https://www.pro-football-reference.com/players/$1.htm' }, { 'Pro-Football-Reference.com (тренер)', 'P6836', 'https://www.pro-football-reference.com/coaches/$1.htm' }, { 'ProCyclingStats', 'P1663', 'https://www.procyclingstats.com/rider/$1' }, { 'racing-reference (гонщик)', 'P3048', 'https://www.racing-reference.info/driver/$1' }, { 'racing-reference (трасса)', 'P6807', 'https://www.racing-reference.info/tracks/$1' }, { 'Rallye-info.com', 'P3930', 'https://web.archive.org/web/20200401000000/http://www.rallye-info.com/driverprofile.asp?driver=$1' }, { 'RealGM (игрок)', 'P3957', 'https://basketball.realgm.com/player/wd/Summary/$1' }, { 'RealGM (тренер)', 'P7954', 'https://basketball.realgm.com/staff/wd/Summary/$1' }, { 'Red Bull', 'P3883', 'https://www.redbull.com/int-en/athlete/$1' }, { 'Reprezentacija.rs', 'P3908', 'https://www.reprezentacija.rs/$1/#content' }, { 'Rivals.com', 'P7339', 'https://n.rivals.com/content/prospects/$1' }, { 'Rollerstory.net', 'P7146', 'https://www.rollerstory.net/skater.php?id=$1' }, { 'Romanian Soccer', 'P6399', 'https://www.romaniansoccer.ro/players/$1/' }, { 'Rugby Database', 'P12335', 'https://www.rugbydatabase.co.nz/player/index.php?playerId=$1' }, { 'Rugby League Project', 'P6881', 'https://www.rugbyleagueproject.org/$1.html' }, { 'RusAthletics', 'P5077', 'http://www.rusathletics.com/sbo/athletes.$1.htm' }, { 'Sambafoot', 'P3668', 'https://www.sambafoot.com/en/players/$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6063', 'https://www.scoresway.com/?sport=basketball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6062', 'https://www.scoresway.com/?sport=baseball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6066', 'https://www.scoresway.com/?sport=volleyball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P4451', 'https://www.scoresway.com/?sport=handball&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6065', 'https://www.scoresway.com/?sport=rugby&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P3043', 'https://www.scoresway.com/?sport=soccer&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6064', 'https://www.scoresway.com/?sport=hockey&page=player&id=$1' }, { 'Sherdog', 'P2818', 'https://www.sherdog.com/fighter/$1' }, { 'ShorttrackOnLine.info', 'P3693', 'https://www.shorttrackonline.info/skaterbio.php?id=$1' }, { 'ski-db.com', 'P3619', 'https://www.ski-db.com/db/profiles/$1.php' }, { 'SkiMo Stats', 'P8146', 'https://www.skimostats.com/athlete/$1' }, { 'Soccerbase (игрок)', 'P2193', 'https://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=$1' }, { 'Soccerbase (судья)', 'P7465', 'https://www.soccerbase.com/referees/referee.sd?referee_id=$1' }, { 'Soccerbase (тренер)', 'P2195', 'https://www.soccerbase.com/managers/manager.sd?manager_id=$1' }, { 'Soccerbase', 'P7454', 'https://www.soccerbase.com/teams/team.sd?team_id=$1' }, { 'soccerdonna.de (игрок)', 'P4381', 'https://www.soccerdonna.de/wiki/pedia/profil/spieler_$1.html' }, { 'soccerdonna.de (тренер)', 'P8134', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/aufeinenblick/trainer_$1.html' }, { 'soccerdonna.de', 'P7878', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/startseite/verein_$1.html' }, { 'Soccerway', 'P7494', 'https://www.scorebar.com/matches/0000/00/00/-/-/-/-/$1' }, { 'Soccerway', 'P2369', 'https://www.scorebar.com/players/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P6131', 'https://www.scorebar.com/teams/-/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P8775', 'https://web.archive.org/web/*/https://int.soccerway.com/venues/-/-/$1/' }, { 'Speedskatingbase.eu', 'P2350', 'https://www.speedskatingbase.eu/?section=skaters&subsection=skater&skaterid=$1' }, { 'SpeedSkatingNews.info', 'P3694', 'https://www.speedskatingnews.info/skater/$1' }, { 'SpeedskatingResults.com', 'P4314', 'https://speedskatingresults.com/index.php?p=17&s=$1' }, { 'SpeedSkatingStats', 'P3695', 'http://www.speedskatingstats.com/index.php?file=skater&code=$1' }, { 'Sportbox.ru', 'P4421', 'https://news.sportbox.ru/Vidy_sporta/$1' }, { 'sports.md', 'P6401', 'http://moldova.sports.md/$1/' }, -- { 'Sports.ru', 'P4408', 'https://www.sports.ru/tags/$1' }, { 'Sports-Reference.com (колледж)', 'P3696', 'https://www.sports-reference.com/cbb/players/$1.html' }, { 'Sports-Reference.com (тренер)', 'P4751', 'https://www.sports-reference.com/cbb/coaches/$1.html' }, { 'StadiumDB', 'P5288', 'http://stadiumdb.com/stadiums/$1' }, { 'Strava', 'P5283', 'https://www.strava.com/pros/$1' }, { 'svenskfotboll.se', 'P4830', 'https://www.svenskfotboll.se/spelarfakta/-/$1/' }, { 'Swimrankings.net', 'P2640', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=athleteDetail&athleteId=$1' }, { 'Swimrankings.net', 'P4827', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=meetDetail&meetId=$1' }, { 'SwimSwam', 'P4315', 'https://swimswam.com/bio/$1/' }, { 'Taekwondo Data', 'P2987', 'https://www.taekwondodata.com/$1.html' }, { 'Tapology', 'P9728', 'https://www.tapology.com/fightcenter/fighters/$1' }, { 'Team CCCP', 'P9730', 'http://www.chidlovski.net/1954/54_player_info.asp?p_id=$1' }, { 'teams.by', 'P6321', 'https://www.teams.by/player/info/$1' }, { 'teams.by', 'P7490', 'https://www.teams.by/club-$1/' }, { 'The Hendon Mob', 'P6146', 'https://pokerdb.thehendonmob.com/player.php?n=$1' }, { 'Peakbagger', 'P7278', 'https://www.peakbagger.com/climber/climber.aspx?cid=$1' }, { 'playmakerstats.com (игрок)', 'P3047', 'https://www.playmakerstats.com/player.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (тренер)', 'P6316', 'https://www.playmakerstats.com/coach.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (судья)', 'P6315', 'https://www.playmakerstats.com/arbitro.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7280', 'https://www.playmakerstats.com/equipa.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7493', 'https://www.playmakerstats.com/jogo.php?id=$1' }, { 'RODI-DB', 'P10429', 'https://www.rodi-db.de/player.php?id=$1' }, { 'Snooker.org', 'P4921', 'https://www.snooker.org/res/index.asp?event=$1' }, { 'TBLStat', 'P5721', 'http://www.tblstat.net/pd.asp?p=$1' }, { 'The Draft Review', 'P9514', 'https://www.thedraftreview.com/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'TheSports.org', 'P4391', 'https://www.the-sports.org/t-spf$1.html' }, { 'THW Kiel', 'P4263', 'https://archiv.thw-handball.de/thw/sp_$1.htm' }, { 'Tilastopaja', 'P3882', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=2&ID=$1' }, { 'Tilastopaja', 'P3884', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=1&ID=$1' }, { 'TFRRS', 'P5120', 'https://www.tfrrs.org/athletes/$1' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3924', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=W' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3925', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=M' }, { 'Transfermarkt (судья)', 'P3699', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/schiedsrichter/$1' }, { 'Transfermarkt (игрок)', 'P2446', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/spieler/$1' }, { 'Transfermarkt (тренер)', 'P2447', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/trainer/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7223', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/startseite/verein/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7455', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/index/spielbericht/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P12758', 'https://transfermarkt.com/-/startseite/wettbewerb/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (игрок)', 'P7036', 'https://www.tuttocalciatori.net/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (тренер)', 'P7035', 'https://www.tuttocalciatori.net/allenatori/$1-' }, { 'UA-Футбол', 'P10157', 'https://www.ua-football.com/stats/player/$1' }, { 'UFC', 'P9722', 'https://www.ufc.com/athlete/$1' }, { 'UIPM', 'P2726', 'https://www.uipmworld.org/athlete/$1' }, { 'UltraSignup', 'P3585', 'https://ultrasignup.com/results_participant.aspx?$1' }, { 'US Chess', 'P3558', 'https://www.uschess.org/msa/MbrDtlMain.php?$1' }, { 'USMS', 'P9228', 'https://www.usms.org/people/$1' }, { 'Vesti.kz', 'P6215', 'https://vesti.kz/player/$1/' }, { 'Vesti.kz', 'P12314', 'https://vesti.kz/team/$1' }, { 'Volleybox', 'P9823', 'https://volleybox.net/ru/wd-$1' }, { 'Voetbal International', 'P7880', 'https://www.vi.nl/spelers/$1/profiel' }, { 'Voetbalstats', 'P5742', 'https://voetbalstats.nl/spelernedxi.php?persid=$1' }, { 'WNBA', 'P3588', 'https://www.wnba.com/player/$1/' }, { 'World Aquatics', 'P3408', 'https://www.worldaquatics.com/athletes/$1/wd' }, { 'World Athletics', 'P1146', 'https://www.worldathletics.org/athletes/_/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P3745', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/mens/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P4879', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/womens/$1' }, { 'WorldCup10.Ru', 'P7115', 'http://www.worldcup10.ru/commands/$1.shtml' }, { 'worldfootball.net (игрок)', 'P2020', 'https://www.worldfootball.net/player_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net (судья)', 'P6314', 'https://www.worldfootball.net/referee_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P8318', 'https://www.worldfootball.net/venues/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7287', 'https://www.worldfootball.net/teams/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7441', 'https://www.worldfootball.net/competition/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P10440', 'https://www.worldfootball.net/report/$1/' }, { 'WorldofVolley', 'P5789', 'https://www.worldofvolley.com/wov-community/players/$1.html' }, { 'WorldReferee.com', 'P7436', 'https://worldreferee.com/referee/$1/' }, { 'WorldSBK.com', 'P4076', 'https://www.worldsbk.com/en/rider/$1' }, { 'WSOP', 'P3554', 'https://www.wsop.com/players/profile/?playerID=$1' }, { 'WTA', 'P597', 'https://www.wtatennis.com/players/$1/name' }, { 'X Games', 'P4893', 'http://www.xgames.com/athletes/$1' }, { 'Австрийский футбольный союз', 'P10001', 'https://www.oefb.at/Profile/Spieler/$1' }, { 'Адриатическая лига', 'P6850', 'https://www.aba-liga.com/player.php?id=$1' }, { 'Атлетика Австралии', 'P3915', 'https://athletics.possumbility.com/athletes/athlete$1.htm' }, { 'АМФР', 'P6320', 'http://amfr.ru/persons/$1/' }, { 'АПЛ', 'P12539', 'https://www.premierleague.com/players/$1/' }, { 'АХЛ', 'P3651', 'https://theahl.com/stats/player/$1' }, { 'Британская олимпийская ассоциация', 'P4490', 'https://www.teamgb.com/athletes/$1' }, { 'Бундеслига', 'P5057', 'https://www.liquimoly-hbl.de/en/import/players/$1/' }, { 'Венгерская футбольная федерация', 'P11513', 'https://adatbank.mlsz.hu/player/$1.html' }, { 'Всемирная федерация кёрлинга', 'P3557', 'https://results.worldcurling.org/Person/Details/$1' }, { 'Всемирная федерация стрельбы из лука', 'P3010', 'https://worldarchery.sport/athlete/$1' }, { 'Всемирные игры', 'P4588', 'https://www.theworldgames.org/results#athlete=:$1' }, { 'Датский футбольный союз', 'P6109', 'https://www.dbu.dk/landshold/landsholdsdatabasen/PlayerInfo/$1' }, { 'ЕГФ', 'P3573', 'http://history.eurohandball.com/player/$1' }, { 'Единая лига ВТБ', 'P6732', 'https://www.vtb-league.com/ru/player/$1/' }, { 'ЕКВ', 'P3725', 'https://www-old.cev.eu/PlayerDetail.aspx?PlayerID=$1' }, { 'ЖХЛ', 'P13191', 'https://whl.khl.ru/players/$1/' }, { 'Зал славы австралийского спорта','P4415', 'https://sahof.org.au/hall-of-fame-member/$1/' }, { 'Зал славы мирового плавания', 'P3691', 'https://www.ishof.org/honoree/$1/' }, { 'Зал хоккейной славы', 'P3567', 'https://web.archive.org/web/20160101000000/hhttp://www.legendsofhockey.net/LegendsOfHockey/jsp/SearchPlayer.jsp?player=$1' }, { 'Игры Содружества', 'P4548', 'https://web.archive.org/web/20220101/https://thecgf.com/results/athletes/$1' }, { 'Игры Содружества 2006', 'P5716', 'http://m2006.thecgf.com/Participants/Participants?ID=$1' }, { 'Игры Содружества 2014', 'P6953', 'http://g2014results.thecgf.com/athlete/-/$1/' }, { 'Израильская футбольная ассоциация', 'P3748', 'https://www.football.org.il/players/player/?player_id=$1' }, { 'ИОФ', 'P3672', 'https://eventor.orienteering.org/Athletes/Details/$1' }, { 'Итальянская федерация ледовых видов спорта', 'P8846', 'https://www.fisg.it/web/player/?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P3446', 'http://www.fidal.it/atleta_one.php?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P7364', 'http://www.fidal.it/societa/-/$1' }, { 'HLTV', 'P8878', 'https://www.hltv.org/player/$1' }, { 'Королевская бельгийская футбольная ассоциация', 'P2823', 'http://static.belgianfootball.be/project/publiek/jrinteren/speler_$1.htm' }, { 'Королевский хоккейный союз Нидерландов', 'P9829', 'https://interlandhistorie.knhb.nl/internationals/$1' }, { 'КФС', 'P6318', 'https://www.cfu2015.com/players/$1/' }, { 'Кубок Билли Джин Кинг', 'P2642', 'https://www.billiejeankingcup.com/en/player/$1' }, { 'Кубок Дэвиса', 'P2641', 'https://www.daviscup.com/en/players/player.aspx?id=$1' }, { 'КХЛ', 'P3652', 'https://www.khl.ru/players/$1/' }, { 'Латвийский легкоатлетический союз','P9399', 'https://athletics.lv/lv/person/$1' }, { 'Лига один ЮСЛ', 'P8779', 'https://www.uslleagueone.com/$1' }, { 'Спортивное ЧГК', 'P8222', 'https://rating.chgk.info/player/$1' }, { 'Международная федерация парусного спорта', 'P2804', 'https://data-isaf.soticcloud.net/biog.php?memberid=$1' }, { 'МОК', 'P5815', 'https://olympics.com/ru/athletes/$1' }, -- { 'МОК', 'P3171', 'https://web.archive.org/web/20181201000000/https://www.olympic.org/$1' }, { 'МПК', 'P7550', 'https://www.paralympic.org/$1' }, { 'МФФ', 'P11843', 'https://mosff.ru/player/$1' }, { 'НБА', 'P3647', 'https://stats.nba.com/player/$1' }, { 'Немецкая ассоциация ультрамарафона', 'P2162', 'https://statistik.d-u-v.org/getresultperson.php?runner=$1' }, { 'Немецкий футбольный союз', 'P4023', 'https://datencenter.dfb.de/en/profile/$1' }, { 'Норвежская футбольная ассоциация', 'P3936', 'https://www.fotball.no/fotballdata/person/profil/?fiksId=$1' }, { 'Норвежская гандбольная федерация', 'P3700', 'https://handballold.nif.no/Statistikk_Landskamper.asp?SpillerId=$1' }, { 'НФЛ', 'P9338', 'https://www.nfl.com/players/$1' }, { 'НХЛ', 'P3522', 'https://www.nhl.com/ru/player/$1' }, { 'Объединённый мир борьбы', 'P2727', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbwrestling/daten.php?spid=$1' }, { 'Одесский футбол', 'P6415', 'https://football.odessa.ua/person/?$1' }, -- { 'Олимпийская спортивная конфедерация Германии', 'P4053', 'https://www.teamdeutschland.de/athleten/details/$1' }, { 'Олимпийский комитет Австралии', 'P3682', 'https://www.olympics.com.au/olympians/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Аргентины', 'P4065', 'https://www.coarg.org.ar/index.php/component/k2/item/$1' }, { 'Олимпийский комитет Бразилии', 'P4060', 'https://www.cob.org.br/pt/atletas/$1' }, { 'Олимпийский комитет Венгрии', 'P4066', 'http://olimpia.hu/champdata/details/id/$1' }, { 'Олимпийский комитет Греции', 'P4489', 'https://www.hoc.gr/el/node/$1' }, { 'Олимпийский комитет Испании', 'P8421', 'https://web.coe.es/coe/bd_perso.nsf/VBusqDeport/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии', 'P4069', 'https://www.coni.it/it/italia-team/atleti/scheda-atleta/scheda_atleta/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии (лауреат)', 'P8161', 'https://www.coni.it/it/attivita-istituzionali/onorificenze/home/scheda-persona/schedaatleta.html?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Канады', 'P4054', 'https://olympic.ca/team-canada/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Китая', 'P4068', 'http://data.star.sports.cn/person_en.php?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Латвии', 'P2593', 'https://web.archive.org/web/20210930/https://olimpiade.lv/en/olympic-athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Литвы', 'P4061', 'https://www.ltok.lt/atletai/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Новой Зеландии', 'P4056', 'https://www.olympic.org.nz/athletes/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Польши', 'P6071', 'https://olimpijski.pl/olimpijczycy/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Румынии', 'P4067', 'https://www.cosr.ro/sportiv/$1' }, { 'Олимпийский комитет США', 'P4063', 'https://web.archive.org/web/20220711000000/https://www.teamusa.org/athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Хорватии', 'P4541', 'https://www.hoo.hr/hr/sportasi/biografije-sportasa?idsportas=$1' }, { 'Олимпийский комитет Чехии', 'P4062', 'https://www.olympijskytym.cz/athlete/$1' }, { 'Олимпийский комитет Швеции', 'P2323', 'https://sok.se/idrottare/idrottare/$1.html' }, { 'Паралимпийский комитет Испании', 'P4593', 'https://www.paralimpicos.es/atletas/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Канады', 'P10929', 'https://paralympic.ca/team-canada/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Франции', 'P8797', 'https://france-paralympique.fr/paralympiens/$1' }, { 'Польская ассоциация легкой атлетики', 'P5075', 'https://statystyka.pzla.pl/personal.php?page=profile&nr_zaw=$1' }, { 'Прессбол', 'P6311', 'https://pressball.by/players/football/$1/' }, { 'ПФЛ', 'P7780', 'https://www.pfl-russia.com/players/$1' }, { 'ПФФ', 'P8780', 'https://www.fpf.pt/Jogadores/Jogador/playerId/$1' }, { 'ПФЛУ', 'P7423', 'https://old.pfl.ua/players/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5771', 'http://base.biathlonrus.com/athlete/card/id/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5772', 'http://base.biathlonrus.com/coach/card/id/$1' }, { 'Российский хоккей', 'P6154', 'https://r-hockey.ru/people/player/583-001-$1' }, { 'РПЛ (игрок)', 'P4417', 'https://premierliga.ru/players/$1' }, { 'РПЛ (сотрудник)', 'P6312', 'https://premierliga.ru/staff/staff_$1.html' }, { 'РПЛ (судья)', 'P6313', 'https://premierliga.ru/rfpl/arbitr/arbitr_$1.html' }, { 'Румынская федерация баскетбола', 'P9749', 'https://www.frbaschet.ro/baschet/player?playerId=$1&seasonId=' }, { 'РФБ', 'P5969', 'https://competitions.russiabasket.ru/russia-cup/men/player/?id=$1' }, { 'РФГС', 'P6825', 'http://www.fgssr.ru/Sport/UI/Page/PersonList/PersonPage.aspx?personid=$1' }, { 'РФС', 'P10965', 'https://rfs.ru/$1' }, { 'ФШР', 'P4994', 'https://ratings.ruchess.ru/people/$1' }, { 'Своя игра', 'P9329', 'http://svoya-igra.org/$1/' }, { 'Серия A', 'P5424', 'https://www.legaseriea.it/it/serie-a/squadre/$1' }, { 'Сборная России по футболу', 'P6317', 'https://rusteam.su/players/$1.html' }, { 'СБР', 'P6387', 'https://biathlonrus.com/team/main/$1/' }, { 'Спорт-страна.ру', 'P6416', 'https://sport-strana.ru/$1/' }, { 'Спорт на Урале', 'P6388', 'http://sportufo.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'Спортивная Россия', 'P6421', 'https://infosport.ru/person/$1' }, { 'ТФФ (игрок)', 'P2448', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageId=526&kisiID=$1' }, { 'ТФФ (судья)', 'P7405', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=531&hakemID=$1' }, { 'ТФФ (тренер)', 'P2449', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=527&antID=$1' }, { 'ТФФ', 'P7450', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=535&kulupID=$1' }, { 'УАФ', 'P3662', 'https://start.uaf.ua/players/$1' }, { 'УЕФА', 'P2276', 'https://ru.uefa.com/uefachampionsleague/clubs/players/$1/' }, -- { 'УЕФА', 'P7360', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/coaches/coach=$1/profile/index.html' }, { 'УЕФА', 'P7361', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=$1/profile/index.html' }, { 'Уимблдон', 'P4503', 'https://www.wimbledon.com/en_GB/draws_archive/player_profile/$1.html' }, { 'УзПФЛ', 'P10159', 'https://test.pfl.uz/ru/players/view/$1' }, { 'УПЛ', 'P7362', 'https://upl.ua/ua/people/view/$1' }, { 'ФБР', 'P6975', 'http://www.boxing-fbr.ru/prof-box/boxers/$1/' }, { 'ФБР', 'P6994', 'http://rusboxing.ru/calendar/boxers/$1/' }, { 'ФИБА', 'P12338', 'https://www.fiba.basketball/en/players/$1' }, { 'ФИБА (3×3)', 'P9766', 'https://play.fiba3x3.com/players/$1' }, { 'ФИДЕ', 'P1440', 'https://ratings.fide.com/profile/$1' }, -- { 'ФИФА', 'P1469', 'https://static.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=$1/index.html' }, { 'ФК «Копенгаген»', 'P12777', 'https://www.fck.dk/spiller/$1' }, { 'ФК «Краснодар»', 'P12881', 'https://fckrasnodar.ru/team/squad/player/?person_id=$1' }, { 'ФК «Мец»', 'P12811', 'https://www.fcmetz.com/$1' }, { 'ФЛАУ', 'P8787', 'https://statistics.uaf.org.ua/index.php?r=site/card&athlet_id=$1' }, { 'ФЛГР', 'P6598', 'https://flgr-results.ru/athletes/$1' }, { 'ФНЛ', 'P7265', 'https://1fnl.ru/players/$1' }, { 'ФПБР', 'P6940', 'https://pro-box.ru/boksyery/$1/' }, { 'Французская федерация лыжного спорта', 'P6612', 'http://www.ffs.fr/biathlon/competitions/fiche-individuelle?licence=$1' }, { 'ФСБР', 'P9512', 'https://www.bridgesport.ru/players-and-ratings/search-player/$1/' }, { 'Футбольная ассоциация Исландии', 'P6495', 'https://www.ksi.is/mot/leikmadur/$PlayerDetails/Games/?leikmadur=$1' }, { 'Футбольная ассоциация Чехии', 'P3050', 'http://nv.fotbal.cz/reprezentace/reprezentace-a/statistiky/viewstat3.asp?name=$1' }, { 'Футбольные арбитры России', 'P6701', 'http://referee.ru/arbitrator/$1.html' }, { 'Футзал.рус', 'P12019', 'https://футзал.рус/?view=players&player_id=$1' }, { 'ФФР ', 'P7092', 'https://www.rusfencing.ru/sportsmen_card.php?ID=$1' }, { 'ФФФ', 'P9264', 'https://www.fff.fr/equipe-nationale/joueur/$1/fiche.html' }, { 'ФХМР', 'P3622', 'http://www.rusbandy.ru/gamer/$1/' }, { 'Хоккей в цифрах', 'P13214', 'https://hockey1946.ru/players/$1' }, { 'ХК «Локомотив» Ярославль', 'P12784', 'https://hclokomotiv.ru/player/$1' }, { 'ХФС', 'P3577', 'https://hns.team/igraci/$1' }, { 'ЦСКА', 'P6613', 'https://cska.ru/person/$1' }, { 'ЧГК', 'P10446', 'https://chgk.tvigra.ru/znatoki/?$1' }, { 'Чемпионат Словакии по футболу', 'P7530', 'https://fortunaliga.sk/hrac/$1-' }, { 'Чемпионат Чехии по футболу', 'P7451', 'http://en.fortunaliga.cz/hrac/$1-' }, { 'Чемпионшип ЮСЛ', 'P4019', 'https://www.uslchampionship.com/$1' }, { 'ШФА', 'P3049', 'https://www.scottishfa.co.uk/players/?pid=$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P3659', 'https://jalgpall.ee/voistlused/player/$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P4639', 'https://jalgpall.ee/voistlused/team/$1' }, -- Тематические сайты: аудио и видео { 'AFDb', 'P3351', 'https://www.adultfilmdatabase.com/actor/wd-$1/' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P1562', 'https://www.allmovie.com/movie/$1' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P2019', 'https://www.allmovie.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1728', 'https://www.allmusic.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1729', 'https://www.allmusic.com/album/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1730', 'https://www.allmusic.com/song/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1994', 'https://www.allmusic.com/composition/$1' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1265', 'https://www.allocine.fr/film/fichefilm_gen_cfilm=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1266', 'https://www.allocine.fr/personne/fichepersonne_gen_cpersonne=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1267', 'https://www.allocine.fr/series/ficheserie_gen_cserie=$1.html' }, { 'AniDB', 'P5646', 'https://anidb.net/anime/$1' }, { 'AniDB', 'P5648', 'https://anidb.net/character/$1' }, { 'AniDB', 'P5649', 'https://anidb.net/creator/$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1982', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/people.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1983', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/company.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1984', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/manga.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1985', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/anime.php?id=$1' }, { { 'Q223142', 'Box Office Mojo' }, 'P1237', 'https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=$1.htm' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2529', 'https://www.csfd.cz/film/$1' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2605', 'https://www.csfd.cz/tvurce/$1' }, { { 'Q16323348', 'DNF' }, 'P2626', 'https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/person/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1953', 'https://www.discogs.com/artist/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1954', 'https://www.discogs.com/master/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1955', 'https://www.discogs.com/label/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P2206', 'https://www.discogs.com/release/$1' }, { 'filmpolski.pl', 'P3495', 'http://www.filmpolski.pl/fp/index.php/$1' }, { { 'Q2638147', 'FilmAffinity' }, 'P480', 'https://www.filmaffinity.com/en/film$1.html' }, { 'Filmportal', 'P2639', 'https://www.filmportal.de/$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1952', 'https://www.metal-archives.com/band.php?id=$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1989', 'https://www.metal-archives.com/artists//$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P2721', 'https://www.metal-archives.com/release.php?id=$1' }, { 'IAFD', 'P3869', 'https://www.iafd.com/person.rme/perfid=$1/gender=f' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1217', 'https://www.ibdb.com/theatre/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1218', 'https://www.ibdb.com/broadway-production/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1219', 'https://www.ibdb.com/broadway-show/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1220', 'https://www.ibdb.com/broadway-cast-staff/$1' }, { { 'Q37312', 'Internet Movie Database' }, 'P345', imdbLink }, { { 'Q523660', 'International Music Score Library Project' }, 'P839', imslpLink }, { { 'Q2389071', 'КиноПоиск' }, 'P2604', 'https://www.kinopoisk.ru/name/$1/' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P1712', 'https://www.metacritic.com/$1' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P12054', 'https://www.metacritic.com/game/$1/' }, { { 'Q6824428', 'MetroLyrics' }, 'P2624', 'https://web.archive.org/web/*/https://metrolyrics.com/$1.html' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P434', 'https://musicbrainz.org/artist/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P435', 'https://musicbrainz.org/work/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P436', 'https://musicbrainz.org/release-group/$1' }, { 'Penthouse', 'P6290', 'https://penthousegold.com/models/$1.html' }, { { 'Q22673', 'Project Gutenberg' }, 'P1938', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/author/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P5404', 'https://rateyourmusic.com/artist/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P8392', 'https://rateyourmusic.com/release/$1/' }, { { 'Q105584', 'Rotten Tomatoes' }, 'P1258', 'https://www.rottentomatoes.com/$1' }, { 'Первый канал', 'P10170', 'https://1tv.ru/shows/$1' }, { 'Смотрим', 'P6739', 'https://smotrim.ru/person/$1' }, { 'Смотрим', 'P10173', 'https://smotrim.ru/brand/$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P1934', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_film&fid=$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P5770', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_person&pid=$1' }, { { 'Q7713473', 'AFI' }, 'P3593', 'https://catalog.afi.com/Catalog/moviedetails/$1' }, -- Тематические сайты: литература { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1233', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/ea.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1234', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pl.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1235', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pe.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1239', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/publisher.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1274', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/title.cgi?$1' }, { { 'Q17299517', 'RKDartists' }, 'P650', 'https://rkd.nl/nl/explore/artists/$1' }, { { 'Q17299580', 'RKDimages' }, 'P350', 'https://rkd.nl/nl/explore/images/$1' }, { { 'Q4914640', 'BioOne' }, 'P6143', 'https://www.bioone.org/page/$1/aims' }, { { 'Q24694883', 'ECARTICO' }, 'P2915', 'https://www.vondel.humanities.uva.nl/ecartico/persons/$1' }, { 'GCD', 'P3589', 'https://www.comics.org/series/$1/' }, { 'GCD', 'P9432', 'https://www.comics.org/publisher/$1/' }, { 'GCD', 'P9707', 'https://www.comics.org/creator/$1/' }, { { 'Q742640', 'LibraryThing' }, 'P1085', 'https://www.librarything.com/work/$1' }, { 'OCLC', 'P243', 'https://www.worldcat.org/oclc/$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7433', 'https://fantlab.ru/autor$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7437', 'https://fantlab.ru/award$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7438', 'https://fantlab.ru/publisher$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7439', 'https://fantlab.ru/work$1' }, { 'Новая литература Кыргызстана', 'P12499', 'http://www.literatura.kg/persons/?aid=$1' }, -- Тематические сайты: видеоигры { 'AG.ru', 'P9968', 'https://ag.ru/games/$1' }, { 'Behind The Voice Actors','P4965', 'https://www.behindthevoiceactors.com/video-games/$1/' }, { 'CPC-Power', 'P4847', 'https://www.cpc-power.com/index.php?page=detail&num=$1' }, { 'GameFAQs', 'P4769', 'https://gamefaqs.gamespot.com/-/$1-' }, { 'GameSpot', 'P5494', 'https://www.gamespot.com/games/$1/' }, { 'Gaming-History', 'P4806', 'https://www.arcade-history.com/?page=detail&id=$1' }, { 'Generation MSX', 'P4960', 'https://www.generation-msx.nl/msxdb/softwareinfo/$1' }, { 'Giant Bomb', 'P5247', 'https://www.giantbomb.com/wd/$1/' }, { 'Guardiana', 'P4710', 'https://www.guardiana.net/?game_id=$1' }, { 'Hall of Light', 'P4671', 'https://hol.abime.net/$1' }, { 'HowLongToBeat', 'P2816', 'https://howlongtobeat.com/game.php?id=$1' }, { 'IGDB', 'P5794', 'https://www.igdb.com/games/$1' }, { 'IGN', 'P5385', 'https://www.ign.com/games/$1' }, { 'KLOV', 'P2858', 'https://www.arcade-museum.com/game_detail.php?game_id=$1' }, { 'Lemon 64', 'P4816', 'https://www.lemon64.com/?game_id=$1' }, { 'MobyGames', 'P11688', 'https://www.mobygames.com/game/$1/' }, { 'MobyGames', 'P3913', 'https://www.mobygames.com/developer/sheet/view/developerId,$1/' }, { 'MobyGames', 'P11689', 'https://www.mobygames.com/company/$1/' }, { 'MobyGames', 'P11690', 'https://www.mobygames.com/group/$1/' }, { 'OpenCritic', 'P2864', 'https://opencritic.com/game/$1/-' }, { 'OpenCritic', 'P11223', 'https://opencritic.com/outlet/$1/-' }, { 'PCGamingWiki', 'P6337', 'https://www.pcgamingwiki.com/wiki/$1' }, { 'PlayGround.ru', 'P10354', 'https://www.playground.ru/$1' }, { 'Ready64', 'P4916', 'https://ready64.org/giochi/scheda_gioco/id/$1/' }, { 'Redump', 'P5290', 'http://redump.org/disc/$1/' }, { 'RiotPixels', 'P10393', 'https://ru.riotpixels.com/games/$1/' }, { 'Speedrun.com', 'P6783', 'https://www.speedrun.com/$1' }, { 'StopGame', 'P10030', 'https://stopgame.ru/game/$1' }, { 'VGMdb', 'P5659', 'https://vgmdb.net/product/$1' }, { 'World of Spectrum', 'P4705', 'https://worldofspectrum.net/infoseekid.cgi?id=$1' }, { 'Игромания', 'P6827', 'https://www.igromania.ru/game/$1/-' }, { 'Игры@Mail.ru', 'P9697', 'https://games.mail.ru/pc/games/$1/' }, { 'ЛКИ', 'P10309', 'http://www.lki.ru/games.php?Game=$1' }, { 'Навигатор игрового мира','P10383', 'https://www.nim.ru/games/$1/' }, -- Тематические сайты: другие { 'Forbes.ru', 'P9510', 'https://www.forbes.ru/profile/$1' }, { 'Flags of the World', 'P3089', 'https://www.fotw.info/flags/$1.html' }, { 'Museum.ru', 'P12898', 'http://www.museum.ru/M$1' }, { 'Curlie', 'P998', 'https://curlie.org/$1' }, { 'Structurae', 'P454', 'https://structurae.net/structures/$1' }, { 'The Peerage', 'P4638', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4638&url_prefix=https://www.thepeerage.com/&id=$1' }, { 'Артхив', 'P10240', 'https://artchive.ru/artists/$1' }, { 'Госнаграды Кыргызстана', 'P12500', 'https://nagrada.srs.kg/Site/Awarded/$1' }, { 'Ведомости', 'P10470', 'https://vedomosti.ru/companies/$1' }, { 'Память народа', 'P10447', 'https://pamyat-naroda.ru/heroes/person-hero$1/' }, { 'РБК', 'P10526', 'https://companies.rbc.ru/id/$1-_/' }, { 'Спюр', 'P5217', 'https://www.spyur.am/ru/companies/$1' }, } table.insert( data, themeProfilesProperties ) local dictionaries = {} dictionaries.label = 'Ажәарқәеи аенциклопедиақәеи' dictionaries.list = { -- { 'Auñamendi', 'P3218', 'http://www.euskomedia.org/aunamendi/$1' }, { 'Австрийский биографический', 'P6194', 'https://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_$1.xml' }, { 'Австралийский биографический', 'P1907', 'https://adb.anu.edu.au/biography/$1' }, { 'Австрийская музыкальная', 'P8432', 'https://www.musiklexikon.ac.at/ml/musik_$1.xml' }, { 'Азербайджанская национальная', 'P11848', 'http://ensiklopediya.gov.az/az/terms/$1' }, { 'Анадолу', 'P11483', 'https://www.aa.com.tr/tr/info/infografik/$1' }, { 'Биографический Австрийской империи', 'P1343:Q665807', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'Биографический Грузии', 'P4991', 'http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/$1/' }, { 'Банглапедия', 'P4255', 'http://en.banglapedia.org/index.php?title=$1' }, { 'Башкирская', 'P9222', 'http://bashenc.online/ru/articles/$1/' }, { 'Березина', 'P1343:Q19217220', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Библейская', 'P1343:Q4086271', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Био-библиографический русских писателей XX века', 'P1343:Q42068474', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Биографический итальянцев', 'P1986', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Dizionario-Biografico)' }, { 'Идуу Даниатәи', 'P8313', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=8313&url_prefix=https://denstoredanske.lex.dk/&id=$1' }, { 'Большая каталанская', 'P1296', 'https://www.enciclopedia.cat/ec-gec-$1.xml' }, { 'Идуу Китаитәи', 'P10565', 'https://www.zgbk.com/ecph/words?SiteID=1&ID=$1' }, { 'Большая норвежская', 'P4342', 'https://snl.no/$1' }, { 'Большая российская (старая версия)', 'P2924', 'https://old.bigenc.ru/text/$1' }, { 'Большая российская (научно-образовательный портал)', 'P11514', 'https://bigenc.ru/c/$1' }, { 'Большая советская (1 изд.)', 'P1343:Q20078554', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, -- { 'Большая советская (3 изд.)', 'P1343:Q17378135' }, { 'Большая украинская', 'P9765', 'https://vue.gov.ua/$1' }, { 'Большая Южакова', 'P1343:Q4091878', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Ботанический', 'P1343:Q19133013', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q602358', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Валлийский биографический', 'P1648', 'https://biography.wales/article/$1' }, { 'Венгерский биографический', 'P8998', 'https://mek.oszk.hu/00300/00355/html/$1.htm' }, { 'Военная Сытина', 'P1343:Q4114391', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Географическо-статистический Российской Империи', 'P1343:Q4135594', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Еврейская Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q4173137', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Забайкалья', 'P10530', 'http://ez.chita.ru/encycl/concepts/?id=$1' }, { 'Забайкалья', 'P10531', 'http://ez.chita.ru/encycl/person/?id=$1' }, { 'Интернет Украины', 'P9070', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=9070&url_prefix=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages&id=$1' }, { 'Ираника', 'P3021', 'https://www.iranicaonline.org/articles/$1' }, { 'Ислама (1 изд.)', 'P9878', ei1oLink }, { 'Ислама (2 изд.)', 'P9862', ei2oLink }, { 'Ислама (3 изд.)', 'P9879', ei3oLink }, { 'Ислама (на французском)', 'P12916', eifoLink }, { 'Исламика', 'P11926', isloLink }, { 'Исламский энциклопедический', 'P1343:Q18517268', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Испанский биографический', 'P4459', 'https://dbe.rah.es/biografias/$1' }, -- { 'Использований Корана', 'P12633', dquoLink }, { 'Итальянская', 'P4223', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-Italiana)' }, { 'Канадская', 'P5395', 'https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/$1/' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P9826', 'https://megabook.ru/article/$1' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P1343:Q4091875' }, { 'Корана', 'P12575', eqoLink }, { 'Корейской культуры', 'P9475', 'http://encykorea.aks.ac.kr/Contents/Item/$1' }, { 'Краткая еврейская', 'P1438', 'https://eleven.co.il/article/$1' }, { 'Краткая литературная', 'P8896', kleLink, }, -- { 'Краткая литературная', 'P1343:Q4239850' }, { 'Кругосвет', 'P6385', 'https://www.krugosvet.ru/enc/$1' }, --исключение для нетипичных адресов типа node/39767 { 'Кругосвет', 'P1343:Q2627728' }, { 'Ларусса', 'P6058', 'https://www.larousse.fr/encyclopedie/$1' }, { 'Лентапедия', 'P1343:Q17290934', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Литературная', 'P9001', leLink, }, { 'Литературная', 'P1343:Q4263804' }, { 'Литовская спортивная', 'P6504', 'http://www.lse.lt/index.php?$1' }, { 'Литовская универсальная', 'P7666', 'https://www.vle.lt/straipsnis/$1' }, { 'Литовская футбольная', 'P7742', 'http://lfe.lt/content/persons/$1/en' }, { 'Малой Литвы', 'P10789', 'https://www.mle.lt/straipsniai/$1' }, { 'Малый Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q19180675', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Математическая', 'P7554', 'https://encyclopediaofmath.org/wiki/$1' }, { 'Мексиканская литературная', 'P1565', 'http://www.elem.mx/autor/datos/$1' }, { 'Музея Прадо', 'P5321', 'https://www.museodelprado.es/coleccion/artista/wd/$1' }, { 'Музыкальный Римана', 'P1343:Q27680201', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Национальная биография Финляндия', 'P2180', 'https://kansallisbiografia.fi/kansallisbiografia/henkilo/$1' }, { 'Национальная (Латвия)', 'P6870', 'https://enciklopedija.lv/skirklis/$1' }, { 'Новый', 'P1343:Q19190511', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Пап', 'P7620', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dei-Papi)' }, { 'Польского театра', 'P5058', 'https://www.encyklopediateatru.pl/osoby/$1/a' }, { 'Польского театра', 'P6679', 'https://www.encyklopediateatru.pl/sztuki/$1/a' }, { 'Православная', 'P1343:Q2498180' }, { 'Православная', 'P5002', 'https://www.pravenc.ru/text/$1.html' }, { 'Православная богословская', 'P1343:Q19211082', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Реальный словарь классических древностей', 'P1343:Q30059240', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Русский биографический', 'P1343:Q1960551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Спортивная каталанская', 'P5513', 'https://www.enciclopedia.cat/EC-EEC-$1.xml' }, { 'Стэнфордская философская', 'P3123', 'https://plato.stanford.edu/entries/$1/' }, { 'Татарика', 'P8377', 'https://tatarica.org/ru/$1' }, { 'Техническая (1 изд.)', 'P1343:Q20078551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'В. Даля', 'P1343:Q1970746', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Хайазг', 'P12414', 'http://ru.hayazg.info/?curid=$1' }, { 'Хорватская', 'P7982', 'https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=$1' }, { 'Хорватский биографический', 'P8581', 'https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=$1' }, { 'Чешской литературы после 1945 года', 'P11999', 'https://www.slovnikceskeliteratury.cz/showContent.jsp?docId=$1' }, { 'Чувашская', 'P10596', 'http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=$1' }, { 'Энциклопедический лексикон', 'P1343:Q4532135', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Allgemeine Deutsche Biographie', 'P1343:Q590208', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'American Cycl. (1879)', 'P1343:Q19077875', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American Med. Biogr. (1920)', 'P1343:Q19037977', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American National Biography', 'P4823', 'https://doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.$1' }, { 'Appletons\' (1887—1901)', 'P1343:Q12912667', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Ballotpedia', 'P2390', 'https://ballotpedia.org/$1' }, { 'Britannica (9-th)', 'P1343:Q20096917', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (11-th)', 'P1343:Q867541', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (12-th)', 'P1343:Q15987490', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (онлаин)', 'P1417', 'https://www.britannica.com/$1' }, { 'Catholic (1907—13)', 'P1343:Q302556', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Catholic (1997—…)', 'P3241', 'https://www.newadvent.org/cathen/$1.htm' }, { 'De Agostini', 'P6706', 'https://www.sapere.it/enciclopedia/$1.html' }, { 'Dictionary of Irish Biography', 'P6829', 'https://doi.org/10.3318/dib.$1.v1' }, { 'Dictionary of Music and Musicians', 'P1343:Q16011749', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography', 'P1343:Q15987216', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (1st suppl.)', 'P1343:Q16014700', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (2nd suppl.)', 'P1343:Q16014697', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'dovidka.com.ua', 'P7804', 'http://dovidka.com.ua/user/?code=$1' }, { 'Enciclopedia dello Sport', 'P9873', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dello-Sport)' }, { 'Gazetteer for Scotland', 'P7349', 'https://www.scottish-places.info/people/famousfirst$1.html' }, { 'Handbook of Texas Online', 'P6015', 'https://tshaonline.org/handbook/online/articles/$1' }, { 'History of Parliament', 'P1614', 'http://www.historyofparliamentonline.org/volume/$1' }, { 'IEKO', 'P10784', 'https://www.isko.org/cyclo/$1' }, { 'Infernal (6e éd.)', 'P1343:Q20961706', ':s:fr:$1', project = 'frwikisource' }, { 'Literatura.lv', 'P11695', 'https://literatura.lv/lv/$1' }, { 'Munzinger', 'P1285', 'https://www.munzinger.de/search/go/document.jsp?id=$1' }, { 'Neue Deutsche Biographie', 'P7902', 'https://www.deutsche-biographie.de/$1.html' }, { 'New International', 'P1343:Q20089963', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Notable Names Database', 'P1263', 'https://www.nndb.com/people/$1/' }, { 'Pauly-Wissowa', 'P1343:Q1138524', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, -- { 'Prabook', 'P3368', 'https://prabook.com/web/person-view.html?profileId=$1' }, { 'PWN', 'P7305', 'https://encyklopedia.pwn.pl/haslo/;$1.html' }, { 'Slovenska biografija', 'P1254', 'http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi$1/' }, { 'TDV İslam Ansiklopedisi', 'P7314', 'https://islamansiklopedisi.org.tr/$1' }, { 'Treccani', 'P3365', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1' }, { 'Universalis', 'P3219', 'https://www.universalis.fr/encyclopedie/$1/' }, -- { 'АиФ Досье', 'P6561', 'https://www.aif.ru/dossier/$1' }, { 'Академия российского телевидения', 'P10062', 'http://tefi.ru/biography/$1/' }, { 'Актёры отечественного кино', 'P6596', 'http://a-tremasov.ru/$1' }, -- { 'Вокруг света', 'P9975', 'https://www.vokrugsveta.ru/encyclopedia/index.php?title=$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7475', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/person/$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7529', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/company/$1' }, { 'The YIVO Encyclopedia', 'P8569', 'https://yivoencyclopedia.org/article.aspx/$1' }, { 'Истории Украины', 'P8935', 'http://www.history.org.ua/?termin=$1' }, { 'Киносозвездие', 'P6741', 'http://www.kinosozvezdie.ru/actors/$1/$1.html' }, { 'Левый берег', 'P6980', 'https://lb.ua/file/$1' }, { 'Ліга.Досье', 'P6210', 'https://file.liga.net/$1' }, { 'Оксфордский биографический', 'P1415', 'https://doi.org/10.1093/ref:odnb/$1' }, { 'Современной Украины', 'P4613', 'https://esu.com.ua/search_articles.php?id=$1' }, { 'Справка РИА', 'P6081', 'https://ria.ru/spravka/00000000/$1.html' }, { 'Справка ТАСС', 'P6219', 'https://tass.ru/info/$1' }, { 'Украиника', 'P7817', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/REF$1' }, { 'Шведский биографический', 'P3217', 'https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=$1' }, { 'Швейцарский исторический', 'P902', 'https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/$1' }, { 'Швейцарский исторический (online)', 'P886', 'http://www.e-lir.ch/e-LIR___Lexicon.$1.450.0.html' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P10540', 'https://tass.ru/encyclopedia/person/$1' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P1343:Q63985075' }, { 'Эстонский спортивный биографический','P4042', 'https://www.esbl.ee/biograafia/$1' }, { 'Настольный', 'P1343:Q63284758', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Гранат', 'P1343:Q4532138', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, } table.insert( data, dictionaries ) local geniGraves = {} geniGraves.label = 'Генеалогия и некрополистика' geniGraves.list = { { { 'Q63056', 'Find a Grave' }, 'P535', 'https://www.findagrave.com/memorial/$1' }, { 'gravsted.dk', 'P4359', 'https://www.gravsted.dk/person.php?navn=$1' }, { 'JewAge', 'P4116', 'https://www.jewage.org/wiki/ru/Profile:$1' }, { 'Prosopography of Anglo-Saxon England', 'P2625', 'https://pase.ac.uk/pase/?list=person&detail=person&detailid=$1' }, { 'WikiTree', 'P2949', 'https://www.wikitree.com/wiki/$1' }, { 'WeRelate', 'P4159', 'https://www.werelate.org/wiki/Person:$1' }, { 'Open Domesday', 'P3122', 'https://opendomesday.org/name/$1/' }, } table.insert( data, geniGraves ) local taxons = {} taxons.label = 'Таксономия' taxons.list = { { 'AlgaeBase', 'P1348', }, { 'AmphibiaWeb', 'P5036', 'https://amphibiaweb.org/species/$1' }, { 'ASW', 'P5354', 'https://amphibiansoftheworld.amnh.org/Amphibia/$1' }, { 'Avibase', 'P2026', 'https://avibase.bsc-eoc.org/species.jsp?avibaseid=$1' }, { 'APNI', 'P5984', 'https://id.biodiversity.org.au/name/apni/$1' }, { 'CMS', 'P6033', 'https://www.cms.int/en/species/$1' }, { 'eBird', 'P3444', 'https://ebird.org/species/$1' }, { 'EOL', 'P830', 'https://eol.org/pages/$1' }, { 'Fossilworks', 'P842', 'http://www.fossilworks.org/cgi-bin/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=$1' }, { 'GBIF', 'P846', 'https://www.gbif.org/species/$1' }, { 'GRIN', 'P1421', }, { 'iNaturalist', 'P3151', 'https://www.inaturalist.org/taxa/$1' }, { 'Mycobank', 'P962', 'https://www.mycobank.org/MB/$1' }, { 'NCBI', 'P685', 'https://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Info&id=$1' }, { 'Neotropical Birds', 'P6047', 'https://neotropical.birds.cornell.edu/Species-Account/nb/species/$1' }, { 'IPNI', 'P961', 'http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=$1' }, { 'IRMNG', 'P5055', 'https://www.irmng.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'ITIS TSN', 'P815', 'https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=$1' }, { 'PBDB', 'P10907', 'https://paleobiodb.org/classic/basicTaxonInfo?taxon_no=$1' }, { 'POWO', 'P5037', 'https://powo.science.kew.org/taxon/$1' }, { 'Plantarium', 'P3102', 'http://www.plantarium.ru/page/view/item/$1.html' }, { 'Plant Finder', 'P6034', 'https://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?taxonid=$1' }, { 'Reptile Database', 'P5473', 'https://reptile-database.reptarium.cz/species?$1' }, { 'SeaLifeBase', 'P6018', 'https://www.sealifebase.ca/Summary/SpeciesSummary.php?id=$1' }, { 'Tropicos', 'P960', 'http://legacy.tropicos.org/Name/$1' }, { 'WFO', 'P7715', 'http://www.worldfloraonline.org/taxon/$1' }, { 'WoRMS', 'P850', 'https://www.marinespecies.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'Гербарий МГУ', 'P11650', 'https://plant.depo.msu.ru/open/public/search?division=P&searchBy=taxon&queryString=$1' }, { 'Флора Китая', 'P1747', 'http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=$1' }, } table.insert( data, taxons ) local authorityControl = {} authorityControl.label = 'Авторитет змоу адыррақәа' authorityControl.isAuthorityControl = true authorityControl.list = { { { 'Q4584301', '', 'BIBSYS' }, 'P1015', 'https://authority.bibsys.no/authority/rest/authorities/html/$1', }, { { 'Q1200925', 'Biblioteca de Catalunya', 'BNC' }, 'P1273', 'https://cantic.bnc.cat/registres/CUCId/$1', }, { { 'Q750403', 'Biblioteca Nacional de España', 'BNE' }, 'P950', 'https://datos.bne.es/resource/$1', }, { { 'Q193563', 'Bibliothèque nationale de France', 'BNF' }, 'P268', 'https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb$1', }, { { 'Q1868372', 'Biografisch Portaal', 'BPN' }, 'P651', 'http://www.biografischportaal.nl/persoon/$1', }, { { 'Q9384291', '中国高等教育文献保障系统', 'CALIS' }, 'P270', 'http://opac.calis.edu.cn/aopac/ajsp/detail.jsp?actionfrom=1&actl=CAL++$1', }, { { 'Q13407958', 'China Biographical Database Project', 'CBDB' }, 'P497', 'http://db1.ihp.sinica.edu.tw/cbdbc/cbdbkmeng?~~AAA$1', }, { { 'Q10726338', 'Citation Information by NII', 'CiNii' }, 'P271', 'https://ci.nii.ac.jp/author/$1', }, { { 'Q16744133', 'CONOR', 'CONOR' }, 'P1280', 'https://plus.cobiss.net/cobiss/si/sl/conor/$1', }, { { 'Q27302', 'Deutsche Nationalbibliothek', 'DNB' }, 'P1292', 'https://d-nb.info/$1', }, { { 'Q501851', 'مكتبة الإسكندرية الجديدة', 'EGAXA' }, 'P1309', 'https://viaf.org/processed/EGAXA%7C$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P2463', 'https://elibrary.ru/org_about.asp?orgsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P8079', 'https://elibrary.ru/author_profile.asp?authorid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10952', 'https://elibrary.ru/title_about.asp?id=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10953', 'https://www.elibrary.ru/publisher_about.asp?pubsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P11860', 'https://www.elibrary.ru/item.asp?id=$1', }, { { 'Q36578', 'Gemeinsame Normdatei', 'GND' }, 'P227', 'https://d-nb.info/gnd/$1', }, { { 'Q19366588', 'Gemeinsamer Thesaurus für audiovisuelle Archive', 'GTAA' }, 'P1741', 'https://data.beeldengeluid.nl/gtaa/$1', }, { { 'Q3803707', 'Istituto Centrale per il Catalogo Unico', 'ICCU' }, 'P396', iccuLink, }, { { 'Q423048', 'International Standard Name Identifier', 'ISNI' }, 'P213', isniLink, }, { { 'Q188915', 'Национальная библиотека Израиля', 'J9U' }, 'P8189', 'https://www.nli.org.il/en/authorities/$1' }, { { 'Q620946', 'Library of Congress Control Number', 'LCCN' }, 'P244', 'https://id.loc.gov/authorities/$1', }, { { 'Q13219454', 'Library of Congress Control Number', 'LOC' }, 'P1144', 'https://www.loc.gov/item/$1/', }, { { 'Q1125633', 'Library of Parliament', 'LOP' }, 'P6616', 'https://lop.parl.ca/sites/ParlInfo/default/en_CA/People/Profile?personId=$1' }, { { 'Q1133733', 'Latvijas Nacionālā bibliotēka', 'LNB' }, 'P1368', 'https://kopkatalogs.lv/F/?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=$1', }, { { 'Q809830', 'Base Mérimée', 'Mérimée' }, 'P380', noLink, }, -- { { 'Q28136779', 'Microsoft Academic', 'Microsoft' }, 'P6366', 'https://academic.microsoft.com/#/detail/$1', }, { { 'Q618340', '國家圖書館 (中華民國)', 'NCL' }, 'P1048', 'http://aleweb.ncl.edu.tw/F/?func=accref&acc_sequence=$1', }, { { 'Q477675', '国立国会図書館', 'NDL' }, 'P349', 'https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/$1', }, { { 'Q732353', '中国国家图书馆', 'NLC' }, 'P1213', noLink, }, -- NLI numbers seems unstable { { 'Q1967876', 'Národní knihovna České republiky', 'NKC' }, 'P691', 'https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=$1&CON_LNG=ENG', }, { { 'Q623578', 'National Library of Australia', 'NLA' }, 'P409', 'https://nla.gov.au/anbd.aut-an$1', }, { { 'Q1467610', 'Αναγνωριστικό Καθιερωμένων από τον Κατάλογο Καθιερωμένων Όρων της Εθνικής Βιβλιοθήκης της Ελλάδος', 'NLG' }, 'P3348', 'https://catalogue.nlg.gr/Authority/Record?id=au.$1' }, { { 'Q622012', 'Biblioteca Națională a României', 'NLR' }, 'P1003', 'https://aleph.bibnat.ro/F/?func=direct&local_base=NLR10&doc_number=$1', }, { { 'Q856423', 'Polska Biblioteka Narodowa', 'NLP' }, 'P1695', nlpLink, }, { { 'Q631375', 'Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu', 'NSK' }, 'P1375', 'https://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&local_base=nsk10&doc_number=$1', }, { { 'Q1526131', 'Koninklijke Bibliotheek', 'NTA' }, 'P1006', 'https://data.bibliotheken.nl/doc/thes/p$1', }, { { 'Q1063819', 'Országos Széchényi Könyvtár', 'NSZL' }, 'P951', 'https://viaf.org/processed/NSZL%7C$1', }, { { 'Q11789729', 'Narodowy Uniwersalny Katalog Centralny', 'NUKAT' }, 'P1207', nukatLink, }, { { 'Q245966', 'Biblioteca Nacional de Portugal', 'PTBNP' }, 'P1005', 'https://viaf.org/processed/PTBNP%7C$1', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P947', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=find-b&find_code=SYS&adjacent=Y&local_base=RSL11&request=$1', }, -- { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'SELIBR' }, 'P906', 'https://libris.kb.se/auth/$1', }, { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'LIBRIS' }, 'P5587', 'https://libris.kb.se/$1', }, { 'Scopus', 'P1156', 'https://www.scopus.com/sourceid/$1' }, { { 'Q7550801', 'Social Science Research Network', 'SSRN' }, 'P3747', 'https://ssrn.com/author=$1', }, { { 'Q2597810', 'Système universitaire de documentation', 'SUDOC' }, 'P269', 'https://www.idref.fr/$1', }, { { 'Q213678', 'Bibliotheca Apostolica Vaticana', 'VcBA' }, 'P8034', vcbaLink }, { { 'Q54919', 'Virtual International Authority File', 'VIAF' }, 'P214', 'https://viaf.org/viaf/$1/', }, { { 'Q846596', 'WorldCat Identities', 'WorldCat VIAF' }, 'P214', 'https://www.worldcat.org/identities/containsVIAFID/$1', }, { { 'Q101537013', 'Сводный каталог библиотек Армении', 'UCAL' }, 'P8833', 'http://armunicat.nla.am/cgi-bin/koha/opac-authoritiesdetail.pl?marc=1&authid=$1' }, { { 'Q2494649', 'Union List of Artist Names', 'ULAN' }, 'P245', 'https://www.getty.edu/vow/ULANFullDisplay?find=&role=&nation=&subjectid=$1', }, { { 'Q65212904', 'Наука Украины', 'ИРБИС-НБУВ' }, 'P7148', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ASUA/$1', }, { { 'Q2860429', 'Российский государственный архив литературы и искусства', 'РГАЛИ' }, 'P6752', 'https://rgali.ru/obj/$1?lc=ru', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P1973', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=direct-set&l_base=xall&doc_number=$1', }, { { 'Q267566', 'Российская национальная библиотека', 'РНБ' }, 'P7029', 'https://webservices.nlr.ru/semweb/?method=afnlr&query=NLR10%3A%3ARU%5CNLR%5CAUTH%5C$1', }, } table.insert( data, authorityControl ) return data a2y7wx7okj4kpcjgwja0tibencd77ye Акатегориа:Арелативисттәи агравитациатәи феноменқәа 14 55806 172719 172692 2026-08-26T13:18:13Z Fraxinus.cs 8381 +[[Акатегориа:Афизикатә цәырҵрақәа]]; +[[Акатегориа:Азыҟашьара азеиԥш теориа]]; +[[Акатегориа:Азыҟашьара атеориа ҷыда]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 172719 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:релативисттәи агравитациатәи феноменқәа}} [[Акатегориа:Астрофизика]] [[Акатегориа:Афизикатә цәырҵрақәа]] [[Акатегориа:Азыҟашьара азеиԥш теориа]] [[Акатегориа:Азыҟашьара атеориа ҷыда]] 0jxc73xztkz08roz738ibxfuy726sxj Европа аҭоурых 0 55815 172715 172714 2026-08-26T12:57:32Z Fraxinus.cs 8381 fix link 172715 wikitext text/x-wiki {| cellpadding="1" style="float: right; border: 1px solid #8888aa; background: #f7f8ff; padding: 5px; font-size: 85%; margin: 0 15px 0 15px;" | style="background: #ccf; text-align: center;" | '''Европа аҭоурых''' |- |<small>'''Ахронологиа'''</small> |- | [[Европа в каменном веке|Европа ахаҳәтә аамҭазы]] |- | [[Европа в бронзовом веке|Европа аџьаз аамҭазы]] |- | [[Античность|Антикара]] |- | [[Средние века|Абжьаратәи ашәышықәсақәа]] |- | [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара аамҭа]] |- | [[Новое время|Аамҭа ҿыц]] |- | [[Европатәи Аидгыла|Европатәи Аидгыла]] |} '''Европа аҭоурых''' иаҵанакуеит аконтинент аҿы, ацивилизациақәеи акультурақәеи рышьақәгылареи, анырхареи апроцессқәа. Европа акыр аамҭа ауаа нхомызт. Европа ауаатәыҩса рнырхара ахыҵхырҭақәа ирызкны аимак-аиҿак бжьоуп. Ишьақәырӷәӷәоуп, Европа ауаатәыҩса ицәырҵра ҭыԥны ишыҟамыз. Иҟоуп агәаанагарақәа, раԥхьатәи [[гоминиды|агоминидқәа]] [[Индиа|Индиантәи]] Европаҟа иааит зҳәо. Агенетикатә ҭҵаарақәа уи иақәшаҳаҭуп. Аха зегь реиҳа ииашоу агипотеза — [[Африка|Африка]] аҟынтәи Мраҭашәаратәи Азиа ала Европаҟа агоминидқәа раара ауп. Иҟоуп иара убас агәаанагара, ари [[Виллафранкский ярус|Виллафранктәи аамҭа]] аабжьара иҟалеит ҳәа. ''[[человек разумный|Homo Sapiens]]'' ҟалаанӡа, Европеи Мраҭашәаратәи Азиеи неандертальуаҩцәа нхон. [[гейдельбергский человек|Геидельбергтәи ауаҩ]]и иара ишиашоу ихылҵшьҭра [[неандерталец|Неандерталуаҩ]] ракәын ииашаҵәҟьаны Европа инхоз, насгьы аҵыхәтәантәи Европатәи аҳауатә ҭагылазаашьа иақәшәоз иҷыдоу форма аазырԥшуаз иакәын. Иахьатәи аамҭазы еицырдыруа, зегь реиҳа иԥасоу, Европаҿы раԥхьаӡатәи ауаатәыҩса ицәырҵра 35 зқьышықәса раԥхьа ауп, насгьы Неандерталуаҩцәа ыӡзар ҟалап 28 зқьышықәса раԥхьа. Апрото-индоевропауаа Европа рцәырҵра [[4-е тысячелетие до н. э.