Авикипедиа
abwiki
https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%83_%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D2%9F%D1%8C%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.17
first-letter
Амедиа
Цастәи
Ахцәажәара
Алахәыла
Алахәыла ахцәажәара
Авикипедиа
Авикипедиа ахцәажәара
Афаил
Афаил ахцәажәара
Амедиавики
Амедиавики ахцәажәара
Ашаблон
Ашаблон ахцәажәара
Ацхыраара
Ацхыраара ахцәажәара
Акатегориа
Акатегориа ахцәажәара
TimedText
TimedText talk
Амодуль
Амодуль ахцәажәара
Event
Event talk
Амодуль:Infobox
828
18690
172806
172804
2026-08-30T16:00:22Z
Fraxinus.cs
8381
172806
Scribunto
text/plain
local p = {}
local args = {}
local origArgs = {}
local root
local empty_row_categories = {}
local category_in_empty_row_pattern = '%[%[%s*[Cc][Aa][Tt][Ee][Gg][Oo][Rr][Yy]%s*:[^]]*]]'
local has_rows = false
local yesno = require("Module:Yesno")
local lists = {
plainlist_t = {
patterns = {
'^plainlist$',
'%splainlist$',
'^plainlist%s',
'%splainlist%s'
},
found = false,
styles = 'Plainlist/styles.css'
},
hlist_t = {
patterns = {
'^hlist$',
'%shlist$',
'^hlist%s',
'%shlist%s'
},
found = false,
styles = 'Hlist/styles.css'
}
}
local function has_list_class(args_to_check)
for _, list in pairs(lists) do
if not list.found then
for _, arg in pairs(args_to_check) do
for _, pattern in ipairs(list.patterns) do
if mw.ustring.find(arg or '', pattern) then
list.found = true
break
end
end
if list.found then break end
end
end
end
end
local function isUntitledChildBox(sval)
return sval and ( sval:match( '^%s*<%s*[Tt][Rr]' ) or sval:match( '^%s*\127[^\127]*UNIQ%-%-templatestyles%-%x+%-QINU[^\127]*\127%s*<%s*[Tt][Rr]' ) )
end
local function fixChildBoxes(sval, tt)
local function notempty( s ) return s and s:match( '%S' ) end
if notempty(sval) then
local marker = '<span class=special_infobox_marker>'
local s = sval
-- start moving templatestyles and categories inside of table rows
local slast = ''
while slast ~= s do
slast = s
s = mw.ustring.gsub(s, '(</[Tt][Rr]%s*>%s*)(%[%[%s*[Cc][Aa][Tt][Ee][Gg][Oo][Rr][Yy]%s*:[^]]*%]%])', '%2%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '(</[Tt][Rr]%s*>%s*)(\127[^\127]*UNIQ%-%-templatestyles%-%x+%-QINU[^\127]*\127)', '%2%1')
end
-- end moving templatestyles and categories inside of table rows
s = mw.ustring.gsub(s, '(<%s*[Tt][Rr])', marker .. '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '(</[Tt][Rr]%s*>)', '%1' .. marker)
if s:match(marker) then
s = mw.ustring.gsub(s, marker .. '%s*' .. marker, '')
s = mw.ustring.gsub(s, '([\r\n]|-[^\r\n]*[\r\n])%s*' .. marker, '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, marker .. '%s*([\r\n]|-)', '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '(</[Cc][Aa][Pp][Tt][Ii][Oo][Nn]%s*>%s*)' .. marker, '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '(<%s*[Tt][Aa][Bb][Ll][Ee][^<>]*>%s*)' .. marker, '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '^(%{|[^\r\n]*[\r\n]%s*)' .. marker, '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '([\r\n]%{|[^\r\n]*[\r\n]%s*)' .. marker, '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, marker .. '(%s*</[Tt][Aa][Bb][Ll][Ee]%s*>)', '%1')
s = mw.ustring.gsub(s, marker .. '(%s*\n|%})', '%1')
end
if s:match(marker) then
local subcells = mw.text.split(s, marker)
s = ''
for k = 1, #subcells do
if k == 1 then
s = s .. subcells[k] .. '</' .. tt .. '></tr>'
elseif k == #subcells then
local rowstyle = ' style="display:none"'
if notempty(subcells[k]) then rowstyle = '' end
s = s .. '<tr' .. rowstyle ..'><' .. tt .. ' colspan=2>\n' ..
subcells[k]
elseif notempty(subcells[k]) then
if (k % 2) == 0 then
s = s .. subcells[k]
else
s = s .. '<tr><' .. tt .. ' colspan=2>\n' ..
subcells[k] .. '</' .. tt .. '></tr>'
end
end
end
end
-- the next two lines add a newline at the end of lists for the PHP parser
-- [[Special:Diff/849054481]]
-- remove when [[:phab:T191516]] is fixed or OBE
s = mw.ustring.gsub(s, '([\r\n][%*#;:][^\r\n]*)$', '%1\n')
s = mw.ustring.gsub(s, '^([%*#;:][^\r\n]*)$', '%1\n')
s = mw.ustring.gsub(s, '^([%*#;:])', '\n%1')
s = mw.ustring.gsub(s, '^(%{%|)', '\n%1')
return s
else
return sval
end
end
-- Cleans empty tables
local function cleanInfobox()
root = tostring(root)
if has_rows == false then
root = mw.ustring.gsub(root, '<table[^<>]*>%s*</table>', '')
end
end
-- Returns the union of the values of two tables, as a sequence.
local function union(t1, t2)
local vals = {}
for k, v in pairs(t1) do
vals[v] = true
end
for k, v in pairs(t2) do
vals[v] = true
end
local ret = {}
for k, v in pairs(vals) do
table.insert(ret, k)
end
return ret
end
-- Returns a table containing the numbers of the arguments that exist
-- for the specified prefix. For example, if the prefix was 'data', and
-- 'data1', 'data2', and 'data5' exist, it would return {1, 2, 5}.
local function getArgNums(prefix)
local nums = {}
for k, v in pairs(args) do
local num = tostring(k):match('^' .. prefix .. '([1-9]%d*)$')
if num then table.insert(nums, tonumber(num)) end
end
table.sort(nums)
return nums
end
-- Adds a row to the infobox, with either a header cell
-- or a label/data cell combination.
local function addRow(rowArgs)
if rowArgs.header and rowArgs.header ~= '_BLANK_' then
has_rows = true
has_list_class({ rowArgs.rowclass, rowArgs.class, args.headerclass })
root
:tag('tr')
:addClass(rowArgs.rowclass)
:addClass( isUntitledChildBox( rowArgs.header ) and 'infobox-hiddenrow' or nil )
:cssText(rowArgs.rowstyle)
:tag('th')
:attr('colspan', '2')
:addClass('infobox-header')
:addClass(rowArgs.class)
:addClass(args.headerclass)
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-header
:cssText(args.headerstyle)
:cssText(rowArgs.rowcellstyle)
:wikitext(fixChildBoxes(rowArgs.header, 'th'))
if rowArgs.data and not yesno(args.decat) then
root:wikitext(
'[[Category:Pages using infobox templates with ignored data cells]]'
)
end
elseif rowArgs.data and rowArgs.data:gsub(category_in_empty_row_pattern, ''):match('^%S') then
has_rows = true
has_list_class({ rowArgs.rowclass, rowArgs.class })
local row = root:tag('tr')
row:addClass(rowArgs.rowclass)
row:cssText(rowArgs.rowstyle)
if rowArgs.label then
row
:tag('th')
:attr('scope', 'row')
:addClass('infobox-label')
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-label
:cssText(args.labelstyle)
:cssText(rowArgs.rowcellstyle)
:wikitext(rowArgs.label)
:done()
else
row:addClass( isUntitledChildBox( rowArgs.data ) and 'infobox-hiddenrow' or nil )
end
local dataCell = row:tag('td')
dataCell
:attr('colspan', not rowArgs.label and '2' or nil)
:addClass(not rowArgs.label and 'infobox-full-data' or 'infobox-data')
:addClass(rowArgs.class)
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox(-full)-data
:cssText(rowArgs.datastyle)
:cssText(rowArgs.rowcellstyle)
:wikitext(fixChildBoxes(rowArgs.data, 'td'))
else
table.insert(empty_row_categories, rowArgs.data or '')
end
end
local function renderTitle()
if not args.title then return end
has_rows = true
has_list_class({args.titleclass})
root
:tag('caption')
:addClass('infobox-title')
:addClass(args.titleclass)
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-title
:cssText(args.titlestyle)
:wikitext(args.title)
end
local function renderAboveRow()
if not args.above then return end
has_rows = true
has_list_class({ args.aboveclass })
root
:tag('tr')
:addClass( isUntitledChildBox( args.above ) and 'infobox-hiddenrow' or nil )
:tag('th')
:attr('colspan', '2')
:addClass('infobox-above')
:addClass(args.aboveclass)
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-above
:cssText(args.abovestyle)
:wikitext(fixChildBoxes(args.above,'th'))
end
local function renderBelowRow()
if not args.below then return end
has_rows = true
has_list_class({ args.belowclass })
root
:tag('tr')
:addClass( isUntitledChildBox( args.below ) and 'infobox-hiddenrow' or nil )
:tag('td')
:attr('colspan', '2')
:addClass('infobox-below')
:addClass(args.belowclass)
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-below
:cssText(args.belowstyle)
:wikitext(fixChildBoxes(args.below,'td'))
end
local function addSubheaderRow(subheaderArgs)
if subheaderArgs.data and
subheaderArgs.data:gsub(category_in_empty_row_pattern, ''):match('^%S') then
has_rows = true
has_list_class({ subheaderArgs.rowclass, subheaderArgs.class })
local row = root:tag('tr')
row:addClass(subheaderArgs.rowclass)
row:addClass( isUntitledChildBox( subheaderArgs.data ) and 'infobox-hiddenrow' or nil )
local dataCell = row:tag('td')
dataCell
:attr('colspan', '2')
:addClass('infobox-subheader')
:addClass(subheaderArgs.class)
:cssText(subheaderArgs.datastyle)
:cssText(subheaderArgs.rowcellstyle)
:wikitext(fixChildBoxes(subheaderArgs.data, 'td'))
else
table.insert(empty_row_categories, subheaderArgs.data or '')
end
end
local function renderSubheaders()
if args.subheader then
args.subheader1 = args.subheader
end
if args.subheaderrowclass then
args.subheaderrowclass1 = args.subheaderrowclass
end
local subheadernums = getArgNums('subheader')
for k, num in ipairs(subheadernums) do
addSubheaderRow({
data = args['subheader' .. tostring(num)],
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-subheader
datastyle = args.subheaderstyle,
rowcellstyle = args['subheaderstyle' .. tostring(num)],
class = args.subheaderclass,
rowclass = args['subheaderrowclass' .. tostring(num)]
})
end
end
local function addImageRow(imageArgs)
if imageArgs.data and
imageArgs.data:gsub(category_in_empty_row_pattern, ''):match('^%S') then
has_rows = true
has_list_class({ imageArgs.rowclass, imageArgs.class })
local row = root:tag('tr')
row:addClass(imageArgs.rowclass)
row:addClass( isUntitledChildBox( imageArgs.data ) and 'infobox-hiddenrow' or nil )
local dataCell = row:tag('td')
dataCell
:attr('colspan', '2')
:addClass('infobox-image')
:addClass(imageArgs.class)
:cssText(imageArgs.datastyle)
:wikitext(fixChildBoxes(imageArgs.data, 'td'))
else
table.insert(empty_row_categories, imageArgs.data or '')
end
end
local function renderImages()
if args.image then
args.image1 = args.image
end
if args.caption then
args.caption1 = args.caption
end
local imagenums = getArgNums('image')
for k, num in ipairs(imagenums) do
local caption = args['caption' .. tostring(num)]
local data = mw.html.create():wikitext(args['image' .. tostring(num)])
if caption then
data
:tag('div')
:addClass('infobox-caption')
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-caption
:cssText(args.captionstyle)
:wikitext(caption)
end
addImageRow({
data = tostring(data),
-- @deprecated next; target .infobox-<name> .infobox-image
datastyle = args.imagestyle,
class = args.imageclass,
rowclass = args['imagerowclass' .. tostring(num)]
})
end
end
-- When autoheaders are turned on, preprocesses the rows
local function preprocessRows()
if not args.autoheaders then return end
local rownums = union(getArgNums('header'), getArgNums('data'))
table.sort(rownums)
local lastheader
for k, num in ipairs(rownums) do
if args['header' .. tostring(num)] then
if lastheader then
args['header' .. tostring(lastheader)] = nil
end
lastheader = num
elseif args['data' .. tostring(num)] and
args['data' .. tostring(num)]:gsub(
category_in_empty_row_pattern, ''
):match('^%S') then
local data = args['data' .. tostring(num)]
if data:gsub(category_in_empty_row_pattern, ''):match('%S') then
lastheader = nil
end
end
end
if lastheader then
args['header' .. tostring(lastheader)] = nil
end
end
-- Gets the union of the header and data argument numbers,
-- and renders them all in order
local function renderRows()
local rownums = union(getArgNums('header'), getArgNums('data'))
table.sort(rownums)
for k, num in ipairs(rownums) do
addRow({
header = args['header' .. tostring(num)],
label = args['label' .. tostring(num)],
data = args['data' .. tostring(num)],
datastyle = args.datastyle,
class = args['class' .. tostring(num)],
rowclass = args['rowclass' .. tostring(num)],
-- @deprecated next; target .infobox-<name> rowclass
rowstyle = args['rowstyle' .. tostring(num)],
rowcellstyle = args['rowcellstyle' .. tostring(num)]
})
end
end
local function renderNavBar()
if not args.name then return end
has_rows = true
root
:tag('tr')
:tag('td')
:attr('colspan', '2')
:addClass('infobox-navbar')
:wikitext(require('Module:Navbar')._navbar{
args.name,
mini = 1,
})
end
local function renderItalicTitle()
local italicTitle = args['italic title'] and mw.ustring.lower(args['italic title'])
if italicTitle == '' or italicTitle == 'force' or italicTitle == 'yes' then
root:wikitext(require('Module:Ихьынааны иҭаҩу ахьӡ')._main({}))
end
end
-- Categories in otherwise empty rows are collected in empty_row_categories.
-- This function adds them to the module output. It is not affected by
-- args.decat because this module should not prevent module-external categories
-- from rendering.
local function renderEmptyRowCategories()
for _, s in ipairs(empty_row_categories) do
root:wikitext(s)
end
end
-- Render tracking categories. args.decat == turns off tracking categories.
local function renderTrackingCategories()
if yesno(args.decat) then return end
if args.child == 'yes' then
if args.title then
root:wikitext(
'[[Category:Pages using embedded infobox templates with the title parameter]]'
)
end
elseif #(getArgNums('data')) == 0 and mw.title.getCurrentTitle().namespace == 0 then
root:wikitext('[[Category:Articles using infobox templates with no data rows]]')
end
end
--[=[
Loads the templatestyles for the infobox.
TODO: FINISH loading base templatestyles here rather than in
MediaWiki:Common.css. There are 4-5000 pages with 'raw' infobox tables.
See [[Mediawiki_talk:Common.css/to_do#Infobox]] and/or come help :).
When we do this we should clean up the inline CSS below too.
Will have to do some bizarre conversion category like with sidebar.
]=]
local function loadTemplateStyles()
local frame = mw.getCurrentFrame()
local hlist_templatestyles = ''
if lists.hlist_t.found then
hlist_templatestyles = frame:extensionTag{
name = 'templatestyles', args = { src = lists.hlist_t.styles }
}
end
local plainlist_templatestyles = ''
if lists.plainlist_t.found then
plainlist_templatestyles = frame:extensionTag{
name = 'templatestyles', args = { src = lists.plainlist_t.styles }
}
end
-- See function description
local base_templatestyles = frame:extensionTag{
name = 'templatestyles', args = { src = 'Module:Infobox/styles.css' }
}
local templatestyles = ''
if args['templatestyles'] then
templatestyles = frame:extensionTag{
name = 'templatestyles', args = { src = args['templatestyles'] }
}
end
local child_templatestyles = ''
if args['child templatestyles'] then
child_templatestyles = frame:extensionTag{
name = 'templatestyles', args = { src = args['child templatestyles'] }
}
end
local grandchild_templatestyles = ''
if args['grandchild templatestyles'] then
grandchild_templatestyles = frame:extensionTag{
name = 'templatestyles', args = { src = args['grandchild templatestyles'] }
}
end
return table.concat({
-- hlist -> plainlist -> base is best-effort to preserve old Common.css ordering.
-- this ordering is not a guarantee because the rows of interest invoking
-- each class may not be on a specific page
hlist_templatestyles,
plainlist_templatestyles,
base_templatestyles,
templatestyles,
child_templatestyles,
grandchild_templatestyles
})
end
-- common functions between the child and non child cases
local function structure_infobox_common()
renderSubheaders()
renderImages()
preprocessRows()
renderRows()
renderBelowRow()
renderNavBar()
renderItalicTitle()
renderEmptyRowCategories()
renderTrackingCategories()
cleanInfobox()
end
-- Specify the overall layout of the infobox, with special settings if the
-- infobox is used as a 'child' inside another infobox.
local function _infobox()
if args.child ~= 'yes' then
root = mw.html.create('table')
root
:addClass(args.subbox == 'yes' and 'infobox-subbox' or 'infobox')
:addClass(args.bodyclass)
-- @deprecated next; target .infobox-<name>
:cssText(args.bodystyle)
has_list_class({ args.bodyclass })
renderTitle()
renderAboveRow()
else
root = mw.html.create()
root
:wikitext(args.title)
end
structure_infobox_common()
return loadTemplateStyles() .. root
end
-- If the argument exists and isn't blank, add it to the argument table.
-- Blank arguments are treated as nil to match the behaviour of ParserFunctions.
local function preprocessSingleArg(argName)
if origArgs[argName] and origArgs[argName] ~= '' then
args[argName] = origArgs[argName]
end
end
-- Assign the parameters with the given prefixes to the args table, in order, in
-- batches of the step size specified. This is to prevent references etc. from
-- appearing in the wrong order. The prefixTable should be an array containing
-- tables, each of which has two possible fields, a "prefix" string and a
-- "depend" table. The function always parses parameters containing the "prefix"
-- string, but only parses parameters in the "depend" table if the prefix
-- parameter is present and non-blank.
local function preprocessArgs(prefixTable, step)
if type(prefixTable) ~= 'table' then
error("Non-table value detected for the prefix table", 2)
end
if type(step) ~= 'number' then
error("Invalid step value detected", 2)
end
-- Get arguments without a number suffix, and check for bad input.
for i,v in ipairs(prefixTable) do
if type(v) ~= 'table' or type(v.prefix) ~= "string" or
(v.depend and type(v.depend) ~= 'table') then
error('Invalid input detected to preprocessArgs prefix table', 2)
end
preprocessSingleArg(v.prefix)
-- Only parse the depend parameter if the prefix parameter is present
-- and not blank.
if args[v.prefix] and v.depend then
for j, dependValue in ipairs(v.depend) do
if type(dependValue) ~= 'string' then
error('Invalid "depend" parameter value detected in preprocessArgs')
end
preprocessSingleArg(dependValue)
end
end
end
-- Get arguments with number suffixes.
local a = 1 -- Counter variable.
local moreArgumentsExist = true
while moreArgumentsExist == true do
moreArgumentsExist = false
for i = a, a + step - 1 do
for j,v in ipairs(prefixTable) do
local prefixArgName = v.prefix .. tostring(i)
if origArgs[prefixArgName] then
-- Do another loop if any arguments are found, even blank ones.
moreArgumentsExist = true
preprocessSingleArg(prefixArgName)
end
-- Process the depend table if the prefix argument is present
-- and not blank, or we are processing "prefix1" and "prefix" is
-- present and not blank, and if the depend table is present.
if v.depend and (args[prefixArgName] or (i == 1 and args[v.prefix])) then
for j,dependValue in ipairs(v.depend) do
local dependArgName = dependValue .. tostring(i)
preprocessSingleArg(dependArgName)
end
end
end
end
a = a + step
end
end
-- Parse the data parameters in the same order that the old {{infobox}} did, so
-- that references etc. will display in the expected places. Parameters that
-- depend on another parameter are only processed if that parameter is present,
-- to avoid phantom references appearing in article reference lists.
local function parseDataParameters()
preprocessSingleArg('autoheaders')
preprocessSingleArg('child')
preprocessSingleArg('bodyclass')
preprocessSingleArg('subbox')
preprocessSingleArg('bodystyle')
preprocessSingleArg('title')
preprocessSingleArg('titleclass')
preprocessSingleArg('titlestyle')
preprocessSingleArg('above')
preprocessSingleArg('aboveclass')
preprocessSingleArg('abovestyle')
preprocessArgs({
{prefix = 'subheader', depend = {'subheaderstyle', 'subheaderrowclass'}}
}, 10)
preprocessSingleArg('subheaderstyle')
preprocessSingleArg('subheaderclass')
preprocessArgs({
{prefix = 'image', depend = {'caption', 'imagerowclass'}}
}, 10)
preprocessSingleArg('captionstyle')
preprocessSingleArg('imagestyle')
preprocessSingleArg('imageclass')
preprocessArgs({
{prefix = 'header'},
{prefix = 'data', depend = {'label'}},
{prefix = 'rowclass'},
{prefix = 'rowstyle'},
{prefix = 'rowcellstyle'},
{prefix = 'class'}
}, 50)
preprocessSingleArg('headerclass')
preprocessSingleArg('headerstyle')
preprocessSingleArg('labelstyle')
preprocessSingleArg('datastyle')
preprocessSingleArg('below')
preprocessSingleArg('belowclass')
preprocessSingleArg('belowstyle')
preprocessSingleArg('name')
-- different behaviour for italics if blank or absent
args['italic title'] = origArgs['italic title']
preprocessSingleArg('decat')
preprocessSingleArg('templatestyles')
preprocessSingleArg('child templatestyles')
preprocessSingleArg('grandchild templatestyles')
end
-- If called via #invoke, use the args passed into the invoking template.
-- Otherwise, for testing purposes, assume args are being passed directly in.
function p.infobox(frame)
if frame == mw.getCurrentFrame() then
origArgs = frame:getParent().args
else
origArgs = frame
end
parseDataParameters()
return _infobox()
end
-- For calling via #invoke within a template
function p.infoboxTemplate(frame)
origArgs = {}
for k,v in pairs(frame.args) do origArgs[k] = mw.text.trim(v) end
parseDataParameters()
return _infobox()
end
return p
lzu5uv7eafnt4ociingykg33m9hry5y
Апрезиденттә ҳәынҭқарра
0
27242
172815
169347
2026-08-31T00:18:51Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172815
wikitext
text/x-wiki
'''Апрезиденттә ҳәынҭқарра''' ({{lang-la|praesidens аҟынтә}}, ажәа президент иаанаго аԥхьа итәоу ауп) — ари ареспубликатә напхгараҭара аформақәа иреиуоуп. Уи убас еиԥш республикоуп, уа инхо ажәлар иалырхуа атәыла иреиҳаӡоу азакәанԥҵаратә орган мацара акәӡам, урҭ далырхуеит аҳәынҭқарра ахадагьы, уи аамҭаказы анагӡаратә мчрагьы хадас дамоуп.
Аиҳабыра ракәзар, апрезидент иҿаԥхьа аҭакԥхықәра рымоуп, урҭ аҭыԥқәа рызҭо, амаҵзура иахазыргыло, иамхтәу, иаҭатәу зыӡбо апрезидент иоуп. Атәыла ахада азин имоуп апарламент иаднакыло азакәанқәа авето рықәҵара. Иара убасгьы, атәыла ахада арбџьармчқәа ркомандаҟаҵаҩ иоуп. Апрезидент дызхагылоу атәыла жәларбжьаратәи арена аҟны ахаҭарнакс, ӡыргаҩыс дыҟоуп.
==Апрезиденттә ҳәынҭқарра аилыркаара==
Адемократиатә дунеи аҟны анапхгараҭара аформақәа еиуеиԥшым. ԥҟараны ишаԥҵоу еиԥш, аҳәынҭқарра напхгара азҭо иоуп аӡбамҭақәа рыдкыларагьы азин змоу. «Апрезиденттә ҳәынҭқарра» ахьӡ акәзар, уи зегьы аҳәоит. Уи азын Аконституциа аԥхьарагьы аҭахым. Ари аҳәынҭқарра хадара азиуеит апрезидент. Иара иоуп амаҵзуратә хаҿыс иҟоу, азинқәа зегьы змоу. Иара иоуп издызкыло зегь реиҳа ҵакы змоу аӡбамҭақәа. Жәаҳәарада, арҭқәа зегьы азакәанԥҵаратә актқәа ирнуп. Ус шакәугьы, иарбан ҳәынҭқарразаалакгьы аиҿартәышьа Аконституциа ауп ишьақәзыргыло. Ари азакәан аҟны иарбоуп аҳәынҭқарра аусушьа амеханизмқәа зегьы. Иара убасгьы, уа иазгәаҭоуп аӡбамҭақәа рыдкылашьа аиҿкаара, амаҵзуратә хаҿқәа, урҭ рнапаҵаҟа иҟоу уҳәа. Президенттә ҳәынҭқарраны иԥхьаӡоуп аҳәынҭқарра, уи ахадас иҟоу азинқәа зегьы имоуп. Ахада иоуп анагӡаратә мчра аусурагьы ҳәаақәызҵо. Иҟалалоит ус еиԥш аҭагылазаашьақәа, аамҭақәак рзы иара аминистрцәа реилазаарагьы напхгара анаиҭо.
==Апрезиденттә ҳәынҭқарра аҷыдарақәа ==
Ас еиԥш аҳәынҭқарра аиҿкаашьа аформа аҷыдарақәа иреиуоуп уи аӡәы дахьахагылоу. Ара амчра зегьы апрезидент иҟны еизакуп. Иара анагӡаратә мчра напхгара аиҭоит, аминистрцәа аиҭоит, урҭ рҟынтәи аҳасабрбақәа идикылоит. Абра идыртәу, апрезиденттә ҳәынҭқарра – ари теориатә еилкаароуп. Апрактика аҟны аусура амеханизмқәа зегьы аҭыԥантәи акониунктуреи атрадициақәеи ирхьырԥшны ишьақәдыргылоит. Иаагап ҿырԥштәыс аҳәынҭқарра ахада иалхрақәа. Мексика акәзар, Ахада иалхрақәа ишиашоу жәлары зегьы рыбжьаҭарала имҩаԥысуеит. [[Еиду Америкатәи Аштатқәа]] (США) рҟны ишиашоу акәымкәа, ажәлар ргәаҳәара нарыгӡоит. Уи иаанаго, ауаа дара ргәазыҳәара азгәаҭара «алхыҩцәа» ҳәа ззырҳәо ҷыдалатәи ауаа инарыгӡоит. Урҭ роуп апрезидентс иҟалогьы далызхуа. Даҽазныкгьы иазгәаҳҭап апрезиденттә ҳәынҭқарра аҟны алхрақәа рымҩаԥгашьа амеханизмқәа шеиуеиԥшым.
Апрезиденттә ҳәынҭқарра аҷыдара хадақәа алаҳкаауазар, ара имҳәакәаны узаҩсуам апарламентнҭыҵтәи аҳәынҭқарра аԥҵашьа аформагьы. Фактны иазгәаҭатәуп атәыла Ахада шиакәу аминистрцәа азҭо. Дара иара иҿаԥхьа аҭакԥхықәра ду рыдуп. Иара убасгьы, апрезиденттә ҳәынҭқарра иаҷыда ҟазшьақәаны иҟоуп амчрақәа реихшара. Уи иаанагоит аҳәынҭқарра Ахада азин шимам апарламент аҿҳәара нҵәаанӡа аимырпра, аха апарламент иара аганахь ала аминистрцәа реилазаара ахь нырра амам.