|4-тәи азқьышықәса ҳ. ҟ.]] иаҵанакуеит, уи иадҳәалоуп [[Баденская культура|Баден]], [[Ямная культура|Иамнаиа]], [[Культура боевых топоров|Аибашьратә ҭыхақәа]] ркультурақәа рцәырҵра. Европатәи ацивилизациа алагеит [[Древняя Греция|Ажәытәтәи Абырзенцәа]] мрагыларатәи Абжьаратәи амшын ахәҭаҿы. [[Великое переселение народов|Ажәларқәа Рмиграциа Ду]] Европа [[Алаҭын бызшәа|алаҭын бызшәа асистема]] ашьақәгылара ашьаҭа шҭанаҵеит, уи ашьаҭала Мраҭашәаратәи Европа абызшәақәа рацәаны ишьақәгылеит. 10 зқьышықәса раҟара ҳ. ҟ. Адгьыл ауааԥсыра рыбжак Европа инхон, 1930 шықәсазы — 25% (уажәы 9% раҟара); абжьаратәи ашәышықәсақәа раан, ақьырсианцәа 95% рҟынӡа Европа инхон (иахьазы ақьырсианцәа реиҳараҩык Европа анҭыҵ инхоит); XIX ашәышықәсазы аиндустриа зегьы Европа еизакын, XXI ашәышықәсазы 80% инареиҳаны Европа анҭыҵ иҟан. == Аҭоурых аԥхьатәи Европа == {{main|Европа ахаҳәтә аамҭа}} [[Файл:Europe w asia n africa.jpg|мини]] === Европа ауаа рцәырҵра. Апалеолити амезолити === Европа аахыҵ-мрагыларатәи аганахьала, Ростов-на-Дону ақалақь Ливенцовка аҭыԥ аҿы, [[Каменные орудия|ахаҳәтә мыруга]]ла аԥҟареи аԥҵәареи рышьҭақәа зну амахҽ абаҩ ԥшаан, уи Абжьаратәи [[виллафранк|виллафранктәи]] аамҭа аҵыхәтәантәи аамҭақәа рахь иаҵанакуеит (2,1—1,97 миллион шықәса раԥхьа)<ref>''Саблин М. В., Гиря Е. Ю.'' [http://archaeology.nsc.ru/ru/publish/journal/doc/2010/42.pdf К вопросу о древнейших следах появления человека на юге Восточной Европы (Россия)] {{Wayback|url=http://archaeology.nsc.ru/ru/publish/journal/doc/2010/42.pdf |date=20171118010349 }} // Археология, этнография и антропология. № 2 (42) 2010</ref>. [[Таманский полуостров|Тамантәи адгьылбжьаха]]лаҿы еицырдыруеит раԥхьатәи апалеолит аамҭазы иҟаз ҭыԥқәак ([[Богатыри/Синяя Балка|Богатыр/Синаиа Балка]], Родники 1-4, Цимбал), урҭ рҟынтә зегь реиҳа ижәытәӡоу [[Кермек (стоянка)|Кермектәи]] аҭыԥ ауп (2,1—1,8 миллион шықәса раԥхьа)<ref>''Гиря Е. Ю.'' Открытия олдована на Юге России в свете экспериментально-трасологического метода // Исследования первобытной археологии Евразии. Сб. статей к 60-летию Х. А. Амирханова. Махачкала: Издательство «Наука ДНЦ», 2010. С. 88 −113.</ref>. [[Даӷьсҭан|Даӷьсҭан]] ажәытәтәи апалеолит аамҭазы иҟаз аҭыԥқәа жәпакы ԥшаауп ([[Айникаб-1|Аиникаб-1]], Гегалашур, Мухкаи)<ref>''Амирханов Х. А.'' Пики трехгранного поперечного сечения в олдоване Центрального Дагестана // Материалы Международной конференции «Карабах в каменном веке», посвященной 50-летию открытия палеолитической пещерной стоянки Азых. — Баку, 2010.</ref>, [[Ставропольтәи атәылаҿацә|Ставропольтәи атәылаҿацә]] аҿы (Жуковское)<ref>''Щелинский В. Е.'' [http://www.academia.edu/10271652/Эоплейстоценовая_раннепалеолитическая_стоянка_Родники_1_в_Западном_Предкавказье Эоплейстоценовая раннепалеолитическая стоянка Родники 1 в Западном Предкавказье. — СПб.: ИИМК РАН, ООО «Периферия», 2014. — 168 с.]</ref>, [[Молдавиа|Молдавиа]] (Баираки, Крецешты)<ref>''Анисюткин Н. К., Коваленко С. И., Бурлаку В. А., Очередной А. К., Чепалыга А. Л.'' [http://kunstkamera.ru/files/lib/978-5-88431-251-7/978-5-88431-251-7_09.pdf Байраки — новая стоянка раннего палеолита на Нижнем Днестре] {{Wayback|url=http://kunstkamera.ru/files/lib/978-5-88431-251-7/978-5-88431-251-7_09.pdf |date=20150317194358 }}</ref><ref>''Анісюткін М. К.'', ''Степанчук В. М.'', ''Чепалига А. Л.'' Крецешти: нове олдованське місцезнаходження в Нижньому Придністров'ї (попередні данні) // Археологія, 2013, № 4.</ref>. Кавказтәи ашьхеибаркыра анҭыҵ, [[Қырҭтәыла|Қырҭтәыла]] ([[Дманиси]]) 1,8—1,9 миллион шықәса раԥхьа инхоз ауаа рыԥсыбаҩқәа ԥшаан, насгьы урҭ ''[[Homo habilis]]'', ''[[Homo erectus]]'' рыбжьара аиасратә форма иаҵанакуан. Иҟоуп агәаанагара, аԥсыбаҩқәа зегьы апопуляциак иаҵанакуа ахкқәа роуп ҳәа. Ари аформа хазы хкык аҳасабала иалкаатәуп ''[[Человек грузинский|Homo georgicus]]'' ҳәа. Ахаҳәтә мыругақәа Франциатәи [[Шилак|Чилак]] аҿы иаарԥшыз (1968), ирҳәоит ажәыттәи ауаа еиҿкааны иахьыҟаз аҭыԥ аҿы 1,8 миллион шықәса раԥхьа инхон ҳәа, ахаҳәқәа рыла иҟаҵоу амыругақәа Аԥхьатәи Плеистоцен (Ихыхьтәи Виллафранч) [[Лезиньон ла Себ]] аҟны (2009) ақәрала арыцхә 1,57 миллион шықәса раԥхьа ҳәа аамҭарбоуп<ref>''Tim Jones''. [http://anthropology.net/2009/12/16/lithic-assemblage-dated-to-1-57-million-years-found-at-lezignan-la-cebe-southern-france/ Lithic Assemblage Dated to 1.57 Million Years Found at Lézignan-la-Cébe, Southern France] {{Wayback|url=http://anthropology.net/2009/12/16/lithic-assemblage-dated-to-1-57-million-years-found-at-lezignan-la-cebe-southern-france/ |date=20150924113011 }}, 2009</ref>. [[Королёво (Закарпатская область)|Королиово]] (Закарпатиатәи атәылаҿацә) агыларҭа аҿы иаарԥшуп ахаҳәтә мыругақәа, зықәра 1,4 миллион шықәса иҟоу<ref name=Garba2024>{{cite journal|author=R. Garba, V. Usyk, L. Ylä-Mella, J. Kameník, K. Stübner, J. Lachner, G. Rugel, F. Veselovský, N. Gerasimenko, A. I. R. Herries, J. Kučera, M. F. Knudsen, J. D. Jansen|date=2024-03-06|url=https://www.researchgate.net/publication/378769849|title=East-to-west human dispersal into Europe 1.4 million years ago|journal=Nature|lang=en|doi=10.1038/s41586-024-07151-3}}</ref>. [[Богатыри/Синяя балка|Богатыри/Синаиа Балка]] аргыларҭақәа рҿы 1,5—1,2 миллион шықәса раԥхьа инхоз Кавказтәи [[Эласмотерии|аеласмотериум]] ихыбаҩ аҿы иԥшаан акварцах доломит иалхыз ацәҟьа ԥшра змоу амыруга<ref>''Щелинский В. Е.'' [http://www.archaeolog.ru/media/ksia/ksia-254-redu.pdf#page=34 Об охоте на крупных млекопитающих и использовании водных пищевых ресурсов в раннем палеолите (по материалам раннеашельских стоянок Южного Приазовья)] {{Wayback|url=http://www.archaeolog.ru/media/ksia/ksia-254-redu.pdf#page=34 |date=20220114160603 }} // Краткие сообщения Института археологии. Вып. 254. 2019</ref>, Богатири/Синаиа Балка агыларҭақәа рҿы ахаҳәтә индустриа “Преолдовантәи” мамзаргьы “архаикатәи Олдовантәи” ҳәа иахьыԥхьаӡалазар ҟалоит, Валлоне ([[Франциа|Франциа]]), Барранко Леон, Фуенте Нуева 3, [[Сима-дель-Элефанте|Сима дель Елефанте]] ([[Испаниа|Испаниа]]), Пирро Норд, Монте Поџоло ([[Италиа|Италиа]])<ref name="Кулаков242018">''Кулаков С. А.'' [http://www.archeo.ru/doi/av/av-24/08Kulakov.pdf Раннепалеолитическая стоянка Богатыри/Синяя балка на Таманском полуострове] {{Wayback|url=http://www.archeo.ru/doi/av/av-24/08Kulakov.pdf |date=20200612175503 }} // Археологические вести. № 24. 2018 Стр. 19-32.</ref> абарҭ зегьы реиԥш “Преолдовантәи” аиндустриақәа иреиуоп. Ауаа Европа рнырхара аиналагаз атәы зҳәо ахыҵхырҭақәа ирыдҳәаланы аекспертцәа иаку агәаанагара рымаӡам. Идыру заҵәык ауп Европа ауаатәыҩса ахьиз ҭыԥны ишыҟамыз. Еиҳа иҟалап ҳәа иԥхьаӡоу агоминидқәа [[Африка|Африка]]ҟынтә [[Передняя Азия|Мраҭашәаратәи Азиа]] ала Европаҟа иааит ҳәа ауп. Иҟоуп агәаанагара, ари [[виллафранкское время|Виллафранктәи аамҭа]] абжьара иҟалеит ҳәа. Европаҿы зегь реиҳа ижәытәӡоу зыгәра угартә иҟоу агоминид ''[[Homo antecessor]]'' (мамзаргьы ''Homo erectus'') [[Атапуэрка (раскопки)|Атапуерка]] иҟоу Испаниатәи Сима дель Елефанте аҳаԥы аҟынтәи, 1,2—1,3 миллион шықәса раԥхьа ицәырҵит ҳәа иԥхьаӡоуп<ref>{{Cite web |url=http://antropogenez.ru/location/139/ |title=Сима дель Элефанте / Sima del Elefante |access-date=2016-05-29 |archive-date=2013-02-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130216065241/http://antropogenez.ru/location/139/ |url-status=live }}</ref>. [[Пофи]] ([[Фрозиноне]], [[Лацио]]) инхоз ''Homo erectus'' аԥсыбаҩқәа 400—500 зқьышықәса раԥхьа ҳәа аамҭарбоуп<ref>{{Cite web |url=http://antropogenez.ru/location/82/ |title=Пофи / Pofi |access-date=2016-05-29 |archive-date=2016-08-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160807124744/http://antropogenez.ru/location/82/ |url-status=live }}</ref>. Европа ииашаҵәҟьаны иқәынхон Хаидельбергтәи ауаҩи, иҟалап уи ихылҵшьҭра [[неандерталец|Неандерталуаҩцәеи]] ([[Сима-де-лос-Уэсос|Сима де лос Уесос]] ([[Atapuerca Mountains|Сиерра де Атапуерка]], Испаниа), [[Вертешсёлёш (стоянка)|Вертесселос]] ([[Венгриа|Венгриа]]), [[Гейдельберг|Хаидельберг]], [[Штейнгеймский человек|Штаинхаим]] ([[Германиа|Германиа]]), Мала Баланика ([[Сербиа|Сербиа]]), [[Петралона]] ([[Бырзентәыла|Бырзентәыла]]), [[Черепа Саккопасторе|Саккопасторе]], [[Альтамура]], [[Чепрано]] ихыбаҩқәа (''[[Homo cepranensis]]''), Изерниа ла Пинета, [[Фонтана Рануччио]]<ref>[http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248414002097 A revision of hominin fossil teeth from Fontana Ranuccio (Middle Pleistocene, Anagni, Frosinone, Italy)]</ref>, Визолиано<ref>{{Cite web |url=http://antropogenez.ru/location/79/ |title=Визольяно / Visogliano Shelter; il Riparo di Visogliano |access-date=2016-05-29 |archive-date=2015-10-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151004214525/http://antropogenez.ru/location/79/ |url-status=live }}</ref> (Италиа), Суонскомб ([[Англызтәыла|Англиа]]), Арага, [[Тотавельский человек|Тотавел]] (Франциа), [[Пршезлетице|Презлетице]] ([[Чехиа|Чехтәи Ареспублика]])<ref>{{Cite web |url=http://antropogenez.ru/location/84/ |title=Пшезлетице / Prezletice |access-date=2016-05-29 |archive-date=2016-08-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160807130254/http://antropogenez.ru/location/84/ |url-status=live }}</ref>), аҵыхәтәантәи европатәи аҳауа ҭагылазаашьа иақәшәо иҷыдоу форма ааирԥшуан. Иахьатәи аамҭазы Европаҿы раԥхьаӡатәи ауаатәыҩса (''Homo sapiens'') ицәырҵра 45 820 инаркны 43 650 шықәса раԥхьа рыбжьара ауп ([[Дославянская Болгария|Болгариа]] иҟоу [[Бачо Киро (пещера)|Бачо Киро]] аҳаԥы), 40—37 зқьышықәса раԥхьа ([[Пештера-ку-Оасе|Пештера ку Оасе]], [[Маркина гора|Маркина Гора]], Козарника аҳаԥы (Болгариа), [[Фумане|Фуманеи]] Гротта дель Каваллои (Италиа) иара убас [[Кентская пещера|Кент аҳаԥы]] (Британиа Ду)<ref>{{Cite web |url=http://antropogenez.ru/single-news/article/147/ |title=Древнейший сапиенс Европы!.. И опять древнейший сапиенс Европы!!! |access-date=2015-09-12 |archive-date=2014-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141213064446/http://antropogenez.ru/single-news/article/147/ |url-status=live }}</ref>), насгьы 43—39 зқьышықәса раԥхьа [[неандерталец|неандерталуаа]] аҵыхәтәан иӡит<ref>{{Cite web |url=http://www.nature.com/nature/journal/v512/n7514/full/nature13621.html |title=The timing and spatiotemporal patterning of Neanderthal disappearance |access-date=2016-04-24 |archive-date=2016-03-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306133646/http://www.nature.com/nature/journal/v512/n7514/full/nature13621.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://antropogenez.ru/article/859/ |title=4. Поздние неандертальцы — не такие уж поздние // Новейшие денисовцы, древнейшая ДНК. 14 антропологических новостей из Лондона |access-date=2016-04-24 |archive-date=2020-02-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200210063221/http://antropogenez.ru/article/859/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/news/25856/ |title=«Испанские» неандертальцы исчезли до прихода сапиенсов |access-date=2016-04-24 |archive-date=2016-03-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160328000029/http://www.nkj.ru/news/25856/ |url-status=live }}</ref>. Неандерталуаҩцәеи иахьатәи ауааи ԥыҭраамҭак адунеи еицанын<ref>{{Cite web |url=http://www.vesti.ru/doc.html?id=1911099 |title=Вести.Ru: Неандертальцы жили рядом с людьми 5 тысяч лет<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2014-11-29 |archive-date=2014-12-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141205211438/http://www.vesti.ru/doc.html?id=1911099 |url-status=live }}</ref>. Еиуеиԥшым ахәшьарақәа рыла, 27 000 шықәса раԥхьа Европа ауааԥсыра зықьҩык ракәын иҟаз<ref>{{Cite web |url=https://www.msn.com/en-ca/news/technology/the-first-europeans-werent-who-you-might-think/ar-AAE525S |title=The first Europeans weren't who you might think |access-date=2019-07-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190714172304/https://www.msn.com/en-ca/news/technology/the-first-europeans-werent-who-you-might-think/ar-AAE525S |archive-date=2019-07-14 |url-status=dead }}</ref>. Апопуляциатә генетик [[Кавалли-Сфорца]], агенетикатә анализ шьаҭас иҟаҵаны, ҳаамҭазтәи ауаа рмиграциатә мҩақәа рацәаны иаликааит, урҭ рҟынтәи акыр зҵазкуа ахәҭақәа рахь иаҵанакуеит аҵааҭрақәа рыла аладаҟа рыԥсахра, Азиа Хәыҷы аҟынтәи адгьылықәаарыхыҩцәа раара, акаршәрақәа рҟынтәи аиҭаҵуаа раара, уҳәа убас иҵегьы. Агенетикатәи абызшәатәи адыррақәа реиҿырԥшра иҳанаҭоит агәаанагара, аҵааршәқәа апалеолит аамҭазы инхоз ауааԥсыра аладаҟа иаанашьҭит ҳәа, насгьы уи нахыс еиҳарак ашьхақәа рҿы инхоз — еиәарак [[баски|абаскқәа]], рхаҭара зыхьчоз ажәларқәа маҷҩуп. Амиграциа еиуеиԥшым ацәқәырԥақәа амоуп, еиҳарак [[Малая Азия|Азиа Хәыҷы]] аҟынтәи — [[кельты|Кельтцәа]], [[романские народы|Романцәа]], [[германцы|Агерманцәа]], [[славяне|Славианцәа]], егьырҭ ажәларқәа (иахәаԥш Кавалло, «Genes, Peoples, and Languages»<ref>[https://web.archive.org/web/20050307134942/http://www.fsbassociates.com/fsg/genespeopleslanguages.htm Genes, Peoples, and Languages]</ref>) рҟынтәи. Шәахә. иара убас: [[ориньякская культура|ориантәи акультура]], [[граветтская культура|граветтәи акультура]], [[мадленская культура|мадлентәи акультура]], [[кундская культура|кундтәи акультура]], [[Веретье (культура)|Веретие акультура]], уҳәа убас иҵегьы. Иааиԥмырҟьаӡакәа 7 азқьышықәса ҳ. ҟ. еицырдыруеит [[Болгариа|Болгариа]], [[Румыниа|Румыниа]], [[Бырзентәыла|Грециа]] анырхарақәа. === Анеолит === {{main|Анеолиттә Европа}} [[Файл:European Late Neolithic.gif|мини|left|Анеолиттә Европа]] [[Файл:Photo Ellis Hal Salflieni.jpg|мини|[[Мегалит|Мегалиттәи]] [[гипогей|агипогеум]] [[Халь-Сафлини|Хал Сафлини]], Мальта (III азқьышықәса ҳ. ҟ.)]] [[Файл:Sleeping Lady Hal Saflieni.jpg|мини|Анеолит аамҭазы ицәоу аԥҳәыс лхаҿсахьа]] [[Неолит|Анеолит]] [[Центральная Европа|Агәҭантәи Европа]] 6-тәи азқьышықәса ҳ. ҟ. азы инаӡеит, [[Северная Европа|Аҩадатәи Европа]] ахәҭақәа рҿы 5, 4-тәи азқьышықәсақәа рзы ҳ. ҟ. Европа зегьы зҵанакуаз аҭоурых аԥхьатәи акультура аарԥшӡам. [[Ранние европейские земледельцы|Раԥхьатәи европатәи адгьылықәаарыхыҩцәа]] [[Анатолия|Анатолиантәи]] Аахыҵ-мрагыларатәи Европа ала Европаҟа иааит, иааизакны 7000 шықәса ҳ. ҟ. инаркны Ажәытәтәи Европа акультуреи адинхаҵареи атәы уҳәар алшоит археологиатә дыррақәа рыла (культура хадақәас иҟоу [[Трипольская культура|Трипиллиа]], [[Винча (культура)|Винка]], [[Лендьель (археологическая культура)|Ленгиел]], [[культура воронковидных кубков|Фуннел Бикерс]]) иара убасгьы индоевропатәи раԥхьатәи аетникатә субстрат акәын ҳәа иԥхьаӡоу ([[минойцы|Миноанцәа]], [[сикулы|Сикулцәа]], [[иберы|Иберцәа]], [[лелеги|Лелегцәа]], [[пеласги|Пеласгцәа]]) ажәларқәа рҭоурыхтә шьақәырӷәӷәарақәа рыла. Ажәытә Европа инхоз ауаа ирыздыруамызт [[гончарный круг|анышәаԥшьҟаҵара акәырша]]реи [[Агьежь|аикәырша]]реи. Ахәқәа реиԥш иҟаз ирӷәӷәаз аҭыԥқәа «[[Полис (античность)|полисқәа]]» рҿы инхоз индоевропауаа реиԥш акәымкәа, урҭ адәкаршәрақәа рҿы иҟоу ақыҭақәа рҿы анхарҭа ҭыԥ хәыҷқәа рҿы инхон ([[Балкантәи адгьылбжьахабжа|Балканқәа]] рҿы 3000—4000 ауааԥсыра рзы иаԥҵаз анхарҭақәа ыҟан). === Аџьаз аамҭа === {{main|Европа аџьаз аамҭа}} [[Файл:Expansion of farming in western Eurasia, 9600–4000 BCE.png|мини|Ақыҭанхамҩа алаҵәара алада-мраҭашәаратәи Азиа аҟынтәи Европеи ҩада-мраҭашәаратәи Африкеи рҟынӡа, 9600 инаркны 4000 шықәса ҳ. ҟ. рыбжьара]] [[Файл:Mycenae lion gate dsc06382.jpg|мини|[[Микены|Микенатәи]] [[Львиные ворота|Алымтә гәашә]]]] [[Файл:Linear B (Mycenaean Greek) NAMA Tablette 7671.jpg|мини|Микенатәи аҩыра]] [[Файл:Bronze age weapons Romania.jpg|мини|Аџьаз аамҭа абџьарқәа]] Аҩбатәи азқьышықәса алагамҭазы ҳ. ҟ. [[индоевропейцы|индоевропатәи ажәларқәа]] Мраҭашәареи Аахыҵи Европеи ртәылаҿацә ахь аиасра иалагеит<ref>{{Cite web |url=http://www.ancienthistory.spb.ru/book/6-18hetty/ |title=ancienthistory.spb.ru<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-05-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080331112646/http://www.ancienthistory.spb.ru/book/6-18hetty/ |archive-date=2008-03-31 |url-status=dead }}</ref>. Сардиниа, мрагыларахьтәи ақәылара иахҟьаны, еиҳа иҿиаз [[нураг|Нурагетәи]] аргылаҩцәа ркультура шьақәгылеит. Европаҿы раԥхьаӡа еицырдыруаз аҩыратә цивилизациа [[Крит|Криттәи]] адгьылбжьахаҿы иҟаз [[Минойская цивилизация|Миноиатәи ацивилизациа]] акәын, анаҩс [[Бырзентәыла|Грециа]], аҩбатәи азқьышықәса инаркны ҳ. ҟ. Раԥхьатәи ақалақь-ҳәынҭқаррақәа шьақәгылеит XVII—XVI ашәышықәсақәа рзы ҳ. ҟ. — [[Микены|Микена]], [[Тиринф|Тиринс]], [[Пилос]] — [[Крит]] еизааигәаз акультуратәи ахәаахәҭратәи еизыҟазаашьақәа рыман, [[Микенская цивилизация|Микентәи акультура]] [[минойская цивилизация|Миноиатәи ацивилизациа]] аҟынтәи акыр амԥсахит, уи анырра акульттә [[обряд|ритуалқәа]], асоциалтә ԥсҭазаара, аҟазаратә баҟақәа рҿы иубарҭоуп; ҳәарада, аӷбақәа рыҟаҵаратә ҟазара Критаа рҟынтәи ирыдыркылеит. XV—XIII ашәышықәсақәа рзы ҳ. ҟ. Ахеиаа [[Крит|Крити]] [[Киклады|Кикладеи]] ргеит, [[Эгейское море|Егеиатәи Амшын]] аҿы иҟоу адгьылбжьахақәа рацәаны аколонизациа азыруит, Бырзентәыла адгьылҵакыраҿы анхарҭа ҭыԥқәа шьақәдыргылеит, анаҩс урҭ аҭыԥқәа рҿы еицырдыруа ажәытәтәи ақалақь-ҳәынҭқаррақәа — [[Коринф]], [[Афины]], [[Дельфы|Дельфи]], [[Фивы (Греция)|Теба]] шьақәгылахоит. Ари апериод Микентәи ацивилизациа аҿиара аамҭа ҳәа иԥхьаӡоуп. == Аихатә аамҭа == === Бырзентәылеи Балканқәеи === {{main|Ажәытәтәи Бырзентәыла}} [[Бронзовый век|Аџьаз аамҭа]] аҵыхәтәаны, ажәытәтәи Абырзенцәа рҳәынҭқаррақәа еилаҳаит, насгьы [[Греческие Тёмные Века|Абырзенцәа раамҭа лашьцақәа]] алагеит, анаҩс иааит [[Классическая Греция|Аклассикатә Бырзентәыла]]. Аихатә аамҭазы [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|Балканқәа]] рҿы инхон апалео-балкантә жәларқәа, иаҳҳәап, [[Фракийцы|фракиааи]] [[Иллирийцы|иллириааи]]. === Акельтцәа === Иааизакны 400 шықәса ҳ. ҟ. рзы аихатә аамҭа [[культура Ла Тене|Ла Тен]] акультура [[Пиренейский полуостров|Ибериатәи адгьылбажьахала]]нӡа инеит, ԥасатәи Ибериатәи ауааԥсыра ирылаӡҩаны, уи иахҟьаны иҟалеит зеиԥшыҟам [[Кельтоиберы|Кельтебриатәи акультура]]. [[Древний Рим|Аурымцәа]] кельтцәеи дареи реизыҟазаашьақәа ртәы зҳәоз адыррақәа рацәаны иаанрыжьит. Абарҭ аҳасабырбақәеи археологиатә шьақәырӷәӷәарақәеи рыла анырра ду змаз ари акультура еиҳа раԥхьатәи аилкаара еилаҳкаауеит. Кельтцәа ирылшеит, еиҿкаамзаргьы, Аурымтәи аҳәынҭқарра ӷәӷәала аҿагылара, уи иалнаршеит Аладатәи Европа еиҳау ахәҭа ампыҵахалареи аколонизациа азоуреи. Кельтцәа аҩыратә бызшәаны рхы иадырхәон [[Огамическое письмо|Огамтәи аҩыра]]. === Италиа === {{main|Аетруриа}} Егьырҭ италиаа реиԥш, етрусцәагьы ахеидкылақәаны еидыз ақалақьқәа рҿы инхон; Убас, [[Рим|Рим]]тәи аамҭазы, [[этруски|Етрусктәи]] аидгыла ахаҭа иаҵанакуан 12 қалақьтә еилазаарақәа: Тарквиниа (иахьатәи Корнето азааигәара), Вольци, Ветулониа (етрусктәи ''Ватл''), [[Волатерры|Волатерр]] (етрусктәи ''Велатра''), [[Вольсинии|Волсиниус]] (етрусктәи ''Velsuna''), Аррециус, [[Клузий|Клузиус]] ([[порсенна|Порсенна]] инхарҭа), [[Цере (Этрурия)|Каере]] (Агилла), Таркинцәа рҳаҭгәын (''Тарчнас''), [[Кортона]], Перусиус, Популониа (етрусктәи бызшәала ''Пуплуна''; Популониа аҭыԥан, [[Вейи|Веиаа]] раԥхьаӡа аилазаара иалахәын), [[Рузеллы|Рузелла]]. Иаанхаз ақалақьқәа ари ажәаҩатәи ауаажәларрақәа ирхьыԥшын: иаҳҳәап, [[Фалерии|Фалериа]]а Веиаа ирхьыԥшын, [[Капена]] — Фалериа иахьыԥшын. Аидгыла аилатәарақәа иааиԥмырҟьаӡакәани иҷыдалкааныи имҩаԥысуан (урҭ есышықәса ааԥынра имҩаԥысуан), насгьы анцәаԥҳәыс Вольтумна лыхьӡ зху аныҳәарҭаҿы имҩаԥысуан. Урҭ аизарақәа рҿы аидгыла азеиԥшусқәа зегьы рыӡбон (еиҳарак аибашьреи аҭынчреи рызҵаарақәа), еицырзеиԥшу адинтә ныҳәақәа азгәарҭон; Аизара амшқәа раан ахәмаррақәеи аицлабрақәеи еиҿыркаауан. Зыӡбахә ҳәоу аидгыла адагьы, иҟан даҽа еидгылақәакгьы (убас иҟоу 12 қалақьк рҟынтә), По аӡиас акаршәраҿыни, Кампаниаҿынгьы. Етрусктәи ақалақьқәа рҿы аҳра зуаз раԥхьатәи аҳтә, насшәа аамҭалатәи олигархцәа — Лукумони (Етр. ''lauchme'' — {{lang-la|princeps}}) змаз аристократцәа рыла. VIII, VII ашәышықәсақәа рзы Етрускцәа рполитикатә мчра [[Лациум|Латиум]]и Кампаниеи рҟынӡа иаларҵәан; Рим изныкымкәа ампыҵахалаҩцәа — лукумонаа рымчрахь ииасуан. Абарҭ ахҭысқәа рҭоурыхтә еиҭаҳәарақәа убарҭоуп Тарквинаа рышьҭра Рим аҳра аныруаз, Селес Вибеннеи Мастарнеи ирызку аҳәамҭақәа рҿы; аҵыхәтәантәи Нибур аҳ [[Сервий Туллий|Сервиус Тулли]] диеиԥшуп (еиқәырԥш. Гардхаузен, “Mastarna oder Servius Tullius”, [[Лейпциг|Леипциг]], [[1882]]). Иара убас шьақәнарӷәӷәоит атопографиатә дыррақәагьы: Есквилин, насгьы Тускустәи аквартал (vicas Tuscus) Рим, Латиум егьырҭ ақалақьқәа рҿы етрусктәи анекрополь аҟазаара. Тарквиниа ақалақь анкаҳа (VI ашәышықәса аҵыхәтәаны), [[Лациум|Латиум]] аҟны Етрускцәа рнапхгара хыркәшан, шәышықәсақәа рышьҭахь Рим политикала еиҳа иӷәӷәахеит, насгьы Веиаа ақалақь агарала Етруриа ааха анаҭартә еиԥш алшара аиуит. === Ажәытә Германиа === {{main|Ажәытә Германиа}} Раԥхьаӡа [[романизация|ароманизациа]] аҽазышәарақәа ҟаиҵеит [[Гаи Иулии Цезар|Иули Цезар]], уи Мозель аӡиас акаршәраҟынӡа днеит, анаҩс [[Рейн]] дахысны [[Рур (приток Рейна)|Рур]] днеит. 16 шықәса ҳ. ҟ. рҟынӡа Германиа ахәҭак [[Галлия|Галлиа]] Комата (''Gallia Comata'') апровинциа иахәҭакын. 12 шықәса ҳ. ҟ. азы амҽхак ду змоу германтә кампаниа мҩаԥигеит [[Нерон Клавдий Друз Германик|Нерон Клавдиус Друз]], уи Германикус ҳәа атитул иоуит. Аимпериа аҳәаақәа Альбис ([[Эльба (река)|Ельба]]) аҟынӡа амҽхак ҭбаан, 9 шықәса ҳ. ҟ. азы ахылҵышьҭрақәа рыбжеиҳарак анапаҵақа иааган.. [[Тиберий|Тибери]] уи иус иациҵеит. [[Октавиан Август|Август]], абри аусура абзоурала, Альбиси Рони (Рейни) рыбжьара Германиа Ду (''Germania Magna'') аиҿкаара рҭахын, аха ахылҵышьҭрақәа жәпакы рыдгьылҵакыра апровинциа ҳәа астатус аиоура иаҿагылон. 16—13 ашықәсқәа ҳ. ҟ. рзы Бельгиатәи Галлиа (''Gallia Belgica'') еиҿкаан Ҵаҟатәи (''Inferior'') Хыхьтәи (''Superior'') Германиа арратә цәаҳәа. [[Домициан]] арҭ ацәаҳәақәа ихьыԥшым апровинциақәаны ианыҟаиҵаз 83/84 шықәсқәанӡа, Ҵаҟатәии Абжьаратәи Реини рҿы иҟаз арқәа рнапхгаҩцәа формала Бельгиатәи Галлиа апрокурор ихылаԥшуан. Аҩ-регионк рыбжьара иҟаз аҳәаа Рейн акәын, уи ибзианы иӷәӷәаз аҳәаа ([[лимес|алимес]]) иаҩызахеит. Рейн аҳәаа аимпериаҿы зегь реиҳа иҭышәынтәаламыз аҳәаақәа иреиуан, убри аҟнытә Рим уа агарнизон ӷәӷәақәа аман. Аха, иааизакны 103 шықәса инаркны IV ашәышықәса аҵыхәанӡа, уи ахьчара иалагеит 2 легион мацара — [[Бонн]] ''I Минервиа'', Кастрес Ветере ''VI Victrix'', анаҩс «exercitus Germanicus Inferior» (''EXEGERINF'') ҳәа изышьҭаз — «Лаҟәтәи Германиа ар». 400 шықәса раҟара азы, [[Стилихон]] иаанхаз агорнизон зегь Италиаҟа ииаигеит, нас Германиа иаанхеит ирацәамыз аиҟәшақәа. === Британиа === {{main|Аурымтәи Британиа}} I ашәышықәса агәҭаны ҳ. ҟ. азы Рим [[Галлия|Галлиа]] анампыҵахала ашьҭахь, [[Гаи Иулии Цезар|Иули Цезар]] [[Римская Британия|Британиа]]ҟа ҩ-кампаниак мҩаԥигеит (55, 54 ҳ. ҟ.). Рим Британиа системала ампыҵахалара 43 н. э. шықәсазы иалаган, насгьы еиҳарак 60-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы ихыркәшахеит. Британиа [[Римская империя|Римтәи аимпериа]] иацәыхараз апровинциақәа ируакхеит. Еиҳарак аладатәи, амрагыларатәи, егьи ахәҭала агәҭантәи арегионқәа рҿы ароманизациа азун; мраҭашәареи Аҩадеи уи анырра рнамҭеит ҳәа ҳҳәар ҳалшоит. Аҭыԥантәи ауааԥсыра рыбжьара лассы-лассы ақәгыларақәа ҟалон (иаҳҳәап, 61 шықәсазы [[Боудикка|Будиккатәи]] ақәгылара). Ампыҵахалара ирӷәӷәаз апунктқәеи (аурымтә гыларҭақәа) [[римская дорога|арратә мҩақәеи]] рсистема ала ишьақәырӷәӷәан. Аҩадатәи аҳәаақәа рҿы [[вал (земляной)|аурымтә нышәеиқәыԥсақәа]] дыргылон. Уи асоциалтә еиҟәыҭхара апроцесс арццакуа, ари ампыҵахалара [[кельты|Кельттәи]] ауаажәларраҿы шьаҭанкылатәи аԥсахрақәа аанамгаӡеит. Римтәи аимпериа акризис Британиа алахьынҵагьы ианыруан. III ашәышықәса аҵыхәтәантәи аамҭазы, Кельттәии [[саксы|Саксонтәии]] ахылҵышьҭрақәа рқәыларақәа иалагеит. V ашәышықәса алагамҭазы Британиа Римтәи аҳра аанкылан. Британиа ҿыц ихьыԥшым кельттәи атәылаҿацәқәа жәпакны еилаҳаит. == Антикара == === Аеллинизм === {{main|Аеллинизм}} [[Файл:Sparta territory.jpg|thumb|left|''Спарта адгьылҵакыра]] [[Файл:Europe map 220BC.PNG|thumb|Европа 220 шықәса ҳ. ҟ. азы]] [[Эллинизм|Аеллинисттә цивилизациа]] ақалақь-ҳәынҭқаррақәа ҳәа (урҭ рҟынтә зегь реиҳа ихадоу [[Афины]], [[Спарта]] ракәын) иалагеит, урҭ ирыман зегь раасҭа еиуеиԥшымыз анапхгареи акультуреи, [[Афилософиа|афилософиеи]], [[Аҭҵаарадырра|аҭҵаарадырреи]], [[политика|аполитикеи]], [[Аспорт|аспорти]], [[театр|атеатри]], [[музыка|амузыкеи]] ахкқәа. Аеллинтә қалақь-ҳәынҭқаррақәа [[Амшын Еиқәа|Амшын Еиқәа]], [[Адгьылбжьаратәи амшын|Абжьаратәи амшын]], [[Малая Азия|Азиа Хәыҷы]], [[Сицилия|Сицилиа]], Аахыҵтәи Италиа (''Magna Graecia'') рыԥшаҳәақәа рҿы аколониақәа рацәаны иаԥырҵеит, аха IV ашәышықәсазы ҳ. ҟ. рыҩныҵҟатәи аибашьрақәа ирыхҟьаны урҭ аҳ [[Филипп II Македонский|Филипп II Македониатәи]] изы имариаз ԥшаахны иҟалеит. Иԥа [[Алеқсандр Македонски|Александр Ду]] иҟаиҵаз акампаниақәа рыла абырзентә культура [[Џьамтәыла|Персиеи]], [[Мсыр|Мыср]]еи, [[Индиа|Индиеи]] ирыланаҵәеит, аха уи адагьы, арҭ атәылақәа ркультурақәа ржәытәтәи акультурақәа реимадара арманшәалеит, убри ала [[Эллинизм|еллинизм]] ҳәа изышьҭоу аҿиаратә аамҭа ҿыц аанарԥшит. === Ажәытәтәи Рим === {{main|Ажәытәтәи Рим}} [[Файл:Roman expansion 264 BC Shepherd.jpg|right|thumb|[[Древний Рим|Римтәи]] аҽырҭбаара 264 ҳ. ҟ. — 180 ҳ.ԥ.]] Абырзенцәа рдыррақәа иреиҳау ахәҭа Италиа адгьылҵакыра аҟынтәи зыҽзырҭбааз, [[Древний Рим|Аурымтәи аҳәынҭқарра]] иаҵанакит.Аурымаа рыбџьартә мчра дуӡӡеи, раӷацәа реиҳараҩык рҿагылара рылымшареи ирыхҟьаны, Аурымтәи амчра аизҳараҿы зегь реиҳа ихьанҭаз аԥышәара ҟанаҵеит [[Карфаген (государство)|Карфаген]] иҟаз [[Финикия|Финикиитәи]] аколониа, аха III ашәышықәса аҵыхәтәаны ҳ. ҟ. Карфаген ааха анаиу Аурымтәи [[гегемония|агегемониа]] алагара ашьаҭа акит. Раԥхьа аҳцәа анапхгара ззызуаз, нас асенатортә республика ҳәа (иахәаԥш [[Республика (Древний Рим)|Римтәи Ареспублика]]) иҟаз, Ажәытәтәи Рим аҵыхәтәантәи аамҭазы [[Римская империя|империаны иҟалеит]] I ашәышықәса аҵыхәтәаны ҳ. ҟ., [[Октавиан Август|Августи]], насгьы иара иавторитартә шьҭанеицәа раан. [[Римская империя|Аурымтәи аимпериа]] ацентр [[Адгьылбжьаратәи амшын|Абжьаратәи Амшын]] аҿы иҟан, уи аԥшаҳәаҿы иҟаз атәылақәа зегьы рнапаҵаҟа иҟан; аимпериа аҩадатәи аҳәаа аӡиасқәа [[Рейн|Реини]] [[Дунай|Дунеи]] рыла иарбоуп; Аимператор [[Траян|Траиан]] ихаан (ҳ.ԥ. II ашәышықәсазы), аимпериа зегь реиҳа аҽарҭбааит, [[Римская Британия|Римтәи Британиа]], [[Дакия|Дакиа]], [[Аҩӡыбжьара|Месопотамиа]] адгьылҵакырақәа нацҵаны. Аимпериа иаанагеит аҭынчреи, ацивилизациеи, еффективтәи ацентралтә ҳәынҭқарреи, аха ҳ.ԥ. ахԥатәи ашәышықәсазы еиуеиԥшым [[Кризис Римской империи III века|атәылауаҩратә еибашьрақәа]] ирыхҟьаны уи еилаҳаит. IV ашәышықәсазы аимператорцәа [[Диоклетиан]]и [[Константин I Великий|Константин I]] Дуи ирылшеит аимпериа [[Западная Римская империя|Мраҭашәареи]] Мрагыларатәии ахәҭақәа рыла еиҩшаны (V ашәышықәсазы Мрагыларатәи ахәҭа ахьыԥшым [[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиа]] аҳәынҭқарраны иҟалеит) Аурымтәи аимпериа аилабгара апроцесс аанкылара. Диоклетиан [[Ақьырсианра|ақьырсианра]] ӷәӷәала данашьҭаз аамҭазы, Константин I 313 шықәсазы [[Миланский эдикт|Милантәи иедикт]] ала ақьырсианцәа рышьҭашәарыцарақәа рҵыхәтәа ԥҵәоуп ҳәа рылаирҵәеит, убас ала аимпериа анаҩс 380 шықәсазы официалла ақьырсианра аиуразы аҭагылазаашьа шьақәиргылеит. Уи иабзоураны [[Христианская церковь|Ауахәама]] акыр зҵазкуа ҳәынҭқарратә усбарҭаны иҟалеит. == Абжьаратәи ашәышықәсақәа == === Заатәи абжьаратәи ашәышықәсақәа === {{main|Заатәи абжьаратәи ашәышықәсақәа}} [[Файл:Europe 526-600.jpg|right|thumb|Европа 526 шықәсазы — [[готы|аготцәа]] рнапхгара аҵаҟа, насгьы [[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиатәи Аимпериа]] 600 шықәсазы, уи аҿиара аамҭазы]] 500 инаркны 1000 шықәса рҟынӡа абжьаратәи ашәышықәсақәа раԥхьатәи амшқәа рзы [[Великое переселение народов|ажәларқәа рмиграциа ду]] ҟалеит, [[Авикингцәа|авикингцәеи]] [[тюрки|атиуркцәеи]] Европаҟа иааит, ицәырҵит [[гунны|гуннаа]], [[авары|аварқәа]], [[хазары|ахазарқәа]], [[болгары|аболгарқәа]] рханрақәа; [[Италиа|Италиа]] иҟаз [[остготы|остготқәа]], [[Аквитания (регион)|Аквитаниеи]] [[Пиренейский полуостров|Пиренеитәи адгьылбжьахала]]ҿы иҟаз [[вестготы|авестготцәа]] раҳрақәа, насгьы [[Франкское государство|Франктәи аҳәынҭқарра]] шьақәгылеит, уи ианыҿиоз аамҭазы Европа ихадоу ахәҭа аанакылон<ref>{{cite web|date=2013-12-06|url=http://dekorrast.narod.ru/history/eu500.html|title=Исторические карты Европы|access-date=2013-12-06|archive-date=2013-12-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20131213125150/http://dekorrast.narod.ru/history/eu500.html|url-status=live}}</ref>. Аԥацәа рыбжьара аҭынха ашара атрадициа иахҟьаны, Франкцәа рыдгьылҵакыра еилаӡаны мацара акәын иаку ҳәынҭқарраны анапхгара шаиуаз, уи еихшаны иҟан еиуеиԥшым аҳрақәа рыла (''regna''). Аамҭа цацыԥхьаӡа аҳрақәа рхыԥхьаӡареи рҭыԥқәеи рҽырыԥсахуан, раԥхьаӡа аҳра заҵәык акәын ''Франкиа'' ҳәа изышьҭаз, уи Европа аҩадатәи ахәҭаҿы Реини [[Маас|Маус]]и аӡиасқәа рҿы иҟаз [[Австразия|Австразиа]] акәын; аха зны-зынла аӡиас [[Луара]] аҩадахьы, аӡиас [[Сена]] амраҭашәарахь иҟаз [[Нейстрия|Неустриа]] аҳрагьы ари ахшыҩзышьҭра иаҵанакуан. Аамҭа цацыԥхьаӡа, ахьӡ ''Франкиа'' ахархәара [[Париж]]ҟа ииасит, аҵыхәтәан Париж иаакәыршаны иҟаз Сена аӡиас аӡҭарчы аҭыԥ аҿы иҟалеит (иахьа [[Иль-де-Франс]] ҳәа иашьҭоуп), уи [[Средневековая Франция|Франциа аҳра]] зегьы ахьӡ анаҭеит. VIII ашәышықәсазы [[Пиренейский полуостров|пиренеитәи адгьылбжьахала]] атәцәа ирымпыҵаркит. <!-- и прозвали место Андалузия(земля варваров) этим же закрепилась названия королевства, арабы принесли собой разные технологий и знаний, строились медресе(университет) и медпункты. в Кордову приезжали со всей Европы студенты, Кордову называли жемчужиной мира, арабы в основном заимствовали у греков и римов затем усовершенствовали эти так же есть многие ученые Одним из первых ученых Аль-Андалуз был ‘Аббас ибн Фарнас. Как и многие ученые того времени, он занимался разными науками, но больше всего его интересовала механика. В 880 году он впервые сконструировал летательный аппарат. Также Ибн Фирнас разработал новую модель водяных часов и некий аналог метронома, нашел способ изготавливать бесцветное стекло, занимался разработкой разного рода стеклянных планисфер, делал корректирующие линзы (так называемые ‘камни для чтения’), нашел способ резки кристаллов, изобрел систему из колец, пригодную для изображения движения звезд и планет. Наиболее выдающимся математиком и астрономом Аль-Андалуз X века был Абуль-Касим Маслама ибн Ахмад Аль-Маджритий (Маслама Мадридский) (ок.940-1008 г.). Он написал ряд книг по астрономии и математике, много работал над изучением и арабским переводом «Альмагеста» Птолемея, расширил и исправил астрономические таблицы знаменитого ученого Аль-Хауаризмий. Он также составил преобразовательные таблицы, в которых даты персидского календаря были соотнесены с датами hиджры таким образом, что события из истории Персии впервые были точно датированы. Кроме этого Маслама Аль-Маджритий разработал новые геодезические методы, а также написал книгу об экономике Аль-Андалуз. Он не только сам был выдающимся ученым, но и основал школу астрономии и математики, что положило начало организованным научным исследованиям в Аль-Андалуз. Ибраһим ибн Яхья Ан-Наккаш Аз-Заркалий (1029—1087), известный на Западе как Арзакел, был ведущим математиком и астрономом Аль-Андалуз в 11 веке. Он превзошел остальных ученых в разработке точных астрономических инструментов и сконструировал водные часы, способные определять часы дня и ночи, а также показывавшие дни лунных месяцев. Он внес значительный вклад в составление знаменитых Толедских таблиц — в высшей степени точной систематизации астрономических данных. Аз-Заркалий также известен своей «Книгой Таблиц», которые позволяли определять дни по разным календарям, а также положение планет в любое необходимое время. Ученые мусульманской Испании также сделали значительный вклад в развитие медицины. Одним из самых известных врачей Аль-Андалуз был Абуль-Касим Аз-Захрауий (963—1013). Наибольшие его достижения связаны с хирургией. Он составил знаменитую 30-томную медицинскую энциклопедию «Аль-Тасриф», охватившую различные аспекты медицинской науки. Наиболее важная часть этой энциклопедии состоит из трех книг по хирургии. Позднее эта энциклопедия была переведена на латынь и использовалась медиками по всей Европе. Аз-Заhрауий известен и тем, что изобрел ряд хирургических инструментов. Также он был экспертом в области стоматологии. Ещё одно изобретение Аз-Заhрауий — твердая губная помада на основе воска, ароматизаторов и красителей. Также в развитие медицины внесли свой вклад такие знаменитые андалузские ученые, как Мухаммад ибн Ахмад ибн Рушд (Аверроэс) (1126—1198) — автор медицинской энциклопедии «Куллият»; ‘Абдуль-Малик ибн Зуhр (Авензоар) (1072—1162) — потомственный врач, автор книг по вопросам питания, диетологии и гигиены; Мухаммад Лисануд-Дин ибн Аль-Хатыб (1313—1374) — автор книги по теории инфекционных заболеваний; Мухаммад ибн Закарийя Ар-Разий (864—925) — автор медицинских энциклопедий, который первым стал использовать гипсовую повязку и вату, был специалистом по организации больниц и ввел в медицинскую практику составление истории болезни. Андалузские врачи также уделяли внимание этике и гигиене в медицине. Ученые отмечали, что моральные качества обязательны для врача — он должен быть чутким, сострадательным, способным выдерживать резкую критику, а также врач должен быть чистоплотным и вести себя достойно. С развитием медицины и фармацевтики андалузские врачи также заинтересовались ботаникой. Мухаммад ибн Аль-Байтар (1190—1248) дал описание более 2600 лекарств и лекарственных и других растений. А Яхья ибн Аль-Аууам составил каталог сотен видов растений и дал точные указания по их разведению и применению. Он пишет, к примеру, как прививать деревья, выводить растения-гибриды, останавливать болезни растений и уничтожать насекомых-паразитов, а также создавать растительные духи.создавать растительные духи. Важной областью исследований в Аль-Андалус была география. Ахмад ибн Мухаммад Ар-Разий написал книгу по общей географии Аль-Андалуз, Мухаммад ибн Юсуф Аль-Уаррак описал топографию Северной Африки, а ‘Абдуллаh Аль-Бакрий (1014—1094) написал энциклопедический справочник стран мира, который включал историю, описания традиций, климата, крупнейших городов и даже короткие занимательные рассказы. Большой вклад в развитие географии сделали и знаменитые путешественники: Мухаммад ибн Ахмад ибн Джубайр (1145—1217), описавший в путевых дневниках свои странствия, и известный картограф Мухаммад Аль-Идрисий (1100—1165). Ученые Аль-Андалуз также внесли большой вклад в изучение истории. Мухаммад Лисануд-Дин ибн Аль-Хатыб написал труды «Повествование по истории Гранады» и «История мусульманской Испании», которые являются важными источниками по истории мусульманской Испании. А ‘Абдуррахман Ибн Халдун прославился как автор труда «Книга назидательных примеров по истории арабов, персов и берберов и их современников, имевших большую власть». А также андалузские ученые развивали такие науки как лингвистика, социология, обществоведение, экономика и др. Список научных достижений мусульманских ученых Испании огромен. Они разработали и внедрили множество технологических новшеств в таких областях как обработка металла, ткацкое дело, строительство, сельское хозяйство и многих других.но последствие из за внутренний распада королевство распалась на мелкие тайфы самая последняя пала Гранада в 1453году. В Испаний осталась много архитектурных строений и разных построек один из них Альгамбре. Вследствие традиции разделять наследство между сыновьями, территория франков только условно управлялась как единое государство, фактически она была разделена на несколько подчиненных королевств (''regna''). Количество и расположение королевств менялось с течением времени, и изначально ''Франкией'' называлось только одно королевство, а именно [[Австразия]], располагавшееся в северной части Европы на реках [[Рейн]] и [[Маас]]; тем не менее, иногда в это понятие включали и королевство [[Нейстрия]], находившееся севернее реки [[Луара]] и западнее реки [[Сена]]. С течением времени применение названия ''Франкия'' смещалось в направлении [[Париж]]а, установившись в результате над областью бассейна реки Сены, окружавшей Париж (в наши дни известной под именем [[Иль-де-Франс]]), и давшей своё имя всему [[Средневековая Франция|королевству Франция]].--> [[Карл Великий|Карл Ду]] имчра ацентрализациа, иара убасгьы аҵарахьы имаз абзиабара, [[Каролингское возрождение|Каролингтәи Аиҭарҿиара]]ҿы хадара злоу ароль нанагӡеит. Каролингтәи Аиҭарҿиара ӷәӷәала иадҳәалан аимпериа зегьы аҿы рымчра арӷәӷәара иашьҭаз Каролингцәа рҿаԥхьа иқәгылаз арра-политикатәи административтәи аҳасабтәқәа, урҭ ирҭахын аимпериа адгьылҵакыра зегь аҿы рымчра арӷәӷәахара, уи азы дара рзы ихымԥадатәиин амаҵуратә-административтә кадрқәа, аҵара змоу адинмаҵзуҩцәа рырхьиара. Урҭ ахықәкқәа рынагӡара мҩаԥысит ашкол ҿыцқәа раԥҵарала ([[Тур (город во Франции)|Турс]], [[аббатство Корби|Корби]], [[Фульдское аббатство|Фулда]], [[Реймс|Реимс]], [[Райхенау (монастырь)|Реихенау]] уҳәа убас иҵегьы). Каролингтәи Аиҭарҿиара агәҭа Карл Ду иаҳҭынраҿы иҟаз, [[Алкуин]] напхгара ззиуаз «[[Палатинская академия|Палатинтәи Академиа]]» иҷыдоу агәыԥ еиԥшын. Уи агәыԥ аҿы иҟан Карл Ду, уи ибиограф [[Эйнгард|Еинхард]], апоет [[Ангильберт]] уҳәа убас егьырҭгьы. Каролингтәи Аиҭарҿиара аамҭазы, адунеитә дыррақәеи “Алибералтә ҟазарақәа бжьба” рахь аинтерес еизҳаит (Алкуин, [[Фульдский монастырь|Фулдатәи амонастыр]] абат [[Рабан Мавр|Рабан Маврус]], егьырҭгьы урҭ абжьаратәи аамҭақәа рзы ҿыцтәи аинтерпретациа рыҭара иашьҭан — афеодалтә-уахәаматә культура аҭагылазаашьақәа ирызкны). Каролингтәи Аиҭарҿиара ахаҿсахьақәа рыбжьара иҷыдоу аҭыԥ ааныркылеит Ирландиантәи иааз иммигрантцәа — [[Седулий Скот|Седулиус Скотт]], абырзен бызшәа аспециалист, апоет, аҵарауаҩ, [[Иоанн Скот Эриугена|Иоанн Скот Ериугена]], абжьаратәи ашәышықәсақәа раԥхьатәи аоригиналтә философ, [[пантеизм|апантеисттә]] система аԥҵаҩы<ref>[[Max Bernhard Weinstein]], ''Welt- und Lebensanschauungen, Hervorgegangen aus Religion, Philosophie und Naturerkenntnis'' («World and Life Views, Emerging From Religion, Philosophy and Nature») (1910), page 283-84: «Johannes Scotus Erigena…. läßt in einer seiner mehreren Ansichten alles von Gott emaniert sein. Gottes Klarheit, welche mit Recht auch Dunkelheit genannt wird, breite sich über alles aus. Die ungeformte Materie soll nur das Unendliche bedeuten, welches, da es formlos sei, alle Formen in sich enthalte. Gott hat die Welt aus seinem eigenen Wesen gebildet. Jedes Geschöpf ist eine Theophanie, ein Sichoffenbarmachen Gottes. Gott sei an sich vorhanden wie ein Gedanke im Menschen bestehe; er manifestiere sich in der Welt durch sich selbst, wie ein Gedanke, der sich denkt, sich selbst zur Erkenntnis komme. So sei Gott ohne die Welt absolut negativ. Es klingt wie eine Blasphemie, wenn gesagt wird, Gott wisse nicht, was er sei, und er werde erst geschaffen mit der Schöpfung, indem er sich in seiner Schöpfung offenbart, die Schöpfung so aus Nichts hervorbringend. Das ist auch fast so abstrakt wie die indische Tad-Anschauung. Freilich bleibt es bei diesem absoluten, und ja auch nicht zu durchdringenden, Pandeismus nicht. Wie der Indier muß Scotus Gott doch etwas zuschreiben, Willen, und die Geschöpfe sind dann Willensakte. Der Wille ist persönlich als Emanation Gottes (als Christus) gedacht, wie wohl auch die Ursachen (zusammengefaßt als Heiliger Geist), die Scotus von Gott ausgehen läßt, Emanationen sind, und die Wirkungen, die wieder von ihnen ausgehen, Emanationen ihrer selbst darstellen.»</ref>. ==== Мраҭашәаратәии Мрагыларатәии Европа ==== [[Файл:Slav-7-8-obrez.png|thumb|250px|Аславианцәеи урҭ ргәылацәеи VII-VIII ашәышықәсақәа рзы иахьынхоз ахсаала]] Европа [[Западная Европа|Мраҭашәареи]] Мрагылареи рыбжьара аихшара еиҳагьы иӷәӷәахеит V ашәышықәсазы [[Падение Западной Римской империи|Мраҭашәаратәи Аурымтәи Аимпериа анхыбгала]] ашьҭахь, [[тюрки|атиуркцәа]] [[Аттила|Аттиллеи]] [[Германцы|агермантә хылҵышьҭрақәеи]] анрымпыҵарк ашьҭахь, уи аамҭазы [[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Мрагыларатәи Аурымтәи аимпериа]] (иара убас [[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиатәи аимпериа]]) даҽа зқьышықәса ишыҟаз еиԥш. Аурымтәи аимпериа шәышықәсала абырзен бызшәеи алаҭын бызшәеи рыла еиҟәшан<ref>Крис Уикхем. Средневековая Европа. От падения Рима до Реформации. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2018. — С. 52. — ISBN 978-5-91671-712-9.</ref>. VII, VIII ашәышықәсақәа рзы, [[арабские завоевания|Арабцәа рҽырҭбаара]] [[ислам|аԥсылмантә]] культура Адгьылбжьаратәи амшын аахыҵтәи аԥшаҳәақәа рахь (Сириа инаркны Сицилиеи Испаниеи рҟынӡа) иаанагеит, еиуеиԥшым Абжьаратәи амшын ацивилизациақәа рыбжьара аиԥшымрақәа еизнарҳауан. Адырреи атехнологиеи рацәаны ирӡын, ахәаахәҭра ԥсыҽхеит, ауаа аҭыԥантәи ақыҭанхамҩатә еилазаарақәа рахь ихынҳәит. Убри ашәышықәсазы атиуркцәа - аболгарцәа Европаҿы аҳәынҭқарра шьақәдыргылеит — [[Первое Болгарское царство|Болгариа]], анаҩс уи раԥхьатәи [[Славяне|аславиантә]] ҳәынҭқаррақәа ируакхеит. [[Феодализм|Афеодализм]] адунеи аҿы ақалақьқәа ахьыҟамыз еиҿкаара ҿыцк аԥнаҵеит, насгьы ақалақьқәеи еиҿкааны иҟаз арреи рыла ишьаҭаркыз ацентрализациа зызуыз Аурымтәи анапхгара аҭыԥан иҟалеит. [[Файл:Karl 1 mit papst gelasius gregor1 sacramentar v karl d kahlen.jpg|200px|thumb|left|IX ашәышықәсазы [[Карл Великий|Карл Ду]] апапцәа [[Геласий I (папа римский)|Геласи I]], [[Григорий I (папа римский)|Григори I]] дрыцны аҭыхымҭа]] Мраҭашәаратәи Европаҿы, [[VIII век|VIII]] ашәышықәса аҵыхәтәаны — IX ашәышықәса абжьара, [[Франки|афранкцәа]] рҳәынҭқарцәа [[Карл Великий|Карл Ду]], [[Людовик I Благочестивый|Людовик Адинхаҵаҩ]], [[Каролинги|Каролингтәи]] адинастиа [[Карл II Лысый|Карл Лысыи]] раҳраан, иалагеит [[Каролингское возрождение|Каролингтәи Аиҭарҿиара]]. Уи аамҭазы еизҳазыӷьон алитература, аҟазара, архитектура, аиуриспруденциа, иара убасгьы атеологиатә ҭҵаарақәа. Каролингтәи Аиҭарҿиара аамҭазы, абжьаратәи аамҭақәа рзы [[Алаҭын бызшәа|алаҭын бызшәа]] аҿиара амч ду аиуит; алатинтә алфавит шьаҭас иҟаҵаны ицәырҵит иҷыдоу ашрифт, [[каролингский минускул|Каролингтәи аминускул]]. Аберҭыԥқәа рҿы ашколқәеи [[Библиотеки эпохи Каролингов|абиблиотекақәеи]] аартын. X ашәышықәса алагамҭазы, [[Кодекс Юстиниана|Иустиниан Икодекс]] ацәырҵра Мрагылареи Мраҭашәареи рыбжьара ҿыц иҟалаз аҳәаақәа рыҩганкгьы азиндырратә ҵарақәа рахь аинтерес рызцәырнагеит. [[Католическая церковь|Акатоликтә]]и [[Франки|афранктәи]] мраҭашәараҿы [[римское право|аурымтәи азакәан]], азакәантә концепциақәеи асистемақәеи зегьы шьаҭас иҟанаҵеит. Уи анырра Мраҭашәаратәи азинтә системақәа зегьы рҿы иубарҭоуп, еиуеиԥшым амҩақәа, еиуеиԥшым аҩаӡарақәа рыла. [[Каноническое право|Аканонтә зин]] аҭҵаара, Акатоликтә Еихырхәара азакәантә система,Аурымтәи азакәан аҭҵаара иалалеит, убри ала Мраҭашәаратәи азинтә ҭҵаарадырра аиҭарҿиара ашьаҭа шьақәнаргылеит. [[Файл:Carlo Crivelli 007.jpg|thumb|upright|Абжьаратәи аамҭақәа рзы иналукааша афилософ [[Фома Аквинский|Фома Аквинтәи]]]] [[Поздняя Античность|Ажәытәӡатәи аамҭақәа]] рҟынтәи [[Средние века|Абжьаратәи ашәышықәсақәа]] рҟынӡа, насгьы анаҩсангьы, [[Православная церковь|Аиашахаҵаратә уахәама]] Мрагыларатәи Европаҿы анырра анаиуаз, Аладатәии Агәҭантәии Европа еиҳа-еиҳа [[Католическая церковь|Акатоликтә Уахәама]] аҵаҟа еизон, уи, Аурымтәи аимпериа анапхгара анацәыӡ ашьҭахь, Мраҭашәаратәи Европаҿы еидызкылоз амч заҵәык акәын. 1054 ашықәсазы [[Разделение церквей|Аиҟәҟьара Ду]] ҟалеит, уи иахьатәи аамҭазгьы иҟоу Европа ҿыц адинхаҵаратәи акультуратәи арегионқәа рыла ҳәа еихнашеит. Аурымтәи аимпериа анхыбгала ашьҭахь, ажәытә бырзентә текстқәа рацәаны араб бызшәахьы еиҭаган, урҭ абжьаратәи аамҭақәа рзы [[Золотой век ислама|аԥсылмантә дунеи]] аҿы иаанхеит. Абырзенцәа рклассика, [[Наука в средневековом исламском мире|арабтәи аҭҵаарадырреи]], афилософиеи, атехникеи ирышьашәаланы, [[Исламский вклад в Европейскую цивилизацию|Мраҭашәаратәи Европаҟа ирылаҵәеит]], насгьы [[Латинские переводы XII века|алаҭын бызшәахьы еиҭаргеит]], уи ала XII, XIII ашәышықәсақәа рзы [[Возрождение XII века|Аиҭарҿиара]] ҟалеит. ==== Каролингтәи аимпериеи уи аилаҳареи ==== [[Файл:Europe 814.jpg|thumb|300px|left|[[Европа]] (814 шықәса)]] [[Файл:Partage de l'Empire carolingien au Traité de Verdun en 843.JPG|thumb|right|200px|[[Каролинги|Каролингтәи]] аимпериа иреиҳау адгьылҵакыра. 843 шықәсазтәи адгьылҵакыратә еихшара 3 ахәҭақәа армарахьтә арыӷьарахь иаарԥшуп: [[Западно-Франкское королевство|Мраҭашәаратәи Франктәи Аҳра]], [[Срединное королевство|Абжьаратәи Аҳра]], [[Восточно-Франкское королевство|Мрагыларатәи Франктәи Аҳра]]]] [[Франциа амонархцәа|Франкцәа рыԥсҳа]] [[Карл Великий|Карл Ду]] 800 шықәсазы [[Папа Римский|Аурымтәи Папа]] ила Мраҭашәара аимператорс ҳәа аҳра ииҭеит. Уи иимпериа шьаҭас иаман иахьатәи Франциа, [[Бенилюкс|Бенилиукс]], Германиа адгьылҵакырақәа, нас аҽеиҵнахуан иахьатәи Венгриа, Италиа, [[Богемия|Богемиа]], [[Нижняя Саксония|Цаҟатәи Саксониа]], Испаниа адгьылҵакырақәа рахь. Иаби иареи [[Лангобардское королевство|Ломбардтәи аҳра]] аҿагылараҿы ацхыраара зҭахыз Апапи иареи реизыҟазаашьақәа рҟынтәи ацхыраара ду роуит. Карл Ду иԥсҭазаара даналҵ 814 шықәсазы ашьҭахь, [[Франкское государство|Франктәи аҳәынҭқарра]] аҵыхәтәан абас еихшан: * [[Западно-Франкское королевство|Мраҭашәаратәи Франктәи аҳра]] напхгара азиуан [[Карл II Лысый|Карл Лысыи]]. Ари аҳра иахьатәи Франциа ауп. Уи шьақәгылан анаҩстәи афеодал дуқәа рыла: [[Аквитания (регион)|Аквитаниа]], [[Бретань (историческая область)|Бретань]], Бургундиа, [[Каталония|Каталониа]], [[Фландрия (историческая область)|Фландриа]], [[Гасконь|Гаскониа]], [[Септимания|Септиманиа]], [[Иль-де-Франс]], [[Тулуза]]. [[987|987]] шықәса ашьҭахь аҳра ''Франциа'' ҳәа ахьӡ аманы иҟалеит, избанакәзар анапхгара ҿыц змоу [[Капетинги|Капетиантәи]] адинастиа ахаҭарнакцәа раԥхьаӡа ''Иль-де-Франстәи адукцәа'' ракәын. * [[Срединное королевство|Абжьаратәи Аҳра]], зыдгьылқәа Мрагыларатәии Мраҭашәаратәии Франкиеи рыбжьара иҭаҟәаҟәаны иҟаз, напхгара азиуан [[Лотарь I|Лотар I]]. [[Верденский договор|Вердентәи Аиқәшаҳаҭра]] иалҵшәаны ишьақәгылаз аҳра, Италиа, Бургундиа, [[Прованс]], [[Австразия|Австразиа]] амраҭашәаратәи ахәҭа злахәыз, [[Аетнос|етникатә]] еилазаарак, мамзаргьы иҭоурыхтә еилазаарак злам “иҟаҵатәу” еиҿкааран. Аҳра еиҩшан 869 шықәсазы [[Лотарь II (король Лотарингии)|Лотар II]] иԥсра ашьҭахь [[Лотарингия (герцогство)|Лотарингиа]], Прованс (Бургундиагьы Прованс, Лотарингиа рыбжьара еиҩшан), ''Италиа аҩадатәи ахәҭа'' ҳәа. * [[Восточно-Франкское королевство|Мрагыларатәи Франктәи аҳра]] напхгара азиуан [[Людовик II Немецкий|Лиудовик II]] Агермантә. Уи ԥшь-герцогра аҵанакуан: [[Швабия (герцогство)|Свабиа]] ([[Алемания|Алеманниа]]), [[Франкония (герцогство)|Франкониа]], [[Саксония (герцогство)|Саксониа]], [[История Баварии#Древняя история до 1180 года|Бавариа]]; урҭ рахь ԥыҭрак ашьҭахь, Лотар II данԥсы ашьҭахь, [[Лотарингия (герцогство)|Лотарингиа]] амрагыларатәи ахәҭақәа рыцҵан. Ари аиҟәшара ҟалеит 1268 шықәсазы, [[Гогенштауфены|Гогенштауфенаа]] рдинастиа анаԥыхыз ашьҭахь. [[Оттон I Великий|Оттон I]] [[962|962]] шықәса жәабранмза 2 рзы аҳра дахагылеит, [[Священная Римская империя|Иԥшьоу Аурымтәи Аимпериа]] аҭоурых алагара ашьапы акит (''[[Translatio imperii]]'' ҳәа изышьҭоу ахәыцра). X ашәышықәса инаркны, «Мрагыларатәи Франкиа» «[[Тевтоны|Тевтонтәи]] Аҳра» ({{lang-la|regnum Teutonicum}}), мамзаргьы «[[Королевство Германия|Германтәи Аҳра]]» ҳәагьы еицырдыруаны иҟалеит, насгьы ари ахьӡ [[Салическая династия|Саликтәи адинастиа]] анапхгара аан аҳра ауан. Убри аамҭа инаркны, [[Конрад II (император Священной Римской империи)|Конрад II]] аҳра данахагыла ашьҭахь, ''Иԥшьоу Аурымтәи Аимпериа аимператор'' ҳәа атитул ихархәара далагеит. ==== Европа егьырҭ арегионқәа ==== [[Файл:Shepherd-byzanz 1000-enhanced 1-1900x1500.jpg|мини|300пкс|Европа 1000 шықәсазы]] 833 ашықәсазы [[Моймир I|Моџьмир I]] [[Нитранское княжество|Нитратәи аҳра]] [[Великая Моравия|Моравиа Ду]] иадиҵеит, 846 ашықәсазы имчра [[Чехиа|Чехиатәи]] Аҳәынҭқарра аҵакырадгьыл ахь иалаирҵәеит. IX ашәышықәса анҵәамҭазеи X ашәышықәсазеи рзы, Аҩадатәии Мраҭашәаратәии Европеи ирызцәырҵит «[[Авикингцәа|Авикингцәа]]» рымчреи рнырреи, урҭ [[Галера|амшын иӡсо рыӷбақәа]] рыла иаарласны, ахәаахәҭра мҩаԥыргон, ирымпыҵаркны иргон, насгьы анырхара иаҿын. [[Венгры|Авенгрцәа]] Европа аконтинент цәдырҳәит, [[арабы|арабцәа]] аладатәи атәылақәа цәдырҳәит. X ашәышықәсазы, [[Великая Моравия|Моравиа Ду]] анырра абзоурала, еикәарҳәу араӡын лыцқәа, ахҵарақәеи агәыдҵақәеи рзы афилигрантә ҟәаҟәақәа, агәыдҵақәа Мрагыларатәи Европаҟа ирыланаҵәеит<ref name="Комар2012">{{книга|автор= ''Комар А. В''|заглавие= [http://www.academia.edu/5028113/Русь_в_IX_XI_веках_археологическая_панорама_Rus_in_9th_-_10th_centuries_archaeological_panorama._-_Ин-т_археологии_РАН_отв._ред._Н._А._Макаров._Москва_Вологда_Древности_Севера_2012_496_с Киев и Правобережное Поднепровье (Искоростень и племенные княжения. Искоростень). Закономерности развития Среднего Поднепровья в IX–X вв. по археологическим данным]|часть= Русь в IX—X веках: Археологическая панорама|ответственный= Н. А. Макаров|место= Москва, Вологда|издательство= Древности Севера|год= 2012|страницы= 301—324}}</ref>. X ашәышықәса аҩбатәи азбжаҿы [[Лука-райковецкая культура|Лука-Раиковецтәи акультура]] атрадициақәа ажәытә урыстәылатәи акультура акомплекс инагӡаны иацәхьаҵит, иара убас аингумациақәа рцәырҵрагьы уахь иналаҵаны<ref>''Зоценко В., Звіздецький Б.'' Типологія та хронологія артефактів «скандинавського» типу із розкопок стародавнього Іскоростеня // Русь на перехресті світів (міжнародні впливи на формування Давньоруської держави) IX—XI ст. Чернігів, 2006.</ref>. X ашәышықәсазы Агәҭантәи Европаҿы ихьыԥшым аҳрақәа шьақәгылеит. [[Королевство Польское|Польша Аҳра]] шьақәгылеит Висла аӡиас аҿы инхоз Мраҭашәаратәи аславиантә жәларқәа рҟынтә. Авенгрцәа Паннониа рнапаҿы иааганы [[Венгерское королевство|Венгриа Аҳра]] шьақәдыргылеит. IX—X ашәышықәсақәа рынҵәамҭазы, Мрагыларатәи аславиантә жәларқәа [[Киевтәи Урыстәыла|ҳәынҭқарракны еидгылеит]], аҳҭнықалақь Киев иҟан. X ашәышықәса анҵәамҭазы Польшеи, Венгриеи, Урыстәылеи ақьырсианра рыдыркылеит. Анаҩстәи аамҭазы, 1000 шықәса рҟынӡа ихыркәшаз, [[феодализм|афеодализм]] еиҳагьы иӷәӷәахеит, уи Иԥшьоу Аурымтәи Аимпериа арԥсыҽит. === Иҳараку абжьаратәи ашәышықәсақәа === {{main|Иҳараку абжьаратәи ашәышықәсақәа}} [[Файл:Europe mediterranean 1190.jpg|мини|300x300пкс|Европа XII ашәышықәса анҵәамҭазы]] 1054 шықәсазы [[Раскол христианской церкви (1054)|ақьырсиантә уахәама аихшара]] ашьҭахь, [[западное христианство|Мраҭашәаратәи ақьырсианра]] рыдыркылеит ҿыц иаԥҵаз [[Центральная Европа|Агәҭантәи Европа]] аҳрақәа рҿы: Польша, Венгриа, Богемиа. [[Римская Католическая Церковь|Аурымтәи Акатоликтә уахәама]] амчра хаданы иҟалеит, уи Апапи Аимператори рыбжьара аимак-аиҿакқәа рызцәырнагеит. Аурымтәи Акатоликтә Уахәама анапхгара аҵаҟа иҟаз атәылаҿацәқәа ӷәӷәала рыҽдырҭбааит [[Скандинавия|Скандинавиа]], [[Великое княжество Литовское|Литва]], Польша, Венгриа амырҭаҭратә кралцәа ақьырсианра рыдкылара иабзоураны, насгьы [[крестовые походы|Аџьарныҟәгаҩцәа рныҟәара]] абзоурала. Европа ихадоу ахәҭа XV ашәышықәсазы аромантә-католикцәаны иҟалеит. [[Православие|Амрагыларахьтәи ақьырсианра]] Византиеи, Урыстәылеи, Балканқәеи рҿы ишақәырӷәӷәан. XIII ашәышықәса абжьаразы [[Западный поход монголов|амонголцәа]] Мрагыларатәии Агәҭантәии Европеи иақәлеит. Урыстәыла, Польша, Венгриа иԥыххаа иқәырҵеит. Мрагыларахьтәи Европа акаршәрақәа рҿы [[Золотая Орда|Ахьтәы Орда]] цәырҵит. === Ихьшәоу абжьаратәи ашәышықәсақәа === {{main|Ихьшәоу абжьаратәи ашәышықәсақәа}} [[Западная Европа|Мраҭашәаратәи Европа]] ацивилизациа аиҭаира раԥхьатәи ашьаҿақәа ааԥшра иалагеит XI ашәышықәсазы, [[Уанаҿа|Венециеи]] [[Флоренция|Флоренциеи]] реиԥш иҟоу ихьыԥшым ақалақь-ҳәынҭқаррақәа рҟны аекономикеи акультуреи рыҿиарахь инагоз ахәаахәҭра Италиа ҩаԥхьа ианалага. Уи аамҭазы, амилаҭтә-ҳәынҭқаррақәа рышьақәгылара иалагеит Франциа, Англиа, Испаниа, [[Португалиа|Португалиа]] реиԥш иҟоу аҭыԥқәа рҿы, урҭ рышьақәгылара апроцесс (еиҳарак амонархиа, аристократиатә феодалцәа, ауахәама рыбжьара аицлабра аанарԥшуан) шәышықәсала ишцозгьы. Даҽа ганкахьалагьы, Иԥшьоу Аурымтәи Аимпериа, еиҳарак Германиеи Италиеи рҿы иҟаз, еиҟәыҭханы иҟан хыԥхьаӡара рацәала афеодалтә ҳәынҭқаррақәа рахь, мамзаргьы ақалақь-ҳәынҭқаррақәа рахь, урҭ аимператор изыӡырҩра формалла мацара акәын. Европа иҟалаз амашәырцәгьа дуқәа иреиуан [[бубонная чума|абубониктә чума]], уи [[Чёрная смерть|Аԥсра Еиқәаҵәа]] ҳәагьы иашьҭоуп. Ачымазара ахыҵәарақәа рацәан, аха зегь реиҳа ихьанҭаз агәҭаны иҟан 1300-тәиқәа рзы; еиуеиԥшым агәаҭарақәа рыла, урҭ Европа ауааԥсыра рыхԥа рыхәҭак рышьра. [[евреи|Аиудеиаа]] аӡәырҩы [[ростовщичество|аԥара ԥсахны аус руан]] аҟынтә (ақьырсианцәа рзы аԥара ԥсахра азин рымамызт), егьырҭ европауаа рҟынтәи урҭ рахь анегативтә еизыҟазаашьа шьақәнаргылеит. Убри аҟынтә лассы-лассы аиудеиаа аепидемиа рыларҵәаразы ахара рыдҵон. Уи иахҟьаны Европа аҭыԥқәак рҿы аиудеиаа рышьҭашәарыцарақәа еиҳа иӷәӷәахеит. Зқьҩыла аиудеиаа Польшаҟа ибналеит. [[Файл:C. 1360 Europe.jpg|thumb|right|300px|Европа (1360 шықәса)]] XIV ашәышықәса абжьара инаркны XV ашәышықәса абжьаранӡа Франциа имҩаԥысит Франциеи Англиеи рыбжьара [[Столетняя война|Шәышықәсатәи аибашьра]]. Англиа ааха анаиу иахҟьаны Англиа аҩнуҵҟа [[война Алой и Белой розы|Ацәаԥшьи Ашкәакәеи реибашьра]] ҳәа изышьҭаз афеодалтә еибашьра ҟалеит. XIV ашәышықәса инаркны [[Балтийское море|Балтикатәи амшын]] зегь реиҳа ихадоу ахәаахәҭратә мҩақәа ируакхеит. Ахәаахәҭратә қалақьқәа реидгыла [[Ганзейский союз|Ганзеитәи Ахеилак]] иацхрааит Польшеи, Литвеи, егьырҭ Балтикатәи атәылақәеи рҭыԥ дуқәа Европатәи аекономика алаҵара. Мрагыларатәи Европаҿы XIII—XIV ашәышықәсақәа рзы [[Великое княжество Литовское|Литватәи Аҳәынҭқарра Ду]] шьақәгылеит, насгьы Урыстәыла аахыҵ-мраҭашәаратәи ахәҭа дуқәа анапхгара аҵаҟа иҟалеит. XV ашәышықәса анҵәамҭазын, Урыстәыла аҩада-мрагыларатәи аҳәынҭқаррақәа Москва анапхгара аҵаҟа еидгыланы [[Русское государство|Урыстәылатәи аҳәынҭқарра]]ны иҟалеит. Убри аамҭазы Ахьтәы Орда еихшан хазы-хазы аханрақәа рыла. Традициала, абжьаратәи ашәышықәсақәа анҵәамҭа адҳәалоуп [[Падение Константинополя (1453)|Константинополь аилабгареи]] 1453 шықәсазы Османтәи аҭырқәцәа [[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиа]] ргареи. Аҭырқәцәа ари ақалақь ҟарҵеит [[Османтәи аимпериа|Османтәи Аимпериа]] аҳҭнықалақьны, уи аамҭазы [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|Балканқәа]] рнапаҿы иааргеит, анаҩсгьы Агәҭантәи Европаҟа рҽырҭбаара иацырҵеит. 1492 ашықәсазы, [[Падение Гранады|Гранада анеилаҳа]] ашьҭахь, Ибериатәи адгьылбжьахала [[Реконкиста|ареконкиста]] апроцесс хыркәшахеит. Аҵыхәтәаны аԥсылманцәа Мраҭашәаратәи Европа иалырцеит. Испаниеи Португалиеи Америкаҟа рҽырҭбаара иалагеит. === Аиҭарҿиара аамҭа === {{main|Аиҭарҿиара аамҭа}} [[Файл:Da Vinci Vitruve Luc Viatour.jpg|thumb|[[Леонардо да Винчи]] исахьа «[[Витрувианский человек|Витрувиантәи ауаҩы]]»]] Аиҭарҿиара Италиа ицәырҵит, уаҟа уи раԥхьатәи аҷыдарақәа убарҭан XIII, XIV ашәышықәсақәа рзы, [[проторенессанс|апрото-Ренессанс]] аамҭазы (Тони Парамони иҭаацәара, Пизано, [[Джотто|Џьотто]], [[Орканья]] уҳәа убас иҵегьы русураҿы), аха уи ӷәӷәала ишьақәгылеит 1420-тәиқәа ашықәсқәа инаркны. [[Франциа|Франциеи]], [[Германиа|Германиеи]], егьырҭ атәылақәеи рҿы ари аҵысра акыр насшәа иалагеит. XV ашәышықәса аҵыхәтәаны уи аҿиара аҩаӡара ду аанарԥшит. Аиҭарҿиара ашьақәгылараан ҷыдала аҵакы аман [[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиа аҳәынҭқарра]] аилаҳара, насгьы, абжьаратәи аамҭақәа рзы Европа иазымдыруаз ажәытә хыҵхырҭақәа рацәаны иҟаз рышәҟәҭагаларҭақәеи рҟазаратә усумҭақәеи рыманы, иара убас Византиа ахаангьы ихамшҭуаз ажәытәтәи акультура аныҟәгаҩцәа, Европаҟа ибналаз авизантииццәа ракәын. Убас, [[Медичи, Козимо Старый|Козимо де Медичи]] Византиатәи арҵаҩы иажәахә џьашьаны, [[Флорентийская республика|Флоренциа]] ақалақь аҿы [[Платоновская академия в Кареджи|Платон иакадемиа]] аԥиҵеит. Ақалақь-республикақәа рыҿиара иахҟьаны [[Феодализм|афеодалтә еизыҟазаашьақәа]] ирылахәымыз аклассқәа рнырра еизҳаит: аҟазацәеи анапҟазацәеи, аҭуџьарцәеи, абанкирцәеи. Абжьаратәи аамҭақәа рзы, еиҳарак ауахәаматә культура иаԥнаҵаз аҵаҵӷәқәа риерархиатә система, насгьы уи аскеттә, ахынрааларатә ԥсы зегьы рзы итәымын. Уи абзоурала ицәырҵит [[Ренессансный гуманизм|агуманизм]] — ауаҩы, ихаҭара, ихақәиҭра, иактивтә, иҟазаратә усура аҳәынҭқарратә усбарҭақәа рыхәшьара иреиҳау акритерианы изыԥхьаӡоз асоциал-философиатә еиҿкаара. Ақалақьқәа рҿы аҭҵаареи аҟазареи рзы адунеитә центрқәа цәырҵуа иалагеит, урҭ русура ауахәама анапхгара аҵаҟа иҟамызт. Адунеихәаԥшышьа ҿыц [[античность|ажәытәӡатәи аамҭа]]хь ииасит, уи агуманисттә, аскеттәым аизыҟазаашьақәа ҿырԥшрала иарбаны. XV ашәышықәса абжьаразы [[Книгопечатание|акьыԥхьра]] аԥҵара ажәытә ҭынхақәеи ахәаԥшышьа ҿыцқәеи Европа зегьы аҿы рыларҵәараҿы ароль ду нанагӡеит. == Аамҭа ҿыц == === Иԥасоу аамҭа ҿыц: XVI—XVIII ашәышықәсақәа === {{main|Аԥхьатәи амодерн}} ====Агеографиатә аартра дуқәа ==== {{main|Агеографиатә аартра дуқәа}} [[Файл:C. 1519 Europe.jpg|thumb|right|300px|Европа 1519 шықәсазы]] [[Файл:Eertvelt, Santa Maria.jpg|thumb|left|«[[Санта-Мария (каракка)|Санта-Мариа]]»]] XV ашәышықәса абжьараеи XVII ашәышықәса абжьареи рзы имҩаԥгаз агеографиатә аартра дуқәа Европа [[первоначальное накопление капитала|акапитал раԥхьатәи аизгара]] апроцесс иадҳәалан. Ахәаахәҭратә мҩа ҿыцқәеи атәылақәеи рышьҭкаара, ҿыц иаартыз адгьылқәа рқәылара абри апроцесс аҿиара иацхрааит, насгьы акапитализм аколониалтә система аԥҵареи адунеизегьтәи аџьармыкьа ашьақәгылареи ашьапы анаркит. XV ашәышықәса аҵыхәтәан, аныҟәаратә мыругақәа ([[компас]], [[астролябия|астролиабиа]]) акырӡа иеиӷьтәын, уи абзоурала иаарту амшын аҿы аӷба ахьыҟоу еиҳа ииашаны аилкаара алыршахеит. Ицәырҵит аӷба хкы ҿыц — [[каравелла|акаравель]], уи аԥша иаҿагыланы ицоз аԥрақәа рсистема абзоурала, аныҟәара алшон, 22 км/сааҭ аццакыра аманы. Уи адагьы, амшын мҩасрақәа, аӡааскьареи аӡагхареи, аԥша ахьцо ирызку аинформациа цәырҵуеит. Адгьыл ҿыцқәа ахсаала рынҵара акартографиа аҿиара иацхрааит. Уи адагьы, традициала европауаа Индиаҟа амҩа заҵәык акәын ирдыруаз — [[Адгьылбжьаратәи амшын|Абжьаратәи Амшын]] ала, нас дгьылла. Аха Абжьаратәи Амшын [[сельджуки|Сельџьуктәи]] аҭырқәцәа иргеит; XIV—XV ашәышықәсақәа рзы урҭ амшын аҿы аҳра руан, европатәи аҭуџьарцәа рҟынтәи аҳаза дуқәа еизыргон, иара убас ашхәарра рхы иадырхәон. Убри иахҟьаны, Абжьаратәи Амшын иалсны ицоз амҩа даара ахә цәгьахеит, иагьфеидамхеит, убри аҟнытә Индиаҟа амҩа ҿыцқәа рыԥшаара азҵаара цәырҵит. Абарҭ амҩақәа рыԥшаараҿы, [[Колумб, Христофор|Христофор Колумб]] [[открытие Америки|Америка ааиртит]] 1492 шықәсазы, [[Васко да Гама]], аахыҵ аганахьала Африка дакәшан, 1498 шықәсазы Индиа днеит. Арҭ аартрақәа даара иџьашьахәын, насгьы Европа аҿиаратә перспективақәа ҿыцқәа аанартит. Агеографиатә аартра дуқәа ирыбзоураны иҟалеит [[Испанская империя|Испаниеи]] [[Колонии Португалии|Португалиеи]] рколониалтә империақәа аиҿкаара. Ихадоу ахәаахәҭратә мҩақәа уажәшьҭа Атлантикатәи, Аҭынчи, Индиатәии аокеанқәа ирылсны ицон; [[Уанаҿа|Венециеи]] [[Генуя|Генуеи]] реиԥш иҟоу Италиатәи ақалақьқәа адунеизегьтәи ахәаахәҭратә центрқәа реиԥш иҟаз тҭагылазаашьа рцәыӡит, насгьы [[Лиссабон]] мрагыларатәи аалыҵқәа рыҭирҭа хаданы иҟалеит. ====Италиатәи аибашьрақәа ==== {{main|Италиатәи аибашьрақәа}} [[Файл:Emperor charles v.png|200px|thumb|[[Карл V (император Священной Римской империи)|Карл V Габсбургтәи]], Иԥшьоу Римтәи Аимпериа аимператор, Испаниа аҳ]] XV ашәышықәса анҵәамҭа зегьы — XVI ашәышықәса актәи азбжазы Европа зегьы аҿы еиуеиԥшым аибашьрақәа мҩаԥысуан, урҭ мзыз хадас ирымаз [[соперничество Габсбургов и Франции|Габсбургцәеи Франциеи реиҿагылара]] акәын. Арратә хҭысқәа ртеатр хада Италиа акәын. Урҭ аибашьрақәа ирыхҟьаны Франциа Италиа иалцан, насгьы Габсбургтәи Испаниа, уигьы [[Испанская империя|адунеи аҿы иреиҳау аколониалтә мчраны]] иҟаз, Европаҿы ԥхьагылаҩыс иҟалеит. ==== Ареформациа ==== {{main|Ареформациа}} [[Файл:Luther-verbrennt-Bulle.jpg|мини|[[Мартин Лютер|Мартин Лутер]] [[Булла|апап ибулла]] ибылуеит. Амҿтәы гравиура, 1557 шықәса]] Акатоликтә қьырсианра XVI ашәышықәсазы иҟалаз [[Реформация|Ареформациа]] иахҟьаны ҩ-хәҭакны еиҟәшахеит. Ареформациа иалҵшәаны, Европатәи атәылақәа рҿы ицәырҵит ахатәы милаҭтә уахәамақәа, асоветтә мчра арӷәӷәара мҩаԥысуан, ацентралтә ҳәынҭқаррақәа шьақәглон. Ақьырсиантә дунеи хәыҷы-хәыҷла Европатәи ацивилизациа иаҩызахеит. Ари Европа ҳаамҭазтәи Европа аасҭа ихәыҷын: еиуеиԥшым амзызқәа ирыхҟьаны, Британиа Ду, Польша (насгьы, уи иахҟьаны, иахьатәи [[Западная Украина|Мраҭашәаратәи Украина]] адгьылҵакыра), [[Мальта|Мальта]], иара убас аамҭақәак руак иахьатәи Бырзентәыла, Литва, Кипр, Румыниа, Сербиа, Черногориа, Болгариа, [[Беларус]], Урыстәыла (аҭатар-монголтә қәылара инаркны XVIII ашәышықәса алагамҭанӡа); Иахьатәи Албаниа, Босниа, Қырҭтәыла, Ермантәыла, Азербаиџьан (XVIII ашәышықәса алагамҭанӡа), иара убас еиуеиԥшым аамҭақәа рзы — Чехиа, Словакиа, Венгриа (ҭырқәцәеи монголтәи ампыҵахалаҩцәа раан) ртәылақәа раԥхьаӡа иргыланы Мраҭашәаратәи Европа аполитикатә хәҭак аҳасабала иԥхьаӡамызт. [[Османтәи аимпериа|Османтәи Аимпериа]] Европа ихадоу ахәҭа анапаҵаҟа иҟан, аха Акатоликтә Мраҭашәара уи [[ислам|аԥсылманра]] амзызла итәым ҳәа иԥхьаӡон, [[Урыстәыла аҳра|Урыстәылатәи Аҳра]] аиашахаҵара амзызла ишаԥхьаӡоз еиԥш. 1518 ашықәсазы, европатәи аҳәынҭқаррақәа жәпакы аҩганктәи аибашьра рыбжьамларц азы аиқәшаҳаҭра рыбжьарҵеит ([[Лондонский договор (1518)|Лондонтәи аиқәшаҳаҭра]]). Аха шықәсқәак рыла еиҭах аибашьрақәа рацәаны иалагеит, урҭ рҟны иҟан [[Война за независимость Швеции|Даниа Швециа иаҿагылаз аибашьра]], [[Англо-французская война (1543—1546)|Англиа, Испаниа Франциа иаҿагылаз аибашьра]]. Ареформациа иахҟьаны Европа аҭынчра ашьақәыргылара шәышықәса ԥхьаҟа аҵахәтәы ԥнаҵәеит.. XVI ашәышықәса аҩбатәи абжазы Франциа акыр шықәса [[Религиозные войны во Франции|адинтә еибашьрақәа]] мҩаԥысуан. Мрагыларатәи Европаҿы Польшеи Литвеи еидгыланы Польша-Литва Аидгыла шьақәдыргылоит. Урыстәыла ԥыхьатәи Ахьтәы Орда иаҵанакуаз аханрақәа ааннакылоит. Ливонтәи Прибалтика анырра азы, Урыстәылеи, [[Речь Посполитая|Реч Посполитеи]], Швециеи рыбжьара иҟаз [[Ливонская война|Ливонтәи аибашьра]], хыркәшахоит ԥыхьатәи Ливониатәи Аорден адгьылқәа Польшеи Швециеи рыбжьара реихшарала. ==== Ҩажәижәаба шықәсатәи аибашьра ==== [[Файл:C. 1648 Europe.jpg|right|thumb|Европа 1648 шықәсазы Ҩажәижәаба шықәсатәи аибашьра ашьҭахь]] [[Аугсбургский религиозный мир|Аугсбургтәи аадинратә аиқәшаҳаҭра]] (1555) Германиа иҟаз [[лютеранство|алиутеранцәеи]] акатоликцәеи рыбжьара иаарту аиҿагылара аамҭала иаанкылеит. Аҭынчратә ԥҟарақәа рыла, Германиатәи аҳцәа рхатә ҳәынҭқаррақәа рзы адин (алутеранизм ма акатолицизм) рхатә гәаԥхарала иалырхыр рылшон, апринцип «Зымчра, идинхаҵара» инақәыршәаны. Убри аамҭазгьы Акатоликтә Еихырхәара иацәыӡыз анырра аиҭашьақәыргылара аҭахын. [[цензура|Ацензуреи]] [[инквизиция|аинквизициеи]] еиҳа иӷәӷәахеит, насгьы [[Иезуиты|иезуитцәа]] рорден ӷәӷәахеит. [[Ватикан|Ватикан]] иаанхаз акатоликатә напхгаҩцәа зегь рыла ирыдцалеит рҳәынҭқаррақәа рҿы апротестантизм ықәыргарц. Габсбургцәа ӷәӷәала католикцәан, аха империатә статус ахьрымаз азы адинтә чҳара апринципқәа ирықәныҟәалар акәын. Убри аҟнытә, урҭ [[Контрреформация|Аконтрреформациаҿы]] аҭыԥ хада [[Бавария|Бавариа]] анапхгаҩцәа ирырҭеит. Адинхаҵаратә еиҿагылара еизҳауан. Еизҳауаз ақәыӷәӷәара еиҿкааны аҭак аҟаҵаразы, Аахыҵтәии Мраҭашәаратәии Германиа 1608 шықәсазы иаԥҵаз апротестанттә ҳәынҭқарцәа [[Евангелическая уния|Аевангелиетә Еидгыла]]ҿы иадгылеит. Уи аҭакс, акатоликцәа еидгылеит [[Католическая лига (1609)|Акатоликтә Лига]] (1609) ҳәа. Аҩ-еидгылакгьы иаразнак аҳәаанырцәтәи аҳәынҭқаррақәа ирыдгылеит. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы аимпериа зегьы иаҵанакуа ахылаԥшырҭақәа — [[Рейхстаг (Священная Римская империя)|Реихстаг]], Аӡбаратә палата — русура аанкылан. [[Файл:Bartholomeus van der Helst, Banquet of the Amsterdam Civic Guard in Celebration of the Peace of Münster.jpg|thumb|300px|«[[Мюнстерский мир|Миунстер аҭынчра]] азгәаҭара». [[Хелст, Бартоломеус ван дер|Бартоломеус ван дер Хельст]] исахьа, 1648 шықәса]] 1617 шықәсазы, Габсбургцәа рдинастиа аҟәшақәа ҩбагьы маӡалатәи аиқәшаҳаҭра рыбжьарҵеит, [[договор Оньяте|Ониаттәи аиқәшаҳаҭра]], уи иаанарԥшит иҟаз аиқәымшәарақәа. Уи аԥҟарақәа рыла, Испаниа иақәгәыӷын адгьылқәа рыҭара [[Эльзас|Ельзаси]] Аҩадатәи Италиеи рыдгьылқәа рҿы, уи [[Испанские Нидерланды|Испаниатәи Нидерландиеи]] Габсбургцәа Италиатәи атәқәеи рыбжьара адгьылтә еимадара ҟанаҵон. Уи аҭакс, Испаниа аҳ [[Филипп III (король Испании)|Филипп III]] аимпериа агәыргьын мап ацәикит, насгьы [[Фердинанд II (император Священной Римской империи)|Штириатәи Фердинанд]] икандидатура адгылара дақәшаҳаҭхеит. Аҳра зуаз Иԥшьоу Римтәи Аимпериа аимператор, Богемиа Аҳ [[Матвей (император Священной Римской империи)|Матфеи]] ииашаҵәҟьаны ҭынхас дыҟамызт, убри аҟнытә 1617 шықәсазы [[Чехиа|Чехиатәи]] Асеим мчыла дидикылеит иашьа иԥа Штириатәи Фердинанд, гәык-ԥсык ала католикс иҟаз, иара иҭыԥан дрыдыркыларц. Еиҳарак апротестантцәа ахьыҟаз Чехиаҿы уи даараӡа дырҭахымызт, убри аҟнытә ақәгылара мзызс иамаз, уи [[Тридцатилетняя война|Ҩажәижәаба шықәсатәи аибашьра]] ҳәа изышьҭоу аиҿагылара ду ахь ииасит. Уи даараӡа иҭарцәыз аибашьра иалҵшәаны иҟалеит [[Вестфальский мир|Вестфалиатәи]] аиқәшаҳаҭра, 1648 шықәса, уи Германиа зегьы аҿы акатоликтәи алутерантәи адинқәа еиҟараны ишьақәнаргылеит. [[Вестфальская система|Вестфалиатәи асистема]] ҳәа изышьҭоу цәырҵит, уи жәларбжьаратәи азин аҿиараҿы зегь реиҳа ихадоу етапын. Уи аамҭазы, 1648 ашықәсазы, 1568 шықәса инаркны Испаниа [[Республика Соединённых провинций|Нидерландқәа Еидҵоу Апровинциақәа]] рхақәиҭра ақәшаҳаҭхеит. Испаниеи иареи реибашьра ашықәсқәа раан, ақәгылаҩцәа Нидерландтәи апровинциақәа рҿы ирылшеит иҿиаз аекономикеи иӷәӷәоу афлоти рыла ишьаҭаркыз, инаӡоу аҳәынҭқарра аԥҵара. 1602 ашықәсазы иаԥҵан [[Голландская Ост-Индская компания|Нидерландтәи Ост-Индиатәи Акомпаниа]], уи абзоурала Нидерландқәа [[Колонии Нидерландов|рхатә колониалтә империа]] рыман, Испаниеи Португалиеи рымшынҵаанырцәтәи рымазарақәа рышьҭахь ахԥатәи аҭыԥ ааннакылоит. XVII ашәышықәса агәҭаны [[Амстердам]] адунеи афинанстәи акоммерциатәи центрны иҟалеит. Аха Нидерландқәа ирыман амч ду змаз аконкурент, уи аамҭазы ареволиуциатә ԥсахрақәа ахьымҩаԥысуаз — Англиа. ==== Англызтә револиуциа ==== {{main|Англызтә револиуциа}} [[Файл:The Execution of Charles I of England.jpg|мини|300px|Карл I ишьра]] Зегь раԥхьа иргыланы аибашьра зыхҟьаз адин акәын. [[Карл I (король Англии)|Карл I]] 1625 шықәсазы аҳас даныҟала, иара иангликанизм астили, иара убас иԥҳәыс — [[Генриетта Мария Французская|афранцыз католикԥҳәыси]] Англиа акатоликизм ахь ихынҳәуеит ҳәа ақәыргәыӷра ҟарҵон. Уи адагьы, апарламенти иареи реизыҟазаашьақәа ҽеимызт, 1620-тәиқәа рзы хра злам аилатәарақәа ирыхҟьаны 11 шықәса рыҩныҵҟа апарламент еизомызт. Аха 1640 шықәсазы Шотландиа ақәылара ашьҭахь, Карл мчыла Апарламент еизигар акәхеит, арра аԥара аиқәыршәаразы. Апарламент [[Ирландское восстание (1641)|Ирландиа ақәгылара]] ақәгаразы аԥара аҭара мап ацәнакит, насгьы уи ақәшаҳаҭрада апарламент аԥыхра залымшо азакәан рыдыркылеит. Нанҳәамза 1641 шықәсазы Апарламент иаднакылеит «[[Великая ремонстрация|Аремонстрациа Ду]]», аҳра ацәгьоурақәа рсиа зныз астатиақәа реизга. Уи ашьҭахь аҳәынҭқарратә мчра апарламент анапаҿы иҟалеит. Аҳ иҭаацәеи иареи [[Лондон|Лондон]] аанрыжьит Лаҵарамза 1642 шықәсазы, насгьы аҳратә стандарт [[Ноттингем|Ноттингемҟа]] ашьҭыхра аибашьра алаҳәара акәхеит. Карл иган «[[Кавалеры|Кавалиерс]]» ҳәа иашьҭан; Апарламенттә ган ахьӡҵас «[[Круглоголовые|Ахыгьежьцәа]]» ҳәа ахьӡҵан. Раԥхьатәи иқәҿиарақәа рышьҭахьгьы, Карл ааха иоуит, 1646 шықәсазы [[Путешествие Карла I из Оксфорда в Ньюарк|Карл Шотландиаҟа дыбналеит]], Ажьырныҳәамза 1647 шықәсазы Англиатәи Апарламент 400 000 фунт стерлинг рыла дрыҭан. Абҵарамза 1647 шықәсазы [[остров Уайт|Уаиттәи адгьылбжьаха]] ахь дыбналт, аха хара имгакәа ҩаԥхьа дҭаркит. Апарламенттә арратә напхгаҩы [[Кромвель, Оливер|Оливер Кромвелл]] иҳәарала, [[палата общин|Ажәлар Реизара]] ажьырныҳәамза 1648 шықәсазы аҳи иареи ирыбжьарҵо аиҿцәажәарақәа зегьы аҳәынҭқарратә чарҳәароуп ҳәа ирыланарҵәеит. Уи аусԥҟа апровинциақәа жәпакы аҳ ихьчаразы абџьар шьҭырхыр акәхеит, насгьы Шотландиа аҳәаа иаҩсны Лондонҟа ицеит. Кромвель иаарласны ақәгылара ихәаҽит, насгьы [[Эдинбург|Единбургҟа]] днеины ҩынтә еиҳа иӷәӷәаз Шотландиатәи ар иԥыхаа иқәыиҵеит. Аха Апарламент Кромвелл иҟамзаара ахархәарала, ҩаԥхьа аҳи иареи рыбжьара аиҿцәажәарақәа мҩаԥыргеит, урҭгьы, ԥасатәи аиҿцәажәарақәа реиԥш, илҵшәадахеит. Згәы ԥжәаз аиндепендентцәа Лондонҟа ицеит; 1648 шықәса ԥхынҷкәынмза 6 рзы [[Томас Прайд|Праид]] инапхгара аҵаҟа иҟаз ҩ-полкк Ажәлар Реизара иҩналт, 45 [[Пресвитериане|апресвитериантә]] партиа алахәылацәа ҭаркит, насгьы аӡәырҩы ҭырцеит. 489 апарламент адепутатцәа рҟынтә 83 аанхеит, аҳ иажәалагалақәа шрыдымкыло ажәа рыҭаны. «Ирыцқьаз» Апарламент (хыччарала Rump Parliament, даҽакала апарламент «[[Охвостье|Аҵыхәа]]» ҳәа иашьҭан) аӡбаҩ [[Брэдшо, Джон|Брадшоу]] напхгара зиҭоз аҳ иусӡбара аамҭа ақәырҵеит. Алордцәеи аҳи аҿагылара шрымазгьы, иара убасгьы Шотландиеи, Франциеи, Голландиеи рыбжьаҟазара шрымазгьы, 1649 шықәса ажьырныҳәамза 27 рзы аӡбарҭа аҳ ашьра иқәнаҵеит атиран, аҳәынҭқарра чарҳәаҩ ҳәа. [[Ажьырныҳәамза 30|Ажьырныҳәамза 30]] рзы Карл I [[Казнь Карла I|ихы ашьаҟаҿы иқәиҵеит]]. Англиа ареспублика ҳәа иалаҳәан, аха амчра уи анапаҿы иҟан Кромвелл анапхгара ззиуаз аруаа ргәыԥ. 1653 шықәса инаркны “Лорд Протектор” ҳәа атитул зауз Кромвелл имацара анапхгара ҟаиҵо далагеит. 1657 шықәсазы, апарламент ҿыц Кромвель аҳ ҳәа атитул идигалеит, уи иара мап ацәикит, аха амчра ҭынхала аиҭара дшақәшахҳаҭхазгьы. Аха иԥа [[Кромвель, Ричард|Ричард Кромвелл]] напхгаҩы ԥсыҽны дыҟан; 1660 шықәса алагамҭазы иара дҭырцеит, [[Реставрация Стюартов|Стиуарҭцәа рдинастиа аиҭашьақәыргылара]] ҟалеит: Карл I иԥа ахҵәара аҟынтәи дхынҳәит, [[Карл II (король Англии)|Карл II]] зыхьӡыз аҳас дҟалеит. [[Акт об Унии (1707)|Аидгыларатә Акт (1707)]] Англиа, Шотландиа Аҳрақәа рпарламентқәа еиднакылеит Британиа Ду аԥҵаразы. [[Акт об Унии (1800)|Аидгыларатә Акт (1800)]] Британиа Дуи [[Ирландиа|Ирландиеи]] рҳәынҭқаррақәа [[Британиаду|Еиду Аҳра]] еиднакылеит. ==== Аҵарадырра аамҭа ==== {{main|Аҵарадырра аамҭа}} [[Файл:John Locke.jpg|thumb|[[Локк, Джон|Џьон Локк]]]] Иахьатәи аамҭа аҭоурых аҿы «Аҵарадырра» даара акрызҵазкуа аҵакы амоуп. Аҵарадырра [[XIV век|XIV]]—[[XV век|XV]] ашәышықәсақәа рзы иҟаз ауаатәыҩсатә культуратә хырхарҭа ҵабыргны иацҵоуп, уи адагьы, аиндивидуализми атрадициақәа рахь акритикатә знеишьеи рыла иааԥшуеит. Аха Аҵарадырра аамҭеи [[Ренессансный гуманизм|агуманизм]] аамҭеи еиҟәыҭхоуп адинытә [[Реформация|реформациеи]] акатоликатә реакциеи раамҭеи, Мраҭашәаратәи Европа аԥсҭазаараҿы [[теология|атеологиатәи]] [[Христианская Церковь|ауахәаматәи]] апринципқәа ҩаԥхьа аԥхьагылара анроуз рыла. Аҵарадырра агуманизм мацара акәымкәа, [[XVI]], [[XVII]] ашәышықәсақәа рзы иҟаз иԥхьагылоу [[протестантизм|апротестантизм]] атрадициақәа ирыдҳәалоуп, урҭ рҟынтәи аполитикатә хақәиҭреи аламыс ахақәиҭреи ргәаанагарақәа ҭынхас иҟалеит. Ареформациа аамҭа аидеиақәа рҟынтәи Аҵарадырра аамҭа аидеиақәа рахь аиасра зегь реиҳа иманшәалоуп [[Англызтәыла|Англиа]] XVII ашәышықәса анҵәамҭеи XVIII ашәышықәса алагамҭеи рзы, [[деизм]] аныҿиаз, уи ареформациа аамҭа адинтә еволиуциа ахыркәшара акәын, насгьы «аԥсабаратә дин» ҳәа изышьҭоу уи XVIII ашәышықәсазтәи аҵарадырҩцәа ирыдырҵоз алагамҭа акәын. Еиҳаракгьы, XVIII ашәышықәсазтәи аҵарадырратә литература ашьаҭаркҩы иаҳасабала уахәаԥшыр алшоит [[Локк, Джон|Џьон Локк]]. Агуманизми апротестантизми реиԥш, еиуеиԥшым атәылақәа рҿы Аҵарадырра аҭыԥантәи амилаҭтәи аҟазшьа аиуит. XVIII ашәышықәсазы Европа зегьы аҿы аҵакы аиуит [[Вольтер, Мари-Франсуа|Вольтер]], [[Монтескьё, Шарль Луи|Монтескье]], [[Руссо, Жан Жак|Руссо]], [[Дидро, Дени|Дидро]] уҳәа егьырҭ ашәҟәыҩҩцәа рхаҿсахьала французтәи аҵарадырратә литература. Урҭ еицырзеиԥшу ҟазшьоуп [[Рационализм (философия)|рационализм]] аҳра аура, уи [[Франциа|Франциа]] акритика аполитикатәи асоциалтәи ҟазшьа змоу азҵаарақәа рахь ирхан, аха ари апериод аҿы иҟаз агерман ҵарадырҩцәа еиҳарак адинеи аморалтәи зҵаарақәа рыӡбара иазкын. Аҵарадырра ахықәкы хадас иамаз ауаҩы ихшыҩ аусурала ауаҩы иԥсҭазаара иԥсабаратәу апринципқәа рыԥшаара акәын (аԥсабаратә дин, аԥсабаратә закәан, афизиократцәа рекономикатә ԥсҭазаара аԥсабаратә еиҿкаара, уҳәа убас иҵегьы). Абас еиԥш иҟоу ахшыҩ змоу, иԥсабаратәу апринципқәа рганахьала, аҭоурых аҿы ишьақәгылахьоу, иҟоу аформақәеи аизыҟазаашьақәеи зегьы (позитивтә дин, позитивтә закәан, уҳәа убас иҵегьы) акритика рзыруан. Аҵарадырратә идеиақәа рныррала, асоциалтә ԥсҭазаара зегьы еиҭашьақәдыргыларц зҭахыз аиҭакрақәа мҩаԥган (ҵарадырратә абсолютизми [[Великая французская революция|Франциатәи ареволиуциеи]]). ==== XVIII ашәышықәса алагамҭазы ==== Мраҭашәаратәи Европаҿы XVIII ашәышықәса алагамҭазы, амчра дуқәа [[Война за испанское наследство|Испаниа ашьҭра аибашьра]] иалахәын. Мрагыларатәи Европаҿы [[Северная война|Аҩадатәи аибашьра]] иахҟьаны Урыстәыла империаны иҟалеит, насгьы Швециеи Польша-Литватәи Аидгыла ԥсыҽхеит. Аҭырқәцәа Европаҟа рҽырҭбаара Австриа иаанкылан, [[Великая Турецкая война|Ҭырқәтәылатәи Аибашьра Ду]] ашьҭахь Османтәи Аимпериа аҵыхәтәантәи ашьаҿақәа ҟаҵо иалагеит. ==== Бжьышықәсатәи аибашьра ==== {{main|Бжьышықәсатәи аибашьра}} [[Файл:C. 1740 Europe and Western Asia.jpg|thumb|right|300px|Европа XVIII ашәышықәса агәҭантәи ахсаала]] Америка иҟаз европатәи амчрақәа рыбжьара [[Колониализм|аколониалтә еиндаҭлареи]] Пруссиа аҿиареи ирыхҟьаны XVIII ашәышықәса абжьара Бжьышықәсатәи аибашьра ҟалеит, уи ҳаамҭазтәи аиҿагылара дуқәа иреиуан. Бжьышықәсатәи аибашьра мҩаԥысит Европаҿгьы, Пруссиатәи Фридрих Англиа иадгыланы Австриа, Урыстәыла, Франциа, Швециа, Саксониа, империатә усзуҩцәа реиҳараҩык ирҿагыланы имҩаԥгаз, иара убасгьы аокеан анҭыҵ: Аҩадатәи Америка, Карибтәи амшын, Индиа, Филиппинқәа. Уи аамҭазы иҟаз Европатәи амчра дуқәа зегьы аибашьра иалахәын, иара убасгьы Европа абжьаратәии ихәыҷуи аҳәынҭқаррақәа реиҳарак, уимоу индеицәа рхылҵшьҭрақәа рҟынтәи џьоукы. Уинстон Черчилль уи аибашьра «Актәи адунеизегьтәи аибашьра» ҳәагьы ахьӡиҵеит. Аибашьра аколониалтә ҳәа иԥхьаӡоуп, избан акәзар уа Британиа Ду, Франциа, Португалиа, Испаниа аколониалтә империақәа рметрополисқәа ринтересқәа еиҿаҳаит. Европаҿы ихаданы иҟаз аиҿагылара Австриеи [[Пруссия|Пруссиеи]] Силезиа рыбжьара акәын, уи Австриа иаԥхьанеиуаз [[Силезия|Силезиатәи]] аибашьрақәа рҿы иаҵахеит. Убри аҟнытә Бжьышықәсатәи аибашьра Силезиа аҵыхәалатәи аибашьреи Ахԥатәи Силезиатәи аибашьреи ҳәагьы иашьҭоуп. Мрагыларатәи Европаҿы, XVIII ашәышықәса анҵәамҭазы, [[разделы Речи Посполитой|Польша-Литва Аидгыла]] Урыстәылеи, Пруссиеи, Австриеи рыбжьара еиҩшан. [[Русско-турецкие войны|Урыстәылеи Ҭырқәтәылеи реибашьрақәа]] ирыхҟьаны Аҩадатәи Амшын Еиқәа арегион Урыстәыла анапаҵаҟа ииасит, насгьы Балканқәа рҿы Ҭырқәтәыла ԥсыҽхеит. === Кыраамҭатәи XIX ашәышықәса === ==== Франциатәи Ареволиуциа Ду ==== {{main|Франциатәи Ареволиуциа Ду}} [[Файл:Prise de la Bastille.jpg|right|thumb|[[Штурм Бастилии|Бастилиа ақәлара]]]] [[Вольтер, Мари-Франсуа|Вольтер]], [[Монтескьё, Шарль де|Монтескье]], [[Руссо, Жан Жак|Руссо]], егьырҭ ашәҟәыҩҩцәа русура иабзоураны, урҭ рҟынтә [[физиократ|афизиократцәеи]] [[энциклопедист|аенциклопедистцәеи]] ргәыԥқәа ҷыдала аҵакы рыман, Франциатәи ауаажәларра аҵара змаз рыхшыҩ аҿгьы ареволиуциа ҟалеит. Руссо, [[Мабли, Габриель-Бонно|Мабли]], [[Дидро, Дени|Дидро]] уҳәа убас иҵегьы рдемократиатә философиахь ауаа рацәа рыбзиабара цәырҵит. Франциатәи ахатәгәаԥхарауааи аҳәынҭқарреи злахәыз [[ЕАА рхьыԥшымразы аибашьра|Аҩадатәи Америка Ахьыԥшымратә еибашьра]] ауаажәларра ргәы иҭанаҵеит ахәыцра ҿыцқәа Франциа рынагӡара шалыршахо. 1789 ашықәсазы Франциа иалагаз ареволиуциа аҵыхәтәаны амонархиа аԥыхреи 1792 ашықәсазы [[Первая французская республика|Актәи Франциатәи Ареспублика]] аԥҵара иахҟьеит. Уи адевиз: «[[Свобода, равенство, братство|Ахақәиҭра, аиҟарара, аиашьара]]» ԥыҭрак ашьҭахь еиуеиԥшым атәылақәа рҿы еиуеиԥшым ареволиуциақәа рдевизны иҟалеит. ==== Наполеон иеибашьрақәа ==== {{main|Наполеон иеибашьрақәа}} [[Файл:Europe en 1812 (c. 1854).jpg|мини|Европа 1812 шықәсазы]] 1799 ашықәсазы, ареволиуциатә Франциа ақәымҿиарақәа рацәаны иақәшәеит, насгьы иаҿагылаҩцәа рҟынтәи Урыстәыла ишалҵызгьы уи аҭагылазаашьа даара иуадаҩын. [[Переворот 18 брюмера|1799 шықәса абҵарамза 9]] рзы Ареспублика актәи аконсулс ирылаҳәаз [[Наполеон Бонапарт|Наполеон Бонапарт]] аибашьраҿы радикалтә еиҭакрак аҟаҵара даҽазышәан. Уи иӡбеит Италиеи Германиеи рфронтқәа рҿы Австриа ааха ду рыҭара. Франциа иаҿагылоз акоалициақәа рҿы акырынтә аиааира анига ашьҭахь, Наполеон [[Первая империя|Франциатәи Аимпериа]] рылаиҳәеит, Европа аиҳарак анапхгара шьақәиргылеит, насгьы X ашәышықәса инаркны иҟаз Иԥшьоу Римтәи Аимпериа ықәихит. 1812 шықәса инаркны иалагеит Наполеон иарратә мчра ацәыӡра, уи зыхҟьаз Португалиеи Испаниеи рҿы [[Война на Пиренейском полуострове|Франциатәи арратә усмҩаԥгатәқәа рықәымҿиарақәеи]] [[Отечественная война 1812 года|Урыстәыла Наполеон ааха аниуеи]] ирыхҟьаны, анаҩс [[Война шестой коалиции|Европа аибашьра ҿыц]] ҟалеит, уа Наполеон ааха иоуит, насгьы 1814 шықәсазы амчра ицәыӡит. Наполеон иеибашьрақәа рҵыхәтәантәи аепизод «[[Сто дней|Шәымш]]» аамҭазы иҟаз акампаниа акәын, еицырдыруа [[Битва при Ватерлоо|Ватерлоотәи аибашьра]] ацны. ==== Венатәи аконгресс ==== {{main|Венатәи аконгресс}} Аконгресс азин анаҭеит [[Австрийские Нидерланды|Австриатәи Нидерландқәа]] (иахьатәи [[Бельгиа|Бельгиа]]) адгьылҵакыра Нидерландқәа Аҳра ҿыц алаҵара, аха егьырҭ Австриатәи амалқәа зегьы [[Габсбурги|Габсбургцәа]] рнапаҵаҟа иҟалеит, [[Ломбардия|Ломбардиа]], [[Уанаҿа|Венециатәи арегион]], [[Тоскана]], [[Парма]], [[Тироль (историческая область)|Тироль]] уҳәа уахь иналаҵаны. [[Пруссия|Пруссиа]] иаҭәашьан [[Саксония (королевство)|Саксониа]] ахәҭак, [[Вестфалия|Вестфалиеи]] [[Рейнская область|Рейнландиеи]] рыдгьыл ду. Уаанӡа [[Франциа|Франциа]] иадгылаз [[Даниа|Даниа]] [[Норвегиа|Норвегиа]] [[Швециа|Швециа]] иацәыӡит. [[Италиа|Италиа]] [[Ватикан|Ватикани]] [[Папская область|Апапатә области]] рҿы [[Папа римский|Папа]] имчра еиҭашьақәдыргылеит, насгьы [[Королевство Обеих Сицилий|Аҩ-Сицилиа рҳәынҭқарра]] [[Бурбоны|Бурбонцәа]] ирхынҳәит. [[Германский союз|Агермантә Еидгыла]]гьы еиҿкаан. [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]] иаԥиҵаз [[Варшавское княжество|Варшаватәи аҳәынҭқарра]] ахәҭак [[Царство Польское|Польшатәи Аҳра]] ҳәа ахьӡ аманы [[Урыстәылатәи аимпериа|Урыстәылатәи Аимпериа]] иахәҭакхеит, [[русский император|Урыстәылатәи аимператор]]гьы Польшатәи аҳас дҟалеит. ==== Европа Венатәи Аконгресс ашьҭахь ==== [[Файл:C. 1863 Europe (1814-1863).jpg|thumb|right|250px|Европа XIX ашәышықәса агәҭаны]] [[Файл:Train Liverpool Manchester.jpg|thumb|180px|Адәыӷба [[Железная дорога Ливерпуль — Манчестер|Ливерпуль-Манчестер]] ацәаҳәаҿы]] Ареволиуциатә Франциа ааха анаиу ашьҭахь, егьырҭ аҳәынҭқарра дуқәа 1789 шықәса аԥхьа иҟаз аҭагылазаашьа аиҭашьақәыргылара рҽазыршәеит. Аха урҭ рҽазышәарақәа ирылымшеит ареволиуциатә еиҿкаарақәа рыларҵәара аанкылара: абжьаратәи аклассқәа Франциатәи Ареволиуциа адемократиатә идеалқәа ӷәӷәала анырра рырҭеит, [[промышленная революция|Аиндустриалтә револиуциа]] акыр зҵазкуа аекономикатәи асоциалтәи аԥсахрақәа аанагеит. XIX ашәышықәсазы Европатәи аекономика ирласны аҿиара аиуит, насгьы [[капитализм|акапитализм]] аиааира агара алнаршеит. Аҭҵаарадырратә аартрақәа аиндустриа аҿиара иацхрааит. XIX ашәышықәса аҵыхәтәаны, Европа ауааԥсыра реиҳараҩык уажәгьы ақыҭарақәа рҿы инхон, аха ақыҭанхацәа рхыԥхьаӡара еиҵахон, ақалақьқәа рҿы инхоз ауааԥсыра рхыԥхьаӡара еиҳа-еиҳа иацлон. Европатәи акапиталисттә уаажәларраҿы ихадоу ҩ-социалтә класск ракәын [[буржуазия|абуржуазиеи]] [[рабочий класс|аусзуҩцәеи]]. [[Революции 1848—1849 годов|1848—49 шықәсқәа рзы иҟалаз ареволиуциақәа]] ирыхҟьаны, Европатәи атәылақәа реиҳарак рҿы аконституциақәа рыдыркылеит, апарламентқәагьы ҟалеит. XIX ашәышықәса аҵыхәтәаны, Европатәи атәылақәа жәпакы (Франциа, Германиа) зегьы рзы [[всеобщее избирательное право|алхратә зин]] рыман, аха ахацәа рзы мацара. Аӷарра иацәынхарц азы, европауаа аӡәырҩы еиӷьу аԥсҭазаара иашьҭаланы [[Еиду Америкатәи Аштатқәа|ЕАА]] рахь ихыҵны ицеит. [[Европейская эмиграция|Европантәи ахыҵыҩцәа]] рхыԥхьаӡара еизҳаит 1846 шықәсазы 300 000 инаркны XIX ашәышықәса анҵәамҭазы 1 миллионҩык инареиҳаны<ref>{{Cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/rus/2006/09/pdf/williamson.pdf |title=Глобальная миграция |archive-date=2024-10-03 |access-date=2024-08-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241003040648/https://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/rus/2006/09/pdf/williamson.pdf |url-status=live }}</ref>. ==== Амарксизм ацәырҵра ==== {{main|Акоммунисттә партиа Аманифест}} [[Файл:Portraits of Marx and Engels (10).jpg|thumb|right|[[Карл Маркс|Карл Маркси]] [[Фридрих Энгельс|Фридрих Енгельси]]]] Аусзыҩцәа ркласс аинтересқәа раарԥшра аҳасабала [[Марксизм|амарксизм]] цәырҵит XIX ашәышықәса 40-тәи ашықәсқәа рзы, аусзыҩцәа ркласс ихьыԥшым аполитикатә мчра аҳасабала аҭоурых арена ианалала акапиталисттә уаажәларра аиҿагылара ӷәӷәала ианцәырҵ. [[К. Маркс|К. Маркси]] [[Ф. Энгельс|Ф. Енгельси]] ракәын аусзыҩцәа ркласс аҵаратә дунеихәаԥшышьа, уи ареволиуциатә қәԥара апрограмма, астратегиа, атактика зшаз. Урҭ ауаатәыҩса уаанӡатәи рнаука-социалтә хәыцра аихьӡарақәа ҿыц ирызхәыцуан, ҿыц аус руан, акласстә қәԥареи аџьажәлар рреволиуциатә ҵысреи рԥышәа азеиԥштәра ҟарҵеит. Аусзыҩцәа ркласс ареволиуциатә теориа аҳасабала ицәырҵыз Марксизм ареволиуциақәа раахыс апрактикаҿы иԥышәан [[Революции 1848—1849 годов|1848—49 шықәсқәа рзы Мраҭашәаратәи Европаҿы]]. Абарҭ ареволиуциақәа рышьҭахь, К. Маркси Ф. Енгельси русура рхы аздырхьеит аҭҵааратә коммунизм аидеиақәа рыларҵәара, атәылақәа зегьы рҿы апролетартә револиуционерцәа разыҟаҵара, жәларбжьаратәи [[пролетариат|апролетариат]] амчқәа револиуциатә қәԥара ҿыц азы реизгара. Ари апериод К. Маркси Ф. Енгельси рнапхгара аҵаҟа аусзыҩцәа ркласс ареволиуциатә жәларбжьаратәи апартиа аԥҵарала иазгәаҭан, уи «Жәларбжьаратәи аусзыҩцәа Реидгыла» ҳәа иашьҭан ([[Первый интернационал|Актәи Аинтернационал]], иаԥҵан 1864 шықәса цәыббрамза 28 рзы). XIX ашәышықәса 70—80-тәи ашықәсқәа рзы Европатәи атәылақәа жәпакы рҿы еиҿкаан апролетариат амассатә [[социал-демократия|социал-демократиатә]] партиақәа. ==== Италиа аидҵара ==== {{main|Арисорджименто}} [[Файл:With Victor Emmanuel.jpg|мини|300px|[[Виктор Эммануил II|Виктор Еммануил II]] [[Гарибальди, Джузеппе|Џьузеппе Гарибальди]] диԥылоит [[Теано]] азааигәара, [[Де Альбертис, Себастьян|С. Де Альбертис]] исахьа]] Италиа абжьаратәи ашәышықәсақәа раахысгьы политикала еиҟәыҭханы иаанхеит. Италиа [[Революция 1848—1849 годов в Италии|1848—1849 шықәсқәа рзы иҟалаз ареволиуциа]] анықәырх ашьҭахь, зконституциатә еиҿкаара зыхьчоз Италиатәи аҳәынҭқарра заҵәыкны иаанхеит [[Сардинское королевство|Сардиниа Аҳра]] ([[Пьемонт|Пиемонт]]). Уи аҳ [[Виктор Эммануил II|Виктор Еммануил II]] [[Кавур, Камилло|Камилло Кавур]] аминистр хадас дҟаиҵеит 1852 шықәсазы. 1858 шықәсазы Кавури Франциатәи аимператор [[Наполеон III]] маӡала аиқәшаҳаҭра рыбжьарҵеит, уи инақәыршәаны Франциа Сардинтәи Аҳра [[Австрийская империя|Австриатәи Аимпериа]] аҟынтәи [[Ломбардия|Ломбардиеи]] [[Уанаҿа|Венециеи]] рханраҿы ацхыраара ҟанаҵеит, насгьы уи аҭакс [[Савойя|Савоиеи]] [[Ницца|Ницеи]], Франциатәи ауааԥсыра рацәа ахьынхоз адгьылқәа, Сардиниатәи Аҳра аҟынтәи ироуит. Мшаԥымза 1859 шықәсазы [[австро-итало-французская война|Австро-Италиатәи-Франциатәи]] аибашьра алагеит. Пьемонти Франциеи еидызкыло арқәа аиааирақәа рацәаны ианырга ашьҭахь, ашьаарҵәыратә [[битва при Сольферино|Солферинотәи аибашьра]]гьы уахь иналаҵаны, Наполеон III иаалырҟьаны аибашьрақәа аанкыланы, Австриеи иареи [[Виллафранкское перемирие|Виллафранкатәи асепаратә ҭынчреиқәшаҳаҭра]] рыбжьарҵеит. Уи аԥҟарақәа рыла, Франциа иаҭәашьаз Ломбардиа заҵәык акәын (Франциа хара имгакәа Пьемонтҟа иианагеит), Венециагьы Австриатәи Аимпериа иахәҭакны иаанхеит. Анапхгаҩцәа Италиа аҳәынҭқарра хәыҷқәа ([[Пармское герцогство|Парматәи аҳәынҭқарра]], [[Герцогство Модена и Реджо|Моденеи Реџьои рҳәынҭқарра]], [[Великое герцогство Тосканское|Тосканатәи аҳәынҭқарра ду]]) 1859 шықәсазы ажәлартә револиуциақәа ирыхҟьаны ибналт, урҭ, иара убас [[Папская область|Апапатә тәылаҿацә]] ахәҭакгьы, Сардиниа Аҳра иаҵанакуаз [[Объединённые провинции Центральной Италии|Агәҭантәи Италиа Еидҵоу Апровинциақәа]] шьақәдыргылеит. Хәажәкырамза 1860 шықәсазы имҩаԥгаз [[Плебисциты Итальянского королевства|аплебисцитқәа]] рышьҭахь, Италиа агәҭантәи аҳәынҭқаррақәа официалла Сардиниа Аҳра иалалеит, уи аамҭазы Савоиеи Ниццеи ауааԥсыра Франциа аҽалархәра азы рыбжьы рҭиит. Алада Италиатәи [[Королевство Обеих Сицилий|Аҩ-Сицилиа Аҳра]] ихьыԥшымны иаанхон. Лаҵарамза 1860 шықәсазы Џьузеппе Гарибальди зықьҩык хатәгәаԥхарала иҟаз ауаа рыла, аҭыԥантәи ауааԥсыра рыцхыраарала цәыббрамза 1860 шықәсазы аиааира ганы иқалақь хада [[Неаполь]] дҭалеит. [[Кампания сардинской армии в Центральной и Южной Италии|Сардиниатәи арқәа]] ҩадаҟала иааигәахеит, аплебисцит аҿы ауааԥсыра реиҳараҩык Сардиниатәи аҳра иалаларц рыбжьы рҭиит, насгьы абҵарамза 1860 шықәсазы Гарибальди Аахыҵ Италиа амчра Виктор Еммануил II ииҭара рылеиҳәеит. 1861 шықәсазы [[Королевство Италия (1861—1946)|Италиа Аҳра]] ашьақәгылара алаҳәан, уи аҳас Виктор Еммануил II дҟалеит. Еидҵоу Италиа анҭыҵ иаанхеит [[Рим|Рими]] уи акәша-мыкәшеи (Франциатәи арқәа Папа ихьчаразы иахьгылаз) Австриатәи аимпериа анапхгара аҵаҟа иҟаз Венециатәи арегион. Венециатәи арегион еидкылоу Италиа ахәҭакны иҟалеит 1866 шықәсазы, [[Австро-прусско-итальянская война|Австро-Пруссиа-Италиатәи]] аибашьра иахҟьаны. Италиа аидгылара хыркәшахеит цәыббрамза 1870 шықәсазы [[Взятие Рима|Рим анагарала]]. ==== Афранко-Прусстәи аибашьреи Германиа аидҵареи ==== {{main|Афранко-прусстәи аибашьра}} [[Файл:C. 1897 German Empire.jpg|thumb|right|250px|Германиатәи аимпериа ахсаала]] 1866 шықәсазы [[Австро-прусская война|Австро-Пруссиатәи аибашьра]]ҿы аиааира анырга ашьҭахь, Пруссиа агермантә тәылақәа зегьы анапаҵаҟа еиднакыларц аҭахын, иара убасгьы Франциа арԥсыҽра иашьҭан. Франциагьы иаку, иӷәӷәоу Германиа ашьақәгылара алшара ацәхьаҵра иазыхиан. Аибашьра формалтә мзызс иамаз Испаниа аҳ иҭыԥ азы агәалақәа акәын, уи [[Вильгельм I (германский император)|Пруссиатәи Вильгельм]] иуа, [[Леопольд Гогенцоллерн-Зигмаринген|Гогенцоллерн-Зигмарингентәи Леопольд]] иқәиргылеит. [[Наполеон III]] Гогенцоллерн Испаниа аҳра мап ацәикырц мчыла дадицалеит, уи ашьҭахь Наполеон ицҳаражәҳәаҩ Вильгельм ихаҭа уи мап ацәкра дақәшаҳаҭхеит. Франциа лазырҟәызшәа иԥхьаӡаны, Пруссиа аибашьра аланаҳәеит, аха иаҵахеит. Уи аконтрибуциа ду шәара акәхеит, убри аҟынтә [[Эльзас|Ельзаси]] [[Лотарингия|Лотарингии]] ацәыӡит. 1871 шықәса ажьырныҳәамза 18 рзы [[Версаль]] аҟны [[Бисмарк|Бисмарки]] [[Вильгельм I (император Германии)|Вильгельм I-и]] [[Германская империя|Германиатәи аимпериа]] аԥҵара аладырҳәеит. ==== Аславиан жәларқәа рмилаҭ-хақәиҭратә қәԥара ==== [[Файл:Nikolai-dmitriev-orenburgsky-grand-prince-nikolai-nikolaevich-enters-trnovo-in-1877-1885.jpg|мини|250px| ''[[Дмитриев-Оренбургский, Николай Дмитриевич|Н. Дмитриев-Оренбург]]'' [[Освобождение Болгарии|Болгариа Османтәи анапхгара аҟынтәи ахақәиҭтәра]], 1878 шықәса]] [[славяне|Аславиантәи]] ажәларқәа реиҳараҩык рхатә ҳәынҭқарра рымамызт XIX ашәышықәса алагамҭазы: [[чехи|ачехцәа]], [[словаки|асловакцәа]], [[хорваты|ахорватцәа]], [[словенцы|асловенцәа]] Габсбургцәа рмонархиа иаҵанакуан, [[болгары|аболгарцәа]], [[сербы|асербцәа]] реиҳараҩык [[Османтәи аимпериа|Османтәи аимпериа]] иаҵанакуан, насгьы [[поляки|аполиакцәа]] XVIII ашәышықәсазы [[разделы Польши|Польша аиҩшарақәа]] рышьҭахь х-ҳәынҭқаррак — [[Урыстәылатәи аимпериа|Урыстәылатәи Аимпериа]], [[Габсбургская монархия|Габсбургтәи Амонархиа]], [[Пруссия|Пруссиа]] — рнапаҵаҟа иҟалеит. XVIII ашәышықәса аҵыхәтәаны — XIX ашәышықәса алагамҭазы, Чехиеи Словакиеи рҿы аславиантә милаҭтә еиҿкаара ([[чешское национальное движение|Чехтәи амилаҭтә еиҿкаара]], [[словацкое национальное движение|Словактәи амилаҭтә еиҿкаара]]) цәырҵит. Уи еиҳа иӷәӷәаны иааԥшит [[Революция 1848—1849 годов в Австрийской империи|Австриатәи аимпериаҿы 1848—1849 шықәсқәа рзы имҩаԥысыз ареволиуциа]] аан. 1848 ашықәсазы [[Прага]] имҩаԥысит [[Славянский съезд (1848)|аславиантә конгресс]], уи [[панславизм|апанславизм]] раԥхьаӡатәи ацәырҵраны иҟалеит. 1830 шықәсазы [[Царство Польское|Польша аурыс хәҭаҿы]] [[Польское восстание (1830—1831)|Урыстәылатәи аимпериа аҿагылара]] алагеит, уи Пруссиеи Австриеи рнапхгара аҵаҟа иҟаз аполиакцәа рыдгылара аиуит. Ари ақәгылара [[Польское восстание (1863—1864)|1863—1864 шықәсқәа рзы Польшатәи ақәгылара]] еиԥшҵәҟьа иқәгахеит. Османтәи аимпериа иԥсыҽхацыԥхьаӡа, Алада-Славиантәи Балкантәи ажәларқәа уи амчра аҟынтәи ахақәиҭразы ирымаз агәазыҳәарагьы еиҳа иӷәӷәахеит. 1796 шықәсазы, [[княжество-епископство Черногория|Черногориа аҳәынҭқарра-епископра]], аҭырқәцәеи дареи ақәԥара ӷәӷәа ашьҭахь, ииашаҵәҟьаны ихьыԥшым ҳәынҭқарракны иҟалеит. 1804—1835 шықәсқәа рзы иҟалаз [[Сербская революция|Сербиатәи ареволиуциа]] [[Княжество Сербия|Сербиа Аҳәынҭқарра]] инагӡашәа ахьыԥшымра аиура алнаршеит. Аха Болгариа [[Османская Болгария|Османтәи анапхгара аҵаҟа иаанхеит]]. Болгариа [[Апрельское восстание (1876)|1876 шықәсазы имҩаԥысыз ақәгылара]] гәымбылџьбарала иқәгахеит, аха уи [[Русско-турецкая война (1877—1878)|аурыс-ҭырқәтәылатәи аибашьра 1877—1878 шықәсқәа]] рзы иҟалаз амзызқәа иреиуан, уи иахҟьаны Болгариа Османтәи анапхгара аҟынтәи ахақәиҭра аиуит. ==== XIX ашәышықәса анҵәамҭа — XX ашәышықәса алагамҭа ==== {{main|Аепоха шьахә}} [[Файл:Construction tour eiffel4.JPG|thumb|[[Эйфелева башня|Еифель ибаҟа]] аргылара, 1888 шықәса]] XIX ашәышықәса анҵәамҭеи XX ашәышықәса алагамҭеи рзы ирласыз атехнологиатә прогресс ҟалеит (иахәаԥш [[Вторая промышленная революция|Аҩбатәи аиндустриалтә револиуциа]]). Абри аамҭазы ауп [[автомобиль|амашьына]] (1885), [[звукозапись|абжьыҭаҩра]] (1877), [[радио|арадио]] (1895), [[кино|акино]] (1895), [[аэроплан|аҳаирплан]] (1903), [[Автохром|амассатә ԥштәы змоу афотоҭыхра]] (1907), [[телевидение|ателехәаԥшра]] аҟны раԥхьатәи аԥышәарақәа (1907) аныҟаҵаз. Аҭҵаарадырра амч дуны иҟалеит, уи ароль еиҳа-еиҳа иацлон. Мраҭашәаратәи Европа амлакра ыӡит; Акәац еиԥш иҟоу ачысмаҭәа аалыҵқәа ауааԥсыра реиҳараҩык рзы иааиԥмырҟьаӡакәа иҟалеит. Еиӷьтәыз аԥсҭазааратә ҭагылазаашьақәеи, ҭацәу аамҭа аизырҳареи ирыбзоураны аспорттә хкқәа рыцәырҵра иацхрааит, насгьы [[велосипед|амаланыҟәақәа]] зегьы рхы иадырхәо иалагеит<ref>[https://cyberleninka.ru/article/n/evropeyskaya-povsednevnaya-kultura-19-veka Европейская повседневная культура 19 века]</ref>. Аха XIX ашәышықәса анҵәамҭеи XX ашәышықәса алагамҭеи рзы адунеи аколониалтә еиҟәшара ([[империализм]]) иахҟьаны европатәи амчрақәа рыбжьара аиҿагылара еизҳауаз аамҭан, уи еиуеиԥшым адунеизегьтәи акризисқәа рахь инанагеит ([[Каролинский кризис (1885)|Каролинатәи акризис (1885)]], [[Фашодский кризис|Фашодтәи акризис]], [[Танжерский кризис|Актәи Мороккатәи акризис]], [[Агадирский кризис|Аҩбатәи Мороккатәи акризис]]). Еиҿагылаз ҩ-арра-политикатә блокк цәырҵит — [[Тройственный союз|Х-хәҭактәи Аидгылеи]] [[Антанта|Антантеи]]. Ари зегьы 1871 шықәса инаркны ҭынч инхоз Европаҿы аибашьра ашәарҭара ацәырнагеит. == Ааигәатәи аҭоурых == [[Файл:Map of Europe (1898).jpg|thumb|300px|Европа (1898 шықәса)]] === Актәи Адунеизегьтәи еибашьра === {{main|Актәи Адунеизегьтәи еибашьра}} Актәи Адунеизегьтәи аибашьра аламҭалазы, Европа амчра дуқәа — [[Германская империя|Германиатәи Аимпериа]], [[Австриа-Венгриа|Австриа-Венгриа]], [[Франциа|Франциа]], [[Британиаду|Британиа Ду]], [[Урыстәылатәи аимпериа|Урыстәыла]] рыбжьара аимак-аиҿакқәа еизҳауан. Убас, [[Британиаду|Британиа Ду]] Германиа аҭамҵара алымшеит [[Англо-бурская война (1899—1902)|Англо-Буертәи аибашьра]]ҿы 1899—1902 шықәсқәа рзы, Франциа 1870 шықәсазы [[франко-прусская война|Франциа-Пруссиатәи аибашьра]]ҿы Германиа иақәнагаз ааха азы ашьоура иашьҭан, насгьы 1871 шықәсазы Франциа иалыхыз [[Эльзас|Ельзаси]] [[Лотарингия|Лотарингии]] рхынҳәра ргәы иҭан, [[Урыстәылатәи аимпериа|Урыстәылатәи аимпериа]] иаҳәон рфлот [[Адгьылбжьаратәи амшын|Абжьаратәи Амшын]] ала ихақәиҭны ацара, [[Дарданеллы|Дарданеллтәи]] аӡыбжьахала анапхгара арежим арԥсыҽра ма аиҭашьақәыргылара иақәырӷәӷәон, Германиатәи Аимпериа, динамикала империа ҿыцны, аконтинент аҿы арратә, аекономикатә, аполитикатә ԥхьагылара иашьҭан, насгьы 1871 шықәса ашьҭахь мацара аколониақәа рзы ақәԥара далахәхеит, Англиа, Франциа, Бельгиа, Нидерландқәа, Португалиа рколониалтә мазарақәа рҿы еиҟароу азинқәа рҭахын. Уи еиҳарак активла алахәын иҭыжьымҭақәа ахьҭиуаз аџьармыкьақәа рыԥшаараҿы. Уи адагьы, Австриа-Венгриа, жәларрацәалатәи аимпериа аҳасабала, амилаҭқәа рыбжьаратәи аиҿагылара амзыз ала Европаҿы еснагь аҭышәынтәаламзаара ахыҵхырҭан. [[Ближний Восток|Мрагылара Ааигәа]], амчрақәа зегьы ринтересқәа еиҿагылеит, еилабгоз [[Османтәи аимпериа|Османтәи Аимпериа]] ([[Ҭырқәтәыла|Ҭырқәтәыла]]) аиҟәшаразы рҽазыршәон. [[франко-прусская война|Франциатәи-Пруссиатәи аибашьра]] ашьҭахь 1870 ашықәсазы, 1914 ашықәсанӡа Европа аҭыԥантәи аиҿагылара ҟалеит ([[Балканские войны|Балкантәи аибашьрақәа]], [[Итало-турецкая война|Итало-ҭырқәатәи аибашьра]]), аха урҭ аибашьра дуны иҟамлеит. 1905 шықәсазы Германиеи Урыстәылеи аиқәшаҳаҭра рыбжьаҵара иазыхиан ([[Бьёркский договор|Биорктәи аиқәшаҳаҭра]]), аха уи амч амамызт. Актәи Адунеизегьтәи аибашьра ҟалеит [[Сараевское убийство|Сараевтәи ауаҩшьра]] иахҟьаны, уи Австриа-Венгриа аҳра аҭынхаҩы [[Франц Фердинанд|Франц Фердинанди]] иԥҳәыси 1914 шықәса рашәарамза 28 рзы рышьра акәын Сербиатәи атеррористтә еиҿкаара алахәылаҩ [[Принцип, Гаврило|Гаврило Принцип]] инапала; уи ашьҭахь Австриа-Венгриа 1914 шықәса ԥхынгәымза 28 рзы Сербиа аибашьра аланаҳәеит. Ҩымчыбжь рышьҭахь, Европатәи аҳәынҭқаррақәа ааба аибашьра иалахәын. [[Файл:Fields of Verdun (48957625703).jpg|250px|thumb|слева|[[Битва при Вердене|Вердентәи аибашьра]]ан амца аршәгақәа рхархәара]] Актәи Адунеизегьтәи аибашьра даараӡа [[тотальная война|ишьаарҵәыраз еибашьра]]ны иҟалеит, аибашьра иаҿу атәылақәа ауаатәыҩсатәи аматериалтәи ресурсқәа зегьы еизыргар акәхеит. Ажәларқәа рматериалтәи рдоуҳатәи мчқәа ԥсыҽхон, аибашьреи аиҳабыреи рзы агәынамӡарақәа еизҳауан. [[Ноябрьская революция|Германиа иҟалаз ареволиуциа]] иахҟьаны Германиа аимператор [[Вильгельм II (император Германии)|Вильгельм II]] аҳра даҟәыҵит 1918 шықәса абҵарамза 9 рзы, насгьы Германиа аҳәынҭқарра ҿыц [[Компьенское перемирие (1918)|аибашьра аҟәыҵразы аиқәшаҳаҭра]] анапаҵыҩра мҩаԥнагеит 1918 шықәса абҵарамза 11 рзы. [[Парижская мирная конференция|Парижтәи аҭынчратә конференциа]] 1919—1920 ашықәсқәа рзы еиуеиԥшым аиқәшаҳаҭрақәа рыбжьарҵеит аиааира згаз амчрақәа, урҭ рҟынтә еиҳа еицырдыруа [[Версальский договор|Версальтәи аиқәшаҳаҭра]] ауп. Урыстәыла, Германиа, Османтәи, Австро-Венгриатәи аимпериақәа реилабгара иахҟьаны ирацәаны ақәгылара ҟалеит, насгьы ихьыԥшым аҳәынҭқаррақәа раԥҵара ҟалеит, иаҳҳәап [[Польская Республика (1918—1939)|Польша]], [[Первая Чехословацкая республика|Чехословакиа]], [[Королевство сербов, хорватов и словенцев|Иугославиа]]. === Урыстәыла ареволиуциа === {{main|Абҵаратәи ареволиуциа}} [[Актәи адунеизегьтәи аибашьра|Актәи Адунеизегьтәи аибашьра]] [[Урыстәылатәи аимпериа|Урыстәыла]] ахаҭамчратә шьақәгылашьа акризис арццакит.[[Февральская революция|Жәабранмзатәи ареволиуциа]] иахҟьаны амчрахь иааз [[Временное правительство России|аамҭалатәи аҳәынҭқарра]] уи иахылҿиааз аилаҩеиласреи аилабгареи рзымчҳаит, убри аҟнытә [[Ленин|Ленини]] [[Свердлов, Яков Михайлович|Свердлови]] зхагылаз [[Советы|Асовет]] мчра рнапы ианырҵеит. [[гражданская война в России|Урыстәыла имҩаԥысуаз атәылауаҩратә еибашьра]] иахҟьаны атәылаҿы Асовет мчра шьақәгылеит, насгьы 1922 шықәсазы [[Асоветтә Социалисттә Республикақәа Реидгыла|Асовет Еидгыла]] аԥҵан, уи адунеи аҿы раԥхьатәи асоциалисттә ҳәынҭқарраны иҟалеит. === Аибашьрақәа рыбжьаратәи аамҭа === {{main|Аибашьрабжьара}} Актәии Аҩбатәии Адунеизегьтәи аибашьрақәа рыбжьаратәи аамҭазы, Европатәи атәылақәа жәпакы рҿы арыӷьарахьтәи авторитартә режимқәа амчра аанкылара иалагеит. Италиа Муссолини ифашисттә режим шьақәгылеит, Германиа 1933 шықәсазы анацистцәа Гитлер амчрахь днаргеит. [[Гражданская война в Испании|Испаниа атәылауаҩратә еибашьра]] [[Франкистская Испания|Франко ирежим]] амчрахь иаанагеит. Арӷьарахьтәи арежимқәа шьақәдыргылеит [[Королевство Венгрия (1920—1946)|Венгриа]] ([[Миклош Хорти|Хорти]] ирежим), Румыниа ([[Ион Антонеску|Антонеску]] ирежим), Польша ([[Санация (Польша)|Пильсудски ирежим]]). ==== Афашизм ацәырҵра ==== {{main|Италиатәи афашизм}} [[Файл:Mussd.jpg|300px|[[Муссолини]] [[Марш на Рим|Римҟа ицо]] [[чернорубашечник|амаҭәа еиқәаҵәақәа]] рыбжьара|thumb]] Ажәа ''фашизм'' италиатәи ''fascio'' (fascio) — «аидгыла» аҟынтәи ауп иахьынтәиааз (раԥхьатәи афашисттә еиҿкаарақәа рыхьӡ ''fascio combattione'', ақәԥаратә еидгыла). Ари ажәа, анаҩс, алаҭын бызшәа “fascec” — «акәыршара, аидҳәалара» ахь ихынҳәуеит, уи ҷыдала амагистраттә мчра асимволқәа аанарԥшуан — fascia, аҭыха ҭаҵаны еидҳәалоу арӷәрақәа. Уи абзоурала, [[фасции|афасцаа]] рсахьа Муссолини иеиҿкаара асимволны иҟалеит, уи Ажәытәтәи Аурым аимпериатә традициақәа ирыҵанакуан. [[Муссолини, Бенито|Бенито Муссолини]] ифашизм раԥхьаза иаднагалон [[корпоративное государство|акорпоративтә ҳәынҭқарра]] аидеиа, даҽакала иуҳәозар, аҳәынҭқарра аидеиа акорпорациақәа рымчхара аҳасабала ауааԥсыра зегьы ринтересқәа рхаҭарнакра азызуа, еиқәзыршәо (апарламенттә демократиа апартиақәа рымчра еиԥшымкәа) аидеиа. Афашисттә идеологиа Италиа иҟалеит 1910-тәиқәа рынҵәамҭазы, [[Италиа|Италиатәи]] афашисттә партиа амчра ааннакылеит, 1922 шықәсазы Муссолини идиктатура шьақәнаргылеит. ==== Германиа анацистцәа амчрахь раара ==== {{main|Германиа анацистцәа амчрахь раара}} [[Файл:Bundesarchiv Bild 183-S38324, Tag von Potsdam, Adolf Hitler, Paul v. Hindenburg.jpg|мини|280пкс|«[[День Потсдама|Потсдам Амш]]», 1933 шықәса хәажәкырамза 21 рзы. [[Ҳитлер, Адольф Алоис-иԥа|Адольф Гитлер]] хықәкыс имоуп [[рейхсканцлер|Ареих Аканцлер]] [[рейхспрезидент|Ареих Апрезидент]] [[Гинденбург, Пауль фон|Пауль фон Гинденбург]] иҳәатәы шхаиҵо атәы аарԥшразы.]] [[Версальский мирный договор 1919|Версальтәи Аиқәшаҳаҭра]] Германиа арратә лшарақәа даараӡа иԥкны иҟанаҵеит. Аха, 1933 шықәсазы [[Ҳитлер, Адольф Алоис-иԥа|Адольф Гитлер]] напхгара ззиуаз [[НСДАП|Национал-Социалисттә Усзыҩцәа Рпартиа]] амчрахь ианааи, Германиа Версальтәи Аиқәшаҳаҭра иаҵанакуаз аԥкрақәа зегьы мап рыцәкра иалагеит — ҷыдала, аррахь ааԥхьара еиҭанаҭоит, насгьы ирласны абџьари арратә техникеи рҭыжьра еизнарҳауеит. 1933 шықәса жьҭаарамза 14 рзы Германиа [[Лига Наций|Амилаҭқәа Рлига]] аҟынтәи ахы ааннакылоит, насгьы Женеватәи абџьархыхратә конференциа алахәхара мап ацәнакуеит. 1934 шықәса ԥхынгәымза 24 рзы Германиа Австриа Аншлюс анагӡара иазыхиоуп, [[Вена|Вена]] аҳәынҭқарра иаҿагыло апутч амҩаԥгарала, аха мчыла игәҭакқәа ааныжьра рықәшәеит, Италиатәи адиктатор [[Муссолини, Бенито|Бенито Муссолини]] ӷәӷәала иҽеим аҭагылазаашьа иахҟьаны, иара Австриа аҳәааҟынӡа ԥшь-дивизиак ааигеит. === Аҩбатәи Адунеизегьтәи еибашьра === {{main|Аҩбатәи Адунеизегьтәи еибашьра}} [[Файл:Second world war europe 1935-1939 map de.png|thumb|Европа Аҩбатәи Адунеизегьтәи аибашьра ҟалаанӡа]] [[Файл:Second world war europe 1941-1942 map en.png|thumb|Европа 1941—42 шықәсқәа рзы]] [[Файл:Берлин. Немецкие солдаты и офицеры сдаются в плен советским войскам.jpg|thumb|[[штурм Берлина|Берлинтәи агарнизон рҽанарҭа]] ашьҭахь, анемец еибашьцәеи аофицарцәеи асовет ар ртәцәас рыҽрырҭоит, [[Халдей, Евгений Ананьевич|Евгени Халдеи]] ифотосахьа]] 1930-тәиқәа рзы Италиагьы еиԥшҵәҟьа агрессивтә адәныҟатәи аполитика мҩаԥнагон. 1935 шықәса жьҭаарамза 3 рзы [[Ефиопиа|Ефиопиа]] дақәлеит, насгьы 1936 шықәса лаҵарамзазы инапахьы иааигоит (шәахә. [[Итало-эфиопская война (1935-1936)|Итало-Етиоптәи аибашьра]]). 1936 шықәсазы Италиа аимпериа алаҳәан. Иҵаҵӷәыдоу ақәылара Мраҭашәаратәи амчрақәеи [[Лига Наций|Амилаҭқәа Рлигеи]] агәынамӡара рызцәырнагоит. Мраҭашәаратәи амчрақәеи дареи реизыҟазаашьақәа ахьеицәахаз [[Италиа|Италиа]] [[Германиа|Германиа]] аизааигәахарахь иаанагоит. Ажьырныҳәамза 1936 шықәсазы [[Муссолини, Бенито|Муссолини]] [[Адриатик амшын|Адриатикаҿы]] рҽырҭбаара мап ацәыркыр, [[Австриа|Австриа]] агерманцәа рыла рыҽрылархәра иақәшаҳаҭра ҟарҵоит. 1936 шықәса хәажәкырамза 7 рзы Агермантә ар Рейнландтәи адемилитаризациатә зона ааныркылоит. [[Британиаду|Британиа Ду]]и [[Франциа|Франциеи]] ари аҿагылара ӷәӷәа ҟарҵом, формалтәи апротест мацара ауп изызку. 1936 шықәса абҵарамза 25 рзы [[Германиа|Германиеи]] [[Иапониа|Иапониеи]] [[коммунизм|акоммунизм]] аҿагылара азы [[Антикоминтерновский пакт|Антикоминтернтәи]] Аиқәшаҳаҭра рыбжьарҵоит. 1937 шықәса абҵарамза 6 рзы Италиа апакт иалахәуп. 1939 шықәсазы акризис иахҟьаны, [[Версальско-Вашингтонская система международных отношений|Версаль-Вашингтонтәи адунеизегьтәи аизыҟазаашьақәа рсистема]] аилабгара иахҟьаны — [[Актәи адунеизегьтәи аибашьра|Актәи Адунеизегьтәи аибашьра]] анҵәамҭазы ашьаҭа зкыз адунеизегьтәи аиҿкаара асистема 1914—1918 шықәсқәа рзы, — амчра дуқәа рыбжьара ҩ-арратә-политикатә блокк шьақәгылеит, урҭ рҿы [[Британская империя|Британиа Ду]]и [[Третья французская республика|Франциеи]] [[Гитлеровская Германия|Германиеи]] [[Королевство Италия (1861-1946)|Италиеи]] ирҿагылон, урҭ рахь [[Японская империя|Иапониа]] рхы дырхеит. [[Асоветтә Социалисттә Республикақәа Реидгыла|СССР-и]] [[Еиду Америкатәи Аштатқәа|ЕАА]]-и аԥшра аҭагылазаашьа ааныркылеит, аблокқәа рыбжьара имҩаԥысуаз аибашьра рхатә интересқәа рзы рхы иадырхәарц агәыӷра рыман<ref name="кризис">Мельтюхов М. И. Упущенный шанс Сталина. Советский Союз и борьба за Европу: 1939—1941. — М.: Вече, 2000. Глава «Политический кризис 1939 г.»</ref>. Аҩбатәи адунеизегьтәи аибашьра алагамҭа ҳәа иԥхьаӡоуп 1939 шықәса цәыббрамза 1 рзы [[нацистская Германия|анацисттә Германиа]] [[Польская кампания вермахта|Польша иақәларц аналагаз]] ашықәс азы. Абри ашьҭахь цәыббрамза 3 рзы [[Британиаду|Британиа Ду]]и [[Третья Французская республика|Франциеи]] Германиа аибашьра рыладырҵәеит. Цәыббрамза 17 рзы [[Польский поход РККА|СССР ар мрагыларахьтәи Польша иақәлеит]], насгьы жьҭаарамзазы атәыла, 1939 шықәса нанҳәамзазы анапы зҵаҩҩыз [[Пакт Молотова — Риббентропа|Молотов—Риббентроп рпакт]] инақәыршәаны, Германиеи СССР-и рыбжьара еиҩыршеит. Уи ашьҭахь Германиа ирласны [[Дания во Второй мировой войне|Даниеи]] [[Норвегия во Второй мировой войне|Норвегиеи]] ([[Операция «Везерюбунг»|мшаԥымза — рашәарамза 1940]]), Франциеи [[Бенилюкс|Бенелукс]] атәылақәеи ([[Французская кампания|лаҵарамза — рашәарамза 1940]]), [[Югославия во Второй мировой войне|Иугославиа]] ([[Югославская операция|мшаԥымза 1941]]) рнапаҿы иаанагеит. 1940 шықәса рашәарамза инаркны [[фашистская Италия|афашисттә Италиа]] аибашьра иалахәын, [[Итальянское вторжение во Францию|Франциа иҟаз]] Германиа иацхраауан, 1940 шықәса жьҭаарамза 28 рзы [[Итало-греческая война|Бырзентәыла аибашьра аланаҳәеит]], аха уи лҵшәадахеит. 1941 шықәса мшаԥымзазы Италиеи Германиеи еицны [[Операция «Марита»|Абырзентә хыхьчара]] иԥыххаа иәьҭанаҵеит, насгьы [[Греческое государство|атәыла аанкылара]] рылшеит. Тәылақәак хатәгәаԥхарала Германиеи Италиеи ирыдгылан: урҭ рахь иаҵанакуан [[Королевство Венгрия (1920—1946)|Венгриа]], [[Королевство Румыния|Румыниа]], [[Третье Болгарское царство|Болгариа]], насгьы џьара-џьара [[Финляндия во Второй мировой войне|Финландиа]]. 1941 шықәса рашәарамза анҵәамҭазы Германиеи Италиеи рҿагылаҩ ӷәӷәаны иаанхаз Британиа Ду заҵәык акәын; [[Битва за Британию|уи арԥсыҽразы рҽазышәарақәа]] лҵшәада иаанхеит. 1941 шықәса рашәарамза 22 рзы Германиа уи адгылаҩцәеи иареи [[Операция «Барбаросса»|СССР иақәлеит]]. [[Великая Отечественная война|Аџьынџьтәылатәи еибашьра Ду]] Европа Аҩбатәи Адунеизегьтәи аибашьра ахҭысқәа рынаҩстәи рыҿиараҿы ихаданы иҟалеит, ари аибашьраҿы ацәыӡ дуқәа зауз Асовет Еидгыла ауп. 1945 шықәсазы Германиеи уи адгылацәеи иԥыххаа иқәҵан. Аибашьра иахҟьаны, [[Западная Европа|Мраҭашәаратәи Европа]] адунеизегьтәи аполитикаҿы иааннакыло ароль ԥсыҽхеит. СССР-и ЕАА-и адунеи аҿы амчра дуқәаны иҟалеит. Британиа Дуи Франциеи, аиааира шыргазгьы, акырӡа иԥсыҽхеит. Аибашьра иаанарԥшит урҭи егьырҭ Мраҭашәаратәи Европа атәылақәеи аколониалтә империа дуқәа рыхьчара шрылымшоз. === Аибашьра хьшәашәа === {{main|Аибашьра хьшәашәа}} [[Файл:Europe-blocs-49-89x4 RU.svg|мини|300x300пкс|Аибашьра хьшәашәа аан Европа иҟаз арратә блокқәа]] Аҩбатәи Адунеизегьтәи аибашьра анҵәамҭазы, СССР-и ЕАА-и Европаҿы иаԥырҵеит Мрагыларатәи Европаҿы АИД ([[Организация Варшавского договора|ОВД]]), Мраҭашәаратәи Европаҿы [[НАТО]] ҳәа изышьҭоу аҳәынҭқаррақәа рыблокқәа. Аибашьра хьшәашәа иацын [[Третья мировая война|ахԥатәи адунеизегьтәи аибашьра]]хь инагартә еиԥш ашәарҭара змаз [[Гонка вооружений|ахабартәи]] [[Ядерная гонка|ануклеартәи]] абџьарқәа реицлабра. Германиа Адгылаҩцәа рыла иаанкылан, насгьы 2 хәҭакны еихшан: мраҭашәаратәи [[Федеративная Республика Германии (1949—1990)|ФРГ-и]] мрагыларатәи [[ГДР|ГДР-и]]. Европаҿы Аибашьра хьшәашәа асимволс иҟан 1961 шықәсазы иргылаз, [[Западный Берлин|Мраҭашәаратәи Берлин]]и Мрагыларатәи Германиеи еиҟәызҭхоз [[Берлинская стена|Берлинтәи аҭӡамц]]. Мрагыларатәи Европаҿы СССР 1956 шықәсазы [[Венгерское восстание (1956)|Венгриа]], 1968 шықәсазы [[Пражская весна|Чехословакиа]] антикоммунисттә еиҿкаарақәа рықәыӷәӷәара мҩаԥнагеит. Мраҭашәаратәи Европаҿы 1968 шықәсазы [[Майские события 1968 года во Франции|ауаа рацәа рықәгыларақәа]] ирыхҟьаны Франциа иҟаз Де Голль иҭакԥхықәра аанижьит. 1974—75 шықәсқәа рзы, Португалиа иҟалаз [[Революция гвоздик|ареволиуциа]] иахҟьаны, Испаниа Франко иԥсҭазаара даналҵ ашьҭахь, Бырзентәыла [[Черные полковники|аполковник еиқәаҵәақәа]] анықәгаха ашьҭахь, арыӷьарахьтәи адиктатурақәа ыҟамызт. 1975 шықәсазы Европатәи атәылақәа [[Хельсинкские соглашения|Хельсинкитәи аиқәшаҳаҭрақәа]] рнапы рыҵарҩит, уи аибашьрашьҭахьтәи аҳәаақәа реилагашьа шыҟам шьақәнарӷәӷәеит. 1980-тәиқәа рынҵәамҭазы, СССР аҿы иҟалаз аиҭакра, Асовет мчра анырра аԥсыҽхара ирыхҟьаны, асоциалисттә ҳәынҭқаррақәа рыблок аҟазаара аанкылан, Асовет мчра иадгылаз режимқәа [[Революции 1989 года|ықәгахеит]]. 1991 шықәсазы [[Асовет Еидгыла аилабгара|Асовет Еидгыла еилаҳаит]], 1992 шықәсазы Иугославиа еилаҳаит, уаҟа иалагеит [[Иугославиатәи аибашьрақәа|амилаҭқәа рыбжьара аибашьрақәа]]. [[Объединение Германии (1990)|Германиа еидгылеит]], [[Распад Чехословакии|Чехословакиа еиҟәшахеит]]. === Европа XXI ашәышықәсазы === ==== Европатәи Аидгыла ==== {{main|Европатәи Аидгыла}} [[Файл:Stamp of Moldova 240.gif|thumb|150px|[[Молдавия|Молдавиа]] аԥошьҭатә марка иазку Франциа адәныҟатәи аусқәа рминистр [[Шуман, Робер|Робер Шуман]] 1950 шықәса лаҵарамза 9 рзы иҟаиҵаз [[Декларация Шумана|ажәахә]] 50 шықәса ахыҵра, уи Франциеи Германиеи рыбжьара акыр ҵуеижьҭеи иҟаз аицлабра аанкылареи, [[Европейское объединение угля и стали|Франциеи Германиеи еицырзеиԥшу арацәеи аџыри рҭыжьреи]] раԥҵаразы ааԥхьара ҟаиҵеит. Ари ажәахә [[Европатәи Аидгыла|Европатәи Аидгыла]] аԥҵара апроцесс алагамҭоуп ҳәа иԥхьаӡоуп.]] Ҳаамҭазтәи Европатәи Аидгыла аԥҵаразы актәи ашьаҿа ҟаҵан 1951 шықәсазы: [[Федеративная Республика Германии (1949—1990)|Германиа]], [[Бельгиа|Бельгиа]], [[Недерланд|Нидерландқәа]], [[Лиуксембург|Лиуксембург]], [[Франциа|Франциа]], [[Италиа|Италиа]] аиқәшаҳаҭра рнапы аҵарҩит [[Европейское объединение угля и стали|Европатәи арацәи аџыри Реилазаара]] (ЕОУС, ''ECSC — European Coal and Steel Community'') ашьақәыргыларазы, уи хықәкыс иамаз аџыри арацәеи рҭыжьра иазку Европатәи аагарҭақәа реидкылара акәын; ари аиқәшаҳаҭра амч аиуит 1952 шықәса ԥхынгәымза инаркны. Аекономикатә интеграциа арҵауларазы, урҭ 1957 шықәсазы ф-ҳәынҭқаррак еиҿыркааит [[Европейское экономическое сообщество|Европатәи Аекономикатә Еилазаара]] (ЕЕС, Азеиԥш џьармыкьа) (''EEC — European Economic Community'') насгьы [[Европейское сообщество по атомной энергии|Европатәи Атомтә Енергиа Аеилазаара]] (Евратом, ''Euratom — European Atomic Energy Community''). Арҭ х-европатәи еилазаарак рҟынтәи зегь реиҳа ихадоу, акомпетенциала зымҽхак ҭбаау ЕЕС акәын, убри аҟнытә 1993 шықәсазы уи официалла ахьӡ ԥсахын Европатәи Аилазаара (''EC — European Community'') ҳәа. Асоциалисттә блок анхыбгала ашьҭахь, [[Расширение Европейского союза|Европатәи Аидгыла аҽырҭбаара]] апроцесс мҩаԥысит. 2004 шықәсазы 10 тәылак, еиҳарак Мрагыларатәи Европа аҟынтәи, ЕС иалалеит, 2007 шықәсазы даҽа ҩба. 2020 шықәсазы [[Выход Великобритании из Европейского союза|Британиа Ду Европатәи Аидгыла ааннажьит]]. 2010-тәиқәа рыбжьара инаркны Европаҿы [[Европейский миграционный кризис|амиграциатә кризис]] цәырҵит, уи Мрагылара Ааигәа Аҩадатәи Африкеи рҟынтәи ахҵәацәа рацәаҩны раара иадҳәалан. == Шәахә. иара убас == * [[Геногеография|Агеногеографиа]] * [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|Балкантәи адгьылбжьаха аҭоурыхтә регионқәа]] * [[список зависимых территорий|Алфавитла ихьыԥшу адгьылҵакырақәа рсиа]] * [[Колониализм|Аколониализм]] * [[Неоколониализм|Анеоколониализм]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist}} == Алитература == * [[Кареев, Николай Иванович|Кареев]], [http://runivers.ru/lib/detail.php?ID=433417 Общий курс истории XIX и XX века до начала мировой войны] — М.: Типография Сытина, 1919. * {{книга|автор= [[Крис Уикхем]]|заглавие= Средневековая Европа. От падения Рима до Реформации |оригинал= Medieval Europe |издательство= Альпина Нон-фикшн|год= 2018|место = М.