==Апрезиденттә ҳәынҭқарра аҷыдара хада==
Аҳәынҭқарра азакәанқәа урыламлакәан ус насҭха уахәаԥшуазар, уи анапхгараҭара аформа аилкаара даара иуадаҩхоит. Апрезиденттә ҳәынҭқарра иамоу аҷыдара, убоит амассатә информациатә хархәагақәа иҟарҵо адырраҭарақәа рҟынгьы. Уи аҷыдара апрезидент далнакаауеит егьырҭ атәылақәа реиҳабыра рҟынтәи.
Аус злоу уи ауп, апрезидент ас еиԥш иҟоу аҳәынҭқарра аҟны алшара дуқәа ахьимоу ауп. Зегьыҵәҟьа ракәымзаргьы, лшарақәак рзынхоит апарламенти аиҳабыра реилазаареи. Аха урҭ еиҳарак аилацәажәаратә функциақәа роуп инарыгӡо. Иҟаҵатәу шыҟаҵатәу шьақәзырӷәӷәо апрезидент иоуп. Иара тәылақәак рҟны аҳәынҭқарра реиҳабыра напхгара риҭоит. Ас еиԥш аҭагылазаашьа ыҟоуп Беларусиа, Узбекисҭан, Ҟазахсҭан.
Ареспубликақәа рҟны ахада инапхгарала аколлегиалтә органқәа аус руеит. Уа аӡбамҭақәа ирылацәажәоит, аус рыдырулоит. Аха арҭ аӡбамҭақәа рыдкыларазы атәыла Ахада иажәа ауп ихадоу. Иара адокументқәа инапы рыҵаиҩуеит, иарбан органзаалакгьы зынагӡара хадараны иҟоу. Иара иоуп издызкыло амчратә еилазаарақәа рнапхгаҩцәа рҟынтә аҳасабрбақәа. Атәылақәа Уругваи, мамзаргьы Коста-Рика реиԥш иҟоу рҟны, аминистрцәа русуразы аҳасабырбақәа апарламент алахәылацәа роуп изызнарго. Дара роуп урҭ рамхразгьы азинмчы змоу. Аха, ас еиԥш ахҭысқәа ари аҩыза анапхгараҭара аформазы иҟазшьарбагам.
==Адемократиа апринципқәа рықәныҟәара==
Ус еиԥш иунарбар ауеит, апрезиденттә республика ахьышьақәгылоу аҳәынҭқаррақәа тоталитартәуп ҳәа. Избанзар, уа амчрақәа рацәаны аӡәы инапаҟны иҟоуп азы. Ахаҭарнакратә орган аганахь ала ахылаԥшра, уи аусура акы иаҿырԥшуп. Аха ас еиԥш иҟоу аҳәынҭқаррақәа рконституциа аҟны иагәылоуп даҽа механизмк, адемократиатә принципқәа азгәазҭо.
Аус злоу алхрақәа роуп. Ишаԥу еиԥш, аҳәынҭқарра ахада иалхразы рыбжьы арҭоит атәылауаа зегьы. Даҽакала иуҳәозар, ауаа ирымоуп алшара, рыԥсҭазаара шықәсқәак ирылагӡаны изхьыԥшхо иалхра апроцесс анырра аҭаразы. Ҿырԥштәыс иаагозар, атәылақәа Мексикеи Мысреи (Египет) ртәылауаа алхырҭатә ҭыԥ аҟны рыбжьы ирҭоит зыгәра рго акандидат. Акандидатцәа ркадидатурақәа ықәзыргыло апартиақәа роуп, даҽакала иуҳәозар, хшыҩҵакык еиднакыло атәылауаа реилазаара.
Зынӡа даҽа механизмк азгәаҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконституциа аҟны. Ари атәылаҟны атәылауаа апрезидентрахь акандидат изы акәӡам рыбжьы зарҭо, ара рыбжьы зырҭо ауаҩы дара рыхьӡала аплебисцит далахәхоит. Ас еиԥш алхратә принципқәа инахыкәшаны имҩаԥырго ҳәа иашьҭоуп.
==Изеиԥшроузеи анапхгараҭатә форма Урыстәыла?==
Ахыҵхырҭақәа рҟны ари атемазы аимак — аиҿакқәа цоит. Аӡәырҩы убас еиԥш агәаанагара рҳәоит – [[Урыстәыла]] — ари президенттә ҳәынҭқарроуп ҳәа. Даҽа џьоукы ишьақәдырӷәӷәоит атәылаҟны еилаԥсоу анапхгараҭаратә форма аҭыԥ амоуп ҳәа. Аха ара Аконституциа иазхьаԥштәуп. Азакәан хада, аҳәынҭқарра Ахада изинмчи истатуси, Афедералтә еизареи Урыстәылатәи Афедерациа аиҳабыреи ирызкыз аҟәшақәа анализ азызуз аҭҵааҩцәа лкаак иазааиуеит. Ари алкаа иаҳәо акоуп, Урыстәыла ари президенттә республикоуп. Уи Ахада даара иҭбаау азинмчы имоуп. Ас еиԥш алкаа ҟазҵо аҭҵааҩцәа раппонентцәа ишазгәарҭо ала, арҭ азинмчқәа Урыстәылатәи Афедерациа Ахеилак ҷыдалатәи аӡбамҭақәа рыла ишьақәнарӷәӷәар ауп.
Дара ззаиуа апрезидентбжатә ҳәынҭқарра ауп. Убри аан иҳәатәуп арҭ аспециалистцәа ас еиԥш атәылаҟны апарламент даара иԥсыҽуп ҳәа шырыԥхьаӡо.
==Апрезиденттә ҳәынҭқарра аҟны анапхгара==
Ҳарзааҭгылап анагӡаратә мчрақәа русура апринципқәа. Уи, ишаԥу еиԥш, ауаажәларра рыԥсҭазаара ианыԥшуеит. Адемократиа апринцип убас еиԥш амчратә еилазаара азԥхьагәанаҭоит, уи амахәҭақәа дара-дара хылаԥшра анырзыҟарҵо. Ари аганахь ала апрезидентә ҳәынҭқарра идеалтәым.
Аус злоу, анагӡаратә мчра еснагь аҳәынҭқарра Ахада хылаԥшра ахьеиҭо ауп. Иара имоуп азин министрс рыҟаҵара изыманшәалоу ауаа. Урҭ рамхрагьы илшоит ауаажәларра ргәаанагара иахьмырԥшыкәан.
Абра иҳәатәуп, тәылақәак рҟны апрезидентә напхгараҭара аформа аҟны зыӡбахә ҳамоу ашьақәгылашьа аиҭакрақәа шалагалоу. Уа апарламент азин амоуп анагӡаратә мчра анырра аҭаразы. Ҿырԥштәыс иагозар – аиҳабыра рлахәылацәа русура хылаԥшра аҭара. Урҭ раҭаразы апарламент иазҵаатәызар, уи ус иагьыҟаҵатәуп азы, ара иузҳәом злеишәа ӷәӷәоу апрезиденттә ҳәынҭқарра аӡбахә.
==Апрезиденттә ҳәынҭқарра шьахә==
Тәылақәак рҟны убас еиԥш анапхгараҭаратә форма аҭыԥ амоуп, аҳәынҭқарра Ахада амчратә зин амазаара ала зегьы данақәиҭу. Усҟан ауп апрезиденттә ҳәынҭқарра шьахә ҳәагьы аназырҳәо. Ара амчра аҽеиҩнашом. Аӡәы заҵәык иоуп амчра ахәҭақәа зегьы напхгара рызҭо, урҭ ыҟазар. Адемократиатә уаажәларра аҟны аус зуа асистема уи иаҟазшьаҷыдам. Апрезидент ишакәызаалак ныррак узиҭом. Ас еиԥш анапхгараҭара аформа мрагыларатәи атәылақәа роуп изҷыдаҟазшьоу. Ҿырԥштәыс лассы-лассы иааргоит Туркментәыла, мамзаргьы Латинтәи Америка атәылақәа.
Апрезиденттә республика аилкаара зынӡак иуадаҩӡам.
Ас еиԥш аилазаара аҟны аҳәынҭқарра Ахада акыр азинқәа рзы аҭакԥхықәрақәа идуп. Аха, усҟан адемократиа апринципқәа ирықәныҟәома, ирықәымныҟәома аилыргара аҭахуп, ишьақәгылоу иалкаау ҭагылазаашьак иахьырԥшны.
Аҳәынҭқарра аргылара – ари даара иацклаԥшны изызнеитәу усуп. Атрадициақәа рызхьаԥшра ари аус аҟны аҵак ду амоуп.
==Апрезиденттә ҳәынҭқарра ихадароу, даҽакы излаламҩашьо аҟазшьаҷыдарақәа==
Апрезиденттә ҳәынҭқара ихадоу, даҽакы излаламҩашьо ҟазшьаҷыданы иамоуп (апарламенттә республика иаҿырԥшны уахәаԥшуазар) анагӡаратә мчра, уи ашьақәгылара, аҭагылазаашьа, аусура, аҭакԥхықәра азакәанԥҵаратә мчра иаҟәыганы иахьыҟоу. Арҭ аҳәынҭқарратә мчрақәа реизыҟазаашьақәа рсистема акәзар, шьаҭас иамоу наҟ-ааҟтәи аибакапанреи анагӡареи роуп. Абарҭқәа рҟынтәи ицәырҵуеит егьырҭ апрезиденттә ҳәынҭқарра акрызҵазкуа аҷыдаҟазшьақәагьы: апрезидентгьы, апарламентгьы алызхуа ажәлар роуп; апрезидент азин имам иара ианиҭахха аамҭазы апарламент иара аҿҳәара нҵәаанӡа аимырпра (аконституциатә ԥҟарақәа ирықәымшәозар), апарламентгьы аҳәынҭқарра ахада имаҵзура дырзамхуам (аимпичмент рыларымҳәар), насгьы аиҳабыра рахь агәрамгара аарԥшны ԥхьатәара ирзышьҭуам; атәыла анапхгараҭараҟны ироль дууп аҳәынҭқарра Ахада, уи лассы-лассы аҳәынҭқарреи анагӡаратә мчреи хадас дрымоуп; апрезидент ихаҭа иоуп аиҳабыра азҭо, насгьы ԥхьатәара изышьҭуа; аминистрцәа аиҭоит, иамихуеит; апрезиденти иара иеиҳабыреи апарламент аҿаԥхьа рполитикеи русуреи рзы ҭакԥхықәра рыдым (аиҳабыра ас еиԥш аҭакԥхықәра ахьрыду аҳәынҭқарра Ахада иҿаԥхьа ауп), апарламент акәзар, аминистрцәа азамхуам, дара азакәан еиларымгазар; апрезидент азин имоуп апарламент иаднакыло азакәанқәа аамҭала рыдкыларазы ахырԥара, аха апарламент иалшоит, иара аилазаараҿы иҟоу рыбжьқәа реиҳарала ас еиԥш аӡбамҭа аԥыхра; Иҟоуп ҭагылазаашьақәак, аҳәынҭқарра Ахада иреиҳау анагӡаратә мчра амаҵзурауааи аӡбаҩцәеи раҭара аан апарламент, мамзаргьы апалата алахәылацәа рақәшаҳаҭра аниҭаху; аҳәынҭқарра Ахада инапы зҵеиҩуа жәларбжьаратәи адокументқәа аратификациа азнаур ауп апарламент; аӡбаратә мчра хылаԥшра анаҭоит аконституциеи азакәантә актқәеи рынагӡара, насгьы ишьақәгылоу азинмчы ақәныҟәара.
Апрезиденттә ҳәынҭқаррақәа еицырзеиԥшу ҳәаақәак ирҭаку аиԥшзаара шрымоугьы, иахьеиԥшымгьы ыҟоуп. Ҿырԥштәыс иаагозар (Еиду Америкатәи Аштатқәа, Бразилиа), апрезидент ихаҭа аминистрцәа реилазаарагьы дахагылоуп, егьырҭ атәылақәа рҟны – аҳәынҭқарра Ахада инаиваргыланы иҟоуп — аиҳабыра, Аминистрцәа рхеилак, урҭ напхгара риҭоит аԥыза — министр (Урыстәыла, [[Мсыр|Мысра]] уб. егь.).
Еиду Америкатәи Аштатқәа, Нигериа уҳәа тәылақәак рҟны апрезидент аминистрцәа анеиҭо асенат ақәшаҳаҭра аҭахны иҟоуп, Бразилиа акәзар, ус еиԥш аҭахны иҟам. Акыр апрезиденттә ҳәынҭқаррақәа рҟны, азин ыҟоуп даҽа напхгараҭаратә формақәакгьы, иаҳҳәозар, аиҳабыреи аминистрцәеи апарламент ианахьыԥшу. Ас еиԥш иҟоу республикақәак рҟны дыҟоуп, иара убасгьы, аҳәынҭқарра Ахада ихаҭыԥуаҩы (Еиду Америкатәи Аштатқәа, Мысра...).
Иара убасгьы, иумбарц залшом ҳәаак иҭакыу президенттә формак змоу аҳәынҭқаррақәа рҟынгьы Ахада имчра иаҵанакуа аиԥшымзаара ӷәӷәақәа анамоу. Усҟан аҳәынҭқарра Ахада инапаҵаҟа иҟалоит иҷыдоу азин амазаара, даҽакала иуҳәозар, амчра зегьы уи амчра ду змоу апрезидент ҳәынҭқарра ҳәа азырҳәоит.
Лассы-лассы ас еиԥш аҭыԥ рымоуп хаз игоу, аҿиараҿы акыр еиҵаханы иҟоу латинтәи америкатәи, африкатәи, азиатәи атәылақәа рҟны, насгьы еиҳарак апрезидент имчра арратә хҳәарақәа ирыбзоураны иахьышьақәырӷәӷәаз, убасгьы аҳәынҭқарратә мчра адемократиатә традициақәа ирықәшәо иахьеиҿкаамыз атәылақәа рҟни, иахьа ҿыц адемократиа амҩа иқәлази (Урыстәыла, Узбекистан уб.егь.).
Апрезиденттә ҳәынҭқарра бзиарас иамоу
Апрезиденттә ҳәынҭқарра аҳәынҭқарратә напхгараҭара аформак еиԥш иамоу ахаҭабзиарақәа азгәаҭамзарц залшом.
Зегьраԥхьа иргыланы, ари аҳәынҭқарра амчра аихшаразы иҭышәынтәалоу аҭагылазаашьақәа аԥнаҵоит.
Иҩбахаз, ажәлар зегьы еицалырхуа атәыла Ахада атәыла акзаара дахаҭароуп, амилаҭ ракзаара дасимволны дықәгылоит…
Ахԥатәи, ари аформа иалнаршоит, атәыла аҿиара аан акризистәи аиасратәи етапқәа раан даара ихадоу, иреиҳаӡоу анапхгараҭаратә мчра анапык аҟны аагара, иаарласны, акрызҵазкуа амилаҭбжьаратә проблемақәеи рыӡбара, амчрақәа реизакра.
Иԥшьбатәихаз, апрезиденттә напхгараҭаратә форма даара иарԥсыҽуеит лассы-лассы зҽызыԥсахуа апартиатәи афракциатәи еизыҟазаашьақәа, апарламент аусураҟны иуԥыло ацәырҵрақәа.
Убриаан иазгәоумҭарц залшом, апрезиденттә республика аҳәаақәа ирҭагӡаны ишазҳауа азакәанԥҵаратәи анагӡаратәи мчрақәа реиҿагылара, еиҳаракгьы ас еиԥш аҭыԥ аиуеит апрактика аҟны иалху Ахада партиак ахаҭарнакс даныҟоу, апарламент адепутатцәа реиҳараҩык даҽа партиак, мамзаргьы блокк ианахаҭарнакцәоу. Аҵыхәтәаны иаагоу аҭагылазаашьа изныкымкәа аҭыԥ аман Еиду Америкатәи Аштатқәеи Урыстәылеи рҟны.
==Азхьарԥшқәа==
*https://works.doklad.ru/view/01WAo_rXcLQ.html
*https://businessman.ru/new-prezidentskaya-respublika.html
*https://studme.org/254714/pravo/prezidentskaya_respublika
*https://studwood.ru/845199/pravo/prezidentskaya_respublika
*https://lawbook.online/gosudarstva-prava-teoriya/respublika-ponyatie-priznaki-vidyi-36453.html
*https://moluch.ru/archive/239/55348/
*https://revolution.allbest.ru/law/00513341_0.html
*https://ktonanovenkogo.ru/voprosy-i-otvety/respublika-chto-ehto-takoe-opredelenie-vidy-prezidentskaya-parlamentskaya-smeshannaya.html
*https://mylektsii.su/11-81306.html {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20231004000827/https://mylektsii.su/11-81306.html |date=2023-10-04 }}
*https://studme.org/254714/pravo/prezidentskaya_respublika
*https://www.altairegion22.ru/gov/administration/stuct/justice_of_the_peace/besplatnaya-yuridicheskaya-pomosch/Pravovoe-prosveshchenie/Forma-pravleniia-gosudarstva.php {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210206214548/https://www.altairegion22.ru/gov/administration/stuct/justice_of_the_peace/besplatnaya-yuridicheskaya-pomosch/Pravovoe-prosveshchenie/Forma-pravleniia-gosudarstva.php |date=2021-02-06 }}
*https://lawbook.online/gosudarstva-prava-teoriya/respublika-ponyatie-priznaki-vidyi-36453.html
[[Акатегориа:Атәыла аформақәа]]
[[Акатегориа:Аполитикатә системақәа]]
[[Акатегориа:Апрезидентцәа]]
1mkuy6uzzemq9eeqcqvoy3urxccu0ex
Акатегориа:Урыстәылатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа
14
29587
172807
162615
2026-08-30T18:41:10Z
Fraxinus.cs
8381
Удaлeнa [[Акатегориа:Аамсҭацәа атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала
172807
wikitext
text/x-wiki
{{commonscat|Nobility of Russia}}
[[Акатегориа:Аурысцәа]]
[[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]]
[[Акатегориа:Урыстәыла аҭоурых]]
dqgrwqr3hmsbadcedxpr7cfbiy1ch7n
172808
172807
2026-08-30T18:42:23Z
Fraxinus.cs
8381
+[[Акатегориа:Урыстәылатәи аамсҭацәа]]; ±[[Акатегориа:Аурысцәа]]→[[Акатегориа:Аурыс жәлақәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала
172808
wikitext
text/x-wiki
{{commonscat|Nobility of Russia}}
[[Акатегориа:Аурыс жәлақәа|*]]
[[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]]
[[Акатегориа:Урыстәыла аҭоурых]]
[[Акатегориа:Урыстәылатәи аамсҭацәа]]
l0d0anlxpiujj95wp4aqysihnqn3o09
172809
172808
2026-08-30T18:43:00Z
Fraxinus.cs
8381
Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Европатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала
172809
wikitext
text/x-wiki
{{commonscat|Nobility of Russia}}
[[Акатегориа:Аурыс жәлақәа|*]]
[[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]]
[[Акатегориа:Урыстәыла аҭоурых]]
[[Акатегориа:Урыстәылатәи аамсҭацәа]]
[[Акатегориа:Европатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа]]
b82x37ez4zp9ivowhxuqlwnt0kii6n4
Амратә система
0
54805
172814
172646
2026-08-31T00:16:38Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172814
wikitext
text/x-wiki
{| class="infobox"
|+ <big>'''Амратә система'''</big>
|colspan="3" style="text-align: center"| [[Файл:Solar System True Color AB.png|frameless|upright=2]] <br><center><small>Амра, аа-планетаки, хә-планета ссаки, иҟалашаз ԥшь-планета ссаки, иара убас урҭ рымҩаныза дуқәеи рыԥсабаратә ԥштәқәа рыла асхематә аарԥшра. Ашәагаақәа амасштаб иақәшәоит, абжьаӡарақәа — мап.</small></center>
|-
!style="background:#A0B0FF" colspan="3"| Азеиԥш ҷыдарақәа
|-
| '''Ақәра'''
|
| 4,5682 ± 0,0006 [[Миллиард|миллиард]] шықәса<ref name="bowring_housch1995">{{статья |заглавие=The Earth's early evolution |ссылка=https://archive.org/details/sim_science_1995-09-15_269_5230/page/1534 |doi=10.1126/science.7667634 |издание=Science |том=269 |pmid=7667634 |номер=5230 |bibcode=1995Sci...269.1535B |страницы=1535—1540 |язык=en |автор=Bowring S., Housh T. |год=1995 | issn = 0036-8075 }}</ref><ref name="Bouvier"/>
|-
| '''Аҭыԥ'''
|
| [[Местное межзвёздное облако|Аҭыԥантәи аеҵәабжьаратә ԥсҭҳәа]], [[Местный пузырь|Аҭыԥантәи аԥышҭарч]], [[рукав Ориона|Орион имаӷра]], [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]], [[Местная группа галактик|Аҭыԥантәи агалактикақәа ргәыԥ]]
|-
| '''Акапан'''
|
| 1,0014 [[Солнечная масса|{{math|''M''}}<sub>☉</sub>]]
|-
| '''Иааигәаӡоу аеҵәа'''
|
| [[Проксима Центавра|Проксима Центавр]] (4,21—4,24 [[Световой год|лашара шықәса]])<ref name="Distance Information">{{Cite web |url=http://heasarc.nasa.gov/docs/cosmic/nearest_star_info.html |title=Cosmic Distance Scales — The Nearest Star |access-date=2012-12-02 |archive-date=2012-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120118220010/http://heasarc.nasa.gov/docs/cosmic/nearest_star_info.html |url-status=dead }}</ref><br> [[Альфа Центавра|Альфа Центавр]] асистема (4,37 лашара шықәса)<ref name="eso1">{{cite web|url=http://www.eso.org/public/news/eso1241/|title=Planet Found in Nearest Star System to Earth|publisher=[[Европейская южная обсерватория|European Southern Observatory]]|date=2012-10-16|access-date=2012-10-17|archive-url=https://www.webcitation.org/6CO9bfeKk?url=http://www.eso.org/public/news/eso1241/|archive-date=2012-11-23|url-status=live}}</ref>
|-
|'''[[Третья космическая скорость|Ахԥатәи акосмостә ццакыра]]''' '''([[Адгьыл|Адгьыл]] ақәыԥшылара азааигәара)'''
|
|16,65 км/с
|-
!style="background:#A0B0FF" colspan="3"| Апланетатә система
|-
| '''Амра зегь реиҳа иацәыхароу апланета'''
|
| [[Нептун|Нептун]] ({{s|4,503 миллиард км}}, {{s|30,1 [[Астрономическая единица|а.ц.]]}})<ref name="Podolak"/>
|-
| '''[[Пояс Койпера|Коипер имаҟа]] аҟынӡа абжьаӡара'''
|
| {{s|~30—50 а.ц.}}<ref>{{статья |ссылка=https://iopscience.iop.org/0004-637X/490/2/879/fulltext/ |заглавие=Collisional Erosion in the Primordial Edgeworth-Kuiper Belt and the Generation of the 30—50 AU Kuiper Gap |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=490 |номер=2 |страницы=879—882 |doi=10.1086/304912 |язык=en |тип=journal |автор=Alan Stern; Colwell, Joshua E. |год=1997 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2014-07-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714134244/http://iopscience.iop.org/0004-637X/490/2/879/fulltext/ }}</ref>
|-
| '''[[Звезда|Аеҵәақәа]] рхыԥхьаӡара'''
|
| 1 ([[Амра|Амра]])
|-
| '''Идыру апланетақәа рхыԥхьаӡара'''
|
| 8
|-
| '''[[Карликовая планета|Апланета ссақәа]] рхыԥхьаӡара'''
|
| 5<ref>{{cite web|url=http://www.mikebrownsplanets.com/2011/08/free-dwarf-planets.html|author=[[Браун, Майкл (астроном)|Mike Brown]]|title=Free the dwarf planets!|date=2011-08-23|work=Mike Brown's Planets (self-published)|archive-url=https://www.webcitation.org/6DAOwPLXs?url=http://www.mikebrownsplanets.com/2011/08/free-dwarf-planets.html|archive-date=2012-12-25|access-date=2012-12-24|url-status=live}}</ref>
|-
| '''[[Спутники в Солнечной системе|Амҩанызақәа]] рхыԥхьаӡара'''
|
| 639 (204 апланетақәа рзы, 435 Амратә система [[Малые тела Солнечной системы|ахәҭа хәыҷқәа]] рзы)<ref name="JPLbodies"/><ref name="MPMJohnston">{{cite web|date = 2012-10-28|title = Asteroids with Satellites|publisher = Johnston's Archive|author = Wm. Robert Johnston|url = http://www.johnstonsarchive.net/astro/asteroidmoons.html|access-date = 2012-11-09|archive-url = https://www.webcitation.org/6CfClsjFp?url=http://www.johnstonsarchive.net/astro/asteroidmoons.html|archive-date = 2012-12-04|url-status = live}}</ref>
|-
| '''Ацәеижь хәыҷқәа рхыԥхьаӡара'''
|
| {{num|1 000 000}} (абҵарамза 2020 шықәсанӡа) инареиҳаны<ref name="JPLbodies"/>
|-
| '''[[комета|Акометақәа]] рхыԥхьаӡара'''
|
| 3690 (абҵарамза 2020 шықәсанӡа)<ref name="JPLbodies"/>
|-
!style="background:#A0B0FF" colspan="3"| Агалактика агәҭа иакәшо аорбита
|-
|colspan="2"| '''Асар Рымҩа аҟьаҟьарахь анаара'''
| 60,19°
|-
|colspan="2"| '''[[Галактический центр|Агалактика агәҭа]]нӡа абжьаӡара'''
| 27 170 ± 1140 лашара шықәса<br>(8330 ± 350 [[парсек|пк]])<ref name="gillessenetal2009">{{статья |заглавие=Monitoring Stellar Orbits Around the Massive Black Hole in the Galactic Center |ссылка=https://archive.org/details/sim_astrophysical-journal_2009-02-20_692_2/page/1074 |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=692 |номер=2 |страницы=1075—1109 |doi=10.1088/0004-637X/692/2/1075 |access-date=2010-10-28 |bibcode=2009ApJ...692.1075G |arxiv=0810.4674 |язык=en |тип=journal |автор=Gillessen, S.; Eisenhauer; Trippe; Alexander; Genzel; Martins; Ott |год=2009 |издательство=[[IOP Publishing]]}}</ref>
|-
|colspan="2"| Аикәагьежьра аамҭа'''
| {{s|225—250 миллион}} Ашықәсқәа<ref name="Cosmic Year"/>
|-
|colspan="2"| '''Аорбитатә ццакыра'''
| 220—240 км/с<ref name="Грани">{{cite web|url=http://grani.ru/Society/Science/m.103981.html|title=Жизни на Земле угрожают «галактические нырки»|work=Грани.Ру|access-date=2012-12-24|archive-date=2013-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20130225024256/http://grani.ru/Society/Science/m.103981.html|url-status=live}}</ref>
|-
!style="background:#A0B0FF" colspan="3"| Аеҵәа иадҳәалоу аҟазшьақәа
|-
|colspan="2"| '''[[Спектральные классы звёзд|Аспектралтә класс]]'''
| G2 V<ref name="ESO">{{Cite web |url=http://www.eso.org/public/outreach/glossary/glossary_s/#spectral_classification |title=ESO — Astronomical Glossary |access-date=2013-09-08 |archive-date=2014-02-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140201180517/http://www.eso.org/public/outreach/glossary/glossary_s/#spectral_classification |url-status=live }}</ref><ref name="nasa">{{Cite web |url=http://www.nasa.gov/audience/forstudents/postsecondary/features/F_The_Solar_System.html |title=The Solar System |access-date=2014-01-20 |archive-date=2013-05-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130530060856/http://www.nasa.gov/audience/forstudents/postsecondary/features/F_The_Solar_System.html |url-status=live }}</ref>
|-
|colspan="2"| '''[[Снеговая линия (астрономия)|Асы ацәаҳәа]]'''
| {{s|~5 а.ц.}}<ref>{{статья |doi=10.1016/S0273-1177(03)00578-7 |заглавие=Remote infrared observations of parent volatiles in comets: A window on the early solar system |издание=Advances in Space Research |том=31 |номер=12 |страницы=2563—2575 |язык=en |тип=journal |автор=M. J. Mumma, M. A. DiSanti, N. Dello Russo, K. Magee-Sauer, E. Gibb, R. Novak |год=2003 |издательство=[[Elsevier]]}}</ref><ref>{{книга |заглавие=Discovering the Universe |ссылка=https://archive.org/details/discoveringunive00kauf |год=1987 |издательство=W. H. Freeman and Company |isbn=0-7167-1784-0 |страницы=[https://archive.org/details/discoveringunive00kauf/page/94 94] |автор=Kaufmann, William J. }}</ref>
|-
|colspan="2"| '''[[Гелиосфера|Агелиосфера]] аҳәаа'''
| {{s|~113—120 а.ц.}}<ref name="stag">{{Cite web |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/voyager/voyager20111205.html |title=NASA's Voyager Hits New Region at Solar System Edge 12.05.11 |access-date=2012-12-24 |archive-date=2015-03-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150308091540/http://www.nasa.gov/mission_pages/voyager/voyager20111205.html |url-status=live }}</ref>
|-
|colspan="2"| '''[[Сфера Хилла|Хилл исфера]] арадиус'''
| ~1—2 лашара шықәса
|}
[[Файл:Solar System (1898).jpg|thumb|upright=1.5|Апланетатә система.<br> <small>(Агимназиақәа рзы агеографиатә атлас, 1898)</small>]]
'''Амратә система''' — [[планетная система|апланетатә система]], [[Звезда|аеҵәа]] хада [[Амра|Амреи]] [[Гелиоцентрическая орбита|агелиоцентртә орбитақәа]] рҿы иҟоу аԥсабаратә [[Космический объект|космостә обиектқәа]] зегьи еидызкыло. Уи шьақәгылеит 4,57 миллиард шықәса раԥхьашәа [[Молекулярное облако|арчысабатә ԥсҭҳәа]] [[Гравитационный коллапс|агравитациатә еиҵацаларала]]<ref name="Bouvier"/>.