|серия= |страниц= 536 |isbn=978-5-91671-712-9 |ref= Уикхем}} * James B. Collins and Karen L. Taylor (Ed.): ''Early modern Europe. Issues and interpretations,'' Malden, MA : Blackwell, 2006, ISBN 0-631-22892-6 * Norman Davies, ''Europe: A History,'' Pimlico, ISBN 0-7126-6633-8 * [[Палмер, Роберт Розуэлл|R. R. Palmer]], Joel Colton & Lloyd Kramer, ''A History of the Modern World,'' McGraw-Hill, ISBN 0-07-112147-1 * Samuel Barone, ''The Civilization of Europe in the Renaissance'' (London 1993) == Азхьарԥшқәа == * Кембриджская экономическая история Европы Нового и Новейшего времени. Т. 1: 1700—1870. / Под ред. Стивена Бродберри, Кевина О'Рурка. — М.: Издательство Института Гайдара, 2012. — 464 с. * Кембриджская экономическая история Европы Нового и Новейшего времени. Т. 2: 1870 — наши дни. / Под ред. Стивена Бродберри, Кевина О’Рурка. — М.: Издательство Института Гайдара, 2013. — 624 с. * [http://www.cvce.eu CVCE] The history of European integration * [https://web.archive.org/web/20110722055925/http://historicaltextarchive.com/books.php?op=viewbook&bookid=1 A History of East Central Europe] * [https://ru-history.livejournal.com/4983124.html Европа I-XVII века. Хронология историческая синхронизированная] {{Авторитет змоу адыррақәа}} [[Акатегориа:Европа аҭоурых|*]] lnfijq9qbe1jq5hkbzogxse4vk9ooad Акатегориа:Азыҟашьара азеиԥш теориа 14 55817 172720 2026-08-26T13:27:36Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category|General relativity}} {{Cat main}} {{Category see also|Азыҟашьара атеориа ҷыда|Атҟәацра ду|Арццакра}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:зыҟашьара азеиԥш теориа}} [[Акатегориа:Азыҟашьара атеориа]] [[Акатегориа:Афизикатә космологиа]] [[Акатегориа:Агравитациа атеориақәа]] Акатегориа:Адиф...» 172720 wikitext text/x-wiki {{Commons category|General relativity}} {{Cat main}} {{Category see also|Азыҟашьара атеориа ҷыда|Атҟәацра ду|Арццакра}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:зыҟашьара азеиԥш теориа}} [[Акатегориа:Азыҟашьара атеориа]] [[Акатегориа:Афизикатә космологиа]] [[Акатегориа:Агравитациа атеориақәа]] [[Акатегориа:Адифференциалтә геометриа]] [[Акатегориа:Евклидтәым агеометриа]] [[Акатегориа:Аклассикатә ҭыԥ атеориа]] ilt5qx8rf51ekghufsjafnmcnzk9sct Акатегориа:Агравитациа атеориақәа 14 55818 172721 2026-08-26T13:57:24Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: « {{DEFAULTSORT:гравитациа атеориақәа}} [[Акатегориа:Агравитациа|теориақәа]] [[Акатегориа:Атеориатә физика]]» 172721 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:гравитациа атеориақәа}} [[Акатегориа:Агравитациа|теориақәа]] [[Акатегориа:Атеориатә физика]] gompdtpe2e8osc1haivhicn310qwu7a Акатегориа:Агравитациа 14 55819 172722 2026-08-26T14:00:20Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commonscat|Gravitation}} {{Cat main}} {{DEFAULTSORT:гравитациа}} [[Акатегориа:Астатика]] [[Акатегориа:Адинамика]] [[Акатегориа:Ажәҩантә механика]] [[Акатегориа:Аклассикатә ҭыԥ атеориа]]» 172722 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|Gravitation}} {{Cat main}} {{DEFAULTSORT:гравитациа}} [[Акатегориа:Астатика]] [[Акатегориа:Адинамика]] [[Акатегориа:Ажәҩантә механика]] [[Акатегориа:Аклассикатә ҭыԥ атеориа]] 8vv7x5vxdgtnrcydmta1c9hdm0bd4ky Ашаблон:Акарточка аҵарауаҩ 10 55820 172723 2026-08-26T14:34:06Z Nart17 17397 Иаԥҵоуп акарточка аҵарауаа рзы (ru:Шаблон:Учёный аҟынтә); апараметрқәа аԥсшәала. Nart17 translation team 172723 wikitext text/x-wiki <includeonly>{{Акарточка |bodyclass = vcard |ахьӡ астил = background:#f0f0f0; font-size:95%; padding-left:2%; width:10em; |хыхьтәи астил = text-align:center; line-height:130%; font-size:1.25em; color:{{{name_color|white}}}; padding:10px 0px 10px 0px; background-color:{{{back_color|#6fa8dc}}}; |хыхьтәи = {{#if:{{{ахьӡ|}}}|{{{ахьӡ|}}}|{{#ifeq:{{{embed|}}}|yes||{{PAGENAMEBASE}}}}}} |хыхьтәи акласс = fn |ҵаҟатәи = {{wikidata|p1559|{{{даҽа ахьӡ|}}}|separator=<br/>|conjunction=<br/>|monolingualLangTemplate=lang}} |афото1 = {{ВД афото | 1 = {{{афото|}}} | ахышәара = афото | афото ашәагаа = {{{афото ашәагаа|250px}}} | ВД аилыркаа = {{{ВД аилыркаа|}}} }} |ахҵара = {{{ахҵара|}}} |ахьӡ2 = Аира ахьӡ |атекст2 = {{{аира ахьӡ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P1477}} }}} |ахьӡ3 = Ахьӡ инагӡаны |атекст3 = {{{ахьӡ инагӡаны|}}} |ахьӡ4 = Аира |атекст4 = {{#if: {{{аира арыцхә|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p569}}}}} | {{{аира арыцхә|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p569|rank=best|limit=1|birthdate=true}}}}} {{#if: {{{аира аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p19}}}}} | <br />{{{аира аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p19|rank=best|limit=1}}}}} }} | {{{аира аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p19|rank=best|limit=1}}}}} }} |ахьӡ5 = Аԥсра |атекст5 = {{#if: {{{аԥсра арыцхә|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p570}}}}} | {{{аԥсра арыцхә|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p570|rank=best|limit=1|birthdate=true}}}}} {{#if: {{{аԥсра аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p20}}}}} | <br />{{{аԥсра аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p20|rank=best|limit=1}}}}} }} | {{{аԥсра аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p20|rank=best|limit=1}}}}} }} |ахьӡ6 = Атәыла |атекст6 = {{{атәыла|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P27|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ7 = Азанааҭ |атекст7 = {{{азанааҭ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P106|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ8 = Аҭҵаарадырратә усхкы |атекст8 = {{{аҭҵаарадырратә усхкы|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P101|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ9 = Аусуратә ҭыԥ |атекст9 = {{{аусуратә ҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p108|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ10 = Алма-матер |атекст10 = {{{алма-матер|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P69|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ11 = Аҵарадырратә ҩаӡара |атекст11 = {{{аҵарадырратә ҩаӡара|}}} |ахьӡ12 = Аҵарадырратә хьӡы |атекст12 = {{{аҵарадырратә хьӡы|}}} |ахьӡ13 = Аҭҵаарадырратә напхгаҩы |атекст13 = {{{аҭҵаарадырратә напхгаҩы|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P184|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ14 = Аҵаҩцәа |атекст14 = {{{аҵаҩцәа|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P802|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ15 = Ҳәа деицырдыруеит |атекст15 = {{{ҳәа деицырдыруеит|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P800|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ16 = Анашьамҭақәеи апремиақәеи |атекст16 = {{{анашьамҭақәеи апремиақәеи|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P166|limit=5|showmore=true|showqualifier=time|sort=date|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ17 = Аавтограф |атекст17 = {{ВД афото | 1 = {{{аавтограф|}}} | ахышәара = аавтограф | аҟазшьаҷыда = P109 | афото ашәагаа = {{{аавтограф ашәагаа|128px}}} | ВД аилыркаа = Аавтограф | альт = Аавтограф }} |ахьӡ18 = Асаит |атекст18 = {{{асаит|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P856|plain={{{plain|false}}}|separator=<br />|conjunction=<br />}} }}} |аҵаҟа акласс = |аҵаҟа = {{#if: {{wikidata|p373|}} | <div style="border:solid #ddd;border-width:1px 0px 0px 0px;width:100%;background:#eee">[[:commons:Category:{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=P373||plain=true}}|'''Commons''']] [[Афаил:Commons-logo.svg|20px|link=|Logo Wikimedia Commons]] [[:commons:{{#if: {{{commonscat|}}}|Category:}}{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=P373}}|'''{{PAGENAMEBASE|{{PAGENAME}}}}''']]</div> }} }}</includeonly><noinclude>{{doc}} </noinclude> 054bnn2tnvtlzfwsna6sve74ri6qpf4 172726 172723 2026-08-26T14:37:35Z Nart17 17397 Иҭацәу «афото ашәагаа» ашьаҭатә ҵакы ахь ихынҳәуеит (иаԥсам ашәагаа адҵаалара аԥыхуп). Nart17 translation team 172726 wikitext text/x-wiki <includeonly>{{Акарточка |bodyclass = vcard |ахьӡ астил = background:#f0f0f0; font-size:95%; padding-left:2%; width:10em; |хыхьтәи астил = text-align:center; line-height:130%; font-size:1.25em; color:{{{name_color|white}}}; padding:10px 0px 10px 0px; background-color:{{{back_color|#6fa8dc}}}; |хыхьтәи = {{#if:{{{ахьӡ|}}}|{{{ахьӡ|}}}|{{#ifeq:{{{embed|}}}|yes||{{PAGENAMEBASE}}}}}} |хыхьтәи акласс = fn |ҵаҟатәи = {{wikidata|p1559|{{{даҽа ахьӡ|}}}|separator=<br/>|conjunction=<br/>|monolingualLangTemplate=lang}} |афото1 = {{ВД афото | 1 = {{{афото|}}} | ахышәара = афото | афото ашәагаа = {{#if:{{{афото ашәагаа|}}}|{{{афото ашәагаа}}}|250px}} | ВД аилыркаа = {{{ВД аилыркаа|}}} }} |ахҵара = {{{ахҵара|}}} |ахьӡ2 = Аира ахьӡ |атекст2 = {{{аира ахьӡ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P1477}} }}} |ахьӡ3 = Ахьӡ инагӡаны |атекст3 = {{{ахьӡ инагӡаны|}}} |ахьӡ4 = Аира |атекст4 = {{#if: {{{аира арыцхә|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p569}}}}} | {{{аира арыцхә|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p569|rank=best|limit=1|birthdate=true}}}}} {{#if: {{{аира аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p19}}}}} | <br />{{{аира аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p19|rank=best|limit=1}}}}} }} | {{{аира аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p19|rank=best|limit=1}}}}} }} |ахьӡ5 = Аԥсра |атекст5 = {{#if: {{{аԥсра арыцхә|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p570}}}}} | {{{аԥсра арыцхә|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p570|rank=best|limit=1|birthdate=true}}}}} {{#if: {{{аԥсра аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=p20}}}}} | <br />{{{аԥсра аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p20|rank=best|limit=1}}}}} }} | {{{аԥсра аҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p20|rank=best|limit=1}}}}} }} |ахьӡ6 = Атәыла |атекст6 = {{{атәыла|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P27|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ7 = Азанааҭ |атекст7 = {{{азанааҭ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P106|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ8 = Аҭҵаарадырратә усхкы |атекст8 = {{{аҭҵаарадырратә усхкы|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P101|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ9 = Аусуратә ҭыԥ |атекст9 = {{{аусуратә ҭыԥ|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=p108|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ10 = Алма-матер |атекст10 = {{{алма-матер|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P69|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ11 = Аҵарадырратә ҩаӡара |атекст11 = {{{аҵарадырратә ҩаӡара|}}} |ахьӡ12 = Аҵарадырратә хьӡы |атекст12 = {{{аҵарадырратә хьӡы|}}} |ахьӡ13 = Аҭҵаарадырратә напхгаҩы |атекст13 = {{{аҭҵаарадырратә напхгаҩы|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P184|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ14 = Аҵаҩцәа |атекст14 = {{{аҵаҩцәа|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P802|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ15 = Ҳәа деицырдыруеит |атекст15 = {{{ҳәа деицырдыруеит|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P800|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ16 = Анашьамҭақәеи апремиақәеи |атекст16 = {{{анашьамҭақәеи апремиақәеи|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P166|limit=5|showmore=true|showqualifier=time|sort=date|separator=,<br />|conjunction=,<br />}} }}} |ахьӡ17 = Аавтограф |атекст17 = {{ВД афото | 1 = {{{аавтограф|}}} | ахышәара = аавтограф | аҟазшьаҷыда = P109 | афото ашәагаа = {{#if:{{{аавтограф ашәагаа|}}}|{{{аавтограф ашәагаа}}}|128px}} | ВД аилыркаа = Аавтограф | альт = Аавтограф }} |ахьӡ18 = Асаит |атекст18 = {{{асаит|{{#invoke:Wikidata|formatStatements|property=P856|plain={{{plain|false}}}|separator=<br />|conjunction=<br />}} }}} |аҵаҟа акласс = |аҵаҟа = {{#if: {{wikidata|p373|}} | <div style="border:solid #ddd;border-width:1px 0px 0px 0px;width:100%;background:#eee">[[:commons:Category:{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=P373||plain=true}}|'''Commons''']] [[Афаил:Commons-logo.svg|20px|link=|Logo Wikimedia Commons]] [[:commons:{{#if: {{{commonscat|}}}|Category:}}{{#invoke:Wikidata|getRawValue|property=P373}}|'''{{PAGENAMEBASE|{{PAGENAME}}}}''']]</div> }} }}</includeonly><noinclude>{{doc}} </noinclude> l1qr1ds4280wfscwhe4ffiztj90yjdf Ашаблон:Акарточка аҵарауаҩ/doc 10 55821 172724 2026-08-26T14:34:08Z Nart17 17397 Ашаблон ахархәашьа адокументациа. Nart17 translation team 172724 wikitext text/x-wiki Ари ашаблон аҵарауаа рстатиақәа рзы акарточка ауп. Ишьаҭоуп {{tl|Акарточка}} аҟны. Иҭацәу ацәаҳәақәа акарточкаҿы иаарԥшым; иҭагалам апараметрқәа [[d:|Авикидырра]] аҟынтә иаагоуп. == Ахархәашьа == <pre> {{Акарточка аҵарауаҩ |ахьӡ = |даҽа ахьӡ = |афото = |афото ашәагаа = |ахҵара = |аира ахьӡ = |ахьӡ инагӡаны = |аира арыцхә = |аира аҭыԥ = |аԥсра арыцхә = |аԥсра аҭыԥ = |атәыла = |азанааҭ = |аҭҵаарадырратә усхкы = |аусуратә ҭыԥ = |алма-матер = |аҵарадырратә ҩаӡара = |аҵарадырратә хьӡы = |аҭҵаарадырратә напхгаҩы = |аҵаҩцәа = |ҳәа деицырдыруеит = |анашьамҭақәеи апремиақәеи = |аавтограф = |асаит = }} </pre> == Апараметрқәа == {| class="wikitable" ! Апараметр !! Аилыркаа |- | <code>ахьӡ</code> || Аҵарауаҩ ихьӡ. Иҭацәзар — астатиа ахьӡ ахархәоуп. |- | <code>даҽа ахьӡ</code> || Ахьӡ ахатәы бызшәала (Авикидырра P1559). |- | <code>афото</code> || Афото ахьӡ, <code>Афаил:</code> ада (иаҳҳәап: <code>Shen Kua.JPG</code>). |- | <code>афото ашәагаа</code> || Афото аҭбаара (иаҳҳәап: <code>250px</code>). |- | <code>ахҵара</code> || Афото ахҵара. |- | <code>аира ахьӡ</code> || Дизаанӡатәи ахьӡ (P1477). |- | <code>ахьӡ инагӡаны</code> || Ахьӡ инагӡаны. |- | <code>аира арыцхә</code>, <code>аира аҭыԥ</code> || Ииз арыцхәи аҭыԥи (P569, P19). Арыцхә {{tl|date}} ала иҩтәуп. |- | <code>аԥсра арыцхә</code>, <code>аԥсра аҭыԥ</code> || Иԥсыз арыцхәи аҭыԥи (P570, P20). |- | <code>атәыла</code> || Атәылауаҩра (P27). |- | <code>азанааҭ</code> || Азанааҭ (P106). |- | <code>аҭҵаарадырратә усхкы</code> || Аҭҵаарадырратә усхкы (P101). |- | <code>аусуратә ҭыԥ</code> || Аусуратә ҭыԥ (P108). |- | <code>алма-матер</code> || Иалгаз аҵарауадҭара (P69). |- | <code>аҵарадырратә ҩаӡара</code> || Аҵарадырратә ҩаӡара. |- | <code>аҵарадырратә хьӡы</code> || Аҵарадырратә хьӡы. |- | <code>аҭҵаарадырратә напхгаҩы</code> || Аҭҵаарадырратә напхгаҩы (P184). |- | <code>аҵаҩцәа</code> || Аҵаҩцәа (P802). |- | <code>ҳәа деицырдыруеит</code> || Изы деицырдыруа (P800). |- | <code>анашьамҭақәеи апремиақәеи</code> || Анашьамҭақәеи апремиақәеи (P166). |- | <code>аавтограф</code> || Анапынҵамҭа асахьа (P109). |- | <code>асаит</code> || Официалтә саит (P856). |} == Иара убас шәахә. == * [[Ашаблон:Акарточка ауаҩы]] * [[Ашаблон:Акарточка афилософ]] * [[Ашаблон:Акарточка артист]] o5zddwltphocc2ugr1t9xrs85jud7ue Алахәыла:Nart17/Шень Ко 2 55822 172725 2026-08-26T14:36:49Z Nart17 17397 Машинамшаны акьыԥхь (ruab pipeline) 172725 wikitext text/x-wiki {{Акарточка аҵарауаҩ |ахьӡ = Шень Ко |даҽа ахьӡ = {{lang-zh|沈括}} |афото = Shen Kua.JPG |афото ашәагаа = |ахҵара = Шень Ко |аира арыцхә = 1031 |аира аҭыԥ = Цианьтан ауезд, Линьаньтә анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аԥсра арыцхә = 1095 |аԥсра аҭыԥ = Чженьцзиантәи анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аҭҵаарадырратә усхкы = [[Аматематика|аматематика]], [[Астрономиа|астрономиа]], [[метеорология|аметеорологиа]], [[геология|агеологиа]], [[зоология|азоологиа]], [[Аботаника|аботаника]], [[фармакология|афармакологиа]], [[агрономия|агрономиа]], [[этнография|аетнографиа]], [[картография|акартографиа]] |аусуратә ҭыԥ = |аҵарадырратә ҩаӡара = |аҵарадырратә хьӡы = |алма-матер = |аҭҵаарадырратә напхгаҩы = |аҵаҩцәа = |ҳәа деицырдыруеит = |анашьамҭақәеи апремиақәеи = |аавтограф = |аавтограф ашәагаа = |асаит = }} '''Шень Ко''', иара убас '''Шень Куа'''<ref>{{Cite web |url=http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |title=Музыка Китая. |access-date=2018-07-26 |archive-date=2018-08-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180815164814/http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |url-status=live }}</ref> ({{lang-zh|沈括}}, ''Shěn Kuò'', 1031—1095) — китаитәи ҵарауаҩуп. Инапы злакыз аусхкқәа рахь иаҵанакуан аматематика, астрономиа, аметеорологиа, агеологиа, азоологиа, аботаника, афармакологиа, агрономиа, аетнографиа, акартографиа. Уи анаҩсан, Шень Ко адипломат, аинрал, афинансқәа рминистр, аҳәынҭқарратә инспектор, агидромелиорациаҟны анџьныр, аԥҵаҩы, апоет, амузыкант раҳасабалагьы ихы ааирԥшит. == Анысымҩа == === Заатәи ашықәсқәа === Шень Ко иан лашьеиҳабы Сиуи Дун иакәын ({{lang-zh|許洞}}, 许洞, инықәырԥшны 976 — инықәырԥшны 1016), арратә ус азҟаза, насгьы атрактат ''Ху циань цзин'' («Ар реиҳабцәа рзы атрактат», 《虎钤经》) автор. Шень Ко зыхьӡ-зыԥша хара инаҩхьаз иан лашьа ахаангьы димбацызт, аха уи иҩнаҭаҟны аҟазаара арԥыс изы акыр ихәарҭахеит, избанзар есҽны Сиуи Дун инапылаҩырақәа ахьыҵәахыз Сиуи иҭаацәа иртәыз ибеиаӡаз абиблиотекаҿы аамҭа ихигон. Аҵара бзиа змаз Шень Ко иан лԥа иҵареи иааӡареи хаҭала лнапы алакын. Ко иаб Шень Чжоу (沈周, 978–1051), апровинциалтә чынуаҩын. 1040 шықәса инаркны Шень Чжоу иахьатәи апровинциа Сычуань аҟны амаҵураҭыԥқәа ааникылон, анаҩс [[Аомынь]]ҟа диасит. Иҭаацәа зегьы иара ицны ицоит, Шень Ко дшыхәыҷу инаркны абзазареи аԥсабареи еиуеиԥшым аганқәа рыла рыҭҵаара алшара иоуеит. Игәамбзиара иахҟьаны дшыхәыҷыз афармацевтика дазҿлымҳахеит; Аладатәи Китаи еиуеиԥшым аҭыԥсахьақәа рыҭҵаара, атопографиа иазку адыррақәа инаҭоит — арҭ аҭҵарадыррақәа зегьы аинтерес ду изцәырыргоит. Иаби уи иусуреи дахьырзааигәаз иабзоураны, Шень Ко еиуеиԥшым арегионқәа рсоциалтә ҭагылазаашьақәеи руадаҩрақәеи реилкаара илшеит. === Акариера === [[Файл:Shen Kua sketch.jpg|thumb|200px|Шень Ко]] Иаб иԥсҭазаара даналҵ хышықәсатәи алахьеиқәҵара ашьҭахь (Конфуциантәи аетика инақәыршәаны), Шень Ко апровинциалтә маҵзура хәыҷқәа рҿы аусура далагоит: Шень Чжоу икариера иабзоураны иԥа алагарҭатә ԥышәарақәа рыҭира дацәыхьчахеит. Шень Ко илшарақәа раԥхьаӡа акәны иааирԥшит аԥшаҳәатә адренажтә система аԥҵара напхгара аҭараан, уи иабзоураны аӡбаарра дгьылқәа ақыҭанхамҩаҿы рхархәара алыршахеит. Ас еиԥш иҟоу даҽа проектқәак агидромелиорациа азҟаза ҳәа иаҳаҭыр шьақәдырӷәӷәеит. Урҭ рахьтә еиҳа ихадан 1061 шықәсазы ауезд [[Нинго (Китай)|Нинго]] анапхгаҩы иашьа Шень Пи (沈披) иареи инарыгӡаз: уи иалахәын 14 нызқьҩык ауааԥсыра. Шень Ко иҟаиҵаз акартографиатә ҭҵаарақәеи, анџьныртә уснагӡатәқәеи рыла еиқәыршәаз апроект аихьӡара аимператор ахәшьара ду аиҭеит. 1063 шықәсазы Шень Ко иреиҳаӡоу аҭҵаарадырратә ҩаӡаразы [[кэ цзюй|аҳҭнықалақьтәи аԥышәара]] ибзиаӡаны иаиҭеит, анаҩс [[Янчжоу|Ианчжоу]]ҟа амаҵура ддәықәҵан, уаҟа афискалтә интендант (агубернатор имаҵура иаҟароу) Чжан Чу (張蒭; 1015—1080) иҟны ихы бзианы иааирԥшит, насгьы иара иҟынтә арекомендациа иоуит аҳҭнықалақь афинанстә напхгара амаҵурахьы анеиразы. Чжан иԥҳа Шень Ко аҩбатәи иԥҳәыс лакәхоит. Аҳҭнықалақьтәи аҭыԥ Шень Ко аамҭа ҭацәы изаннажьуан, уи аҵарауаҩ кәыԥш астрономиа аҭҵааразы ихы иаирхәон. 1072 шықәсазы, имаҵура хада инацҵаны, астрономиатә директорат ахылаԥшҩыс дҟалоит. [[Вэй Пу|Веи Пу]] (衛朴) аус ицурала, насгьы аҵарауаа-абзиабаҩцәа рыцхыраарала, атәыла ахы-аҵыхәа ахьынӡанаӡааӡоз еизгаз аҩыратә хыҵхырҭақәа рхархәарала, амзар шьаҭанкылатәи ареформа мҩаԥигоит. Шень Ко еиӷьтәыз амаругақәа рхархәарала, есыҽнытәи астрономиатә гәаҭарақәа рымҩаԥгаразы иазԥхьагәаҭаз хәышықәсатәи ипрограмма, егьырҭ ахылаԥшырҭақәа рчынуаа аԥырхагахеит. [[Ван Аньши]] иҿыцу иполитикатә хырхарҭа ''синь фа'' (新法) Шень Ко дахьадгылоз иахҟьаны, аҳҭынратә консерваторцәа ирцәымӷыз ауаа дыруаӡәкхеит: аҵарауаҩ Ван изааигәаз 18-ҩык идгылаҩцәа ргәыԥ дахыԥхьаӡалан. 1072 шықәса анҵәамҭазы, ипрограмма ацхыраара аҭаразы, Шень аҳҭнықалақьтәи адгьылҵакыраҿы иҟаз [[Великий канал|Аӡымҩахгага Ду]] арыцқьаразы аоригиналтә техника еиқәиршәеит, насгьы ирыцқьоу алыкь арҵәыра аҳасабала ахархәара шалшо шьақәирӷәӷәеит. 1075 шықәса агәҭанынӡа акыр дныҟәахьан анџьныртә абжьгареи, атәылауаҩратәи арратәи аобиектқәа ргәаҭареи, иара убас Ван Аньши иполитика аларҵәареи рзы. (Ван иқәыԥшыз апровинциалтә чынуаҩс даныҟаз, Шень Ко иаб иԥсра иазкны аепитафиа иҩит, уи нахысгьы ихылҵ аҟыбаҩ бзиа шилаз гәеиҭеит). Шень Кои [[Ханчжоу]] агубернатор [[Су Ши]] иареи реиԥылара 1073 шықәса иаҵанакуеит. Сун аепоха иаҵанакуаз иналукааша аинтеллектуал — Су Ши (Су Дунпо) — акрызҵазкуаз ареформақәа дырҿагылан, Шень ари аҭагылазаашьа ихы иархәаны, иҩымҭақәа адепеша иацҵаны аимператор [[Шэньцзун|Шеньцзун]] иахь ишьҭит ачарҳәара аҿырԥштәы аҳасабала. 1075 шықәсазы Шень Ко [[Кидани|кидантәи]] амонарх иаҳҭынрашҟа адипломатиатә миссиа напхгара азиуеит, хықәкысгьы ирыман аҳра [[Ляо|Лиао]] адгьыл ҿыцқәа рахь иҟанаҵо аҽԥынкыларақәа рҿагылара. Игәы иҭеикыз анынаигӡа, абиологиатә ԥшаамҭақәа реизгеи дызхысыз аҵакырадгьылқәа рыхсаалақәеи иманы Китаиҟа дхынҳәуеит. Иаразнакгьы агидромелиорациатә проект ду агәаҭаразы [[Янцзы|Ианцзы]] араион ахь дцоит. == Аҭоурыхтә ҭагылазаашьеи иаҵаҵәаху аполитикатә усуреи == Ас еиԥш иҟоу иуниверсалтәу ахаҭара ицәырҵразы аҭоурыхтә ҭагылазаашьаны иҟалеит афеодалтә адгьылқәаарыхреи арратә маҵуреи шьаҭас измаз аимпериа [[Империя Тан|Тан]] аекономикатә система аҟынтәи, аимпериа [[Династия Сун|Сун]] аекономикатә система ҿыц ахь шьаҭанкылатәи аиасра, уа ихадоу аҭыԥ ааныркылон аԥаратә системеи ахәаахәҭреи, уи инаҷыданы асоциалтә еиҿкаара даҽакала иҟан: хаҭалатәи аҭҵаарақәа, хаҭалатәи абизнес еиԥш, аҳәынҭқарратә маҵзура иальтернативаны иҟалеит. Шень Ко [[Ван Аньши]] иреформақәа ҳәа изышьҭоу иҿыцу иполитикатә курс «синь фа» (新法) адгылаҩцәа хадақәа дыруаӡәкын. Ареформақәа хықәкы хадас ирыман аҳәынҭқарра афинанстә шәарҭадара, уи ақыҭанхамҩа арационализациа иадҳәалаз ашәахтә системала ишьақәгылан. Даҽа ганкахьала, аҩадантәи аибашьратә шәарҭара атехнологиатә ҭҵаарақәеи, акартографиеи ахырӷәӷәарҭақәеи, астратегиатә теориақәеи, арратә усқәеи уҳәа рыҿиара актуалнатәит. Шень Ко атәылауаҩратә, иара убас арратә усхкқәа ареформақәа ирыҵаркыз ахырхарҭақәа зегьы рҟны алагала ду ҟаиҵеит. == Аҭҵаарадырраҿы аҵакы == [[Файл:Beijing Ancient Observatory 20090715-19.jpg|thumb|200px|Шень Ко ибиуст [[Старая пекинская обсерватория|Ажәытә Пекинтәи аобсерваториа]]ҿы]] Шень Ко ихаҿсахьа [[Ломоносов]]и (Ху Даоцзин, 胡道靜) [[Лейбниц|Леибниц]]и ирҿдырԥшуеит. Леибниц иеиԥш, Шень Когьы аԥсабарадырреи аекономикеи инарываргыланы аметафизикеи, анумерологиеи, аԥшратә практикақәеи ахшыҩзышьҭра ду риҭон. Еибгоу ахыԥхьаӡарақәеи амузыкатә интервалқәеи реимадара ҭызҵаауаз [[Пифагореизм|Пифагор ишьҭрақәлаҩцәа]] реиԥш, Шень Когьы акитаитә дырраҟны урҭ аҭҵаарақәа ирыциҵеит (律呂, lü lü, ахы акит инықәырԥшны 200 ш. раԥхьа ҳ.ҟ.). Иаԥхьа иҟаз русумҭақәа рыҭҵаареи рырҽеиреи инапы рылакын, иара убас ари ацәырҵра азеиԥш принципқәа реилыркаареи ажәытә текстқәа ҵакыдазтәыз ахҩылааҩцәа рхыԥхьаӡаратә гхақәа рыриашареи уахь иналаҵаны. Шень Ко [[Посох Якова|Иаков илабашьа]] аԥиҵеит. Шень Ко [[эфемерида|иефемеридтә]] ҳасабркрақәа рсистема иаҳа аԥхьагылара аманы иҟан, [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] аамҭа ҿыц астрономиатә аԥхьаӡагатә методикақәа ааиртаанӡа. [[Го]] ахәмарраҿы иҟалар зылшо апозициақәа рхыԥхьаӡара, 10<sup>172</sup> ҳәа, акыр инҭкааны ахәшьара аҭара раԥхьаӡа изылшаз иакәын, ари алҵшәа иусумҭа «аӡҭарчы агәаҳәара иазку аессе» аҟны иааган (夢溪筆談 / 梦溪笔谈). == Агәаларшәара == Ԥхынгәымза 1, 1979 шықәсазы, 1964 шықәса абҵарамза 9 рзы [[Обсерватория Цзыцзиньшань|Цзыцзиньшань аобсерваториа]]ҿы, [[Нанкин]], [[КНР|Китаи]] иаартыз [[Астероид|астероид]] Шень Ко иаҳаҭыр азы ''2027 Shen Guo'' ҳәа ахьӡ анашьан<ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Lutz D. Schmadel]]}} |заглавие = Dictionary of Minor Planet Names |язык = en |ссылка = https://books.google.com/books?id=VoJ5nUyIzCsC&pg=PA164 |издание = Fifth Revised and Enlarged Edition |место = Berlin, Heidelberg, New York |издательство = [[Springer Science+Business Media|Springer]] |год = 2003 |pages = 164 |isbn = 3-540-00238-3}}</ref><ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Schmadel, Lutz D.]]}} |часть= Publication dates of the MPCs|заглавие = Dictionary of Minor Planet Names. Addendum to Fifth Edition: 2006–2008|место = Heidelberg, {{N. Y.}}, Dordrecht, {{L.}} |издательство = Springer |год = 2003 |pages = 221|allpages = 316 |isbn = 978-3-642-01964-7|doi=10.1007/978- 3-642-01965-4}}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Список изобретений, сделанных в Китае|Китаи иҟаҵоу аԥҵамҭақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist}} == Ахыҵхырҭақәа == * Шэнь Ко. Записи бесед в Мэнси. Пер. фрагментов с кит. и примеч. И. А. Алимова //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С.60-74. == Алитература == * ''[[Алимов, Игорь Александрович|Алимов И. А.]]'' Шэнь Ко и его сборник «Записи бесед в Мэнси» //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С. 50-59. * {{статья |автор= Sivin N. |заглавие= Cosmos and Computation in Early Chinese Mathematical Astronomy |издание= T'oung Pao |jstor=4527744 |volume=55(1/3) |год=1969 |ref = Sivin |pages=70—73}} {{External links}} f44n0btu9uq96w9uo7yk88z9dpng9wk 172733 172725 2026-08-26T14:42:07Z Nart17 17397 +{{Delete}} — астатиа жәаба иануп 172733 wikitext text/x-wiki {{Delete|Астатиа жәаба иануп: [[Шень Ко]] — асандбокс акопиа аҭахым (article is live in the main namespace; staging copy obsolete)}} {{Акарточка аҵарауаҩ |ахьӡ = Шень Ко |даҽа ахьӡ = {{lang-zh|沈括}} |афото = Shen Kua.JPG |афото ашәагаа = |ахҵара = Шень Ко |аира арыцхә = 1031 |аира аҭыԥ = Цианьтан ауезд, Линьаньтә анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аԥсра арыцхә = 1095 |аԥсра аҭыԥ = Чженьцзиантәи анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аҭҵаарадырратә усхкы = [[Аматематика|аматематика]], [[Астрономиа|астрономиа]], [[метеорология|аметеорологиа]], [[геология|агеологиа]], [[зоология|азоологиа]], [[Аботаника|аботаника]], [[фармакология|афармакологиа]], [[агрономия|агрономиа]], [[этнография|аетнографиа]], [[картография|акартографиа]] |аусуратә ҭыԥ = |аҵарадырратә ҩаӡара = |аҵарадырратә хьӡы = |алма-матер = |аҭҵаарадырратә напхгаҩы = |аҵаҩцәа = |ҳәа деицырдыруеит = |анашьамҭақәеи апремиақәеи = |аавтограф = |аавтограф ашәагаа = |асаит = }} '''Шень Ко''', иара убас '''Шень Куа'''<ref>{{Cite web |url=http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |title=Музыка Китая. |access-date=2018-07-26 |archive-date=2018-08-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180815164814/http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |url-status=live }}</ref> ({{lang-zh|沈括}}, ''Shěn Kuò'', 1031—1095) — китаитәи ҵарауаҩуп. Инапы злакыз аусхкқәа рахь иаҵанакуан аматематика, астрономиа, аметеорологиа, агеологиа, азоологиа, аботаника, афармакологиа, агрономиа, аетнографиа, акартографиа. Уи анаҩсан, Шень Ко адипломат, аинрал, афинансқәа рминистр, аҳәынҭқарратә инспектор, агидромелиорациаҟны анџьныр, аԥҵаҩы, апоет, амузыкант раҳасабалагьы ихы ааирԥшит. == Анысымҩа == === Заатәи ашықәсқәа === Шень Ко иан лашьеиҳабы Сиуи Дун иакәын ({{lang-zh|許洞}}, 许洞, инықәырԥшны 976 — инықәырԥшны 1016), арратә ус азҟаза, насгьы атрактат ''Ху циань цзин'' («Ар реиҳабцәа рзы атрактат», 《虎钤经》) автор. Шень Ко зыхьӡ-зыԥша хара инаҩхьаз иан лашьа ахаангьы димбацызт, аха уи иҩнаҭаҟны аҟазаара арԥыс изы акыр ихәарҭахеит, избанзар есҽны Сиуи Дун инапылаҩырақәа ахьыҵәахыз Сиуи иҭаацәа иртәыз ибеиаӡаз абиблиотекаҿы аамҭа ихигон. Аҵара бзиа змаз Шень Ко иан лԥа иҵареи иааӡареи хаҭала лнапы алакын. Ко иаб Шень Чжоу (沈周, 978–1051), апровинциалтә чынуаҩын. 1040 шықәса инаркны Шень Чжоу иахьатәи апровинциа Сычуань аҟны амаҵураҭыԥқәа ааникылон, анаҩс [[Аомынь]]ҟа диасит. Иҭаацәа зегьы иара ицны ицоит, Шень Ко дшыхәыҷу инаркны абзазареи аԥсабареи еиуеиԥшым аганқәа рыла рыҭҵаара алшара иоуеит. Игәамбзиара иахҟьаны дшыхәыҷыз афармацевтика дазҿлымҳахеит; Аладатәи Китаи еиуеиԥшым аҭыԥсахьақәа рыҭҵаара, атопографиа иазку адыррақәа инаҭоит — арҭ аҭҵарадыррақәа зегьы аинтерес ду изцәырыргоит. Иаби уи иусуреи дахьырзааигәаз иабзоураны, Шень Ко еиуеиԥшым арегионқәа рсоциалтә ҭагылазаашьақәеи руадаҩрақәеи реилкаара илшеит. === Акариера === [[Файл:Shen Kua sketch.jpg|thumb|200px|Шень Ко]] Иаб иԥсҭазаара даналҵ хышықәсатәи алахьеиқәҵара ашьҭахь (Конфуциантәи аетика инақәыршәаны), Шень Ко апровинциалтә маҵзура хәыҷқәа рҿы аусура далагоит: Шень Чжоу икариера иабзоураны иԥа алагарҭатә ԥышәарақәа рыҭира дацәыхьчахеит. Шень Ко илшарақәа раԥхьаӡа акәны иааирԥшит аԥшаҳәатә адренажтә система аԥҵара напхгара аҭараан, уи иабзоураны аӡбаарра дгьылқәа ақыҭанхамҩаҿы рхархәара алыршахеит. Ас еиԥш иҟоу даҽа проектқәак агидромелиорациа азҟаза ҳәа иаҳаҭыр шьақәдырӷәӷәеит. Урҭ рахьтә еиҳа ихадан 1061 шықәсазы ауезд [[Нинго (Китай)|Нинго]] анапхгаҩы иашьа Шень Пи (沈披) иареи инарыгӡаз: уи иалахәын 14 нызқьҩык ауааԥсыра. Шень Ко иҟаиҵаз акартографиатә ҭҵаарақәеи, анџьныртә уснагӡатәқәеи рыла еиқәыршәаз апроект аихьӡара аимператор ахәшьара ду аиҭеит. 1063 шықәсазы Шень Ко иреиҳаӡоу аҭҵаарадырратә ҩаӡаразы [[кэ цзюй|аҳҭнықалақьтәи аԥышәара]] ибзиаӡаны иаиҭеит, анаҩс [[Янчжоу|Ианчжоу]]ҟа амаҵура ддәықәҵан, уаҟа афискалтә интендант (агубернатор имаҵура иаҟароу) Чжан Чу (張蒭; 1015—1080) иҟны ихы бзианы иааирԥшит, насгьы иара иҟынтә арекомендациа иоуит аҳҭнықалақь афинанстә напхгара амаҵурахьы анеиразы. Чжан иԥҳа Шень Ко аҩбатәи иԥҳәыс лакәхоит. Аҳҭнықалақьтәи аҭыԥ Шень Ко аамҭа ҭацәы изаннажьуан, уи аҵарауаҩ кәыԥш астрономиа аҭҵааразы ихы иаирхәон. 1072 шықәсазы, имаҵура хада инацҵаны, астрономиатә директорат ахылаԥшҩыс дҟалоит. [[Вэй Пу|Веи Пу]] (衛朴) аус ицурала, насгьы аҵарауаа-абзиабаҩцәа рыцхыраарала, атәыла ахы-аҵыхәа ахьынӡанаӡааӡоз еизгаз аҩыратә хыҵхырҭақәа рхархәарала, амзар шьаҭанкылатәи ареформа мҩаԥигоит. Шень Ко еиӷьтәыз амаругақәа рхархәарала, есыҽнытәи астрономиатә гәаҭарақәа рымҩаԥгаразы иазԥхьагәаҭаз хәышықәсатәи ипрограмма, егьырҭ ахылаԥшырҭақәа рчынуаа аԥырхагахеит. [[Ван Аньши]] иҿыцу иполитикатә хырхарҭа ''синь фа'' (新法) Шень Ко дахьадгылоз иахҟьаны, аҳҭынратә консерваторцәа ирцәымӷыз ауаа дыруаӡәкхеит: аҵарауаҩ Ван изааигәаз 18-ҩык идгылаҩцәа ргәыԥ дахыԥхьаӡалан. 1072 шықәса анҵәамҭазы, ипрограмма ацхыраара аҭаразы, Шень аҳҭнықалақьтәи адгьылҵакыраҿы иҟаз [[Великий канал|Аӡымҩахгага Ду]] арыцқьаразы аоригиналтә техника еиқәиршәеит, насгьы ирыцқьоу алыкь арҵәыра аҳасабала ахархәара шалшо шьақәирӷәӷәеит. 1075 шықәса агәҭанынӡа акыр дныҟәахьан анџьныртә абжьгареи, атәылауаҩратәи арратәи аобиектқәа ргәаҭареи, иара убас Ван Аньши иполитика аларҵәареи рзы. (Ван иқәыԥшыз апровинциалтә чынуаҩс даныҟаз, Шень Ко иаб иԥсра иазкны аепитафиа иҩит, уи нахысгьы ихылҵ аҟыбаҩ бзиа шилаз гәеиҭеит). Шень Кои [[Ханчжоу]] агубернатор [[Су Ши]] иареи реиԥылара 1073 шықәса иаҵанакуеит. Сун аепоха иаҵанакуаз иналукааша аинтеллектуал — Су Ши (Су Дунпо) — акрызҵазкуаз ареформақәа дырҿагылан, Шень ари аҭагылазаашьа ихы иархәаны, иҩымҭақәа адепеша иацҵаны аимператор [[Шэньцзун|Шеньцзун]] иахь ишьҭит ачарҳәара аҿырԥштәы аҳасабала. 1075 шықәсазы Шень Ко [[Кидани|кидантәи]] амонарх иаҳҭынрашҟа адипломатиатә миссиа напхгара азиуеит, хықәкысгьы ирыман аҳра [[Ляо|Лиао]] адгьыл ҿыцқәа рахь иҟанаҵо аҽԥынкыларақәа рҿагылара. Игәы иҭеикыз анынаигӡа, абиологиатә ԥшаамҭақәа реизгеи дызхысыз аҵакырадгьылқәа рыхсаалақәеи иманы Китаиҟа дхынҳәуеит. Иаразнакгьы агидромелиорациатә проект ду агәаҭаразы [[Янцзы|Ианцзы]] араион ахь дцоит. == Аҭоурыхтә ҭагылазаашьеи иаҵаҵәаху аполитикатә усуреи == Ас еиԥш иҟоу иуниверсалтәу ахаҭара ицәырҵразы аҭоурыхтә ҭагылазаашьаны иҟалеит афеодалтә адгьылқәаарыхреи арратә маҵуреи шьаҭас измаз аимпериа [[Империя Тан|Тан]] аекономикатә система аҟынтәи, аимпериа [[Династия Сун|Сун]] аекономикатә система ҿыц ахь шьаҭанкылатәи аиасра, уа ихадоу аҭыԥ ааныркылон аԥаратә системеи ахәаахәҭреи, уи инаҷыданы асоциалтә еиҿкаара даҽакала иҟан: хаҭалатәи аҭҵаарақәа, хаҭалатәи абизнес еиԥш, аҳәынҭқарратә маҵзура иальтернативаны иҟалеит. Шень Ко [[Ван Аньши]] иреформақәа ҳәа изышьҭоу иҿыцу иполитикатә курс «синь фа» (新法) адгылаҩцәа хадақәа дыруаӡәкын. Ареформақәа хықәкы хадас ирыман аҳәынҭқарра афинанстә шәарҭадара, уи ақыҭанхамҩа арационализациа иадҳәалаз ашәахтә системала ишьақәгылан. Даҽа ганкахьала, аҩадантәи аибашьратә шәарҭара атехнологиатә ҭҵаарақәеи, акартографиеи ахырӷәӷәарҭақәеи, астратегиатә теориақәеи, арратә усқәеи уҳәа рыҿиара актуалнатәит. Шень Ко атәылауаҩратә, иара убас арратә усхкқәа ареформақәа ирыҵаркыз ахырхарҭақәа зегьы рҟны алагала ду ҟаиҵеит. == Аҭҵаарадырраҿы аҵакы == [[Файл:Beijing Ancient Observatory 20090715-19.jpg|thumb|200px|Шень Ко ибиуст [[Старая пекинская обсерватория|Ажәытә Пекинтәи аобсерваториа]]ҿы]] Шень Ко ихаҿсахьа [[Ломоносов]]и (Ху Даоцзин, 胡道靜) [[Лейбниц|Леибниц]]и ирҿдырԥшуеит. Леибниц иеиԥш, Шень Когьы аԥсабарадырреи аекономикеи инарываргыланы аметафизикеи, анумерологиеи, аԥшратә практикақәеи ахшыҩзышьҭра ду риҭон. Еибгоу ахыԥхьаӡарақәеи амузыкатә интервалқәеи реимадара ҭызҵаауаз [[Пифагореизм|Пифагор ишьҭрақәлаҩцәа]] реиԥш, Шень Когьы акитаитә дырраҟны урҭ аҭҵаарақәа ирыциҵеит (律呂, lü lü, ахы акит инықәырԥшны 200 ш. раԥхьа ҳ.ҟ.). Иаԥхьа иҟаз русумҭақәа рыҭҵаареи рырҽеиреи инапы рылакын, иара убас ари ацәырҵра азеиԥш принципқәа реилыркаареи ажәытә текстқәа ҵакыдазтәыз ахҩылааҩцәа рхыԥхьаӡаратә гхақәа рыриашареи уахь иналаҵаны. Шень Ко [[Посох Якова|Иаков илабашьа]] аԥиҵеит. Шень Ко [[эфемерида|иефемеридтә]] ҳасабркрақәа рсистема иаҳа аԥхьагылара аманы иҟан, [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] аамҭа ҿыц астрономиатә аԥхьаӡагатә методикақәа ааиртаанӡа. [[Го]] ахәмарраҿы иҟалар зылшо апозициақәа рхыԥхьаӡара, 10<sup>172</sup> ҳәа, акыр инҭкааны ахәшьара аҭара раԥхьаӡа изылшаз иакәын, ари алҵшәа иусумҭа «аӡҭарчы агәаҳәара иазку аессе» аҟны иааган (夢溪筆談 / 梦溪笔谈). == Агәаларшәара == Ԥхынгәымза 1, 1979 шықәсазы, 1964 шықәса абҵарамза 9 рзы [[Обсерватория Цзыцзиньшань|Цзыцзиньшань аобсерваториа]]ҿы, [[Нанкин]], [[КНР|Китаи]] иаартыз [[Астероид|астероид]] Шень Ко иаҳаҭыр азы ''2027 Shen Guo'' ҳәа ахьӡ анашьан<ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Lutz D. Schmadel]]}} |заглавие = Dictionary of Minor Planet Names |язык = en |ссылка = https://books.google.com/books?id=VoJ5nUyIzCsC&pg=PA164 |издание = Fifth Revised and Enlarged Edition |место = Berlin, Heidelberg, New York |издательство = [[Springer Science+Business Media|Springer]] |год = 2003 |pages = 164 |isbn = 3-540-00238-3}}</ref><ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Schmadel, Lutz D.]]}} |часть= Publication dates of the MPCs|заглавие = Dictionary of Minor Planet Names. Addendum to Fifth Edition: 2006–2008|место = Heidelberg, {{N. Y.}}, Dordrecht, {{L.}} |издательство = Springer |год = 2003 |pages = 221|allpages = 316 |isbn = 978-3-642-01964-7|doi=10.1007/978- 3-642-01965-4}}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Список изобретений, сделанных в Китае|Китаи иҟаҵоу аԥҵамҭақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist}} == Ахыҵхырҭақәа == * Шэнь Ко. Записи бесед в Мэнси. Пер. фрагментов с кит. и примеч. И. А. Алимова //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С.60-74. == Алитература == * ''[[Алимов, Игорь Александрович|Алимов И. А.]]'' Шэнь Ко и его сборник «Записи бесед в Мэнси» //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С. 50-59. * {{статья |автор= Sivin N. |заглавие= Cosmos and Computation in Early Chinese Mathematical Astronomy |издание= T'oung Pao |jstor=4527744 |volume=55(1/3) |год=1969 |ref = Sivin |pages=70—73}} {{External links}} 7po7fgvnxw9uez05f7cxcmusn757x4b Шень Ко 0 55823 172728 2026-08-26T14:38:53Z Nart17 17397 Аиҭагара [[:ru:Шэнь Ко]] аҟынтәи (CC BY-SA 4.0; авторцәа — аҭоурых аҿы). Аиҭагаҩ: Рада Барцба. Nart17 translation team. 172728 wikitext text/x-wiki {{Акарточка аҵарауаҩ |ахьӡ = Шень Ко |даҽа ахьӡ = {{lang-zh|沈括}} |афото = Shen Kua.JPG |афото ашәагаа = |ахҵара = Шень Ко |аира арыцхә = 1031 |аира аҭыԥ = Цианьтан ауезд, Линьаньтә анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аԥсра арыцхә = 1095 |аԥсра аҭыԥ = Чженьцзиантәи анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аҭҵаарадырратә усхкы = [[Аматематика|аматематика]], [[Астрономиа|астрономиа]], [[метеорология|аметеорологиа]], [[геология|агеологиа]], [[зоология|азоологиа]], [[Аботаника|аботаника]], [[фармакология|афармакологиа]], [[агрономия|агрономиа]], [[этнография|аетнографиа]], [[картография|акартографиа]] |аусуратә ҭыԥ = |аҵарадырратә ҩаӡара = |аҵарадырратә хьӡы = |алма-матер = |аҭҵаарадырратә напхгаҩы = |аҵаҩцәа = |ҳәа деицырдыруеит = |анашьамҭақәеи апремиақәеи = |аавтограф = |аавтограф ашәагаа = |асаит = }} '''Шень Ко''', иара убас '''Шень Куа'''<ref>{{Cite web |url=http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |title=Музыка Китая. |access-date=2018-07-26 |archive-date=2018-08-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180815164814/http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |url-status=live }}</ref> ({{lang-zh|沈括}}, ''Shěn Kuò'', 1031—1095) — китаитәи ҵарауаҩуп. Инапы злакыз аусхкқәа рахь иаҵанакуан аматематика, астрономиа, аметеорологиа, агеологиа, азоологиа, аботаника, афармакологиа, агрономиа, аетнографиа, акартографиа. Уи анаҩсан, Шень Ко адипломат, аинрал, афинансқәа рминистр, аҳәынҭқарратә инспектор, агидромелиорациаҟны анџьныр, аԥҵаҩы, апоет, амузыкант раҳасабалагьы ихы ааирԥшит. == Анысымҩа == === Заатәи ашықәсқәа === Шень Ко иан лашьеиҳабы Сиуи Дун иакәын ({{lang-zh|許洞}}, 许洞, инықәырԥшны 976 — инықәырԥшны 1016), арратә ус азҟаза, насгьы атрактат ''Ху циань цзин'' («Ар реиҳабцәа рзы атрактат», 《虎钤经》) автор. Шень Ко зыхьӡ-зыԥша хара инаҩхьаз иан лашьа ахаангьы димбацызт, аха уи иҩнаҭаҟны аҟазаара арԥыс изы акыр ихәарҭахеит, избанзар есҽны Сиуи Дун инапылаҩырақәа ахьыҵәахыз Сиуи иҭаацәа иртәыз ибеиаӡаз абиблиотекаҿы аамҭа ихигон. Аҵара бзиа змаз Шень Ко иан лԥа иҵареи иааӡареи хаҭала лнапы алакын. Ко иаб Шень Чжоу (沈周, 978–1051), апровинциалтә чынуаҩын. 1040 шықәса инаркны Шень Чжоу иахьатәи апровинциа Сычуань аҟны амаҵураҭыԥқәа ааникылон, анаҩс [[Аомынь]]ҟа диасит. Иҭаацәа зегьы иара ицны ицоит, Шень Ко дшыхәыҷу инаркны абзазареи аԥсабареи еиуеиԥшым аганқәа рыла рыҭҵаара алшара иоуеит. Игәамбзиара иахҟьаны дшыхәыҷыз афармацевтика дазҿлымҳахеит; Аладатәи Китаи еиуеиԥшым аҭыԥсахьақәа рыҭҵаара, атопографиа иазку адыррақәа инаҭоит — арҭ аҭҵарадыррақәа зегьы аинтерес ду изцәырыргоит. Иаби уи иусуреи дахьырзааигәаз иабзоураны, Шень Ко еиуеиԥшым арегионқәа рсоциалтә ҭагылазаашьақәеи руадаҩрақәеи реилкаара илшеит. === Акариера === [[Файл:Shen Kua sketch.jpg|thumb|200px|Шень Ко]] Иаб иԥсҭазаара даналҵ хышықәсатәи алахьеиқәҵара ашьҭахь (Конфуциантәи аетика инақәыршәаны), Шень Ко апровинциалтә маҵзура хәыҷқәа рҿы аусура далагоит: Шень Чжоу икариера иабзоураны иԥа алагарҭатә ԥышәарақәа рыҭира дацәыхьчахеит. Шень Ко илшарақәа раԥхьаӡа акәны иааирԥшит аԥшаҳәатә адренажтә система аԥҵара напхгара аҭараан, уи иабзоураны аӡбаарра дгьылқәа ақыҭанхамҩаҿы рхархәара алыршахеит. Ас еиԥш иҟоу даҽа проектқәак агидромелиорациа азҟаза ҳәа иаҳаҭыр шьақәдырӷәӷәеит. Урҭ рахьтә еиҳа ихадан 1061 шықәсазы ауезд [[Нинго (Китай)|Нинго]] анапхгаҩы иашьа Шень Пи (沈披) иареи инарыгӡаз: уи иалахәын 14 нызқьҩык ауааԥсыра. Шень Ко иҟаиҵаз акартографиатә ҭҵаарақәеи, анџьныртә уснагӡатәқәеи рыла еиқәыршәаз апроект аихьӡара аимператор ахәшьара ду аиҭеит. 1063 шықәсазы Шень Ко иреиҳаӡоу аҭҵаарадырратә ҩаӡаразы [[кэ цзюй|аҳҭнықалақьтәи аԥышәара]] ибзиаӡаны иаиҭеит, анаҩс [[Янчжоу|Ианчжоу]]ҟа амаҵура ддәықәҵан, уаҟа афискалтә интендант (агубернатор имаҵура иаҟароу) Чжан Чу (張蒭; 1015—1080) иҟны ихы бзианы иааирԥшит, насгьы иара иҟынтә арекомендациа иоуит аҳҭнықалақь афинанстә напхгара амаҵурахьы анеиразы. Чжан иԥҳа Шень Ко аҩбатәи иԥҳәыс лакәхоит. Аҳҭнықалақьтәи аҭыԥ Шень Ко аамҭа ҭацәы изаннажьуан, уи аҵарауаҩ кәыԥш астрономиа аҭҵааразы ихы иаирхәон. 1072 шықәсазы, имаҵура хада инацҵаны, астрономиатә директорат ахылаԥшҩыс дҟалоит. [[Вэй Пу|Веи Пу]] (衛朴) аус ицурала, насгьы аҵарауаа-абзиабаҩцәа рыцхыраарала, атәыла ахы-аҵыхәа ахьынӡанаӡааӡоз еизгаз аҩыратә хыҵхырҭақәа рхархәарала, амзар шьаҭанкылатәи ареформа мҩаԥигоит. Шень Ко еиӷьтәыз амаругақәа рхархәарала, есыҽнытәи астрономиатә гәаҭарақәа рымҩаԥгаразы иазԥхьагәаҭаз хәышықәсатәи ипрограмма, егьырҭ ахылаԥшырҭақәа рчынуаа аԥырхагахеит. [[Ван Аньши]] иҿыцу иполитикатә хырхарҭа ''синь фа'' (新法) Шень Ко дахьадгылоз иахҟьаны, аҳҭынратә консерваторцәа ирцәымӷыз ауаа дыруаӡәкхеит: аҵарауаҩ Ван изааигәаз 18-ҩык идгылаҩцәа ргәыԥ дахыԥхьаӡалан. 1072 шықәса анҵәамҭазы, ипрограмма ацхыраара аҭаразы, Шень аҳҭнықалақьтәи адгьылҵакыраҿы иҟаз [[Великий канал|Аӡымҩахгага Ду]] арыцқьаразы аоригиналтә техника еиқәиршәеит, насгьы ирыцқьоу алыкь арҵәыра аҳасабала ахархәара шалшо шьақәирӷәӷәеит. 1075 шықәса агәҭанынӡа акыр дныҟәахьан анџьныртә абжьгареи, атәылауаҩратәи арратәи аобиектқәа ргәаҭареи, иара убас Ван Аньши иполитика аларҵәареи рзы. (Ван иқәыԥшыз апровинциалтә чынуаҩс даныҟаз, Шень Ко иаб иԥсра иазкны аепитафиа иҩит, уи нахысгьы ихылҵ аҟыбаҩ бзиа шилаз гәеиҭеит). Шень Кои [[Ханчжоу]] агубернатор [[Су Ши]] иареи реиԥылара 1073 шықәса иаҵанакуеит. Сун аепоха иаҵанакуаз иналукааша аинтеллектуал — Су Ши (Су Дунпо) — акрызҵазкуаз ареформақәа дырҿагылан, Шень ари аҭагылазаашьа ихы иархәаны, иҩымҭақәа адепеша иацҵаны аимператор [[Шэньцзун|Шеньцзун]] иахь ишьҭит ачарҳәара аҿырԥштәы аҳасабала. 1075 шықәсазы Шень Ко [[Кидани|кидантәи]] амонарх иаҳҭынрашҟа адипломатиатә миссиа напхгара азиуеит, хықәкысгьы ирыман аҳра [[Ляо|Лиао]] адгьыл ҿыцқәа рахь иҟанаҵо аҽԥынкыларақәа рҿагылара. Игәы иҭеикыз анынаигӡа, абиологиатә ԥшаамҭақәа реизгеи дызхысыз аҵакырадгьылқәа рыхсаалақәеи иманы Китаиҟа дхынҳәуеит. Иаразнакгьы агидромелиорациатә проект ду агәаҭаразы [[Янцзы|Ианцзы]] араион ахь дцоит. == Аҭоурыхтә ҭагылазаашьеи иаҵаҵәаху аполитикатә усуреи == Ас еиԥш иҟоу иуниверсалтәу ахаҭара ицәырҵразы аҭоурыхтә ҭагылазаашьаны иҟалеит афеодалтә адгьылқәаарыхреи арратә маҵуреи шьаҭас измаз аимпериа [[Империя Тан|Тан]] аекономикатә система аҟынтәи, аимпериа [[Династия Сун|Сун]] аекономикатә система ҿыц ахь шьаҭанкылатәи аиасра, уа ихадоу аҭыԥ ааныркылон аԥаратә системеи ахәаахәҭреи, уи инаҷыданы асоциалтә еиҿкаара даҽакала иҟан: хаҭалатәи аҭҵаарақәа, хаҭалатәи абизнес еиԥш, аҳәынҭқарратә маҵзура иальтернативаны иҟалеит. Шень Ко [[Ван Аньши]] иреформақәа ҳәа изышьҭоу иҿыцу иполитикатә курс «синь фа» (新法) адгылаҩцәа хадақәа дыруаӡәкын. Ареформақәа хықәкы хадас ирыман аҳәынҭқарра афинанстә шәарҭадара, уи ақыҭанхамҩа арационализациа иадҳәалаз ашәахтә системала ишьақәгылан. Даҽа ганкахьала, аҩадантәи аибашьратә шәарҭара атехнологиатә ҭҵаарақәеи, акартографиеи ахырӷәӷәарҭақәеи, астратегиатә теориақәеи, арратә усқәеи уҳәа рыҿиара актуалнатәит. Шень Ко атәылауаҩратә, иара убас арратә усхкқәа ареформақәа ирыҵаркыз ахырхарҭақәа зегьы рҟны алагала ду ҟаиҵеит. == Аҭҵаарадырраҿы аҵакы == [[Файл:Beijing Ancient Observatory 20090715-19.jpg|thumb|200px|Шень Ко ибиуст [[Старая пекинская обсерватория|Ажәытә Пекинтәи аобсерваториа]]ҿы]] Шень Ко ихаҿсахьа [[Ломоносов]]и (Ху Даоцзин, 胡道靜) [[Лейбниц|Леибниц]]и ирҿдырԥшуеит. Леибниц иеиԥш, Шень Когьы аԥсабарадырреи аекономикеи инарываргыланы аметафизикеи, анумерологиеи, аԥшратә практикақәеи ахшыҩзышьҭра ду риҭон. Еибгоу ахыԥхьаӡарақәеи амузыкатә интервалқәеи реимадара ҭызҵаауаз [[Пифагореизм|Пифагор ишьҭрақәлаҩцәа]] реиԥш, Шень Когьы акитаитә дырраҟны урҭ аҭҵаарақәа ирыциҵеит (律呂, lü lü, ахы акит инықәырԥшны 200 ш. раԥхьа ҳ.ҟ.). Иаԥхьа иҟаз русумҭақәа рыҭҵаареи рырҽеиреи инапы рылакын, иара убас ари ацәырҵра азеиԥш принципқәа реилыркаареи ажәытә текстқәа ҵакыдазтәыз ахҩылааҩцәа рхыԥхьаӡаратә гхақәа рыриашареи уахь иналаҵаны. Шень Ко [[Посох Якова|Иаков илабашьа]] аԥиҵеит. Шень Ко [[эфемерида|иефемеридтә]] ҳасабркрақәа рсистема иаҳа аԥхьагылара аманы иҟан, [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] аамҭа ҿыц астрономиатә аԥхьаӡагатә методикақәа ааиртаанӡа. [[Го]] ахәмарраҿы иҟалар зылшо апозициақәа рхыԥхьаӡара, 10<sup>172</sup> ҳәа, акыр инҭкааны ахәшьара аҭара раԥхьаӡа изылшаз иакәын, ари алҵшәа иусумҭа «аӡҭарчы агәаҳәара иазку аессе» аҟны иааган (夢溪筆談 / 梦溪笔谈). == Агәаларшәара == Ԥхынгәымза 1, 1979 шықәсазы, 1964 шықәса абҵарамза 9 рзы [[Обсерватория Цзыцзиньшань|Цзыцзиньшань аобсерваториа]]ҿы, [[Нанкин]], [[КНР|Китаи]] иаартыз [[Астероид|астероид]] Шень Ко иаҳаҭыр азы ''2027 Shen Guo'' ҳәа ахьӡ анашьан<ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Lutz D. Schmadel]]}} |заглавие = Dictionary of Minor Planet Names |язык = en |ссылка = https://books.google.com/books?id=VoJ5nUyIzCsC&pg=PA164 |издание = Fifth Revised and Enlarged Edition |место = Berlin, Heidelberg, New York |издательство = [[Springer Science+Business Media|Springer]] |год = 2003 |pages = 164 |isbn = 3-540-00238-3}}</ref><ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Schmadel, Lutz D.]]}} |часть= Publication dates of the MPCs|заглавие = Dictionary of Minor Planet Names. Addendum to Fifth Edition: 2006–2008|место = Heidelberg, {{N. Y.}}, Dordrecht, {{L.}} |издательство = Springer |год = 2003 |pages = 221|allpages = 316 |isbn = 978-3-642-01964-7|doi=10.1007/978- 3-642-01965-4}}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Список изобретений, сделанных в Китае|Китаи иҟаҵоу аԥҵамҭақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist}} == Ахыҵхырҭақәа == * Шэнь Ко. Записи бесед в Мэнси. Пер. фрагментов с кит. и примеч. И. А. Алимова //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С.60-74. == Алитература == * ''[[Алимов, Игорь Александрович|Алимов И. А.]]'' Шэнь Ко и его сборник «Записи бесед в Мэнси» //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С. 50-59. * {{статья |автор= Sivin N. |заглавие= Cosmos and Computation in Early Chinese Mathematical Astronomy |издание= T'oung Pao |jstor=4527744 |volume=55(1/3) |год=1969 |ref = Sivin |pages=70—73}} {{External links}} [[Акатегориа:Китаитәи аҵарауаа]] [[Акатегориа:Алфавит ала астрономцәа]] [[Акатегориа:Китаитәи астрономцәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи астрономцәа]] [[Акатегориа:Китаитәи аԥҵаҩцәа]] [[Акатегориа:Сун аепохазтәи апоетцәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи апоетцәа]] [[Акатегориа:Агидротехникақәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи адипломатцәа]] [[Акатегориа:Иуихан аҿы ииз]] [[Акатегориа:Чженьцзиан аҿы зыԥсҭазаара иалҵыз]] [[Акатегориа:Сун адинастиа аинралцәа]] 9exb6yg2db6mn93tlndfpll1fea4tn6 172732 172728 2026-08-26T14:42:02Z Nart17 17397 Защитил страницу [[Шень Ко]]: Ахьчара авандализм ацәыхьчараз ([Аредакциазура=Разрешено только автоподтверждённым участникам] (бессрочно) [Переименование=Разрешено только администраторам] (бессрочно)) 172728 wikitext text/x-wiki {{Акарточка аҵарауаҩ |ахьӡ = Шень Ко |даҽа ахьӡ = {{lang-zh|沈括}} |афото = Shen Kua.JPG |афото ашәагаа = |ахҵара = Шень Ко |аира арыцхә = 1031 |аира аҭыԥ = Цианьтан ауезд, Линьаньтә анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аԥсра арыцхә = 1095 |аԥсра аҭыԥ = Чженьцзиантәи анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аҭҵаарадырратә усхкы = [[Аматематика|аматематика]], [[Астрономиа|астрономиа]], [[метеорология|аметеорологиа]], [[геология|агеологиа]], [[зоология|азоологиа]], [[Аботаника|аботаника]], [[фармакология|афармакологиа]], [[агрономия|агрономиа]], [[этнография|аетнографиа]], [[картография|акартографиа]] |аусуратә ҭыԥ = |аҵарадырратә ҩаӡара = |аҵарадырратә хьӡы = |алма-матер = |аҭҵаарадырратә напхгаҩы = |аҵаҩцәа = |ҳәа деицырдыруеит = |анашьамҭақәеи апремиақәеи = |аавтограф = |аавтограф ашәагаа = |асаит = }} '''Шень Ко''', иара убас '''Шень Куа'''<ref>{{Cite web |url=http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |title=Музыка Китая. |access-date=2018-07-26 |archive-date=2018-08-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180815164814/http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |url-status=live }}</ref> ({{lang-zh|沈括}}, ''Shěn Kuò'', 1031—1095) — китаитәи ҵарауаҩуп. Инапы злакыз аусхкқәа рахь иаҵанакуан аматематика, астрономиа, аметеорологиа, агеологиа, азоологиа, аботаника, афармакологиа, агрономиа, аетнографиа, акартографиа. Уи анаҩсан, Шень Ко адипломат, аинрал, афинансқәа рминистр, аҳәынҭқарратә инспектор, агидромелиорациаҟны анџьныр, аԥҵаҩы, апоет, амузыкант раҳасабалагьы ихы ааирԥшит. == Анысымҩа == === Заатәи ашықәсқәа === Шень Ко иан лашьеиҳабы Сиуи Дун иакәын ({{lang-zh|許洞}}, 许洞, инықәырԥшны 976 — инықәырԥшны 1016), арратә ус азҟаза, насгьы атрактат ''Ху циань цзин'' («Ар реиҳабцәа рзы атрактат», 《虎钤经》) автор. Шень Ко зыхьӡ-зыԥша хара инаҩхьаз иан лашьа ахаангьы димбацызт, аха уи иҩнаҭаҟны аҟазаара арԥыс изы акыр ихәарҭахеит, избанзар есҽны Сиуи Дун инапылаҩырақәа ахьыҵәахыз Сиуи иҭаацәа иртәыз ибеиаӡаз абиблиотекаҿы аамҭа ихигон. Аҵара бзиа змаз Шень Ко иан лԥа иҵареи иааӡареи хаҭала лнапы алакын. Ко иаб Шень Чжоу (沈周, 978–1051), апровинциалтә чынуаҩын. 1040 шықәса инаркны Шень Чжоу иахьатәи апровинциа Сычуань аҟны амаҵураҭыԥқәа ааникылон, анаҩс [[Аомынь]]ҟа диасит. Иҭаацәа зегьы иара ицны ицоит, Шень Ко дшыхәыҷу инаркны абзазареи аԥсабареи еиуеиԥшым аганқәа рыла рыҭҵаара алшара иоуеит. Игәамбзиара иахҟьаны дшыхәыҷыз афармацевтика дазҿлымҳахеит; Аладатәи Китаи еиуеиԥшым аҭыԥсахьақәа рыҭҵаара, атопографиа иазку адыррақәа инаҭоит — арҭ аҭҵарадыррақәа зегьы аинтерес ду изцәырыргоит. Иаби уи иусуреи дахьырзааигәаз иабзоураны, Шень Ко еиуеиԥшым арегионқәа рсоциалтә ҭагылазаашьақәеи руадаҩрақәеи реилкаара илшеит. === Акариера === [[Файл:Shen Kua sketch.jpg|thumb|200px|Шень Ко]] Иаб иԥсҭазаара даналҵ хышықәсатәи алахьеиқәҵара ашьҭахь (Конфуциантәи аетика инақәыршәаны), Шень Ко апровинциалтә маҵзура хәыҷқәа рҿы аусура далагоит: Шень Чжоу икариера иабзоураны иԥа алагарҭатә ԥышәарақәа рыҭира дацәыхьчахеит. Шень Ко илшарақәа раԥхьаӡа акәны иааирԥшит аԥшаҳәатә адренажтә система аԥҵара напхгара аҭараан, уи иабзоураны аӡбаарра дгьылқәа ақыҭанхамҩаҿы рхархәара алыршахеит. Ас еиԥш иҟоу даҽа проектқәак агидромелиорациа азҟаза ҳәа иаҳаҭыр шьақәдырӷәӷәеит. Урҭ рахьтә еиҳа ихадан 1061 шықәсазы ауезд [[Нинго (Китай)|Нинго]] анапхгаҩы иашьа Шень Пи (沈披) иареи инарыгӡаз: уи иалахәын 14 нызқьҩык ауааԥсыра. Шень Ко иҟаиҵаз акартографиатә ҭҵаарақәеи, анџьныртә уснагӡатәқәеи рыла еиқәыршәаз апроект аихьӡара аимператор ахәшьара ду аиҭеит. 1063 шықәсазы Шень Ко иреиҳаӡоу аҭҵаарадырратә ҩаӡаразы [[кэ цзюй|аҳҭнықалақьтәи аԥышәара]] ибзиаӡаны иаиҭеит, анаҩс [[Янчжоу|Ианчжоу]]ҟа амаҵура ддәықәҵан, уаҟа афискалтә интендант (агубернатор имаҵура иаҟароу) Чжан Чу (張蒭; 1015—1080) иҟны ихы бзианы иааирԥшит, насгьы иара иҟынтә арекомендациа иоуит аҳҭнықалақь афинанстә напхгара амаҵурахьы анеиразы. Чжан иԥҳа Шень Ко аҩбатәи иԥҳәыс лакәхоит. Аҳҭнықалақьтәи аҭыԥ Шень Ко аамҭа ҭацәы изаннажьуан, уи аҵарауаҩ кәыԥш астрономиа аҭҵааразы ихы иаирхәон. 1072 шықәсазы, имаҵура хада инацҵаны, астрономиатә директорат ахылаԥшҩыс дҟалоит. [[Вэй Пу|Веи Пу]] (衛朴) аус ицурала, насгьы аҵарауаа-абзиабаҩцәа рыцхыраарала, атәыла ахы-аҵыхәа ахьынӡанаӡааӡоз еизгаз аҩыратә хыҵхырҭақәа рхархәарала, амзар шьаҭанкылатәи ареформа мҩаԥигоит. Шень Ко еиӷьтәыз амаругақәа рхархәарала, есыҽнытәи астрономиатә гәаҭарақәа рымҩаԥгаразы иазԥхьагәаҭаз хәышықәсатәи ипрограмма, егьырҭ ахылаԥшырҭақәа рчынуаа аԥырхагахеит. [[Ван Аньши]] иҿыцу иполитикатә хырхарҭа ''синь фа'' (新法) Шень Ко дахьадгылоз иахҟьаны, аҳҭынратә консерваторцәа ирцәымӷыз ауаа дыруаӡәкхеит: аҵарауаҩ Ван изааигәаз 18-ҩык идгылаҩцәа ргәыԥ дахыԥхьаӡалан. 1072 шықәса анҵәамҭазы, ипрограмма ацхыраара аҭаразы, Шень аҳҭнықалақьтәи адгьылҵакыраҿы иҟаз [[Великий канал|Аӡымҩахгага Ду]] арыцқьаразы аоригиналтә техника еиқәиршәеит, насгьы ирыцқьоу алыкь арҵәыра аҳасабала ахархәара шалшо шьақәирӷәӷәеит. 1075 шықәса агәҭанынӡа акыр дныҟәахьан анџьныртә абжьгареи, атәылауаҩратәи арратәи аобиектқәа ргәаҭареи, иара убас Ван Аньши иполитика аларҵәареи рзы. (Ван иқәыԥшыз апровинциалтә чынуаҩс даныҟаз, Шень Ко иаб иԥсра иазкны аепитафиа иҩит, уи нахысгьы ихылҵ аҟыбаҩ бзиа шилаз гәеиҭеит). Шень Кои [[Ханчжоу]] агубернатор [[Су Ши]] иареи реиԥылара 1073 шықәса иаҵанакуеит. Сун аепоха иаҵанакуаз иналукааша аинтеллектуал — Су Ши (Су Дунпо) — акрызҵазкуаз ареформақәа дырҿагылан, Шень ари аҭагылазаашьа ихы иархәаны, иҩымҭақәа адепеша иацҵаны аимператор [[Шэньцзун|Шеньцзун]] иахь ишьҭит ачарҳәара аҿырԥштәы аҳасабала. 1075 шықәсазы Шень Ко [[Кидани|кидантәи]] амонарх иаҳҭынрашҟа адипломатиатә миссиа напхгара азиуеит, хықәкысгьы ирыман аҳра [[Ляо|Лиао]] адгьыл ҿыцқәа рахь иҟанаҵо аҽԥынкыларақәа рҿагылара. Игәы иҭеикыз анынаигӡа, абиологиатә ԥшаамҭақәа реизгеи дызхысыз аҵакырадгьылқәа рыхсаалақәеи иманы Китаиҟа дхынҳәуеит. Иаразнакгьы агидромелиорациатә проект ду агәаҭаразы [[Янцзы|Ианцзы]] араион ахь дцоит. == Аҭоурыхтә ҭагылазаашьеи иаҵаҵәаху аполитикатә усуреи == Ас еиԥш иҟоу иуниверсалтәу ахаҭара ицәырҵразы аҭоурыхтә ҭагылазаашьаны иҟалеит афеодалтә адгьылқәаарыхреи арратә маҵуреи шьаҭас измаз аимпериа [[Империя Тан|Тан]] аекономикатә система аҟынтәи, аимпериа [[Династия Сун|Сун]] аекономикатә система ҿыц ахь шьаҭанкылатәи аиасра, уа ихадоу аҭыԥ ааныркылон аԥаратә системеи ахәаахәҭреи, уи инаҷыданы асоциалтә еиҿкаара даҽакала иҟан: хаҭалатәи аҭҵаарақәа, хаҭалатәи абизнес еиԥш, аҳәынҭқарратә маҵзура иальтернативаны иҟалеит. Шень Ко [[Ван Аньши]] иреформақәа ҳәа изышьҭоу иҿыцу иполитикатә курс «синь фа» (新法) адгылаҩцәа хадақәа дыруаӡәкын. Ареформақәа хықәкы хадас ирыман аҳәынҭқарра афинанстә шәарҭадара, уи ақыҭанхамҩа арационализациа иадҳәалаз ашәахтә системала ишьақәгылан. Даҽа ганкахьала, аҩадантәи аибашьратә шәарҭара атехнологиатә ҭҵаарақәеи, акартографиеи ахырӷәӷәарҭақәеи, астратегиатә теориақәеи, арратә усқәеи уҳәа рыҿиара актуалнатәит. Шень Ко атәылауаҩратә, иара убас арратә усхкқәа ареформақәа ирыҵаркыз ахырхарҭақәа зегьы рҟны алагала ду ҟаиҵеит. == Аҭҵаарадырраҿы аҵакы == [[Файл:Beijing Ancient Observatory 20090715-19.jpg|thumb|200px|Шень Ко ибиуст [[Старая пекинская обсерватория|Ажәытә Пекинтәи аобсерваториа]]ҿы]] Шень Ко ихаҿсахьа [[Ломоносов]]и (Ху Даоцзин, 胡道靜) [[Лейбниц|Леибниц]]и ирҿдырԥшуеит. Леибниц иеиԥш, Шень Когьы аԥсабарадырреи аекономикеи инарываргыланы аметафизикеи, анумерологиеи, аԥшратә практикақәеи ахшыҩзышьҭра ду риҭон. Еибгоу ахыԥхьаӡарақәеи амузыкатә интервалқәеи реимадара ҭызҵаауаз [[Пифагореизм|Пифагор ишьҭрақәлаҩцәа]] реиԥш, Шень Когьы акитаитә дырраҟны урҭ аҭҵаарақәа ирыциҵеит (律呂, lü lü, ахы акит инықәырԥшны 200 ш. раԥхьа ҳ.ҟ.). Иаԥхьа иҟаз русумҭақәа рыҭҵаареи рырҽеиреи инапы рылакын, иара убас ари ацәырҵра азеиԥш принципқәа реилыркаареи ажәытә текстқәа ҵакыдазтәыз ахҩылааҩцәа рхыԥхьаӡаратә гхақәа рыриашареи уахь иналаҵаны. Шень Ко [[Посох Якова|Иаков илабашьа]] аԥиҵеит. Шень Ко [[эфемерида|иефемеридтә]] ҳасабркрақәа рсистема иаҳа аԥхьагылара аманы иҟан, [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] аамҭа ҿыц астрономиатә аԥхьаӡагатә методикақәа ааиртаанӡа. [[Го]] ахәмарраҿы иҟалар зылшо апозициақәа рхыԥхьаӡара, 10<sup>172</sup> ҳәа, акыр инҭкааны ахәшьара аҭара раԥхьаӡа изылшаз иакәын, ари алҵшәа иусумҭа «аӡҭарчы агәаҳәара иазку аессе» аҟны иааган (夢溪筆談 / 梦溪笔谈). == Агәаларшәара == Ԥхынгәымза 1, 1979 шықәсазы, 1964 шықәса абҵарамза 9 рзы [[Обсерватория Цзыцзиньшань|Цзыцзиньшань аобсерваториа]]ҿы, [[Нанкин]], [[КНР|Китаи]] иаартыз [[Астероид|астероид]] Шень Ко иаҳаҭыр азы ''2027 Shen Guo'' ҳәа ахьӡ анашьан<ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Lutz D. Schmadel]]}} |заглавие = Dictionary of Minor Planet Names |язык = en |ссылка = https://books.google.com/books?id=VoJ5nUyIzCsC&pg=PA164 |издание = Fifth Revised and Enlarged Edition |место = Berlin, Heidelberg, New York |издательство = [[Springer Science+Business Media|Springer]] |год = 2003 |pages = 164 |isbn = 3-540-00238-3}}</ref><ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Schmadel, Lutz D.]]}} |часть= Publication dates of the MPCs|заглавие = Dictionary of Minor Planet Names. Addendum to Fifth Edition: 2006–2008|место = Heidelberg, {{N. Y.}}, Dordrecht, {{L.}} |издательство = Springer |год = 2003 |pages = 221|allpages = 316 |isbn = 978-3-642-01964-7|doi=10.1007/978- 3-642-01965-4}}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Список изобретений, сделанных в Китае|Китаи иҟаҵоу аԥҵамҭақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist}} == Ахыҵхырҭақәа == * Шэнь Ко. Записи бесед в Мэнси. Пер. фрагментов с кит. и примеч. И. А. Алимова //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С.60-74. == Алитература == * ''[[Алимов, Игорь Александрович|Алимов И. А.]]'' Шэнь Ко и его сборник «Записи бесед в Мэнси» //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С. 50-59. * {{статья |автор= Sivin N. |заглавие= Cosmos and Computation in Early Chinese Mathematical Astronomy |издание= T'oung Pao |jstor=4527744 |volume=55(1/3) |год=1969 |ref = Sivin |pages=70—73}} {{External links}} [[Акатегориа:Китаитәи аҵарауаа]] [[Акатегориа:Алфавит ала астрономцәа]] [[Акатегориа:Китаитәи астрономцәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи астрономцәа]] [[Акатегориа:Китаитәи аԥҵаҩцәа]] [[Акатегориа:Сун аепохазтәи апоетцәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи апоетцәа]] [[Акатегориа:Агидротехникақәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи адипломатцәа]] [[Акатегориа:Иуихан аҿы ииз]] [[Акатегориа:Чженьцзиан аҿы зыԥсҭазаара иалҵыз]] [[Акатегориа:Сун адинастиа аинралцәа]] 9exb6yg2db6mn93tlndfpll1fea4tn6 172740 172732 2026-08-26T18:51:04Z Fraxinus.cs 8381 +[[Акатегориа:1031 шықәсазы ииз]]; +[[Акатегориа:1095 шықәсазы иԥсыз]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 172740 wikitext text/x-wiki {{Акарточка аҵарауаҩ |ахьӡ = Шень Ко |даҽа ахьӡ = {{lang-zh|沈括}} |афото = Shen Kua.JPG |афото ашәагаа = |ахҵара = Шень Ко |аира арыцхә = 1031 |аира аҭыԥ = Цианьтан ауезд, Линьаньтә анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аԥсра арыцхә = 1095 |аԥсра аҭыԥ = Чженьцзиантәи анапхгара, [[Династия Сун|Сун аимпериа]] |аҭҵаарадырратә усхкы = [[Аматематика|аматематика]], [[Астрономиа|астрономиа]], [[метеорология|аметеорологиа]], [[геология|агеологиа]], [[зоология|азоологиа]], [[Аботаника|аботаника]], [[фармакология|афармакологиа]], [[агрономия|агрономиа]], [[этнография|аетнографиа]], [[картография|акартографиа]] |аусуратә ҭыԥ = |аҵарадырратә ҩаӡара = |аҵарадырратә хьӡы = |алма-матер = |аҭҵаарадырратә напхгаҩы = |аҵаҩцәа = |ҳәа деицырдыруеит = |анашьамҭақәеи апремиақәеи = |аавтограф = |аавтограф ашәагаа = |асаит = }} '''Шень Ко''', иара убас '''Шень Куа'''<ref>{{Cite web |url=http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |title=Музыка Китая. |access-date=2018-07-26 |archive-date=2018-08-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180815164814/http://www.music-dic.ru/html-music-keld/k/3195.html |url-status=live }}</ref> ({{lang-zh|沈括}}, ''Shěn Kuò'', 1031—1095) — китаитәи ҵарауаҩуп. Инапы злакыз аусхкқәа рахь иаҵанакуан аматематика, астрономиа, аметеорологиа, агеологиа, азоологиа, аботаника, афармакологиа, агрономиа, аетнографиа, акартографиа. Уи анаҩсан, Шень Ко адипломат, аинрал, афинансқәа рминистр, аҳәынҭқарратә инспектор, агидромелиорациаҟны анџьныр, аԥҵаҩы, апоет, амузыкант раҳасабалагьы ихы ааирԥшит. == Анысымҩа == === Заатәи ашықәсқәа === Шень Ко иан лашьеиҳабы Сиуи Дун иакәын ({{lang-zh|許洞}}, 许洞, инықәырԥшны 976 — инықәырԥшны 1016), арратә ус азҟаза, насгьы атрактат ''Ху циань цзин'' («Ар реиҳабцәа рзы атрактат», 《虎钤经》) автор. Шень Ко зыхьӡ-зыԥша хара инаҩхьаз иан лашьа ахаангьы димбацызт, аха уи иҩнаҭаҟны аҟазаара арԥыс изы акыр ихәарҭахеит, избанзар есҽны Сиуи Дун инапылаҩырақәа ахьыҵәахыз Сиуи иҭаацәа иртәыз ибеиаӡаз абиблиотекаҿы аамҭа ихигон. Аҵара бзиа змаз Шень Ко иан лԥа иҵареи иааӡареи хаҭала лнапы алакын. Ко иаб Шень Чжоу (沈周, 978–1051), апровинциалтә чынуаҩын. 