Амратә система азеиԥш капан 1,0014 [[солнечная масса|{{math|''M''}}<sub>☉</sub>]] раҟара иҟоуп. Уи аиҳарак Амра иаҵанакуеит; иаанхаз ахәҭа ишеибаку аа-[[планета]] еиҟәыҭхак рҿы иҟоуп — урҭ агьежьратә иазааигәоу [[орбита|орбитақәа]] рымоуп, шамахамзар ҟьаҟьарак аҿы иҟоу — [[Эклиптика|аеклиптика]] аҟьаҟьара. Убри инамаданы игәаҳҭар ауеит ҳаззыԥшу иаҿагыло [[Момент импульса|аимпульс амомент]] Амреи апланетақәеи рыбжьара аихшара («амоментқәа рыпроблема» ҳәа изышьҭоу): асистема еидкылоу амомент аҟынтәи 2% мацара ауп Амра иатәу — уи акапан апланетақәа зегьы рыкапан ~740-нтә еиҳауп; иаанхаз 98% — Амратә система акапан зегьы а~0,001 иатәуп<ref>[[Андреев, Валентин Дмитриевич|Андреев В. Д.]] Распределение моментов в планетарной системе Солнца //Новейшие проблемы теории поля 2005—2006 (под ред. А. В. Аминовой), Изд-во Казанск. ун-та, Казань, 2007, с. 42-56. //также в кн. {{книга|автор=[[Андреев, Валентин Дмитриевич|Андреев В. Д.]]|заглавие=Избранные проблемы теоретической физики|издательство=Аванпост-Прим|место=Киев|год=2012|ссылка=http://eqworld.ipmnet.ru/ru/library/physics/cosmos.htm|archive-date=2017-09-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20170904195355/http://eqworld.ipmnet.ru/ru/library/physics/cosmos.htm}}</ref>.
Амра зегь раасҭа иазааигәоу ԥшь-планетак, [[Планеты земной группы|адгьылтә планетақәа]] ҳәа изышьҭоу — [[Меркури|Меркури]], [[Венера|Венера]], [[Адгьыл|Адгьыл]]<ref>{{ВТ-ЭСБЕ|Земля|[[Величко, Константин Иванович|Величко К. И.]], [[Витковский, Василий Васильевич|Витковский В. В.]], [[Поленов, Борис Константинович|Поленов Б. К.]], [[Собичевский, Василий Тарасович|Собичевский В. Т.]]}}</ref>, [[Марс|Марс]] — еиҳарак [[Силикаты (минералы)|асиликатқәеи]] [[металлы|аметаллқәеи]] рыла ишьақәгылоуп.
Амра зегь раасҭа иацәыхараны иҟоу ԥшь-планетак, [[Планеты-гиганты|апланета-гигантқәа]] ҳәа изышьҭоу — [[Иупитер|Иупитер]], [[Сатурн|Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун|Нептун]] — адгьылтә гәыԥ апланетақәа раасҭа акырӡа идууп. Амратә система иаҵанакуа иреиҳау апланета-гигантқәа — Иупитери Сатурни — еиҳарак [[водород|аӡрии]] [[Гелий|агелии]] рыла ишьақәгылоуп, убри аҟнытә [[Газовые гиганты|арчытә гигантқәа]] ирыҵанакуеит; еиҳа ихәыҷу апланета-гигантқәа — Урани Нептуни — аӡрии агелии рыдагьы, еиҳарак [[Аӡы|аӡы]], [[метан|аметан]], [[аммиак]] рылоуп; ас еиԥш иҟоу апланетақәа «[[Ледяной гигант|аҵаатә гигантқәа]]» ҳәа хазтәи класск аҿы еидкылоуп<ref>{{cite web|url=http://science.compulenta.ru/559921/|title=В структуре ледяных гигантов должен быть мощный слой суперионной воды|date=2010-09-03|publisher=Компьюлента|access-date=2011-10-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20100905193254/http://science.compulenta.ru/559921/|archive-date=2010-09-05|url-status=dead}}</ref>. Апланетақәа ааба рҟынтәи фбеи ԥшь-[[Карликовая планета|планета ссаки]] аԥсабаратә [[Спутники в Солнечной системе|мҩанызақәа]] рымоуп. Иупитер, Сатурн, Уран, Нептун асабеи егьырҭ ахәҭаҷқәеи [[Кольца планет|рмацәазқәа]] рыкәыршоуп.
Амратә системаҿы иҟоуп [[Малые тела Солнечной системы|ацәеижь хәыҷқәа]] рыла иҭәу ҩ-регионк. Марси Иупитери рыбжьара иҟоу [[Пояс астероидов|астероидтә маҟа]] адгьылтә гәыԥ апланетақәа иреиԥшуп еилазаарала — уи асиликатқәеи аметаллқәеи рыла ишьақәгылоуп. Астероидтә маҟаҿы иреиҳау аобиектқәа рахь иаҵанакуеит апланета сса [[Церера|Церереи]] астероидқәа [[(2) Паллада|Паллада]], [[(4) Веста|Веста]], [[(10) Гигея|Гигеиа]]. Нептун аорбита анҭыҵ иҟоуп [[Лёд|иҵааз]] аӡы, аммиак, аметан рыла ишьақәгылоу [[Транснептуновый объект|атранснептунтә обиектқәа]] — урҭ рҟынтәи еиҳа идуқәоуп [[Плутон]], [[Хаумеа]], [[Макемаке]], [[(50000) Квавар|Квавар]], [[(90482) Орк|Орк]], [[Эрида|Ерида]], [[(90377) Седна|Седна]]. Амратә системаҿы иҟоуп ацәеижь хәыҷқәа даҽа популяциақәакгьы — апланетатә [[квазиспутник|квази-мҩанызақәеи]] [[Троянские астероиды|троиааи]], [[Астероиды, сближающиеся с Землёй|Адгьыл азааигәара иҟоу астероидқәа]], [[Кентавры (астероиды)|акентаврқәа]], [[дамоклоиды|адамоклоидқәа]], иара убас системала иныҟәо [[Комета|акометақәа]], [[метеороид|аметеороидқәа]], [[космическая пыль|акосмостә саба]].
[[Солнечный ветер|Амратә ԥша]] (Амра аҟынтәи иаауа [[плазма|аплазма]] ацәқәырԥа) [[Межзвёздная среда|аеҵәабжьаратә ҭыԥаҿы]] [[Пузырь звёздного ветра|аԥышҭарч]] ҟанаҵоит — [[гелиосфера|агелиосфера]] ҳәа изышьҭоу; уи [[Рассеянный диск|иԥсаҟьоу адиск]] аҵкар аҟынӡа инаӡоит. Аамҭа ду змоу акометақәа ирхыҵхырҭаны иҟоу агипотезатә [[облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] агелиосфера аасҭа зқьынтә раҟара еиҳа ихараны инаӡар алшоит.
Амратә система [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] [[Галактика|агалактика]] аилазаашьа иахәҭакуп.
== Аиҿкаашьа ==
[[Файл:Oort cloud Sedna orbit ab.svg|мини|Амратә система аобиеқтқәа рорбитақәа, масштабла (асааҭ ахыцқәа рхырхарҭала, хыхьтәи арымарахьтәи ахәҭаҟнытә)]]
Амратә система аобиект хада [[Амра|Амра]] ауп — [[Главная последовательность|аишьҭагыла хада]] [[спектральные классы звёзд|аспектралтә класс]] G2V [[звезда|аеҵәа]], [[жёлтый карлик|асса ҩежь]]. Асистема акапан зегьы аиҳараӡак Амраҿы еизгоуп (99,866% раҟара); уи агравитациала ианнакылоит апланетақәеи Амратә система иаҵанакуа егьырҭ ацәеижьқәеи<ref name="M Woolfson" />. Иреиҳау ԥшь-обиектк — [[газовые гиганты|арчытә гигантқәа]] — иаанхаз акапан 99% рҟынӡа шьақәдыргылоит (аиҳарак Иупитери Сатурни иртәуп — 90% раҟара).
Амра иакәшо аобиект дуқәа реиҳарак шамахак ҟьаҟьарак аҿы еиҭаҵуеит — [[эклиптика|аеклиптика аҟьаҟьара]] ҳәа изышьҭоу. Убри аамҭазы акометақәеи [[Пояс Койпера|Коипер имаҟа]] аобиектқәеи лассы-лассы ари аҟьаҟьарахь анааратә кәакь дуқәа рымоуп<ref name="Harold F. Levison" /><ref name="Jupiter-Family Comets" />.
Апланетақәа зегьы, насгьы егьырҭ аобиектқәа реиҳарак, Амра иакәшоит Амра агьежьра ахырхарҭаҵәҟьала (асааҭ ахыц иаҿагыло, Амра аҩадатәи аполиус аганахьынтә уахәаԥшуазар). Иҟоуп аԥҟара ацәхьаҵрақәагьы — иаҳҳәап, [[комета Галлея|Галлеи икомета]]. Иреиҳау [[Угловая скорость|акәакьтә ццакыра]] змоу [[Меркури|Меркури]] ауп — уи 88 дгьылтә мшы рыла Амра зегьы акәшара наӡа ҟанаҵоит. Зегь реиҳа ихароу апланета — [[Нептун|Нептун]] — азы акәшара аамҭа адгьылтә шықәсқәа 165 артәоит.
Апланетақәа реиҳарак рыҵәҩан иакәшаны агьежьреи Амра акәшареи хырхарҭак амоуп. Аԥҟара иацәхьаҵуеит [[Венера|Венереи]] [[Уран|Урани]] — Уран акәзар, иаҳҳәар ҳалшоит, «аган иқәианы» игьежьуеит ҳәа (аҵәҩан анаара 90° раҟара). Агьежьра еилыкка аарԥшразы иҷыдоу амыруга ахархәара аиуеит — [[теллурий|ателлури]].
Амратә система амодельқәа жәпакы инықәырԥшшәа апланетақәа рорбитақәа еиҟароу абжьаӡарақәа рыла иаадырԥшуеит, аха ишыҟаҵәҟьоу ала, маҷк ада, апланета ма амаҟа Амра заҟа иацәыхароу аҟара, убри аҟара уи аорбитеи иаԥхьанеиуа аобиект аорбитеи рыбжьара абжьаӡара еиҳахоит. Иаҳҳәап, Венера Амра иацәыхароуп Меркури аасҭа {{s|0,33 [[астрономическая единица|а.ц.]]}}, Сатурн — Иупитер аасҭа {{s|4,3 а.ц.}}, Нептун — Уран аасҭа {{s|10,5 а.ц.}}. Иҟан аорбитатә бжьаӡарақәа рыбжьара акоррелиациа аԥшаара аҽазышәарақәа (иаҳҳәап, [[правило Тициуса — Боде|Тициус — Боде рыԥҟара]])<ref name="Dawn" />, аха атеориақәа руакгьы зегьы ирыдыркылартә иҟамлаӡеит.
Амра акәша-мыкәшатәи аобиектқәа рорбитақәа [[Законы Кеплера|Кеплер изакәанқәа]] рыла иарбоуп. Урҭ инарықәыршәаны, обиектцыԥхьаӡа [[эллипс|еллипсла]] игьежьуеит —афокусқәа руак аҿы Амра ыҟоуп. Амра еиҳа иазааигәоу аобиектқәа (еиҵоу [[Большая полуось|аҵәҩанбжа ду]] змоу) еиҳа иҳараку акәакьтә ццакыра рымоуп, убри аҟнытә рыгьежьра аамҭа ([[Ашықәс|ашықәс]]) еиҳа икьаҿуп. Аеллипстә орбитаҿы аобиекти Амреи рыбжьара абжьаӡара уи ашықәс иалагӡаны аҽаԥсахуеит. Аобиект аорбита Амра зегь реиҳа иазааигәоу аҭыԥ ''[[перигелий|аперигели]]'' ҳәа иашьҭоуп, зегь реиҳа ихароу — ''[[афелий|афели]]''. Обиектцыԥхьаӡа зегь реиҳа ирласны иныҟәоит аперигели аҿы, зегь реиҳа иласымкәа — афели аҿы. Апланетақәа рорбитақәа агьежь иазааигәоуп, аха акометақәа, астероидқәа, Коипер имаҟа аобиектқәа жәпакы ӷәӷәала еиҵыхоу аеллипстә орбитақәа рымоуп.
Амратә система апланетақәа реиҳарак рхатәы системақәа рымоуп. Иҟоуп [[спутники в Солнечной системе|амҩанызақәа]] зкәыршоу — мҩанызақәакгьы Меркури аасҭа еиҳауп. Амҩаныза дуқәа реиҳарак асинхронтә гьежьраҿы иҟоуп — рызганк еснагь апланета иаҿаԥшуеит. Иреиҳау апланетақәа ԥшьба — [[газовые гиганты|арчытә гигантқәа]] — иара убас [[Кольца планет|амацәазқәа]] рымоуп: ахәҭаҷ хәыҷӡақәа рыла ишьақәгылоу ацәаҳәа пақәа, даара еизааигәоу орбитақәа рыла зынӡаск еицныҟәо.
=== Атерминологиа ===
Зны-зынла Амратә система арегионқәа рыла еиҟәыршоит. Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭа адгьылтә гәыԥ апланетақәа ԥшьбеи астероидтә маҟеи аҵанакуеит. Адәахьтәи ахәҭа астероидтә маҟа анҭыҵ иалагоит, арчытә гигантқәа ԥшьба аҵанакуеит<ref name="Overview" />. Астероидқәа рҳәаа аҩныҵҟатәи апланетақәа зны-зынла «аҩныҵҟатәиқәа» ҳәа ирышьҭоуп, амаҟа анҭыҵтәиқәа — «адәахьтәиқәа» ҳәа<ref>{{Из БСЭ|заглавие=Внешние планеты}}</ref>. Аха зны-зынла арҭ атерминқәа рхы иадырхәоит [[нижние планеты|хыхьтәии]] (Адгьыл аорбита аҩныҵҟатәи) [[верхние планеты|ҵаҟатәии]] (Адгьыл аорбита анҭыҵтәи) апланетақәа рзы, ишнеиуа ала<ref>{{Книга|автор=П. Г. Куликовский|заглавие=Справочник любителя астрономии|ссылка=https://books.google.com/books?id=R5r7AgAAQBAJ&pg=PA252|издание=4-е изд|место=М|издательство=Наука|год=1971|страницы=252|страниц=635|isbn=9785458272117|archive-date=2017-03-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20170312130855/https://books.google.com/books?id=R5r7AgAAQBAJ&pg=PA252}}</ref>.
Коипер имаҟа аартра ашьҭахь, Амратә система зегь реиҳа ихараны иҟоу ахәҭа ҳәа иԥхьаӡоуп Нептун аасҭа хара иҟоу аобиектқәа рыла ишьақәгылоу арегион<ref name="New Horizons" />.
Амра иакәшо Амратә система аобиектқәа зегьы официалла х-категориак рыла еихшоуп: ''апланетақәа'', ''апланета ссақәа'', насгьы ''Амратә система ацәеижь хәыҷқәа''. [[Планета|Апланета]] — Амра иакәшо иарбанзаалак цәеижьуп: [[сфера|асфератә]] форма аиуртә аҟара акапан змоу, аха атермогәыцәтә синтез алагаразы акапан ззымхо, насгьы зорбита акәша-мыкәша [[Планетезималь|апланетезималқәа]] рҟынтәи арыцқьара зылшаз. Абри аилкаарала Амратә системаҿы ишьақәыргылахахьоу аа-планетак ыҟоуп: Меркури, Венера, Адгьыл, Марс, Иупитер, Сатурн, Уран, Нептун. Плутон (2006 шықәсанӡа планетаны иԥхьаӡаз) ари аилкаара иақәшәаӡом — избан акәзар уи аорбита иакәыршаны иҟоу Коипер имаҟа аобиектқәа рҟынтәи иазымрыцқьеит<ref name="FinalResolution" />. [[Карликовая планета|Апланета сса]] — Амра иакәшо [[Астрономический объект|жәҩантә цәеижь]]уп: амасса азхоит ахатә гравитациа амчрала агьежь иазааигәоу аформа аиқәырхара, аха аорбита аҭыԥ [[планетезималь|апланетезималқәа]] рҟынтәи иамрыцқьаӡеит, апланета амҩанызагьы акәӡам<ref name="FinalResolution" />. Абри аилкаарала, Амратә система иазхаҵоу апланета ссақәа хәба амоуп: [[Церера]], [[Плутон]], [[Хаумеа]], [[Макемаке]], [[Эрида|Ерида]]<ref name="Dwarf Planets" />. Ҳахьаҟа даҽа обиектқәакгьы апланета ссақәа ҳәа иԥхьаӡахар алшоит — иаҳҳәап, [[(90377) Седна|Седна]], [[(90482) Орк|Орк]], [[(50000) Квавар|Квавар]]<ref name="Definition Committee" />. Зорбитақәа атранснептунтә обиектқәа ррегион аҿы иҟоу апланета ссақәа ''[[плутоид|аплутоидқәа]]'' ҳәа ирышьҭоуп<ref name="IAU0804" />. Амра иакәшо иаанхаз аобиектқәа — [[малые тела Солнечной системы|Амратә система ацәеижь хәыҷқәа]] роуп<ref name="FinalResolution" />.
Атерминқәа “арчы”, ''аҵаа'', ''ахаҳә'' рхы иадырхәоит Амратә системаҿы иахьабалак иуԥыло амаҭәашьарқәа еиуеиԥшым рыклассқәа рарбаразы. ''Ахаҳә'' ахархәара амоуп иҳараку [[Конденсация|аконденсациа]] ма аҭәара аԥхарра ҳаракқәа змоу аилаҵақәа рзы —[[Протопланетарная туманность|апротопланетатә наҟәраҿы]], зынӡаск аҭагылазаашьақәа зегьы рҿы ишкьакьаз иаанхоз<ref name="Podolak2000" />. Ахаҳәтә еилаҵақәа рахь иаҵанакуеит [[Силикаты (минералы)|асиликатқәеи]] аметаллқәеи, аихеи аникели реиԥш<ref name="Podolak1995" />. Урҭ аԥыжәара рымоуп Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭаҿы — адгьылтә гәыԥ апланетақәеи [[астероид|астероидқәеи]] реиҳарак шьақәдыргылоит. “Арчқәа” — даара илаҟәу аҭәара аԥхарреи [[Насыщенный пар|иҭәу афақь]] ақәыӷәӷәара ҳараки змоу амаҭәашьарқәа роуп, иаҳҳәап амолекулатә [[водород|ӡри]], [[гелий|агели]], [[неон|анеон]] — урҭ анаҟәраҿы еснагь арчытә ҭагылазаашьаҿы иҟан<ref name="Podolak2000" />. Урҭ аԥыжәара рымоуп Амратә система агәҭатәи ахәҭаҿы, Иупитери Сатурни реиҳарак шьақәдыргылоит. [[Аӡы|Аӡы]], [[метан|аметан]], [[аммиак]], [[сероводород|аӡритә сульфид]], акарбон диоксид<ref name="Podolak1995" /> реиԥш иҟоу амаҭәашьарқәа ''рҵаақәа'' рҭәара аԥхарра шәкыла келвинқәа рҟынӡа инаӡоит; убри аамҭазы [[термодинамическая фаза|ртермодинамикатә фаза]] акәша-мыкәшатәи ақәыӷәӷәареи аԥхарреи ирхьыԥшуп<ref name="Podolak2000" />. Урҭ Амратә система еиуеиԥшым арегионқәа рҿы аҵаақәа, аӡытә маҭәашьарқәа ма арчқәа реиԥш иуԥылар алшоит; анаҟәраҿы акәзар — аҭагылазаашьа кьакьаҿы ма арчытә фазаҿы иҟан<ref name="Podolak2000" />. Апланета-гигантқәа рымҩанызақәа реиҳарак аҵаатә маҭәашьарқәа рылоуп; урҭ иара убас Урани Нептуни («аҵаатә гигантқәа» ҳәа изышьҭоу) реиҳарак, насгьы Нептун аорбита анҭыҵ иҟоу аобиект хәыҷқәа рацәаны ишьақәдыргылоит<ref name="Podolak1995" /><ref name="zeilik" />. Арчқәеи аҵаақәеи еицны ''иԥыруа амаҭәашьарқәа'' ҳәа иалыркаауеит<ref name="Placxo" />.
== Аилазаара ==
<imagemap>
Файл: Solar planets.jpg|мини|Планеты Солнечной системы
circle 108 0 20 [[Амра|Солнце]]
circle 108 53 5 [[Меркури|Меркурий]]
circle 108 85 10 [[Венера|Венера]]
circle 108 115 10 [[Адгьыл|Земля]]
circle 108 145 7 [[Марс|Марс]]
circle 108 262 73 [[Иупитер|Юпитер]]
circle 108 417 59 [[Сатурн|Сатурн]]
circle 108 531 26 [[Уран|Уран]]
circle 108 599 24 [[Нептун|Нептун]]
</imagemap>
* [[Амра|Амра]]
** [[Межпланетная среда|Апланетабжьаратә ҭыԥ]]
* Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭа
** [[Планеты земной группы|Адгьылтә гәыԥ апланетақәа]]
*** 1. [[Меркури|Меркури]]
*** 2. [[Венера|Венера]]
*** 3. [[Адгьыл|Адгьыл]]
**** [[Амза|Амза]]
*** 4. [[Марс|Марс]]
**** [[спутники Марса|Марс амҩанызақәа]] ([[Фобос]], [[Деймос|Деимос]])
** [[Пояс астероидов|Астероидқәа рмаҟа]]
*** [[Церера]]
* Амратә система адәахьтәи ахәҭа
** [[Планеты-гиганты|Апланета-гигантқәа]]
*** 5. [[Иупитер|Иупитер]]
**** [[спутники Юпитера|Иупитер амҩанызақәа]]
**** [[кольца Юпитера|Иупитер амацәазқәа]]
*** 6. [[Сатурн|Сатурн]]
**** [[спутники Сатурна|Сатурн амҩанызақәа]]
**** [[кольца Сатурна|Сатурн амацәазқәа]]
*** 7. [[Уран|Уран]]
**** [[спутники Урана|Уран амҩанызақәа]]
**** [[кольца Урана|Уран амацәазқәа]]
*** 8. [[Нептун|Нептун]]
**** [[спутники Нептуна|Нептун амҩанызақәа]]
**** [[кольца Нептуна|Нептун амацәазқәа]]
** [[Комета|Акометақәа]]
** [[Кентавры (астероиды)|Акентаврқәа]]
** [[Транснептуновый объект|Атранснептунтә обиектқәа]]
*** [[Пояс Койпера|Коипер имаҟа]]
**** [[Плутон]]<ref>До [[Нанҳәамза 24]] [[2006|2006 год]]а Плутон считался девятой [[Планета|планетой]] Солнечной системы, но был лишён этого статуса решением XXVI Генеральной ассамблеи [[Международный астрономический союз|МАС]] в связи с открытием нескольких схожих небесных тел.</ref>
***** [[спутники Плутона|Плутон амҩанызақәа]]
**** [[Хаумеа]]<ref>{{cite web|url=http://www.iau.org/news/pressreleases/detail/iau0807/|title=IAU names fifth dwarf planet Haumea|publisher=International Astronomical Union|lang=en|access-date=2014-08-03|archive-date=2015-07-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20150730184735/http://www.iau.org/news/pressreleases/detail/iau0807/|url-status=live}}</ref>
***** [[спутники Хаумеа|Хаумеа амҩанызақәа]]
**** [[Макемаке]]
***** [[S/2015 (136472) 1]]
**** [[(90482) Орк|Орк]]
**** [[Квавар]]
*** [[Рассеянный диск|Иԥсаҟьоу адиск]]
**** [[Эрида|Ерида]]
***** [[Дисномия (спутник)|Дисномиа]]
**** [[Гун-гун (транснептуновый объект)|Гун-гун]]
***** [[Сянлю (спутник)|Сианлиу]]
**** [[Farout]]
**** [[2018 AG37|Farfarout]]
* Ихароу аҭыԥқәа
** [[Гелиосфера|Агелиосфера]]
** [[Облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]]
*** [[(90377) Седна|Седна]]
=== Амра ===
{{main|Амра}}
[[Файл:Venustransit 2004-06-08 07-49.jpg|мини|[[Прохождение Венеры по диску Солнца|Венера Амра адиск иахысны аиасра]]]]
Амра — Амратә система аеҵәа, насгьы уи акомпонент хада. Акапан (Адгьыл акапанқәа 332 900)<ref name="Sun Facts" /> азхоит аҵаулараҿы [[Термоядерная реакция|атермогәыцәтә реакциа]] аныҟәгаразы<ref name="Jack B. Zirker" /> — уи аан амчхара дуӡӡа ҭыҵуеит, еиҳарак [[электромагнитное излучение|афымцамҳалдызтә шәахәаркра]] аформала [[Космическое пространство|аҭыԥҭаӡарахь]] иԥыруа; уи амаксимум ацәқәырԥа аурақәа 400—700 нм рдиапазон иақәшәоит — [[Видимое излучение|иубарҭоу алашара]] иашьашәалоу<ref name="Visible light" />.