1040 шықәса инаркны Шень Чжоу иахьатәи апровинциа Сычуань аҟны амаҵураҭыԥқәа ааникылон, анаҩс [[Аомынь]]ҟа диасит. Иҭаацәа зегьы иара ицны ицоит, Шень Ко дшыхәыҷу инаркны абзазареи аԥсабареи еиуеиԥшым аганқәа рыла рыҭҵаара алшара иоуеит. Игәамбзиара иахҟьаны дшыхәыҷыз афармацевтика дазҿлымҳахеит; Аладатәи Китаи еиуеиԥшым аҭыԥсахьақәа рыҭҵаара, атопографиа иазку адыррақәа инаҭоит — арҭ аҭҵарадыррақәа зегьы аинтерес ду изцәырыргоит. Иаби уи иусуреи дахьырзааигәаз иабзоураны, Шень Ко еиуеиԥшым арегионқәа рсоциалтә ҭагылазаашьақәеи руадаҩрақәеи реилкаара илшеит. === Акариера === [[Файл:Shen Kua sketch.jpg|thumb|200px|Шень Ко]] Иаб иԥсҭазаара даналҵ хышықәсатәи алахьеиқәҵара ашьҭахь (Конфуциантәи аетика инақәыршәаны), Шень Ко апровинциалтә маҵзура хәыҷқәа рҿы аусура далагоит: Шень Чжоу икариера иабзоураны иԥа алагарҭатә ԥышәарақәа рыҭира дацәыхьчахеит. Шень Ко илшарақәа раԥхьаӡа акәны иааирԥшит аԥшаҳәатә адренажтә система аԥҵара напхгара аҭараан, уи иабзоураны аӡбаарра дгьылқәа ақыҭанхамҩаҿы рхархәара алыршахеит. Ас еиԥш иҟоу даҽа проектқәак агидромелиорациа азҟаза ҳәа иаҳаҭыр шьақәдырӷәӷәеит. Урҭ рахьтә еиҳа ихадан 1061 шықәсазы ауезд [[Нинго (Китай)|Нинго]] анапхгаҩы иашьа Шень Пи (沈披) иареи инарыгӡаз: уи иалахәын 14 нызқьҩык ауааԥсыра. Шень Ко иҟаиҵаз акартографиатә ҭҵаарақәеи, анџьныртә уснагӡатәқәеи рыла еиқәыршәаз апроект аихьӡара аимператор ахәшьара ду аиҭеит. 1063 шықәсазы Шень Ко иреиҳаӡоу аҭҵаарадырратә ҩаӡаразы [[кэ цзюй|аҳҭнықалақьтәи аԥышәара]] ибзиаӡаны иаиҭеит, анаҩс [[Янчжоу|Ианчжоу]]ҟа амаҵура ддәықәҵан, уаҟа афискалтә интендант (агубернатор имаҵура иаҟароу) Чжан Чу (張蒭; 1015—1080) иҟны ихы бзианы иааирԥшит, насгьы иара иҟынтә арекомендациа иоуит аҳҭнықалақь афинанстә напхгара амаҵурахьы анеиразы. Чжан иԥҳа Шень Ко аҩбатәи иԥҳәыс лакәхоит. Аҳҭнықалақьтәи аҭыԥ Шень Ко аамҭа ҭацәы изаннажьуан, уи аҵарауаҩ кәыԥш астрономиа аҭҵааразы ихы иаирхәон. 1072 шықәсазы, имаҵура хада инацҵаны, астрономиатә директорат ахылаԥшҩыс дҟалоит. [[Вэй Пу|Веи Пу]] (衛朴) аус ицурала, насгьы аҵарауаа-абзиабаҩцәа рыцхыраарала, атәыла ахы-аҵыхәа ахьынӡанаӡааӡоз еизгаз аҩыратә хыҵхырҭақәа рхархәарала, амзар шьаҭанкылатәи ареформа мҩаԥигоит. Шень Ко еиӷьтәыз амаругақәа рхархәарала, есыҽнытәи астрономиатә гәаҭарақәа рымҩаԥгаразы иазԥхьагәаҭаз хәышықәсатәи ипрограмма, егьырҭ ахылаԥшырҭақәа рчынуаа аԥырхагахеит. [[Ван Аньши]] иҿыцу иполитикатә хырхарҭа ''синь фа'' (新法) Шень Ко дахьадгылоз иахҟьаны, аҳҭынратә консерваторцәа ирцәымӷыз ауаа дыруаӡәкхеит: аҵарауаҩ Ван изааигәаз 18-ҩык идгылаҩцәа ргәыԥ дахыԥхьаӡалан. 1072 шықәса анҵәамҭазы, ипрограмма ацхыраара аҭаразы, Шень аҳҭнықалақьтәи адгьылҵакыраҿы иҟаз [[Великий канал|Аӡымҩахгага Ду]] арыцқьаразы аоригиналтә техника еиқәиршәеит, насгьы ирыцқьоу алыкь арҵәыра аҳасабала ахархәара шалшо шьақәирӷәӷәеит. 1075 шықәса агәҭанынӡа акыр дныҟәахьан анџьныртә абжьгареи, атәылауаҩратәи арратәи аобиектқәа ргәаҭареи, иара убас Ван Аньши иполитика аларҵәареи рзы. (Ван иқәыԥшыз апровинциалтә чынуаҩс даныҟаз, Шень Ко иаб иԥсра иазкны аепитафиа иҩит, уи нахысгьы ихылҵ аҟыбаҩ бзиа шилаз гәеиҭеит). Шень Кои [[Ханчжоу]] агубернатор [[Су Ши]] иареи реиԥылара 1073 шықәса иаҵанакуеит. Сун аепоха иаҵанакуаз иналукааша аинтеллектуал — Су Ши (Су Дунпо) — акрызҵазкуаз ареформақәа дырҿагылан, Шень ари аҭагылазаашьа ихы иархәаны, иҩымҭақәа адепеша иацҵаны аимператор [[Шэньцзун|Шеньцзун]] иахь ишьҭит ачарҳәара аҿырԥштәы аҳасабала. 1075 шықәсазы Шень Ко [[Кидани|кидантәи]] амонарх иаҳҭынрашҟа адипломатиатә миссиа напхгара азиуеит, хықәкысгьы ирыман аҳра [[Ляо|Лиао]] адгьыл ҿыцқәа рахь иҟанаҵо аҽԥынкыларақәа рҿагылара. Игәы иҭеикыз анынаигӡа, абиологиатә ԥшаамҭақәа реизгеи дызхысыз аҵакырадгьылқәа рыхсаалақәеи иманы Китаиҟа дхынҳәуеит. Иаразнакгьы агидромелиорациатә проект ду агәаҭаразы [[Янцзы|Ианцзы]] араион ахь дцоит. == Аҭоурыхтә ҭагылазаашьеи иаҵаҵәаху аполитикатә усуреи == Ас еиԥш иҟоу иуниверсалтәу ахаҭара ицәырҵразы аҭоурыхтә ҭагылазаашьаны иҟалеит афеодалтә адгьылқәаарыхреи арратә маҵуреи шьаҭас измаз аимпериа [[Империя Тан|Тан]] аекономикатә система аҟынтәи, аимпериа [[Династия Сун|Сун]] аекономикатә система ҿыц ахь шьаҭанкылатәи аиасра, уа ихадоу аҭыԥ ааныркылон аԥаратә системеи ахәаахәҭреи, уи инаҷыданы асоциалтә еиҿкаара даҽакала иҟан: хаҭалатәи аҭҵаарақәа, хаҭалатәи абизнес еиԥш, аҳәынҭқарратә маҵзура иальтернативаны иҟалеит. Шень Ко [[Ван Аньши]] иреформақәа ҳәа изышьҭоу иҿыцу иполитикатә курс «синь фа» (新法) адгылаҩцәа хадақәа дыруаӡәкын. Ареформақәа хықәкы хадас ирыман аҳәынҭқарра афинанстә шәарҭадара, уи ақыҭанхамҩа арационализациа иадҳәалаз ашәахтә системала ишьақәгылан. Даҽа ганкахьала, аҩадантәи аибашьратә шәарҭара атехнологиатә ҭҵаарақәеи, акартографиеи ахырӷәӷәарҭақәеи, астратегиатә теориақәеи, арратә усқәеи уҳәа рыҿиара актуалнатәит. Шень Ко атәылауаҩратә, иара убас арратә усхкқәа ареформақәа ирыҵаркыз ахырхарҭақәа зегьы рҟны алагала ду ҟаиҵеит. == Аҭҵаарадырраҿы аҵакы == [[Файл:Beijing Ancient Observatory 20090715-19.jpg|thumb|200px|Шень Ко ибиуст [[Старая пекинская обсерватория|Ажәытә Пекинтәи аобсерваториа]]ҿы]] Шень Ко ихаҿсахьа [[Ломоносов]]и (Ху Даоцзин, 胡道靜) [[Лейбниц|Леибниц]]и ирҿдырԥшуеит. Леибниц иеиԥш, Шень Когьы аԥсабарадырреи аекономикеи инарываргыланы аметафизикеи, анумерологиеи, аԥшратә практикақәеи ахшыҩзышьҭра ду риҭон. Еибгоу ахыԥхьаӡарақәеи амузыкатә интервалқәеи реимадара ҭызҵаауаз [[Пифагореизм|Пифагор ишьҭрақәлаҩцәа]] реиԥш, Шень Когьы акитаитә дырраҟны урҭ аҭҵаарақәа ирыциҵеит (律呂, lü lü, ахы акит инықәырԥшны 200 ш. раԥхьа ҳ.ҟ.). Иаԥхьа иҟаз русумҭақәа рыҭҵаареи рырҽеиреи инапы рылакын, иара убас ари ацәырҵра азеиԥш принципқәа реилыркаареи ажәытә текстқәа ҵакыдазтәыз ахҩылааҩцәа рхыԥхьаӡаратә гхақәа рыриашареи уахь иналаҵаны. Шень Ко [[Посох Якова|Иаков илабашьа]] аԥиҵеит. Шень Ко [[эфемерида|иефемеридтә]] ҳасабркрақәа рсистема иаҳа аԥхьагылара аманы иҟан, [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] аамҭа ҿыц астрономиатә аԥхьаӡагатә методикақәа ааиртаанӡа. [[Го]] ахәмарраҿы иҟалар зылшо апозициақәа рхыԥхьаӡара, 10<sup>172</sup> ҳәа, акыр инҭкааны ахәшьара аҭара раԥхьаӡа изылшаз иакәын, ари алҵшәа иусумҭа «аӡҭарчы агәаҳәара иазку аессе» аҟны иааган (夢溪筆談 / 梦溪笔谈). == Агәаларшәара == Ԥхынгәымза 1, 1979 шықәсазы, 1964 шықәса абҵарамза 9 рзы [[Обсерватория Цзыцзиньшань|Цзыцзиньшань аобсерваториа]]ҿы, [[Нанкин]], [[КНР|Китаи]] иаартыз [[Астероид|астероид]] Шень Ко иаҳаҭыр азы ''2027 Shen Guo'' ҳәа ахьӡ анашьан<ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Lutz D. Schmadel]]}} |заглавие = Dictionary of Minor Planet Names |язык = en |ссылка = https://books.google.com/books?id=VoJ5nUyIzCsC&pg=PA164 |издание = Fifth Revised and Enlarged Edition |место = Berlin, Heidelberg, New York |издательство = [[Springer Science+Business Media|Springer]] |год = 2003 |pages = 164 |isbn = 3-540-00238-3}}</ref><ref>{{книга |автор = {{nobr|[[Шмадель, Луц Дитер|Schmadel, Lutz D.]]}} |часть= Publication dates of the MPCs|заглавие = Dictionary of Minor Planet Names. Addendum to Fifth Edition: 2006–2008|место = Heidelberg, {{N. Y.}}, Dordrecht, {{L.}} |издательство = Springer |год = 2003 |pages = 221|allpages = 316 |isbn = 978-3-642-01964-7|doi=10.1007/978- 3-642-01965-4}}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Список изобретений, сделанных в Китае|Китаи иҟаҵоу аԥҵамҭақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist}} == Ахыҵхырҭақәа == * Шэнь Ко. Записи бесед в Мэнси. Пер. фрагментов с кит. и примеч. И. А. Алимова //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С.60-74. == Алитература == * ''[[Алимов, Игорь Александрович|Алимов И. А.]]'' Шэнь Ко и его сборник «Записи бесед в Мэнси» //Петербургское востоковедение. СПб., 2002. Вып. 10. С. 50-59. * {{статья |автор= Sivin N. |заглавие= Cosmos and Computation in Early Chinese Mathematical Astronomy |издание= T'oung Pao |jstor=4527744 |volume=55(1/3) |год=1969 |ref = Sivin |pages=70—73}} {{External links}} [[Акатегориа:Китаитәи аҵарауаа]] [[Акатегориа:Алфавит ала астрономцәа]] [[Акатегориа:Китаитәи астрономцәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи астрономцәа]] [[Акатегориа:Китаитәи аԥҵаҩцәа]] [[Акатегориа:Сун аепохазтәи апоетцәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи апоетцәа]] [[Акатегориа:Агидротехникақәа]] [[Акатегориа:11-тәи ашәышықәсазтәи адипломатцәа]] [[Акатегориа:Иуихан аҿы ииз]] [[Акатегориа:Чженьцзиан аҿы зыԥсҭазаара иалҵыз]] [[Акатегориа:Сун адинастиа аинралцәа]] [[Акатегориа:1031 шықәсазы ииз]] [[Акатегориа:1095 шықәсазы иԥсыз]] ia50jzwj6z8d8cgcgaxavz9tq17cahx Ахцәажәара:Шень Ко 1 55824 172729 2026-08-26T14:39:05Z Nart17 17397 Аиҭагара иазкны: ахыҵхырҭа, алицензиа, аиҭагаҩ 172729 wikitext text/x-wiki == Аиҭагара == Ари астатиа [[:ru:Шэнь Ко|аурыс Авикипедиа астатиа «Шэнь Ко»]] аҟынтәи еиҭагоуп (алицензиа [https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.ru CC BY-SA 4.0]; авторцәа рсиа — жьаратәи астатиа аҭоурых аҿы). * '''Аиҭагаҩ:''' Рада Барцба * '''Апроект:''' Nart17 translation team 2edz38y2dkrf24fwk6kphkw8ju0lh29 Ашаблон:Навигационная таблица/styles.css 10 55825 172730 2026-08-26T14:39:43Z Nart17 17397 TemplateStyles, Амодуль:External links иаҭаху (ru:Шаблон:Навигационная таблица/styles.css аҟынтә). Nart17 translation team 172730 sanitized-css text/css .ts-navbox-plaintitle { font-size: 100% !important; margin: 0 6em !important; } dyxthoersb8uidfdk4gjta5xobhzc33 Алахәыла:Nart17/Акомета 2 55826 172734 2026-08-26T18:28:18Z Nart17 17397 Машинамшаны акьыԥхь (ruab pipeline) 172734 wikitext text/x-wiki {{другие значения|Акомета (аҵакы)}} {| class="infobox" style="width: 300px;" | {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Deep Impact HRI.jpeg|x150px|Акомета 9P/Темпель; «Дип{{nbsp}}Импакт» азонд ала иҭыхыз {{num|67|секундқәак}} рышьҭахь абри аппарат иҭнажьыз аимпактори иареи реиҿасра ашьҭахь]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:67P Churyumov-Gerasimenko - Rosetta (32755885495).png|x150px|Акомета 67P/Чуриумов — Герасименко; «Розетта» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:17pHolmes 071104 eder vga.jpg|x122px|Акомета 17P/Холмси уи аионтә [[Хвост кометы|ҵыхәа]] иаҵәеи; азҿлымҳаратә фотосахьа, ателескоп ала аҭеиҭыԥш]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Comet Wild2.jpg|x122px|Акомета 81P/Вильда; «Стардаст» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Comet-Hale-Bopp-29-03-1997 hires adj.jpg|x200px|Акомета C/1995{{nbsp}}O1 (Хеил — Бопп ркомета); азҿлымҳаратә фотосахьа]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Iss030e015472 Edit.jpg|x200px|Акомета C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета); Жәларбжьаратәи акосмостә станциа аҟынтәи иҭыхуп]] |} |- | Армарахьтә арӷьарахь, хыхьынтә ҵаҟа: ** Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпель икомета]]; абри аппарат иҭнажьуа аҿасырҭеи иареи реиҿасра ашьҭахь {{num|67|секундқәа}} рышьҭахь «[[Дип Импакт]]» ҳәа изышьҭоу азонд ала иҭыху; ** Акомета [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко ркомета]]; «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[17P/Холмса|17P/Холмс икометеи]] уи аионтә ҵыхәа иаҵәеи; азҿлымҳаратә фото, ателескоп ала аҭеиҭыԥш; ** Акомета [[81P/Вильда|81P/Вильд икомета]]; «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|C/1995 O1 (Хеил — Бопп ркомета)]]; азҿлымҳаратә фото; ** Акомета [[C/2011 W3 (Лавджоя)|C/2011 W3 (Лавџьои икомета)]]; [[Международная космическая станция|МКС]] аҟынтәи иаагоуп. |} '''Акомета''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи κομήτης) — [[небесное тело|ажәҩантә цәеижь]] хәыҷы ауп, [[Амра|Амра]] иакәшо даараӡа еиҵыху аорбитала, [[Коническое сечение|аконустә ҟәша]] ацәаҳәа асахьа змоу. Акомета Амра иазааигәахацыԥхьаӡа [[Кома (комета)|акома]] шьақәнаргылоит, зны-зынлагьы арчыи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу [[Хвост кометы|аҵыхәа]] ҟанаҵоит. 2021 шықәса нанҳәамзазынӡа [[Амратә система|Амратә система]] аҩныҵҟатәи арегион, мамзаргьы [[Планета|апланетақәа]] ррегион иҭаҳауа 6996 комета аарԥшын<ref name="Известные объекты Солнечной системы">{{cite web|author=Wm. Robert Johnston|title=Known populations of solar system objects|url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|website=[http://www.johnstonsarchive.net/index.html Johnston's Archive]|date=2021-09-01|access-date=2022-02-02|lang=en|archive-date=2022-01-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20220104010545/http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|url-status=live}}</ref>. == Азеиԥш дыррақәа == Иҟалап, апериод ду змоу акометақәа Амратә система аҩныҵҟатәи [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи иаауазар, хыԥхьаӡара рацәала акометатә гәыцәқәа змоу. Амратә система акәша-мыкәша иҟоу ацәеижьқәа, еиҳарак, Амра ианазааигәахо иҭабо амаҭәашьарқәа (аӡы, аметан, егьырҭ арчқәа) рыла ишьақәгылоуп. Иахьа уажәраанӡа 400 инареиҳаны [[Список короткопериодических комет|апериод кьаҿ змоу акометақәа]] аарԥшуп<ref>{{Cite web |url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |title=HORIZONS System |access-date=2020-06-26 |archive-date=2011-08-20 |archive-url=https://www.webcitation.org/614UPJX30?url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |url-status=live }}</ref>. Урҭ рҟынтәи 200{{nbsp}}раҟара [[Перигелий|аперигели]] знык еиҳаны ианахысуаз рбахьеит. Урҭ рахьтә жәпакы аҭаацәарақәа ҳәа изышьҭоу ирыҵанакуеит. Иаҳҳәап, зегь раасҭа апериод кьаҿ змоу акометақәа реиҳарак (урҭ Амра инагӡоу ракәшара 3—10{{nbsp}}шықәса ицоит) [[Иупитер|Иупитер]] аҭаацәара шьақәдыргылоит. Хыԥхьаӡарала маҷк еиҵоуп [[Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун]] рҭаацәарақәа (аҵыхәтәантәиахь, ҷыдала, еицырдыруа [[комета Галлея|Галлеи икомета]]гьы аҵанакуеит). [[Файл:Cometorbit-ru.svg|thumb|Акометақәа еиҵыху [[Орбита|аеллипстә орбитақәа]] рыла еиҭаҵуеит. Иазгәашәҭ еиуеиԥшым ҩ-ҵыхәак.]] [[Космическое пространство|Акосмос]] аҵауларантәи иаауа акометақәа анаҟәратә обиектқәа реиԥш иубоит; рышьҭахь [[хвост кометы|аҵыхәа]] еиҵыхуп, зны-зынла миллионқәак километра раҟара ауранӡа инаӡо. Акомета агәыцә — [[кома (комета)|акома]] захьӡу аԥсҭҳәатә хҩала ихҟьоу ахәҭаҷ ӷәӷәақәа рыла ишьақәгылоуп. Километрақәак адиаметр змоу агәыцә иаакәыршаны 80 нызқь км аҭбаара змоу акома амазар алшоит. Амра ашәахәа ацәқәырԥақәа акома аҟынтәи арчы ахәҭақәа ҭыганы, шьҭахьҟа идыршәуеит, насгьы ашьҭахьҟа акосмос аҿы иныҟәо алҩа зҵоу аҵыхәа ду шьақәгылоит. Акометақәа рылашара Амреи дареи ирыбжьоу абжьаӡара ӷәӷәала иадҳәалоуп. Акометақәа зегьы рҟынтәи, блала иубартә еиԥш Амреи Адгьыли ирзааигәахо маҷуп. Урҭ рахьтә еиҳа иналукааша зны-зынла «[[Большая комета|акомета дуқәа (акомета дуӡӡақәа)]]» ҳәа ирышьҭоуп. Ҳара иаҳбо [[метеор|аметеорқәа]] («икаҳауа аеҵәақәа») жәпакы акометақәа ирхылҵыз роуп. Урҭ акомета иацәыӡыз ахәҭаҷқәа роуп, апланетақәа рыатмосфера ианалало ибылуа. Аеҵәабжьаратәи [[2I/Борисова|2I/Борисов]] икомета аспектр аҭҵаара алҵшәақәа иаадырԥшуеит егьырҭ апланетатә системақәа рҿы акометақәа ырҿиара Амратә системаҿы [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]ҿы акометақәа рышьақәгылара иахылҿиааз апроцессқәа иреиԥшу апроцессқәа ирылҵшәаны ишышьақәгылаз<ref>[http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en The Gran Telescopio Canarias (GTC) obtains the visible spectrum of C/2019 Q4 (Borisov), the first confirmed interstellar comet] {{Wayback|url=http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en |date=20190916194923 }}, Sep. 14, 2019</ref>. == Аноменклатура == Иҳаҩсыз ашәышықәсақәа рзы акометақәа ахьӡқәа рыҭара аԥҟарақәа изныкымкәа ирыԥсахит, еиҳа иҭырҵааит. XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа акометақәа реиҳарак рыхьӡқәа ианыԥшааз ашықәс ала ирырҭон, зны-зынла уи ашықәс азы акометақәа рацәаны иҟазҭгьы, ашәахәа ма ашықәс аамҭа иазкны иҵегьы аилыркаа ҟарҵон. Иаҳҳәап, «[[Большая комета 1680 года|Акомета ду 1680]]», «[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|Цәыббрамзатәи акомета ду 1882]]», «[[C/1910 A1 (Большая январская комета)|Ҽынлатәи акомета 1910]]» («Ажьырныҳәамзатәи акомета ду 1910»). [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]] акометақәа 1531, 1607, 1682 кометак шакәу анышьақәирӷәӷәа, насгьы 1759 шықәсазы ихынҳәуеит ҳәа аниҳәа ашьҭахь, [[Комета Галлея|акомета Галлеи]] ҳәа ахьӡ аҭахеит. Аҩбатәии ахԥатәии апериодтә кометақәа рыхьӡқәа [[Комета Энке|Енке]]и [[3D/Биэлы|Биеле]]и рыхьӡырҵеит, урҭ рорбитақәа зыԥхьаӡаз аҵарауаа раҳаҭыр азы, актәи акомета [[Мешен, Пьер|Мешен]], аҩбатәи [[Мессье, Шарль|Мессие]] XVIII-тәи ашәышықәсазы ишҭырҵаауазгьы. Анаҩс, апериодтә кометақәа урҭ раԥхьаартҩцәа рыхьӡқәа рырҭон. Знызаҵәыктәи аперигели ахысраан игәаҭаз акометақәа рцәырҵра ашықәс ала ахьӡқәа рырҭон. XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы акометақәа раартрақәа лассы-лассы иҟало ианалага, акометақәа рыхьӡҵаразы аиқәшаҳаҭра шьақәдыргылеит, уи иахьанӡагьы аус ауеит. Акомета ахатәы хьӡы анаиуа хҩык ихьыԥшым ахылаԥшыҩцәа ианырыԥшаалак ашьҭахь ауп. Аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы аҵарауаа ргәыԥ дуқәа зымаҵ руа амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаартхеит; абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы акометақәа амыругақәа рыхьӡқшагьы рхырҵоит. Иаҳҳәап, акомета C/1983{{nbsp}}H1 (IRAS — Араки — Алкок){{ненп}} [[IRAS]] амҩанызеи, астрономцәа-абзиабаҩцәеи {{нихонго|Гэнъити Араки|荒貴源一}} Џьорџь Алкоки (англ. George Alcock) еихьыԥшымкәа иаадыртит. Анкьа, астрономцәа ргәыԥк акометақәа рацәаны иаадыртуазҭгьы, ахьӡ аԥхьаӡац ацырҵон (аха апериодтә кометақәа рзы мацара), иаҳҳәап, акометақәа Шумеикер — Леви 1—9. Уажәы есышықәса еиуеиԥшым амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаадыртуеит, убри аҟнытә уи аҩыза асистема ахархәара маншәалаӡам. Уи аҭыԥан акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы иҷыдоу асистема рхы иадырхәоит. 1994 шықәсанӡа акометақәа раԥхьаӡа аамҭалатәи ахьӡқәа рырҭон, урҭ анаартыз ашықәси алаҭын нбан хәыҷи рыла ишьақәгылаз, уи иаанарԥшуеит иалкаау ашықәс азы урҭ раартра еишьҭагыланы ишыҟаз (иаҳҳәап, [[комета Беннетта|Беннет икомета]] ажәбатәи акомета акәын 1969 шықәсазы иаартыз, насгьы аартраан аамҭалатәи ахьӡ 1969i аиуит). Акомета [[перигелий|аперигели]] ианахыслакь ашьҭахь, уи аорбита шьақәырӷәӷәахон, насгьы акомета еснагьтәи ахьӡ арҭон, уи аперигели ианхыҵыз ашықәси, уи ашықәс азы аперигели ианхыҵыз аишьҭагылашьа узырбо римтәи аԥхьаӡаци рыла ишьақәгылан. Убас, акомета 1969i еснагьтәи рбагас 1970{{nbsp}}II арҭеит (1970 шықәсазы аперигели иахысыз аҩбатәи акомета). Иаартыз акометақәа рхыԥхьаӡара еизҳацыԥхьаӡа, ари апроцедура даара иманшәаламхо иалагеит. 1994 шықәсазы [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы асистема ҿыц иақәшаҳаҭхеит. Иахьазы, акомета ахьӡ иаҵанакуеит ианаартыз ашықәс, аартра аныҟалаз амза абжа узырбо анбан, насгьы уи амза абжа аҩныҵҟа иаартыз аԥхьаӡац. Ари асистема [[Астероид|астероидқәа]] рыхьӡҵаразы рхы иадырхәо асистема иеиԥшуп. Убасала, 2006 шықәса жәабранмза аҩбатәи азбжазы иаартыз аԥшьбатәи акомета 2006{{nbsp}}D4 ҳәа ахьӡ аманы иҟоуп. Акомета ахьӡ аԥхьа иҟоуп акомета аԥсабара аазырԥшуа аԥынгыла. Абарҭ аԥынгылақәа рхы иадырхәоит: * P/ — апериод кьаҿ змоу акомета (даҽакала иуҳәозар, зпериод {{num|200|шықәса}} раасҭа еиҵоу, мамзаргьы ҩба ма еиҳаны аперигели амҩақәа рҿы игәаҭаз акомета); * C/ — апериод ду змоу акомета; * I/ — аеҵәабжьаратә комета, даҽакала иуҳәозар, зорбитатә ексцентриситет 1 аасҭа еиҳау акомета; * X/ — ззын ииашоу аорбита аԥхьаӡара залмыршахаз акомета (абжьааԥны аҭоурыхтә кометақәа рзы); * D/ — еилабгаз, мамзаргьы ирӡыз акометақәа; * A/ — акомета ҳәа ирыԥхьаӡоз, аха ииашаҵәҟьаны [[Астероид|астероидқәа]]ны иҟаз аобиектқәа. Иаҳҳәап, 1995 шықәса нанҳәамза актәи азбжазы иԥшааз раԥхьатәи [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]], C/1995{{nbsp}}O1 ҳәа ахьӡ аҭахеит. Абжьааԥны аперигели аҩбатәи аиасра ашьҭахь, апериодтә кометақәа аишьҭагыларатә ԥхьаӡац роуеит. Убас, Галлеи икомета раԥхьаӡакәны иангәаҭаз 1682 шықәсазы ауп. Уи ацәырҵраан иахьатәи асистема ала ахьӡ 1P/1682{{nbsp}}Q1 ауп. [[Амратә система|Амратә система]]ҿы акометақәагьы [[Астероид|астероидқәа]]гьы рсиаҿы иарбоу быжь-цәеижьк ыҟоуп. Урҭ [[(2060){{nbsp}}Хирон|(2060) Хирон]] (95P/Хирон), [[(4015){{nbsp}}Вильсон — Харрингтон|(4015) Вилсон — Харрингтон]] (107P/Вилсон — Харрингтон), [[(7968){{nbsp}}Эльст — Писарро|(7968) Елст — Писарро]] (133P/Елст — Писарро), [[(60558){{nbsp}}Эхекл|(60558) Еҳекл]] (174P/Еҳекл), [[(118401){{nbsp}}LINEAR|(118401) LINEAR]] (176P/LINEAR), {{mpl|(323137) 2003 BM|80}} ({{mpl|282P/2003 BM|80}}), {{mpl|(300163) 2006 VW|139}} ({{mpl|288P/2006 VW|139}}) уҳәа убас иҵегьы. == Акометақәа реиҿартәышьа == '''Акометақәа рырчытә компонент хадақәа'''<ref name="Кругосвет">[http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html Комета] {{Wayback|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html |date=20170910040811 }} | Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |title=Астрономические наблюдения кометы века: новые, неожиданные результаты |author=Гнедин{{nbsp}}Ю.{{nbsp}}Н. |date= |publisher=[[Астронет]] |access-date=2017-05-05 |archive-date=2017-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170910082506/http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |url-status=live }}</ref> {| class="wikitable" |- ! Атомқәа !! Амолекулақәа !! Аионқәа |- | [[Водород|Н]] || [[Аӡы|Н<sub>2</sub>О]] || H<sub>2</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Кислород|О]] || [[Кислород|О<sub>2</sub>]] || H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Углерод|С]] || С<sub>3</sub> || OH<sup>+</sup> |- | [[Сера|S]] || CN || CO<sup>+</sup> |- | [[Натрий|Na]] || СН || CO<sub>2</sub><sup>+</sup> |- | [[Железо|Fe]] || CO || CH<sup>+</sup> |- | [[Кобальт|Co]] || HCN || CN<sup>+</sup> |- | [[Никель|Ni]] || СН<sub>3</sub>CN || |- | || H<sub>2</sub>CO || |- |} === Агәыцә === {{главная|Акомета агәыцә}} [[Файл:Tempel 1 (PIA02127).jpg|thumb|right|[[9P/Темпеля|Акомета Темпель 1]] агәыцә (аппарат «Дип Импакт» афотоҭыхымҭа)]] Агәыцә — акомета акапан зегьы ахьеизгоу ахәҭа ӷәӷәа ауп. Акометақәа ргәыцәқәа иахьазы телескопла рыхәаԥшра залшом, избанзар урҭ еиԥмырҟьаӡакәа ишьақәгыло илашоу аматериала иҵәахуп. Еиҳа еицырдыруа [[Уиппл, Фред Лоуренс|Уиппл]] имодель инақәыршәаны, агәыцә — аметеориттә материа ахәҭаҷқәа злаԥсоу аҵаақәа реилаҵа ауп («асырҳәы ҟьашь» атеориа). Абри аилазаашьала, иҵаау арчқәа рыхҩақәа асабатә хҩақәа рыла еиҭныԥсахлахоит. Арчқәа ԥхацыԥхьаӡа, урҭ ҭабоит, насгьы [[Кометная пыль|асаба]] аԥсҭҳәақәа рыцны ицоит. Уи ауп изыхҟьо акометақәа рҿы арчи асабеи рҵыхәақәа рышьақәгылара<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html">{{cite web |url= http://galspace.spb.ru/index118.html |title= Малые тела Солнечной системы |publisher= Проект «Исследование Солнечной системы» |access-date= 2013-04-19 |archive-date= 2013-05-15 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130515194610/http://galspace.spb.ru/index118.html |url-status= live }}</ref>. Аха 2005 шықәсазы идәықәҵаз Америкатәи [[Дип Импакт|Deep Impact]] автоматтә станциа ахархәарала имҩаԥгаз аҭҵаарақәа изларҳәо ала, агәыцә даараӡа иҭацәу аматериал ала ишьақәгылоуп, насгьы уи аҭаӡара 80% аанызкыло сабатә гәыԥуп. === Акома === {{главная|Акома (акомета)}} Акома — аԥҳал еиԥшу, илашоу, инаҟәыроу, агәыцә иаакәыршоу арчқәеи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу ацәоуп. Абжьааԥны, 100 нызқь инаркны 1,4 миллион километра рҟынӡа агәыцә ахьтә еиҵыхуп. Алашара ақәыӷәӷәара акома аԥсахра алшоит, амра иаҿагыло аганахьала еиҵыхуа. Акома, агәыцә иацны, акомета ахы шьақәнаргылоит. Еиҳарак акома хы-хәҭак рыла ишьақәгылоуп: # Аҩныҵҟатәи (амолекулатә, ахимиатә, афотохимиатә) акома. Абраҟа имҩаԥысуеит зегь реиҳа иӷәӷәоу афизикатәи ахимиатәи апроцессқәа. # Иубарҭоу акома (радикалқәа ркома). # Аультрафиолеттә (атомтә) кома.<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html" /> === Аҵыхәа === {{главная|Акомета аҵыхәа}} Акомета лашақәа [[Амра|Амра]] ианазааигәахалак «аҵыхәа» роууеит — [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] аусура иахҟьаны, еиҳарак Амра иаҿаԥшуа аганахь ирхоуп. Акомета аҵыхәеи [[кома (комета)|акомеи]] рыкапан миллионтәи ахәҭа аҵкыс еиҵаны ишыҟоугьы, акомета ажәҩан ианалсуа иубаратәы иҟоу алашара 99,9% рҟынӡа абарҭ арчытә шьақәгыларақәа рҟынтәи ауп ишаауа. Иҟалаз уи ауп, агәыцә даараӡа иҭшәоуп, насгьы уи [[альбедо]] лаҟәуп (аныԥшратә коеффициент)<ref name="Кругосвет" />. Акометақәа рҵыхәақәа урылеи формалеи еиԥшым. Кометақәак рҿы урҭ ажәҩан зегьы иагәылсны иҟоуп. Иаҳҳәап, [[C/1743 X1|1743—1744 шықәсқәа рзтәи акомета]] аҵыхәа 20 миллион км аура аман. 1680 шықәсазтәи [[Большая комета 1680 года|Акомета ду]] (ҳаамҭазтәи асистема инақәыршәаны — C/1680{{nbsp}}V1) аҵыхәа 240 миллион км инаӡон<ref name=DE_1959/>. Иҟан иара убасгьы акомета ([[C/2007 N3 (Лулинь)|C/2007 N3 (Лулин)]]) аҵыхәа ацрыҵра аҿырԥштәқәагьы. Акометақәа рҵыхәақәа иалкаау ацәаҳәақәа рымаӡам, насгьы иҵәцоуп — урҭ урылԥшны аеҵәақәа еилыкка иубарҭоуп — избан акәзар урҭ даараӡа иҵаӷоу аматериа иалхуп (уи аилаӷәӷәара акырӡа еиҵоуп, иаҳҳәап, азажигалка иахылҵуа арчы аилаӷәӷәара аасҭа). Уи аилазаара еиуеиԥшым: арчы ма асаба хәыҷқәа, ма урҭ рыҩбагьы еилаԥсоуп. Асаба рыцқәа реиҳарак рҟазшьа Амратә системаҿы иҟоу астероидтә материал еиԥшуп, уи аанарԥшит «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» ҳәа изышьҭоу акосмостә ӷба акомета [[81P/Вильда]] имҩаԥнагаз аҭҵаара<ref>[http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html Искатели звёздной пыли получили неожиданный материал] {{Wayback|url=http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html |date=20080128083830 }} // membrana.ru (со ссылкой на [http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html news.nationalgeographic.com — «Comet Built Like an Asteroid, Scientists Find»] {{Wayback|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html |date=20080128085419 }})</ref>. Иааизакны иуҳәозар, ари «иумбо акгьы» ауп: ауаҩы акометақәа рҵыхәақәа рыхәаԥшра илшоит, урҭ рҟны иҟоу арчи асабеи ахькаҷҷо азы мацара. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьаҿы, арчы алашара амра ахҟьа аҟынтәи иҭыҵуа [[Ультрафиолетовое излучение|аультрафиолеттә]] шәахәақәеи ахәҭаҷ цәқәырԥақәеи рыла аионизациа иадҳәалоуп, насгьы асаба амра ашәахәақәа рыла иԥсаҟьахоит. Акомета аҵыхәақәеи аформақәеи ртеориа аурыс астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы иаԥиҵеит. Иара иоуп иахьатәи астрономиаҿы ахархәара змоу акомета аҵыхәақәа реихшара зтәугьы. Бредихин акомета аҵыхәақәа хы-хкык рыла еихишеит: ииашоуи иҭшәоуи, ишиашоу Амра аҟынтәи ирхоу; иҭбаау, маҷк ирхәоу, Амра иацәхьаҵуа; икьаҿу, агәҭантәи алашарбага аҟынтәи ӷәӷәала ирнаау. Астрономцәа акометақәа рҵыхәақәа рформақәа абри аҩыза реиԥшымзаарақәа абасала иҳаилдыркаауеит. Акомета шьақәзыргыло ахәҭаҷқәа еиуеиԥшым аилазаареи аҟазшьақәеи рымоуп, насгьы амра ашәахәаркрақәа рҭак еиԥшымкәа иҟарҵоит. Убасала, урҭ ахәҭаҷқәа рымҩақәа аҭыԥҭаӡараҿы «еиҟәыҭхахоит», насгьы акосмостә ныҟәаҩцәа рҵыхәақәа еиуеиԥшым аформақәа роуеит. Акомета агәыцә аҟынтәи иҭыҵуа ахәҭаҷ аццакра Амра аусура иалҵшәаны иҟалаз аццакра аихшьаала ауп — уи Амра аҟынтәи ахәҭаҷахь ирхоуп, насгьы акомета аныҟәара аццакрахь, звектор зорбита иадҳәалоу, убри аҟнытә иҭыҵуа ахәҭаҷқәа зеиԥшла ииашоу ацәаҳәа аҿы акәымкәа, [[синдинама|асиндинама]] ҳәа изышьҭоу [[кривая|архәа]] аҿы иҟалоит. Асиндинама уи аамҭазы акомета аҵыхәа ахьыҟоу аанарԥшуеит. Хаз-хазы иаразнактәи аҭыҵрақәа раан ахәҭаҷқәа [[синхрона|асинхронқәа]] ҳәа изышьҭоу асиндинама аҿы асегментқәа ма ацәаҳәақәа шьақәдыргылоит. Акомета аҵыхәа Амра аҟынтәи акомета аҟынӡа ицо ахырхарҭа заҟа еиԥшымхо, ахәҭаҷқәа рыкапани Амра аусуреи ирхьыԥшуп<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич{{nbsp}}В.{{nbsp}}П.]]|заглавие=Что и как наблюдать на небе|часть=§{{nbsp}}51. Кометы и их наблюдения|год=1984|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|страниц=304|страницы=168—173|место={{М}}|издание=6-е изд}}</ref>. Асиндинқәа рзы <math>1-\mu</math> аҵакы акоуп, аха асинхрон азы даҽакуп. Абра : <math>1-\mu=\frac{F_g-F_r}{F_g}</math> : <math>\mu=\frac{F_r}{F_g}</math> : <math>F_g, F_r</math>— агравитациатә мчреи Амра аҟынтәи иаауа ашәахәаркрақәа рықәыӷәӷәареи, урҭ ахәҭаҷ ианыруеит. Зны-зынла акометақәа [[антихвост|антиҵыхәа]] рымоуп — Амрахь ирхоу аҵыхәа кьаҿ. Антиҵыхәа — >10 [[Микрометр|мкм]] ахәҭаҷ дуқәа рыла ишьақәгылоу асинхронқәа рыпроекциа ауп; игәаҭоуп Адгьыл акомета аорбита аҟьаҟьараҿы ианыҟоу. == Акометақәа рыҭҵаара == Ауаа еснагь иҷыдоу аинтерес аадырԥшуан акометақәа рахь. Урҭ зеиԥшыҟам рҭеиҭыԥш, узқәымгәыӷуа рцәырҵра шәышықәсала еиуеиԥшым амцхаҵарақәа ирхыҵхырҭаны иҟан. Ажәытәуаа илашо аҵыхәа змоу абарҭ акосмостә цәеижьқәа ажәҩан аҿы рцәырҵра ааигәа иҟалараны иҟоу агәаҟрақәеи аамҭа хьанҭақәа ралагареи ирыдырҳәалон. [[Файл:Tapestry of bayeux10.jpg|thumb|right|200px|[[Комета Галлея|Галлеи икомета]] ацәырҵра 1066 шықәсазы. [[Гобелен из Байё|Баиио агобелен]] аԥыҵәҵәа, 1070{{nbsp}}шықәсазшәа]] [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] аамҭазы, хәҭакахьала [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] ибзоурала, акометақәа ажәҩантә цәеижьқәа рыстатус роуит<ref>G. Ranzini — Atlante dell' universo./ Пер. с итал. Г. Семёновой. — М.: Эксмо, 2009. — С. 88.</ref>. 1814 шықәсазы [[Лагранж, Жозеф Луи|Лагранж]] агипотеза ҟаиҵеит<ref>{{статья|автор=Lagrange J. L.|заглавие=Sur l'origine des comètes|издание=Additions à la Connaissance des Temps|год=1814|страницы=211—218|ссылка=https://books.google.com/books?id=8WhYAAAAYAAJ&&pg=PA211}}</ref>, акометақәа ҟалеит апланетақәа рҿы иҟалаз аҭыҵрақәеи аԥжәарақәеи ирыхҟьаны ҳәа; XX-тәи ашәышықәсазы ари агипотеза ирҿион [[Всехсвятский, Сергей Константинович|С. К. Всехсвиатски]]<ref>{{книга|автор=Силкин Б.И.|заглавие=В мире множества лун|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1982|страниц=208|страницы=108—109|тираж=150000}}</ref>. [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] агәраганы дыҟан акометақәа аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара ишахылҵыз<ref>{{статья|автор=Kazimirchak-Polonskaya E. I.|заглавие=The Major Planets as Powerful Transformers of Cometary Orbits|издание=The Motion, Evolution of Orbits, and Origin of Comets|ответственный=edited by G.A. Chebotarev, E.I. Kazimirchak-Polonskaya, [[Марсден, Брайан|B.G. Marsden]]|год=2012|издательство=Springer Science & Business Media|страницы=392|ссылка=https://books.google.com/books?id=cdnsCAAAQBAJ&pg=PA392}}</ref>. Астрономцәа акометақәа рзы зегь рыла аилкаара роуит 1986 шықәсазы қәҿиарала [[Комета Галлея|Галлеи икометахь]] акосмостә ӷба «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» иара убас «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» ҳәа изышьҭоу, насгьы европатәи «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» ҳәа изышьҭоу акометахь қәҿиарала имҩаԥыргаз «аҭаарақәа» рыбзоурала. Урҭ аппаратқәа рҿы иқәыргылаз ирацәаны амыругақәа Адгьылахь ирышьҭуан акомета агәыцә асахьақәеи уи ахҩа иазку еиуеиԥшым адыррақәеи. Ишеилкаахаз ала, Галлеи икомета агәыцә еиҳарак иаабац аҵаа (арацәаҵәыҵәтәи аметантәи ҵаа рыла), иара убасгьы асаба ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп. Урҭ акомета ахҩа шьақәдыргылоит, насгьы Амра иазааигәахацыԥхьаӡа, урҭ рыхәҭак— амра ашәахәақәеи амратә ԥшеи рықәыӷәӷәара аҵаҟа — аҵыхәахь рҽырыԥсахуеит. Аҵарауаа ииашаны ишырыԥхьаӡаз ала, Галлеи икомета агәыцә ашәагаақәа километрақәак ыҟоуп: аура 14, аиҩшаратә ган ала — 7,5. Галлеи икомета агәыцә ииашам аформа амоуп, насгьы аҵәҩан иакәшоит, уи, анемец астроном [[Бессель, Фридрих Вильгельм|Фридрих Бессель]] (1784—1846) ишазгәеиҭахьаз ала, акомета аорбита аҟьаҟьара иаҿагылоуп. Аҵәира аамҭа 53 сааҭ ҟалеит — уи ҩаԥхьа астрономцәа рыԥхьаӡарақәа ибзианы ирықәшәон. 2005 шықәсазы, [[НАСА]] акосмостә ӷба «[[Дип Импакт]]» акомета [[9P/Темпеля|Темпель{{nbsp}}1]] аҿы азонд канажьит, уи ахҟьа асахьақәа аанашьҭит. === Урыстәыла === Акометақәа ирызку адыррақәа [[Киевтәи Урыстәыла|ажәытәӡатәи аурыс]] хроникақәа рҿы иҟоуп [[Повесть временных лет|Иҳаҩсыз ашықәсқәа рҭоурых]] аҿы. Ахроникцәа ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон акометақәа рцәырҵра, избан акәзар урҭ анасыԥдарақәа ршәаџьҳәацәа ҳәа иԥхьаӡан — аибашьра, ачымазара, уҳәа убас иҵегьы. Аха ажәытәтәи Урыстәыла абызшәаҿы акометақәа рзы ҷыдала ахьӡ ыҟамызт, избанзар урҭ аҵыхәа змоу иныҟәо [[Звезда|аеҵәақәа]] ҳәа ирыԥхьаӡон. 1066 шықәсазы, акомета ахҳәаа раԥхьаӡакәны [[Летопись|ахроникақәа]] рдаҟьақәа рахь ианақәшәа, астрономтә обиект иахьӡын «звезда велика; звезда привелика, луце имуши акы кровавы, въсходящи с вечера по заходе солнецьном; звезда образ копииныи; звезда… испущающе луча, еюже прозываху блистаньницю». Ажәа «акомета» [[Аурыс бызшәа|аурыс бызшәа]] иаланагалоит акометақәа ирызку европатәи аусумҭақәа реиҭагақәа ирыцны. Раԥхьаӡа уи аӡбахә ҳԥылоит аизга «Бисер златыи» ([[Луцидариус|«Луцидариус»]], лат. Lucidarius) аҟны, уи адунеи аиҿкаара иазку аенциклопедиа еиԥшуп. «Луцидариус» анемец бызшәа аҟынтә XVI-тәи ашәышықәса алагамҭазы еиҭаган. Аурыс ԥхьаҩцәа рзы ари ажәа ҿыцын аҟынтә, аиҭагаҩ еиҳа иаабац ахьӡ «аеҵәа» ала еиҭеиҳәар акәхеит: «звезда комита даёт блистание от себе яко луч»<ref>''Шамин{{nbsp}}С.{{nbsp}}М.'' История появления слова «комета» в русском языке // И. И. Срезневский и русское историческое языкознание: К 200-летию со дня рождения И. И. Срезневского: сборник статей Международной научной конференции, 26-28 сентября 2012 г. / отв. ред. И. М. Шеина, О. В. Никитин; Рязанский гос университет им. С. А. Есенина. Рязань, 2012. С. 366—372.</ref>. Аха аурыс бызшәаҿы «акомета» аилкаара ӷәӷәала иаланагалеит 1660-тәи ашықәсқәа рызбжаразы, Европа ахыхь ажәҩан аҿы акометақәа анцәырҵыз. Ари ахҭыс ацәырҵра ашҟа азҿлымҳара ду цәырнагеит. Еиҭаргоз аусумҭақәа рыла аурыс ԥхьаҩцәа еилыркааит акометақәа аеҵәақәа зынӡа ишреиԥшым. Ажәҩантә цәеижьқәа дыргаҵас рцәырҵра аганахьала азнеишьа Урыстәылагьы, Европагьы иҟан XVIII-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа, раԥхьатәи аусумҭақәа акометақәа «џьашьахәыла» ишыҟоу мап ацәызкуа анцәырҵыз. Акомета иазку европатәи аҭҵаарадырратә дыррақәа рышьҭкаара аурыс ҵарауаа ирылнаршеит урҭ рыҭҵаараҿы рхатә лагала аҟаҵара. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] (1831—1904) акометақәа рыԥсабара, акометақәа рҵыхәақәа рхылҵшьҭреи, урҭ рформақәа реиԥшымреи рзы [[Теория|атеориа]] еизак шьақәиргылеит<ref>[[Детская энциклопедия]] «Мир небесных тел. Числа и фигуры.» — Глав. ред. [[Маркушевич, Алексей Иванович|А. И. Маркушевич]] — М.: Педагогика, Москва, 1972. — С. 187.</ref>. === Акометақәа рыҭҵааҩцәа === * [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Сергеи Константин-иԥа Всехсвиатски]] * [[Крейц, Генрих|Генрих Креиц]] * [[Орлов, Сергей Владимирович (астроном)|Сергеи Владимир-иԥа Орлов]] * [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Александр-иԥа Бредихин]] == Акосмостә ӷбақәа рыла аҭҵаарақәа == {| class="wikitable sortable toptextcells" ! colspan=2 | Акомета !! colspan=3 | Аҭаара !! rowspan=2 | Азгәаҭақәа |- ! Ахьӡ !! style="width:12em" | Аартра ашықәс !! Акосмосныҟәгага !! Арыцхә !! Азааигәахара абжьаӡара (км) |- | [[21P/Джакобини — Циннера|21P/Џьакобини — Циннер]] || 1900 || «[[Международный исследователь комет|Жәларбжьаратәи акометақәа рыҭҵааҩы]]» || 1985 || style="text-align:right;"| 7800 || Аԥырра |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || rowspan=4 data-sort-value=-240 | Ацәырҵрақәа ажәытәӡатәи аамҭақәа раахыс еилкаан (ҳ.ҟ. 240{{nbsp}}шықәса еиҳамкәа)<ref name="stephyau">{{статья |заглавие=Far eastern observations of Halley’s comet: 240{{nbsp}}BC to AD{{nbsp}}1368 |издание=Journal of the British Interplanetary Society |том=38 |страницы=195—216 |issn=0007-084X |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1985JBIS...38..195S |язык=en |автор=Stephenson F. R., Yau K. K. C. |месяц=5 |год=1985}}</ref>; ацәырҵра апериод аарԥшын 1705{{nbsp}}шықәсазы. || «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8889 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8030 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Суйсэй|Суисеи]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 151000 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 596 || Азааигәахара |- | [[26P/Григга — Скьеллерупа|26P/Григг — Скьеллеруп]] || 1902 || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1992 || style="text-align:right;"| 200 || Азааигәахара |- | [[19P/Борелли]] || 1904 || {{lang-en2|[[Deep Space{{nbsp}}1]]}} || 2001 || style="text-align:right;"| ? || Азааигәахара |- | [[81P/Вильда]] || 1978 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2004 || style="text-align:right;"| 240 || Аизааигәахара; Аҿырԥштәқәа Адгьыл ахь рырхынҳәра |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Дип Импакт]]» || 2005 || style="text-align:right;"| 0|| Аизааигәахара; иҷыдоу амодуль (аимпактор) агәыцәи реиҿасра |- | [[103P/Хартли]] || 1986 || «[[Дип Импакт]]» || 2010 || style="text-align:right;"| 700 || Азааигәахара |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2011 || style="text-align:right;"| 181 || Азааигәахара |- | [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко]] || 1969 || «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» || 2014 || style="text-align:right;" | 0 || [[квазиспутник|Квазимҩанызас]] аорбита аҭалара; аҭоурыхаҿы раԥхьаӡакәны акомета аҿы итатоу атәара («[[Филы (спускаемый аппарат)|Филы]]» амодуль) |- | [[311P/PANSTARRS]] || 2013 || «[[Тяньвэнь-2|Тиануен-2]]» || 2025 || style="text-align:right;"| — || Аорбита аҭалара 2035 шықәсазы иазыԥшуп |} === Иазԥхьагәаҭоу аҭҵаарақәа === [[Comet Interceptor]] — (ҵакыла — «Акометақәа рырҭаслымга») — [[Европейское космическое агентство|Европатәи акосмостә агентра]] (ЕКА) [[автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциа]] ауп, 2029 шықәсазы здәықәҵара азԥхьагәаҭоу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Comet_Interceptor/Comet_Interceptor_construction_moves_forward|title=Comet Interceptor construction moves forward|lang=en|website=www.esa.int|access-date=2025-04-05}}</ref>. Акосмостә ныҟәага [[Амра|Амра]]-[[Адгьыл|Адгьыл]] аҭыԥ [[Точки Лагранжа|L<sub>2</sub>]] аҿы иҟалоит, насгьы хышықәса рҟынӡа иазыԥшызаауеит, [[долгопериодическая комета|апериод ду змоу акомета]] иалшо атраекториеи аццакреи рыла иԥыраанӡа<ref>{{Cite web|url=https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|title=Wayback Machine|website=www.lpi.usra.edu|archive-url=http://web.archive.org/web/20240221080443/https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|archive-date=2024-02-21|access-date=2025-04-05}}</ref>. Аԥырразы ианаало акомета аԥшаара дгьыл аҿы иҟоу [[Обсерватория|аобсерваториеқәа]] ирыдҳәалоуп, иаҳҳәап, [[Pan-STARRS]], [[ATLAS (система телескопов)|ATLAS]], мамзаргьы ԥхьаҟатәи [[Legacy Survey of Space and Time]] (LSST) насгьы [[Обсерватория имени Веры Рубин|Вера Рубин лобсерваториа]]<ref name=":0" />. Апериод ду змоу акомета цәырымҵыр, мамзаргьы уи аиасра залымшозар, усҟан апериод кьаҿ змоу арезервтә комета [[73P/Швассмана — Вахмана|73P/Швассман — Вахман]] аҭҵаара алыршахоит<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.cometinterceptor.space/uploads/1/2/3/7/123778284/comet_interceptor_executive_summary.pdf|title="Comet Interceptor - Executive Summary"|lang=en|author=Jones, Geraint|date=2019-06-02}}</ref>. == Акометақәеи Адгьыли == Акосмостә шкалаҿы акометақәа [[Масса|рыкапан]] маҷуп — Адгьыл акапан аасҭа миллиардынтә раҟара еиҵоуп, насгьы урҭ рҵыхәақәа рҟынтәи аматериа [[плотность|аилаӷәӷәара]] ноль иаҟароуп ҳәа ҳҳәар ауеит. Убри аҟнытә «ажәҩантә сасцәа» Амратә системаҿы иҟоу апланетақәа зынӡа ирныруам. Иаҳҳәап, 1910 шықәса лаҵарамзазы Адгьыл Галлеи икомета аҵыхәа иаҩсит, аха ҳапланета аныҟәараҿы ԥсахрақәак ҟамлеит. Даҽа ганкахьалагьы, акомета ду апланета ианаҿаслакь, апланета атмосфереи амҳалдызасфереи рҿы анырра дуқәа аанагар алшоит. Ас еиԥш иҟоу аиҿасра азы ибзиоу, ибзианы иҭҵаау ҿырԥштәыс иҟалеит [[D/1993 F2 (Шумейкеров — Леви)|акомета Шумеикер — Леви{{nbsp}}9]] аҟынтәи аԥҽыхақәеи [[Иупитер|Иупитери]] 1994 шықәса ԥхынгәымзазы реиҿасра. Естониатәи астроном [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]] иҟаиҵаз аҳасабрақәа рыла, Адгьыли акометақәа ргәыцәқәеи реиҿасра алыршара<ref name="Кругосвет" />: {| class="wikitable" |- ! Агәыцә адиаметр, км !! Аиҿасрақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара, млн{{nbsp}}шықәса |- | 0,5—1 || 1,3 |- | 1—2 || 5,6 |- | 2—4 || 24 |- | 4—8 || 110 |- | 8—17 || 450 |- | >{{nbsp}}17 || 1500 |} Америкатәи астрофизик [[Рэндалл, Лиза|Лиза Рандалл]] лажәақәа рыла, Адгьыл абиосфераҿы периодла иҟалоз [[Массовое вымирание|ақәӡаара ӷәӷәақәа]] [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи акометақәа реиҿасра иахҟьаны иҟалон<ref>''Лиза Рэндалл.'' Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2016. — 506 с. — ISBN 978-5-91671-646-7. — С. 314.</ref>. == Акомета адырга == Акомета адырга ☄ (браузерқәак рҿы имааԥшыр ҟалоит) иуԥылоит [[Юникод]] жәабатәи аԥхьаӡац 9732 мамзаргьы жәафтәи аԥхьаӡац 2604 аҵаҟа, насгьы HTML акод ахь иҭагалатәуп мамзаргьы. == Агалереиа == <center><gallery widths="150" heights="150" perrow="5"> Comet P1 McNaught02 - 23-01-07.jpg|Акомета [[C/2006{{nbsp}}P1 (Макнота)|C/2006{{nbsp}}P1 (Макнот)]], уи 2007{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду ҳәагьы еицырдыруеит; азҿлымҳаратә фотосахьа Great Comet of 1882.jpg|[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|1882{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду]], [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа ргәыԥ]] аҟынтәи; [[Южноафриканская астрономическая обсерватория|ЮААО]] афотоҭыхымҭа Great Comet 1861 (128495343).jpg|[[Большая комета 1861 года|1861 шықәсазтәи Акомета ду]]; [[Вайсс, Эдмунд|Едмунд Ваис]] исахьаҭыхымҭа X-rays from Hyakutake.jpg|Акомета [[C/1996{{nbsp}}B2 (Хякутакэ)|C/1996{{nbsp}}B2 (Хиакутаке икомета)]]; [[ROSAT]] амҩаныза ала [[Рентгеновское излучение|арентгентә лашарақәа рдиапазон]] аҿы иҭыхуп Comet-C2013A1-SidingSpring-NearMars-Hubble-20141019.jpg|Акомета [[C/2013 A1 (Макнота)|C/2013 A1 (Макнот икомета)]] [[Марс]] азааигәара ииасуеит 2014 шықәса жьҭаарамза 19 рзы («[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» аҭыхымҭақәа ҩба реилаҵа)<ref group="прим.">Афаил ахҳәааҿы НАСА аҟынтәи аилыркаара ыҟоуп, ари асахьа зныктәи аҭагалараан изалхымыз иазкны.</ref> Comets WISE.jpg|[[NEOWISE]] апрограмма аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшыз 20{{nbsp}}комета ([[Инфракрасное излучение|ИК]]-адиапазон асахьа) Lovejoy-hi1a srem dec12 14.gif|[[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц игәыԥ]] аҟынтәи акомета [[C/2011{{nbsp}}W3 (Лавджоя)|C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета)]] Амра иазааигәахоит, уи [[Хвост кометы|аҵыхәеи]] [[Солнечный ветер|амратә ԥшеи]] реидҳәалара убарҭоуп; Аҭыхымҭа [[STEREO|STEREO{{nbhy}}A]] ITS Impact.gif|Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] иаҿасаанӡа аҵыхәтәантәи аминуҭқәа рзы «[[Дип Импакт]]» азонд аҿасырҭа аҟынтәи асахьа Encke tail rip of.gif|[[Комета Энке|Енке икомета]] [[Хвост кометы|аҵыхәа]] [[Корональные выбросы массы|акороналтә капан аҭыҵра]] иҿнажәоит </gallery></center> == Шәахә. иара уб. == * [[Большая комета|Акомета ду]] * [[Список короткопериодических комет|Апериод кьаҿ змоу акометақәа рсиа]] * [[Список некоторых долгопериодических комет|Апериод ду змоу акометақәа рсиа]] * [[Список гиперболических комет|Агиперболатә кометақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist |group="прим."}} '''Источники''' {{Reflist|refs= <ref name=DE_1959>{{книга |автор = [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Всехсвятский С. К.]] |часть = Кометы |заглавие = [[Детская энциклопедия|Детская энциклопедия для среднего и старшего возраста]]. Том 2. Земная кора и недра Земли. Мир небесных тел. |ссылка часть = |ответственный = ред. тома В. А. Касименко |место = М. |издательство = Издательство Академии педагогических наук СССР |издание = 1 изд |год = 1959 |страницы = 399 |страниц = 544 }}</ref> }} == Алитература == * {{книга |автор=Лиза Рэндалл |заглавие=Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной |оригинал=Lisa Randall: "Dark Matter and the Dinosaurs: The Astounding Interconnectedness of the Universe" |место=М. |издательство=Альпина Нон-фикшн |год=2016 |allpages=506 |серия= |isbn=978-5-91671-646-7 |ref=Рэндалл }} * ''Левин Б. Ю., Симоненко А. Н.'' Комета Галлея. — М.: Знание, 1984. — 64 с., ил. — (Новое в жизни, науке, технике. Сер. Космонавтика, астрономия; № 1). == Азхьарԥшқәа == * {{cite web |author=[[Бурба, Георгий Александрович|Г. Бурба]] |url=http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |title=Как сесть на хвост кометы? |date=2006-11-28 |publisher=Вокруг света |archive-url=https://web.archive.org/web/20210505170515/https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |archive-date=2021-05-05}} — популярная статья о кометах * [http://www.cometography.com/ Кометография] * [https://ufn.ru/ru/articles/1996/4/c/ Столкновение кометы Шумейкеров — Леви{{nbsp}}9 с Юпитером: что мы увидели] // «Физика наших дней» * ''Уильям Нейпьер''. [http://www.scribd.com/doc/9726345 Опасность комет и астероидов] * [http://img.gazeta.ru/files3/657/3664657/pl-pic4_zoom-1024x.jpg Кометы в Солнечной системе], [[инфографика]] * [http://smallbodies.ru/ Каталог орбитальной эволюции малых тел Солнечной системы] * [https://web.archive.org/web/20120310041649/http://www.orc.ru/~azorcord/page_rus.htm ''Zlobin{{nbsp}}A.{{nbsp}}E.'' Quasi Three-dimensional Modeling of Tunguska Comet Impact (1908)], paper of AIAA{{nbsp}}2007 Planetary Defense Conference{{In lang|en}} {{ВС}} {{Типы комет}} {{Исследование комет АМС}} {{DEFAULTSORT:комета}} rzvb1ye5eewee6w40blfdywf6uwwo0s 172735 172734 2026-08-26T18:29:20Z Nart17 17397 Машинамшаны акьыԥхь (ruab pipeline) 172735 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="width: 300px;" | {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Deep Impact HRI.jpeg|x150px|Акомета 9P/Темпель; «Дип{{nbsp}}Импакт» азонд ала иҭыхыз {{num|67|секундқәак}} рышьҭахь абри аппарат иҭнажьыз аимпактори иареи реиҿасра ашьҭахь]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:67P Churyumov-Gerasimenko - Rosetta (32755885495).png|x150px|Акомета 67P/Чуриумов — Герасименко; «Розетта» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:17pHolmes 071104 eder vga.jpg|x122px|Акомета 17P/Холмси уи аионтә [[Хвост кометы|ҵыхәа]] иаҵәеи; азҿлымҳаратә фотосахьа, ателескоп ала аҭеиҭыԥш]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Comet Wild2.jpg|x122px|Акомета 81P/Вильда; «Стардаст» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Comet-Hale-Bopp-29-03-1997 hires adj.jpg|x200px|Акомета C/1995{{nbsp}}O1 (Хеил — Бопп ркомета); азҿлымҳаратә фотосахьа]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Iss030e015472 Edit.jpg|x200px|Акомета C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета); Жәларбжьаратәи акосмостә станциа аҟынтәи иҭыхуп]] |} |- | Армарахьтә арӷьарахь, хыхьынтә ҵаҟа: ** Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпель икомета]]; абри аппарат иҭнажьуа аҿасырҭеи иареи реиҿасра ашьҭахь {{num|67|секундқәа}} рышьҭахь «[[Дип Импакт]]» ҳәа изышьҭоу азонд ала иҭыху; ** Акомета [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко ркомета]]; «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[17P/Холмса|17P/Холмс икометеи]] уи аионтә ҵыхәа иаҵәеи; азҿлымҳаратә фото, ателескоп ала аҭеиҭыԥш; ** Акомета [[81P/Вильда|81P/Вильд икомета]]; «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|C/1995 O1 (Хеил — Бопп ркомета)]]; азҿлымҳаратә фото; ** Акомета [[C/2011 W3 (Лавджоя)|C/2011 W3 (Лавџьои икомета)]]; [[Международная космическая станция|МКС]] аҟынтәи иаагоуп. |} '''Акомета''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи κομήτης) — [[небесное тело|ажәҩантә цәеижь]] хәыҷы ауп, [[Амра|Амра]] иакәшо даараӡа еиҵыху аорбитала, [[Коническое сечение|аконустә ҟәша]] ацәаҳәа асахьа змоу. Акомета Амра иазааигәахацыԥхьаӡа [[Кома (комета)|акома]] шьақәнаргылоит, зны-зынлагьы арчыи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу [[Хвост кометы|аҵыхәа]] ҟанаҵоит. 2021 шықәса нанҳәамзазынӡа [[Амратә система|Амратә система]] аҩныҵҟатәи арегион, мамзаргьы [[Планета|апланетақәа]] ррегион иҭаҳауа 6996 комета аарԥшын<ref name="Известные объекты Солнечной системы">{{cite web|author=Wm. Robert Johnston|title=Known populations of solar system objects|url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|website=Johnston's Archive|date=2021-09-01|access-date=2022-02-02|lang=en|archive-date=2022-01-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20220104010545/http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|url-status=live}}</ref>. == Азеиԥш дыррақәа == Иҟалап, апериод ду змоу акометақәа Амратә система аҩныҵҟатәи [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи иаауазар, хыԥхьаӡара рацәала акометатә гәыцәқәа змоу. Амратә система акәша-мыкәша иҟоу ацәеижьқәа, еиҳарак, Амра ианазааигәахо иҭабо амаҭәашьарқәа (аӡы, аметан, егьырҭ арчқәа) рыла ишьақәгылоуп. Иахьа уажәраанӡа 400 инареиҳаны [[Список короткопериодических комет|апериод кьаҿ змоу акометақәа]] аарԥшуп<ref>{{Cite web |url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |title=HORIZONS System |access-date=2020-06-26 |archive-date=2011-08-20 |archive-url=https://www.webcitation.org/614UPJX30?url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |url-status=live }}</ref>. Урҭ рҟынтәи 200{{nbsp}}раҟара [[Перигелий|аперигели]] знык еиҳаны ианахысуаз рбахьеит. Урҭ рахьтә жәпакы аҭаацәарақәа ҳәа изышьҭоу ирыҵанакуеит. Иаҳҳәап, зегь раасҭа апериод кьаҿ змоу акометақәа реиҳарак (урҭ Амра инагӡоу ракәшара 3—10{{nbsp}}шықәса ицоит) [[Иупитер|Иупитер]] аҭаацәара шьақәдыргылоит. Хыԥхьаӡарала маҷк еиҵоуп [[Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун]] рҭаацәарақәа (аҵыхәтәантәиахь, ҷыдала, еицырдыруа [[комета Галлея|Галлеи икомета]]гьы аҵанакуеит). [[Файл:Cometorbit-ru.svg|thumb|Акометақәа еиҵыху [[Орбита|аеллипстә орбитақәа]] рыла еиҭаҵуеит. Иазгәашәҭ еиуеиԥшым ҩ-ҵыхәак.]] [[Космическое пространство|Акосмос]] аҵауларантәи иаауа акометақәа анаҟәратә обиектқәа реиԥш иубоит; рышьҭахь [[хвост кометы|аҵыхәа]] еиҵыхуп, зны-зынла миллионқәак километра раҟара ауранӡа инаӡо. Акомета агәыцә — [[кома (комета)|акома]] захьӡу аԥсҭҳәатә хҩала ихҟьоу ахәҭаҷ ӷәӷәақәа рыла ишьақәгылоуп. Километрақәак адиаметр змоу агәыцә иаакәыршаны 80 нызқь км аҭбаара змоу акома амазар алшоит. Амра ашәахәа ацәқәырԥақәа акома аҟынтәи арчы ахәҭақәа ҭыганы, шьҭахьҟа идыршәуеит, насгьы ашьҭахьҟа акосмос аҿы иныҟәо алҩа зҵоу аҵыхәа ду шьақәгылоит. Акометақәа рылашара Амреи дареи ирыбжьоу абжьаӡара ӷәӷәала иадҳәалоуп. Акометақәа зегьы рҟынтәи, блала иубартә еиԥш Амреи Адгьыли ирзааигәахо маҷуп. Урҭ рахьтә еиҳа иналукааша зны-зынла «[[Большая комета|акомета дуқәа (акомета дуӡӡақәа)]]» ҳәа ирышьҭоуп. Ҳара иаҳбо [[метеор|аметеорқәа]] («икаҳауа аеҵәақәа») жәпакы акометақәа ирхылҵыз роуп. Урҭ акомета иацәыӡыз ахәҭаҷқәа роуп, апланетақәа рыатмосфера ианалало ибылуа. Аеҵәабжьаратәи [[2I/Борисова|2I/Борисов]] икомета аспектр аҭҵаара алҵшәақәа иаадырԥшуеит егьырҭ апланетатә системақәа рҿы акометақәа ырҿиара Амратә системаҿы [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]ҿы акометақәа рышьақәгылара иахылҿиааз апроцессқәа иреиԥшу апроцессқәа ирылҵшәаны ишышьақәгылаз<ref>[http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en The Gran Telescopio Canarias (GTC) obtains the visible spectrum of C/2019 Q4 (Borisov), the first confirmed interstellar comet] {{Wayback|url=http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en |date=20190916194923 }}, Sep. 14, 2019</ref>. == Аноменклатура == Иҳаҩсыз ашәышықәсақәа рзы акометақәа ахьӡқәа рыҭара аԥҟарақәа изныкымкәа ирыԥсахит, еиҳа иҭырҵааит. XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа акометақәа реиҳарак рыхьӡқәа ианыԥшааз ашықәс ала ирырҭон, зны-зынла уи ашықәс азы акометақәа рацәаны иҟазҭгьы, ашәахәа ма ашықәс аамҭа иазкны иҵегьы аилыркаа ҟарҵон. Иаҳҳәап, «[[Большая комета 1680 года|Акомета ду 1680]]», «[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|Цәыббрамзатәи акомета ду 1882]]», «[[C/1910 A1 (Большая январская комета)|Ҽынлатәи акомета 1910]]» («Ажьырныҳәамзатәи акомета ду 1910»). [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]] акометақәа 1531, 1607, 1682 кометак шакәу анышьақәирӷәӷәа, насгьы 1759 шықәсазы ихынҳәуеит ҳәа аниҳәа ашьҭахь, [[Комета Галлея|акомета Галлеи]] ҳәа ахьӡ аҭахеит. Аҩбатәии ахԥатәии апериодтә кометақәа рыхьӡқәа [[Комета Энке|Енке]]и [[3D/Биэлы|Биеле]]и рыхьӡырҵеит, урҭ рорбитақәа зыԥхьаӡаз аҵарауаа раҳаҭыр азы, актәи акомета [[Мешен, Пьер|Мешен]], аҩбатәи [[Мессье, Шарль|Мессие]] XVIII-тәи ашәышықәсазы ишҭырҵаауазгьы. Анаҩс, апериодтә кометақәа урҭ раԥхьаартҩцәа рыхьӡқәа рырҭон. Знызаҵәыктәи аперигели ахысраан игәаҭаз акометақәа рцәырҵра ашықәс ала ахьӡқәа рырҭон. XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы акометақәа раартрақәа лассы-лассы иҟало ианалага, акометақәа рыхьӡҵаразы аиқәшаҳаҭра шьақәдыргылеит, уи иахьанӡагьы аус ауеит. Акомета ахатәы хьӡы анаиуа хҩык ихьыԥшым ахылаԥшыҩцәа ианырыԥшаалак ашьҭахь ауп. Аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы аҵарауаа ргәыԥ дуқәа зымаҵ руа амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаартхеит; абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы акометақәа амыругақәа рыхьӡқшагьы рхырҵоит. Иаҳҳәап, акомета C/1983{{nbsp}}H1 (IRAS — Араки — Алкок) [[IRAS]] амҩанызеи, астрономцәа-абзиабаҩцәеи Гэнъити Араки (荒貴源一) Џьорџь Алкоки (англ. George Alcock) еихьыԥшымкәа иаадыртит. Анкьа, астрономцәа ргәыԥк акометақәа рацәаны иаадыртуазҭгьы, ахьӡ аԥхьаӡац ацырҵон (аха апериодтә кометақәа рзы мацара), иаҳҳәап, акометақәа Шумеикер — Леви 1—9. Уажәы есышықәса еиуеиԥшым амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаадыртуеит, убри аҟнытә уи аҩыза асистема ахархәара маншәалаӡам. Уи аҭыԥан акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы иҷыдоу асистема рхы иадырхәоит. 1994 шықәсанӡа акометақәа раԥхьаӡа аамҭалатәи ахьӡқәа рырҭон, урҭ анаартыз ашықәси алаҭын нбан хәыҷи рыла ишьақәгылаз, уи иаанарԥшуеит иалкаау ашықәс азы урҭ раартра еишьҭагыланы ишыҟаз (иаҳҳәап, [[комета Беннетта|Беннет икомета]] ажәбатәи акомета акәын 1969 шықәсазы иаартыз, насгьы аартраан аамҭалатәи ахьӡ 1969i аиуит). Акомета [[перигелий|аперигели]] ианахыслакь ашьҭахь, уи аорбита шьақәырӷәӷәахон, насгьы акомета еснагьтәи ахьӡ арҭон, уи аперигели ианхыҵыз ашықәси, уи ашықәс азы аперигели ианхыҵыз аишьҭагылашьа узырбо римтәи аԥхьаӡаци рыла ишьақәгылан. Убас, акомета 1969i еснагьтәи рбагас 1970{{nbsp}}II арҭеит (1970 шықәсазы аперигели иахысыз аҩбатәи акомета). Иаартыз акометақәа рхыԥхьаӡара еизҳацыԥхьаӡа, ари апроцедура даара иманшәаламхо иалагеит. 1994 шықәсазы [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы асистема ҿыц иақәшаҳаҭхеит. Иахьазы, акомета ахьӡ иаҵанакуеит ианаартыз ашықәс, аартра аныҟалаз амза абжа узырбо анбан, насгьы уи амза абжа аҩныҵҟа иаартыз аԥхьаӡац. Ари асистема [[Астероид|астероидқәа]] рыхьӡҵаразы рхы иадырхәо асистема иеиԥшуп. Убасала, 2006 шықәса жәабранмза аҩбатәи азбжазы иаартыз аԥшьбатәи акомета 2006{{nbsp}}D4 ҳәа ахьӡ аманы иҟоуп. Акомета ахьӡ аԥхьа иҟоуп акомета аԥсабара аазырԥшуа аԥынгыла. Абарҭ аԥынгылақәа рхы иадырхәоит: * P/ — апериод кьаҿ змоу акомета (даҽакала иуҳәозар, зпериод {{num|200|шықәса}} раасҭа еиҵоу, мамзаргьы ҩба ма еиҳаны аперигели амҩақәа рҿы игәаҭаз акомета); * C/ — апериод ду змоу акомета; * I/ — аеҵәабжьаратә комета, даҽакала иуҳәозар, зорбитатә ексцентриситет 1 аасҭа еиҳау акомета; * X/ — ззын ииашоу аорбита аԥхьаӡара залмыршахаз акомета (абжьааԥны аҭоурыхтә кометақәа рзы); * D/ — еилабгаз, мамзаргьы ирӡыз акометақәа; * A/ — акомета ҳәа ирыԥхьаӡоз, аха ииашаҵәҟьаны [[Астероид|астероидқәа]]ны иҟаз аобиектқәа. Иаҳҳәап, 1995 шықәса нанҳәамза актәи азбжазы иԥшааз раԥхьатәи [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]], C/1995{{nbsp}}O1 ҳәа ахьӡ аҭахеит. Абжьааԥны аперигели аҩбатәи аиасра ашьҭахь, апериодтә кометақәа аишьҭагыларатә ԥхьаӡац роуеит. Убас, Галлеи икомета раԥхьаӡакәны иангәаҭаз 1682 шықәсазы ауп. Уи ацәырҵраан иахьатәи асистема ала ахьӡ 1P/1682{{nbsp}}Q1 ауп. [[Амратә система|Амратә система]]ҿы акометақәагьы [[Астероид|астероидқәа]]гьы рсиаҿы иарбоу быжь-цәеижьк ыҟоуп. Урҭ [[(2060){{nbsp}}Хирон|(2060) Хирон]] (95P/Хирон), [[(4015){{nbsp}}Вильсон — Харрингтон|(4015) Вилсон — Харрингтон]] (107P/Вилсон — Харрингтон), [[(7968){{nbsp}}Эльст — Писарро|(7968) Елст — Писарро]] (133P/Елст — Писарро), [[(60558){{nbsp}}Эхекл|(60558) Еҳекл]] (174P/Еҳекл), [[(118401){{nbsp}}LINEAR|(118401) LINEAR]] (176P/LINEAR), (323137) 2003 BM<sub>80</sub> (282P/2003 BM<sub>80</sub>), (300163) 2006 VW<sub>139</sub> (288P/2006 VW<sub>139</sub>) уҳәа убас иҵегьы. == Акометақәа реиҿартәышьа == '''Акометақәа рырчытә компонент хадақәа'''<ref name="Кругосвет">[http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html Комета] {{Wayback|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html |date=20170910040811 }} | Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |title=Астрономические наблюдения кометы века: новые, неожиданные результаты |author=Гнедин{{nbsp}}Ю.