Аеҵәатә классификациала, Амра G2 [[спектральные классы звёзд|акласс]] атиптә [[жёлтый карлик|сса ҩежь]] ауп. Ари ахьӡ умҩахнаҟьар алшоит, избанзар ҳгалактикаҿы иҟоу аеҵәақәа реиҳарак ирҿырԥшны, Амра еиҳа идуу, илашоу еҵәоуп<ref name="sun" />. Аеҵәа акласс еилкаахоит [[Диаграмма Герцшпрунга — Рассела|Герцшпрунг — Рассел рдиаграммаҿы]] иааннакыло аҭыԥ ала — уи аеҵәақәа рылашареи рыхҟьа аԥхарреи реихьыԥшра аанарԥшуеит. Абжьааԥны еиҳа иԥхоу аеҵәақәа еиҳа илашоуп. Аеҵәақәа реиҳарак ари адиаграмма [[Главная последовательность|аишьҭагыла хада]] ҳәа изышьҭоу аҿы иҟоуп; Амра абри аишьҭагылара агәҭаншәа иҟоуп. Амра аҵкыс еиҳа илашо, иԥхо аеҵәақәа уамак ирацәаӡам, аха еиҳа илашьцоу, ихьшәашәоу аеҵәақәа ([[Красный карлик|асса ҟаԥшьқәа]]) лассы-лассы иуԥылоит — урҭ Агалактикаҿы иҟоу аеҵәақәа рҟынтәи 85% шьақәдыргылоит<ref name="sun" /><ref name="Smart" />.
Амра аишьҭагыла хадаҿы иааннакыло аҭыԥ иаанарԥшуеит агәыцәтә синтез азы иамоу аӡри амҵәаны ишыҟам, насгьы аеволиуциа агәҭаншәа ишыҟоу. Уажәы Амра хәыҷы-хәыҷла еиҳа илашахоит — аҿиара аԥхьатәи аетапқәа рзы алашара иахьатәи аҟынтәи 70% мацара ракәын ишьақәнаргылоз<ref name="Early Sun" />.
Амра [[Звёздное население|аеҵәатә популиациа]] I атип аеҵәоуп; уи шьақәгылеит Адунеи аҿиара аетап хьшәаҿы, убри аҟынтәи еиҳа иажәу II атип аеҵәақәа раасҭа [[водород|аӡрии]] [[Гелий|агелии]] раасҭа ихьанҭоу аелементқәа рацәаны иалоуп (астрономиаҿы урҭ аелементқәа «[[Металличность|аметаллқәа]]» ҳәа ирышьҭоуп)<ref name="Two Groups" />. Аӡрии агелии раҵкыс ихьанҭоу аелементқәа раԥхьатәи аеҵәақәа ргәыцәқәа рҿы ишьақәгылоит —убри аҟнытә Адунеи абарҭ аелементқәа рыла ибеиахаанӡа, аеҵәақәа раԥхьатәи абиԥара иахысыр акәын. Зегь реиҳа иажәу аеҵәақәа рҿы аметаллқәа маҷуп, еиҳа иқәыԥшу аеҵәақәа рҿы — еиҳауп. Иҟоуп агәаанагара, аметаллра ҳарак Амра [[Планетная система|апланетатә система]] аиуразы даара акраҵанакуан ҳәа — избан акәзар апланетақәа «аметаллқәа» [[Аккреция|раккрециала]] ишьақәгылоит<ref name="Metallicity" />.
==== Апланетабжьаратә ҭыԥ ====
{{main|Апланетабжьаратә ҭыԥ}}
[[Файл:Heliospheric-current-sheet.gif|мини|слева|[[Гелиосферный токовый слой|Агелиосфератә токтә шьаҭа]]]]
[[Солнечная радиация|Алашара]] иацны, Амра иҭнажьуеит еиҵаҵоу ахәҭаҷқәа еиԥымҟьо рыцәқәырԥа (аплазма) — [[солнечный ветер|амратә ԥша]] ҳәа изышьҭоу. Ари ахәҭаҷқәа рыцәқәырԥа сааҭк {{s|1,5 миллион км}} аҟынӡа инаӡо ццакрала иалаҵәоит<ref name="Solar Wind" />, амра акәша-мыкәшатәи аҭыԥ ҭнарҭәаауеит, насгьы Амра азы апланетатә атмосфера аналог аԥнаҵоит (агелиосфера) — уи Амра аҟынтәи {{s|100 а.ц.}} ҳәаақәак рҟынӡа инаӡоит<ref name="Voyager" />. Уи [[межпланетная среда|апланетабжьаратә ҭыԥ]] ҳәа иашьҭоуп. Амра ахҟьаҿы [[Солнечная активность|активра]] ацәырҵрақәа — [[Солнечная вспышка|амратә лацәҟәысрақәеи]] [[корональные выбросы массы|акороналтә капан цҟьарақәеи]] реиԥш иҟоу — агелиосфера еиладырбгоит, [[Космическая погода|акосмостә мш]]гьы цәырыргоит<ref name="SunFlip" />. Агелиосфера аҩныҵҟа иреиҳау аструктура — [[гелиосферный токовый слой|агелиосфератә фымцатә шьаҭа]]: Амра игьежьуа амҳалдызтә мҽхакы апланетабжьаратә ҭыԥ анырра иаԥнаҵо аспиральтә хҟьа<ref name="Star Poles" /><ref name="Solar cycle" />.
[[Магнитное поле Земли|Адгьыл амҳалдызтә мҽхакы]] амратә ԥша [[Атмосфера Земли|Адгьыл атмосфера]] амхра иаԥырхагоуп. Венереи Марси амҳалдызтә мҽхакы рымаӡам — уи иахҟьаны амратә ԥша хәыҷы-хәыҷла ратмосферақәа акосмос ахь иаршәуеит<ref name="Erosion by Wind" />. Акороналтә капан ҭыжьрақәеи урҭ иреиԥшу ацәырҵрақәеи амҳалдызтә мҽхакы рыԥсахуеит, Амра ахҟьа аҟынтәи амаҭәашьар рацәагьы ҭыргоит — сааҭк ала 10<sup>9</sup>—10<sup>10</sup> тонна раҟара<ref>''Schrijver, Carolus J.; Zwaan, Cornelis'' (2000). [https://books.google.com/books?id=QnfR5jwUQRsC Solar and stellar magnetic activity] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20140702085444/https://books.google.com/books?id=QnfR5jwUQRsC |date=2014-07-02 }}. Cambridge University Press. ISBN 0-521-58286-5.</ref>. Адгьыл амҳалдызтә мҽхакы аҽадҳәаланы, ари амаҭәашьар еиҳарак Адгьыл атмосфера хыхьтәи аполиус азааигәаратәи ашьаҭақәа рахь иақәшәоит — уаҟа абри аидҳәалара иахылҵуеит [[Полярное сияние|аполиартә лашарақәа]], еиҳарак [[Магнитный полюс|амҳалдызтә полиусқәа]] рзааигәара иубарҭо.
[[Космические лучи|Акосмостә шәахәақәа]] Амратә система анҭыҵынтәи иаауеит. Агелиосфереи, маҷк еиҵаны, апланетатә мҳалдызтә мҽхакқәеи Амратә система адәныҟатәи аныррақәа хәҭакахьала ирцәыхьчоит. [[Межзвёздная среда|Аеҵәабжьаратә ҭыԥаҿы]] акосмостә шәахәақәа рыжәпареи Амра амҳалдызтә мҽхакы амчреи аамҭа цацыԥхьаӡа еиҭасуеит — убри аҟнытә Амратә системаҿы акосмостә шәахәаркра аҩаӡара еснагь еиԥшӡам, ацәхьаҵрақәа рымҽхак ииашаны еилкаамзаргьы<ref name="Langner et al 2005" />.
Апланетабжьаратә ҭыԥ, зегьы ианреиҵаха, [[Космическая пыль|акосмостә саба]] аҟны иҟоу адиск асахьа змоу ҩ-ҭыԥк ирышьақәгыларҭоуп. Актәи — азодиактә сабатә ԥсҭҳәа — Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭаҿы иҟоуп; убри ауп [[зодиакальный свет|азодиактә лашара]] зыхҟьогьы. ИҞалап, уи цәырҵзар апланетақәа рнырра иахҟьаны астероидтә маҟа аҩныҵҟатәи аидысларақәа рыла<ref name="Zodiacal Cloud" />. Аҩбатәи ахәҭаа 10 инаркны {{s|40 а.ц.}} инаӡоит, насгьы, иҟалап, [[Пояс Койпера|Коипер имаҟа]] аҩныҵҟатәи аобиектқәа рыбжьара еиԥшыз аидысларақәа рышьҭахь ицәырҵзар<ref name="Shortlist stars" /><ref name="Dust beyond Jupiter" />.
=== Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭа ===
Аҩныҵҟатәи ахәҭаҿы иҟоуп адгьылтә гәыԥ апланетақәеи астероидқәеи. Еиҳарак [[Силикаты (минералы)|асиликатқәеи]] аметаллқәеи рыла ишьақәгылоу аҩныҵҟатәи арегион аобъектқәа Амра иазааигәоуп, ари асистема зегьы иреиҵоу ахәҭоуп — уи арадиус еиҵоуп Иупитери Сатурни рорбитақәа рыбжьара иҟоу абжьаӡара аасҭа.
==== Адгьылтә гәыԥ апланетақәа ====
[[Файл:Terrestrial planet size comparisons.jpg|мини|Адгьылтә гәыԥ апланетақәа. Армарахьтә арӷьарахь: [[Меркури|Меркури]], [[Венера|Венера]], [[Адгьыл|Адгьыл]], [[Марс|Марс]] (ашәагаақәа амасштаб иақәшәоит, апланетабжьаратә бжьаӡарақәа — мап)]]
{{main|Адгьылтә гәыԥ апланетақәа}}
Амра иазааигәоу ԥшьы-планетак, адгьылтә гәыԥ апланетақәа ҳәа изышьҭоу, еиҳарак ихьанҭоу ахәҭаҷқәа рыла ишьақәгылоуп, [[спутники в Солнечной системе|рымҩанызақәа]] рхыԥхьаӡара маҷуп (0—2), [[Кольца планет|амацәазқәа]]гьы рымаӡам. Урҭ еиҳарак ишьақәгылоуп аҭәара зцәыуадаҩу аминералқәа — [[Мантия Земли|рмантиеи]] [[Земная кора|рцәеи]] шьақәзыргыло асиликатқәа реиԥш — насгьы [[Ядро Земли|ргәыцә]] шьақәзыргыло аметаллқәа — [[железо|аихеи]] [[никель|аникели]] реиԥш — рыла. Урҭ апланетақәа рҟынтәи хԥа — Венера, Адгьыл, Марс — [[атмосфера]] рымоуп; зегьы ирымоуп [[Ударный кратер|аидысларатә кратерқәеи]] [[Тектоника|атектоникатә]] релиеф аҷыдарақәеи — [[рифт|арифттә]] ҭагәаҩарақәеи [[вулкан|авулканқәеи]] реиԥш иҟоу<ref>{{Cite web |url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/SOLNECHNAYA_SISTEMA.html |title=Солнечная система |access-date=2010-03-16 |archive-date=2011-09-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110907062645/http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/SOLNECHNAYA_SISTEMA.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://sunsys.narod.ru/mars.htm |title=Марс |access-date=2010-03-16 |archive-date=2010-02-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100206085544/http://sunsys.narod.ru/mars.htm |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://space.rin.ru/articles/html/117.html |title=Поверхность Марса |access-date=2020-06-26 |archive-date=2020-08-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200806165637/https://space.rin.ru/articles/html/117.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://space.rin.ru/articles/html/54.html |title=Поверхность Венеры |access-date=2020-06-26 |archive-date=2020-09-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200929022457/https://space.rin.ru/articles/html/54.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://galspace.spb.ru/index9.html |title=Венера — кривое зеркало Земли |access-date=2010-03-16 |archive-date=2010-08-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100824055215/http://galspace.spb.ru/index9.html |url-status=live }}</ref><ref>Астрономия: Учеб. для 11 кл. общеобразоват. учреждений/ Е. П. Левитан. — 9-е изд. — М.: Просвещение. С. 73—75.</ref>.
===== Меркури =====
[[Файл:Mercury in natural color.png|мини|Меркури]]
{{main|Меркури}}
Меркури (Амра аҟынтәи {{s|0,4 а.ц.}}) Амра зегь реиҳа иазааигәоу, асистемаҿгьы зегь реиҳа ихәыҷу планетоуп (Адгьыл акапан аҟнытә 0,055). Апланета амҩанызақәа амаӡам. Ахҟьа арелиеф аҷыдаҟазшьақәа, аидысларатә кратерқәа рыдагьы — шә-километрала еиҵыху иҟьаҟьоу аҵәҩанқәа рацәоуп. Иҟоуп агәаанагара, урҭ цәырҵит ҳәа апланета аҭоурых алагамҭазтәи аӡхыҵратә деформациақәа ирыхҟьаны — Меркури аҵәҩан иаԥну агьежьреи Амра акәшареи рпериодқәа ррезонанс ианҭамгылацыз аамҭазы<ref name="Schenk" />. Меркури даара иҭацәу атмосфера амоуп — уи шьақәгылоуп амратә ԥша апланета ақәыԥшылара аҟынтәи «иҭнажьыз» атомқәа рыла<ref name="Bill Arnett" />. Меркури аихатә гәыцә ду аҟазаареи ацәа ҵаӷареи макьана иазхаша аилыркаара рымаӡам. Иҟоуп агипотеза: иласу аелементқәа рыла ишьақәгылаз апланета адәахьтәи ашьаҭақәа еидыслара дуӡӡак иахҟьаны икыдыршшаан — убри ала апланета ашәагаагьы маҷхеит ҳәа<ref name="Collisional stripping" />. Мамзаргьы Амра қәыԥш ашәахәаркра амаҭәашьар инагӡоу аккрециа иаԥырхагахар алшон<ref name="Partial volatilization" />.
===== Венера =====
[[Файл:Venus globe.jpg|мини|Венера (атмосфера ада ахәаԥшышьа аиҭашьақәыргылара, арадартә фотоҭыхра ашьаҭала иҟаҵоу)]]
{{main|Венера}}
Венера шәагаала Адгьыл иазааигәоуп (Адгьыл акапан 0,815), насгьы, Адгьыл еиԥш, аихатә гәыцә иакәыршаны асиликаттә хҩа жәпеи атмосфереи амоуп (убри иахҟьаны Венера лассы-лассы Адгьыл «аеҳәшьа» ҳәа иашьҭоуп). Иҟоуп аҩныҵҟатәи агеологиатә активра ашаҳаҭрақәагьы. Аха Венера аӡы ахыԥхьаӡара Адгьыл аҿы иҟоу аасҭа акырӡа имаҷуп, атмосферагьы 90-нтә еиҳа ижәпоуп. Венера амҩанызақәа амаӡам. Ари ҳсистемаҿы зегь реиҳа иԥхо планетоуп — ақәыԥшылара аԥхарра 400°C иреиҳауп. Ас еиԥш иҳараку аԥхарра еиҳа изыхҟьаз [[парниковый эффект|апарниктә еффект]] ауп — акарбон адиоксид ала ибеиоу атмосфера жәпа иахылҿиааз<ref name="Climate on Venus" />. Венера иахьатәи агеологиатә активра адырга наӡақәа амаӡам, аха атмосфера жәпа аԥсыҽхара иацәызыхьчаша амҳалдызтә мҽхакы ахьамам азы, иҟалап атмосфера авулкантә ԥжәарақәа рыла лассы-лассы аҽханарҭәаауеит ҳәа агәаанагара иашазаргьы<ref name="Paul Rincon" />.
===== Адгьыл =====
{{main|Адгьыл}}
[[Файл:The Earth seen from Apollo 17.jpg|мини|Адгьыл]]
Адгьыл адгьылтә гәыԥ апланетақәа рҟынтәи зегь реиҳа идуу, насгьы зегь реиҳа еилаӷәӷәоу планетоуп. Адгьыл аҿы [[тектоника плит|аплитақәа ртектоника]] ыҟоуп. Адгьыл ада даҽаџьара аԥсҭазаара аҟазаара азҵаара аартны иаанхоит<ref name="life" />. Адгьылтә гәыԥ апланетақәа рыбжьара Адгьыл иналукааша планетоуп (раԥхьаӡа инаргыланы, [[гидросфера|агидросфера]] абзоурала). Адгьыл [[Атмосфера|атмосфера]] егьырҭ апланетақәа ратмосферақәа зынӡа иреиԥшым — уи иалоуп зхы иақәиҭу [[кислород|аҵәыҵәри]]<ref name="Earths Atmosphere" />. Адгьыл иамоуп аԥсабаратә мҩанызак — [[Амза|Амза]], Амратә система адгьылтә гәыԥ апланетақәа рымҩаныза ду заҵәы.
===== Марс =====
{{main|Марс}}
[[Файл:Mars Hubble.jpg|мини|Марс]]
Марс Адгьыли Венереи раасҭа ихәыҷуп (Адгьыл акапан 0,107). Иара иамоуп еиҳарак [[диоксид углерода|арацәаҵәыҵәтә рчы]]ла ишьақәгылоу атмосфера, ақәыԥшылараҿтәи ақәыӷәӷәара 6,1 [[бар (единица измерения)|мбар]] (адгьылтә аҟнытә 0,6%)<ref name="Mars Atmosphere" />. Ахҟьаҿы авулканқәа ыҟоуп, урҭ рҟынтә иреиҳау — [[Олимп (Марс)|Олимп]] — адгьылтә вулканқәа зегьы раасҭа идууп, ҳаракырала 21,2 км рҟынӡа инаӡоит<ref>''Ж. Ф. Родионова, Ю. А. Илюхина.'' [http://www.ipages.ru/index.php?ref_item_id=4262&ref_dl=1 Новая карта рельефа Марса] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20131203010433/http://www.ipages.ru/index.php?ref_item_id=4262&ref_dl=1 |date=2013-12-03 }}</ref>. Арифттә ҭаҳарақәа ([[долины Маринер|Маринер идәҳәыԥшқәа]]), авулканқәа ирыцны, ииасыз агеологиатә усура шаҳаҭра азыруеит, еиуеиԥшым адыррақәа рыла, аҵыхәтәантәи 2 миллион шықәса рыҩныҵҟагьы аҭыԥ змаз<ref name="David Noever" />. Марс ақәыԥшылара аҟаԥшьра зыхҟьо уи агрунт аҟны [[Гематит|аихатә оксид]] рацәаны иахьыҟоу ауп<ref name="Kids Eye" />. Апланета иамоуп ҩ-мҩанызак — [[Фобос]], [[Деймос|Деимос]]. Урҭ ирҭаслымыз астероидқәа роуп ҳәа иԥхьаӡоуп<ref name="Satellites of Mars" />. Иахьатәи амш азы (Адгьыл ашьҭахь) Марс Амратә системаҿы зегь реиҳа инарҵауланы иҭҵаау планетоуп.
==== Астероидқәа рмаҟа ====
{{main|Астероидқәа рмаҟа}}
[[Файл:InnerSolarSystem ab.png|мини|[[Пояс астероидов|Астероидтә маҟа]] (шкәакәа) иара убас [[Троянские астероиды Юпитера|Троиатәи астероидқәа]] (иаҵәа)]]
[[Файл:Asteroids_in_Gaia_data_release_3_ESA24305910.png|мини|[[Gaia]] ахԥатәи акаталог аҵыхәтәантәи аверсиа ({{lang-en|Data Release 3}}, Gaia DR3) адыррақәа рыла 150 000 еиҳаны астероидқәа рорбитақәа — Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭақәа инадыркны Иупитер ахьыҟоу иҟоу Троиатәи астероидқәа рҟынӡа, еиуеиԥшым аԥштәытә кодқәа рыла. Агәҭаны иҟоу агьежь ҩежь Амра аанарԥшуеит. Ажәҩанԥштәы иаанарԥшуеит Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭа, Адгьыл азааигәара иҟоу астероидқәа — Марси адгьылтә гәыԥ апланетақәеи рорбитақәа ирхысуа — ахьыҟоу. Марси Иупитери ирыбжьоу амаҟа хада шьацԥшшәылоуп. Иупитер атроиаа ҟаԥшьқәоуп.]]
[[Файл:Asteroids_on_13_June_2022_with_Gaia_ESA24306000.png|мини|Астероидцыԥхьаӡа 2022 шықәса рашәарамза 13 рзы иахьыҟаз ҭыхуп. Астероидцыԥхьаӡа асегмент ала иаарԥшуп, уи 10 мшы рыҩныҵҟа аныҟәара аанарԥшуеит. Аҩныҵҟатәи ацәеижьқәа Амра иаакәыршаны еиҳа ирласны ицоит (агәҭаны иҟоу агьежь ҩежь хәыҷы). Ажәҩанԥштәы иаанарԥшуеит Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭа, Адгьыл азааигәара иҟоу астероидқәа — Марси адгьылтә гәыԥ апланетақәеи рорбитақәа ирхысуа ахьыҟоу. Марси Иупитери рыбжьара иҟоу амаҟа хада шьацԥштәуп. «Аԥсҭҳәа» патырқалԥштәқәа ҩба Иупитер атроиатәи астероидқәа ирышьашәалоит.]]
Амратә системаҿы зегь реиҳа ирылаҵәоу [[малые тела Солнечной системы|ацәеижь хәыҷқәа]] роуп [[Астероид|астероидқәа]].
Астероидтә маҟа аорбита ааннакылоит Марси Иупитери рыбжьара, Амра аҟынтәи 2,3 инаркны {{s|3,3 а.ц.}} рыбжьара. [[гипотезы о существовании планеты между Марсом и Юпитером|Марси Иупитери рыбжьара апланета аҟазаара иазку агипотезақәа]] ықәыргылан, аха аҵыхәтәаны ишьақәырӷәӷәамхеит (иаҳҳәап, агипотетикатә планета [[Фаэтон (планета)|Фаетон]]) — уи Амратә система ашьақәгылара раԥхьатәи аетапқәа рзы еилаҳаит, аԥҽыхақәа астероидқәаны иҟалеит, урҭ астероидтә маҟа шьақәдыргылеит. Иахьатәи ахәаԥшышьақәа рыла, астероидқәа Амратә система ашьақәгылара иацәынхаз роуп ([[планетозималь|апланетозималқәа]]), урҭ Иупитер агравитациатә ныррақәа ирыхҟьаны цәеижь дук аҳасабала аҽеидкылара рылымшеит<ref name="Petit" />.
Астероидқәа ршәагаақәа метрқәак инаркны шә-километрақәак рҟынӡа инаӡоит. Астероидқәа зегьы [[малые тела Солнечной системы|Амратә система ацәеижь хәыҷқәа]] ҳәа иԥхьаӡоуп, аха уажәы астероидқәа ҳәа иԥхьаӡоу цәеижьқәак — иаҳҳәап, [[(4) Веста|Вестеи]] [[(10) Гигея|Гигеиеи]] — [[гидростатическое равновесие|агидростатикатә еиҟарара]] ныҟәыргоит ҳәа иаарԥшхар, апланета ссақәа ҳәа еиҭаԥхьаӡахар ҟалоит<ref name="Planet Definition" />.
Амаҟаҿы иҟоуп километрак аҵкыс еиҳау адиаметр змоу аобиектқәа жәа-нызқьла, иҟалап миллионла<ref name="Twice asteroids" />. Ус шакәугьы, амаҟа астероидқәа зегьы рыкапан еизакны Адгьыл акапан азықьхәҭак аҵкыс еиҳаӡам ҳәа иԥхьаӡоуп<ref name="Krasinsky2002" />. Здиаметр 100 мкм инаркны 10 м рҟынӡа иҟоу [[Астрономический объект|ажәҩантә цәеижьқәа]] [[метеороид|аметеороидқәа]] ҳәа ирышьҭоуп<ref name="Meteoroid" />. Еиҳа ихәыҷу ахәҭаҷқәа [[космическая пыль|акосмостә саба]] ҳәа иԥхьаӡоуп.
===== Астероидқәа ргәыԥқәа =====
Астероидқәа рорбитақәа рҟазшьақәа инарықәыршәаны агәыԥқәеи аҭаацәарақәеи рыла еихшоуп. [[Спутник астероида|Астероид амҩанызақәа]] — егьырҭ астероидқәа орбитала ирыкәшо астероидқәа роуп. Урҭ апланетақәа рымҩанызақәа реиԥш еилыкка иалкааӡам — зны-зынла урҭ рҩыза аҟара идууп. Астероидтә маҟаҿы иҟоуп иара убас амаҟа хада акометақәа, иҟалап урҭ Адгьыл аҿтәи аӡы иахыҵхырҭаны иҟазҭгьы<ref name="Earths Water" />.
[[Троянские астероиды Юпитера|Троиатәи астероидқәа]] Иупитер Лагранж иҭыԥқәа [[Точки Лагранжа#L4 и L5|L{{sub|4}}, L{{sub|5}}]] рҿы иҟоуп (агравитациатә ҭышәынтәалара змоу, апланета анырра ахьыҟоу арегионқәа — урҭ апланета аорбитала иара иацныҟәоит); атермин ''«троиаа»'' егьырҭ апланетақәа ма амҩанызақәа Лагранж иҭыԥқәа рҿы иҟоу астероидқәа рзгьы ахархәара амоуп (Иупитер атроиаа рыда, еицырдыруеит [[Троянские астероиды Земли|Адгьыл]], [[Троянские астероиды Марса|Марс]], [[Троянские астероиды Урана|Уран]], [[Троянские астероиды Нептуна|Нептун]] рытроиаа). [[Семейство Хильды|Хильда аҭаацәара]] иаҵанакуа астероидқәеи Иупитери [[Щели Кирквуда|2:3]] арезонанс рымоуп — даҽакала иуҳәозар, Иупитер Амра ҩынтә ианакәшо аамҭа иалагӡаны урҭ хынтә Амра иакәшоит<ref name="Barucci" />.
Иара убасгьы аҩнуҵҟатәи Амратә системаҿы иҟоуп астероидқәа ргәыԥқәа, урҭ рорбитақәа Меркури инаркны Марс аҟынӡа инеиуеит. Урҭ рҟынтәи жәпакы рорбитақәа аҩныҵҟатәи апланетақәа рорбитақәа ирхьысуеит<ref name="MorbidelliAstIII" />.
===== Церера =====
{{Main|Церера}}
Церера {{s|(2,77 а.ц.)}} — [[карликовая планета|планета сс]]оуп, насгьы астероидтә маҟаҿы зегь реиҳа идуу цәеижьуп. Церера адиаметр 1000 км маҷк еиҵоуп, насгьы ахатә гравитациа анырра ала асфератә форма аиқәырхаразы иазхоу акапан амоуп. Аартра ашьҭахь Церера планетак аҳасабала иԥхьаӡан, аха анаҩстәи ахылаԥшрақәа Церера азааигәара астероидқәа рацәаны раарԥшра ахьахылҿиааз азы, 1850-тәи ашықәсқәа рзы астероидқәа ирхыраԥхьаӡалеит<ref name="History of Asteroids" />. 2006 шықәсазы уи даҽазнык апланета сса ҳәа иԥхьаӡахеит.
=== Амратә система адәахьтәи ахәҭа ===
Амратә система адәахьтәи арегион аҿы иҟоуп арчытә гигантқәеи урҭ рымҩанызақәеи, иара убасгьы транснептунтәи аобиектқәа, астероид-комета-арчытә Коипер имаҟа, Иԥсаҟьоу адиск, иара убас Оорт иԥсҭҳәа. Апериод кьаҿ змоу акометақәа жәпакы, иара убас [[Кентавры (астероиды)|астероид-центаврқәа]] рорбитақәагьы ари арегион иалсуеит. Ари арегион аобиект ӷәӷәақәа, Амра иахьацәыхароу, убри аҟынтә рыԥхарра еиҳа иахьылаҟәу иахҟьаны, [[Аӡы|аӡы]], [[аммиак]], [[метан|аметан]] рҵаақәа рымоуп. Иҟоуп агипотезақәа — адәахьтәи арегион аҿы апланета [[Тюхе (гипотетическая планета)|Тиухе]], иҟалап, даҽа «[[Планета X|Планетақәак X]]», иара убасгьы Амра аеҵәа-мҩаныза [[Немезида (звезда)|Немезида]] — рыҟазаара иазку.
==== Апланета-гигантқәа ====
[[Файл:Gas planet size comparisons.jpg|мини|upright=1.5|Апланета-гигантқәа. Армарахьтә арӷьарахь: [[Иупитер|Иупитер]], [[Сатурн|Сатурн]], [[Уран|Уран]], [[Нептун|Нептун]] (ашәагаақәа амасштаб ала, апланетабжьаратә бжьаӡарақәа — мап)]]
{{Main|Апланета-гигантқәа}}
Аԥшь-планета-гигантк — [[газовая планета|арчытә гигантқәа]] ҳәагьы изышьҭоу — зегьы еицны Амра иакәшо аорбитақәа рыла иныҟәо аматериа акапан 99% рымоуп. Иупитери Сатурни еиҳарак аӡрии агелии рыла ишьақәгылоуп; Урани Нептуни реилазаараҿы аҵаа еиҳаны иҟоуп. Убри аҟнытә астрономцәа шьоукы урҭ хазтәи категориак— «аҵаатә гигантқәа» иаларҵоит<ref name="Giant Planets" />. Аԥшь-планета-гигантк зегьы [[Кольца планет|амацәазқәа]] рымоуп, аха Сатурн амацәазтә система заҵәык ауп Адгьыл аҟынтәи имарианы иубарҭоу.
===== Иупитер =====
[[Файл:Jupiter from Voyager 2.jpg|мини|Иупитер]]
{{Main|Иупитер}}
Иупитер акапан Адгьыл акапан аасҭа 318-нтә еиҳауп, насгьы егьырҭ апланетақәа зегьы еицҵаны рыкапан аасҭа 2,5-нтә еиҳауп. Уи еиҳарак [[водород|аӡрии]] [[Гелий|агелии]] рыла ишьақәгылоуп. Иупитер аҩныҵҟатәи аԥхарра ҳаракы иахҟьаны атмосфераҿы абжа-иааиԥымҟьо аԥшаҵәыҩтә структурақәа рацәаны иҟалоит, иаҳҳәап, аԥсҭҳәақәа рцәаҳәақәеи [[Большое красное пятно|Ашәыта ҟаԥшь Ду]]и реиԥш иҟоу.
Иупитер иамоуп [[Спутники Юпитера|97 мҩаныза]]<ref>{{Cite news|title=American Astronomer Finds Two New Moons Around Jupiter. His Record May Never Be Beaten.|url=https://www.iflscience.com/american-astronomer-finds-two-new-moons-around-jupiter-his-record-may-never-be-beaten-80096|website=IFLScience|access-date=2026-03-28|lang=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20251104043719/https://www.iflscience.com/american-astronomer-finds-two-new-moons-around-jupiter-his-record-may-never-be-beaten-80096|archive-date=2025-11-04}}</ref>. Иреиҳаӡоу ԥшьба — [[Ганимед (спутник)|Ганимед]], [[Каллисто (спутник)|Каллисто]], [[Ио (спутник)|Ио]], [[Европа (спутник)|Европа]] — адгьылтә гәыԥ апланетақәа иреиԥшуп абас еиԥш иҟоу ацәырҵрақәа рыла, иаҳҳәап, авулкантә усуреи аҩныҵҟатәи арԥхареи<ref name="Galilean Satellites" />. Ганимед — Амратә системаҿы зегь реиҳа идуу амҩаныза — шәагаала Меркури иаԥнагоит.
===== Сатурн =====
[[Файл:Natural color global view of Saturn and its rings.jpg|мини|Сатурн]]
{{Main|Сатурн}}
Инарҭбаау [[Кольца Сатурна|амацәазтә система]]ла еицырдыруа Сатурн атмосфереи амҳалдызасфереи рыструктурала маҷк Иупитер иеиԥшуп. Сатурн аҭаӡара Иупитер аҭаӡара 60% иаҟаразаргьы, акапан (Адгьыл акапанқәа 95) Иупитер акапан ахԥатәи ахәҭак аҵкыс еиҵоуп; убас ала, Сатурн Амратә системаҿы зегь реиҳа еилаӷәӷәам апланета ауп (иара абжьаратәи аилаӷәӷәара аӡи [[бензин|абылтәи]] реилаӷәӷәарақәа раасҭагьы еиҵоуп).
Сатурн иамоуп [[Спутники Сатурна|ишьақәырӷәӷәоу 285 мҩаныза]]<ref>{{статья|автор=Григорий Студнев|заглавие=Кольца Сатурна оказались обломками двух лун|ссылка=https://siriusmag.ru/articles/1762-kolca-saturna-okazalis-oblomkami-dvuh-lun/|издание=Журнал «Сириус»|год=9 октября 2023|archive-date=2024-08-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20240827063551/https://siriusmag.ru/articles/1762-kolca-saturna-okazalis-oblomkami-dvuh-lun/}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://thecsrjournal.in/saturn-welcomes-11-new-moons-raising-total-count-to-285/|title=Saturn Welcomes 11 New Moons, Raising Total Count to 285|lang=en-US|first=Pooja|last=Shah|website=The CSR Journal|date=2026-03-18|access-date=2026-03-28}}</ref>; урҭ рҟынтәи ҩба — [[Титан (спутник)|Титан]]и [[Энцелад (спутник)|Енцелад]]и — агеологиатә усура адыргақәа аадырԥшуеит. Аха ари аусура Адгьыл аҿы иҟоу иеиԥшӡам, избан акәзар уи еиҳарак [[Криовулканизм|аҵаа аусура]] иахҟьоуп<ref name="Cryovolcanism" />. Шәагаала [[Меркури|Меркури]] иаԥызгго Титан — Амратә системаҿы атмосфера еилаӷәӷәа змоу мҩаныза заҵәуп.
===== Уран =====
[[Файл:Uranus Voyager2 color calibrated.png|мини|Уран]]
[[Файл:Neptune Voyager2 color calibrated.png|мини|Нептун]]
{{Main|Уран (апланета)|l1=Уран}}
Уран акапан Адгьыл акапан аасҭа 14-нтә еиҳауп, апланета-гигантқәа рыбжьара зегь реиҳа иласу ауп. Егьырҭ апланетақәа рыбжьара уи налукаартә иҟазҵо — «аган иқәианы» иахьыгьежьуа ауп: Уран аекватор аҟьаҟьара аорбита аҟьаҟьарахь 98° рҟынӡа еиҵыхуп<ref name="Seidelmann2007">{{статья |заглавие=Report of the IAU/IAGWorking Group on cartographic coordinates and rotational elements: 2006 |издание=[[Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy|Celestial Mech. Dyn. Astr.]] |том=90 |страницы=155—180 |doi=10.1007/s10569-007-9072-y |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/doi/10.1007/s10569-007-9072-y |язык=en |тип=journal |автор=Seidelmann, P. Kenneth; Archinal, B. A.; A’hearn, M. F.; et al. |год=2007 |archive-date=2019-05-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190519224523/http://adsabs.harvard.edu/doi/10.1007/s10569-007-9072-y }}</ref>. Егьырҭ апланетақәа игьежьуа аӷырӷынқәа ирыҿурԥшыр ҟалозар, Уран еиҳарак икәымпылуа ампыл угәаланаршәоит. Иара егьырҭ арчытә гигантқәа раасҭа кырӡа еиҳа ихьшәашәоу агәыцә амоуп, насгьы акосмосахь аԥхарра даара имаҷны иҭнажьуеит<ref name="Hawksett" />.
Уран аҟны иаартуп [[Спутники Урана|27 мҩаныза]]; зегь реиҳа идуқәоу — [[Титания (спутник)|Титаниа]], [[Оберон (спутник)|Оберон]], [[Умбриэль (спутник)|Умбриел]], [[Ариэль (спутник)|Ариел]], [[Миранда (спутник)|Миранда]].
===== Нептун =====
{{Main|Нептун}}
[[Нептун|Нептун]], Уран аасҭа маҷк ишеиҵоугьы, акапан ала еиҳауп (Адгьыл акапанқәа 17), убри аҟнытә еиҳа еилаӷәӷәоуп. Иара аҩныҵҟатәи аԥхарра еиҳаны иҭнажьуеит, аха Иупитери Сатурни реиԥш ирацәаны акәымкәа<ref name="Podolak" />.
Нептун иамоуп [[Спутники Нептуна|еицырдыруа 14 мҩаныза]]. Зегь реиҳа идуу — [[Тритон (спутник)|Тритон]] — геологиала аԥсы ҭоуп, аӡытә азот [[гейзер|агеизерқәа]] аманы<ref name="Geysers on Triton" />. Тритон [[Ретроградное движение|иаҿагыло ахырхарҭала иныҟәо]] мҩаныза ду заҵәуп. Иара убас Нептун иацуп «[[Троянские астероиды Нептуна|Нептун атроиаа]]» ҳәа изышьҭоу [[астероид|астероидқәа]] — урҭи иареи 1:1 [[Орбитальный резонанс|арезонанс]] рымоуп.
===== Ажәбатәи апланета =====
{{Main|Ажәбатәи апланета}}
2016 шықәса ажьырныҳәамза 20 рзы Калифорниатәи атехнологиатә институт астрономцәа [[Браун, Майкл (астроном)|Маикл Браун]]и [[Батыгин, Константин|Константин Батыгин]]и ирҳәеит Амратә система аҵкараҿы, Плутон аорбита анҭыҵ, ажәбатәи апланета ыҟазар шалшо. Апланета акапан ала Адгьыл аасҭа жәантә рҟынӡа еиҳауп, Амра иацәыхароуп [[Нептун|Нептун]] аасҭа 20-нтә рҟынӡа еиҳаны (90 миллиард километра), насгьы Амра {{num|10 000}}—{{num|20 000}} шықәса рыла иакәшоит<ref>https://www.caltech.edu/news/caltech-researchers-find-evidence-real-ninth-planet-49523 Caltech Researchers Find Evidence of a Real Ninth Planet</ref>. Маикл Браун игәаанагарала, ари апланета ииашаҵәҟьаны аҟазаара алшара « 90% раҟара» ыҟоуп<ref>{{Cite news|title = New evidence suggests a ninth planet lurking at the edge of the solar system|url = https://www.washingtonpost.com/news/speaking-of-science/wp/2016/01/20/new-evidence-suggests-a-ninth-planet-lurking-at-the-edge-of-the-solar-system/|newspaper = The Washington Post|date = 2016-01-20|access-date = 2016-01-20|issn = 0190-8286|lang = en|first1 = Joel|last1 = Achenbach|first2 = Rachel|last2 = Feltman|archive-date = 2019-09-21|archive-url = https://web.archive.org/web/20190921152211/https://www.washingtonpost.com/news/speaking-of-science/wp/2016/01/20/new-evidence-suggests-a-ninth-planet-lurking-at-the-edge-of-the-solar-system/}}</ref>. Макьаназы аҵарауаа ари агипотезатә планета «Ажәбатәи апланета» ҳәа мацара иашьҭоуп<ref>{{Cite web |url=https://dni.ru/tech/2016/1/20/326049.html |title=Обнаружена новая планета Солнечной системы |access-date=2020-06-26 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809112207/https://dni.ru/tech/2016/1/20/326049.html |url-status=live }}</ref> ({{lang-en|Planet Nine}}).
==== Акометақәа ====
{{Main|Акомета}}
[[Файл:Comet c1995o1.jpg|мини|upright|[[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|Хеил — Бопп]] ркомета]]
Акометақәа — Амратә система ацәеижь хәыҷқәа роуп, абжьааԥны ршәагаа километрақәак ыҟоуп, еиҳарак иԥыруа амаҭәашьарқәа (аҵаақәа) рыла ишьақәгылоуп. Урҭ рорбитақәа [[эксцентриситет|аексцентриситет]] ду рымоуп — закәанла, рперигели аҩныҵҟатәи апланетақәа рорбитақәа рыҩныҵҟа иҟоуп, рафели — Плутон анҭыҵ ихараны. Акомета Амратә система аҩныҵҟатәи ахәҭахьы иҭаланы Амра ианазааигәахо, уи аҵаатә қәыԥшылара аҭабара, [[ионизация|аионизациа]] аиура иалагоит — убас иҟалоит [[Кома (комета)|акома]]: арчи асабеи рыла ишьақәгылоу ихәхәоу аԥсҭҳәа, лассы-лассы Адгьыл аҟынтәи [[Невооружённый глаз|блала]] иубарҭоу.
Апериод кьаҿ змоу акометақәа рпериод 200 шықәса аҵкыс еиҵоуп. Апериод ду змоу акометақәа рпериод зқьышықәсала иҟазар алшоит. Апериод кьаҿ змоу акометақәа рхыҵхырҭа Коипер имаҟа ауп ҳәа иԥхьаӡоуп, апериод ду змоу акометақәа — иаҳҳәап, [[C/1995 O1 (Хейла — Боппа)|акомета Хеил — Бопп]] — рхыҵхырҭа [[облако Оорта|Оорт иԥсҭҳәа]] ауп ҳәа иԥхьаӡоуп. Акометақәа рҭаацәарақәа рацәаны — иаҳҳәап, [[Околосолнечные кометы Крейца|Креиц иамразааигәаратәи акометақәа]] — цәеижьк аилаҳара иахҟьаны ишьақәгылеит<ref name="Cometary fragmentation" />. Агиперболатә орбитақәа змоу кометақәак Амратә система анҭыҵынтәи иаазар ауеит, аха урҭ рорбита иашақәа рышьақәыргылара уадаҩуп<ref name="hyperbolic" />. Акометажәқәа — иԥыруа змаҭәашьарқәа реиҳарак ҭабахьоу — лассы-лассы астероидқәа ҳәа иԥхьаӡоуп<ref name="Comets aging" />.
==== Акентаврқәа ====
{{Main|Ацентаврқәа (астероидқәа)}}
Акентаврқәа — аҵаатә, акометақәа иреиԥшу аобиектқәа роуп, рорбита аҵәҩанбжа ду Иупитер атәы аасҭа еиҳауп {{s|(5,5 а.ц.)}}, Нептун атәы аасҭа еиҵоуп {{s|(30 а.ц.)}}. Еицырдыруа акентаврқәа рҟынтәи иреиҳау — [[(10199) Харикло|Харикло]] — адиаметр 250 км рҟынӡа ыҟоуп<ref name="spitzer" />. Раԥхьа иаартыз акентавр — [[(2060) Хирон|Хирон]] — акомета (95P) ҳасабалагьы иԥхьаӡоуп, избан акәзар Амра ианазааигәахо, акометақәа реиԥш, акома аиууеит<ref name="Chiron biography" />.
[[Файл:Pluto and Charon from Hubble.jpg|мини|Плутони Харони]]
==== Атранснептунтә обиектқәа ====
{{Main|Транснептунтәи аобиект}}
Нептун анҭыҵтәи аҭыԥҭаӡара — мамзаргьы «атранснептунтәи аобиектқәа ррегион» — уажәгьы еиҳарак иҭҵааӡам. Иҟалап уи иаҵанакуа ацәеижь хәыҷқәа мацара ракәзар, еиҳарак ахаҳәи аҵааи рыла ишьақәгылоу. Ари арегион зны-зынла «адәахьтәи Амратә система» иаларҵоит, аха еиҳарак ари атермин ахархәара аиуеит астероидтә маҟа анҭыҵ инаркны Нептун аорбита аҟынӡа иҟоу аҭыԥҭаӡаразы.
===== Коипер имаҟа =====
{{Main|Коипер имаҟа}}
[[Файл:Outersolarsystem objectpositions labels comp-ab.png|мини|слева|Еицырдыруа Коипер имаҟа аобиектқәа (иаҵәа), адәахьтәи апланетақәа ԥшьба ирҿырԥшны иаарԥшу. Амасштаб [[Астрономическая единица|астрономиатә цырақәа]] рыла иаарԥшуп. Асахьа аҵаҟатәи аҭыԥ лашьца — адгьылтә хылаԥшҩы изы [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] афон аҿы иҟоу аҭыԥ ауп: уи аеҵәақәа рылашара иахҟьаны, лашарала имаҷу аобиектқәа реиҩдыраара залшахом.]]
Коипер имаҟа — Амратә система ашьақәгылараантәи ареликтқәа ррегион — астероидтә маҟа иеиԥшу аԥҽыхақәа рмаҟа ду ауп, аха еиҳарак аҵаа ала ишьақәгылоуп<ref name="Physical" />. Амра аҟынтәи 30 инаркны {{s|55 а.ц.}} рыбжьара ишьҭоуп. Еиҳарак Амратә система ацәеижь хәыҷқәа рыла ишьақәгылоуп, аха Коипер имаҟа иреиҳау аобиектқәа рацәаны — иаҳҳәап, [[(50000) Квавар|Квавар]], [[(20000) Варуна|Варуна]], [[(90482) Орк|Орк]] — рпараметрқәа инарҵауланы рышьақәыргылара ашьҭахь апланета ссақәа ҳәа еиҭаԥхьаӡахар алшоит. Ахәшьарақәа рыла, Коипер имаҟа аобиектқәа 100 000 инареиҳаны рдиаметр 50 км еиҳауп, аха амаҟа зегьы акапан Адгьыл акапан ажәабатәи, мамзаргьы ашәктәи ахәҭак мацара иаҟароуп<ref name="Delsanti" />. Амаҟа иаҵанакуа аобиектқәа жәпакы амҩанызақәа рацәаны рымоуп<ref name="Satellites KBO" />, насгьы аобиектқәа реиҳарак рорбитақәа аеклиптикатә хықә анҭыҵ иҟоуп<ref name="Trojan" />.
Коипер имаҟа инықәырԥшшәа еиҩшахар ҟалоит «[[Классический объект пояса Койпера|аклассикатә]]» обиектқәеи [[Резонансные транснептуновые объекты|арезонанстә обиектқәеи]] (еиҳарак [[плутино|аплутино]]) рыла<ref name="Physical" />. Арезонанстә обиектқәа Нептуни дареи [[орбитальный резонанс|аорбитатә резонанс]] рымоуп (иаҳҳәап, Нептун ах-екәшарак цыԥхьаӡа ҩ-екәшарак ҟаҵаны, мамзаргьы ҩба цыԥхьаӡа — акы). Амра реиҳа иазааигәоу арезонанстә обиектқәа Нептун аорбита иахысыр рылшоит. Коипер имаҟа аклассикатә обиектқәа Нептуни дареи аорбитатә резонанс рымаӡам, Амра аҟынтәи 39,4 инаркны {{s|47,7 а.ц.}} рҟынӡа абжьаӡараҿы иҟоуп<ref name="M. W. Buie" />. Аклассикатә Коипер имаҟа аелементқәа киубивано ҳәа иԥхьаӡоуп — раԥхьаӡа иаартыз аобиект [[(15760) Альбион]] аиндекс аҟынтәи (QB<sub>1</sub> «киу-би-ван» ҳәа иҳәатәуп); урҭ ирымоуп агьежьтә орбитақәа ирзааигәоу орбитақәа, аеклиптикахь анаара акәакь маҷла<ref name="Beyond Neptune" />.
====== Плутон ======
{{Main|Плутон}}
Плутон — [[карликовая планета|планета ссоуп]], насгьы Коипер имаҟа аҟны еицырдыруа аобиектқәа рҟынтәи иреиҳау ауп. 1930 шықәсазы иаартра ашьҭахь ажәбатәи апланета ҳәа иԥхьаӡан; аҭагылазаашьа аҽаԥсахит 2006 шықәсазы, апланета аформалтә еилкаара анрыдыркыла. Плутон иамоуп ибжьаратәу аорбитатә ексцентриситет, аеклиптикатә хықә ахь 17 градус анаара аманы, насгьы уи зны Амра иазааигәахоит {{s|29,6 а.ц.}} абжьаӡара аҟынӡа (усҟан Нептун аасҭагьы Амра иазааигәоуп), зны иацәыхарахоит {{s|49,3 а.ц. рҟынӡа}}
Плутон иреиҳау амҩаныза [[Харон (спутник)|Харон]] аҭагылазаашьа еилкаам: уи Плутон амҩаныза ҳәа иԥхьаӡазаалоу, мамзаргьы апланета сса ҳәа еиҭаԥхьаӡахоу. Плутон — Харон асистема [[центр масс|акапантә центр]] урҭ рыхҟьақәа рынҭыҵ иахьыҟоу азы, урҭ ҩ-планетатә системак аҳасабала ирыхәаԥшзар ауеит. Еиҳа ихәыҷу ԥшь-мҩанызак — [[Никта (спутник)|Никта]], [[Гидра (спутник)|Гидра]], [[Кербер (спутник)|Кербер]], [[Стикс (спутник)|Стикс]] — Плутони Харони ирыкәшоит.
Плутон Нептуни иареи 3:2 аорбитатә резонанс рымоуп — Нептун Амра хынтә иакәша цыԥхьаӡа Плутон ҩынтә иакәшоит; ацикл зегьы 500 шықәса аҵанакуеит. Зорбитақәа ари аҩыза арезонанс змоу Коипер имаҟа аобиектқәа [[плутино|аплутино]] ҳәа ирышьҭоуп<ref name="Fajans et al 2001" />.
====== Хаумеа ======
{{Main|Хаумеа}}
Хаумеа — [[карликовая планета|планета ссоуп]]. Иара даараӡа еиҵыху аформа амоуп, насгьы ахатә ҵәҩан иаакәыршаны агьежьра апериод 4 сааҭ рҟынӡа ыҟоуп. [[Спутники Хаумеа|Ҩ-мҩанызак]]и, ааба иреиҵамкәа атранснептунтәи аобиектқәеи Хаумеа аҭаацәара иахәҭакуп — ари аҭаацәара амиллиард шықәсқәа раԥхьа аҵаатә ԥҽыхақәа рыла ишьақәгылеит, аидыслара ду Хаумеа аҵаатә мантиа анеиланарбга ашьҭахь. Апланета сса аорбита анаара ду амоуп — 28°.
====== Макемаке ======
{{Main|Макемаке}}
[[Макемаке]] — раԥхьаӡа иарбан 2005 FY<sub>9</sub> ҳәа, 2008 шықәсазы ахьӡ аиуит, насгьы апланета сса ҳәа ирылаҳәахеит<ref name="Dwarf Planets" />. Уажәазы уи Коипер имаҟаҿы иубарҭоу алашара ала Плутон ашьҭахь аҩбатәи обиектуп. Еицырдыруа [[Классический объект пояса Койпера|аклассикатә Коипер имаҟа аобиектқәа]] рҟынтәи иреиҳау ауп (Нептуни иареи ишьақәырӷәӷәоу арезонанс рымаӡам). Иара адиаметр Плутон адиаметр аҟынтәи 50 инаркны 75% рҟынӡа иаҟароуп, аорбита анаара — 29°<ref name="Buie" />, [[эксцентриситет|аексцентриситет]] — 0,16 рҟынӡа. Макемаке аҟны иаартуп мҩанызак: [[S/2015 (136472) 1]]<ref>[https://ria.ru/20160427/1421215219.html «Хаббл» обнаружил луну у карликовой планеты Макемаке] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20190110184013/https://ria.ru/20160427/1421215219.html |date=2019-01-10 }} // РИА Новости, 27 апреля 2016.</ref>.
[[Файл:EightTNOs-ab.svg|thumb|center|700px]]
====== Орк ======
{{Main|(90482) Орк}}
====== Квавар ======
{{Main|Квавар}}
===== Иԥсаҟьоу адиск =====
{{Main|Иԥсаҟьоу адиск}}
Иԥсаҟьоу адиск хәҭакала Коипер имаҟа иақәшәоит, аха уи аҳәаақәа рынҭыҵгьы хараӡа инаскьоит, насгьы, ишырыԥхьаӡо ала, апериод кьаҿ змоу акометақәа ирхыҵхырҭоуп. Агәаанагара злаҟоу ала, иԥсаҟьоу адиск аобиектқәа еиқәымшәо аорбитақәа рахь иршәын Нептун агравитациатә нырра ала, Амратә система ашьақәгылара зааӡатәи астадиаҿы уи амиграциа аамҭазы: аконцепциақәа руак шьаҭас иамоуп Нептуни Урани уажәы иахьыҟоу аасҭа Амра иазааигәаны ишьақәгылеит, нас уажәтәи рорбитақәа рахь ииасит ҳәа агәаанагара<ref>''Thommes, Edward W.; Duncan, Martin J.; Levison, Harold F.'' [https://arxiv.org/abs/astro-ph/0111290 The formation of Uranus and Neptune among Jupiter and Saturn (2001)] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20200617005700/https://arxiv.org/abs/astro-ph/0111290 |date=2020-06-17 }}.</ref><ref>''Hahn, Joseph M.'' [https://arxiv.org/abs/astro-ph/0507319v1 Neptune’s Migration into a Stirred-Up Kuiper Belt: A Detailed Comparison of Simulations to Observations. Saint Mary’s University (2005)] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20200724183319/https://arxiv.org/abs/astro-ph/0507319v1 |date=2020-07-24 }}.</ref><ref>{{Cite web |url=http://news.cosmoport.com/2003/11/28/4.htm |title=Загадка образования астероидного пояса Койпера |access-date=2010-03-16 |archive-date=2012-02-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120204222742/http://news.cosmoport.com/2003/11/28/4.htm |url-status=live }}</ref>. Иԥсаҟьоу адиск аобиектқәа жәпакы (SDO) рперигели Коипер имаҟа аҩныҵҟа иҟоуп, аха рафели Амра иацәыхараны {{s|150 а.ц. рҟынӡа}} инаскьар алшоит. Аобиектқәа рорбитақәагьы аеклиптикатә хықә ахь анаара ду рымоуп, лассы-лассы уи ахагәҵәытә ҩаӡара рҟынӡагьы. Астрономцәа џьоукы иԥсаҟьоу адиск Коипер имаҟа иарегионуп ҳәа ирыԥхьаӡоит, насгьы иԥсаҟьоу адиск аобиектқәа «иԥсаҟьоу Коипер имаҟа аобиектқәа» ҳәа ирышьҭоуп<ref name="Big KBOs" />. Астрономцәа шьоукгьы акентаврқәа аҩныҵҟахьы иԥсаҟьоу Коипер имаҟа аобиектқәа ҳәа ирыԥхьаӡоит — адәахьы иԥсаҟьоу адиск аобиектқәа ирыцны<ref name="Centaurs and SDO" />.