{{nbsp}}Н. |date= |publisher=[[Астронет]] |access-date=2017-05-05 |archive-date=2017-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170910082506/http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |url-status=live }}</ref> {| class="wikitable" |- ! Атомқәа !! Амолекулақәа !! Аионқәа |- | [[Водород|Н]] || [[Аӡы|Н<sub>2</sub>О]] || H<sub>2</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Кислород|О]] || [[Кислород|О<sub>2</sub>]] || H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Углерод|С]] || С<sub>3</sub> || OH<sup>+</sup> |- | [[Сера|S]] || CN || CO<sup>+</sup> |- | [[Натрий|Na]] || СН || CO<sub>2</sub><sup>+</sup> |- | [[Железо|Fe]] || CO || CH<sup>+</sup> |- | [[Кобальт|Co]] || HCN || CN<sup>+</sup> |- | [[Никель|Ni]] || СН<sub>3</sub>CN || |- | || H<sub>2</sub>CO || |- |} === Агәыцә === {{main|Акомета агәыцә}} [[Файл:Tempel 1 (PIA02127).jpg|thumb|right|[[9P/Темпеля|Акомета Темпель 1]] агәыцә (аппарат «Дип Импакт» афотоҭыхымҭа)]] Агәыцә — акомета акапан зегьы ахьеизгоу ахәҭа ӷәӷәа ауп. Акометақәа ргәыцәқәа иахьазы телескопла рыхәаԥшра залшом, избанзар урҭ еиԥмырҟьаӡакәа ишьақәгыло илашоу аматериала иҵәахуп. Еиҳа еицырдыруа [[Уиппл, Фред Лоуренс|Уиппл]] имодель инақәыршәаны, агәыцә — аметеориттә материа ахәҭаҷқәа злаԥсоу аҵаақәа реилаҵа ауп («асырҳәы ҟьашь» атеориа). Абри аилазаашьала, иҵаау арчқәа рыхҩақәа асабатә хҩақәа рыла еиҭныԥсахлахоит. Арчқәа ԥхацыԥхьаӡа, урҭ ҭабоит, насгьы [[Кометная пыль|асаба]] аԥсҭҳәақәа рыцны ицоит. Уи ауп изыхҟьо акометақәа рҿы арчи асабеи рҵыхәақәа рышьақәгылара<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html">{{cite web |url= http://galspace.spb.ru/index118.html |title= Малые тела Солнечной системы |publisher= Проект «Исследование Солнечной системы» |access-date= 2013-04-19 |archive-date= 2013-05-15 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130515194610/http://galspace.spb.ru/index118.html |url-status= live }}</ref>. Аха 2005 шықәсазы идәықәҵаз Америкатәи [[Дип Импакт|Deep Impact]] автоматтә станциа ахархәарала имҩаԥгаз аҭҵаарақәа изларҳәо ала, агәыцә даараӡа иҭацәу аматериал ала ишьақәгылоуп, насгьы уи аҭаӡара 80% аанызкыло сабатә гәыԥуп. === Акома === {{main|Акома (акомета)}} Акома — аԥҳал еиԥшу, илашоу, инаҟәыроу, агәыцә иаакәыршоу арчқәеи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу ацәоуп. Абжьааԥны, 100 нызқь инаркны 1,4 миллион километра рҟынӡа агәыцә ахьтә еиҵыхуп. Алашара ақәыӷәӷәара акома аԥсахра алшоит, амра иаҿагыло аганахьала еиҵыхуа. Акома, агәыцә иацны, акомета ахы шьақәнаргылоит. Еиҳарак акома хы-хәҭак рыла ишьақәгылоуп: # Аҩныҵҟатәи (амолекулатә, ахимиатә, афотохимиатә) акома. Абраҟа имҩаԥысуеит зегь реиҳа иӷәӷәоу афизикатәи ахимиатәи апроцессқәа. # Иубарҭоу акома (радикалқәа ркома). # Аультрафиолеттә (атомтә) кома.<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html" /> === Аҵыхәа === {{main|Акомета аҵыхәа}} Акомета лашақәа [[Амра|Амра]] ианазааигәахалак «аҵыхәа» роууеит — [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] аусура иахҟьаны, еиҳарак Амра иаҿаԥшуа аганахь ирхоуп. Акомета аҵыхәеи [[кома (комета)|акомеи]] рыкапан миллионтәи ахәҭа аҵкыс еиҵаны ишыҟоугьы, акомета ажәҩан ианалсуа иубаратәы иҟоу алашара 99,9% рҟынӡа абарҭ арчытә шьақәгыларақәа рҟынтәи ауп ишаауа. Иҟалаз уи ауп, агәыцә даараӡа иҭшәоуп, насгьы уи [[альбедо]] лаҟәуп (аныԥшратә коеффициент)<ref name="Кругосвет" />. Акометақәа рҵыхәақәа урылеи формалеи еиԥшым. Кометақәак рҿы урҭ ажәҩан зегьы иагәылсны иҟоуп. Иаҳҳәап, [[C/1743 X1|1743—1744 шықәсқәа рзтәи акомета]] аҵыхәа 20 миллион км аура аман. 1680 шықәсазтәи [[Большая комета 1680 года|Акомета ду]] (ҳаамҭазтәи асистема инақәыршәаны — C/1680{{nbsp}}V1) аҵыхәа 240 миллион км инаӡон<ref name=DE_1959/>. Иҟан иара убасгьы акомета ([[C/2007 N3 (Лулинь)|C/2007 N3 (Лулин)]]) аҵыхәа ацрыҵра аҿырԥштәқәагьы. Акометақәа рҵыхәақәа иалкаау ацәаҳәақәа рымаӡам, насгьы иҵәцоуп — урҭ урылԥшны аеҵәақәа еилыкка иубарҭоуп — избан акәзар урҭ даараӡа иҵаӷоу аматериа иалхуп (уи аилаӷәӷәара акырӡа еиҵоуп, иаҳҳәап, азажигалка иахылҵуа арчы аилаӷәӷәара аасҭа). Уи аилазаара еиуеиԥшым: арчы ма асаба хәыҷқәа, ма урҭ рыҩбагьы еилаԥсоуп. Асаба рыцқәа реиҳарак рҟазшьа Амратә системаҿы иҟоу астероидтә материал еиԥшуп, уи аанарԥшит «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» ҳәа изышьҭоу акосмостә ӷба акомета [[81P/Вильда]] имҩаԥнагаз аҭҵаара<ref>[http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html Искатели звёздной пыли получили неожиданный материал] {{Wayback|url=http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html |date=20080128083830 }} // membrana.ru (со ссылкой на [http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html news.nationalgeographic.com — «Comet Built Like an Asteroid, Scientists Find»] {{Wayback|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html |date=20080128085419 }})</ref>. Иааизакны иуҳәозар, ари «иумбо акгьы» ауп: ауаҩы акометақәа рҵыхәақәа рыхәаԥшра илшоит, урҭ рҟны иҟоу арчи асабеи ахькаҷҷо азы мацара. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьаҿы, арчы алашара амра ахҟьа аҟынтәи иҭыҵуа [[Ультрафиолетовое излучение|аультрафиолеттә]] шәахәақәеи ахәҭаҷ цәқәырԥақәеи рыла аионизациа иадҳәалоуп, насгьы асаба амра ашәахәақәа рыла иԥсаҟьахоит. Акомета аҵыхәақәеи аформақәеи ртеориа аурыс астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы иаԥиҵеит. Иара иоуп иахьатәи астрономиаҿы ахархәара змоу акомета аҵыхәақәа реихшара зтәугьы. Бредихин акомета аҵыхәақәа хы-хкык рыла еихишеит: ииашоуи иҭшәоуи, ишиашоу Амра аҟынтәи ирхоу; иҭбаау, маҷк ирхәоу, Амра иацәхьаҵуа; икьаҿу, агәҭантәи алашарбага аҟынтәи ӷәӷәала ирнаау. Астрономцәа акометақәа рҵыхәақәа рформақәа абри аҩыза реиԥшымзаарақәа абасала иҳаилдыркаауеит. Акомета шьақәзыргыло ахәҭаҷқәа еиуеиԥшым аилазаареи аҟазшьақәеи рымоуп, насгьы амра ашәахәаркрақәа рҭак еиԥшымкәа иҟарҵоит. Убасала, урҭ ахәҭаҷқәа рымҩақәа аҭыԥҭаӡараҿы «еиҟәыҭхахоит», насгьы акосмостә ныҟәаҩцәа рҵыхәақәа еиуеиԥшым аформақәа роуеит. Акомета агәыцә аҟынтәи иҭыҵуа ахәҭаҷ аццакра Амра аусура иалҵшәаны иҟалаз аццакра аихшьаала ауп — уи Амра аҟынтәи ахәҭаҷахь ирхоуп, насгьы акомета аныҟәара аццакрахь, звектор зорбита иадҳәалоу, убри аҟнытә иҭыҵуа ахәҭаҷқәа зеиԥшла ииашоу ацәаҳәа аҿы акәымкәа, [[синдинама|асиндинама]] ҳәа изышьҭоу [[кривая|архәа]] аҿы иҟалоит. Асиндинама уи аамҭазы акомета аҵыхәа ахьыҟоу аанарԥшуеит. Хаз-хазы иаразнактәи аҭыҵрақәа раан ахәҭаҷқәа [[синхрона|асинхронқәа]] ҳәа изышьҭоу асиндинама аҿы асегментқәа ма ацәаҳәақәа шьақәдыргылоит. Акомета аҵыхәа Амра аҟынтәи акомета аҟынӡа ицо ахырхарҭа заҟа еиԥшымхо, ахәҭаҷқәа рыкапани Амра аусуреи ирхьыԥшуп<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич{{nbsp}}В.{{nbsp}}П.]]|заглавие=Что и как наблюдать на небе|часть=§{{nbsp}}51. Кометы и их наблюдения|год=1984|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|страниц=304|страницы=168—173|место={{М}}|издание=6-е изд}}</ref>. Асиндинқәа рзы <math>1-\mu</math> аҵакы акоуп, аха асинхрон азы даҽакуп. Абра : <math>1-\mu=\frac{F_g-F_r}{F_g}</math> : <math>\mu=\frac{F_r}{F_g}</math> : <math>F_g, F_r</math>— агравитациатә мчреи Амра аҟынтәи иаауа ашәахәаркрақәа рықәыӷәӷәареи, урҭ ахәҭаҷ ианыруеит. Зны-зынла акометақәа [[антихвост|антиҵыхәа]] рымоуп — Амрахь ирхоу аҵыхәа кьаҿ. Антиҵыхәа — >10 [[Микрометр|мкм]] ахәҭаҷ дуқәа рыла ишьақәгылоу асинхронқәа рыпроекциа ауп; игәаҭоуп Адгьыл акомета аорбита аҟьаҟьараҿы ианыҟоу. == Акометақәа рыҭҵаара == Ауаа еснагь иҷыдоу аинтерес аадырԥшуан акометақәа рахь. Урҭ зеиԥшыҟам рҭеиҭыԥш, узқәымгәыӷуа рцәырҵра шәышықәсала еиуеиԥшым амцхаҵарақәа ирхыҵхырҭаны иҟан. Ажәытәуаа илашо аҵыхәа змоу абарҭ акосмостә цәеижьқәа ажәҩан аҿы рцәырҵра ааигәа иҟалараны иҟоу агәаҟрақәеи аамҭа хьанҭақәа ралагареи ирыдырҳәалон. [[Файл:Tapestry of bayeux10.jpg|thumb|right|200px|[[Комета Галлея|Галлеи икомета]] ацәырҵра 1066 шықәсазы. [[Гобелен из Байё|Баиио агобелен]] аԥыҵәҵәа, 1070{{nbsp}}шықәсазшәа]] [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] аамҭазы, хәҭакахьала [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] ибзоурала, акометақәа ажәҩантә цәеижьқәа рыстатус роуит<ref>G. Ranzini — Atlante dell' universo./ Пер. с итал. Г. Семёновой. — М.: Эксмо, 2009. — С. 88.</ref>. 1814 шықәсазы [[Лагранж, Жозеф Луи|Лагранж]] агипотеза ҟаиҵеит<ref>{{статья|автор=Lagrange J. L.|заглавие=Sur l'origine des comètes|издание=Additions à la Connaissance des Temps|год=1814|страницы=211—218|ссылка=https://books.google.com/books?id=8WhYAAAAYAAJ&&pg=PA211}}</ref>, акометақәа ҟалеит апланетақәа рҿы иҟалаз аҭыҵрақәеи аԥжәарақәеи ирыхҟьаны ҳәа; XX-тәи ашәышықәсазы ари агипотеза ирҿион [[Всехсвятский, Сергей Константинович|С. К. Всехсвиатски]]<ref>{{книга|автор=Силкин Б.И.|заглавие=В мире множества лун|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1982|страниц=208|страницы=108—109|тираж=150000}}</ref>. [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] агәраганы дыҟан акометақәа аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара ишахылҵыз<ref>{{статья|автор=Kazimirchak-Polonskaya E. I.|заглавие=The Major Planets as Powerful Transformers of Cometary Orbits|издание=The Motion, Evolution of Orbits, and Origin of Comets|ответственный=edited by G.A. Chebotarev, E.I. Kazimirchak-Polonskaya, [[Марсден, Брайан|B.G. Marsden]]|год=2012|издательство=Springer Science & Business Media|страницы=392|ссылка=https://books.google.com/books?id=cdnsCAAAQBAJ&pg=PA392}}</ref>. Астрономцәа акометақәа рзы зегь рыла аилкаара роуит 1986 шықәсазы қәҿиарала [[Комета Галлея|Галлеи икометахь]] акосмостә ӷба «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» иара убас «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» ҳәа изышьҭоу, насгьы европатәи «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» ҳәа изышьҭоу акометахь қәҿиарала имҩаԥыргаз «аҭаарақәа» рыбзоурала. Урҭ аппаратқәа рҿы иқәыргылаз ирацәаны амыругақәа Адгьылахь ирышьҭуан акомета агәыцә асахьақәеи уи ахҩа иазку еиуеиԥшым адыррақәеи. Ишеилкаахаз ала, Галлеи икомета агәыцә еиҳарак иаабац аҵаа (арацәаҵәыҵәтәи аметантәи ҵаа рыла), иара убасгьы асаба ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп. Урҭ акомета ахҩа шьақәдыргылоит, насгьы Амра иазааигәахацыԥхьаӡа, урҭ рыхәҭак— амра ашәахәақәеи амратә ԥшеи рықәыӷәӷәара аҵаҟа — аҵыхәахь рҽырыԥсахуеит. Аҵарауаа ииашаны ишырыԥхьаӡаз ала, Галлеи икомета агәыцә ашәагаақәа километрақәак ыҟоуп: аура 14, аиҩшаратә ган ала — 7,5. Галлеи икомета агәыцә ииашам аформа амоуп, насгьы аҵәҩан иакәшоит, уи, анемец астроном [[Бессель, Фридрих Вильгельм|Фридрих Бессель]] (1784—1846) ишазгәеиҭахьаз ала, акомета аорбита аҟьаҟьара иаҿагылоуп. Аҵәира аамҭа 53 сааҭ ҟалеит — уи ҩаԥхьа астрономцәа рыԥхьаӡарақәа ибзианы ирықәшәон. 2005 шықәсазы, [[НАСА]] акосмостә ӷба «[[Дип Импакт]]» акомета [[9P/Темпеля|Темпель{{nbsp}}1]] аҿы азонд канажьит, уи ахҟьа асахьақәа аанашьҭит. === Урыстәыла === Акометақәа ирызку адыррақәа [[Киевтәи Урыстәыла|ажәытәӡатәи аурыс]] хроникақәа рҿы иҟоуп [[Повесть временных лет|Иҳаҩсыз ашықәсқәа рҭоурых]] аҿы. Ахроникцәа ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон акометақәа рцәырҵра, избан акәзар урҭ анасыԥдарақәа ршәаџьҳәацәа ҳәа иԥхьаӡан — аибашьра, ачымазара, уҳәа убас иҵегьы. Аха ажәытәтәи Урыстәыла абызшәаҿы акометақәа рзы ҷыдала ахьӡ ыҟамызт, избанзар урҭ аҵыхәа змоу иныҟәо [[Звезда|аеҵәақәа]] ҳәа ирыԥхьаӡон. 1066 шықәсазы, акомета ахҳәаа раԥхьаӡакәны [[Летопись|ахроникақәа]] рдаҟьақәа рахь ианақәшәа, астрономтә обиект иахьӡын «звезда велика; звезда привелика, луце имуши акы кровавы, въсходящи с вечера по заходе солнецьном; звезда образ копииныи; звезда… испущающе луча, еюже прозываху блистаньницю». Ажәа «акомета» [[Аурыс бызшәа|аурыс бызшәа]] иаланагалоит акометақәа ирызку европатәи аусумҭақәа реиҭагақәа ирыцны. Раԥхьаӡа уи аӡбахә ҳԥылоит аизга «Бисер златыи» ([[Луцидариус|«Луцидариус»]], лат. Lucidarius) аҟны, уи адунеи аиҿкаара иазку аенциклопедиа еиԥшуп. «Луцидариус» анемец бызшәа аҟынтә XVI-тәи ашәышықәса алагамҭазы еиҭаган. Аурыс ԥхьаҩцәа рзы ари ажәа ҿыцын аҟынтә, аиҭагаҩ еиҳа иаабац ахьӡ «аеҵәа» ала еиҭеиҳәар акәхеит: «звезда комита даёт блистание от себе яко луч»<ref>''Шамин{{nbsp}}С.{{nbsp}}М.'' История появления слова «комета» в русском языке // И. И. Срезневский и русское историческое языкознание: К 200-летию со дня рождения И. И. Срезневского: сборник статей Международной научной конференции, 26-28 сентября 2012 г. / отв. ред. И. М. Шеина, О. В. Никитин; Рязанский гос университет им. С. А. Есенина. Рязань, 2012. С. 366—372.</ref>. Аха аурыс бызшәаҿы «акомета» аилкаара ӷәӷәала иаланагалеит 1660-тәи ашықәсқәа рызбжаразы, Европа ахыхь ажәҩан аҿы акометақәа анцәырҵыз. Ари ахҭыс ацәырҵра ашҟа азҿлымҳара ду цәырнагеит. Еиҭаргоз аусумҭақәа рыла аурыс ԥхьаҩцәа еилыркааит акометақәа аеҵәақәа зынӡа ишреиԥшым. Ажәҩантә цәеижьқәа дыргаҵас рцәырҵра аганахьала азнеишьа Урыстәылагьы, Европагьы иҟан XVIII-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа, раԥхьатәи аусумҭақәа акометақәа «џьашьахәыла» ишыҟоу мап ацәызкуа анцәырҵыз. Акомета иазку европатәи аҭҵаарадырратә дыррақәа рышьҭкаара аурыс ҵарауаа ирылнаршеит урҭ рыҭҵаараҿы рхатә лагала аҟаҵара. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] (1831—1904) акометақәа рыԥсабара, акометақәа рҵыхәақәа рхылҵшьҭреи, урҭ рформақәа реиԥшымреи рзы [[Теория|атеориа]] еизак шьақәиргылеит<ref>[[Детская энциклопедия]] «Мир небесных тел. Числа и фигуры.» — Глав. ред. [[Маркушевич, Алексей Иванович|А. И. Маркушевич]] — М.: Педагогика, Москва, 1972. — С. 187.</ref>. === Акометақәа рыҭҵааҩцәа === * [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Сергеи Константин-иԥа Всехсвиатски]] * [[Крейц, Генрих|Генрих Креиц]] * [[Орлов, Сергей Владимирович (астроном)|Сергеи Владимир-иԥа Орлов]] * [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Александр-иԥа Бредихин]] == Акосмостә ӷбақәа рыла аҭҵаарақәа == {| class="wikitable sortable toptextcells" ! colspan=2 | Акомета !! colspan=3 | Аҭаара !! rowspan=2 | Азгәаҭақәа |- ! Ахьӡ !! style="width:12em" | Аартра ашықәс !! Акосмосныҟәгага !! Арыцхә !! Азааигәахара абжьаӡара (км) |- | [[21P/Джакобини — Циннера|21P/Џьакобини — Циннер]] || 1900 || «[[Международный исследователь комет|Жәларбжьаратәи акометақәа рыҭҵааҩы]]» || 1985 || style="text-align:right;"| 7800 || Аԥырра |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || rowspan=4 data-sort-value=-240 | Ацәырҵрақәа ажәытәӡатәи аамҭақәа раахыс еилкаан (ҳ.ҟ. 240{{nbsp}}шықәса еиҳамкәа)<ref name="stephyau">{{статья |заглавие=Far eastern observations of Halley’s comet: 240{{nbsp}}BC to AD{{nbsp}}1368 |издание=Journal of the British Interplanetary Society |том=38 |страницы=195—216 |issn=0007-084X |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1985JBIS...38..195S |язык=en |автор=Stephenson F. R., Yau K. K. C. |месяц=5 |год=1985}}</ref>; ацәырҵра апериод аарԥшын 1705{{nbsp}}шықәсазы. || «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8889 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8030 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Суйсэй|Суисеи]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 151000 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 596 || Азааигәахара |- | [[26P/Григга — Скьеллерупа|26P/Григг — Скьеллеруп]] || 1902 || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1992 || style="text-align:right;"| 200 || Азааигәахара |- | [[19P/Борелли]] || 1904 || {{lang-en2|[[Deep Space{{nbsp}}1]]}} || 2001 || style="text-align:right;"| ? || Азааигәахара |- | [[81P/Вильда]] || 1978 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2004 || style="text-align:right;"| 240 || Аизааигәахара; Аҿырԥштәқәа Адгьыл ахь рырхынҳәра |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Дип Импакт]]» || 2005 || style="text-align:right;"| 0|| Аизааигәахара; иҷыдоу амодуль (аимпактор) агәыцәи реиҿасра |- | [[103P/Хартли]] || 1986 || «[[Дип Импакт]]» || 2010 || style="text-align:right;"| 700 || Азааигәахара |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2011 || style="text-align:right;"| 181 || Азааигәахара |- | [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко]] || 1969 || «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» || 2014 || style="text-align:right;" | 0 || [[квазиспутник|Квазимҩанызас]] аорбита аҭалара; аҭоурыхаҿы раԥхьаӡакәны акомета аҿы итатоу атәара («[[Филы (спускаемый аппарат)|Филы]]» амодуль) |- | [[311P/PANSTARRS]] || 2013 || «[[Тяньвэнь-2|Тиануен-2]]» || 2025 || style="text-align:right;"| — || Аорбита аҭалара 2035 шықәсазы иазыԥшуп |} === Иазԥхьагәаҭоу аҭҵаарақәа === [[Comet Interceptor]] — (ҵакыла — «Акометақәа рырҭаслымга») — [[Европейское космическое агентство|Европатәи акосмостә агентра]] (ЕКА) [[автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциа]] ауп, 2029 шықәсазы здәықәҵара азԥхьагәаҭоу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Comet_Interceptor/Comet_Interceptor_construction_moves_forward|title=Comet Interceptor construction moves forward|lang=en|website=www.esa.int|access-date=2025-04-05}}</ref>. Акосмостә ныҟәага [[Амра|Амра]]-[[Адгьыл|Адгьыл]] аҭыԥ [[Точки Лагранжа|L<sub>2</sub>]] аҿы иҟалоит, насгьы хышықәса рҟынӡа иазыԥшызаауеит, [[долгопериодическая комета|апериод ду змоу акомета]] иалшо атраекториеи аццакреи рыла иԥыраанӡа<ref>{{Cite web|url=https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|title=Wayback Machine|website=www.lpi.usra.edu|archive-url=http://web.archive.org/web/20240221080443/https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|archive-date=2024-02-21|access-date=2025-04-05}}</ref>. Аԥырразы ианаало акомета аԥшаара дгьыл аҿы иҟоу [[Обсерватория|аобсерваториеқәа]] ирыдҳәалоуп, иаҳҳәап, [[Pan-STARRS]], [[ATLAS (система телескопов)|ATLAS]], мамзаргьы ԥхьаҟатәи [[Legacy Survey of Space and Time]] (LSST) насгьы [[Обсерватория имени Веры Рубин|Вера Рубин лобсерваториа]]<ref name=":0" />. Апериод ду змоу акомета цәырымҵыр, мамзаргьы уи аиасра залымшозар, усҟан апериод кьаҿ змоу арезервтә комета [[73P/Швассмана — Вахмана|73P/Швассман — Вахман]] аҭҵаара алыршахоит<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.cometinterceptor.space/uploads/1/2/3/7/123778284/comet_interceptor_executive_summary.pdf|title="Comet Interceptor - Executive Summary"|lang=en|author=Jones, Geraint|date=2019-06-02}}</ref>. == Акометақәеи Адгьыли == Акосмостә шкалаҿы акометақәа [[Масса|рыкапан]] маҷуп — Адгьыл акапан аасҭа миллиардынтә раҟара еиҵоуп, насгьы урҭ рҵыхәақәа рҟынтәи аматериа [[плотность|аилаӷәӷәара]] ноль иаҟароуп ҳәа ҳҳәар ауеит. Убри аҟнытә «ажәҩантә сасцәа» Амратә системаҿы иҟоу апланетақәа зынӡа ирныруам. Иаҳҳәап, 1910 шықәса лаҵарамзазы Адгьыл Галлеи икомета аҵыхәа иаҩсит, аха ҳапланета аныҟәараҿы ԥсахрақәак ҟамлеит. Даҽа ганкахьалагьы, акомета ду апланета ианаҿаслакь, апланета атмосфереи амҳалдызасфереи рҿы анырра дуқәа аанагар алшоит. Ас еиԥш иҟоу аиҿасра азы ибзиоу, ибзианы иҭҵаау ҿырԥштәыс иҟалеит [[D/1993 F2 (Шумейкеров — Леви)|акомета Шумеикер — Леви{{nbsp}}9]] аҟынтәи аԥҽыхақәеи [[Иупитер|Иупитери]] 1994 шықәса ԥхынгәымзазы реиҿасра. Естониатәи астроном [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]] иҟаиҵаз аҳасабрақәа рыла, Адгьыли акометақәа ргәыцәқәеи реиҿасра алыршара<ref name="Кругосвет" />: {| class="wikitable" |- ! Агәыцә адиаметр, км !! Аиҿасрақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара, млн{{nbsp}}шықәса |- | 0,5—1 || 1,3 |- | 1—2 || 5,6 |- | 2—4 || 24 |- | 4—8 || 110 |- | 8—17 || 450 |- | >{{nbsp}}17 || 1500 |} Америкатәи астрофизик [[Рэндалл, Лиза|Лиза Рандалл]] лажәақәа рыла, Адгьыл абиосфераҿы периодла иҟалоз [[Массовое вымирание|ақәӡаара ӷәӷәақәа]] [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи акометақәа реиҿасра иахҟьаны иҟалон<ref>''Лиза Рэндалл.'' Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2016. — 506 с. — ISBN 978-5-91671-646-7. — С. 314.</ref>. == Акомета адырга == Акомета адырга ☄ (браузерқәак рҿы имааԥшыр ҟалоит) иуԥылоит [[Юникод]] жәабатәи аԥхьаӡац 9732 мамзаргьы жәафтәи аԥхьаӡац 2604 аҵаҟа, насгьы HTML акод ахь иҭагалатәуп мамзаргьы. == Агалереиа == <center><gallery widths="150" heights="150" perrow="5"> Comet P1 McNaught02 - 23-01-07.jpg|Акомета [[C/2006{{nbsp}}P1 (Макнота)|C/2006{{nbsp}}P1 (Макнот)]], уи 2007{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду ҳәагьы еицырдыруеит; азҿлымҳаратә фотосахьа Great Comet of 1882.jpg|[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|1882{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду]], [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа ргәыԥ]] аҟынтәи; [[Южноафриканская астрономическая обсерватория|ЮААО]] афотоҭыхымҭа Great Comet 1861 (128495343).jpg|[[Большая комета 1861 года|1861 шықәсазтәи Акомета ду]]; [[Вайсс, Эдмунд|Едмунд Ваис]] исахьаҭыхымҭа X-rays from Hyakutake.jpg|Акомета [[C/1996{{nbsp}}B2 (Хякутакэ)|C/1996{{nbsp}}B2 (Хиакутаке икомета)]]; [[ROSAT]] амҩаныза ала [[Рентгеновское излучение|арентгентә лашарақәа рдиапазон]] аҿы иҭыхуп Comet-C2013A1-SidingSpring-NearMars-Hubble-20141019.jpg|Акомета [[C/2013 A1 (Макнота)|C/2013 A1 (Макнот икомета)]] [[Марс]] азааигәара ииасуеит 2014 шықәса жьҭаарамза 19 рзы («[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» аҭыхымҭақәа ҩба реилаҵа)<ref group="прим.">Афаил ахҳәааҿы НАСА аҟынтәи аилыркаара ыҟоуп, ари асахьа зныктәи аҭагалараан изалхымыз иазкны.</ref> Comets WISE.jpg|[[NEOWISE]] апрограмма аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшыз 20{{nbsp}}комета ([[Инфракрасное излучение|ИК]]-адиапазон асахьа) Lovejoy-hi1a srem dec12 14.gif|[[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц игәыԥ]] аҟынтәи акомета [[C/2011{{nbsp}}W3 (Лавджоя)|C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета)]] Амра иазааигәахоит, уи [[Хвост кометы|аҵыхәеи]] [[Солнечный ветер|амратә ԥшеи]] реидҳәалара убарҭоуп; Аҭыхымҭа [[STEREO|STEREO-A]] ITS Impact.gif|Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] иаҿасаанӡа аҵыхәтәантәи аминуҭқәа рзы «[[Дип Импакт]]» азонд аҿасырҭа аҟынтәи асахьа Encke tail rip of.gif|[[Комета Энке|Енке икомета]] [[Хвост кометы|аҵыхәа]] [[Корональные выбросы массы|акороналтә капан аҭыҵра]] иҿнажәоит </gallery></center> == Шәахә. иара уб. == * [[Большая комета|Акомета ду]] * [[Список короткопериодических комет|Апериод кьаҿ змоу акометақәа рсиа]] * [[Список некоторых долгопериодических комет|Апериод ду змоу акометақәа рсиа]] * [[Список гиперболических комет|Агиперболатә кометақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist |group="прим."}} '''Источники''' {{Reflist|refs= <ref name=DE_1959>{{книга |автор = [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Всехсвятский С. К.]] |часть = Кометы |заглавие = [[Детская энциклопедия|Детская энциклопедия для среднего и старшего возраста]]. Том 2. Земная кора и недра Земли. Мир небесных тел. |ссылка часть = |ответственный = ред. тома В. А. Касименко |место = М. |издательство = Издательство Академии педагогических наук СССР |издание = 1 изд |год = 1959 |страницы = 399 |страниц = 544 }}</ref> }} == Алитература == * {{книга |автор=Лиза Рэндалл |заглавие=Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной |оригинал=Lisa Randall: "Dark Matter and the Dinosaurs: The Astounding Interconnectedness of the Universe" |место=М. |издательство=Альпина Нон-фикшн |год=2016 |allpages=506 |серия= |isbn=978-5-91671-646-7 |ref=Рэндалл }} * ''Левин Б. Ю., Симоненко А. Н.'' Комета Галлея. — М.: Знание, 1984. — 64 с., ил. — (Новое в жизни, науке, технике. Сер. Космонавтика, астрономия; № 1). == Азхьарԥшқәа == * {{cite web |author=[[Бурба, Георгий Александрович|Г. Бурба]] |url=http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |title=Как сесть на хвост кометы? |date=2006-11-28 |publisher=Вокруг света |archive-url=https://web.archive.org/web/20210505170515/https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |archive-date=2021-05-05}} — популярная статья о кометах * [http://www.cometography.com/ Кометография] * [https://ufn.ru/ru/articles/1996/4/c/ Столкновение кометы Шумейкеров — Леви{{nbsp}}9 с Юпитером: что мы увидели] // «Физика наших дней» * ''Уильям Нейпьер''. [http://www.scribd.com/doc/9726345 Опасность комет и астероидов] * [http://img.gazeta.ru/files3/657/3664657/pl-pic4_zoom-1024x.jpg Кометы в Солнечной системе], [[инфографика]] * [http://smallbodies.ru/ Каталог орбитальной эволюции малых тел Солнечной системы] * [https://web.archive.org/web/20120310041649/http://www.orc.ru/~azorcord/page_rus.htm ''Zlobin{{nbsp}}A.{{nbsp}}E.'' Quasi Three-dimensional Modeling of Tunguska Comet Impact (1908)], paper of AIAA{{nbsp}}2007 Planetary Defense Conference{{In lang|en}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:комета}} 10uw3dutck1vdiu5et274vb9mzlkibt 172739 172735 2026-08-26T18:35:34Z Nart17 17397 +{{Delete}} — астатиа жәаба иануп 172739 wikitext text/x-wiki {{Delete|Астатиа жәаба иануп: [[Акомета]] — асандбокс акопиа аҭахым (article is live in the main namespace; staging copy obsolete)}} {| class="infobox" style="width: 300px;" | {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Deep Impact HRI.jpeg|x150px|Акомета 9P/Темпель; «Дип{{nbsp}}Импакт» азонд ала иҭыхыз {{num|67|секундқәак}} рышьҭахь абри аппарат иҭнажьыз аимпактори иареи реиҿасра ашьҭахь]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:67P Churyumov-Gerasimenko - Rosetta (32755885495).png|x150px|Акомета 67P/Чуриумов — Герасименко; «Розетта» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:17pHolmes 071104 eder vga.jpg|x122px|Акомета 17P/Холмси уи аионтә [[Хвост кометы|ҵыхәа]] иаҵәеи; азҿлымҳаратә фотосахьа, ателескоп ала аҭеиҭыԥш]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Comet Wild2.jpg|x122px|Акомета 81P/Вильда; «Стардаст» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Comet-Hale-Bopp-29-03-1997 hires adj.jpg|x200px|Акомета C/1995{{nbsp}}O1 (Хеил — Бопп ркомета); азҿлымҳаратә фотосахьа]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Iss030e015472 Edit.jpg|x200px|Акомета C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета); Жәларбжьаратәи акосмостә станциа аҟынтәи иҭыхуп]] |} |- | Армарахьтә арӷьарахь, хыхьынтә ҵаҟа: ** Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпель икомета]]; абри аппарат иҭнажьуа аҿасырҭеи иареи реиҿасра ашьҭахь {{num|67|секундқәа}} рышьҭахь «[[Дип Импакт]]» ҳәа изышьҭоу азонд ала иҭыху; ** Акомета [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко ркомета]]; «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[17P/Холмса|17P/Холмс икометеи]] уи аионтә ҵыхәа иаҵәеи; азҿлымҳаратә фото, ателескоп ала аҭеиҭыԥш; ** Акомета [[81P/Вильда|81P/Вильд икомета]]; «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|C/1995 O1 (Хеил — Бопп ркомета)]]; азҿлымҳаратә фото; ** Акомета [[C/2011 W3 (Лавджоя)|C/2011 W3 (Лавџьои икомета)]]; [[Международная космическая станция|МКС]] аҟынтәи иаагоуп. |} '''Акомета''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи κομήτης) — [[небесное тело|ажәҩантә цәеижь]] хәыҷы ауп, [[Амра|Амра]] иакәшо даараӡа еиҵыху аорбитала, [[Коническое сечение|аконустә ҟәша]] ацәаҳәа асахьа змоу. Акомета Амра иазааигәахацыԥхьаӡа [[Кома (комета)|акома]] шьақәнаргылоит, зны-зынлагьы арчыи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу [[Хвост кометы|аҵыхәа]] ҟанаҵоит. 2021 шықәса нанҳәамзазынӡа [[Амратә система|Амратә система]] аҩныҵҟатәи арегион, мамзаргьы [[Планета|апланетақәа]] ррегион иҭаҳауа 6996 комета аарԥшын<ref name="Известные объекты Солнечной системы">{{cite web|author=Wm. Robert Johnston|title=Known populations of solar system objects|url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|website=Johnston's Archive|date=2021-09-01|access-date=2022-02-02|lang=en|archive-date=2022-01-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20220104010545/http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|url-status=live}}</ref>. == Азеиԥш дыррақәа == Иҟалап, апериод ду змоу акометақәа Амратә система аҩныҵҟатәи [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи иаауазар, хыԥхьаӡара рацәала акометатә гәыцәқәа змоу. Амратә система акәша-мыкәша иҟоу ацәеижьқәа, еиҳарак, Амра ианазааигәахо иҭабо амаҭәашьарқәа (аӡы, аметан, егьырҭ арчқәа) рыла ишьақәгылоуп. Иахьа уажәраанӡа 400 инареиҳаны [[Список короткопериодических комет|апериод кьаҿ змоу акометақәа]] аарԥшуп<ref>{{Cite web |url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |title=HORIZONS System |access-date=2020-06-26 |archive-date=2011-08-20 |archive-url=https://www.webcitation.org/614UPJX30?url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |url-status=live }}</ref>. Урҭ рҟынтәи 200{{nbsp}}раҟара [[Перигелий|аперигели]] знык еиҳаны ианахысуаз рбахьеит. Урҭ рахьтә жәпакы аҭаацәарақәа ҳәа изышьҭоу ирыҵанакуеит. Иаҳҳәап, зегь раасҭа апериод кьаҿ змоу акометақәа реиҳарак (урҭ Амра инагӡоу ракәшара 3—10{{nbsp}}шықәса ицоит) [[Иупитер|Иупитер]] аҭаацәара шьақәдыргылоит. Хыԥхьаӡарала маҷк еиҵоуп [[Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун]] рҭаацәарақәа (аҵыхәтәантәиахь, ҷыдала, еицырдыруа [[комета Галлея|Галлеи икомета]]гьы аҵанакуеит). [[Файл:Cometorbit-ru.svg|thumb|Акометақәа еиҵыху [[Орбита|аеллипстә орбитақәа]] рыла еиҭаҵуеит. Иазгәашәҭ еиуеиԥшым ҩ-ҵыхәак.]] [[Космическое пространство|Акосмос]] аҵауларантәи иаауа акометақәа анаҟәратә обиектқәа реиԥш иубоит; рышьҭахь [[хвост кометы|аҵыхәа]] еиҵыхуп, зны-зынла миллионқәак километра раҟара ауранӡа инаӡо. Акомета агәыцә — [[кома (комета)|акома]] захьӡу аԥсҭҳәатә хҩала ихҟьоу ахәҭаҷ ӷәӷәақәа рыла ишьақәгылоуп. Километрақәак адиаметр змоу агәыцә иаакәыршаны 80 нызқь км аҭбаара змоу акома амазар алшоит. Амра ашәахәа ацәқәырԥақәа акома аҟынтәи арчы ахәҭақәа ҭыганы, шьҭахьҟа идыршәуеит, насгьы ашьҭахьҟа акосмос аҿы иныҟәо алҩа зҵоу аҵыхәа ду шьақәгылоит. Акометақәа рылашара Амреи дареи ирыбжьоу абжьаӡара ӷәӷәала иадҳәалоуп. Акометақәа зегьы рҟынтәи, блала иубартә еиԥш Амреи Адгьыли ирзааигәахо маҷуп. Урҭ рахьтә еиҳа иналукааша зны-зынла «[[Большая комета|акомета дуқәа (акомета дуӡӡақәа)]]» ҳәа ирышьҭоуп. Ҳара иаҳбо [[метеор|аметеорқәа]] («икаҳауа аеҵәақәа») жәпакы акометақәа ирхылҵыз роуп. Урҭ акомета иацәыӡыз ахәҭаҷқәа роуп, апланетақәа рыатмосфера ианалало ибылуа. Аеҵәабжьаратәи [[2I/Борисова|2I/Борисов]] икомета аспектр аҭҵаара алҵшәақәа иаадырԥшуеит егьырҭ апланетатә системақәа рҿы акометақәа ырҿиара Амратә системаҿы [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]ҿы акометақәа рышьақәгылара иахылҿиааз апроцессқәа иреиԥшу апроцессқәа ирылҵшәаны ишышьақәгылаз<ref>[http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en The Gran Telescopio Canarias (GTC) obtains the visible spectrum of C/2019 Q4 (Borisov), the first confirmed interstellar comet] {{Wayback|url=http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en |date=20190916194923 }}, Sep. 14, 2019</ref>. == Аноменклатура == Иҳаҩсыз ашәышықәсақәа рзы акометақәа ахьӡқәа рыҭара аԥҟарақәа изныкымкәа ирыԥсахит, еиҳа иҭырҵааит. XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа акометақәа реиҳарак рыхьӡқәа ианыԥшааз ашықәс ала ирырҭон, зны-зынла уи ашықәс азы акометақәа рацәаны иҟазҭгьы, ашәахәа ма ашықәс аамҭа иазкны иҵегьы аилыркаа ҟарҵон. Иаҳҳәап, «[[Большая комета 1680 года|Акомета ду 1680]]», «[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|Цәыббрамзатәи акомета ду 1882]]», «[[C/1910 A1 (Большая январская комета)|Ҽынлатәи акомета 1910]]» («Ажьырныҳәамзатәи акомета ду 1910»). [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]] акометақәа 1531, 1607, 1682 кометак шакәу анышьақәирӷәӷәа, насгьы 1759 шықәсазы ихынҳәуеит ҳәа аниҳәа ашьҭахь, [[Комета Галлея|акомета Галлеи]] ҳәа ахьӡ аҭахеит. Аҩбатәии ахԥатәии апериодтә кометақәа рыхьӡқәа [[Комета Энке|Енке]]и [[3D/Биэлы|Биеле]]и рыхьӡырҵеит, урҭ рорбитақәа зыԥхьаӡаз аҵарауаа раҳаҭыр азы, актәи акомета [[Мешен, Пьер|Мешен]], аҩбатәи [[Мессье, Шарль|Мессие]] XVIII-тәи ашәышықәсазы ишҭырҵаауазгьы. Анаҩс, апериодтә кометақәа урҭ раԥхьаартҩцәа рыхьӡқәа рырҭон. Знызаҵәыктәи аперигели ахысраан игәаҭаз акометақәа рцәырҵра ашықәс ала ахьӡқәа рырҭон. XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы акометақәа раартрақәа лассы-лассы иҟало ианалага, акометақәа рыхьӡҵаразы аиқәшаҳаҭра шьақәдыргылеит, уи иахьанӡагьы аус ауеит. Акомета ахатәы хьӡы анаиуа хҩык ихьыԥшым ахылаԥшыҩцәа ианырыԥшаалак ашьҭахь ауп. Аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы аҵарауаа ргәыԥ дуқәа зымаҵ руа амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаартхеит; абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы акометақәа амыругақәа рыхьӡқшагьы рхырҵоит. Иаҳҳәап, акомета C/1983{{nbsp}}H1 (IRAS — Араки — Алкок) [[IRAS]] амҩанызеи, астрономцәа-абзиабаҩцәеи Гэнъити Араки (荒貴源一) Џьорџь Алкоки (англ. George Alcock) еихьыԥшымкәа иаадыртит. Анкьа, астрономцәа ргәыԥк акометақәа рацәаны иаадыртуазҭгьы, ахьӡ аԥхьаӡац ацырҵон (аха апериодтә кометақәа рзы мацара), иаҳҳәап, акометақәа Шумеикер — Леви 1—9. Уажәы есышықәса еиуеиԥшым амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаадыртуеит, убри аҟнытә уи аҩыза асистема ахархәара маншәалаӡам. Уи аҭыԥан акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы иҷыдоу асистема рхы иадырхәоит. 1994 шықәсанӡа акометақәа раԥхьаӡа аамҭалатәи ахьӡқәа рырҭон, урҭ анаартыз ашықәси алаҭын нбан хәыҷи рыла ишьақәгылаз, уи иаанарԥшуеит иалкаау ашықәс азы урҭ раартра еишьҭагыланы ишыҟаз (иаҳҳәап, [[комета Беннетта|Беннет икомета]] ажәбатәи акомета акәын 1969 шықәсазы иаартыз, насгьы аартраан аамҭалатәи ахьӡ 1969i аиуит). Акомета [[перигелий|аперигели]] ианахыслакь ашьҭахь, уи аорбита шьақәырӷәӷәахон, насгьы акомета еснагьтәи ахьӡ арҭон, уи аперигели ианхыҵыз ашықәси, уи ашықәс азы аперигели ианхыҵыз аишьҭагылашьа узырбо римтәи аԥхьаӡаци рыла ишьақәгылан. Убас, акомета 1969i еснагьтәи рбагас 1970{{nbsp}}II арҭеит (1970 шықәсазы аперигели иахысыз аҩбатәи акомета). Иаартыз акометақәа рхыԥхьаӡара еизҳацыԥхьаӡа, ари апроцедура даара иманшәаламхо иалагеит. 1994 шықәсазы [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы асистема ҿыц иақәшаҳаҭхеит. Иахьазы, акомета ахьӡ иаҵанакуеит ианаартыз ашықәс, аартра аныҟалаз амза абжа узырбо анбан, насгьы уи амза абжа аҩныҵҟа иаартыз аԥхьаӡац. Ари асистема [[Астероид|астероидқәа]] рыхьӡҵаразы рхы иадырхәо асистема иеиԥшуп. Убасала, 2006 шықәса жәабранмза аҩбатәи азбжазы иаартыз аԥшьбатәи акомета 2006{{nbsp}}D4 ҳәа ахьӡ аманы иҟоуп. Акомета ахьӡ аԥхьа иҟоуп акомета аԥсабара аазырԥшуа аԥынгыла. Абарҭ аԥынгылақәа рхы иадырхәоит: * P/ — апериод кьаҿ змоу акомета (даҽакала иуҳәозар, зпериод {{num|200|шықәса}} раасҭа еиҵоу, мамзаргьы ҩба ма еиҳаны аперигели амҩақәа рҿы игәаҭаз акомета); * C/ — апериод ду змоу акомета; * I/ — аеҵәабжьаратә комета, даҽакала иуҳәозар, зорбитатә ексцентриситет 1 аасҭа еиҳау акомета; * X/ — ззын ииашоу аорбита аԥхьаӡара залмыршахаз акомета (абжьааԥны аҭоурыхтә кометақәа рзы); * D/ — еилабгаз, мамзаргьы ирӡыз акометақәа; * A/ — акомета ҳәа ирыԥхьаӡоз, аха ииашаҵәҟьаны [[Астероид|астероидқәа]]ны иҟаз аобиектқәа. Иаҳҳәап, 1995 шықәса нанҳәамза актәи азбжазы иԥшааз раԥхьатәи [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]], C/1995{{nbsp}}O1 ҳәа ахьӡ аҭахеит. Абжьааԥны аперигели аҩбатәи аиасра ашьҭахь, апериодтә кометақәа аишьҭагыларатә ԥхьаӡац роуеит. Убас, Галлеи икомета раԥхьаӡакәны иангәаҭаз 1682 шықәсазы ауп. Уи ацәырҵраан иахьатәи асистема ала ахьӡ 1P/1682{{nbsp}}Q1 ауп. [[Амратә система|Амратә система]]ҿы акометақәагьы [[Астероид|астероидқәа]]гьы рсиаҿы иарбоу быжь-цәеижьк ыҟоуп. Урҭ [[(2060){{nbsp}}Хирон|(2060) Хирон]] (95P/Хирон), [[(4015){{nbsp}}Вильсон — Харрингтон|(4015) Вилсон — Харрингтон]] (107P/Вилсон — Харрингтон), [[(7968){{nbsp}}Эльст — Писарро|(7968) Елст — Писарро]] (133P/Елст — Писарро), [[(60558){{nbsp}}Эхекл|(60558) Еҳекл]] (174P/Еҳекл), [[(118401){{nbsp}}LINEAR|(118401) LINEAR]] (176P/LINEAR), (323137) 2003 BM<sub>80</sub> (282P/2003 BM<sub>80</sub>), (300163) 2006 VW<sub>139</sub> (288P/2006 VW<sub>139</sub>) уҳәа убас иҵегьы. == Акометақәа реиҿартәышьа == '''Акометақәа рырчытә компонент хадақәа'''<ref name="Кругосвет">[http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html Комета] {{Wayback|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html |date=20170910040811 }} | Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |title=Астрономические наблюдения кометы века: новые, неожиданные результаты |author=Гнедин{{nbsp}}Ю.{{nbsp}}Н. |date= |publisher=[[Астронет]] |access-date=2017-05-05 |archive-date=2017-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170910082506/http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |url-status=live }}</ref> {| class="wikitable" |- ! Атомқәа !! Амолекулақәа !! Аионқәа |- | [[Водород|Н]] || [[Аӡы|Н<sub>2</sub>О]] || H<sub>2</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Кислород|О]] || [[Кислород|О<sub>2</sub>]] || H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Углерод|С]] || С<sub>3</sub> || OH<sup>+</sup> |- | [[Сера|S]] || CN || CO<sup>+</sup> |- | [[Натрий|Na]] || СН || CO<sub>2</sub><sup>+</sup> |- | [[Железо|Fe]] || CO || CH<sup>+</sup> |- | [[Кобальт|Co]] || HCN || CN<sup>+</sup> |- | [[Никель|Ni]] || СН<sub>3</sub>CN || |- | || H<sub>2</sub>CO || |- |} === Агәыцә === {{main|Акомета агәыцә}} [[Файл:Tempel 1 (PIA02127).jpg|thumb|right|[[9P/Темпеля|Акомета Темпель 1]] агәыцә (аппарат «Дип Импакт» афотоҭыхымҭа)]] Агәыцә — акомета акапан зегьы ахьеизгоу ахәҭа ӷәӷәа ауп. Акометақәа ргәыцәқәа иахьазы телескопла рыхәаԥшра залшом, избанзар урҭ еиԥмырҟьаӡакәа ишьақәгыло илашоу аматериала иҵәахуп. Еиҳа еицырдыруа [[Уиппл, Фред Лоуренс|Уиппл]] имодель инақәыршәаны, агәыцә — аметеориттә материа ахәҭаҷқәа злаԥсоу аҵаақәа реилаҵа ауп («асырҳәы ҟьашь» атеориа). Абри аилазаашьала, иҵаау арчқәа рыхҩақәа асабатә хҩақәа рыла еиҭныԥсахлахоит. Арчқәа ԥхацыԥхьаӡа, урҭ ҭабоит, насгьы [[Кометная пыль|асаба]] аԥсҭҳәақәа рыцны ицоит. Уи ауп изыхҟьо акометақәа рҿы арчи асабеи рҵыхәақәа рышьақәгылара<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html">{{cite web |url= http://galspace.spb.ru/index118.html |title= Малые тела Солнечной системы |publisher= Проект «Исследование Солнечной системы» |access-date= 2013-04-19 |archive-date= 2013-05-15 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130515194610/http://galspace.spb.ru/index118.html |url-status= live }}</ref>. Аха 2005 шықәсазы идәықәҵаз Америкатәи [[Дип Импакт|Deep Impact]] автоматтә станциа ахархәарала имҩаԥгаз аҭҵаарақәа изларҳәо ала, агәыцә даараӡа иҭацәу аматериал ала ишьақәгылоуп, насгьы уи аҭаӡара 80% аанызкыло сабатә гәыԥуп. === Акома === {{main|Акома (акомета)}} Акома — аԥҳал еиԥшу, илашоу, инаҟәыроу, агәыцә иаакәыршоу арчқәеи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу ацәоуп. Абжьааԥны, 100 нызқь инаркны 1,4 миллион километра рҟынӡа агәыцә ахьтә еиҵыхуп. Алашара ақәыӷәӷәара акома аԥсахра алшоит, амра иаҿагыло аганахьала еиҵыхуа. Акома, агәыцә иацны, акомета ахы шьақәнаргылоит. Еиҳарак акома хы-хәҭак рыла ишьақәгылоуп: # Аҩныҵҟатәи (амолекулатә, ахимиатә, афотохимиатә) акома. Абраҟа имҩаԥысуеит зегь реиҳа иӷәӷәоу афизикатәи ахимиатәи апроцессқәа. # Иубарҭоу акома (радикалқәа ркома). # Аультрафиолеттә (атомтә) кома.<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html" /> === Аҵыхәа === {{main|Акомета аҵыхәа}} Акомета лашақәа [[Амра|Амра]] ианазааигәахалак «аҵыхәа» роууеит — [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] аусура иахҟьаны, еиҳарак Амра иаҿаԥшуа аганахь ирхоуп. Акомета аҵыхәеи [[кома (комета)|акомеи]] рыкапан миллионтәи ахәҭа аҵкыс еиҵаны ишыҟоугьы, акомета ажәҩан ианалсуа иубаратәы иҟоу алашара 99,9% рҟынӡа абарҭ арчытә шьақәгыларақәа рҟынтәи ауп ишаауа. Иҟалаз уи ауп, агәыцә даараӡа иҭшәоуп, насгьы уи [[альбедо]] лаҟәуп (аныԥшратә коеффициент)<ref name="Кругосвет" />. Акометақәа рҵыхәақәа урылеи формалеи еиԥшым. Кометақәак рҿы урҭ ажәҩан зегьы иагәылсны иҟоуп. Иаҳҳәап, [[C/1743 X1|1743—1744 шықәсқәа рзтәи акомета]] аҵыхәа 20 миллион км аура аман. 1680 шықәсазтәи [[Большая комета 1680 года|Акомета ду]] (ҳаамҭазтәи асистема инақәыршәаны — C/1680{{nbsp}}V1) аҵыхәа 240 миллион км инаӡон<ref name=DE_1959/>. Иҟан иара убасгьы акомета ([[C/2007 N3 (Лулинь)|C/2007 N3 (Лулин)]]) аҵыхәа ацрыҵра аҿырԥштәқәагьы. Акометақәа рҵыхәақәа иалкаау ацәаҳәақәа рымаӡам, насгьы иҵәцоуп — урҭ урылԥшны аеҵәақәа еилыкка иубарҭоуп — избан акәзар урҭ даараӡа иҵаӷоу аматериа иалхуп (уи аилаӷәӷәара акырӡа еиҵоуп, иаҳҳәап, азажигалка иахылҵуа арчы аилаӷәӷәара аасҭа). Уи аилазаара еиуеиԥшым: арчы ма асаба хәыҷқәа, ма урҭ рыҩбагьы еилаԥсоуп. Асаба рыцқәа реиҳарак рҟазшьа Амратә системаҿы иҟоу астероидтә материал еиԥшуп, уи аанарԥшит «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» ҳәа изышьҭоу акосмостә ӷба акомета [[81P/Вильда]] имҩаԥнагаз аҭҵаара<ref>[http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html Искатели звёздной пыли получили неожиданный материал] {{Wayback|url=http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html |date=20080128083830 }} // membrana.ru (со ссылкой на [http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html news.nationalgeographic.com — «Comet Built Like an Asteroid, Scientists Find»] {{Wayback|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html |date=20080128085419 }})</ref>. Иааизакны иуҳәозар, ари «иумбо акгьы» ауп: ауаҩы акометақәа рҵыхәақәа рыхәаԥшра илшоит, урҭ рҟны иҟоу арчи асабеи ахькаҷҷо азы мацара. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьаҿы, арчы алашара амра ахҟьа аҟынтәи иҭыҵуа [[Ультрафиолетовое излучение|аультрафиолеттә]] шәахәақәеи ахәҭаҷ цәқәырԥақәеи рыла аионизациа иадҳәалоуп, насгьы асаба амра ашәахәақәа рыла иԥсаҟьахоит. Акомета аҵыхәақәеи аформақәеи ртеориа аурыс астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы иаԥиҵеит. Иара иоуп иахьатәи астрономиаҿы ахархәара змоу акомета аҵыхәақәа реихшара зтәугьы. Бредихин акомета аҵыхәақәа хы-хкык рыла еихишеит: ииашоуи иҭшәоуи, ишиашоу Амра аҟынтәи ирхоу; иҭбаау, маҷк ирхәоу, Амра иацәхьаҵуа; икьаҿу, агәҭантәи алашарбага аҟынтәи ӷәӷәала ирнаау. Астрономцәа акометақәа рҵыхәақәа рформақәа абри аҩыза реиԥшымзаарақәа абасала иҳаилдыркаауеит. Акомета шьақәзыргыло ахәҭаҷқәа еиуеиԥшым аилазаареи аҟазшьақәеи рымоуп, насгьы амра ашәахәаркрақәа рҭак еиԥшымкәа иҟарҵоит. Убасала, урҭ ахәҭаҷқәа рымҩақәа аҭыԥҭаӡараҿы «еиҟәыҭхахоит», насгьы акосмостә ныҟәаҩцәа рҵыхәақәа еиуеиԥшым аформақәа роуеит. Акомета агәыцә аҟынтәи иҭыҵуа ахәҭаҷ аццакра Амра аусура иалҵшәаны иҟалаз аццакра аихшьаала ауп — уи Амра аҟынтәи ахәҭаҷахь ирхоуп, насгьы акомета аныҟәара аццакрахь, звектор зорбита иадҳәалоу, убри аҟнытә иҭыҵуа ахәҭаҷқәа зеиԥшла ииашоу ацәаҳәа аҿы акәымкәа, [[синдинама|асиндинама]] ҳәа изышьҭоу [[кривая|архәа]] аҿы иҟалоит. Асиндинама уи аамҭазы акомета аҵыхәа ахьыҟоу аанарԥшуеит. Хаз-хазы иаразнактәи аҭыҵрақәа раан ахәҭаҷқәа [[синхрона|асинхронқәа]] ҳәа изышьҭоу асиндинама аҿы асегментқәа ма ацәаҳәақәа шьақәдыргылоит. Акомета аҵыхәа Амра аҟынтәи акомета аҟынӡа ицо ахырхарҭа заҟа еиԥшымхо, ахәҭаҷқәа рыкапани Амра аусуреи ирхьыԥшуп<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич{{nbsp}}В.{{nbsp}}П.]]|заглавие=Что и как наблюдать на небе|часть=§{{nbsp}}51. Кометы и их наблюдения|год=1984|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|страниц=304|страницы=168—173|место={{М}}|издание=6-е изд}}</ref>. Асиндинқәа рзы <math>1-\mu</math> аҵакы акоуп, аха асинхрон азы даҽакуп. Абра : <math>1-\mu=\frac{F_g-F_r}{F_g}</math> : <math>\mu=\frac{F_r}{F_g}</math> : <math>F_g, F_r</math>— агравитациатә мчреи Амра аҟынтәи иаауа ашәахәаркрақәа рықәыӷәӷәареи, урҭ ахәҭаҷ ианыруеит. Зны-зынла акометақәа [[антихвост|антиҵыхәа]] рымоуп — Амрахь ирхоу аҵыхәа кьаҿ. Антиҵыхәа — >10 [[Микрометр|мкм]] ахәҭаҷ дуқәа рыла ишьақәгылоу асинхронқәа рыпроекциа ауп; игәаҭоуп Адгьыл акомета аорбита аҟьаҟьараҿы ианыҟоу. == Акометақәа рыҭҵаара == Ауаа еснагь иҷыдоу аинтерес аадырԥшуан акометақәа рахь. Урҭ зеиԥшыҟам рҭеиҭыԥш, узқәымгәыӷуа рцәырҵра шәышықәсала еиуеиԥшым амцхаҵарақәа ирхыҵхырҭаны иҟан. Ажәытәуаа илашо аҵыхәа змоу абарҭ акосмостә цәеижьқәа ажәҩан аҿы рцәырҵра ааигәа иҟалараны иҟоу агәаҟрақәеи аамҭа хьанҭақәа ралагареи ирыдырҳәалон. [[Файл:Tapestry of bayeux10.jpg|thumb|right|200px|[[Комета Галлея|Галлеи икомета]] ацәырҵра 1066 шықәсазы. [[Гобелен из Байё|Баиио агобелен]] аԥыҵәҵәа, 1070{{nbsp}}шықәсазшәа]] [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] аамҭазы, хәҭакахьала [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] ибзоурала, акометақәа ажәҩантә цәеижьқәа рыстатус роуит<ref>G. Ranzini — Atlante dell' universo./ Пер. с итал. Г. Семёновой. — М.: Эксмо, 2009. — С. 88.</ref>. 1814 шықәсазы [[Лагранж, Жозеф Луи|Лагранж]] агипотеза ҟаиҵеит<ref>{{статья|автор=Lagrange J. L.|заглавие=Sur l'origine des comètes|издание=Additions à la Connaissance des Temps|год=1814|страницы=211—218|ссылка=https://books.google.com/books?id=8WhYAAAAYAAJ&&pg=PA211}}</ref>, акометақәа ҟалеит апланетақәа рҿы иҟалаз аҭыҵрақәеи аԥжәарақәеи ирыхҟьаны ҳәа; XX-тәи ашәышықәсазы ари агипотеза ирҿион [[Всехсвятский, Сергей Константинович|С. К. Всехсвиатски]]<ref>{{книга|автор=Силкин Б.И.|заглавие=В мире множества лун|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1982|страниц=208|страницы=108—109|тираж=150000}}</ref>. [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] агәраганы дыҟан акометақәа аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара ишахылҵыз<ref>{{статья|автор=Kazimirchak-Polonskaya E. I.|заглавие=The Major Planets as Powerful Transformers of Cometary Orbits|издание=The Motion, Evolution of Orbits, and Origin of Comets|ответственный=edited by G.A. Chebotarev, E.I. Kazimirchak-Polonskaya, [[Марсден, Брайан|B.G. Marsden]]|год=2012|издательство=Springer Science & Business Media|страницы=392|ссылка=https://books.google.com/books?id=cdnsCAAAQBAJ&pg=PA392}}</ref>. Астрономцәа акометақәа рзы зегь рыла аилкаара роуит 1986 шықәсазы қәҿиарала [[Комета Галлея|Галлеи икометахь]] акосмостә ӷба «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» иара убас «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» ҳәа изышьҭоу, насгьы европатәи «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» ҳәа изышьҭоу акометахь қәҿиарала имҩаԥыргаз «аҭаарақәа» рыбзоурала. Урҭ аппаратқәа рҿы иқәыргылаз ирацәаны амыругақәа Адгьылахь ирышьҭуан акомета агәыцә асахьақәеи уи ахҩа иазку еиуеиԥшым адыррақәеи. Ишеилкаахаз ала, Галлеи икомета агәыцә еиҳарак иаабац аҵаа (арацәаҵәыҵәтәи аметантәи ҵаа рыла), иара убасгьы асаба ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп. Урҭ акомета ахҩа шьақәдыргылоит, насгьы Амра иазааигәахацыԥхьаӡа, урҭ рыхәҭак— амра ашәахәақәеи амратә ԥшеи рықәыӷәӷәара аҵаҟа — аҵыхәахь рҽырыԥсахуеит. Аҵарауаа ииашаны ишырыԥхьаӡаз ала, Галлеи икомета агәыцә ашәагаақәа километрақәак ыҟоуп: аура 14, аиҩшаратә ган ала — 7,5. Галлеи икомета агәыцә ииашам аформа амоуп, насгьы аҵәҩан иакәшоит, уи, анемец астроном [[Бессель, Фридрих Вильгельм|Фридрих Бессель]] (1784—1846) ишазгәеиҭахьаз ала, акомета аорбита аҟьаҟьара иаҿагылоуп. Аҵәира аамҭа 53 сааҭ ҟалеит — уи ҩаԥхьа астрономцәа рыԥхьаӡарақәа ибзианы ирықәшәон. 2005 шықәсазы, [[НАСА]] акосмостә ӷба «[[Дип Импакт]]» акомета [[9P/Темпеля|Темпель{{nbsp}}1]] аҿы азонд канажьит, уи ахҟьа асахьақәа аанашьҭит. === Урыстәыла === Акометақәа ирызку адыррақәа [[Киевтәи Урыстәыла|ажәытәӡатәи аурыс]] хроникақәа рҿы иҟоуп [[Повесть временных лет|Иҳаҩсыз ашықәсқәа рҭоурых]] аҿы. Ахроникцәа ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон акометақәа рцәырҵра, избан акәзар урҭ анасыԥдарақәа ршәаџьҳәацәа ҳәа иԥхьаӡан — аибашьра, ачымазара, уҳәа убас иҵегьы. Аха ажәытәтәи Урыстәыла абызшәаҿы акометақәа рзы ҷыдала ахьӡ ыҟамызт, избанзар урҭ аҵыхәа змоу иныҟәо [[Звезда|аеҵәақәа]] ҳәа ирыԥхьаӡон. 1066 шықәсазы, акомета ахҳәаа раԥхьаӡакәны [[Летопись|ахроникақәа]] рдаҟьақәа рахь ианақәшәа, астрономтә обиект иахьӡын «звезда велика; звезда привелика, луце имуши акы кровавы, въсходящи с вечера по заходе солнецьном; звезда образ копииныи; звезда… испущающе луча, еюже прозываху блистаньницю». Ажәа «акомета» [[Аурыс бызшәа|аурыс бызшәа]] иаланагалоит акометақәа ирызку европатәи аусумҭақәа реиҭагақәа ирыцны. Раԥхьаӡа уи аӡбахә ҳԥылоит аизга «Бисер златыи» ([[Луцидариус|«Луцидариус»]], лат. Lucidarius) аҟны, уи адунеи аиҿкаара иазку аенциклопедиа еиԥшуп. «Луцидариус» анемец бызшәа аҟынтә XVI-тәи ашәышықәса алагамҭазы еиҭаган. Аурыс ԥхьаҩцәа рзы ари ажәа ҿыцын аҟынтә, аиҭагаҩ еиҳа иаабац ахьӡ «аеҵәа» ала еиҭеиҳәар акәхеит: «звезда комита даёт блистание от себе яко луч»<ref>''Шамин{{nbsp}}С.{{nbsp}}М.'' История появления слова «комета» в русском языке // И. И. Срезневский и русское историческое языкознание: К 200-летию со дня рождения И. И. Срезневского: сборник статей Международной научной конференции, 26-28 сентября 2012 г. / отв. ред. И. М. Шеина, О. В. Никитин; Рязанский гос университет им. С. А. Есенина. Рязань, 2012. С. 366—372.</ref>. Аха аурыс бызшәаҿы «акомета» аилкаара ӷәӷәала иаланагалеит 1660-тәи ашықәсқәа рызбжаразы, Европа ахыхь ажәҩан аҿы акометақәа анцәырҵыз. Ари ахҭыс ацәырҵра ашҟа азҿлымҳара ду цәырнагеит. Еиҭаргоз аусумҭақәа рыла аурыс ԥхьаҩцәа еилыркааит акометақәа аеҵәақәа зынӡа ишреиԥшым. Ажәҩантә цәеижьқәа дыргаҵас рцәырҵра аганахьала азнеишьа Урыстәылагьы, Европагьы иҟан XVIII-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа, раԥхьатәи аусумҭақәа акометақәа «џьашьахәыла» ишыҟоу мап ацәызкуа анцәырҵыз. Акомета иазку европатәи аҭҵаарадырратә дыррақәа рышьҭкаара аурыс ҵарауаа ирылнаршеит урҭ рыҭҵаараҿы рхатә лагала аҟаҵара. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] (1831—1904) акометақәа рыԥсабара, акометақәа рҵыхәақәа рхылҵшьҭреи, урҭ рформақәа реиԥшымреи рзы [[Теория|атеориа]] еизак шьақәиргылеит<ref>[[Детская энциклопедия]] «Мир небесных тел. Числа и фигуры.» — Глав. ред. [[Маркушевич, Алексей Иванович|А. И. Маркушевич]] — М.: Педагогика, Москва, 1972. — С. 187.</ref>. === Акометақәа рыҭҵааҩцәа === * [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Сергеи Константин-иԥа Всехсвиатски]] * [[Крейц, Генрих|Генрих Креиц]] * [[Орлов, Сергей Владимирович (астроном)|Сергеи Владимир-иԥа Орлов]] * [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Александр-иԥа Бредихин]] == Акосмостә ӷбақәа рыла аҭҵаарақәа == {| class="wikitable sortable toptextcells" ! colspan=2 | Акомета !! colspan=3 | Аҭаара !! rowspan=2 | Азгәаҭақәа |- ! Ахьӡ !! style="width:12em" | Аартра ашықәс !! Акосмосныҟәгага !! Арыцхә !! Азааигәахара абжьаӡара (км) |- | [[21P/Джакобини — Циннера|21P/Џьакобини — Циннер]] || 1900 || «[[Международный исследователь комет|Жәларбжьаратәи акометақәа рыҭҵааҩы]]» || 1985 || style="text-align:right;"| 7800 || Аԥырра |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || rowspan=4 data-sort-value=-240 | Ацәырҵрақәа ажәытәӡатәи аамҭақәа раахыс еилкаан (ҳ.ҟ. 240{{nbsp}}шықәса еиҳамкәа)<ref name="stephyau">{{статья |заглавие=Far eastern observations of Halley’s comet: 240{{nbsp}}BC to AD{{nbsp}}1368 |издание=Journal of the British Interplanetary Society |том=38 |страницы=195—216 |issn=0007-084X |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1985JBIS...38..195S |язык=en |автор=Stephenson F. R., Yau K. K. C. |месяц=5 |год=1985}}</ref>; ацәырҵра апериод аарԥшын 1705{{nbsp}}шықәсазы. || «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8889 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8030 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Суйсэй|Суисеи]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 151000 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 596 || Азааигәахара |- | [[26P/Григга — Скьеллерупа|26P/Григг — Скьеллеруп]] || 1902 || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1992 || style="text-align:right;"| 200 || Азааигәахара |- | [[19P/Борелли]] || 1904 || {{lang-en2|[[Deep Space{{nbsp}}1]]}} || 2001 || style="text-align:right;"| ? || Азааигәахара |- | [[81P/Вильда]] || 1978 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2004 || style="text-align:right;"| 240 || Аизааигәахара; Аҿырԥштәқәа Адгьыл ахь рырхынҳәра |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Дип Импакт]]» || 2005 || style="text-align:right;"| 0|| Аизааигәахара; иҷыдоу амодуль (аимпактор) агәыцәи реиҿасра |- | [[103P/Хартли]] || 1986 || «[[Дип Импакт]]» || 2010 || style="text-align:right;"| 700 || Азааигәахара |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2011 || style="text-align:right;"| 181 || Азааигәахара |- | [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко]] || 1969 || «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» || 2014 || style="text-align:right;" | 0 || [[квазиспутник|Квазимҩанызас]] аорбита аҭалара; аҭоурыхаҿы раԥхьаӡакәны акомета аҿы итатоу атәара («[[Филы (спускаемый аппарат)|Филы]]» амодуль) |- | [[311P/PANSTARRS]] || 2013 || «[[Тяньвэнь-2|Тиануен-2]]» || 2025 || style="text-align:right;"| — || Аорбита аҭалара 2035 шықәсазы иазыԥшуп |} === Иазԥхьагәаҭоу аҭҵаарақәа === [[Comet Interceptor]] — (ҵакыла — «Акометақәа рырҭаслымга») — [[Европейское космическое агентство|Европатәи акосмостә агентра]] (ЕКА) [[автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциа]] ауп, 2029 шықәсазы здәықәҵара азԥхьагәаҭоу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Comet_Interceptor/Comet_Interceptor_construction_moves_forward|title=Comet Interceptor construction moves forward|lang=en|website=www.esa.int|access-date=2025-04-05}}</ref>. Акосмостә ныҟәага [[Амра|Амра]]-[[Адгьыл|Адгьыл]] аҭыԥ [[Точки Лагранжа|L<sub>2</sub>]] аҿы иҟалоит, насгьы хышықәса рҟынӡа иазыԥшызаауеит, [[долгопериодическая комета|апериод ду змоу акомета]] иалшо атраекториеи аццакреи рыла иԥыраанӡа<ref>{{Cite web|url=https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|title=Wayback Machine|website=www.lpi.usra.edu|archive-url=http://web.archive.org/web/20240221080443/https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|archive-date=2024-02-21|access-date=2025-04-05}}</ref>. Аԥырразы ианаало акомета аԥшаара дгьыл аҿы иҟоу [[Обсерватория|аобсерваториеқәа]] ирыдҳәалоуп, иаҳҳәап, [[Pan-STARRS]], [[ATLAS (система телескопов)|ATLAS]], мамзаргьы ԥхьаҟатәи [[Legacy Survey of Space and Time]] (LSST) насгьы [[Обсерватория имени Веры Рубин|Вера Рубин лобсерваториа]]<ref name=":0" />. Апериод ду змоу акомета цәырымҵыр, мамзаргьы уи аиасра залымшозар, усҟан апериод кьаҿ змоу арезервтә комета [[73P/Швассмана — Вахмана|73P/Швассман — Вахман]] аҭҵаара алыршахоит<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.cometinterceptor.space/uploads/1/2/3/7/123778284/comet_interceptor_executive_summary.pdf|title="Comet Interceptor - Executive Summary"|lang=en|author=Jones, Geraint|date=2019-06-02}}</ref>. == Акометақәеи Адгьыли == Акосмостә шкалаҿы акометақәа [[Масса|рыкапан]] маҷуп — Адгьыл акапан аасҭа миллиардынтә раҟара еиҵоуп, насгьы урҭ рҵыхәақәа рҟынтәи аматериа [[плотность|аилаӷәӷәара]] ноль иаҟароуп ҳәа ҳҳәар ауеит. Убри аҟнытә «ажәҩантә сасцәа» Амратә системаҿы иҟоу апланетақәа зынӡа ирныруам. Иаҳҳәап, 1910 шықәса лаҵарамзазы Адгьыл Галлеи икомета аҵыхәа иаҩсит, аха ҳапланета аныҟәараҿы ԥсахрақәак ҟамлеит. Даҽа ганкахьалагьы, акомета ду апланета ианаҿаслакь, апланета атмосфереи амҳалдызасфереи рҿы анырра дуқәа аанагар алшоит. Ас еиԥш иҟоу аиҿасра азы ибзиоу, ибзианы иҭҵаау ҿырԥштәыс иҟалеит [[D/1993 F2 (Шумейкеров — Леви)|акомета Шумеикер — Леви{{nbsp}}9]] аҟынтәи аԥҽыхақәеи [[Иупитер|Иупитери]] 1994 шықәса ԥхынгәымзазы реиҿасра. Естониатәи астроном [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]] иҟаиҵаз аҳасабрақәа рыла, Адгьыли акометақәа ргәыцәқәеи реиҿасра алыршара<ref name="Кругосвет" />: {| class="wikitable" |- ! Агәыцә адиаметр, км !! Аиҿасрақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара, млн{{nbsp}}шықәса |- | 0,5—1 || 1,3 |- | 1—2 || 5,6 |- | 2—4 || 24 |- | 4—8 || 110 |- | 8—17 || 450 |- | >{{nbsp}}17 || 1500 |} Америкатәи астрофизик [[Рэндалл, Лиза|Лиза Рандалл]] лажәақәа рыла, Адгьыл абиосфераҿы периодла иҟалоз [[Массовое вымирание|ақәӡаара ӷәӷәақәа]] [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи акометақәа реиҿасра иахҟьаны иҟалон<ref>''Лиза Рэндалл.'' Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2016. — 506 с. — ISBN 978-5-91671-646-7. — С. 314.</ref>. == Акомета адырга == Акомета адырга ☄ (браузерқәак рҿы имааԥшыр ҟалоит) иуԥылоит [[Юникод]] жәабатәи аԥхьаӡац 9732 мамзаргьы жәафтәи аԥхьаӡац 2604 аҵаҟа, насгьы HTML акод ахь иҭагалатәуп мамзаргьы. == Агалереиа == <center><gallery widths="150" heights="150" perrow="5"> Comet P1 McNaught02 - 23-01-07.jpg|Акомета [[C/2006{{nbsp}}P1 (Макнота)|C/2006{{nbsp}}P1 (Макнот)]], уи 2007{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду ҳәагьы еицырдыруеит; азҿлымҳаратә фотосахьа Great Comet of 1882.jpg|[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|1882{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду]], [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа ргәыԥ]] аҟынтәи; [[Южноафриканская астрономическая обсерватория|ЮААО]] афотоҭыхымҭа Great Comet 1861 (128495343).jpg|[[Большая комета 1861 года|1861 шықәсазтәи Акомета ду]]; [[Вайсс, Эдмунд|Едмунд Ваис]] исахьаҭыхымҭа X-rays from Hyakutake.jpg|Акомета [[C/1996{{nbsp}}B2 (Хякутакэ)|C/1996{{nbsp}}B2 (Хиакутаке икомета)]]; [[ROSAT]] амҩаныза ала [[Рентгеновское излучение|арентгентә лашарақәа рдиапазон]] аҿы иҭыхуп Comet-C2013A1-SidingSpring-NearMars-Hubble-20141019.jpg|Акомета [[C/2013 A1 (Макнота)|C/2013 A1 (Макнот икомета)]] [[Марс]] азааигәара ииасуеит 2014 шықәса жьҭаарамза 19 рзы («[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» аҭыхымҭақәа ҩба реилаҵа)<ref group="прим.">Афаил ахҳәааҿы НАСА аҟынтәи аилыркаара ыҟоуп, ари асахьа зныктәи аҭагалараан изалхымыз иазкны.