====== Ерида ======
{{Main|Ерида}}
Ерида ({{s|68 а.ц.}} бжьаратәла) — еицырдыруа иԥсаҟьоу адиск аобиектқәа рҟынтәи иреиҳау ауп. Раԥхьаӡа уи адиаметр 2400 км ҳәа иахьыхәшьадыз азы — даҽакала иуҳәозар, Плутон атәы аасҭа 5% иеиҵамкәа еиҳаны — уи аартра «апланета» ҳәа хықәкыла иԥхьаӡатәу азы аимак-аиҿак цәырнагеит. Иара еицырдыруа апланета ссақәа зегь реиҳа идуқәоу иреиуоуп<ref name="Eris" />. Ерида иамоуп мҩанызак — [[Дисномия (спутник)|Дисномиа]]. Плутон еиԥш, уи аорбита даараӡа еиҵыхуп — аперигелии {{s|38,2 а.ц.}} (инықәырԥшшәа Плутони Амреи рыбжьаӡара аҟара) афелии {{s|97,6 а.ц.}} аманы; насгьы аорбита ӷәӷәала (44,177°) аеклиптикатә хықәахь еиҵыхуп.
====== Гун-гун ======
{{Main|(225088) Гун-гун}}
====== Farout (Ихароу) ======
{{main|2018 VG18}}
[[2018 VG18|Farout (Ихароу)]] — [[транснептуновый объект|атранснептунтәи обиект]]уп, [[Амра|Амра]] аҟынтәи 120 а. ц. рыла абжьаӡараҿы иҟоу. 2018 шықәса абҵарамзазы иаартын Карнеги аҭҵаарадырратә институт аҟынтәи адоктор [[Шеппард, Скотт|Скотт Шеппард]] напхгара зиҭоз америкатәи астрономцәа рыла. Амратә системаҿы зегь реиҳа ихараны иҟоу еицырдыруа аобиектқәа иреиуоуп. Farout Плутон аасҭа акырӡа еиҵоуп: адиаметр — 500 км раҟара амоуп. Иара иамоуп агравитациа амч аобиект асфератә форма анаҭартә иазхо акапан. Абри зегьы иабзоураны «Ихароу» [[Карликовая планета|апланета сса]] ҳәа ахьӡ аиур алшоит<ref name="Популярная механика">{{cite web|url=https://www.popmech.ru/editorial/475142-samyy-dalniy-obekt-solnechnoy-sistemy/|title=Самый дальний объект Солнечной системы|date=2019-04-21|access-date=2019-04-21|archive-date=2019-04-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20190421212134/https://www.popmech.ru/editorial/475142-samyy-dalniy-obekt-solnechnoy-sistemy/|url-status=live}}</ref>.
====== Farfarout ======
{{Main|2018 AG37}}
=== Ихароу аҭыԥқәа ===
Амратә система ахьынҵәо, аеҵәабжьаратә ҭыԥ ахьалаго азҵаара иаахҵәаны иӡбам. Урҭ рыӡбараан ҩ-факторк хадара рымоуп: амратә ԥшеи амратә [[гравитация|гравитациеи]]. Амратә ԥша адәахьтәи аҳәаа агелиопауза ауп — уи анҭыҵ амратә ԥшеи аеҵәабжьаратәи аматериеи еилалоит, дара-дара еилаӡҩоит. Агелиопауза Плутон аасҭа инықәырԥшшәа ԥшьынтә еиҳа ихараны иҟоуп, насгьы [[Межзвёздная среда|аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара]] иалагамҭаны иԥхьаӡоуп<ref name="Voyager" />. Аха ишырыԥхьаӡо ала, Амра агравитациа агалактикатә аасҭа иахьеиҳау арегион — [[сфера Хилла|Хилл исфера]] — зқьынтә еиҳа ихараны инаскьоит<ref name="Littmann" />.
==== Агелиосфера ====
{{Main|Агелиосфера}}
Амратә система акәша-мыкәша аеҵәабжьаратә ҭыԥ хәҭа-хәҭала еиԥшым. Ахылаԥшрақәа иаадырԥшуеит Амра [[Местное межзвёздное облако|Аҭыԥантәи аеҵәабжьаратә ԥсҭҳәа]] иалсны инықәырԥшшәа {{s|25 км/с}} аццакырала ишныҟәо, насгьы иааиуа 10 нызқь шықәса рыҩныҵҟа уи ааныжьра шалшо. [[солнечный ветер|Амратә ԥша]] Амратә системеи [[межзвёздная среда|аеҵәабжьаратәи аматериеи]] реидҳәалараҿы ихадоу ароль нанагӡоит.
Ҳара ҳапланетатә система ыҟоуп [[Солнечный ветер|амратә ԥша]] даараӡа ираӷоу «атмосфера» аҟны — уи [[солнечная корона|амратә гәыргьын]] иалҵны ццакыра дула иаауа, еиҵаҵоу ахәҭаҷқәа рыцәқәырԥа ауп (еиҳарак [[водород|аӡритәи]] [[гелий|агелитәи]] [[плазма]]). Адгьыл аҿы иԥхьаӡоу амратә ԥша абжьаратәи аццакыра {{s|450 км/с}} иаҟароуп. Ари аццакыра [[магнитогидродинамические волны|амҳалдызгидродинамикатә цәқәырԥақәа]] рыларҵәара аццакра аасҭа еиҳауп, убри аҟынтә аԥынгылақәа ианрықәшәо, амратә ԥша аплазма ахы мҩаԥнагоит абжьы аццакра иаҩсуа арчы аҩар еиԥш. Амра иацәыхарахацыԥхьаӡа амратә ԥша аилаӷәӷәара ԥсыҽхоит, насгьы иааиуеит аамҭа, уи аеҵәабжьаратәи аматериа ақәыӷәӷәара аанкылара аналымшо. Аидыслара апроцесс аан аиасратә ҭыԥқәак шьақәгылоит.
Раԥхьа амратә ԥша аццакра еиҵанатәуеит, еиҳа еилаӷәӷәахоит, иԥхахоит, [[Турбулентность|еилаҩынтуа]] иҟалоит<ref name="fahr" />. Ари аиасра аамҭа ''аҿасратә цәқәырԥа аҳәаа'' ҳәа иашьҭоуп ({{lang-en|termination shock}}), уи Амра аҟынтәи инықәырԥшшәа {{s|85—95 [[астрономическая единица|а.ц.]]}} абжьаӡараҿы иҟоуп<ref name="fahr" /> («[[Вояджер-1|Воиаџьер-1]]»<ref name="Voyager 1" />, «[[Вояджер-2|Воиаџьер-2]]»<ref name="Asymmetric shock" /> акосмостә станциақәа ироуз адыррақәа рыла — урҭ абри аҳәаа иахысит 2004 шықәса ԥхынҷкәынмзазы, иара убас 2007 шықәса нанҳәамзазы).
Даҽа убриаҟара {{s|40 а.ц.}} инахыганы, амратә ԥша аеҵәабжьаратәи аматериа иагәыдлоит, насгьы зынӡа иаангылоит. Аеҵәабжьаратә ҭыԥи Амратә система аматериеи еиҟәызыҭхо ари аҳәаа ''агелиопауза'' ҳәа иашьҭоуп<ref name="Voyager" />. Формала уи аԥышҭарч еиԥшуп — Амра аныҟәара иаҿагыло аганахь еиҵыху. Агелиопауза иҳәаақәнаҵо акосмос аҭыԥ ''агелиосфера'' ҳәа иашьҭоуп.
«[[Вояджер|Воиаџьер]]» аппаратқәа рдыррақәа рыла, аладатәи аганахьтәи аҿасратә цәқәырԥа аҩадатәи аасҭа еиҳа иазааигәан (инарышьашәаланы 73-и 85-и астрономиатә цырақәа). Уи зыхҟьаз ҵаҵӷәыла еилкааӡам; раԥхьатәи агәаанагарақәа рыла, агелиопауза асимметриа [[Млечный Путь|Агалактика]] аеҵәабжьаратә ҭыԥ аҿы иҟоу даара иԥсыҽу амҳалдызтә мҽхакқәа рнырра иахҟьар алшоит<ref name="Asymmetric shock" />.
Агелиопауза егьи аганахь, Амра аҟынтәи инықәырԥшшәа убриаҟара {{s|230 а.ц.}} абжьаӡараҿы, «[[Головная ударная волна|аҿасратә цәқәырԥа хада]]» (bow shock) иацны, Амратә система иаҿасуа аеҵәабжьаратәи аматериа акосмостә ццакырақәа рҟынтәи аанкылара мҩаԥысуеит<ref name="Suns Heliosphere" />.
Макьаназы космостә ӷбакгьы агелиопауза иҭымҵӡац, убри аҟнытә [[Местное межзвёздное облако|аҭыԥантәи аеҵәабжьаратә ԥсҭҳәаҿы]] иҟоу аҭагылазаашьақәа ииашаҵәҟьаны рдырра залшаӡом. «[[Вояджер|Воиаџьер]]қәа» агелиопауза иахысуеит ҳәа иԥхьаӡоуп 2014-и 2027-и ашықәсқәа рыбжьара, насгьы иаарышьҭуеит ҳәа акрызҵазкуа адыррақәа арадиациа аҩаӡарақәеи амратә ԥшеи ирызкны<ref name="Interstellar Mission" />. Иахьынӡаҭаху еилкаам агелиосфера Амратә система акосмостә шәахәақәа рҟынтәи шаҟа ибзианы иахьчо. [[НАСА]] ԥарала ацхыраара знаҭо агәыԥ «Vision Mission» амиссиа аконцепциа аԥнаҵеит — азонд агелиосфера аҳәаахь адәықәҵара<ref name="Interstellar Explorer" /><ref name="Interstellar space" />.
2011 шықәса рашәарамзазы ирыларҳәеит: «Воиаџьерқәа» рыҭҵаарақәа ирыбзоураны еилкаахеит Амратә система аҳәааҿтәи [[магнитное поле|амҳалдызтә мҽхакы]] ашәаҟьа иеиԥшу аструктура шамоу. Уи зыхҟьо — амҳалдыз змоу аматериеи акосмостә обиект хәыҷқәеи аҭыԥантәи амҳалдызтә мҽхакқәа шьақәдыргылоит, урҭ аԥышҭарчқәа ирҿурԥшыр ауеит<ref>{{cite web|url=https://lenta.ru/news/2011/06/10/bbls/|title=«Вояджеры» нашли на границе Солнечной системы магнитные пузыри|date=2011-06-10|work=Lenta.ru|access-date=2011-06-12|archive-date=2011-06-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110613204240/http://lenta.ru/news/2011/06/10/bbls/|url-status=live}}</ref>.
==== Оорт иԥсҭҳәа ====
{{Main|Оорт иԥсҭҳәа}}
[[Файл:Kuiper belt - Oort cloud-ab.svg|мини|Оорт иԥсҭҳәа ыҟазарц шалшо аазырԥшуа асахьа]]
Агипотетикатә Оорт иԥсҭҳәа — аҵаатә обиектқәа (триллионк рҟынӡа) рыла ишьақәгылоу сфератә ԥсҭҳәоуп, апериод ду змоу [[Комета|акометақәа]] ирхыҵхырҭаны иҟоу. [[Амра|Амра]] аҟынтәи Оорт иԥсҭҳәа адәахьтәи аҳәаақәа рҟынӡа абжьаӡара иаҟароуп {{s|50 000 а.ц. инаркны}} (инықәырԥшшәа 0,75 [[световой год|лашара шықәса]]) {{s|100 000 а.ц. рҟынӡа}} (1,5 лашара шықәса). Иҟоуп агәаанагара, аԥсҭҳәа шьақәзыргылоу аобиектқәа Амра азааигәара ишьақәгылеит, нас Амратә система аҿиара раԥхьатәи аетап аан [[газовая планета|апланета-гигантқәа]] рыгравитациатә еффектқәа ирыбзоураны хараӡа акосмос ахь иԥсаҟьахеит ҳәа. Оорт иԥсҭҳәа аобиектқәа даара иласымкәа иныҟәоит, насгьы асистема аҩныҵҟатәи аобиектқәа ирҷыдарам аидҳәаларақәа роур рылшоит: имаҷны аҭыԥ змоу дара-дара реидысларақәа, ааигәара ииасуа аеҵәа агравитациатә нырра, агалактикатә [[Приливные силы|ҭаларатә мчқәа]] русура<ref name="Collisional evolution" /><ref name="Oort Cloud" />. Иҟоуп иара убас ишьақәырӷәӷәам агипотезақәа — Оорт иԥсҭҳәа аҩныҵҟатәи аҳәаа аҟны (30 нызқь а. ц.) апланета-арчытә гигант [[Тюхе (гипотетическая планета)|Тиухе]] аҟазаара иазкны, насгьы, иҟалап, даҽа «[[Планета X|Планетақәа X]]» аԥсҭҳәаҿы — уахь иаҵанакуеит [[Гипотеза о пятом газовом гиганте|иҭцаз ахәбатәи арчытә гигант иазку агипотеза]]гьы.
===== Седна =====
{{Main|(90377) Седна}}
Седна ({{s|525,86 а.ц.}} бжьаратәла) — идуу, [[Плутон]] иеиԥшу, ицәыҟьаԥшьу обиектуп; иара иамоуп идуӡӡоу, даараӡа еиҵыху аеллипстә орбита — аперигели аҿы инықәырԥшшәа {{s|76 а.ц.}} инаркны афели аҿы {{s|1000 а.ц.}} аҟынӡа — насгьы 11 500 шықәса рҟынӡа апериод. [[2003|2003 шықәсазы]] Седна аазыртыз [[Браун, Майкл (астроном)|Маикл Браун]] иҳәоит: уи иԥсаҟьоу адиск ма Коипер имаҟа ирыхәҭаны иҟалар залшом, избан акәзар уи аперигели даара ихароуп — Нептун амиграциа анырра ала уи аилыркаара залшом. Иареи егьырҭ астрономцәеи ирыԥхьаӡоит ари аобиект зынӡа иҿыцу популиациак аҿы раԥхьаӡа иаартыз ауп ҳәа; уи апопулиациа иалахәзар ауеит аперигели {{s|45 а.ц.}}, афели {{s|415 а.ц.}}, насгьы 3420 шықәса аорбитатә период змоу аобиектгьы 2000 CR<sub>105</sub><ref name="Jewitt Sedna" />. Браун ари апопулиациа «Оорт иҩныҵҟатәи иԥсҭҳәа» ҳәа дашьҭоуп, избан акәзар уи, иҟалап, Оорт иԥсҭҳәа ашьақәгылара апроцесс иеиԥшу процесск ала ишьақәгылазар — Амра акырӡа еиҳа иазааигәаны акәзаргьы<ref name="Brown Sedna" />. Седна апланета сса ҳәа иазхаҵазар ауан, уи аформа хирла ишьақәыргылазҭгьы.
=== Аҳәааҿтәи аҭыԥқәа ===
{{see also|Авулканоидқәа|Немезида (аеҵәа)}}
Ҳара ҳ-Амратә система аиҳараӡак макьаназ еилкааӡам. Ахәшьарақәа рыла, Амра агравитациатә мҽхакы [[Список ближайших звёзд|иакәыршаны иҟоу аеҵәақәа]] рыгравитациатә мчқәа иреиҳауп инықәырԥшшәа ҩ-лашара шықәса рҟынӡа абжьаӡараҿы {{s|(125 000 а.ц.)}}. Аиҿырԥшразы: Оорт иԥсҭҳәа арадиус ҵаҟатәи ахәшьарақәа уи убри {{s|50 000 а.ц.}} аҵкыс ихараны иқәдыргылаӡом<ref name="T. Encrenaz" />. Седна еиԥш иҟоу аобиектқәа раартра шыҟалазгьы, макьаназ иҭҵааӡам Коипер имаҟеи Оорт иԥсҭҳәеи рыбжьаратәи аҭыԥ (радиусла жәа-нызқьла а. ц.), иара убас Оорт иԥсҭҳәа ахаҭа, насгьы уи анҭыҵ иҟазарц иалшогьы. Иҟоуп ишьақәырӷәӷәам агипотеза — аҳәааҿтәи аҭыԥ аҿы (Оорт иԥсҭҳәа адәахьтәи аҳәаақәа рынҭыҵ) Амра аеҵәа-мҩаныза [[Немезида (звезда)|Немезида]] аҟазаара иазку.
Меркурии Амреи рыбжьара иҟоу арегион аҭҵаарагьы иацҵоуп — гипотетикала иҟазар зылшо [[Вулканоиды|авулканоид]]-астероидқәа рыԥшаара ақәгәыӷрала; аха уа апланета ду [[Вулкан (планета)|Вулкан]] ыҟоуп ҳәа иқәыргылаз агипотеза мап ацәкхеит<ref name="Vulcanoids" />.
== Апланетақәеи апланета ссақәеи рпараметр хадақәа реиҿырԥшратә еиҵаҩра ==
Ҵаҟа иаагоу апараметрқәа зегьы — аилаӷәӷәареи, Амра аҟынтәи абжьаӡареи, амҩанызақәеи рыда — Адгьыл иамоу еиԥшу адыррақәа ирҿырԥшны иарбоуп.
{| class="standard sortable" style="text-align:center"
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| [[Планета|Апланета]] ([[карликовая планета|апланета сса]])
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| Адиаметр,<br>иаҿырԥшны
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| Акапан,<br>иаҿырԥшны
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| Аорбитатә радиус, [[астрономическая единица|а.ц.]]
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| [[Сидерический период|Акәшара апериод]], адгьылтә шықәсқәа
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| [[Сутки|Уахи-ҽни]],<br>иаҿырԥшны
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| Аилаӷәӷәара, {{s|кг/м³}}
! scope="col" data-sort-type="number" style="width:12.5%"| [[Спутник (космос)|Амҩанызақәа]]
|-
| [[Меркури|Меркури]]
| 0,382
| 0,055
| 0,38
| 0,241
| 58,6
| 5427
| [[Спутники Меркурия|0]]
|-
| [[Венера|Венера]]
| 0,949
| 0,815
| 0,72
| 0,615
| 243<ref name="negative">Венера, Уран и Плутон вращаются вокруг своей оси в противоположную по сравнению с орбитальным движением сторону.</ref>
| 5243
| [[Спутники Венеры|0]]
|-
| [[Адгьыл|Адгьыл]]<ref>Абсолютные значения приведены в статье ''[[Адгьыл]]''.</ref>
| 1,0
| 1,0
| 1,0
| 1,0
| 1,0
| 5515
| [[Амза|1]]
|-
| [[Марс|Марс]]
| 0,53
| 0,107
| 1,52
| 1,88
| 1,03
| 3933
| [[Спутники Марса|2]]
|- class="bright"
| [[Церера]]
| 0,074
| 0,00015
| 2,76
| 4,6
| 0,378
| 2161
| 0
|-
| [[Иупитер|Иупитер]]
| 11,2
| 318
| 5,20
| 11,86
| 0,414
| 1326
| [[Спутники Юпитера|98]]
|-
| [[Сатурн|Сатурн]]
| 9,41
| 95
| 9,54
| 29,46
| 0,426
| 687
| [[Спутники Сатурна|274]]<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/science/2025/mar/11/astronomers-discover-128-new-moons-orbiting-saturn|title=128 new moons found near Saturn|lang=en|date=2025-03-11|url-status=live}}</ref>
|-
| [[Уран|Уран]]
| 3,98
| 14,6
| 19,22
| 84,01
| 0,718<ref name="negative" />
| 1270
| [[Спутники Урана|29]]<ref>{{Cite web|url=https://mir24.tv/news/16643420/teleskop-dzhejms-uebb-obnaruzhil-novyj-sputnik-urana-on-stal-29-m-po-schetu|title=Найден 29й спутник Урана|lang=ru|date=February 2025|url-status=live}}</ref>
|-
| [[Нептун|Нептун]]
| 3,81
| 17,2
| 30,06
| 164,79
| 0,671
| 1638
| [[Спутники Нептуна|16]]<ref>{{Cite web|url=https://starwalk.space/ru/news/planet-neptune-explore-the-farthest-planet-from-the-sun|title=Спутники планеты Нептун|lang=ru|url-status=live}}</ref>
|- class="bright"
| [[Плутон]]
| 0,186
| 0,0022
| 39,2<ref name="semimajor">Большая полуось</ref>
| 248,09
| 6,387<ref name="negative" />
| 1860
| [[Спутники Плутона|5]]
|- class="bright"
| [[Хаумеа]]
| data-sort-value="0,11"| ~0,11 <ref>Хаумеа имеет форму ярко выраженного эллипсоида, указан примерный средний радиус</ref>
| 0,00066
| 43<ref name="semimajor" />
| 281,1
| 0,163
| data-sort-value="2600"| ~2600
| [[Спутники Хаумеа|2]]
|- class="bright"
| [[Макемаке]]
| 0,116
| ~0,0005 <ref>Исходя из предполагаемой оценки плотности</ref>
| 45,4<ref name="semimajor" />
| 306,28
| 0,324
| data-sort-value="1700"| ~1700 <ref>{{cite web|title=Предположительно: Dwarf Planet Makemake Lacks Atmosphere (21 November 2012)|url=http://www.eso.org/public/news/eso1246/|access-date=2016-01-24|archive-date=2017-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20170118211929/http://www.eso.org/public/news/eso1246/|url-status=live}}</ref>
| [[S/2015 (136472) 1|1]]
|- class="bright"
|[[Эрида|Ерида]]
| 0,182
| 0,0028
| 67,8<ref name="semimajor" />
| 558,04
| 1,1
| 2520
| [[Дисномия (спутник)|1]]
|}
[[Файл:Planets line.svg|мини|upright=3|none|
Амра аҟынтәи апланетақәа рҟынӡа абжьаӡарақәа:
1) [[Меркури|Меркури]]
2) [[Венера|Венера]]
3) [[Адгьыл|Адгьыл]]
4) [[Марс|Марс]]
— [[Пояс астероидов|Астероидтә маҟа]] —
5) [[Иупитер|Иупитер]]
6) [[Сатурн|Сатурн]]
7) [[Уран|Уран]]
8) [[Нептун|Нептун]]
— [[Пояс Койпера|Коипер имаҟа]]
]]
{{clear}}
[[Файл:Solar system scale-2.jpg|мини|upright=3|center|Апланетақәеи Амреи ршәагаақәа инықәырԥшшәа реизыҟазаашьа. Апланетабжьаратә бжьаӡарақәа амасштаб ала иҟаӡам. Амра армарахь иарбоуп]]
== Ашьақәгылареи аеволиуциеи ==
{{Main|Амратә система ашьақәгылареи аеволиуциеи}}
[[Файл:Solar evolution ab.png|thumb|upright=3|frameless|center|Амра аԥсҭазааратә цикл. Амасштаби аԥштәқәеи дырганы иаагоуп. Аамҭатә шкала амиллиард шықәсқәа рыла иаагоуп (инықәырԥшшәа)]]
Уажәазы зегьы ирыдыркыло агипотеза инақәыршәаны, Амратә система ашьақәгылара иалагеит 4,6 миллиард шықәса раԥхьа — игиганту аеҵәабжьаратә [[Молекулярное облако|рчы-сабатә ԥсҭҳәа]] ахәҭа хәыҷык агравитациатә еиҵацалара ала. Ари алагамҭатә ԥсҭҳәа лашара шықәсқәак ршәагаа амазҭгьы, насгьы еҵәақәак рзы ихылҵшьҭраны иҟазҭгьы ҟалап<ref name="Arizona" />.
Аиҵацалара апроцесс аан арчы-сабатә ԥсҭҳәа ашәагаақәа маҷхон, насгьы, [[закон сохранения момента импульса|акәакьтә момент аиқәырхара азакәан]] инақәыршәаны, аԥсҭҳәа агьежьра аццакра еизҳауан. Агәҭа — акапан аиҳарак ахьеизаз — иаакәыршаны иҟаз адиск аасҭа еиҳа-еиҳа иԥхон<ref name="Arizona" />. Агьежьра иахҟьаны, аԥсҭҳәа аиҵацалара аццакырақәа агьежьратә ҵәҩан иазымариашоу аганахьи иахагәҵәыту аганахьи еиԥшымызт — уи иахҟьаны аԥсҭҳәа ҟьаҟьахеит, насгьы ишьақәгылеит адиаметр инықәырԥшшәа {{s|200 а.ц.}} убриаҟара иҟоу [[Протопланетный диск|апротопланетатә диск]]<ref name="Arizona" />, агәҭаны иԥхоу, еилаӷәӷәоу [[Протозвезда|апротоеҵәа]] аманы<ref name="Protostar" />. Иҟоуп агәаанагара, [[Звёздная эволюция|аеволиуциа]] ари астадиаҿы Амра [[Звезда типа T Тельца|T Ацәҵыс иахкы еҵәаны]] иҟан ҳәа. [[T Тельца|T Ацәҵыс]] ахкы аеҵәақәа рыҭҵаара иаанарԥшуеит: урҭ лассы-лассы ирыкәыршоуп 0,001—0,1 [[Солнечная масса|амратә капан]] змоу апротопланетатә дискқәа, анаҟәра акапан аиҳараӡак ишиашоу аеҵәаҿы еизаны<ref name="Kitamara" />. Апланетақәа ари адиск аҟынтәи [[Аккреция|аккрециа]] амҩала ишьақәгылеит<ref name="Planet Formation" />.
50 миллион шықәса рыҩныҵҟа апротоеҵәа агәҭаҿы [[водород|аӡри]] ақәыӷәӷәареи аилаӷәӷәареи [[Термоядерная реакция|атермогәыцәтә реакциа]] алагаразы иазхартә иҳаракхеит<ref name="Yi2001" />. Аԥхарра, ареакциа аццакра, ақәыӷәӷәара, аилаӷәӷәара еизҳауан [[гидростатическое равновесие|агидростатикатә еиҟарара]] аиура аҟынӡа — аԥхаратә мчхара агравитациатә еиҵацалара амч иаҿагыланы. Ари аетап аҟны Амра инагӡаны [[главная последовательность|аишьҭагылара хада]] иаеҵәаны ҟалеит<ref name="Formation of Stars" />.
Иахьа ишаадыруа ала, Амратә система ыҟазаауеит Амра [[Диаграмма Герцшпрунга — Рассела|Герцшпрунг — Рассел рдиаграмма]] аишьҭагылара хада анҭыҵ аҿиара иалагаанӡа. Амра аӡритә былтәы аҭаҵәахқәа злабылуа ала, агәыцә иаҵагылоу иалҵуа амчхара анҵәарахьы ахы хоуп — уи Амра еиҵанацалоит. Уи аҩныҵҟатәи ақәыӷәӷәара еизнарҳауеит, агәыцә арԥхоит — убас ала абылтәы абылра арццакуеит. Иалҵшәаны, Амра 1,1 миллиард шықәса цыԥхьаӡа инықәырԥшшәа жәа процент рыла еиҳа илашахоит<ref name="Fiery future" />, насгьы иааиуа 3,5 миллиард шықәса рыҩныҵҟа даҽа 40% рыла еиҳа илашахоит<ref name="sun_future">{{статья
|заглавие=Our Sun. III. Present and Future
|издание=[[The Astrophysical Journal]]
|том=418
|страницы=457—468
|ссылка=http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-bib_query?bibcode=1993ApJ...418..457S
|access-date=2007-03-31
|язык=en
|автор=Sackmann, I.-J.; Boothroyd, A. I.; Kraemer, K. E.
|год=1993
|тип=journal
|издательство=[[IOP Publishing]]
|archive-date=2015-11-04
|archive-url=https://web.archive.org/web/20151104075722/http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-bib_query?bibcode=1993ApJ...418..457S
}}</ref>.
Инықәырԥшшәа 7<ref name="Richard Pogge"/> миллиард шықәса рышьҭахь амратә гәыцә аҿы иҟоу [[водород|аӡри]] зегь рыла [[гелий|агели]] ахь ииасуеит — уи [[Главная последовательность|аишьҭагылара хада]] афаза хнаркәшоит; Амра [[субгигант]]хоит<ref name="Richard Pogge"/>. Даҽа 600 миллион шықәса рышьҭахь Амра адәахьтәи ахҟбақәа уажәтәи рышәагаақәа 260-нтә рыла еиҳахоит — Амра [[Красный гигант|агигант ҟаԥшь]] астадиахь ииасуеит<ref name="Schroder_2008"/>. Ахҟьа аҵакыра даараӡа иахьеизҳауа иахҟьаны, уи аишьҭагылара хада аҿы ианыҟаз аасҭа акырӡа еиҳа ихьшәашәахоит {{s|(2600 К)}}<ref name="Schroder_2008"/>. Амра иаразнак аҽанарҭбаалак, иазааигәоу апланетақәа Меркурии Венереи лбаанадараны иҟоуп ҳәа иԥхьаӡоуп<ref>{{cite web|url=http://www.membrana.ru/particle/683|title=Звездочёты расчленили солнечную смерть|publisher=Membrana.ru|access-date=2013-02-27|archive-date=2013-01-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20130109101556/http://www.membrana.ru/particle/683|url-status=dead}}</ref>. Адгьыл, иҟалап, адәахьтәи амратә хҩақәа рыла албаадахара иацәынхаргьы<ref name="sun_future" />, аха уеизгьы зынӡа ԥсҭазаарада иаанхоит — [[обитаемая зона|анхарҭатә зона]] Амратә система адәахьтәи аҳәаақәа рахь иахьиасуа азы<ref name="astrogalaxy"/>.
Аҵыхәтәаны, атермикатә ҭышәынтәаламрақәа рыҿиара иахҟьаны<ref name="Schroder_2008"/><ref name="astrogalaxy">{{cite web|url=https://astrogalaxy.ru/277.html|title=Солнце. О будущем нашего Солнца|author=Г. Александровский|date=2001|publisher=Астрогалактика|lang=ru|access-date=2013-02-07|archive-date=2013-01-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116060720/http://astrogalaxy.ru/277.html|url-status=live}}</ref>, Амра адәахьтәи ахҩақәа иакәыршаны иҟоу аҭыԥҭаӡарахь иршәхоит — [[Планетарная туманность|апланетатә наҟәра]] шьақәыргыло; уи агәҭаны иаанхоит еҵәатә гәыцә хәыҷык амацара — [[белый карлик|асса шкәакәа]]: уамакала еилаӷәӷәоу аобиект, Амра аханатәтәи акапан абжа змоу, аха шәагаала Адгьыл иаҟароу<ref name="Richard Pogge" />. Ари анаҟәра Амра шьақәзыргылаз аматериал ахәҭак аеҵәабжьаратә ҭыԥахь иархынҳәуеит.
=== Амратә система аҭышәынтәалара ===
{{Main|Амратә система аҭышәынтәалара}}
Уажәазы еилкааӡам Амратә система [[Устойчивость (динамические системы)|ҭышәынтәалоу]]-иҭышәынтәаламу. Иаарԥшызар ауеит: иҭышәынтәаламзаргьы, асистема аилабгара иазку аамҭа кыр идуӡӡоуп<ref>''Э. Д. Кузнецов.'' [http://virlib.eunnet.net/win/metod_materials/wm3/dynamics.htm Структура, динамика и устойчивость Солнечной системы] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20121120005127/http://virlib.eunnet.net/win/metod_materials/wm3/dynamics.htm |date=2012-11-20 }}</ref>.
== «Аартреи» аҭҵаареи ==
Ауаҩы ажәҩантә цәеижьқәа рныҟәарақәа рыхәаԥшра зхатә ҵәҩан иакәшо, аорбитала иныҟәо Адгьыл ақәыԥшылара аҟынтәи мацара иахьилшоз, шәышықәса рацәала Амратә система аструктура аилкаара иаԥырхаган. [[Движение Солнца и планет по небесной сфере|Амреи апланетақәеи иубарҭоу рныҟәара]] имҵысуа Адгьыл иакәшо ииашоу рныҟәарақәа ракәны ирыдыркылон.
=== Ахылаԥшрақәа ===
Адгьыл аҟынтәи блала иаабар ҳалшоит Амратә система абарҭ аобиектқәа:
* Амра
* Меркури ([[Угловое расстояние|акәакьтә бжьаӡара]] 28,3° рҟынӡа Амра иацәыхараны — амра аҭашәара ашьҭахь иаразнак, мамзаргьы амра агылара аламҭалазы)
* Венера (акәакьтә бжьаӡара 47,8° рҟынӡа Амра иацәыхараны — амра аҭашәара ашьҭахь иаразнак, мамзаргьы амра агылара аламҭалазы)
* Марс
* Иупитер
* Сатурн
* Уран (иубарҭоу ацырцырра адиапазон 5,32—5,9 [[Звёздная величина|еҵәатә шәагаа]] — уи, убла ҵарызар, насгьы ажәҩан [[Световое загрязнение|алашаратә хәашьра]] амамзар, блала абара аҳәаа иазааигәоуп)
* Амза
* акометақәа (имаҷымкәа — Амра ианазааигәахо, рырчы-сабатә усура ианеизҳауа)
* Адгьыл азааигәара иҟоу астероидқәа (имаҷны; иаҳҳәап, астероид [[(99942) Апофис]] 2029 шықәса мшаԥымза 13 рзы Адгьыл ианазааигәахо иубарҭоу ашәахәа 3,1<sup>m</sup> амазаауеит)
Иара убас блала иубар улшоит [[метеор|аметеорқәа]] — урҭ Амратә система ацәеижьқәа мацара ракәымкәа, еиҳарак [[метеороид|аметеороидқәа]] ирыхҟьо оптикатә атмосфератә цәырҵрақәаны иҟоуп.
Абинокль ма оптикатә телескоп хәыҷы ала иубарҭоуп:
* [[солнечные пятна|амра ашәытақәа]]
* Ио, Европа, Ганимед, Каллисто (Иупитер иреиҳау амҩанызақәа 4 — [[галилеевы спутники|Галилеитәи амҩанызақәа]] ҳәа изышьҭоу)
* Нептун
* Титан (Сатурн зегь реиҳа идуу амҩаныза)
Аоптикатә телескоп иахәҭоу ардура аманы иубарҭоуп:
* Венереи Меркурии [[фазы Венеры|рфазақәа]]
* Ашәыта ҟаԥшь Ду
* Сатурн амацәазқәеи урҭ рыбжьара иҟоу [[щель Кассини|Кассини икылаареи]]<ref>''Важоров Э. В.'' [http://www.classes.ru/all-astronomy/books-astronomy-description-100118.htm Наблюдения звездного неба в бинокль и подзорную трубу] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20100527073433/http://www.classes.ru/all-astronomy/books-astronomy-description-100118.htm |date=2010-05-27 }}</ref>
* [[Рея (спутник)|Реиа]], [[Япет (спутник)|Иапет]], [[Тефия (спутник)|Тетис]], [[Диона (спутник)|Диона]] (Сатурн амҩанызақәа)
Иара убас аоптикатә телескоп ала зны-зынла иубар улшоит [[кратковременные лунные явления|аамҭа кьаҿ змоу амзатә цәырҵрақәа]], насгьы Меркурии Венереи Амра адиск [[Прохождение (астрономия)|рахысра]].
[[H-альфа#Фильтр Hα|H<sub>α</sub> афильтр]] змоу оптикатә телескоп ахархәарала Амра [[Хромосфера|ахромосфера]] уахәаԥшыр улшоит.
=== Агеоцентртәи агелиоцентртәи системақәа ===
Ҳ. ҟ. III ашәышықәсазы [[гелиоцентрическая система|агелиоцентртә система]] дақәныҟәон [[Аристарх Самосский|Самостәи Аристарх]].
Анаҩс акыраамҭа аҳра ауан [[Геоцентрическая система мира|агеоцентртә]] модель: уи инақәыршәаны, имҵысуа Адгьыл адунеи агәҭаны игылоуп, насгьы ажәҩантә цәеижьқәа зегьы даара иуадаҩу азакәанқәа рыла уи иакәшоит. Ари асистема зегь реиҳа инагӡаны иаԥиҵеит антикатәи аҳасабҩы, астроном [[Клавдий Птолемей|Клавди Птолемеи]] — уи иалнаршон иубарҭоу ажәҩантә цәеижьқәа рныҟәарақәа даара ииашаны ахҳәаа рзура.
Амратә система ииашоу аструктура аилкаараҿы зегь реиҳа акрызҵазкуа аҿиара ҟалеит XVI ашәышықәсазы — польшатәи астроном ду [[Коперник, Николай|Николаи Коперник]] [[гелиоцентрическая система мира|адунеи ''агелиоцентртә'' система]] анаԥиҵа<ref name="Copernicus" />. Уи шьаҭас иаман абарҭ аҳәамҭақәа:
* адунеи агәҭаны Амра ыҟоуп, Адгьыл акәымкәа;
* асфератә форма змоу Адгьыл ахатә ҵәҩан иакәшаны игьежьуеит — уи агьежьра иҳаилнаркаауеит ажәҩантә цәеижьқәа зегьы есыҽнытәи рныҟәара еиԥш иубарҭоу;
* Адгьыл, егьырҭ апланетақәа зегь реиԥш, мҩагьежьла Амра иакәшоит — уи акәшара иҳаилнаркаауеит иаҳбарҭоу Амра аеҵәақәа рыбжьара аныҟәара;
* аныҟәарақәа зегьы аарԥшуп еиԥшрыла иҟоу агьежьтә ныҟәарақәа реилаҵа аҳасабала;
* Апланетақәа иаҳнарбо [[прямое движение планеты|риашамҩатәи]] [[попятное движение планеты|рыхынҳәратәи]] ныҟәарақәа урҭ иртәқәам — Адгьыл иатәуп.
Агелиоцентртә системаҿы Амра планетак аҳасабала аԥхьаӡара иаҟәыҵит — Адгьыл [[спутники в Солнечной системе|амҩанызас]] иҟоу [[Амза|Амза]]гьы иара убас. Иаарласны иаартын [[галилеевы спутники|Иупитер амҩанызақәа 4]] — уи абзоурала Адгьыл Амратә системаҿы иҷыдоу аҭыԥ шамоу азгәаҭара аҟәыхын.
Апланетақәа рныҟәара атеориатә хҳәаа рзыҟаҵара алыршахеит [[XVII век|XVII ашәышықәса]] алагамҭазы [[законы Кеплера|Кеплер изакәанқәа]] раартра ашьҭахь; [[классическая теория тяготения Ньютона|агравитациа азакәанқәа]] рышьақәыргылара анаҩс, апланетақәеи, урҭ рымҩанызақәеи, ацәеижь хәыҷқәеи рныҟәара ахыԥхьаӡаратә хҳәаа зыгәра угартә иҟоу шьаҭак ахь ииаган.
1672 шықәсазы [[Кассини, Джованни Доменико|Џьованни Кассини]]и [[Рише, Жан|Жан Рише]]и [[Марс|Марс]] апараллакси апланета аҟынӡа абжьаӡареи шьақәдыргылеит, уи абзоурала Адгьыл аорбита апараметрқәа инарҵауланы рышьақәыргылара алыршахеит, насгьы [[астрономическая единица|астрономиатә цыра]] аҵакы адгьылтәи [[единицы измерения расстояния|абжьаӡаратә цырақәа]] рыла даара ииашаны аԥхьаӡара алыршахеит.
=== Аҭҵаарақәа ===
{{Main|Амратә система апланетақәеи амҩанызақәеи раартра аҭоурых}}
{{see also|Амратә система аҭҵаара аҭоурых}}
Амратә система аилазаара апрофессионалтә ҭҵаара аҭоурых иалагеит 1610 шықәсазы — [[Галилей, Галилео|Галилео Галилеи]] ителескоп ала Иупитер иреиҳау аҩанызақәа 4 анааиртыз<ref>''Galilei, Galileo.'' Sidereus Nuncius, Thomam Baglionum (Tommaso Baglioni), Venice (March 1610), pp. 17—28 (q.v.)</ref>. Ари аартра агелиоцентртә система аиашара ашьақәырӷәӷәарақәа ируакын. 1655 шықәсазы [[Гюйгенс, Христиан|Христиан Гиуигенс]] Сатурн зегь реиҳа идуу амҩаныза Титан ааиртит<ref>''Huygens, Christiaan.'' De Saturni luna observatio nova, Adriaan Vlacq, Den Haag, 5 March 1656.</ref>. XVII ашәышықәса анҵәамҭанӡа [[Кассини, Джованни Доменико|Кассини]] Сатурн даҽа ԥшь-мҩанызак ааиртит<ref>''Cassini, Giovanni D.'' Découverte de deux nouvelles planètes autour de Saturne, Sébastien Mabre-Cramoisy, Paris, 1673. Translated as A Discovery of two New Planets about Saturn, made in the Royal Parisian Observatory by Signor Cassini, Fellow of both the Royal Societys, of England and France; English’t out of French. Philosophical Transactions, Vol. 8 (1673), pp. 5178—5185.</ref><ref>Кассини опубликовал эти два открытия 22 апреля 1686 (An Extract of the Journal Des Scavans. of April 22 st. N. 1686. Giving an account of two new Satellites of Saturn, discovered lately by Mr. Cassini at the Royal Observatory at Paris. Philosophical Transactions, Vol. 16 (1686—1692), pp. 79—85.)</ref>.
XVIII ашәышықәса астрономиаҿы акрызҵазкуа хҭысла иалкаахеит: раԥхьаӡакәны ателескоп ацхыраарала иаартын уаанӡа еилкаамыз апланета Уран<ref>{{cite web|author=Dunkerson, Duane.|title=Uranus — About Saying, Finding, and Describing It|work=Astronomy Briefly|url=http://www.thespaceguy.com/Uranus.htm|lang=en|archive-url=https://www.webcitation.org/60qT4Vpn3?url=http://www.thespaceguy.com/Uranus.htm#|archive-date=2011-08-11|access-date=2010-03-16|url-status=dead}}</ref>. Иаарласны Џь. Гершель, апланета ҿыц раԥхьаӡа иаазыртыз, Уран амҩанызақәа ҩбеи Сатурн амҩанызақәа ҩбеи ааиртит<ref>''Herschel, William.'' On the Discovery of Four Additional Satellites of the Georgium Sidus. The Retrograde Motion of Its Old Satellites Announced; And the Cause of Their Disappearance at Certain Distances from the Planet Explained, Philosophical Transactions of the Royal Society of London, Vol. 88, pp. 47—79, 1798.</ref><ref>''Herschel, William.'' On George’s Planet and its satellites, Philosophical Transactions of the Royal Society of London, Vol. 78, pp. 364—378, 1788.</ref>.
XIX ашәышықәса иалагеит астрономиатә аартра ҿыц ала: иаарԥшын раԥхьатәи апланета иеиԥшу аобиект — астероид [[Церера]] (2006 шықәсазы апланета сса астатус ахь ииаган). 1846 шықәсазы иаартын аабатәи апланета — Нептун. Нептун аартын «акалам аҵыхәаҿы»: даҽакала иуҳәозар, раԥхьа теориала иазгәаҭан, анаҩс ателескоп ала иаарԥшын — Англиеи Франциеи рҿы хаз-хазы<ref>''Airy, George Biddell.'' [http://articles.adsabs.harvard.edu/full/seri/MNRAS/0007/0000121.000.html Account of some circumstances historically connected with the discovery of the Planet exterior to Uranus] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20151106115929/http://articles.adsabs.harvard.edu/full/seri/MNRAS/0007/0000121.000.html |date=2015-11-06 }}, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, Vol. 7, No. 9 (13 November 1846), pp. 121—152.</ref><ref>[http://articles.adsabs.harvard.edu/full/seri/MNRAS/0007/0000153.000.html Account of the Discovery of the Planet of Le Verrier at Berlin] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20151106115930/http://articles.adsabs.harvard.edu/full/seri/MNRAS/0007/0000153.000.html |date=2015-11-06 }}, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, Vol. 7, No. 9 (13 November 1846), pp. 153—157.</ref><ref>''Elkins-Tanton L. T.'' Uranus, Neptune, Pluto, and the Outer Solar System. — New York: Chelsea House, 2006. — P. 64. — (The Solar System). — ISBN 0-8160-5197-6.</ref>.
1930 шықәсазы [[Томбо, Клайд Уильям|Клаид Томбо]] Плутон ааиртит, уи Амратә система ажәбатәи апланета ҳәа ахьӡ аиуит. Аха 2006 шықәсазы Плутон апланета астатус ацәыӡит, насгьы ипланета ссаны «иҟалеит»<ref>''Tombaugh, Clyde W.'' [http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?1946ASPL....5...73T The Search for the Ninth Planet, Pluto, Astronomical Society of the Pacific Leaflets] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20151106115942/http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?1946ASPL....5...73T |date=2015-11-06 }}, Vol. 5, No. 209 (July 1946), pp. 73—80.</ref>.
XX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы Иупитер, Сатурн, Уран, Нептун, Плутон рымҩаныза дуқәеи зынӡа ихәыҷқәази ирацәаны иаартхеит<ref>[http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/04100/04168.html#Item1 Marsden, Brian G.; Satellites and Rings of Uranus] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20110725035956/http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/04100/04168.html#Item1 |date=2011-07-25 }}, IAUC 4168 (27 January 1986)</ref><ref>[http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/04100/04165.html#Item6 Marsden, Brian G.; Satellites of Uranus] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20110725035941/http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/04100/04165.html#Item6 |date=2011-07-25 }}, IAUC 4165 (17 January 1986)</ref><ref>[http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/04100/04164.html#Item1 Marsden, Brian G.; Satellites of Uranus] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20110725035927/http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/04100/04164.html#Item1 |date=2011-07-25 }}, IAUC 4164 (16 January 1986)</ref><ref>[http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/06700/06764.html#Item1 Marsden, Brian G.; Satellites of Uranus] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20110725040127/http://cbat.eps.harvard.edu/iauc/06700/06764.html#Item1 |date=2011-07-25 }}, IAUC 6764 (31 October 1997)</ref>. Ари аҭҵаарадырратә аартрақәа рсериаҿы зегь реиҳа ихадоу ароль нарыгӡеит «Воиаџьерқәа» рмиссиақәа — америкатәи [[Автоматическая межпланетная станция|автоматтә планетабжьаратә станциақәа]].
XX—XXI ашәышықәсақәа рҳәааҿы иаартын Амратә система ацәеижь хәыҷқәа жәпакы — уахь иналаҵаны апланета ссақәа, аплутино, иара убас урҭ рҟынтәи акы-ҩба рымҩанызақәеи апланета-гигантқәа рымҩанызақәеи.
[[транснептуновый объект|Атранснептунтә планетақәа]], агипотезатәқәагьы уахь иналаҵаны, аинструменттәи аҳасабратәи ԥшаарақәа ирыцҵоуп.
2013 инаркны 2019 шықәсанӡа аҵарауаа аинфраҟаԥшьтә шәахәахылҵра ахыҵхырҭақәа ирызку адыррақәа рацәаны ранализ ҟарҵеит, насгьы 316 [[Малая планета|планета хәыҷык]] рыԥшааит, урҭ рҟынтәи 139 ҿыцқәан<ref>{{Cite web |url=https://lenta.ru/news/2020/03/12/planets/ |title=В Солнечной системе нашли больше сотни планет |access-date=2020-03-13 |archive-date=2020-03-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200313065734/https://lenta.ru/news/2020/03/12/planets/ |url-status=live }}</ref>.
== Аколонизациа ==
{{Main|Атерраформаҟаҵара|Акосмос аколонизациа|Амза аколонизациа|Марс аколонизациа|Венера аколонизациа}}
Аколонизациа апрактикатә ҵакы шьақәыргылоуп ауаатәыҩса абжьааԥнытәи рыҟазаареи рыҿиареи реиқәыршәара аҭахра ала. Аамҭа цацыԥхьаӡа Адгьыл ауааԥсыра рхыԥхьаӡара аизҳара, аекологиатәи аклиматтәи ԥсахрақәа ирыхҟьаны иҟалар алшоит аҭагылазаашьа, анхара ианаалоу аҵакырадгьыл азымхара адгьылтә цивилизациа анаҩстәи аҟазаареи аҿиареи ашәарҭара ианҭанаргыло. Иара убас Амратә система егьырҭ аобиектқәа рҿы анхара аҭахра ауаҩы иусура иахҟьаргьы ауеит: апланетаҿтәи аекономикатә мамзаргьы агеополитикатә ҭагылазаашьа; массала ауаа ықәызхуа абџьар ахархәара иахҟьоу адунеизегьтәи ахлымӡаах; апланета аԥсабаратә ресурсқәа рынҵәара, уҳәа егьырҭгьы.
Амратә система аколонизациа аидеиа аҳәаақәа ирҭагӡаны иахәаԥштәуп «атерраформа» ҳәа изышьҭоу ({{lang-la|terra}} — адгьыл, {{lang-la2|forma}} — аԥшра) — апланета, амҩаныза, мамзаргьы даҽа космостә цәеижьк аклиматтә ҭагылазаашьақәа рыԥсахра, атмосфера, аԥхарра, аекологиатә ҭагылазаашьақәа адгьылтә ԥстәқәеи аҵиаақәеи рынхаразы ианаало аҩаӡарахь рнагара. Иахьа ари азҵаара еиҳарак атеориатә интерес амоуп, аха ҳаԥхьаҟа апрактикаҿгьы аҿиара аиур алшоит.
Адгьыл аҟынтәи аколонистцәа рынхаразы зегь раԥхьа ианаалоу обиектқәаны ирыԥхьаӡоит Марси Амзеи<ref>{{Cite web |url=http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/topstory/2004/0422earthmars.html |title=Sibling Rivalry: A Mars/Earth Comparison |access-date=2010-03-26 |archive-date=2012-02-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120229132402/http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/topstory/2004/0422earthmars.html |url-status=live }}</ref>. Егьырҭ аобиектқәагьы ауаа рынхаразы рыԥсахра алшоит, аха уи акырӡа еиҳа иуадаҩхоит урҭ апланетақәа рҿы иҟоу аҭагылазаашьақәа ирыхҟьаны, иара убас егьырҭ афакторқәа жәпакы ирыхҟьаны (иаҳҳәап, амҳалдызтә мҽхакы аҟамзаара, даараӡа ахарара, мамзаргьы — Меркури аҭагылазаашьааҟны — Амра азааигәара ду). Апланетақәа рколонизациеи ртерраформареи раан хшыҩзышьҭра аҭатәуп анаҩстәи: зых иақәиҭу акаҳара арццакра ашәагаа<ref name="link1">{{Cite web |url=http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/topstory/2004/0422earthmars.html |title=Lunine, Raymond, Quinn High-resolution simulations of the final assembly of Earth-like planets 2: water delivery and planetary habitability |access-date=2010-03-26 |archive-date=2012-02-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120229132402/http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/topstory/2004/0422earthmars.html |url-status=live }}</ref>, иаауа амратә мчхара аҭаӡара<ref>{{Cite web |url=http://www.solstation.com/habitable.htm |title=Stars and Habitable Planets |access-date=2010-03-26 |archive-date=2020-06-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200604005802/http://www.solstation.com/habitable.htm |url-status=live }}</ref>, аӡы аҟазаара<ref name="link1" />, арадиациа аҩаӡара (арадиациатә фон)<ref>{{Cite web |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed?cmd=Retrieve&list_uids=11536831&dopt=AbstractPlus |title=Sheldon, Kasting, Whittet Ultraviolet radiation from F and K stars and implications for planetary habitability. Orig Life Evol Biosph. (August, 27, 1997) |access-date=2017-10-03 |archive-date=2016-09-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160923021053/http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed?cmd=Retrieve&list_uids=11536831&dopt=AbstractPlus |url-status=live }}</ref>, ақәыԥшылара аҟазшьа, апланета астероидқәеи Амратә система егьырҭ ацәеижь хәыҷқәеи рыдсылара ашәарҭара аҩаӡара.
== Агалактикатә орбита ==
[[Файл:Milky Way Spiral Arm Abkhazian.svg|right|thumb|[[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] аструктура. Амратә система ахьыҟоу аҭыԥ аарԥшуп акәаԥ ҩежь ду ала]]
Амратә система [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] — аспиральтә [[Галактика|галактика]] — иахәҭакуп: уи адиаметр 30 нызқь [[парсек]] рҟынӡа ыҟоуп (мамзаргьы 100 нызқь [[световой год|лашара шықәса]]), насгьы инықәырԥшшәа 200 миллиард еҵәа аҵанакуеит<ref name="fn9" />. Амратә система агалактикатә диск асимметриа аҟьаҟьара азааигәара иҟоуп (20—25 парсек рыла еиҳа иҳаракуп — даҽакала иуҳәозар, уи аҩадатәи аганахь), агалактикатә центр аҟынтәи инықәырԥшшәа 8 нызқь парсек (27 нызқь лашара шықәса)<ref name="distance2" /> рыла ихараны (Агалактика агәҭеи аҵкари рҟынтәи шамахамзар еиҟароу абжьаӡарала) — [[рукав Ориона|Орион имаӷра]] аҿықәаҿы<ref name="Structure Milky Way" />; ари Аҭыԥантәи [[Галактический рукав|агалактикатә маӷрақәа]] ируакуп, Асар Рымҩа Ахысҩы имаӷреи Персеи имаӷреи рыбжьара иҟоу.
Амра агалактика агәҭа иакәшоит [[Ящичная орбита|аиашьчыктә орбитала]], инықәырԥшшәа убриаҟара {{s|254 км/с}} аццакырала<ref>{{cite web|url=http://www.bogachevv.ru/2011/04/образование-галактик/|title=Образование галактик|date=2011-04-17|publisher=Теории. Богачев В. И.|access-date=2011-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20130731082348/http://www.bogachevv.ru/2011/04/%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA/|archive-date=2013-07-31|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.astronomynotes.com/ismnotes/s7.htm|title=Deriving the Galactic Mass from the Rotation Curve|publisher=Interstellar Medium and the Milky Way|lang=en|access-date=2011-10-11|archive-url=https://www.webcitation.org/64vJThJVF?url=http://www.astronomynotes.com/ismnotes/s7.htm|archive-date=2012-01-24|url-status=live}}</ref> (2009 шықәсазы еиҭашьақәырӷәӷәоуп), насгьы инагӡоу еикәшарак инықәырԥшшәа 230 миллион шықәса рыла иҟанаҵоит<ref name="Cosmic Year" />. Ари аамҭа ''[[Галактический год|агалактикатә шықәс]]'' ҳәа иашьҭоуп<ref name="Cosmic Year" />. Аорбитала агьежьтә ныҟәара адагьы, Амратә система агалактикатә ҟьаҟьара иаҿырԥшны авертикалтә ҵысрақәа мҩаԥнагоит — уи иахысуеит убриаҟара {{s|30—35 миллион}} шықәса цыԥхьаӡа, зны аҩадатәи, зны аладатәи агалактикатә гьежьбжаҿы иҟалауа<ref>{{Cite web |url=http://curious.astro.cornell.edu/question.php?number=402 |title=Ask an astronomer |access-date=2006-10-30 |archive-date=2009-10-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091012184558/http://curious.astro.cornell.edu/question.php?number=402 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.astr.ua.edu/keel/galaxies/diskdyn.html |title=Dynamics in Disk Galaxies |access-date=2006-10-30 |archive-date=2006-12-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061205013451/http://astr.ua.edu/keel/galaxies/diskdyn.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.astro.utu.fi/%7Ecflynn/galdyn/lecture9.html |title=Galactic Dynamics |access-date=2006-10-30 |archive-date=2006-10-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061009215948/http://www.astro.utu.fi/%7Ecflynn/galdyn/lecture9.html |url-status=live }}</ref>. Амратә [[Апекс (астрономия)|апекс]] (аеҵәабжьаратә ҭыԥҭаӡара иаҿырԥшны Амра аныҟәара аццакра авектор ахырхарҭа) [[Геркулес (созвездие)|Геркулес аеҵәаџьаа]] аҿы иҟоуп — илашо аеҵәа [[Вега]] алада-мраҭашәарахьтәи аганахь<ref name="Vega" />.