</ref> Comets WISE.jpg|[[NEOWISE]] апрограмма аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшыз 20{{nbsp}}комета ([[Инфракрасное излучение|ИК]]-адиапазон асахьа) Lovejoy-hi1a srem dec12 14.gif|[[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц игәыԥ]] аҟынтәи акомета [[C/2011{{nbsp}}W3 (Лавджоя)|C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета)]] Амра иазааигәахоит, уи [[Хвост кометы|аҵыхәеи]] [[Солнечный ветер|амратә ԥшеи]] реидҳәалара убарҭоуп; Аҭыхымҭа [[STEREO|STEREO-A]] ITS Impact.gif|Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] иаҿасаанӡа аҵыхәтәантәи аминуҭқәа рзы «[[Дип Импакт]]» азонд аҿасырҭа аҟынтәи асахьа Encke tail rip of.gif|[[Комета Энке|Енке икомета]] [[Хвост кометы|аҵыхәа]] [[Корональные выбросы массы|акороналтә капан аҭыҵра]] иҿнажәоит </gallery></center> == Шәахә. иара уб. == * [[Большая комета|Акомета ду]] * [[Список короткопериодических комет|Апериод кьаҿ змоу акометақәа рсиа]] * [[Список некоторых долгопериодических комет|Апериод ду змоу акометақәа рсиа]] * [[Список гиперболических комет|Агиперболатә кометақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist |group="прим."}} '''Источники''' {{Reflist|refs= <ref name=DE_1959>{{книга |автор = [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Всехсвятский С. К.]] |часть = Кометы |заглавие = [[Детская энциклопедия|Детская энциклопедия для среднего и старшего возраста]]. Том 2. Земная кора и недра Земли. Мир небесных тел. |ссылка часть = |ответственный = ред. тома В. А. Касименко |место = М. |издательство = Издательство Академии педагогических наук СССР |издание = 1 изд |год = 1959 |страницы = 399 |страниц = 544 }}</ref> }} == Алитература == * {{книга |автор=Лиза Рэндалл |заглавие=Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной |оригинал=Lisa Randall: "Dark Matter and the Dinosaurs: The Astounding Interconnectedness of the Universe" |место=М. |издательство=Альпина Нон-фикшн |год=2016 |allpages=506 |серия= |isbn=978-5-91671-646-7 |ref=Рэндалл }} * ''Левин Б. Ю., Симоненко А. Н.'' Комета Галлея. — М.: Знание, 1984. — 64 с., ил. — (Новое в жизни, науке, технике. Сер. Космонавтика, астрономия; № 1). == Азхьарԥшқәа == * {{cite web |author=[[Бурба, Георгий Александрович|Г. Бурба]] |url=http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |title=Как сесть на хвост кометы? |date=2006-11-28 |publisher=Вокруг света |archive-url=https://web.archive.org/web/20210505170515/https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |archive-date=2021-05-05}} — популярная статья о кометах * [http://www.cometography.com/ Кометография] * [https://ufn.ru/ru/articles/1996/4/c/ Столкновение кометы Шумейкеров — Леви{{nbsp}}9 с Юпитером: что мы увидели] // «Физика наших дней» * ''Уильям Нейпьер''. [http://www.scribd.com/doc/9726345 Опасность комет и астероидов] * [http://img.gazeta.ru/files3/657/3664657/pl-pic4_zoom-1024x.jpg Кометы в Солнечной системе], [[инфографика]] * [http://smallbodies.ru/ Каталог орбитальной эволюции малых тел Солнечной системы] * [https://web.archive.org/web/20120310041649/http://www.orc.ru/~azorcord/page_rus.htm ''Zlobin{{nbsp}}A.{{nbsp}}E.'' Quasi Three-dimensional Modeling of Tunguska Comet Impact (1908)], paper of AIAA{{nbsp}}2007 Planetary Defense Conference{{In lang|en}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:комета}} 33vmjxiepgpmsgwq9u9nv6qyve30f1e Акомета 0 55827 172736 2026-08-26T18:35:08Z Nart17 17397 Аиҭагара [[:ru:Комета]] аҟынтәи (CC BY-SA 4.0; авторцәа — аҭоурых аҿы). Аиҭагаҩ: Айнар Читанава. Nart17 translation team. 172736 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="width: 300px;" | {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Deep Impact HRI.jpeg|x150px|Акомета 9P/Темпель; «Дип{{nbsp}}Импакт» азонд ала иҭыхыз {{num|67|секундқәак}} рышьҭахь абри аппарат иҭнажьыз аимпактори иареи реиҿасра ашьҭахь]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:67P Churyumov-Gerasimenko - Rosetta (32755885495).png|x150px|Акомета 67P/Чуриумов — Герасименко; «Розетта» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:17pHolmes 071104 eder vga.jpg|x122px|Акомета 17P/Холмси уи аионтә [[Хвост кометы|ҵыхәа]] иаҵәеи; азҿлымҳаратә фотосахьа, ателескоп ала аҭеиҭыԥш]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Comet Wild2.jpg|x122px|Акомета 81P/Вильда; «Стардаст» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Comet-Hale-Bopp-29-03-1997 hires adj.jpg|x200px|Акомета C/1995{{nbsp}}O1 (Хеил — Бопп ркомета); азҿлымҳаратә фотосахьа]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Iss030e015472 Edit.jpg|x200px|Акомета C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета); Жәларбжьаратәи акосмостә станциа аҟынтәи иҭыхуп]] |} |- | Армарахьтә арӷьарахь, хыхьынтә ҵаҟа: ** Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпель икомета]]; абри аппарат иҭнажьуа аҿасырҭеи иареи реиҿасра ашьҭахь {{num|67|секундқәа}} рышьҭахь «[[Дип Импакт]]» ҳәа изышьҭоу азонд ала иҭыху; ** Акомета [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко ркомета]]; «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[17P/Холмса|17P/Холмс икометеи]] уи аионтә ҵыхәа иаҵәеи; азҿлымҳаратә фото, ателескоп ала аҭеиҭыԥш; ** Акомета [[81P/Вильда|81P/Вильд икомета]]; «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|C/1995 O1 (Хеил — Бопп ркомета)]]; азҿлымҳаратә фото; ** Акомета [[C/2011 W3 (Лавджоя)|C/2011 W3 (Лавџьои икомета)]]; [[Международная космическая станция|МКС]] аҟынтәи иаагоуп. |} '''Акомета''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи κομήτης) — [[небесное тело|ажәҩантә цәеижь]] хәыҷы ауп, [[Амра|Амра]] иакәшо даараӡа еиҵыху аорбитала, [[Коническое сечение|аконустә ҟәша]] ацәаҳәа асахьа змоу. Акомета Амра иазааигәахацыԥхьаӡа [[Кома (комета)|акома]] шьақәнаргылоит, зны-зынлагьы арчыи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу [[Хвост кометы|аҵыхәа]] ҟанаҵоит. 2021 шықәса нанҳәамзазынӡа [[Амратә система|Амратә система]] аҩныҵҟатәи арегион, мамзаргьы [[Планета|апланетақәа]] ррегион иҭаҳауа 6996 комета аарԥшын<ref name="Известные объекты Солнечной системы">{{cite web|author=Wm. Robert Johnston|title=Known populations of solar system objects|url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|website=Johnston's Archive|date=2021-09-01|access-date=2022-02-02|lang=en|archive-date=2022-01-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20220104010545/http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|url-status=live}}</ref>. == Азеиԥш дыррақәа == Иҟалап, апериод ду змоу акометақәа Амратә система аҩныҵҟатәи [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи иаауазар, хыԥхьаӡара рацәала акометатә гәыцәқәа змоу. Амратә система акәша-мыкәша иҟоу ацәеижьқәа, еиҳарак, Амра ианазааигәахо иҭабо амаҭәашьарқәа (аӡы, аметан, егьырҭ арчқәа) рыла ишьақәгылоуп. Иахьа уажәраанӡа 400 инареиҳаны [[Список короткопериодических комет|апериод кьаҿ змоу акометақәа]] аарԥшуп<ref>{{Cite web |url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |title=HORIZONS System |access-date=2020-06-26 |archive-date=2011-08-20 |archive-url=https://www.webcitation.org/614UPJX30?url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |url-status=live }}</ref>. Урҭ рҟынтәи 200{{nbsp}}раҟара [[Перигелий|аперигели]] знык еиҳаны ианахысуаз рбахьеит. Урҭ рахьтә жәпакы аҭаацәарақәа ҳәа изышьҭоу ирыҵанакуеит. Иаҳҳәап, зегь раасҭа апериод кьаҿ змоу акометақәа реиҳарак (урҭ Амра инагӡоу ракәшара 3—10{{nbsp}}шықәса ицоит) [[Иупитер|Иупитер]] аҭаацәара шьақәдыргылоит. Хыԥхьаӡарала маҷк еиҵоуп [[Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун]] рҭаацәарақәа (аҵыхәтәантәиахь, ҷыдала, еицырдыруа [[комета Галлея|Галлеи икомета]]гьы аҵанакуеит). [[Файл:Cometorbit-ru.svg|thumb|Акометақәа еиҵыху [[Орбита|аеллипстә орбитақәа]] рыла еиҭаҵуеит. Иазгәашәҭ еиуеиԥшым ҩ-ҵыхәак.]] [[Космическое пространство|Акосмос]] аҵауларантәи иаауа акометақәа анаҟәратә обиектқәа реиԥш иубоит; рышьҭахь [[хвост кометы|аҵыхәа]] еиҵыхуп, зны-зынла миллионқәак километра раҟара ауранӡа инаӡо. Акомета агәыцә — [[кома (комета)|акома]] захьӡу аԥсҭҳәатә хҩала ихҟьоу ахәҭаҷ ӷәӷәақәа рыла ишьақәгылоуп. Километрақәак адиаметр змоу агәыцә иаакәыршаны 80 нызқь км аҭбаара змоу акома амазар алшоит. Амра ашәахәа ацәқәырԥақәа акома аҟынтәи арчы ахәҭақәа ҭыганы, шьҭахьҟа идыршәуеит, насгьы ашьҭахьҟа акосмос аҿы иныҟәо алҩа зҵоу аҵыхәа ду шьақәгылоит. Акометақәа рылашара Амреи дареи ирыбжьоу абжьаӡара ӷәӷәала иадҳәалоуп. Акометақәа зегьы рҟынтәи, блала иубартә еиԥш Амреи Адгьыли ирзааигәахо маҷуп. Урҭ рахьтә еиҳа иналукааша зны-зынла «[[Большая комета|акомета дуқәа (акомета дуӡӡақәа)]]» ҳәа ирышьҭоуп. Ҳара иаҳбо [[метеор|аметеорқәа]] («икаҳауа аеҵәақәа») жәпакы акометақәа ирхылҵыз роуп. Урҭ акомета иацәыӡыз ахәҭаҷқәа роуп, апланетақәа рыатмосфера ианалало ибылуа. Аеҵәабжьаратәи [[2I/Борисова|2I/Борисов]] икомета аспектр аҭҵаара алҵшәақәа иаадырԥшуеит егьырҭ апланетатә системақәа рҿы акометақәа ырҿиара Амратә системаҿы [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]ҿы акометақәа рышьақәгылара иахылҿиааз апроцессқәа иреиԥшу апроцессқәа ирылҵшәаны ишышьақәгылаз<ref>[http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en The Gran Telescopio Canarias (GTC) obtains the visible spectrum of C/2019 Q4 (Borisov), the first confirmed interstellar comet] {{Wayback|url=http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en |date=20190916194923 }}, Sep. 14, 2019</ref>. == Аноменклатура == Иҳаҩсыз ашәышықәсақәа рзы акометақәа ахьӡқәа рыҭара аԥҟарақәа изныкымкәа ирыԥсахит, еиҳа иҭырҵааит. XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа акометақәа реиҳарак рыхьӡқәа ианыԥшааз ашықәс ала ирырҭон, зны-зынла уи ашықәс азы акометақәа рацәаны иҟазҭгьы, ашәахәа ма ашықәс аамҭа иазкны иҵегьы аилыркаа ҟарҵон. Иаҳҳәап, «[[Большая комета 1680 года|Акомета ду 1680]]», «[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|Цәыббрамзатәи акомета ду 1882]]», «[[C/1910 A1 (Большая январская комета)|Ҽынлатәи акомета 1910]]» («Ажьырныҳәамзатәи акомета ду 1910»). [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]] акометақәа 1531, 1607, 1682 кометак шакәу анышьақәирӷәӷәа, насгьы 1759 шықәсазы ихынҳәуеит ҳәа аниҳәа ашьҭахь, [[Комета Галлея|акомета Галлеи]] ҳәа ахьӡ аҭахеит. Аҩбатәии ахԥатәии апериодтә кометақәа рыхьӡқәа [[Комета Энке|Енке]]и [[3D/Биэлы|Биеле]]и рыхьӡырҵеит, урҭ рорбитақәа зыԥхьаӡаз аҵарауаа раҳаҭыр азы, актәи акомета [[Мешен, Пьер|Мешен]], аҩбатәи [[Мессье, Шарль|Мессие]] XVIII-тәи ашәышықәсазы ишҭырҵаауазгьы. Анаҩс, апериодтә кометақәа урҭ раԥхьаартҩцәа рыхьӡқәа рырҭон. Знызаҵәыктәи аперигели ахысраан игәаҭаз акометақәа рцәырҵра ашықәс ала ахьӡқәа рырҭон. XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы акометақәа раартрақәа лассы-лассы иҟало ианалага, акометақәа рыхьӡҵаразы аиқәшаҳаҭра шьақәдыргылеит, уи иахьанӡагьы аус ауеит. Акомета ахатәы хьӡы анаиуа хҩык ихьыԥшым ахылаԥшыҩцәа ианырыԥшаалак ашьҭахь ауп. Аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы аҵарауаа ргәыԥ дуқәа зымаҵ руа амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаартхеит; абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы акометақәа амыругақәа рыхьӡқшагьы рхырҵоит. Иаҳҳәап, акомета C/1983{{nbsp}}H1 (IRAS — Араки — Алкок) [[IRAS]] амҩанызеи, астрономцәа-абзиабаҩцәеи Гэнъити Араки (荒貴源一) Џьорџь Алкоки (англ. George Alcock) еихьыԥшымкәа иаадыртит. Анкьа, астрономцәа ргәыԥк акометақәа рацәаны иаадыртуазҭгьы, ахьӡ аԥхьаӡац ацырҵон (аха апериодтә кометақәа рзы мацара), иаҳҳәап, акометақәа Шумеикер — Леви 1—9. Уажәы есышықәса еиуеиԥшым амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаадыртуеит, убри аҟнытә уи аҩыза асистема ахархәара маншәалаӡам. Уи аҭыԥан акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы иҷыдоу асистема рхы иадырхәоит. 1994 шықәсанӡа акометақәа раԥхьаӡа аамҭалатәи ахьӡқәа рырҭон, урҭ анаартыз ашықәси алаҭын нбан хәыҷи рыла ишьақәгылаз, уи иаанарԥшуеит иалкаау ашықәс азы урҭ раартра еишьҭагыланы ишыҟаз (иаҳҳәап, [[комета Беннетта|Беннет икомета]] ажәбатәи акомета акәын 1969 шықәсазы иаартыз, насгьы аартраан аамҭалатәи ахьӡ 1969i аиуит). Акомета [[перигелий|аперигели]] ианахыслакь ашьҭахь, уи аорбита шьақәырӷәӷәахон, насгьы акомета еснагьтәи ахьӡ арҭон, уи аперигели ианхыҵыз ашықәси, уи ашықәс азы аперигели ианхыҵыз аишьҭагылашьа узырбо римтәи аԥхьаӡаци рыла ишьақәгылан. Убас, акомета 1969i еснагьтәи рбагас 1970{{nbsp}}II арҭеит (1970 шықәсазы аперигели иахысыз аҩбатәи акомета). Иаартыз акометақәа рхыԥхьаӡара еизҳацыԥхьаӡа, ари апроцедура даара иманшәаламхо иалагеит. 1994 шықәсазы [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы асистема ҿыц иақәшаҳаҭхеит. Иахьазы, акомета ахьӡ иаҵанакуеит ианаартыз ашықәс, аартра аныҟалаз амза абжа узырбо анбан, насгьы уи амза абжа аҩныҵҟа иаартыз аԥхьаӡац. Ари асистема [[Астероид|астероидқәа]] рыхьӡҵаразы рхы иадырхәо асистема иеиԥшуп. Убасала, 2006 шықәса жәабранмза аҩбатәи азбжазы иаартыз аԥшьбатәи акомета 2006{{nbsp}}D4 ҳәа ахьӡ аманы иҟоуп. Акомета ахьӡ аԥхьа иҟоуп акомета аԥсабара аазырԥшуа аԥынгыла. Абарҭ аԥынгылақәа рхы иадырхәоит: * P/ — апериод кьаҿ змоу акомета (даҽакала иуҳәозар, зпериод {{num|200|шықәса}} раасҭа еиҵоу, мамзаргьы ҩба ма еиҳаны аперигели амҩақәа рҿы игәаҭаз акомета); * C/ — апериод ду змоу акомета; * I/ — аеҵәабжьаратә комета, даҽакала иуҳәозар, зорбитатә ексцентриситет 1 аасҭа еиҳау акомета; * X/ — ззын ииашоу аорбита аԥхьаӡара залмыршахаз акомета (абжьааԥны аҭоурыхтә кометақәа рзы); * D/ — еилабгаз, мамзаргьы ирӡыз акометақәа; * A/ — акомета ҳәа ирыԥхьаӡоз, аха ииашаҵәҟьаны [[Астероид|астероидқәа]]ны иҟаз аобиектқәа. Иаҳҳәап, 1995 шықәса нанҳәамза актәи азбжазы иԥшааз раԥхьатәи [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]], C/1995{{nbsp}}O1 ҳәа ахьӡ аҭахеит. Абжьааԥны аперигели аҩбатәи аиасра ашьҭахь, апериодтә кометақәа аишьҭагыларатә ԥхьаӡац роуеит. Убас, Галлеи икомета раԥхьаӡакәны иангәаҭаз 1682 шықәсазы ауп. Уи ацәырҵраан иахьатәи асистема ала ахьӡ 1P/1682{{nbsp}}Q1 ауп. [[Амратә система|Амратә система]]ҿы акометақәагьы [[Астероид|астероидқәа]]гьы рсиаҿы иарбоу быжь-цәеижьк ыҟоуп. Урҭ [[(2060){{nbsp}}Хирон|(2060) Хирон]] (95P/Хирон), [[(4015){{nbsp}}Вильсон — Харрингтон|(4015) Вилсон — Харрингтон]] (107P/Вилсон — Харрингтон), [[(7968){{nbsp}}Эльст — Писарро|(7968) Елст — Писарро]] (133P/Елст — Писарро), [[(60558){{nbsp}}Эхекл|(60558) Еҳекл]] (174P/Еҳекл), [[(118401){{nbsp}}LINEAR|(118401) LINEAR]] (176P/LINEAR), (323137) 2003 BM<sub>80</sub> (282P/2003 BM<sub>80</sub>), (300163) 2006 VW<sub>139</sub> (288P/2006 VW<sub>139</sub>) уҳәа убас иҵегьы. == Акометақәа реиҿартәышьа == '''Акометақәа рырчытә компонент хадақәа'''<ref name="Кругосвет">[http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html Комета] {{Wayback|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html |date=20170910040811 }} | Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |title=Астрономические наблюдения кометы века: новые, неожиданные результаты |author=Гнедин{{nbsp}}Ю.{{nbsp}}Н. |date= |publisher=[[Астронет]] |access-date=2017-05-05 |archive-date=2017-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170910082506/http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |url-status=live }}</ref> {| class="wikitable" |- ! Атомқәа !! Амолекулақәа !! Аионқәа |- | [[Водород|Н]] || [[Аӡы|Н<sub>2</sub>О]] || H<sub>2</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Кислород|О]] || [[Кислород|О<sub>2</sub>]] || H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Углерод|С]] || С<sub>3</sub> || OH<sup>+</sup> |- | [[Сера|S]] || CN || CO<sup>+</sup> |- | [[Натрий|Na]] || СН || CO<sub>2</sub><sup>+</sup> |- | [[Железо|Fe]] || CO || CH<sup>+</sup> |- | [[Кобальт|Co]] || HCN || CN<sup>+</sup> |- | [[Никель|Ni]] || СН<sub>3</sub>CN || |- | || H<sub>2</sub>CO || |- |} === Агәыцә === {{main|Акомета агәыцә}} [[Файл:Tempel 1 (PIA02127).jpg|thumb|right|[[9P/Темпеля|Акомета Темпель 1]] агәыцә (аппарат «Дип Импакт» афотоҭыхымҭа)]] Агәыцә — акомета акапан зегьы ахьеизгоу ахәҭа ӷәӷәа ауп. Акометақәа ргәыцәқәа иахьазы телескопла рыхәаԥшра залшом, избанзар урҭ еиԥмырҟьаӡакәа ишьақәгыло илашоу аматериала иҵәахуп. Еиҳа еицырдыруа [[Уиппл, Фред Лоуренс|Уиппл]] имодель инақәыршәаны, агәыцә — аметеориттә материа ахәҭаҷқәа злаԥсоу аҵаақәа реилаҵа ауп («асырҳәы ҟьашь» атеориа). Абри аилазаашьала, иҵаау арчқәа рыхҩақәа асабатә хҩақәа рыла еиҭныԥсахлахоит. Арчқәа ԥхацыԥхьаӡа, урҭ ҭабоит, насгьы [[Кометная пыль|асаба]] аԥсҭҳәақәа рыцны ицоит. Уи ауп изыхҟьо акометақәа рҿы арчи асабеи рҵыхәақәа рышьақәгылара<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html">{{cite web |url= http://galspace.spb.ru/index118.html |title= Малые тела Солнечной системы |publisher= Проект «Исследование Солнечной системы» |access-date= 2013-04-19 |archive-date= 2013-05-15 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130515194610/http://galspace.spb.ru/index118.html |url-status= live }}</ref>. Аха 2005 шықәсазы идәықәҵаз Америкатәи [[Дип Импакт|Deep Impact]] автоматтә станциа ахархәарала имҩаԥгаз аҭҵаарақәа изларҳәо ала, агәыцә даараӡа иҭацәу аматериал ала ишьақәгылоуп, насгьы уи аҭаӡара 80% аанызкыло сабатә гәыԥуп. === Акома === {{main|Акома (акомета)}} Акома — аԥҳал еиԥшу, илашоу, инаҟәыроу, агәыцә иаакәыршоу арчқәеи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу ацәоуп. Абжьааԥны, 100 нызқь инаркны 1,4 миллион километра рҟынӡа агәыцә ахьтә еиҵыхуп. Алашара ақәыӷәӷәара акома аԥсахра алшоит, амра иаҿагыло аганахьала еиҵыхуа. Акома, агәыцә иацны, акомета ахы шьақәнаргылоит. Еиҳарак акома хы-хәҭак рыла ишьақәгылоуп: # Аҩныҵҟатәи (амолекулатә, ахимиатә, афотохимиатә) акома. Абраҟа имҩаԥысуеит зегь реиҳа иӷәӷәоу афизикатәи ахимиатәи апроцессқәа. # Иубарҭоу акома (радикалқәа ркома). # Аультрафиолеттә (атомтә) кома.<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html" /> === Аҵыхәа === {{main|Акомета аҵыхәа}} Акомета лашақәа [[Амра|Амра]] ианазааигәахалак «аҵыхәа» роууеит — [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] аусура иахҟьаны, еиҳарак Амра иаҿаԥшуа аганахь ирхоуп. Акомета аҵыхәеи [[кома (комета)|акомеи]] рыкапан миллионтәи ахәҭа аҵкыс еиҵаны ишыҟоугьы, акомета ажәҩан ианалсуа иубаратәы иҟоу алашара 99,9% рҟынӡа абарҭ арчытә шьақәгыларақәа рҟынтәи ауп ишаауа. Иҟалаз уи ауп, агәыцә даараӡа иҭшәоуп, насгьы уи [[альбедо]] лаҟәуп (аныԥшратә коеффициент)<ref name="Кругосвет" />. Акометақәа рҵыхәақәа урылеи формалеи еиԥшым. Кометақәак рҿы урҭ ажәҩан зегьы иагәылсны иҟоуп. Иаҳҳәап, [[C/1743 X1|1743—1744 шықәсқәа рзтәи акомета]] аҵыхәа 20 миллион км аура аман. 1680 шықәсазтәи [[Большая комета 1680 года|Акомета ду]] (ҳаамҭазтәи асистема инақәыршәаны — C/1680{{nbsp}}V1) аҵыхәа 240 миллион км инаӡон<ref name=DE_1959/>. Иҟан иара убасгьы акомета ([[C/2007 N3 (Лулинь)|C/2007 N3 (Лулин)]]) аҵыхәа ацрыҵра аҿырԥштәқәагьы. Акометақәа рҵыхәақәа иалкаау ацәаҳәақәа рымаӡам, насгьы иҵәцоуп — урҭ урылԥшны аеҵәақәа еилыкка иубарҭоуп — избан акәзар урҭ даараӡа иҵаӷоу аматериа иалхуп (уи аилаӷәӷәара акырӡа еиҵоуп, иаҳҳәап, азажигалка иахылҵуа арчы аилаӷәӷәара аасҭа). Уи аилазаара еиуеиԥшым: арчы ма асаба хәыҷқәа, ма урҭ рыҩбагьы еилаԥсоуп. Асаба рыцқәа реиҳарак рҟазшьа Амратә системаҿы иҟоу астероидтә материал еиԥшуп, уи аанарԥшит «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» ҳәа изышьҭоу акосмостә ӷба акомета [[81P/Вильда]] имҩаԥнагаз аҭҵаара<ref>[http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html Искатели звёздной пыли получили неожиданный материал] {{Wayback|url=http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html |date=20080128083830 }} // membrana.ru (со ссылкой на [http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html news.nationalgeographic.com — «Comet Built Like an Asteroid, Scientists Find»] {{Wayback|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html |date=20080128085419 }})</ref>. Иааизакны иуҳәозар, ари «иумбо акгьы» ауп: ауаҩы акометақәа рҵыхәақәа рыхәаԥшра илшоит, урҭ рҟны иҟоу арчи асабеи ахькаҷҷо азы мацара. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьаҿы, арчы алашара амра ахҟьа аҟынтәи иҭыҵуа [[Ультрафиолетовое излучение|аультрафиолеттә]] шәахәақәеи ахәҭаҷ цәқәырԥақәеи рыла аионизациа иадҳәалоуп, насгьы асаба амра ашәахәақәа рыла иԥсаҟьахоит. Акомета аҵыхәақәеи аформақәеи ртеориа аурыс астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы иаԥиҵеит. Иара иоуп иахьатәи астрономиаҿы ахархәара змоу акомета аҵыхәақәа реихшара зтәугьы. Бредихин акомета аҵыхәақәа хы-хкык рыла еихишеит: ииашоуи иҭшәоуи, ишиашоу Амра аҟынтәи ирхоу; иҭбаау, маҷк ирхәоу, Амра иацәхьаҵуа; икьаҿу, агәҭантәи алашарбага аҟынтәи ӷәӷәала ирнаау. Астрономцәа акометақәа рҵыхәақәа рформақәа абри аҩыза реиԥшымзаарақәа абасала иҳаилдыркаауеит. Акомета шьақәзыргыло ахәҭаҷқәа еиуеиԥшым аилазаареи аҟазшьақәеи рымоуп, насгьы амра ашәахәаркрақәа рҭак еиԥшымкәа иҟарҵоит. Убасала, урҭ ахәҭаҷқәа рымҩақәа аҭыԥҭаӡараҿы «еиҟәыҭхахоит», насгьы акосмостә ныҟәаҩцәа рҵыхәақәа еиуеиԥшым аформақәа роуеит. Акомета агәыцә аҟынтәи иҭыҵуа ахәҭаҷ аццакра Амра аусура иалҵшәаны иҟалаз аццакра аихшьаала ауп — уи Амра аҟынтәи ахәҭаҷахь ирхоуп, насгьы акомета аныҟәара аццакрахь, звектор зорбита иадҳәалоу, убри аҟнытә иҭыҵуа ахәҭаҷқәа зеиԥшла ииашоу ацәаҳәа аҿы акәымкәа, [[синдинама|асиндинама]] ҳәа изышьҭоу [[кривая|архәа]] аҿы иҟалоит. Асиндинама уи аамҭазы акомета аҵыхәа ахьыҟоу аанарԥшуеит. Хаз-хазы иаразнактәи аҭыҵрақәа раан ахәҭаҷқәа [[синхрона|асинхронқәа]] ҳәа изышьҭоу асиндинама аҿы асегментқәа ма ацәаҳәақәа шьақәдыргылоит. Акомета аҵыхәа Амра аҟынтәи акомета аҟынӡа ицо ахырхарҭа заҟа еиԥшымхо, ахәҭаҷқәа рыкапани Амра аусуреи ирхьыԥшуп<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич{{nbsp}}В.{{nbsp}}П.]]|заглавие=Что и как наблюдать на небе|часть=§{{nbsp}}51. Кометы и их наблюдения|год=1984|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|страниц=304|страницы=168—173|место={{М}}|издание=6-е изд}}</ref>. Асиндинқәа рзы <math>1-\mu</math> аҵакы акоуп, аха асинхрон азы даҽакуп. Абра : <math>1-\mu=\frac{F_g-F_r}{F_g}</math> : <math>\mu=\frac{F_r}{F_g}</math> : <math>F_g, F_r</math>— агравитациатә мчреи Амра аҟынтәи иаауа ашәахәаркрақәа рықәыӷәӷәареи, урҭ ахәҭаҷ ианыруеит. Зны-зынла акометақәа [[антихвост|антиҵыхәа]] рымоуп — Амрахь ирхоу аҵыхәа кьаҿ. Антиҵыхәа — >10 [[Микрометр|мкм]] ахәҭаҷ дуқәа рыла ишьақәгылоу асинхронқәа рыпроекциа ауп; игәаҭоуп Адгьыл акомета аорбита аҟьаҟьараҿы ианыҟоу. == Акометақәа рыҭҵаара == Ауаа еснагь иҷыдоу аинтерес аадырԥшуан акометақәа рахь. Урҭ зеиԥшыҟам рҭеиҭыԥш, узқәымгәыӷуа рцәырҵра шәышықәсала еиуеиԥшым амцхаҵарақәа ирхыҵхырҭаны иҟан. Ажәытәуаа илашо аҵыхәа змоу абарҭ акосмостә цәеижьқәа ажәҩан аҿы рцәырҵра ааигәа иҟалараны иҟоу агәаҟрақәеи аамҭа хьанҭақәа ралагареи ирыдырҳәалон. [[Файл:Tapestry of bayeux10.jpg|thumb|right|200px|[[Комета Галлея|Галлеи икомета]] ацәырҵра 1066 шықәсазы. [[Гобелен из Байё|Баиио агобелен]] аԥыҵәҵәа, 1070{{nbsp}}шықәсазшәа]] [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] аамҭазы, хәҭакахьала [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] ибзоурала, акометақәа ажәҩантә цәеижьқәа рыстатус роуит<ref>G. Ranzini — Atlante dell' universo./ Пер. с итал. Г. Семёновой. — М.: Эксмо, 2009. — С. 88.</ref>. 1814 шықәсазы [[Лагранж, Жозеф Луи|Лагранж]] агипотеза ҟаиҵеит<ref>{{статья|автор=Lagrange J. L.|заглавие=Sur l'origine des comètes|издание=Additions à la Connaissance des Temps|год=1814|страницы=211—218|ссылка=https://books.google.com/books?id=8WhYAAAAYAAJ&&pg=PA211}}</ref>, акометақәа ҟалеит апланетақәа рҿы иҟалаз аҭыҵрақәеи аԥжәарақәеи ирыхҟьаны ҳәа; XX-тәи ашәышықәсазы ари агипотеза ирҿион [[Всехсвятский, Сергей Константинович|С. К. Всехсвиатски]]<ref>{{книга|автор=Силкин Б.И.|заглавие=В мире множества лун|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1982|страниц=208|страницы=108—109|тираж=150000}}</ref>. [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] агәраганы дыҟан акометақәа аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара ишахылҵыз<ref>{{статья|автор=Kazimirchak-Polonskaya E. I.|заглавие=The Major Planets as Powerful Transformers of Cometary Orbits|издание=The Motion, Evolution of Orbits, and Origin of Comets|ответственный=edited by G.A. Chebotarev, E.I. Kazimirchak-Polonskaya, [[Марсден, Брайан|B.G. Marsden]]|год=2012|издательство=Springer Science & Business Media|страницы=392|ссылка=https://books.google.com/books?id=cdnsCAAAQBAJ&pg=PA392}}</ref>. Астрономцәа акометақәа рзы зегь рыла аилкаара роуит 1986 шықәсазы қәҿиарала [[Комета Галлея|Галлеи икометахь]] акосмостә ӷба «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» иара убас «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» ҳәа изышьҭоу, насгьы европатәи «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» ҳәа изышьҭоу акометахь қәҿиарала имҩаԥыргаз «аҭаарақәа» рыбзоурала. Урҭ аппаратқәа рҿы иқәыргылаз ирацәаны амыругақәа Адгьылахь ирышьҭуан акомета агәыцә асахьақәеи уи ахҩа иазку еиуеиԥшым адыррақәеи. Ишеилкаахаз ала, Галлеи икомета агәыцә еиҳарак иаабац аҵаа (арацәаҵәыҵәтәи аметантәи ҵаа рыла), иара убасгьы асаба ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп. Урҭ акомета ахҩа шьақәдыргылоит, насгьы Амра иазааигәахацыԥхьаӡа, урҭ рыхәҭак— амра ашәахәақәеи амратә ԥшеи рықәыӷәӷәара аҵаҟа — аҵыхәахь рҽырыԥсахуеит. Аҵарауаа ииашаны ишырыԥхьаӡаз ала, Галлеи икомета агәыцә ашәагаақәа километрақәак ыҟоуп: аура 14, аиҩшаратә ган ала — 7,5. Галлеи икомета агәыцә ииашам аформа амоуп, насгьы аҵәҩан иакәшоит, уи, анемец астроном [[Бессель, Фридрих Вильгельм|Фридрих Бессель]] (1784—1846) ишазгәеиҭахьаз ала, акомета аорбита аҟьаҟьара иаҿагылоуп. Аҵәира аамҭа 53 сааҭ ҟалеит — уи ҩаԥхьа астрономцәа рыԥхьаӡарақәа ибзианы ирықәшәон. 2005 шықәсазы, [[НАСА]] акосмостә ӷба «[[Дип Импакт]]» акомета [[9P/Темпеля|Темпель{{nbsp}}1]] аҿы азонд канажьит, уи ахҟьа асахьақәа аанашьҭит. === Урыстәыла === Акометақәа ирызку адыррақәа [[Киевтәи Урыстәыла|ажәытәӡатәи аурыс]] хроникақәа рҿы иҟоуп [[Повесть временных лет|Иҳаҩсыз ашықәсқәа рҭоурых]] аҿы. Ахроникцәа ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон акометақәа рцәырҵра, избан акәзар урҭ анасыԥдарақәа ршәаџьҳәацәа ҳәа иԥхьаӡан — аибашьра, ачымазара, уҳәа убас иҵегьы. Аха ажәытәтәи Урыстәыла абызшәаҿы акометақәа рзы ҷыдала ахьӡ ыҟамызт, избанзар урҭ аҵыхәа змоу иныҟәо [[Звезда|аеҵәақәа]] ҳәа ирыԥхьаӡон. 1066 шықәсазы, акомета ахҳәаа раԥхьаӡакәны [[Летопись|ахроникақәа]] рдаҟьақәа рахь ианақәшәа, астрономтә обиект иахьӡын «звезда велика; звезда привелика, луце имуши акы кровавы, въсходящи с вечера по заходе солнецьном; звезда образ копииныи; звезда… испущающе луча, еюже прозываху блистаньницю». Ажәа «акомета» [[Аурыс бызшәа|аурыс бызшәа]] иаланагалоит акометақәа ирызку европатәи аусумҭақәа реиҭагақәа ирыцны. Раԥхьаӡа уи аӡбахә ҳԥылоит аизга «Бисер златыи» ([[Луцидариус|«Луцидариус»]], лат. Lucidarius) аҟны, уи адунеи аиҿкаара иазку аенциклопедиа еиԥшуп. «Луцидариус» анемец бызшәа аҟынтә XVI-тәи ашәышықәса алагамҭазы еиҭаган. Аурыс ԥхьаҩцәа рзы ари ажәа ҿыцын аҟынтә, аиҭагаҩ еиҳа иаабац ахьӡ «аеҵәа» ала еиҭеиҳәар акәхеит: «звезда комита даёт блистание от себе яко луч»<ref>''Шамин{{nbsp}}С.{{nbsp}}М.'' История появления слова «комета» в русском языке // И. И. Срезневский и русское историческое языкознание: К 200-летию со дня рождения И. И. Срезневского: сборник статей Международной научной конференции, 26-28 сентября 2012 г. / отв. ред. И. М. Шеина, О. В. Никитин; Рязанский гос университет им. С. А. Есенина. Рязань, 2012. С. 366—372.</ref>. Аха аурыс бызшәаҿы «акомета» аилкаара ӷәӷәала иаланагалеит 1660-тәи ашықәсқәа рызбжаразы, Европа ахыхь ажәҩан аҿы акометақәа анцәырҵыз. Ари ахҭыс ацәырҵра ашҟа азҿлымҳара ду цәырнагеит. Еиҭаргоз аусумҭақәа рыла аурыс ԥхьаҩцәа еилыркааит акометақәа аеҵәақәа зынӡа ишреиԥшым. Ажәҩантә цәеижьқәа дыргаҵас рцәырҵра аганахьала азнеишьа Урыстәылагьы, Европагьы иҟан XVIII-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа, раԥхьатәи аусумҭақәа акометақәа «џьашьахәыла» ишыҟоу мап ацәызкуа анцәырҵыз. Акомета иазку европатәи аҭҵаарадырратә дыррақәа рышьҭкаара аурыс ҵарауаа ирылнаршеит урҭ рыҭҵаараҿы рхатә лагала аҟаҵара. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] (1831—1904) акометақәа рыԥсабара, акометақәа рҵыхәақәа рхылҵшьҭреи, урҭ рформақәа реиԥшымреи рзы [[Теория|атеориа]] еизак шьақәиргылеит<ref>[[Детская энциклопедия]] «Мир небесных тел. Числа и фигуры.» — Глав. ред. [[Маркушевич, Алексей Иванович|А. И. Маркушевич]] — М.: Педагогика, Москва, 1972. — С. 187.</ref>. === Акометақәа рыҭҵааҩцәа === * [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Сергеи Константин-иԥа Всехсвиатски]] * [[Крейц, Генрих|Генрих Креиц]] * [[Орлов, Сергей Владимирович (астроном)|Сергеи Владимир-иԥа Орлов]] * [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Александр-иԥа Бредихин]] == Акосмостә ӷбақәа рыла аҭҵаарақәа == {| class="wikitable sortable toptextcells" ! colspan=2 | Акомета !! colspan=3 | Аҭаара !! rowspan=2 | Азгәаҭақәа |- ! Ахьӡ !! style="width:12em" | Аартра ашықәс !! Акосмосныҟәгага !! Арыцхә !! Азааигәахара абжьаӡара (км) |- | [[21P/Джакобини — Циннера|21P/Џьакобини — Циннер]] || 1900 || «[[Международный исследователь комет|Жәларбжьаратәи акометақәа рыҭҵааҩы]]» || 1985 || style="text-align:right;"| 7800 || Аԥырра |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || rowspan=4 data-sort-value=-240 | Ацәырҵрақәа ажәытәӡатәи аамҭақәа раахыс еилкаан (ҳ.ҟ. 240{{nbsp}}шықәса еиҳамкәа)<ref name="stephyau">{{статья |заглавие=Far eastern observations of Halley’s comet: 240{{nbsp}}BC to AD{{nbsp}}1368 |издание=Journal of the British Interplanetary Society |том=38 |страницы=195—216 |issn=0007-084X |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1985JBIS...38..195S |язык=en |автор=Stephenson F. R., Yau K. K. C. |месяц=5 |год=1985}}</ref>; ацәырҵра апериод аарԥшын 1705{{nbsp}}шықәсазы. || «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8889 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8030 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Суйсэй|Суисеи]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 151000 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 596 || Азааигәахара |- | [[26P/Григга — Скьеллерупа|26P/Григг — Скьеллеруп]] || 1902 || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1992 || style="text-align:right;"| 200 || Азааигәахара |- | [[19P/Борелли]] || 1904 || {{lang-en2|[[Deep Space{{nbsp}}1]]}} || 2001 || style="text-align:right;"| ? || Азааигәахара |- | [[81P/Вильда]] || 1978 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2004 || style="text-align:right;"| 240 || Аизааигәахара; Аҿырԥштәқәа Адгьыл ахь рырхынҳәра |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Дип Импакт]]» || 2005 || style="text-align:right;"| 0|| Аизааигәахара; иҷыдоу амодуль (аимпактор) агәыцәи реиҿасра |- | [[103P/Хартли]] || 1986 || «[[Дип Импакт]]» || 2010 || style="text-align:right;"| 700 || Азааигәахара |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2011 || style="text-align:right;"| 181 || Азааигәахара |- | [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко]] || 1969 || «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» || 2014 || style="text-align:right;" | 0 || [[квазиспутник|Квазимҩанызас]] аорбита аҭалара; аҭоурыхаҿы раԥхьаӡакәны акомета аҿы итатоу атәара («[[Филы (спускаемый аппарат)|Филы]]» амодуль) |- | [[311P/PANSTARRS]] || 2013 || «[[Тяньвэнь-2|Тиануен-2]]» || 2025 || style="text-align:right;"| — || Аорбита аҭалара 2035 шықәсазы иазыԥшуп |} === Иазԥхьагәаҭоу аҭҵаарақәа === [[Comet Interceptor]] — (ҵакыла — «Акометақәа рырҭаслымга») — [[Европейское космическое агентство|Европатәи акосмостә агентра]] (ЕКА) [[автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциа]] ауп, 2029 шықәсазы здәықәҵара азԥхьагәаҭоу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Comet_Interceptor/Comet_Interceptor_construction_moves_forward|title=Comet Interceptor construction moves forward|lang=en|website=www.esa.int|access-date=2025-04-05}}</ref>. Акосмостә ныҟәага [[Амра|Амра]]-[[Адгьыл|Адгьыл]] аҭыԥ [[Точки Лагранжа|L<sub>2</sub>]] аҿы иҟалоит, насгьы хышықәса рҟынӡа иазыԥшызаауеит, [[долгопериодическая комета|апериод ду змоу акомета]] иалшо атраекториеи аццакреи рыла иԥыраанӡа<ref>{{Cite web|url=https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|title=Wayback Machine|website=www.lpi.usra.edu|archive-url=http://web.archive.org/web/20240221080443/https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|archive-date=2024-02-21|access-date=2025-04-05}}</ref>. Аԥырразы ианаало акомета аԥшаара дгьыл аҿы иҟоу [[Обсерватория|аобсерваториеқәа]] ирыдҳәалоуп, иаҳҳәап, [[Pan-STARRS]], [[ATLAS (система телескопов)|ATLAS]], мамзаргьы ԥхьаҟатәи [[Legacy Survey of Space and Time]] (LSST) насгьы [[Обсерватория имени Веры Рубин|Вера Рубин лобсерваториа]]<ref name=":0" />. Апериод ду змоу акомета цәырымҵыр, мамзаргьы уи аиасра залымшозар, усҟан апериод кьаҿ змоу арезервтә комета [[73P/Швассмана — Вахмана|73P/Швассман — Вахман]] аҭҵаара алыршахоит<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.cometinterceptor.space/uploads/1/2/3/7/123778284/comet_interceptor_executive_summary.pdf|title="Comet Interceptor - Executive Summary"|lang=en|author=Jones, Geraint|date=2019-06-02}}</ref>. == Акометақәеи Адгьыли == Акосмостә шкалаҿы акометақәа [[Масса|рыкапан]] маҷуп — Адгьыл акапан аасҭа миллиардынтә раҟара еиҵоуп, насгьы урҭ рҵыхәақәа рҟынтәи аматериа [[плотность|аилаӷәӷәара]] ноль иаҟароуп ҳәа ҳҳәар ауеит. Убри аҟнытә «ажәҩантә сасцәа» Амратә системаҿы иҟоу апланетақәа зынӡа ирныруам. Иаҳҳәап, 1910 шықәса лаҵарамзазы Адгьыл Галлеи икомета аҵыхәа иаҩсит, аха ҳапланета аныҟәараҿы ԥсахрақәак ҟамлеит. Даҽа ганкахьалагьы, акомета ду апланета ианаҿаслакь, апланета атмосфереи амҳалдызасфереи рҿы анырра дуқәа аанагар алшоит. Ас еиԥш иҟоу аиҿасра азы ибзиоу, ибзианы иҭҵаау ҿырԥштәыс иҟалеит [[D/1993 F2 (Шумейкеров — Леви)|акомета Шумеикер — Леви{{nbsp}}9]] аҟынтәи аԥҽыхақәеи [[Иупитер|Иупитери]] 1994 шықәса ԥхынгәымзазы реиҿасра. Естониатәи астроном [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]] иҟаиҵаз аҳасабрақәа рыла, Адгьыли акометақәа ргәыцәқәеи реиҿасра алыршара<ref name="Кругосвет" />: {| class="wikitable" |- ! Агәыцә адиаметр, км !! Аиҿасрақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара, млн{{nbsp}}шықәса |- | 0,5—1 || 1,3 |- | 1—2 || 5,6 |- | 2—4 || 24 |- | 4—8 || 110 |- | 8—17 || 450 |- | >{{nbsp}}17 || 1500 |} Америкатәи астрофизик [[Рэндалл, Лиза|Лиза Рандалл]] лажәақәа рыла, Адгьыл абиосфераҿы периодла иҟалоз [[Массовое вымирание|ақәӡаара ӷәӷәақәа]] [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи акометақәа реиҿасра иахҟьаны иҟалон<ref>''Лиза Рэндалл.'' Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2016. — 506 с. — ISBN 978-5-91671-646-7. — С. 314.</ref>. == Акомета адырга == Акомета адырга ☄ (браузерқәак рҿы имааԥшыр ҟалоит) иуԥылоит [[Юникод]] жәабатәи аԥхьаӡац 9732 мамзаргьы жәафтәи аԥхьаӡац 2604 аҵаҟа, насгьы HTML акод ахь иҭагалатәуп мамзаргьы. == Агалереиа == <center><gallery widths="150" heights="150" perrow="5"> Comet P1 McNaught02 - 23-01-07.jpg|Акомета [[C/2006{{nbsp}}P1 (Макнота)|C/2006{{nbsp}}P1 (Макнот)]], уи 2007{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду ҳәагьы еицырдыруеит; азҿлымҳаратә фотосахьа Great Comet of 1882.jpg|[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|1882{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду]], [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа ргәыԥ]] аҟынтәи; [[Южноафриканская астрономическая обсерватория|ЮААО]] афотоҭыхымҭа Great Comet 1861 (128495343).jpg|[[Большая комета 1861 года|1861 шықәсазтәи Акомета ду]]; [[Вайсс, Эдмунд|Едмунд Ваис]] исахьаҭыхымҭа X-rays from Hyakutake.jpg|Акомета [[C/1996{{nbsp}}B2 (Хякутакэ)|C/1996{{nbsp}}B2 (Хиакутаке икомета)]]; [[ROSAT]] амҩаныза ала [[Рентгеновское излучение|арентгентә лашарақәа рдиапазон]] аҿы иҭыхуп Comet-C2013A1-SidingSpring-NearMars-Hubble-20141019.jpg|Акомета [[C/2013 A1 (Макнота)|C/2013 A1 (Макнот икомета)]] [[Марс]] азааигәара ииасуеит 2014 шықәса жьҭаарамза 19 рзы («[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» аҭыхымҭақәа ҩба реилаҵа)<ref group="прим.">Афаил ахҳәааҿы НАСА аҟынтәи аилыркаара ыҟоуп, ари асахьа зныктәи аҭагалараан изалхымыз иазкны.</ref> Comets WISE.jpg|[[NEOWISE]] апрограмма аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшыз 20{{nbsp}}комета ([[Инфракрасное излучение|ИК]]-адиапазон асахьа) Lovejoy-hi1a srem dec12 14.gif|[[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц игәыԥ]] аҟынтәи акомета [[C/2011{{nbsp}}W3 (Лавджоя)|C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета)]] Амра иазааигәахоит, уи [[Хвост кометы|аҵыхәеи]] [[Солнечный ветер|амратә ԥшеи]] реидҳәалара убарҭоуп; Аҭыхымҭа [[STEREO|STEREO-A]] ITS Impact.gif|Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] иаҿасаанӡа аҵыхәтәантәи аминуҭқәа рзы «[[Дип Импакт]]» азонд аҿасырҭа аҟынтәи асахьа Encke tail rip of.gif|[[Комета Энке|Енке икомета]] [[Хвост кометы|аҵыхәа]] [[Корональные выбросы массы|акороналтә капан аҭыҵра]] иҿнажәоит </gallery></center> == Шәахә. иара уб. == * [[Большая комета|Акомета ду]] * [[Список короткопериодических комет|Апериод кьаҿ змоу акометақәа рсиа]] * [[Список некоторых долгопериодических комет|Апериод ду змоу акометақәа рсиа]] * [[Список гиперболических комет|Агиперболатә кометақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist |group="прим."}} '''Источники''' {{Reflist|refs= <ref name=DE_1959>{{книга |автор = [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Всехсвятский С. К.]] |часть = Кометы |заглавие = [[Детская энциклопедия|Детская энциклопедия для среднего и старшего возраста]]. Том 2. Земная кора и недра Земли. Мир небесных тел. |ссылка часть = |ответственный = ред. тома В. А. Касименко |место = М. |издательство = Издательство Академии педагогических наук СССР |издание = 1 изд |год = 1959 |страницы = 399 |страниц = 544 }}</ref> }} == Алитература == * {{книга |автор=Лиза Рэндалл |заглавие=Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной |оригинал=Lisa Randall: "Dark Matter and the Dinosaurs: The Astounding Interconnectedness of the Universe" |место=М. |издательство=Альпина Нон-фикшн |год=2016 |allpages=506 |серия= |isbn=978-5-91671-646-7 |ref=Рэндалл }} * ''Левин Б. Ю., Симоненко А. Н.'' Комета Галлея. — М.: Знание, 1984. — 64 с., ил. — (Новое в жизни, науке, технике. Сер. Космонавтика, астрономия; № 1). == Азхьарԥшқәа == * {{cite web |author=[[Бурба, Георгий Александрович|Г. Бурба]] |url=http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |title=Как сесть на хвост кометы? |date=2006-11-28 |publisher=Вокруг света |archive-url=https://web.archive.org/web/20210505170515/https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |archive-date=2021-05-05}} — популярная статья о кометах * [http://www.cometography.com/ Кометография] * [https://ufn.ru/ru/articles/1996/4/c/ Столкновение кометы Шумейкеров — Леви{{nbsp}}9 с Юпитером: что мы увидели] // «Физика наших дней» * ''Уильям Нейпьер''. [http://www.scribd.com/doc/9726345 Опасность комет и астероидов] * [http://img.gazeta.ru/files3/657/3664657/pl-pic4_zoom-1024x.jpg Кометы в Солнечной системе], [[инфографика]] * [http://smallbodies.ru/ Каталог орбитальной эволюции малых тел Солнечной системы] * [https://web.archive.org/web/20120310041649/http://www.orc.ru/~azorcord/page_rus.htm ''Zlobin{{nbsp}}A.{{nbsp}}E.'' Quasi Three-dimensional Modeling of Tunguska Comet Impact (1908)], paper of AIAA{{nbsp}}2007 Planetary Defense Conference{{In lang|en}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:комета}} [[Акатегориа:Акометақәа]] [[Акатегориа:Амратә система]] [[Акатегориа:Ажәҩантә цәеижьқәа рыхкқәа]] 37gwig3ptp0203ntues0tazp2sroli5 172738 172736 2026-08-26T18:35:30Z Nart17 17397 Защитил страницу [[Акомета]]: Ахьчара авандализм ацәыхьчараз ([Аредакциазура=Разрешено только автоподтверждённым участникам] (бессрочно) [Переименование=Разрешено только администраторам] (бессрочно)) 172736 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="width: 300px;" | {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Deep Impact HRI.jpeg|x150px|Акомета 9P/Темпель; «Дип{{nbsp}}Импакт» азонд ала иҭыхыз {{num|67|секундқәак}} рышьҭахь абри аппарат иҭнажьыз аимпактори иареи реиҿасра ашьҭахь]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:67P Churyumov-Gerasimenko - Rosetta (32755885495).png|x150px|Акомета 67P/Чуриумов — Герасименко; «Розетта» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:17pHolmes 071104 eder vga.jpg|x122px|Акомета 17P/Холмси уи аионтә [[Хвост кометы|ҵыхәа]] иаҵәеи; азҿлымҳаратә фотосахьа, ателескоп ала аҭеиҭыԥш]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Comet Wild2.jpg|x122px|Акомета 81P/Вильда; «Стардаст» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Comet-Hale-Bopp-29-03-1997 hires adj.jpg|x200px|Акомета C/1995{{nbsp}}O1 (Хеил — Бопп ркомета); азҿлымҳаратә фотосахьа]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Iss030e015472 Edit.jpg|x200px|Акомета C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета); Жәларбжьаратәи акосмостә станциа аҟынтәи иҭыхуп]] |} |- | Армарахьтә арӷьарахь, хыхьынтә ҵаҟа: ** Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпель икомета]]; абри аппарат иҭнажьуа аҿасырҭеи иареи реиҿасра ашьҭахь {{num|67|секундқәа}} рышьҭахь «[[Дип Импакт]]» ҳәа изышьҭоу азонд ала иҭыху; ** Акомета [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко ркомета]]; «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[17P/Холмса|17P/Холмс икометеи]] уи аионтә ҵыхәа иаҵәеи; азҿлымҳаратә фото, ателескоп ала аҭеиҭыԥш; ** Акомета [[81P/Вильда|81P/Вильд икомета]]; «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|C/1995 O1 (Хеил — Бопп ркомета)]]; азҿлымҳаратә фото; ** Акомета [[C/2011 W3 (Лавджоя)|C/2011 W3 (Лавџьои икомета)]]; [[Международная космическая станция|МКС]] аҟынтәи иаагоуп. |} '''Акомета''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи κομήτης) — [[небесное тело|ажәҩантә цәеижь]] хәыҷы ауп, [[Амра|Амра]] иакәшо даараӡа еиҵыху аорбитала, [[Коническое сечение|аконустә ҟәша]] ацәаҳәа асахьа змоу. Акомета Амра иазааигәахацыԥхьаӡа [[Кома (комета)|акома]] шьақәнаргылоит, зны-зынлагьы арчыи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу [[Хвост кометы|аҵыхәа]] ҟанаҵоит. 2021 шықәса нанҳәамзазынӡа [[Амратә система|Амратә система]] аҩныҵҟатәи арегион, мамзаргьы [[Планета|апланетақәа]] ррегион иҭаҳауа 6996 комета аарԥшын<ref name="Известные объекты Солнечной системы">{{cite web|author=Wm. Robert Johnston|title=Known populations of solar system objects|url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|website=Johnston's Archive|date=2021-09-01|access-date=2022-02-02|lang=en|archive-date=2022-01-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20220104010545/http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|url-status=live}}</ref>. == Азеиԥш дыррақәа == Иҟалап, апериод ду змоу акометақәа Амратә система аҩныҵҟатәи [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи иаауазар, хыԥхьаӡара рацәала акометатә гәыцәқәа змоу. Амратә система акәша-мыкәша иҟоу ацәеижьқәа, еиҳарак, Амра ианазааигәахо иҭабо амаҭәашьарқәа (аӡы, аметан, егьырҭ арчқәа) рыла ишьақәгылоуп. Иахьа уажәраанӡа 400 инареиҳаны [[Список короткопериодических комет|апериод кьаҿ змоу акометақәа]] аарԥшуп<ref>{{Cite web |url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |title=HORIZONS System |access-date=2020-06-26 |archive-date=2011-08-20 |archive-url=https://www.webcitation.org/614UPJX30?url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |url-status=live }}</ref>. Урҭ рҟынтәи 200{{nbsp}}раҟара [[Перигелий|аперигели]] знык еиҳаны ианахысуаз рбахьеит. Урҭ рахьтә жәпакы аҭаацәарақәа ҳәа изышьҭоу ирыҵанакуеит. Иаҳҳәап, зегь раасҭа апериод кьаҿ змоу акометақәа реиҳарак (урҭ Амра инагӡоу ракәшара 3—10{{nbsp}}шықәса ицоит) [[Иупитер|Иупитер]] аҭаацәара шьақәдыргылоит. Хыԥхьаӡарала маҷк еиҵоуп [[Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун]] рҭаацәарақәа (аҵыхәтәантәиахь, ҷыдала, еицырдыруа [[комета Галлея|Галлеи икомета]]гьы аҵанакуеит). [[Файл:Cometorbit-ru.svg|thumb|Акометақәа еиҵыху [[Орбита|аеллипстә орбитақәа]] рыла еиҭаҵуеит. Иазгәашәҭ еиуеиԥшым ҩ-ҵыхәак.]] [[Космическое пространство|Акосмос]] аҵауларантәи иаауа акометақәа анаҟәратә обиектқәа реиԥш иубоит; рышьҭахь [[хвост кометы|аҵыхәа]] еиҵыхуп, зны-зынла миллионқәак километра раҟара ауранӡа инаӡо. Акомета агәыцә — [[кома (комета)|акома]] захьӡу аԥсҭҳәатә хҩала ихҟьоу ахәҭаҷ ӷәӷәақәа рыла ишьақәгылоуп. Километрақәак адиаметр змоу агәыцә иаакәыршаны 80 нызқь км аҭбаара змоу акома амазар алшоит. Амра ашәахәа ацәқәырԥақәа акома аҟынтәи арчы ахәҭақәа ҭыганы, шьҭахьҟа идыршәуеит, насгьы ашьҭахьҟа акосмос аҿы иныҟәо алҩа зҵоу аҵыхәа ду шьақәгылоит. Акометақәа рылашара Амреи дареи ирыбжьоу абжьаӡара ӷәӷәала иадҳәалоуп. Акометақәа зегьы рҟынтәи, блала иубартә еиԥш Амреи Адгьыли ирзааигәахо маҷуп. Урҭ рахьтә еиҳа иналукааша зны-зынла «[[Большая комета|акомета дуқәа (акомета дуӡӡақәа)]]» ҳәа ирышьҭоуп. Ҳара иаҳбо [[метеор|аметеорқәа]] («икаҳауа аеҵәақәа») жәпакы акометақәа ирхылҵыз роуп. Урҭ акомета иацәыӡыз ахәҭаҷқәа роуп, апланетақәа рыатмосфера ианалало ибылуа. Аеҵәабжьаратәи [[2I/Борисова|2I/Борисов]] икомета аспектр аҭҵаара алҵшәақәа иаадырԥшуеит егьырҭ апланетатә системақәа рҿы акометақәа ырҿиара Амратә системаҿы [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]ҿы акометақәа рышьақәгылара иахылҿиааз апроцессқәа иреиԥшу апроцессқәа ирылҵшәаны ишышьақәгылаз<ref>[http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en The Gran Telescopio Canarias (GTC) obtains the visible spectrum of C/2019 Q4 (Borisov), the first confirmed interstellar comet] {{Wayback|url=http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en |date=20190916194923 }}, Sep. 14, 2019</ref>. == Аноменклатура == Иҳаҩсыз ашәышықәсақәа рзы акометақәа ахьӡқәа рыҭара аԥҟарақәа изныкымкәа ирыԥсахит, еиҳа иҭырҵааит. XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа акометақәа реиҳарак рыхьӡқәа ианыԥшааз ашықәс ала ирырҭон, зны-зынла уи ашықәс азы акометақәа рацәаны иҟазҭгьы, ашәахәа ма ашықәс аамҭа иазкны иҵегьы аилыркаа ҟарҵон. Иаҳҳәап, «[[Большая комета 1680 года|Акомета ду 1680]]», «[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|Цәыббрамзатәи акомета ду 1882]]», «[[C/1910 A1 (Большая январская комета)|Ҽынлатәи акомета 1910]]» («Ажьырныҳәамзатәи акомета ду 1910»). [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]] акометақәа 1531, 1607, 1682 кометак шакәу анышьақәирӷәӷәа, насгьы 1759 шықәсазы ихынҳәуеит ҳәа аниҳәа ашьҭахь, [[Комета Галлея|акомета Галлеи]] ҳәа ахьӡ аҭахеит. Аҩбатәии ахԥатәии апериодтә кометақәа рыхьӡқәа [[Комета Энке|Енке]]и [[3D/Биэлы|Биеле]]и рыхьӡырҵеит, урҭ рорбитақәа зыԥхьаӡаз аҵарауаа раҳаҭыр азы, актәи акомета [[Мешен, Пьер|Мешен]], аҩбатәи [[Мессье, Шарль|Мессие]] XVIII-тәи ашәышықәсазы ишҭырҵаауазгьы. Анаҩс, апериодтә кометақәа урҭ раԥхьаартҩцәа рыхьӡқәа рырҭон. Знызаҵәыктәи аперигели ахысраан игәаҭаз акометақәа рцәырҵра ашықәс ала ахьӡқәа рырҭон. XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы акометақәа раартрақәа лассы-лассы иҟало ианалага, акометақәа рыхьӡҵаразы аиқәшаҳаҭра шьақәдыргылеит, уи иахьанӡагьы аус ауеит. Акомета ахатәы хьӡы анаиуа хҩык ихьыԥшым ахылаԥшыҩцәа ианырыԥшаалак ашьҭахь ауп. Аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы аҵарауаа ргәыԥ дуқәа зымаҵ руа амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаартхеит; абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы акометақәа амыругақәа рыхьӡқшагьы рхырҵоит. Иаҳҳәап, акомета C/1983{{nbsp}}H1 (IRAS — Араки — Алкок) [[IRAS]] амҩанызеи, астрономцәа-абзиабаҩцәеи Гэнъити Араки (荒貴源一) Џьорџь Алкоки (англ. George Alcock) еихьыԥшымкәа иаадыртит. Анкьа, астрономцәа ргәыԥк акометақәа рацәаны иаадыртуазҭгьы, ахьӡ аԥхьаӡац ацырҵон (аха апериодтә кометақәа рзы мацара), иаҳҳәап, акометақәа Шумеикер — Леви 1—9. Уажәы есышықәса еиуеиԥшым амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаадыртуеит, убри аҟнытә уи аҩыза асистема ахархәара маншәалаӡам. Уи аҭыԥан акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы иҷыдоу асистема рхы иадырхәоит. 1994 шықәсанӡа акометақәа раԥхьаӡа аамҭалатәи ахьӡқәа рырҭон, урҭ анаартыз ашықәси алаҭын нбан хәыҷи рыла ишьақәгылаз, уи иаанарԥшуеит иалкаау ашықәс азы урҭ раартра еишьҭагыланы ишыҟаз (иаҳҳәап, [[комета Беннетта|Беннет икомета]] ажәбатәи акомета акәын 1969 шықәсазы иаартыз, насгьы аартраан аамҭалатәи ахьӡ 1969i аиуит). Акомета [[перигелий|аперигели]] ианахыслакь ашьҭахь, уи аорбита шьақәырӷәӷәахон, насгьы акомета еснагьтәи ахьӡ арҭон, уи аперигели ианхыҵыз ашықәси, уи ашықәс азы аперигели ианхыҵыз аишьҭагылашьа узырбо римтәи аԥхьаӡаци рыла ишьақәгылан. Убас, акомета 1969i еснагьтәи рбагас 1970{{nbsp}}II арҭеит (1970 шықәсазы аперигели иахысыз аҩбатәи акомета). Иаартыз акометақәа рхыԥхьаӡара еизҳацыԥхьаӡа, ари апроцедура даара иманшәаламхо иалагеит. 1994 шықәсазы [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы асистема ҿыц иақәшаҳаҭхеит. Иахьазы, акомета ахьӡ иаҵанакуеит ианаартыз ашықәс, аартра аныҟалаз амза абжа узырбо анбан, насгьы уи амза абжа аҩныҵҟа иаартыз аԥхьаӡац. Ари асистема [[Астероид|астероидқәа]] рыхьӡҵаразы рхы иадырхәо асистема иеиԥшуп. Убасала, 2006 шықәса жәабранмза аҩбатәи азбжазы иаартыз аԥшьбатәи акомета 2006{{nbsp}}D4 ҳәа ахьӡ аманы иҟоуп. Акомета ахьӡ аԥхьа иҟоуп акомета аԥсабара аазырԥшуа аԥынгыла. Абарҭ аԥынгылақәа рхы иадырхәоит: * P/ — апериод кьаҿ змоу акомета (даҽакала иуҳәозар, зпериод {{num|200|шықәса}} раасҭа еиҵоу, мамзаргьы ҩба ма еиҳаны аперигели амҩақәа рҿы игәаҭаз акомета); * C/ — апериод ду змоу акомета; * I/ — аеҵәабжьаратә комета, даҽакала иуҳәозар, зорбитатә ексцентриситет 1 аасҭа еиҳау акомета; * X/ — ззын ииашоу аорбита аԥхьаӡара залмыршахаз акомета (абжьааԥны аҭоурыхтә кометақәа рзы); * D/ — еилабгаз, мамзаргьы ирӡыз акометақәа; * A/ — акомета ҳәа ирыԥхьаӡоз, аха ииашаҵәҟьаны [[Астероид|астероидқәа]]ны иҟаз аобиектқәа. Иаҳҳәап, 1995 шықәса нанҳәамза актәи азбжазы иԥшааз раԥхьатәи [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]], C/1995{{nbsp}}O1 ҳәа ахьӡ аҭахеит. Абжьааԥны аперигели аҩбатәи аиасра ашьҭахь, апериодтә кометақәа аишьҭагыларатә ԥхьаӡац роуеит. Убас, Галлеи икомета раԥхьаӡакәны иангәаҭаз 1682 шықәсазы ауп. Уи ацәырҵраан иахьатәи асистема ала ахьӡ 1P/1682{{nbsp}}Q1 ауп. [[Амратә система|Амратә система]]ҿы акометақәагьы [[Астероид|астероидқәа]]гьы рсиаҿы иарбоу быжь-цәеижьк ыҟоуп. Урҭ [[(2060){{nbsp}}Хирон|(2060) Хирон]] (95P/Хирон), [[(4015){{nbsp}}Вильсон — Харрингтон|(4015) Вилсон — Харрингтон]] (107P/Вилсон — Харрингтон), [[(7968){{nbsp}}Эльст — Писарро|(7968) Елст — Писарро]] (133P/Елст — Писарро), [[(60558){{nbsp}}Эхекл|(60558) Еҳекл]] (174P/Еҳекл), [[(118401){{nbsp}}LINEAR|(118401) LINEAR]] (176P/LINEAR), (323137) 2003 BM<sub>80</sub> (282P/2003 BM<sub>80</sub>), (300163) 2006 VW<sub>139</sub> (288P/2006 VW<sub>139</sub>) уҳәа убас иҵегьы. == Акометақәа реиҿартәышьа == '''Акометақәа рырчытә компонент хадақәа'''<ref name="Кругосвет">[http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html Комета] {{Wayback|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html |date=20170910040811 }} | Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |title=Астрономические наблюдения кометы века: новые, неожиданные результаты |author=Гнедин{{nbsp}}Ю.{{nbsp}}Н. |date= |publisher=[[Астронет]] |access-date=2017-05-05 |archive-date=2017-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170910082506/http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |url-status=live }}</ref> {| class="wikitable" |- ! Атомқәа !! Амолекулақәа !! Аионқәа |- | [[Водород|Н]] || [[Аӡы|Н<sub>2</sub>О]] || H<sub>2</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Кислород|О]] || [[Кислород|О<sub>2</sub>]] || H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Углерод|С]] || С<sub>3</sub> || OH<sup>+</sup> |- | [[Сера|S]] || CN || CO<sup>+</sup> |- | [[Натрий|Na]] || СН || CO<sub>2</sub><sup>+</sup> |- | [[Железо|Fe]] || CO || CH<sup>+</sup> |- | [[Кобальт|Co]] || HCN || CN<sup>+</sup> |- | [[Никель|Ni]] || СН<sub>3</sub>CN || |- | || H<sub>2</sub>CO || |- |} === Агәыцә === {{main|Акомета агәыцә}} [[Файл:Tempel 1 (PIA02127).jpg|thumb|right|[[9P/Темпеля|Акомета Темпель 1]] агәыцә (аппарат «Дип Импакт» афотоҭыхымҭа)]] Агәыцә — акомета акапан зегьы ахьеизгоу ахәҭа ӷәӷәа ауп. Акометақәа ргәыцәқәа иахьазы телескопла рыхәаԥшра залшом, избанзар урҭ еиԥмырҟьаӡакәа ишьақәгыло илашоу аматериала иҵәахуп. Еиҳа еицырдыруа [[Уиппл, Фред Лоуренс|Уиппл]] имодель инақәыршәаны, агәыцә — аметеориттә материа ахәҭаҷқәа злаԥсоу аҵаақәа реилаҵа ауп («асырҳәы ҟьашь» атеориа). Абри аилазаашьала, иҵаау арчқәа рыхҩақәа асабатә хҩақәа рыла еиҭныԥсахлахоит. Арчқәа ԥхацыԥхьаӡа, урҭ ҭабоит, насгьы [[Кометная пыль|асаба]] аԥсҭҳәақәа рыцны ицоит. Уи ауп изыхҟьо акометақәа рҿы арчи асабеи рҵыхәақәа рышьақәгылара<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html">{{cite web |url= http://galspace.spb.ru/index118.html |title= Малые тела Солнечной системы |publisher= Проект «Исследование Солнечной системы» |access-date= 2013-04-19 |archive-date= 2013-05-15 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130515194610/http://galspace.spb.ru/index118.html |url-status= live }}</ref>. Аха 2005 шықәсазы идәықәҵаз Америкатәи [[Дип Импакт|Deep Impact]] автоматтә станциа ахархәарала имҩаԥгаз аҭҵаарақәа изларҳәо ала, агәыцә даараӡа иҭацәу аматериал ала ишьақәгылоуп, насгьы уи аҭаӡара 80% аанызкыло сабатә гәыԥуп. === Акома === {{main|Акома (акомета)}} Акома — аԥҳал еиԥшу, илашоу, инаҟәыроу, агәыцә иаакәыршоу арчқәеи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу ацәоуп. Абжьааԥны, 100 нызқь инаркны 1,4 миллион километра рҟынӡа агәыцә ахьтә еиҵыхуп. Алашара ақәыӷәӷәара акома аԥсахра алшоит, амра иаҿагыло аганахьала еиҵыхуа. Акома, агәыцә иацны, акомета ахы шьақәнаргылоит. Еиҳарак акома хы-хәҭак рыла ишьақәгылоуп: # Аҩныҵҟатәи (амолекулатә, ахимиатә, афотохимиатә) акома. Абраҟа имҩаԥысуеит зегь реиҳа иӷәӷәоу афизикатәи ахимиатәи апроцессқәа. # Иубарҭоу акома (радикалқәа ркома). # Аультрафиолеттә (атомтә) кома.<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html" /> === Аҵыхәа === {{main|Акомета аҵыхәа}} Акомета лашақәа [[Амра|Амра]] ианазааигәахалак «аҵыхәа» роууеит — [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] аусура иахҟьаны, еиҳарак Амра иаҿаԥшуа аганахь ирхоуп. Акомета аҵыхәеи [[кома (комета)|акомеи]] рыкапан миллионтәи ахәҭа аҵкыс еиҵаны ишыҟоугьы, акомета ажәҩан ианалсуа иубаратәы иҟоу алашара 99,9% рҟынӡа абарҭ арчытә шьақәгыларақәа рҟынтәи ауп ишаауа. Иҟалаз уи ауп, агәыцә даараӡа иҭшәоуп, насгьы уи [[альбедо]] лаҟәуп (аныԥшратә коеффициент)<ref name="Кругосвет" />. Акометақәа рҵыхәақәа урылеи формалеи еиԥшым. Кометақәак рҿы урҭ ажәҩан зегьы иагәылсны иҟоуп. Иаҳҳәап, [[C/1743 X1|1743—1744 шықәсқәа рзтәи акомета]] аҵыхәа 20 миллион км аура аман. 1680 шықәсазтәи [[Большая комета 1680 года|Акомета ду]] (ҳаамҭазтәи асистема инақәыршәаны — C/1680{{nbsp}}V1) аҵыхәа 240 миллион км инаӡон<ref name=DE_1959/>. Иҟан иара убасгьы акомета ([[C/2007 N3 (Лулинь)|C/2007 N3 (Лулин)]]) аҵыхәа ацрыҵра аҿырԥштәқәагьы. Акометақәа рҵыхәақәа иалкаау ацәаҳәақәа рымаӡам, насгьы иҵәцоуп — урҭ урылԥшны аеҵәақәа еилыкка иубарҭоуп — избан акәзар урҭ даараӡа иҵаӷоу аматериа иалхуп (уи аилаӷәӷәара акырӡа еиҵоуп, иаҳҳәап, азажигалка иахылҵуа арчы аилаӷәӷәара аасҭа). Уи аилазаара еиуеиԥшым: арчы ма асаба хәыҷқәа, ма урҭ рыҩбагьы еилаԥсоуп. Асаба рыцқәа реиҳарак рҟазшьа Амратә системаҿы иҟоу астероидтә материал еиԥшуп, уи аанарԥшит «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» ҳәа изышьҭоу акосмостә ӷба акомета [[81P/Вильда]] имҩаԥнагаз аҭҵаара<ref>[http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html Искатели звёздной пыли получили неожиданный материал] {{Wayback|url=http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html |date=20080128083830 }} // membrana.ru (со ссылкой на [http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html news.nationalgeographic.com — «Comet Built Like an Asteroid, Scientists Find»] {{Wayback|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html |date=20080128085419 }})</ref>. Иааизакны иуҳәозар, ари «иумбо акгьы» ауп: ауаҩы акометақәа рҵыхәақәа рыхәаԥшра илшоит, урҭ рҟны иҟоу арчи асабеи ахькаҷҷо азы мацара. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьаҿы, арчы алашара амра ахҟьа аҟынтәи иҭыҵуа [[Ультрафиолетовое излучение|аультрафиолеттә]] шәахәақәеи ахәҭаҷ цәқәырԥақәеи рыла аионизациа иадҳәалоуп, насгьы асаба амра ашәахәақәа рыла иԥсаҟьахоит. Акомета аҵыхәақәеи аформақәеи ртеориа аурыс астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы иаԥиҵеит. Иара иоуп иахьатәи астрономиаҿы ахархәара змоу акомета аҵыхәақәа реихшара зтәугьы. Бредихин акомета аҵыхәақәа хы-хкык рыла еихишеит: ииашоуи иҭшәоуи, ишиашоу Амра аҟынтәи ирхоу; иҭбаау, маҷк ирхәоу, Амра иацәхьаҵуа; икьаҿу, агәҭантәи алашарбага аҟынтәи ӷәӷәала ирнаау. Астрономцәа акометақәа рҵыхәақәа рформақәа абри аҩыза реиԥшымзаарақәа абасала иҳаилдыркаауеит. Акомета шьақәзыргыло ахәҭаҷқәа еиуеиԥшым аилазаареи аҟазшьақәеи рымоуп, насгьы амра ашәахәаркрақәа рҭак еиԥшымкәа иҟарҵоит. Убасала, урҭ ахәҭаҷқәа рымҩақәа аҭыԥҭаӡараҿы «еиҟәыҭхахоит», насгьы акосмостә ныҟәаҩцәа рҵыхәақәа еиуеиԥшым аформақәа роуеит. Акомета агәыцә аҟынтәи иҭыҵуа ахәҭаҷ аццакра Амра аусура иалҵшәаны иҟалаз аццакра аихшьаала ауп — уи Амра аҟынтәи ахәҭаҷахь ирхоуп, насгьы акомета аныҟәара аццакрахь, звектор зорбита иадҳәалоу, убри аҟнытә иҭыҵуа ахәҭаҷқәа зеиԥшла ииашоу ацәаҳәа аҿы акәымкәа, [[синдинама|асиндинама]] ҳәа изышьҭоу [[кривая|архәа]] аҿы иҟалоит. Асиндинама уи аамҭазы акомета аҵыхәа ахьыҟоу аанарԥшуеит. Хаз-хазы иаразнактәи аҭыҵрақәа раан ахәҭаҷқәа [[синхрона|асинхронқәа]] ҳәа изышьҭоу асиндинама аҿы асегментқәа ма ацәаҳәақәа шьақәдыргылоит. Акомета аҵыхәа Амра аҟынтәи акомета аҟынӡа ицо ахырхарҭа заҟа еиԥшымхо, ахәҭаҷқәа рыкапани Амра аусуреи ирхьыԥшуп<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич{{nbsp}}В.{{nbsp}}П.]]|заглавие=Что и как наблюдать на небе|часть=§{{nbsp}}51. Кометы и их наблюдения|год=1984|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|страниц=304|страницы=168—173|место={{М}}|издание=6-е изд}}</ref>. Асиндинқәа рзы <math>1-\mu</math> аҵакы акоуп, аха асинхрон азы даҽакуп. Абра : <math>1-\mu=\frac{F_g-F_r}{F_g}</math> : <math>\mu=\frac{F_r}{F_g}</math> : <math>F_g, F_r</math>— агравитациатә мчреи Амра аҟынтәи иаауа ашәахәаркрақәа рықәыӷәӷәареи, урҭ ахәҭаҷ ианыруеит. Зны-зынла акометақәа [[антихвост|антиҵыхәа]] рымоуп — Амрахь ирхоу аҵыхәа кьаҿ. Антиҵыхәа — >10 [[Микрометр|мкм]] ахәҭаҷ дуқәа рыла ишьақәгылоу асинхронқәа рыпроекциа ауп; игәаҭоуп Адгьыл акомета аорбита аҟьаҟьараҿы ианыҟоу. == Акометақәа рыҭҵаара == Ауаа еснагь иҷыдоу аинтерес аадырԥшуан акометақәа рахь. Урҭ зеиԥшыҟам рҭеиҭыԥш, узқәымгәыӷуа рцәырҵра шәышықәсала еиуеиԥшым амцхаҵарақәа ирхыҵхырҭаны иҟан. Ажәытәуаа илашо аҵыхәа змоу абарҭ акосмостә цәеижьқәа ажәҩан аҿы рцәырҵра ааигәа иҟалараны иҟоу агәаҟрақәеи аамҭа хьанҭақәа ралагареи ирыдырҳәалон. [[Файл:Tapestry of bayeux10.jpg|thumb|right|200px|[[Комета Галлея|Галлеи икомета]] ацәырҵра 1066 шықәсазы. [[Гобелен из Байё|Баиио агобелен]] аԥыҵәҵәа, 1070{{nbsp}}шықәсазшәа]] [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] аамҭазы, хәҭакахьала [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] ибзоурала, акометақәа ажәҩантә цәеижьқәа рыстатус роуит<ref>G. Ranzini — Atlante dell' universo./ Пер. с итал. Г. Семёновой. — М.: Эксмо, 2009. — С. 88.</ref>. 1814 шықәсазы [[Лагранж, Жозеф Луи|Лагранж]] агипотеза ҟаиҵеит<ref>{{статья|автор=Lagrange J. L.|заглавие=Sur l'origine des comètes|издание=Additions à la Connaissance des Temps|год=1814|страницы=211—218|ссылка=https://books.google.com/books?id=8WhYAAAAYAAJ&&pg=PA211}}</ref>, акометақәа ҟалеит апланетақәа рҿы иҟалаз аҭыҵрақәеи аԥжәарақәеи ирыхҟьаны ҳәа; XX-тәи ашәышықәсазы ари агипотеза ирҿион [[Всехсвятский, Сергей Константинович|С. К. Всехсвиатски]]<ref>{{книга|автор=Силкин Б.И.|заглавие=В мире множества лун|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1982|страниц=208|страницы=108—109|тираж=150000}}</ref>. [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] агәраганы дыҟан акометақәа аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара ишахылҵыз<ref>{{статья|автор=Kazimirchak-Polonskaya E. I.|заглавие=The Major Planets as Powerful Transformers of Cometary Orbits|издание=The Motion, Evolution of Orbits, and Origin of Comets|ответственный=edited by G.A. Chebotarev, E.I. Kazimirchak-Polonskaya, [[Марсден, Брайан|B.G. Marsden]]|год=2012|издательство=Springer Science & Business Media|страницы=392|ссылка=https://books.google.com/books?id=cdnsCAAAQBAJ&pg=PA392}}</ref>. Астрономцәа акометақәа рзы зегь рыла аилкаара роуит 1986 шықәсазы қәҿиарала [[Комета Галлея|Галлеи икометахь]] акосмостә ӷба «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» иара убас «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» ҳәа изышьҭоу, насгьы европатәи «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» ҳәа изышьҭоу акометахь қәҿиарала имҩаԥыргаз «аҭаарақәа» рыбзоурала. Урҭ аппаратқәа рҿы иқәыргылаз ирацәаны амыругақәа Адгьылахь ирышьҭуан акомета агәыцә асахьақәеи уи ахҩа иазку еиуеиԥшым адыррақәеи. Ишеилкаахаз ала, Галлеи икомета агәыцә еиҳарак иаабац аҵаа (арацәаҵәыҵәтәи аметантәи ҵаа рыла), иара убасгьы асаба ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп. Урҭ акомета ахҩа шьақәдыргылоит, насгьы Амра иазааигәахацыԥхьаӡа, урҭ рыхәҭак— амра ашәахәақәеи амратә ԥшеи рықәыӷәӷәара аҵаҟа — аҵыхәахь рҽырыԥсахуеит. Аҵарауаа ииашаны ишырыԥхьаӡаз ала, Галлеи икомета агәыцә ашәагаақәа километрақәак ыҟоуп: аура 14, аиҩшаратә ган ала — 7,5. Галлеи икомета агәыцә ииашам аформа амоуп, насгьы аҵәҩан иакәшоит, уи, анемец астроном [[Бессель, Фридрих Вильгельм|Фридрих Бессель]] (1784—1846) ишазгәеиҭахьаз ала, акомета аорбита аҟьаҟьара иаҿагылоуп. Аҵәира аамҭа 53 сааҭ ҟалеит — уи ҩаԥхьа астрономцәа рыԥхьаӡарақәа ибзианы ирықәшәон. 2005 шықәсазы, [[НАСА]] акосмостә ӷба «[[Дип Импакт]]» акомета [[9P/Темпеля|Темпель{{nbsp}}1]] аҿы азонд канажьит, уи ахҟьа асахьақәа аанашьҭит. === Урыстәыла === Акометақәа ирызку адыррақәа [[Киевтәи Урыстәыла|ажәытәӡатәи аурыс]] хроникақәа рҿы иҟоуп [[Повесть временных лет|Иҳаҩсыз ашықәсқәа рҭоурых]] аҿы. Ахроникцәа ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон акометақәа рцәырҵра, избан акәзар урҭ анасыԥдарақәа ршәаџьҳәацәа ҳәа иԥхьаӡан — аибашьра, ачымазара, уҳәа убас иҵегьы. Аха ажәытәтәи Урыстәыла абызшәаҿы акометақәа рзы ҷыдала ахьӡ ыҟамызт, избанзар урҭ аҵыхәа змоу иныҟәо [[Звезда|аеҵәақәа]] ҳәа ирыԥхьаӡон. 1066 шықәсазы, акомета ахҳәаа раԥхьаӡакәны [[Летопись|ахроникақәа]] рдаҟьақәа рахь ианақәшәа, астрономтә обиект иахьӡын «звезда велика; звезда привелика, луце имуши акы кровавы, въсходящи с вечера по заходе солнецьном; звезда образ копииныи; звезда… испущающе луча, еюже прозываху блистаньницю». Ажәа «акомета» [[Аурыс бызшәа|аурыс бызшәа]] иаланагалоит акометақәа ирызку европатәи аусумҭақәа реиҭагақәа ирыцны. Раԥхьаӡа уи аӡбахә ҳԥылоит аизга «Бисер златыи» ([[Луцидариус|«Луцидариус»]], лат. Lucidarius) аҟны, уи адунеи аиҿкаара иазку аенциклопедиа еиԥшуп. «Луцидариус» анемец бызшәа аҟынтә XVI-тәи ашәышықәса алагамҭазы еиҭаган. Аурыс ԥхьаҩцәа рзы ари ажәа ҿыцын аҟынтә, аиҭагаҩ еиҳа иаабац ахьӡ «аеҵәа» ала еиҭеиҳәар акәхеит: «звезда комита даёт блистание от себе яко луч»<ref>''Шамин{{nbsp}}С.{{nbsp}}М.'' История появления слова «комета» в русском языке // И. И. Срезневский и русское историческое языкознание: К 200-летию со дня рождения И. И. Срезневского: сборник статей Международной научной конференции, 26-28 сентября 2012 г. / отв. ред. И. М. Шеина, О. В. Никитин; Рязанский гос университет им. С. А. Есенина. Рязань, 2012. С. 366—372.</ref>. Аха аурыс бызшәаҿы «акомета» аилкаара ӷәӷәала иаланагалеит 1660-тәи ашықәсқәа рызбжаразы, Европа ахыхь ажәҩан аҿы акометақәа анцәырҵыз. Ари ахҭыс ацәырҵра ашҟа азҿлымҳара ду цәырнагеит. Еиҭаргоз аусумҭақәа рыла аурыс ԥхьаҩцәа еилыркааит акометақәа аеҵәақәа зынӡа ишреиԥшым. Ажәҩантә цәеижьқәа дыргаҵас рцәырҵра аганахьала азнеишьа Урыстәылагьы, Европагьы иҟан XVIII-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа, раԥхьатәи аусумҭақәа акометақәа «џьашьахәыла» ишыҟоу мап ацәызкуа анцәырҵыз. Акомета иазку европатәи аҭҵаарадырратә дыррақәа рышьҭкаара аурыс ҵарауаа ирылнаршеит урҭ рыҭҵаараҿы рхатә лагала аҟаҵара. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] (1831—1904) акометақәа рыԥсабара, акометақәа рҵыхәақәа рхылҵшьҭреи, урҭ рформақәа реиԥшымреи рзы [[Теория|атеориа]] еизак шьақәиргылеит<ref>[[Детская энциклопедия]] «Мир небесных тел. Числа и фигуры.» — Глав. ред. [[Маркушевич, Алексей Иванович|А. И. Маркушевич]] — М.: Педагогика, Москва, 1972. — С. 187.</ref>. === Акометақәа рыҭҵааҩцәа === * [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Сергеи Константин-иԥа Всехсвиатски]] * [[Крейц, Генрих|Генрих Креиц]] * [[Орлов, Сергей Владимирович (астроном)|Сергеи Владимир-иԥа Орлов]] * [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Александр-иԥа Бредихин]] == Акосмостә ӷбақәа рыла аҭҵаарақәа == {| class="wikitable sortable toptextcells" ! colspan=2 | Акомета !! colspan=3 | Аҭаара !! rowspan=2 | Азгәаҭақәа |- ! Ахьӡ !! style="width:12em" | Аартра ашықәс !! Акосмосныҟәгага !! Арыцхә !! Азааигәахара абжьаӡара (км) |- | [[21P/Джакобини — Циннера|21P/Џьакобини — Циннер]] || 1900 || «[[Международный исследователь комет|Жәларбжьаратәи акометақәа рыҭҵааҩы]]» || 1985 || style="text-align:right;"| 7800 || Аԥырра |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || rowspan=4 data-sort-value=-240 | Ацәырҵрақәа ажәытәӡатәи аамҭақәа раахыс еилкаан (ҳ.ҟ. 240{{nbsp}}шықәса еиҳамкәа)<ref name="stephyau">{{статья |заглавие=Far eastern observations of Halley’s comet: 240{{nbsp}}BC to AD{{nbsp}}1368 |издание=Journal of the British Interplanetary Society |том=38 |страницы=195—216 |issn=0007-084X |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1985JBIS...38..195S |язык=en |автор=Stephenson F. R., Yau K. K. C. |месяц=5 |год=1985}}</ref>; ацәырҵра апериод аарԥшын 1705{{nbsp}}шықәсазы. || «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8889 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8030 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Суйсэй|Суисеи]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 151000 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 596 || Азааигәахара |- | [[26P/Григга — Скьеллерупа|26P/Григг — Скьеллеруп]] || 1902 || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1992 || style="text-align:right;"| 200 || Азааигәахара |- | [[19P/Борелли]] || 1904 || {{lang-en2|[[Deep Space{{nbsp}}1]]}} || 2001 || style="text-align:right;"| ? || Азааигәахара |- | [[81P/Вильда]] || 1978 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2004 || style="text-align:right;"| 240 || Аизааигәахара; Аҿырԥштәқәа Адгьыл ахь рырхынҳәра |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Дип Импакт]]» || 2005 || style="text-align:right;"| 0|| Аизааигәахара; иҷыдоу амодуль (аимпактор) агәыцәи реиҿасра |- | [[103P/Хартли]] || 1986 || «[[Дип Импакт]]» || 2010 || style="text-align:right;"| 700 || Азааигәахара |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2011 || style="text-align:right;"| 181 || Азааигәахара |- | [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко]] || 1969 || «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» || 2014 || style="text-align:right;" | 0 || [[квазиспутник|Квазимҩанызас]] аорбита аҭалара; аҭоурыхаҿы раԥхьаӡакәны акомета аҿы итатоу атәара («[[Филы (спускаемый аппарат)|Филы]]» амодуль) |- | [[311P/PANSTARRS]] || 2013 || «[[Тяньвэнь-2|Тиануен-2]]» || 2025 || style="text-align:right;"| — || Аорбита аҭалара 2035 шықәсазы иазыԥшуп |} === Иазԥхьагәаҭоу аҭҵаарақәа === [[Comet Interceptor]] — (ҵакыла — «Акометақәа рырҭаслымга») — [[Европейское космическое агентство|Европатәи акосмостә агентра]] (ЕКА) [[автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциа]] ауп, 2029 шықәсазы здәықәҵара азԥхьагәаҭоу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Comet_Interceptor/Comet_Interceptor_construction_moves_forward|title=Comet Interceptor construction moves forward|lang=en|website=www.esa.int|access-date=2025-04-05}}</ref>. Акосмостә ныҟәага [[Амра|Амра]]-[[Адгьыл|Адгьыл]] аҭыԥ [[Точки Лагранжа|L<sub>2</sub>]] аҿы иҟалоит, насгьы хышықәса рҟынӡа иазыԥшызаауеит, [[долгопериодическая комета|апериод ду змоу акомета]] иалшо атраекториеи аццакреи рыла иԥыраанӡа<ref>{{Cite web|url=https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|title=Wayback Machine|website=www.lpi.usra.edu|archive-url=http://web.archive.org/web/20240221080443/https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|archive-date=2024-02-21|access-date=2025-04-05}}</ref>. Аԥырразы ианаало акомета аԥшаара дгьыл аҿы иҟоу [[Обсерватория|аобсерваториеқәа]] ирыдҳәалоуп, иаҳҳәап, [[Pan-STARRS]], [[ATLAS (система телескопов)|ATLAS]], мамзаргьы ԥхьаҟатәи [[Legacy Survey of Space and Time]] (LSST) насгьы [[Обсерватория имени Веры Рубин|Вера Рубин лобсерваториа]]<ref name=":0" />. Апериод ду змоу акомета цәырымҵыр, мамзаргьы уи аиасра залымшозар, усҟан апериод кьаҿ змоу арезервтә комета [[73P/Швассмана — Вахмана|73P/Швассман — Вахман]] аҭҵаара алыршахоит<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.cometinterceptor.space/uploads/1/2/3/7/123778284/comet_interceptor_executive_summary.pdf|title="Comet Interceptor - Executive Summary"|lang=en|author=Jones, Geraint|date=2019-06-02}}</ref>. == Акометақәеи Адгьыли == Акосмостә шкалаҿы акометақәа [[Масса|рыкапан]] маҷуп — Адгьыл акапан аасҭа миллиардынтә раҟара еиҵоуп, насгьы урҭ рҵыхәақәа рҟынтәи аматериа [[плотность|аилаӷәӷәара]] ноль иаҟароуп ҳәа ҳҳәар ауеит. Убри аҟнытә «ажәҩантә сасцәа» Амратә системаҿы иҟоу апланетақәа зынӡа ирныруам. Иаҳҳәап, 1910 шықәса лаҵарамзазы Адгьыл Галлеи икомета аҵыхәа иаҩсит, аха ҳапланета аныҟәараҿы ԥсахрақәак ҟамлеит. Даҽа ганкахьалагьы, акомета ду апланета ианаҿаслакь, апланета атмосфереи амҳалдызасфереи рҿы анырра дуқәа аанагар алшоит. Ас еиԥш иҟоу аиҿасра азы ибзиоу, ибзианы иҭҵаау ҿырԥштәыс иҟалеит [[D/1993 F2 (Шумейкеров — Леви)|акомета Шумеикер — Леви{{nbsp}}9]] аҟынтәи аԥҽыхақәеи [[Иупитер|Иупитери]] 1994 шықәса ԥхынгәымзазы реиҿасра. Естониатәи астроном [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]] иҟаиҵаз аҳасабрақәа рыла, Адгьыли акометақәа ргәыцәқәеи реиҿасра алыршара<ref name="Кругосвет" />: {| class="wikitable" |- ! Агәыцә адиаметр, км !! Аиҿасрақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара, млн{{nbsp}}шықәса |- | 0,5—1 || 1,3 |- | 1—2 || 5,6 |- | 2—4 || 24 |- | 4—8 || 110 |- | 8—17 || 450 |- | >{{nbsp}}17 || 1500 |} Америкатәи астрофизик [[Рэндалл, Лиза|Лиза Рандалл]] лажәақәа рыла, Адгьыл абиосфераҿы периодла иҟалоз [[Массовое вымирание|ақәӡаара ӷәӷәақәа]] [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи акометақәа реиҿасра иахҟьаны иҟалон<ref>''Лиза Рэндалл.'' Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2016. — 506 с. — ISBN 978-5-91671-646-7. — С. 314.</ref>. == Акомета адырга == Акомета адырга ☄ (браузерқәак рҿы имааԥшыр ҟалоит) иуԥылоит [[Юникод]] жәабатәи аԥхьаӡац 9732 мамзаргьы жәафтәи аԥхьаӡац 2604 аҵаҟа, насгьы HTML акод ахь иҭагалатәуп мамзаргьы. == Агалереиа == <center><gallery widths="150" heights="150" perrow="5"> Comet P1 McNaught02 - 23-01-07.jpg|Акомета [[C/2006{{nbsp}}P1 (Макнота)|C/2006{{nbsp}}P1 (Макнот)]], уи 2007{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду ҳәагьы еицырдыруеит; азҿлымҳаратә фотосахьа Great Comet of 1882.jpg|[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|1882{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду]], [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа ргәыԥ]] аҟынтәи; [[Южноафриканская астрономическая обсерватория|ЮААО]] афотоҭыхымҭа Great Comet 1861 (128495343).jpg|[[Большая комета 1861 года|1861 шықәсазтәи Акомета ду]]; [[Вайсс, Эдмунд|Едмунд Ваис]] исахьаҭыхымҭа X-rays from Hyakutake.jpg|Акомета [[C/1996{{nbsp}}B2 (Хякутакэ)|C/1996{{nbsp}}B2 (Хиакутаке икомета)]]; [[ROSAT]] амҩаныза ала [[Рентгеновское излучение|арентгентә лашарақәа рдиапазон]] аҿы иҭыхуп Comet-C2013A1-SidingSpring-NearMars-Hubble-20141019.jpg|Акомета [[C/2013 A1 (Макнота)|C/2013 A1 (Макнот икомета)]] [[Марс]] азааигәара ииасуеит 2014 шықәса жьҭаарамза 19 рзы («[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» аҭыхымҭақәа ҩба реилаҵа)<ref group="прим.">Афаил ахҳәааҿы НАСА аҟынтәи аилыркаара ыҟоуп, ари асахьа зныктәи аҭагалараан изалхымыз иазкны.</ref> Comets WISE.jpg|[[NEOWISE]] апрограмма аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшыз 20{{nbsp}}комета ([[Инфракрасное излучение|ИК]]-адиапазон асахьа) Lovejoy-hi1a srem dec12 14.gif|[[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц игәыԥ]] аҟынтәи акомета [[C/2011{{nbsp}}W3 (Лавджоя)|C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета)]] Амра иазааигәахоит, уи [[Хвост кометы|аҵыхәеи]] [[Солнечный ветер|амратә ԥшеи]] реидҳәалара убарҭоуп; Аҭыхымҭа [[STEREO|STEREO-A]] ITS Impact.gif|Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] иаҿасаанӡа аҵыхәтәантәи аминуҭқәа рзы «[[Дип Импакт]]» азонд аҿасырҭа аҟынтәи асахьа Encke tail rip of.gif|[[Комета Энке|Енке икомета]] [[Хвост кометы|аҵыхәа]] [[Корональные выбросы массы|акороналтә капан аҭыҵра]] иҿнажәоит </gallery></center> == Шәахә. иара уб. == * [[Большая комета|Акомета ду]] * [[Список короткопериодических комет|Апериод кьаҿ змоу акометақәа рсиа]] * [[Список некоторых долгопериодических комет|Апериод ду змоу акометақәа рсиа]] * [[Список гиперболических комет|Агиперболатә кометақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist |group="прим."}} '''Источники''' {{Reflist|refs= <ref name=DE_1959>{{книга |автор = [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Всехсвятский С. К.]] |часть = Кометы |заглавие = [[Детская энциклопедия|Детская энциклопедия для среднего и старшего возраста]]. Том 2. Земная кора и недра Земли. Мир небесных тел. |ссылка часть = |ответственный = ред. тома В. А. Касименко |место = М. |издательство = Издательство Академии педагогических наук СССР |издание = 1 изд |год = 1959 |страницы = 399 |страниц = 544 }}</ref> }} == Алитература == * {{книга |автор=Лиза Рэндалл |заглавие=Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной |оригинал=Lisa Randall: "Dark Matter and the Dinosaurs: The Astounding Interconnectedness of the Universe" |место=М. |издательство=Альпина Нон-фикшн |год=2016 |allpages=506 |серия= |isbn=978-5-91671-646-7 |ref=Рэндалл }} * ''Левин Б. Ю., Симоненко А. Н.'' Комета Галлея. — М.: Знание, 1984. — 64 с., ил. — (Новое в жизни, науке, технике. Сер. Космонавтика, астрономия; № 1). == Азхьарԥшқәа == * {{cite web |author=[[Бурба, Георгий Александрович|Г. Бурба]] |url=http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |title=Как сесть на хвост кометы? |date=2006-11-28 |publisher=Вокруг света |archive-url=https://web.archive.org/web/20210505170515/https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |archive-date=2021-05-05}} — популярная статья о кометах * [http://www.cometography.com/ Кометография] * [https://ufn.ru/ru/articles/1996/4/c/ Столкновение кометы Шумейкеров — Леви{{nbsp}}9 с Юпитером: что мы увидели] // «Физика наших дней» * ''Уильям Нейпьер''. [http://www.scribd.com/doc/9726345 Опасность комет и астероидов] * [http://img.gazeta.ru/files3/657/3664657/pl-pic4_zoom-1024x.jpg Кометы в Солнечной системе], [[инфографика]] * [http://smallbodies.ru/ Каталог орбитальной эволюции малых тел Солнечной системы] * [https://web.archive.org/web/20120310041649/http://www.orc.ru/~azorcord/page_rus.htm ''Zlobin{{nbsp}}A.{{nbsp}}E.'' Quasi Three-dimensional Modeling of Tunguska Comet Impact (1908)], paper of AIAA{{nbsp}}2007 Planetary Defense Conference{{In lang|en}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:комета}} [[Акатегориа:Акометақәа]] [[Акатегориа:Амратә система]] [[Акатегориа:Ажәҩантә цәеижьқәа рыхкқәа]] 37gwig3ptp0203ntues0tazp2sroli5 172741 172738 2026-08-26T18:56:44Z Nart17 17397 Асахьа алокализациа: [[:c:File:Cometorbit-ab.svg]] (аԥсышәала иарбоу) 172741 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="width: 300px;" | {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Deep Impact HRI.jpeg|x150px|Акомета 9P/Темпель; «Дип{{nbsp}}Импакт» азонд ала иҭыхыз {{num|67|секундқәак}} рышьҭахь абри аппарат иҭнажьыз аимпактори иареи реиҿасра ашьҭахь]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:67P Churyumov-Gerasimenko - Rosetta (32755885495).png|x150px|Акомета 67P/Чуриумов — Герасименко; «Розетта» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:17pHolmes 071104 eder vga.jpg|x122px|Акомета 17P/Холмси уи аионтә [[Хвост кометы|ҵыхәа]] иаҵәеи; азҿлымҳаратә фотосахьа, ателескоп ала аҭеиҭыԥш]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Comet Wild2.jpg|x122px|Акомета 81P/Вильда; «Стардаст» азонд ала иҭыхуп]] |} {| style="background:transparent" cellspacing=0 cellpadding=0 |style="padding:0 3px 3px 0" |[[Файл:Comet-Hale-Bopp-29-03-1997 hires adj.jpg|x200px|Акомета C/1995{{nbsp}}O1 (Хеил — Бопп ркомета); азҿлымҳаратә фотосахьа]] |style="padding:0 0 3px 0" |[[Файл:Iss030e015472 Edit.jpg|x200px|Акомета C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета); Жәларбжьаратәи акосмостә станциа аҟынтәи иҭыхуп]] |} |- | Армарахьтә арӷьарахь, хыхьынтә ҵаҟа: ** Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпель икомета]]; абри аппарат иҭнажьуа аҿасырҭеи иареи реиҿасра ашьҭахь {{num|67|секундқәа}} рышьҭахь «[[Дип Импакт]]» ҳәа изышьҭоу азонд ала иҭыху; ** Акомета [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко ркомета]]; «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[17P/Холмса|17P/Холмс икометеи]] уи аионтә ҵыхәа иаҵәеи; азҿлымҳаратә фото, ателескоп ала аҭеиҭыԥш; ** Акомета [[81P/Вильда|81P/Вильд икомета]]; «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» азонд ала иҭыху; ** Акомета [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|C/1995 O1 (Хеил — Бопп ркомета)]]; азҿлымҳаратә фото; ** Акомета [[C/2011 W3 (Лавджоя)|C/2011 W3 (Лавџьои икомета)]]; [[Международная космическая станция|МКС]] аҟынтәи иаагоуп. |} '''Акомета''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи κομήτης) — [[небесное тело|ажәҩантә цәеижь]] хәыҷы ауп, [[Амра|Амра]] иакәшо даараӡа еиҵыху аорбитала, [[Коническое сечение|аконустә ҟәша]] ацәаҳәа асахьа змоу. Акомета Амра иазааигәахацыԥхьаӡа [[Кома (комета)|акома]] шьақәнаргылоит, зны-зынлагьы арчыи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу [[Хвост кометы|аҵыхәа]] ҟанаҵоит. 2021 шықәса нанҳәамзазынӡа [[Амратә система|Амратә система]] аҩныҵҟатәи арегион, мамзаргьы [[Планета|апланетақәа]] ррегион иҭаҳауа 6996 комета аарԥшын<ref name="Известные объекты Солнечной системы">{{cite web|author=Wm. Robert Johnston|title=Known populations of solar system objects|url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|website=Johnston's Archive|date=2021-09-01|access-date=2022-02-02|lang=en|archive-date=2022-01-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20220104010545/http://www.johnstonsarchive.net/astro/sslistnew.html|url-status=live}}</ref>. == Азеиԥш дыррақәа == Иҟалап, апериод ду змоу акометақәа Амратә система аҩныҵҟатәи [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи иаауазар, хыԥхьаӡара рацәала акометатә гәыцәқәа змоу. Амратә система акәша-мыкәша иҟоу ацәеижьқәа, еиҳарак, Амра ианазааигәахо иҭабо амаҭәашьарқәа (аӡы, аметан, егьырҭ арчқәа) рыла ишьақәгылоуп. Иахьа уажәраанӡа 400 инареиҳаны [[Список короткопериодических комет|апериод кьаҿ змоу акометақәа]] аарԥшуп<ref>{{Cite web |url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |title=HORIZONS System |access-date=2020-06-26 |archive-date=2011-08-20 |archive-url=https://www.webcitation.org/614UPJX30?url=https://ssd.jpl.nasa.gov/dat/ELEMENTS.COMET |url-status=live }}</ref>. Урҭ рҟынтәи 200{{nbsp}}раҟара [[Перигелий|аперигели]] знык еиҳаны ианахысуаз рбахьеит. Урҭ рахьтә жәпакы аҭаацәарақәа ҳәа изышьҭоу ирыҵанакуеит. Иаҳҳәап, зегь раасҭа апериод кьаҿ змоу акометақәа реиҳарак (урҭ Амра инагӡоу ракәшара 3—10{{nbsp}}шықәса ицоит) [[Иупитер|Иупитер]] аҭаацәара шьақәдыргылоит. Хыԥхьаӡарала маҷк еиҵоуп [[Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун]] рҭаацәарақәа (аҵыхәтәантәиахь, ҷыдала, еицырдыруа [[комета Галлея|Галлеи икомета]]гьы аҵанакуеит). [[Файл:Cometorbit-ab.svg|thumb|Акометақәа еиҵыху [[Орбита|аеллипстә орбитақәа]] рыла еиҭаҵуеит. Иазгәашәҭ еиуеиԥшым ҩ-ҵыхәак.]] [[Космическое пространство|Акосмос]] аҵауларантәи иаауа акометақәа анаҟәратә обиектқәа реиԥш иубоит; рышьҭахь [[хвост кометы|аҵыхәа]] еиҵыхуп, зны-зынла миллионқәак километра раҟара ауранӡа инаӡо. Акомета агәыцә — [[кома (комета)|акома]] захьӡу аԥсҭҳәатә хҩала ихҟьоу ахәҭаҷ ӷәӷәақәа рыла ишьақәгылоуп. Километрақәак адиаметр змоу агәыцә иаакәыршаны 80 нызқь км аҭбаара змоу акома амазар алшоит. Амра ашәахәа ацәқәырԥақәа акома аҟынтәи арчы ахәҭақәа ҭыганы, шьҭахьҟа идыршәуеит, насгьы ашьҭахьҟа акосмос аҿы иныҟәо алҩа зҵоу аҵыхәа ду шьақәгылоит. Акометақәа рылашара Амреи дареи ирыбжьоу абжьаӡара ӷәӷәала иадҳәалоуп. Акометақәа зегьы рҟынтәи, блала иубартә еиԥш Амреи Адгьыли ирзааигәахо маҷуп. Урҭ рахьтә еиҳа иналукааша зны-зынла «[[Большая комета|акомета дуқәа (акомета дуӡӡақәа)]]» ҳәа ирышьҭоуп. Ҳара иаҳбо [[метеор|аметеорқәа]] («икаҳауа аеҵәақәа») жәпакы акометақәа ирхылҵыз роуп. Урҭ акомета иацәыӡыз ахәҭаҷқәа роуп, апланетақәа рыатмосфера ианалало ибылуа. Аеҵәабжьаратәи [[2I/Борисова|2I/Борисов]] икомета аспектр аҭҵаара алҵшәақәа иаадырԥшуеит егьырҭ апланетатә системақәа рҿы акометақәа ырҿиара Амратә системаҿы [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]ҿы акометақәа рышьақәгылара иахылҿиааз апроцессқәа иреиԥшу апроцессқәа ирылҵшәаны ишышьақәгылаз<ref>[http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en The Gran Telescopio Canarias (GTC) obtains the visible spectrum of C/2019 Q4 (Borisov), the first confirmed interstellar comet] {{Wayback|url=http://www.iac.es/divulgacion.php?op1=16&id=1610&lang=en |date=20190916194923 }}, Sep. 14, 2019</ref>. == Аноменклатура == Иҳаҩсыз ашәышықәсақәа рзы акометақәа ахьӡқәа рыҭара аԥҟарақәа изныкымкәа ирыԥсахит, еиҳа иҭырҵааит. XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа акометақәа реиҳарак рыхьӡқәа ианыԥшааз ашықәс ала ирырҭон, зны-зынла уи ашықәс азы акометақәа рацәаны иҟазҭгьы, ашәахәа ма ашықәс аамҭа иазкны иҵегьы аилыркаа ҟарҵон. Иаҳҳәап, «[[Большая комета 1680 года|Акомета ду 1680]]», «[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|Цәыббрамзатәи акомета ду 1882]]», «[[C/1910 A1 (Большая январская комета)|Ҽынлатәи акомета 1910]]» («Ажьырныҳәамзатәи акомета ду 1910»). [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]] акометақәа 1531, 1607, 1682 кометак шакәу анышьақәирӷәӷәа, насгьы 1759 шықәсазы ихынҳәуеит ҳәа аниҳәа ашьҭахь, [[Комета Галлея|акомета Галлеи]] ҳәа ахьӡ аҭахеит. Аҩбатәии ахԥатәии апериодтә кометақәа рыхьӡқәа [[Комета Энке|Енке]]и [[3D/Биэлы|Биеле]]и рыхьӡырҵеит, урҭ рорбитақәа зыԥхьаӡаз аҵарауаа раҳаҭыр азы, актәи акомета [[Мешен, Пьер|Мешен]], аҩбатәи [[Мессье, Шарль|Мессие]] XVIII-тәи ашәышықәсазы ишҭырҵаауазгьы. Анаҩс, апериодтә кометақәа урҭ раԥхьаартҩцәа рыхьӡқәа рырҭон. Знызаҵәыктәи аперигели ахысраан игәаҭаз акометақәа рцәырҵра ашықәс ала ахьӡқәа рырҭон. XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы акометақәа раартрақәа лассы-лассы иҟало ианалага, акометақәа рыхьӡҵаразы аиқәшаҳаҭра шьақәдыргылеит, уи иахьанӡагьы аус ауеит. Акомета ахатәы хьӡы анаиуа хҩык ихьыԥшым ахылаԥшыҩцәа ианырыԥшаалак ашьҭахь ауп. Аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы аҵарауаа ргәыԥ дуқәа зымаҵ руа амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаартхеит; абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы акометақәа амыругақәа рыхьӡқшагьы рхырҵоит. Иаҳҳәап, акомета C/1983{{nbsp}}H1 (IRAS — Араки — Алкок) [[IRAS]] амҩанызеи, астрономцәа-абзиабаҩцәеи Гэнъити Араки (荒貴源一) Џьорџь Алкоки (англ. George Alcock) еихьыԥшымкәа иаадыртит. Анкьа, астрономцәа ргәыԥк акометақәа рацәаны иаадыртуазҭгьы, ахьӡ аԥхьаӡац ацырҵон (аха апериодтә кометақәа рзы мацара), иаҳҳәап, акометақәа Шумеикер — Леви 1—9. Уажәы есышықәса еиуеиԥшым амыругақәа рыла акометақәа рацәаны иаадыртуеит, убри аҟнытә уи аҩыза асистема ахархәара маншәалаӡам. Уи аҭыԥан акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы иҷыдоу асистема рхы иадырхәоит. 1994 шықәсанӡа акометақәа раԥхьаӡа аамҭалатәи ахьӡқәа рырҭон, урҭ анаартыз ашықәси алаҭын нбан хәыҷи рыла ишьақәгылаз, уи иаанарԥшуеит иалкаау ашықәс азы урҭ раартра еишьҭагыланы ишыҟаз (иаҳҳәап, [[комета Беннетта|Беннет икомета]] ажәбатәи акомета акәын 1969 шықәсазы иаартыз, насгьы аартраан аамҭалатәи ахьӡ 1969i аиуит). Акомета [[перигелий|аперигели]] ианахыслакь ашьҭахь, уи аорбита шьақәырӷәӷәахон, насгьы акомета еснагьтәи ахьӡ арҭон, уи аперигели ианхыҵыз ашықәси, уи ашықәс азы аперигели ианхыҵыз аишьҭагылашьа узырбо римтәи аԥхьаӡаци рыла ишьақәгылан. Убас, акомета 1969i еснагьтәи рбагас 1970{{nbsp}}II арҭеит (1970 шықәсазы аперигели иахысыз аҩбатәи акомета). Иаартыз акометақәа рхыԥхьаӡара еизҳацыԥхьаӡа, ари апроцедура даара иманшәаламхо иалагеит. 1994 шықәсазы [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] акометақәа рыхьӡқәа рыҭаразы асистема ҿыц иақәшаҳаҭхеит. Иахьазы, акомета ахьӡ иаҵанакуеит ианаартыз ашықәс, аартра аныҟалаз амза абжа узырбо анбан, насгьы уи амза абжа аҩныҵҟа иаартыз аԥхьаӡац. Ари асистема [[Астероид|астероидқәа]] рыхьӡҵаразы рхы иадырхәо асистема иеиԥшуп. Убасала, 2006 шықәса жәабранмза аҩбатәи азбжазы иаартыз аԥшьбатәи акомета 2006{{nbsp}}D4 ҳәа ахьӡ аманы иҟоуп. Акомета ахьӡ аԥхьа иҟоуп акомета аԥсабара аазырԥшуа аԥынгыла. Абарҭ аԥынгылақәа рхы иадырхәоит: * P/ — апериод кьаҿ змоу акомета (даҽакала иуҳәозар, зпериод {{num|200|шықәса}} раасҭа еиҵоу, мамзаргьы ҩба ма еиҳаны аперигели амҩақәа рҿы игәаҭаз акомета); * C/ — апериод ду змоу акомета; * I/ — аеҵәабжьаратә комета, даҽакала иуҳәозар, зорбитатә ексцентриситет 1 аасҭа еиҳау акомета; * X/ — ззын ииашоу аорбита аԥхьаӡара залмыршахаз акомета (абжьааԥны аҭоурыхтә кометақәа рзы); * D/ — еилабгаз, мамзаргьы ирӡыз акометақәа; * A/ — акомета ҳәа ирыԥхьаӡоз, аха ииашаҵәҟьаны [[Астероид|астероидқәа]]ны иҟаз аобиектқәа. Иаҳҳәап, 1995 шықәса нанҳәамза актәи азбжазы иԥшааз раԥхьатәи [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]], C/1995{{nbsp}}O1 ҳәа ахьӡ аҭахеит. Абжьааԥны аперигели аҩбатәи аиасра ашьҭахь, апериодтә кометақәа аишьҭагыларатә ԥхьаӡац роуеит. Убас, Галлеи икомета раԥхьаӡакәны иангәаҭаз 1682 шықәсазы ауп. Уи ацәырҵраан иахьатәи асистема ала ахьӡ 1P/1682{{nbsp}}Q1 ауп. [[Амратә система|Амратә система]]ҿы акометақәагьы [[Астероид|астероидқәа]]гьы рсиаҿы иарбоу быжь-цәеижьк ыҟоуп. Урҭ [[(2060){{nbsp}}Хирон|(2060) Хирон]] (95P/Хирон), [[(4015){{nbsp}}Вильсон — Харрингтон|(4015) Вилсон — Харрингтон]] (107P/Вилсон — Харрингтон), [[(7968){{nbsp}}Эльст — Писарро|(7968) Елст — Писарро]] (133P/Елст — Писарро), [[(60558){{nbsp}}Эхекл|(60558) Еҳекл]] (174P/Еҳекл), [[(118401){{nbsp}}LINEAR|(118401) LINEAR]] (176P/LINEAR), (323137) 2003 BM<sub>80</sub> (282P/2003 BM<sub>80</sub>), (300163) 2006 VW<sub>139</sub> (288P/2006 VW<sub>139</sub>) уҳәа убас иҵегьы. == Акометақәа реиҿартәышьа == '''Акометақәа рырчытә компонент хадақәа'''<ref name="Кругосвет">[http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html Комета] {{Wayback|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/KOMETA.html |date=20170910040811 }} | Энциклопедия «Кругосвет»</ref><ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |title=Астрономические наблюдения кометы века: новые, неожиданные результаты |author=Гнедин{{nbsp}}Ю.{{nbsp}}Н. |date= |publisher=[[Астронет]] |access-date=2017-05-05 |archive-date=2017-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170910082506/http://www.astronet.ru/db/msg/1171215/gnedin.html#table2 |url-status=live }}</ref> {| class="wikitable" |- ! Атомқәа !! Амолекулақәа !! Аионқәа |- | [[Водород|Н]] || [[Аӡы|Н<sub>2</sub>О]] || H<sub>2</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Кислород|О]] || [[Кислород|О<sub>2</sub>]] || H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> |- | [[Углерод|С]] || С<sub>3</sub> || OH<sup>+</sup> |- | [[Сера|S]] || CN || CO<sup>+</sup> |- | [[Натрий|Na]] || СН || CO<sub>2</sub><sup>+</sup> |- | [[Железо|Fe]] || CO || CH<sup>+</sup> |- | [[Кобальт|Co]] || HCN || CN<sup>+</sup> |- | [[Никель|Ni]] || СН<sub>3</sub>CN || |- | || H<sub>2</sub>CO || |- |} === Агәыцә === {{main|Акомета агәыцә}} [[Файл:Tempel 1 (PIA02127).jpg|thumb|right|[[9P/Темпеля|Акомета Темпель 1]] агәыцә (аппарат «Дип Импакт» афотоҭыхымҭа)]] Агәыцә — акомета акапан зегьы ахьеизгоу ахәҭа ӷәӷәа ауп. Акометақәа ргәыцәқәа иахьазы телескопла рыхәаԥшра залшом, избанзар урҭ еиԥмырҟьаӡакәа ишьақәгыло илашоу аматериала иҵәахуп. Еиҳа еицырдыруа [[Уиппл, Фред Лоуренс|Уиппл]] имодель инақәыршәаны, агәыцә — аметеориттә материа ахәҭаҷқәа злаԥсоу аҵаақәа реилаҵа ауп («асырҳәы ҟьашь» атеориа). Абри аилазаашьала, иҵаау арчқәа рыхҩақәа асабатә хҩақәа рыла еиҭныԥсахлахоит. Арчқәа ԥхацыԥхьаӡа, урҭ ҭабоит, насгьы [[Кометная пыль|асаба]] аԥсҭҳәақәа рыцны ицоит. Уи ауп изыхҟьо акометақәа рҿы арчи асабеи рҵыхәақәа рышьақәгылара<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html">{{cite web |url= http://galspace.spb.ru/index118.html |title= Малые тела Солнечной системы |publisher= Проект «Исследование Солнечной системы» |access-date= 2013-04-19 |archive-date= 2013-05-15 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130515194610/http://galspace.spb.ru/index118.html |url-status= live }}</ref>. Аха 2005 шықәсазы идәықәҵаз Америкатәи [[Дип Импакт|Deep Impact]] автоматтә станциа ахархәарала имҩаԥгаз аҭҵаарақәа изларҳәо ала, агәыцә даараӡа иҭацәу аматериал ала ишьақәгылоуп, насгьы уи аҭаӡара 80% аанызкыло сабатә гәыԥуп. === Акома === {{main|Акома (акомета)}} Акома — аԥҳал еиԥшу, илашоу, инаҟәыроу, агәыцә иаакәыршоу арчқәеи [[Кометная пыль|асабеи]] рыла иҭәу ацәоуп. Абжьааԥны, 100 нызқь инаркны 1,4 миллион километра рҟынӡа агәыцә ахьтә еиҵыхуп. Алашара ақәыӷәӷәара акома аԥсахра алшоит, амра иаҿагыло аганахьала еиҵыхуа. Акома, агәыцә иацны, акомета ахы шьақәнаргылоит. Еиҳарак акома хы-хәҭак рыла ишьақәгылоуп: # Аҩныҵҟатәи (амолекулатә, ахимиатә, афотохимиатә) акома. Абраҟа имҩаԥысуеит зегь реиҳа иӷәӷәоу афизикатәи ахимиатәи апроцессқәа. # Иубарҭоу акома (радикалқәа ркома). # Аультрафиолеттә (атомтә) кома.<ref name="http://galspace.spb.ru/index118.html" /> === Аҵыхәа === {{main|Акомета аҵыхәа}} Акомета лашақәа [[Амра|Амра]] ианазааигәахалак «аҵыхәа» роууеит — [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] аусура иахҟьаны, еиҳарак Амра иаҿаԥшуа аганахь ирхоуп. Акомета аҵыхәеи [[кома (комета)|акомеи]] рыкапан миллионтәи ахәҭа аҵкыс еиҵаны ишыҟоугьы, акомета ажәҩан ианалсуа иубаратәы иҟоу алашара 99,9% рҟынӡа абарҭ арчытә шьақәгыларақәа рҟынтәи ауп ишаауа. Иҟалаз уи ауп, агәыцә даараӡа иҭшәоуп, насгьы уи [[альбедо]] лаҟәуп (аныԥшратә коеффициент)<ref name="Кругосвет" />. Акометақәа рҵыхәақәа урылеи формалеи еиԥшым. Кометақәак рҿы урҭ ажәҩан зегьы иагәылсны иҟоуп. Иаҳҳәап, [[C/1743 X1|1743—1744 шықәсқәа рзтәи акомета]] аҵыхәа 20 миллион км аура аман. 1680 шықәсазтәи [[Большая комета 1680 года|Акомета ду]] (ҳаамҭазтәи асистема инақәыршәаны — C/1680{{nbsp}}V1) аҵыхәа 240 миллион км инаӡон<ref name=DE_1959/>. Иҟан иара убасгьы акомета ([[C/2007 N3 (Лулинь)|C/2007 N3 (Лулин)]]) аҵыхәа ацрыҵра аҿырԥштәқәагьы. Акометақәа рҵыхәақәа иалкаау ацәаҳәақәа рымаӡам, насгьы иҵәцоуп — урҭ урылԥшны аеҵәақәа еилыкка иубарҭоуп — избан акәзар урҭ даараӡа иҵаӷоу аматериа иалхуп (уи аилаӷәӷәара акырӡа еиҵоуп, иаҳҳәап, азажигалка иахылҵуа арчы аилаӷәӷәара аасҭа). Уи аилазаара еиуеиԥшым: арчы ма асаба хәыҷқәа, ма урҭ рыҩбагьы еилаԥсоуп. Асаба рыцқәа реиҳарак рҟазшьа Амратә системаҿы иҟоу астероидтә материал еиԥшуп, уи аанарԥшит «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» ҳәа изышьҭоу акосмостә ӷба акомета [[81P/Вильда]] имҩаԥнагаз аҭҵаара<ref>[http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html Искатели звёздной пыли получили неожиданный материал] {{Wayback|url=http://www.membrana.ru/articles/global/2008/01/25/151400.html |date=20080128083830 }} // membrana.ru (со ссылкой на [http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html news.nationalgeographic.com — «Comet Built Like an Asteroid, Scientists Find»] {{Wayback|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2008/01/080123-comet.html |date=20080128085419 }})</ref>. Иааизакны иуҳәозар, ари «иумбо акгьы» ауп: ауаҩы акометақәа рҵыхәақәа рыхәаԥшра илшоит, урҭ рҟны иҟоу арчи асабеи ахькаҷҷо азы мацара. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьаҿы, арчы алашара амра ахҟьа аҟынтәи иҭыҵуа [[Ультрафиолетовое излучение|аультрафиолеттә]] шәахәақәеи ахәҭаҷ цәқәырԥақәеи рыла аионизациа иадҳәалоуп, насгьы асаба амра ашәахәақәа рыла иԥсаҟьахоит. Акомета аҵыхәақәеи аформақәеи ртеориа аурыс астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы иаԥиҵеит. Иара иоуп иахьатәи астрономиаҿы ахархәара змоу акомета аҵыхәақәа реихшара зтәугьы. Бредихин акомета аҵыхәақәа хы-хкык рыла еихишеит: ииашоуи иҭшәоуи, ишиашоу Амра аҟынтәи ирхоу; иҭбаау, маҷк ирхәоу, Амра иацәхьаҵуа; икьаҿу, агәҭантәи алашарбага аҟынтәи ӷәӷәала ирнаау. Астрономцәа акометақәа рҵыхәақәа рформақәа абри аҩыза реиԥшымзаарақәа абасала иҳаилдыркаауеит. Акомета шьақәзыргыло ахәҭаҷқәа еиуеиԥшым аилазаареи аҟазшьақәеи рымоуп, насгьы амра ашәахәаркрақәа рҭак еиԥшымкәа иҟарҵоит. Убасала, урҭ ахәҭаҷқәа рымҩақәа аҭыԥҭаӡараҿы «еиҟәыҭхахоит», насгьы акосмостә ныҟәаҩцәа рҵыхәақәа еиуеиԥшым аформақәа роуеит. Акомета агәыцә аҟынтәи иҭыҵуа ахәҭаҷ аццакра Амра аусура иалҵшәаны иҟалаз аццакра аихшьаала ауп — уи Амра аҟынтәи ахәҭаҷахь ирхоуп, насгьы акомета аныҟәара аццакрахь, звектор зорбита иадҳәалоу, убри аҟнытә иҭыҵуа ахәҭаҷқәа зеиԥшла ииашоу ацәаҳәа аҿы акәымкәа, [[синдинама|асиндинама]] ҳәа изышьҭоу [[кривая|архәа]] аҿы иҟалоит. Асиндинама уи аамҭазы акомета аҵыхәа ахьыҟоу аанарԥшуеит. Хаз-хазы иаразнактәи аҭыҵрақәа раан ахәҭаҷқәа [[синхрона|асинхронқәа]] ҳәа изышьҭоу асиндинама аҿы асегментқәа ма ацәаҳәақәа шьақәдыргылоит. Акомета аҵыхәа Амра аҟынтәи акомета аҟынӡа ицо ахырхарҭа заҟа еиԥшымхо, ахәҭаҷқәа рыкапани Амра аусуреи ирхьыԥшуп<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич{{nbsp}}В.{{nbsp}}П.]]|заглавие=Что и как наблюдать на небе|часть=§{{nbsp}}51. Кометы и их наблюдения|год=1984|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|страниц=304|страницы=168—173|место={{М}}|издание=6-е изд}}</ref>. Асиндинқәа рзы <math>1-\mu</math> аҵакы акоуп, аха асинхрон азы даҽакуп. Абра : <math>1-\mu=\frac{F_g-F_r}{F_g}</math> : <math>\mu=\frac{F_r}{F_g}</math> : <math>F_g, F_r</math>— агравитациатә мчреи Амра аҟынтәи иаауа ашәахәаркрақәа рықәыӷәӷәареи, урҭ ахәҭаҷ ианыруеит. Зны-зынла акометақәа [[антихвост|антиҵыхәа]] рымоуп — Амрахь ирхоу аҵыхәа кьаҿ. Антиҵыхәа — >10 [[Микрометр|мкм]] ахәҭаҷ дуқәа рыла ишьақәгылоу асинхронқәа рыпроекциа ауп; игәаҭоуп Адгьыл акомета аорбита аҟьаҟьараҿы ианыҟоу. == Акометақәа рыҭҵаара == Ауаа еснагь иҷыдоу аинтерес аадырԥшуан акометақәа рахь. Урҭ зеиԥшыҟам рҭеиҭыԥш, узқәымгәыӷуа рцәырҵра шәышықәсала еиуеиԥшым амцхаҵарақәа ирхыҵхырҭаны иҟан. Ажәытәуаа илашо аҵыхәа змоу абарҭ акосмостә цәеижьқәа ажәҩан аҿы рцәырҵра ааигәа иҟалараны иҟоу агәаҟрақәеи аамҭа хьанҭақәа ралагареи ирыдырҳәалон. [[Файл:Tapestry of bayeux10.jpg|thumb|right|200px|[[Комета Галлея|Галлеи икомета]] ацәырҵра 1066 шықәсазы. [[Гобелен из Байё|Баиио агобелен]] аԥыҵәҵәа, 1070{{nbsp}}шықәсазшәа]] [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] аамҭазы, хәҭакахьала [[Браге, Тихо|Тихо Браге]] ибзоурала, акометақәа ажәҩантә цәеижьқәа рыстатус роуит<ref>G. Ranzini — Atlante dell' universo./ Пер. с итал. Г. Семёновой. — М.: Эксмо, 2009. — С. 88.</ref>. 1814 шықәсазы [[Лагранж, Жозеф Луи|Лагранж]] агипотеза ҟаиҵеит<ref>{{статья|автор=Lagrange J. L.|заглавие=Sur l'origine des comètes|издание=Additions à la Connaissance des Temps|год=1814|страницы=211—218|ссылка=https://books.google.com/books?id=8WhYAAAAYAAJ&&pg=PA211}}</ref>, акометақәа ҟалеит апланетақәа рҿы иҟалаз аҭыҵрақәеи аԥжәарақәеи ирыхҟьаны ҳәа; XX-тәи ашәышықәсазы ари агипотеза ирҿион [[Всехсвятский, Сергей Константинович|С. К. Всехсвиатски]]<ref>{{книга|автор=Силкин Б.И.|заглавие=В мире множества лун|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1982|страниц=208|страницы=108—109|тираж=150000}}</ref>. [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] агәраганы дыҟан акометақәа аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара ишахылҵыз<ref>{{статья|автор=Kazimirchak-Polonskaya E. I.|заглавие=The Major Planets as Powerful Transformers of Cometary Orbits|издание=The Motion, Evolution of Orbits, and Origin of Comets|ответственный=edited by G.A. Chebotarev, E.I. Kazimirchak-Polonskaya, [[Марсден, Брайан|B.G. Marsden]]|год=2012|издательство=Springer Science & Business Media|страницы=392|ссылка=https://books.google.com/books?id=cdnsCAAAQBAJ&pg=PA392}}</ref>. Астрономцәа акометақәа рзы зегь рыла аилкаара роуит 1986 шықәсазы қәҿиарала [[Комета Галлея|Галлеи икометахь]] акосмостә ӷба «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» иара убас «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» ҳәа изышьҭоу, насгьы европатәи «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» ҳәа изышьҭоу акометахь қәҿиарала имҩаԥыргаз «аҭаарақәа» рыбзоурала. Урҭ аппаратқәа рҿы иқәыргылаз ирацәаны амыругақәа Адгьылахь ирышьҭуан акомета агәыцә асахьақәеи уи ахҩа иазку еиуеиԥшым адыррақәеи. Ишеилкаахаз ала, Галлеи икомета агәыцә еиҳарак иаабац аҵаа (арацәаҵәыҵәтәи аметантәи ҵаа рыла), иара убасгьы асаба ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп. Урҭ акомета ахҩа шьақәдыргылоит, насгьы Амра иазааигәахацыԥхьаӡа, урҭ рыхәҭак— амра ашәахәақәеи амратә ԥшеи рықәыӷәӷәара аҵаҟа — аҵыхәахь рҽырыԥсахуеит. Аҵарауаа ииашаны ишырыԥхьаӡаз ала, Галлеи икомета агәыцә ашәагаақәа километрақәак ыҟоуп: аура 14, аиҩшаратә ган ала — 7,5. Галлеи икомета агәыцә ииашам аформа амоуп, насгьы аҵәҩан иакәшоит, уи, анемец астроном [[Бессель, Фридрих Вильгельм|Фридрих Бессель]] (1784—1846) ишазгәеиҭахьаз ала, акомета аорбита аҟьаҟьара иаҿагылоуп. Аҵәира аамҭа 53 сааҭ ҟалеит — уи ҩаԥхьа астрономцәа рыԥхьаӡарақәа ибзианы ирықәшәон. 2005 шықәсазы, [[НАСА]] акосмостә ӷба «[[Дип Импакт]]» акомета [[9P/Темпеля|Темпель{{nbsp}}1]] аҿы азонд канажьит, уи ахҟьа асахьақәа аанашьҭит. === Урыстәыла === Акометақәа ирызку адыррақәа [[Киевтәи Урыстәыла|ажәытәӡатәи аурыс]] хроникақәа рҿы иҟоуп [[Повесть временных лет|Иҳаҩсыз ашықәсқәа рҭоурых]] аҿы. Ахроникцәа ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон акометақәа рцәырҵра, избан акәзар урҭ анасыԥдарақәа ршәаџьҳәацәа ҳәа иԥхьаӡан — аибашьра, ачымазара, уҳәа убас иҵегьы. Аха ажәытәтәи Урыстәыла абызшәаҿы акометақәа рзы ҷыдала ахьӡ ыҟамызт, избанзар урҭ аҵыхәа змоу иныҟәо [[Звезда|аеҵәақәа]] ҳәа ирыԥхьаӡон. 1066 шықәсазы, акомета ахҳәаа раԥхьаӡакәны [[Летопись|ахроникақәа]] рдаҟьақәа рахь ианақәшәа, астрономтә обиект иахьӡын «звезда велика; звезда привелика, луце имуши акы кровавы, въсходящи с вечера по заходе солнецьном; звезда образ копииныи; звезда… испущающе луча, еюже прозываху блистаньницю». Ажәа «акомета» [[Аурыс бызшәа|аурыс бызшәа]] иаланагалоит акометақәа ирызку европатәи аусумҭақәа реиҭагақәа ирыцны. Раԥхьаӡа уи аӡбахә ҳԥылоит аизга «Бисер златыи» ([[Луцидариус|«Луцидариус»]], лат. Lucidarius) аҟны, уи адунеи аиҿкаара иазку аенциклопедиа еиԥшуп. «Луцидариус» анемец бызшәа аҟынтә XVI-тәи ашәышықәса алагамҭазы еиҭаган. Аурыс ԥхьаҩцәа рзы ари ажәа ҿыцын аҟынтә, аиҭагаҩ еиҳа иаабац ахьӡ «аеҵәа» ала еиҭеиҳәар акәхеит: «звезда комита даёт блистание от себе яко луч»<ref>''Шамин{{nbsp}}С.{{nbsp}}М.'' История появления слова «комета» в русском языке // И. И. Срезневский и русское историческое языкознание: К 200-летию со дня рождения И. И. Срезневского: сборник статей Международной научной конференции, 26-28 сентября 2012 г. / отв. ред. И. М. Шеина, О. В. Никитин; Рязанский гос университет им. С. А. Есенина. Рязань, 2012. С. 366—372.</ref>. Аха аурыс бызшәаҿы «акомета» аилкаара ӷәӷәала иаланагалеит 1660-тәи ашықәсқәа рызбжаразы, Европа ахыхь ажәҩан аҿы акометақәа анцәырҵыз. Ари ахҭыс ацәырҵра ашҟа азҿлымҳара ду цәырнагеит. Еиҭаргоз аусумҭақәа рыла аурыс ԥхьаҩцәа еилыркааит акометақәа аеҵәақәа зынӡа ишреиԥшым. Ажәҩантә цәеижьқәа дыргаҵас рцәырҵра аганахьала азнеишьа Урыстәылагьы, Европагьы иҟан XVIII-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа, раԥхьатәи аусумҭақәа акометақәа «џьашьахәыла» ишыҟоу мап ацәызкуа анцәырҵыз. Акомета иазку европатәи аҭҵаарадырратә дыррақәа рышьҭкаара аурыс ҵарауаа ирылнаршеит урҭ рыҭҵаараҿы рхатә лагала аҟаҵара. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы астроном [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Бредихин]] (1831—1904) акометақәа рыԥсабара, акометақәа рҵыхәақәа рхылҵшьҭреи, урҭ рформақәа реиԥшымреи рзы [[Теория|атеориа]] еизак шьақәиргылеит<ref>[[Детская энциклопедия]] «Мир небесных тел. Числа и фигуры.» — Глав. ред. [[Маркушевич, Алексей Иванович|А. И. Маркушевич]] — М.: Педагогика, Москва, 1972. — С. 187.</ref>. === Акометақәа рыҭҵааҩцәа === * [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Сергеи Константин-иԥа Всехсвиатски]] * [[Крейц, Генрих|Генрих Креиц]] * [[Орлов, Сергей Владимирович (астроном)|Сергеи Владимир-иԥа Орлов]] * [[Бредихин, Фёдор Александрович|Фиодор Александр-иԥа Бредихин]] == Акосмостә ӷбақәа рыла аҭҵаарақәа == {| class="wikitable sortable toptextcells" ! colspan=2 | Акомета !! colspan=3 | Аҭаара !! rowspan=2 | Азгәаҭақәа |- ! Ахьӡ !! style="width:12em" | Аартра ашықәс !! Акосмосныҟәгага !! Арыцхә !! Азааигәахара абжьаӡара (км) |- | [[21P/Джакобини — Циннера|21P/Џьакобини — Циннер]] || 1900 || «[[Международный исследователь комет|Жәларбжьаратәи акометақәа рыҭҵааҩы]]» || 1985 || style="text-align:right;"| 7800 || Аԥырра |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || rowspan=4 data-sort-value=-240 | Ацәырҵрақәа ажәытәӡатәи аамҭақәа раахыс еилкаан (ҳ.ҟ. 240{{nbsp}}шықәса еиҳамкәа)<ref name="stephyau">{{статья |заглавие=Far eastern observations of Halley’s comet: 240{{nbsp}}BC to AD{{nbsp}}1368 |издание=Journal of the British Interplanetary Society |том=38 |страницы=195—216 |issn=0007-084X |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1985JBIS...38..195S |язык=en |автор=Stephenson F. R., Yau K. K. C. |месяц=5 |год=1985}}</ref>; ацәырҵра апериод аарԥшын 1705{{nbsp}}шықәсазы. || «[[Вега (АМС)|Вега-1]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8889 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Вега (АМС)|Вега-2]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 8030 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Суйсэй|Суисеи]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 151000 || Азааигәахара |- | [[Комета Галлея|Галлеи икомета]] || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1986 || style="text-align:right;"| 596 || Азааигәахара |- | [[26P/Григга — Скьеллерупа|26P/Григг — Скьеллеруп]] || 1902 || «[[Джотто (космический аппарат)|Џьотто]]» || 1992 || style="text-align:right;"| 200 || Азааигәахара |- | [[19P/Борелли]] || 1904 || {{lang-en2|[[Deep Space{{nbsp}}1]]}} || 2001 || style="text-align:right;"| ? || Азааигәахара |- | [[81P/Вильда]] || 1978 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2004 || style="text-align:right;"| 240 || Аизааигәахара; Аҿырԥштәқәа Адгьыл ахь рырхынҳәра |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Дип Импакт]]» || 2005 || style="text-align:right;"| 0|| Аизааигәахара; иҷыдоу амодуль (аимпактор) агәыцәи реиҿасра |- | [[103P/Хартли]] || 1986 || «[[Дип Импакт]]» || 2010 || style="text-align:right;"| 700 || Азааигәахара |- | [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] || 1867 || «[[Стардаст (космический аппарат)|Стардаст]]» || 2011 || style="text-align:right;"| 181 || Азааигәахара |- | [[67P/Чурюмова — Герасименко|67P/Чуриумов — Герасименко]] || 1969 || «[[Розетта (космический аппарат)|Розетта]]» || 2014 || style="text-align:right;" | 0 || [[квазиспутник|Квазимҩанызас]] аорбита аҭалара; аҭоурыхаҿы раԥхьаӡакәны акомета аҿы итатоу атәара («[[Филы (спускаемый аппарат)|Филы]]» амодуль) |- | [[311P/PANSTARRS]] || 2013 || «[[Тяньвэнь-2|Тиануен-2]]» || 2025 || style="text-align:right;"| — || Аорбита аҭалара 2035 шықәсазы иазыԥшуп |} === Иазԥхьагәаҭоу аҭҵаарақәа === [[Comet Interceptor]] — (ҵакыла — «Акометақәа рырҭаслымга») — [[Европейское космическое агентство|Европатәи акосмостә агентра]] (ЕКА) [[автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциа]] ауп, 2029 шықәсазы здәықәҵара азԥхьагәаҭоу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Comet_Interceptor/Comet_Interceptor_construction_moves_forward|title=Comet Interceptor construction moves forward|lang=en|website=www.esa.int|access-date=2025-04-05}}</ref>. Акосмостә ныҟәага [[Амра|Амра]]-[[Адгьыл|Адгьыл]] аҭыԥ [[Точки Лагранжа|L<sub>2</sub>]] аҿы иҟалоит, насгьы хышықәса рҟынӡа иазыԥшызаауеит, [[долгопериодическая комета|апериод ду змоу акомета]] иалшо атраекториеи аццакреи рыла иԥыраанӡа<ref>{{Cite web|url=https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|title=Wayback Machine|website=www.lpi.usra.edu|archive-url=http://web.archive.org/web/20240221080443/https://www.lpi.usra.edu/sbag/meetings/jan2019/presentations/Tuesday-PM/Jones.pdf|archive-date=2024-02-21|access-date=2025-04-05}}</ref>. Аԥырразы ианаало акомета аԥшаара дгьыл аҿы иҟоу [[Обсерватория|аобсерваториеқәа]] ирыдҳәалоуп, иаҳҳәап, [[Pan-STARRS]], [[ATLAS (система телескопов)|ATLAS]], мамзаргьы ԥхьаҟатәи [[Legacy Survey of Space and Time]] (LSST) насгьы [[Обсерватория имени Веры Рубин|Вера Рубин лобсерваториа]]<ref name=":0" />. Апериод ду змоу акомета цәырымҵыр, мамзаргьы уи аиасра залымшозар, усҟан апериод кьаҿ змоу арезервтә комета [[73P/Швассмана — Вахмана|73P/Швассман — Вахман]] аҭҵаара алыршахоит<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.cometinterceptor.space/uploads/1/2/3/7/123778284/comet_interceptor_executive_summary.pdf|title="Comet Interceptor - Executive Summary"|lang=en|author=Jones, Geraint|date=2019-06-02}}</ref>. == Акометақәеи Адгьыли == Акосмостә шкалаҿы акометақәа [[Масса|рыкапан]] маҷуп — Адгьыл акапан аасҭа миллиардынтә раҟара еиҵоуп, насгьы урҭ рҵыхәақәа рҟынтәи аматериа [[плотность|аилаӷәӷәара]] ноль иаҟароуп ҳәа ҳҳәар ауеит. Убри аҟнытә «ажәҩантә сасцәа» Амратә системаҿы иҟоу апланетақәа зынӡа ирныруам. Иаҳҳәап, 1910 шықәса лаҵарамзазы Адгьыл Галлеи икомета аҵыхәа иаҩсит, аха ҳапланета аныҟәараҿы ԥсахрақәак ҟамлеит. Даҽа ганкахьалагьы, акомета ду апланета ианаҿаслакь, апланета атмосфереи амҳалдызасфереи рҿы анырра дуқәа аанагар алшоит. Ас еиԥш иҟоу аиҿасра азы ибзиоу, ибзианы иҭҵаау ҿырԥштәыс иҟалеит [[D/1993 F2 (Шумейкеров — Леви)|акомета Шумеикер — Леви{{nbsp}}9]] аҟынтәи аԥҽыхақәеи [[Иупитер|Иупитери]] 1994 шықәса ԥхынгәымзазы реиҿасра. Естониатәи астроном [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]] иҟаиҵаз аҳасабрақәа рыла, Адгьыли акометақәа ргәыцәқәеи реиҿасра алыршара<ref name="Кругосвет" />: {| class="wikitable" |- ! Агәыцә адиаметр, км !! Аиҿасрақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара, млн{{nbsp}}шықәса |- | 0,5—1 || 1,3 |- | 1—2 || 5,6 |- | 2—4 || 24 |- | 4—8 || 110 |- | 8—17 || 450 |- | >{{nbsp}}17 || 1500 |} Америкатәи астрофизик [[Рэндалл, Лиза|Лиза Рандалл]] лажәақәа рыла, Адгьыл абиосфераҿы периодла иҟалоз [[Массовое вымирание|ақәӡаара ӷәӷәақәа]] [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] аҟынтәи акометақәа реиҿасра иахҟьаны иҟалон<ref>''Лиза Рэндалл.'' Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной. — М.: Альпина Нон-фикшн, 2016. — 506 с. — ISBN 978-5-91671-646-7. — С. 314.</ref>. == Акомета адырга == Акомета адырга ☄ (браузерқәак рҿы имааԥшыр ҟалоит) иуԥылоит [[Юникод]] жәабатәи аԥхьаӡац 9732 мамзаргьы жәафтәи аԥхьаӡац 2604 аҵаҟа, насгьы HTML акод ахь иҭагалатәуп мамзаргьы. == Агалереиа == <center><gallery widths="150" heights="150" perrow="5"> Comet P1 McNaught02 - 23-01-07.jpg|Акомета [[C/2006{{nbsp}}P1 (Макнота)|C/2006{{nbsp}}P1 (Макнот)]], уи 2007{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду ҳәагьы еицырдыруеит; азҿлымҳаратә фотосахьа Great Comet of 1882.jpg|[[C/1882 R1 (Большая сентябрьская комета)|1882{{nbsp}}шықәсазтәи Акомета ду]], [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа ргәыԥ]] аҟынтәи; [[Южноафриканская астрономическая обсерватория|ЮААО]] афотоҭыхымҭа Great Comet 1861 (128495343).jpg|[[Большая комета 1861 года|1861 шықәсазтәи Акомета ду]]; [[Вайсс, Эдмунд|Едмунд Ваис]] исахьаҭыхымҭа X-rays from Hyakutake.jpg|Акомета [[C/1996{{nbsp}}B2 (Хякутакэ)|C/1996{{nbsp}}B2 (Хиакутаке икомета)]]; [[ROSAT]] амҩаныза ала [[Рентгеновское излучение|арентгентә лашарақәа рдиапазон]] аҿы иҭыхуп Comet-C2013A1-SidingSpring-NearMars-Hubble-20141019.jpg|Акомета [[C/2013 A1 (Макнота)|C/2013 A1 (Макнот икомета)]] [[Марс]] азааигәара ииасуеит 2014 шықәса жьҭаарамза 19 рзы («[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» аҭыхымҭақәа ҩба реилаҵа)<ref group="прим.">Афаил ахҳәааҿы НАСА аҟынтәи аилыркаара ыҟоуп, ари асахьа зныктәи аҭагалараан изалхымыз иазкны.</ref> Comets WISE.jpg|[[NEOWISE]] апрограмма аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшыз 20{{nbsp}}комета ([[Инфракрасное излучение|ИК]]-адиапазон асахьа) Lovejoy-hi1a srem dec12 14.gif|[[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц игәыԥ]] аҟынтәи акомета [[C/2011{{nbsp}}W3 (Лавджоя)|C/2011{{nbsp}}W3 (Лавџьои икомета)]] Амра иазааигәахоит, уи [[Хвост кометы|аҵыхәеи]] [[Солнечный ветер|амратә ԥшеи]] реидҳәалара убарҭоуп; Аҭыхымҭа [[STEREO|STEREO-A]] ITS Impact.gif|Акомета [[9P/Темпеля|9P/Темпел]] иаҿасаанӡа аҵыхәтәантәи аминуҭқәа рзы «[[Дип Импакт]]» азонд аҿасырҭа аҟынтәи асахьа Encke tail rip of.gif|[[Комета Энке|Енке икомета]] [[Хвост кометы|аҵыхәа]] [[Корональные выбросы массы|акороналтә капан аҭыҵра]] иҿнажәоит </gallery></center> == Шәахә. иара уб. == * [[Большая комета|Акомета ду]] * [[Список короткопериодических комет|Апериод кьаҿ змоу акометақәа рсиа]] * [[Список некоторых долгопериодических комет|Апериод ду змоу акометақәа рсиа]] * [[Список гиперболических комет|Агиперболатә кометақәа рсиа]] == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist |group="прим."}} '''Источники''' {{Reflist|refs= <ref name=DE_1959>{{книга |автор = [[Всехсвятский, Сергей Константинович|Всехсвятский С. К.]] |часть = Кометы |заглавие = [[Детская энциклопедия|Детская энциклопедия для среднего и старшего возраста]]. Том 2. Земная кора и недра Земли. Мир небесных тел. |ссылка часть = |ответственный = ред. тома В. А. Касименко |место = М. |издательство = Издательство Академии педагогических наук СССР |издание = 1 изд |год = 1959 |страницы = 399 |страниц = 544 }}</ref> }} == Алитература == * {{книга |автор=Лиза Рэндалл |заглавие=Тёмная материя и динозавры: Удивительная взаимосвязь событий во Вселенной |оригинал=Lisa Randall: "Dark Matter and the Dinosaurs: The Astounding Interconnectedness of the Universe" |место=М. |издательство=Альпина Нон-фикшн |год=2016 |allpages=506 |серия= |isbn=978-5-91671-646-7 |ref=Рэндалл }} * ''Левин Б. Ю., Симоненко А. Н.'' Комета Галлея. — М.: Знание, 1984. — 64 с., ил. — (Новое в жизни, науке, технике. Сер. Космонавтика, астрономия; № 1). == Азхьарԥшқәа == * {{cite web |author=[[Бурба, Георгий Александрович|Г. Бурба]] |url=http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |title=Как сесть на хвост кометы? |date=2006-11-28 |publisher=Вокруг света |archive-url=https://web.archive.org/web/20210505170515/https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/1761/ |archive-date=2021-05-05}} — популярная статья о кометах * [http://www.cometography.com/ Кометография] * [https://ufn.ru/ru/articles/1996/4/c/ Столкновение кометы Шумейкеров — Леви{{nbsp}}9 с Юпитером: что мы увидели] // «Физика наших дней» * ''Уильям Нейпьер''. [http://www.scribd.com/doc/9726345 Опасность комет и астероидов] * [http://img.gazeta.ru/files3/657/3664657/pl-pic4_zoom-1024x.jpg Кометы в Солнечной системе], [[инфографика]] * [http://smallbodies.ru/ Каталог орбитальной эволюции малых тел Солнечной системы] * [https://web.archive.org/web/20120310041649/http://www.orc.ru/~azorcord/page_rus.htm ''Zlobin{{nbsp}}A.{{nbsp}}E.'' Quasi Three-dimensional Modeling of Tunguska Comet Impact (1908)], paper of AIAA{{nbsp}}2007 Planetary Defense Conference{{In lang|en}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:комета}} [[Акатегориа:Акометақәа]] [[Акатегориа:Амратә система]] [[Акатегориа:Ажәҩантә цәеижьқәа рыхкқәа]] 1pbd90fek1gqpjgosk1atl15dkamms5 Ахцәажәара:Акомета 1 55828 172737 2026-08-26T18:35:15Z Nart17 17397 Аиҭагара иазку адырра 172737 wikitext text/x-wiki == Аиҭагара == Ари астатиа [[:ru:Комета|аурыс Авикипедиа астатиа «Комета»]] аҟынтәи еиҭагоуп (алицензиа [https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.ru CC BY-SA 4.0]; авторцәа рсиа — жьаратәи астатиа аҭоурых аҿы). * '''Аиҭагаҩ:''' Айнар Читанава * '''Апроект:''' Nart17 translation team 47f4ugo2619i8i6165h6u6fsbbt8mpu