Амратә система арццакра иахылҵуеит ихароу агалактиканҭыҵтәи ахыҵхырҭақәа асистема змоу [[Собственное движение|рхатә ныҟәарак]] (Амратә система аццакыра аҽанаԥсахуа урҭ [[Аберрация света|раберрациа]]гьы аҽаԥсахуеит азы); ахатә ныҟәара арццакра авектор иацны ахы хоуп, насгьы ари авектор иахагәҵәыту аҟьаҟьараҿы иубарҭоу ахыҵхырҭақәа рзы амаксимум аҟынӡа инаӡоит. Ажәҩан аҿы ахатә ныҟәарақәа абри реихшара — амплитуда 5,05(35) кәакьтә микросекунда шықәсык ахь иаҟароу — 2020 шықәсазы ишәан [[Gaia]] аколлаборациа ала. Иашьашәалоу арццакра авектор абсолиуттә шәагаа ала 2,32(16){{e|−10}} м/с² иаҟароуп (мамзаргьы {{nobr|7,33(51) км/с}} миллион шықәса рахь); уи хоуп [[Экваториальная система координат|аекватортә координатқәа]] {{nobr|{{math|[[Прямое восхождение|α]]}} {{=}} (269,1 ± 5,4)°}}, {{nobr|{{math|[[Склонение (астрономия)|δ]]}} {{=}} (−31,6 ± 4,1)°}} змоу акәаԥ ахь —Ахысҩы иеҵәаџьаа аҿы иҟоу. Арццакра ахәҭа аиҳарак — Агалактика агәҭахь арадиус иацны ихоу арццакра ауп ({{nobr|{{math|''w<sub>R</sub>''}} {{=}} −6,98(12) км/с}} миллион шықәса рахь); агалактикатә ҟьаҟьарахь ихоу арццакра акомпонент {{nobr|{{math|''w<sub>z</sub>''}} {{=}} −0,15(3) км/с}} миллион шықәса рахь ыҟоуп. Арццакра авектор ахԥатәи акомпонент — агалактикатә екватор аҟьаҟьараҿы Агалактика агәҭахьы ахырхарҭа иаперпендикулиару — ахылаԥшратә гха иазааигәоуп ({{nobr|{{math|''w''<sub>φ</sub>}} {{=}} +0,06(5) км/с}} миллион шықәса рахь)<ref>{{cite journal |author=Klioner S. A. et al. ([[Gaia]] Collaboration)|arxiv=2012.02036|title=''Gaia'' Early Data Release 3 |journal=Astronomy & Astrophysics |year=2020|volume=649 |pages=A9 |doi=10.1051/0004-6361/202039734 }}</ref>.
Амратә система агалактикаҿы иахьыҟоу Адгьыл аҿы [[Аԥсҭазаара|аԥсҭазаара]] [[Эволюция|аеволиуциа]] ианыруазаргьы ҟалоит. Амратә система аорбита гьежьуп ҳәа уҳәартә иҟоуп, насгьы уи аццакра аспиральтә маӷрақәа рыццакра [[Коротационная окружность|иаҟароуп]] — уи иаанагоит урҭ даара имаҷны ишрылсуа. Уи Адгьыл ианаҭоит аԥсҭазаара аҿиаразы аеҵәабжьаратә ҭышәынтәалара аамҭа дуқәа, избан акәзар аспиральтә маӷрақәа рҿы ишәарҭахар зылшо [[Сверхновая звезда|асуперҿыц еҵәақәа]] рацәаны еизакуп<ref name="astrobiology" />. Амратә система иара убас акырӡа иацәыхароуп агалактикатә центр аеҵәақәа рыла иҭәу агәыларақәа рҟынтәи. Ацентр азааигәара ааигәа игылоу аеҵәақәа рыгравитациатә ныррақәа Оорт иԥсҭҳәа аобиектқәа дырҩынтыр рылшон, насгьы акометақәа рацәаны Амратә система аҩныҵҟахь идәықәырҵар рылшон — уи Адгьыл аҿы аԥсҭазааразы акатастрофатә лҵшәақәа змоу аидысларақәа аанагар алшон. Агалактикатә центр иаду ашәахәахылҵра ӷәӷәагьы даараӡа еиҿкаау аԥсҭазаара аҿиара ианыруазар алшон<ref name="astrobiology" />. Аҵарауаа шьоукы агипотеза ықәдыргылоит: Амратә система аҭыԥ бзиаҿы ишыҟоугьы, иҳаҩсыз {{s|35 000}} ашықәсқәа рзгьы Адгьыл аҿы аԥсҭазаара асуперҿыц еҵәақәа рнырра аҵаҟа иҟан ҳәа — урҭ арадиоактивтә саба ахәҭаҷқәеи акомета иеиԥшу аобиект дуқәеи дыршәлар рылшон<ref name="Supernova" />.
Даремтәи ауниверситет Аҳасабырҭатә космологиа аинститут аҵарауаа рыҳасабрақәа рыла, 2 миллиард шықәса рышьҭахь [[Большое Магелланово облако|Магеллан иԥсҭҳәа Ду]] Асар Рымҩа иадсылоит — уи иахҟьаны Амратә система ҳ-Галактика аҟынтәи агалактикабжьаратә ҭыԥҭаӡарахь иҭцахар алшоит<ref>''Marius Cautun'' et al. [https://academic.oup.com/mnras/article/483/2/2185/5181341 The aftermath of the Great Collision between our Galaxy and the Large Magellanic Cloud] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20190108013613/https://academic.oup.com/mnras/article/483/2/2185/5181341 |date=2019-01-08 }}, 13 November 2018</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.astronews.ru/cgi-bin/mng.cgi?page=news&news=20190107003234 |title=Галактическое столкновение вытолкнет Солнечную систему из Млечного пути |access-date=2019-10-12 |archive-date=2019-01-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190108200833/https://www.astronews.ru/cgi-bin/mng.cgi?page=news&news=20190107003234 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://naked-science.ru/article/astronomy/bolshoe-magellanovo-oblako |title=Большое Магелланово облако может выкинуть Солнечную систему из Млечного Пути |access-date=2019-10-12 |archive-date=2019-10-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012195207/https://naked-science.ru/article/astronomy/bolshoe-magellanovo-oblako |url-status=live }}</ref>.
=== Ааигәа-сигәа ===
[[Файл:Universe Reference Map Part 2 ab.png|thumb|left|Иааигәаӡоу аеҵәақәа]]
Амратә система иашьашәалоу агалактикатә ааигәа-сигәара [[Местное межзвёздное облако|Аҭыԥантәи аеҵәабжьаратә ԥсҭҳәа]] ҳәа еицырдыруеит. Ари — ираӷоу арчы азона [[Местный пузырь|Аҭыԥантәи аԥышҭарч]] аҿы еиҳа еилаӷәӷәоу хәҭакуп — [[Межзвёздная среда|аеҵәабжьаратә ҭыԥ]] аҿтәи ҭацәроуп, инықәырԥшшәа 300 лашара шықәса аура змоу, аԥслымӡ сааҭ аформа змоу. Аԥышҭарч аԥхарра ҳарак змоу аплазма ала ирҭәуп — уи агәаанагара ҳанаҭоит аԥышҭарч аамҭакьаҿк аԥхьа иҟалаз [[Сверхновая|суперҿыц еҵәақәак]] рыԥжәарақәа ирыхҟьаны ишьақәгылеит ҳәа<ref name="Near-Earth Supernovas" />.
Амра аҟынтәи жәа-лашара шықәса {{s|(95 триллион км)}} ирҭагӡаны аеҵәақәа [[Список ближайших звёзд|рацәаӡам]].
Амра зегь реиҳа иазааигәоу — ах-еҵәатә система [[Альфа Центавра|Альфа Центавр]] ауп, инықәырԥшшәа 4,3 лашара шықәса рыла ицәыхароу. Альфа Центавра A-и B-и — еизааигәоу ҩ-еҵәатә системоуп, урҭ ахәҭақәа рҟазшьақәа рыла Амра иазааигәоуп. [[красный карлик|Асса ҟаԥшь]] хәыҷы Альфа Центавра C ([[Проксима Центавра]] ҳәагьы еицырдыруа) урҭ ирыкәшоит 0,2 лашара шықәса рыла бжьаӡарала, насгьы уажәазы A-и B-и рпара аасҭа маҷк ҳара иаҳзааигәоуп. Проксима иамоуп аекзопланета: [[Проксима Центавра b]].
Анаҩстәи иазааигәоу аеҵәақәа — асса ҟаԥшьқәа роуп: [[звезда Барнарда|Барнард иеҵәа]] (5,9 лашара шықәса), [[Вольф 359]] (7,8 лашара шықәса), [[Лаланд 21185]] (8,3 лашара шықәса). Жәа-лашара шықәса ирҭагӡаны иреиҳау аеҵәа — [[Сириус]] ауп (8,6 лашара шықәса): аишьҭагылара хада аеҵәа лаша, Амра акапан ҩынтә иаҟароу акапан змоу; уи иацуп аҩыза — Сириус B захьӡу [[Белый карлик|асса шкәакәа]]. Жәа-лашара шықәса ирҭагӡаны иаанхаз асистемақәа — асса ҟаԥшьқәа рыҩ-система [[Лейтен 726-8|Леитен 726-8]] (8,7 лашара шықәса), насгьы хазы игылоу асса ҟаԥшь [[Росс 154]] (9,7 лашара шықәса)<ref name="10 light years" />. Зегь реиҳа иазааигәоу [[коричневый карлик|асса каҳуаԥштәқәа]] рсистема — [[Луман 16]] — 6,59 лашара шықәса рыбжьаӡараҿы иҟоуп. Зегь реиҳа иааигәоу, хазы игылоу, Амра иеиԥшу аеҵәа — [[Тау Кита]] — 11,9 лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоуп. Уи акапан Амра акапан аҟнытә инықәырԥшшәа 80% иаҟароуп, а́́лашара — амратә аҟнытә 60% мацара<ref name="Tau Ceti" />.
[[Файл:Earth's Location in the Universe (JPEG).jpg|thumb|center|800px|[[Адунеи|Адунеи]] [[Метагалактика|иубарҭоу]] ахәҭаҿы Адгьыли Амратә системеи ахьыҟоу адиаграмма. (''[[:Файл:Earth's Location in the Universe SMALLER (JPEG).jpg|Альтернативатә сахьа абаразы абра шәақәыӷәӷәа]]'')]]
== Шәахә. иара уб. ==
{{Div col|3}}
* [[Движение Солнца и планет по небесной сфере|Ажәҩантә сфераҿы Амреи апланетақәеи рныҟәара]]
* [[Спутники в Солнечной системе|Амратә системаҿы иҟоу амҩанызақәа]]
* [[Астрономические символы|Астрономтә символқәа]]
* [[Правило Тициуса — Боде|Тициус — Боде рыԥҟара]]
* [[Список планетоподобных объектов|Апланета еиԥшу аобиектқәа рсиа]]
* [[Список объектов Солнечной системы по размеру|Амратә система аобиектқәа рсиа шәагаала]]
* [[Фаэтон (планета)|Фаетон (апланета)]]
* [[История исследования Солнечной системы|Амратә система аҭҵаара аҭоурых]]
* [[Шведская Солнечная система|Швециатәи Амратә система]]
{{Div col end}}
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist|2|refs=
<ref name="Podolak">{{cite web
|author = Podolak, M.; Reynolds, R. T.; Young, R.
|date = 1990
|url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1990GeoRL..17.1737P
|title = Post Voyager comparisons of the interiors of Uranus and Neptune
|publisher = NASA Ames Research Center
|access-date = 2009-11-22
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GPD2P7?url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1990GeoRL..17.1737P
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="M Woolfson">{{статья
| автор = M. Woolfson.
| заглавие = The origin and evolution of the solar system
| язык = en
| издание = Astronomy & Geophysics
| год = 2000
|том= 41
|страницы= 1.12
| doi = 10.1046/j.1468-4004.2000.00012.x
}}</ref>
<ref name="Harold F. Levison">{{cite web
|author = Harold F. Levison, Alessandro Morbidelli.
|date = 2003
|url = https://www-n.oca.eu/morby/stuff/NATURE.pdf
|title = The formation of the Kuiper belt by the outward transport of bodies during Neptune's migration
|access-date = 2009-11-23
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617F07bx3?url=http://www.oca.eu/morby/stuff/NATURE.pdf
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Jupiter-Family Comets">{{статья
|автор = Harold F. Levison, Martin J Duncan.
|заглавие = From the Kuiper Belt to Jupiter-Family Comets: The Spatial Distribution of Ecliptic Comets
|ссылка = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0019103596956377
|язык = en
|издание = [[Icarus (журнал)|Icarus]]
|год = 1997
|выпуск = 1
|том = 127
|страницы = 13—32
|doi = 10.1006/icar.1996.5637
|издательство = [[Elsevier]]
|archive-date = 2015-03-19
|archive-url = https://web.archive.org/web/20150319085229/http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0019103596956377
}}</ref>
<ref name="Dawn">{{cite web
|date = 2005
|url = http://www-ssc.igpp.ucla.edu/dawn/background.html <!--deadlink-->
|title = Dawn: A Journey to the Beginning of the Solar System
|work = Space Physics Center: UCLA
|access-date = 2009-11-24
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GLJ6fS?url=http://www-ssc.igpp.ucla.edu/dawn/background.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Overview">{{cite web
|url = http://nineplanets.org/overview.html
|title = An Overview of the Solar System
|work = The Nine Planets
|access-date = 2009-12-02
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GOaHb6?url=http://nineplanets.org/overview.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="New Horizons">{{cite web
|author = Amir Alexander.
|date = 2006
|url = http://www.planetary.org/news/2006/0116_New_Horizons_Set_to_Launch_on_9_Year.html <!--deadlink-->
|title = New Horizons Set to Launch on 9-Year Voyage to Pluto and the Kuiper Belt
|work = The Planetary Society
|access-date = 2009-12-02
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GPdwkM?url=http://www.planetary.org/news/2006/0116_New_Horizons_Set_to_Launch_on_9_Year.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="FinalResolution">{{cite web
| title = The Final IAU Resolution on the definition of «planet» ready for voting
| url = http://www.iau.org/news/pressreleases/detail/iau0602/
| publisher = International Astronomical Union
| date = 2006-08-24
| access-date = 2009-12-05
| lang = en
| archive-date = 2017-02-27
| archive-url = https://web.archive.org/web/20170227151601/https://www.iau.org/news/pressreleases/detail/iau0602/
| url-status = live
}}</ref>
<ref name="Dwarf Planets">{{cite web
|date = 2008-11-07
|url = http://planetarynames.wr.usgs.gov/Page/Planets#DwarfPlanets
|title = Dwarf Planets and their Systems
|work = Working Group for Planetary System Nomenclature (WGPSN)
|publisher = U.S. Geological Survey
|access-date = 2009-12-05
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/610c8g3sc?url=http://planetarynames.wr.usgs.gov/Page/Planets#DwarfPlanets#DwarfPlanets
|archive-date = 2011-08-17
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Definition Committee">{{cite web
|author = Ron Ekers.
|url = http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0601/newspaper/
|title = IAU Planet Definition Committee
|publisher = International Astronomical Union
|access-date = 2009-12-05
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20090603001603/http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0601/newspaper/
|archive-date = 2009-06-03
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="IAU0804">{{cite web
|date=2008-06-11
|url = http://www.iau.org/news/pressreleases/detail/iau0804/
|title = Plutoid chosen as name for Solar System objects like Pluto
|publisher = International Astronomical Union
|access-date = 2009-12-05
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GR9qOX?url=http://www.iau.org/public_press/news/detail/iau0804/
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Sun Facts">{{cite web
|url = http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=Sun&Display=Facts&System=Metric
|title = Sun: Facts & Figures
|publisher = NASA
|access-date = 2009-11-14
|lang = en
|archive-date = 2008-01-02
|archive-url = https://web.archive.org/web/20080102034758/http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=Sun&Display=Facts&System=Metric
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Jack B. Zirker">{{книга
|автор = Jack B. Zirker.
|заглавие = Journey from the Center of the Sun
|ссылка = https://archive.org/details/journeyfromcente0000zirk_f4e3/page/120
|издательство = Princeton University Press
|год = 2002
|pages = 120—127
|isbn = 9780691057811
|язык=en}}</ref>
<ref name="Visible light">{{cite web
|date = 2003
|url = http://www.straightdope.com/columns/read/2085/why-is-visible-light-visible-but-not-other-parts-of-the-spectrum
|title = Why is visible light visible, but not other parts of the spectrum?
|publisher = The Straight Dome
|access-date = 2009-11-14
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617EsBOK5?url=http://www.straightdope.com/columns/read/2085/why-is-visible-light-visible-but-not-other-parts-of-the-spectrum
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="sun">{{cite web
|author = Ker Than.
|title = Astronomers Had it Wrong: Most Stars are Single
|url = http://www.space.com/1995-astronomers-wrong-stars-single.html
|work = Space.com
|date = 2006-01-30
|access-date = 2009-11-14
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617EslKwJ?url=http://www.space.com/1995-astronomers-wrong-stars-single.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Smart">{{cite journal
|author = Smart, R. L.; Carollo, D.; Lattanzi, M. G.; McLean, B.; Spagna, A.
|date = 2001
|url = http://adsabs.harvard.edu/abs/2001udns.conf..119S
|title = The Second Guide Star Catalogue and Cool Stars
|journal = Perkins Observatory
|bibcode = 2001udns.conf..119S
|access-date = 2009-11-14
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617EtosoF?url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2001udns.conf..119S
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Early Sun">{{статья
|автор = Nir J. Shaviv.
|заглавие = Towards a Solution to the Early Faint Sun Paradox: A Lower Cosmic Ray Flux from a Stronger Solar Wind
|ссылка = http://arxiv.org/abs/astroph/0306477v2
|язык = en
|издание = Journal of Geophysical Research
|год = 2003
|том = 108
|страницы = 1437
|doi = 10.1029/2003JA009997
|archive-date = 2014-08-26
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140826054913/http://arxiv.org/abs/astroph/0306477v2
}}</ref>
<ref name="Two Groups">{{статья
| автор = T. S. van Albada, Norman Baker.
| заглавие = On the Two Oosterhoff Groups of Globular Clusters
| ссылка = https://archive.org/details/sim_astrophysical-journal_1973-10-15_185_2/page/476
| язык = en
| издание =[[The Astrophysical Journal]]
| год = 1973
|том= 185
|страницы= 477—498
| doi = 10.1086/152434
| издательство= [[IOP Publishing]]
}}</ref>
<ref name="Metallicity">{{cite journal
|author = Charles H. Lineweaver.
|date = June 2001
|title = An Estimate of the Age Distribution of Terrestrial Planets in the Universe: Quantifying Metallicity as a Selection Effect
|journal = Icarus
|volume = 151
|issue = 2
|pages = 307–313
|doi = 10.1006/icar.2001.6607
|arxiv = astro-ph/0012399
|lang = en
}}</ref>
<ref name="Voyager">{{cite web
|url = http://www.nasa.gov/vision/universe/solarsystem/voyager_agu.html
|title = Voyager Enters Solar System's Final Frontier
|publisher = NASA
|access-date = 2009-11-14
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617Evtz3J?url=http://www.nasa.gov/vision/universe/solarsystem/voyager_agu.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Schenk">''Schenk P., Melosh H. J.'' (1994). Lobate Thrust Scarps and the Thickness of Mercury’s Lithosphere. Abstracts of the 25th Lunar and Planetary Science Conference, 1994LPI….25.1203S{{In lang|en}}</ref>
<ref name="Bill Arnett">{{cite web
|author = Bill Arnett.
|date = 2006
|url = http://nineplanets.org/mercury.html
|title = Mercury
|work = The Nine Planets
|access-date = 2009-11-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617ExDcl0?url=http://nineplanets.org/mercury.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Collisional stripping">''Benz, W.; Slattery, W. L.; Cameron, A. G. W.'' (1988). Collisional stripping of Mercury’s mantle. Icarus, v. 74, p. 516—528.{{In lang|en}}</ref>
<ref name="Partial volatilization">''Cameron, A. G. W.'' (1985). The partial volatilization of Mercury. Icarus, v. 64, p. 285—294.{{In lang|en}}</ref>
<ref name="Climate on Venus">{{cite web|author=Mark Alan Bullock.|title=The Stability of Climate on Venus|publisher=Southwest Research Institute|year=1997|url=http://www.boulder.swri.edu/~bullock/Homedocs/PhDThesis.pdf|access-date=2009-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20070614202751/http://www.boulder.swri.edu/~bullock/Homedocs/PhDThesis.pdf|archive-date=2007-06-14|url-status=dead}}</ref>
<ref name="Paul Rincon">{{cite web
|author = Paul Rincon.
|date = 1999
|url = http://www.boulder.swri.edu/~bullock/Homedocs/Science2_1999.pdf
|title = Climate Change as a Regulator of Tectonics on Venus
|work = Johnson Space Center Houston, TX, Institute of Meteoritics, University of New Mexico, Albuquerque, NM
|access-date = 2009-11-16
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20070614202807/http://www.boulder.swri.edu/~bullock/Homedocs/Science2_1999.pdf
|archive-date = 2007-06-14
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="life">{{cite web
|url = http://atropos.as.arizona.edu/aiz/teaching/a204/etlife/SciAm99b.pdf
|title = Is There Life Elsewhere in the Universe?
|publisher = Jill C. Tarter and Christopher F. Chyba, University of California, Berkeley
|access-date =
|lang = en
|url-status = live
|archive-url = https://www.webcitation.org/6DAOz74Yr?url=http://atropos.as.arizona.edu/aiz/teaching/a204/etlife/SciAm99b.pdf
|archive-date = 2012-12-25
}}</ref>
<ref name="Earths Atmosphere">{{cite web
|author = Anne E. Egger, M.A./M.S.
|url = http://www.visionlearning.com/en/library/Earth-Science/6/The-Composition-of-Earths-Atmosphere/107
|title = Earth's Atmosphere: Composition and Structure
|work = VisionLearning.com
|access-date = 2009-11-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617EywI3z?url=http://www.visionlearning.com/library/module_viewer.php?c3=
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Mars Atmosphere">{{книга
|автор = David C. Gatling, Conway Leovy.
|часть = Mars Atmosphere: History and Surface Interactions
|заглавие = Encyclopedia of the Solar System
|ответственный = Lucy-Ann McFadden et al
|год = 2007
|pages = 301—314
|язык=en}}</ref>
<ref name="David Noever">{{cite web
|author = David Noever.
|date = 2004
|url = http://www.astrobio.net/news-exclusive/modern-martian-marvels-volcanoes/
|title = Modern Martian Marvels: Volcanoes?
|work = Astrobiology Magazine
|access-date = 2009-11-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617EzLQQk?url=http://www.astrobio.net/exclusive/1360/modern-martian-marvels-volcanoes
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Kids Eye">{{cite web
|url = http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=Mars&Display=Kids
|title = Mars: A Kid's Eye View
|publisher = NASA
|access-date = 2009-11-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617F0gePG?url=http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Satellites of Mars">{{cite web
|author = Scott S. Sheppard, [[Джуитт, Дэвид|David Jewitt]], and Jan Kleyna.
|date = 2004
|url = http://iopscience.iop.org/1538-3881/128/5/2542/fulltext/
|title = A Survey for Outer Satellites of Mars: Limits to Completeness
|work = The Astronomical Journal
|access-date = 2009-11-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GKlAKQ?url=http://iopscience.iop.org/1538-3881/128/5/2542/fulltext
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Petit">{{статья
|автор = Petit, J.-M.; Morbidelli, A.; Chambers, J.
|заглавие = The Primordial Excitation and Clearing of the Asteroid Belt
|ссылка = http://www.gps.caltech.edu/classes/ge133/reading/asteroids.pdf
|язык = en
|издание = [[Icarus (журнал)|Icarus]]
|год = 2001
|том = 153
|страницы = 338—347
|doi = 10.1006/icar.2001.6702
|издательство = [[Elsevier]]
|archive-date = 2007-02-21
|archive-url = https://web.archive.org/web/20070221085835/http://www.gps.caltech.edu/classes/ge133/reading/asteroids.pdf
}}</ref>
<ref name="Planet Definition">{{cite web
|date = 2006
|url = http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0601/newspaper/
|title = IAU Planet Definition Committee
|publisher = International Astronomical Union
|access-date = 2009-11-30
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20090603001603/http://www.iau.org/public_press/news/release/iau0601/newspaper/
|archive-date = 2009-06-03
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Twice asteroids">{{cite web
|date = 2002
|url = http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/New_study_reveals_twice_as_many_asteroids_as_previously_believed
|title = New study reveals twice as many asteroids as previously believed
|work = ESA
|access-date = 2009-11-30
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GQh5ux?url=http://www.esa.int/esaCP/ESAASPF18ZC_index_0.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Krasinsky2002">{{статья
|автор = Krasinsky G. A.; Pitjeva, E. V.; Vasilyev, M. V.; Yagudina, E. I.
|заглавие = Hidden Mass in the Asteroid Belt
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-bib_query?bibcode=2002Icar..158...98K&db_key=AST&data_type=HTML&format=&high=4326fb2cf906949
|язык = en
|издание = [[Icarus (журнал)|Icarus]]
|год = July 2002
|выпуск = 1
|том = 158
|страницы = 98—105
|doi = 10.1006/icar.2002.6837
|издательство = [[Elsevier]]
|archive-date = 2020-03-25
|archive-url = https://web.archive.org/web/20200325122840/http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-bib_query?bibcode=2002Icar..158...98K&db_key=AST&data_type=HTML&format=&high=4326fb2cf906949
}}</ref>
<ref name="Meteoroid">{{статья
|автор = Beech, M.; Duncan I. Steel.
|заглавие = On the Definition of the Term Meteoroid
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-bib_query?bibcode=1995QJRAS..36..281B&db_key=AST&data_type=HTML&format=&high=44b52c369007834
|язык = en
|издание = Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society
|год = September 1995
|выпуск = 3
|том = 36
|страницы = 281—284
|archive-date = 2020-05-28
|archive-url = https://web.archive.org/web/20200528041455/https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1995QJRAS..36..281B?high=44b52c369007834&db_key=AST&data_type=HTML&format=
}}</ref>
<ref name="Earths Water">{{cite web
|author = Phil Berardelli.
|date = 2006
|url = http://www.spacedaily.com/reports/Main_Belt_Comets_May_Have_Been_Source_Of_Earths_Water.html
|title = Main-Belt Comets May Have Been Source Of Earths Water
|work = SpaceDaily
|access-date = 2009-12-01
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GSJmkK?url=http://www.spacedaily.com/reports/Main_Belt_Comets_May_Have_Been_Source_Of_Earths_Water.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Barucci">{{книга
|автор = Barucci M. A.; Kruikshank, D. P.; Mottola S.; Lazzarin M.
|часть = Physical Properties of Trojan and Centaur Asteroids
|заглавие = Asteroids III
|место = Tucson, Arizona, USA
|издательство = University of Arizona Press
|год = 2002
|pages = 273—287
|язык=en}}</ref>
<ref name="MorbidelliAstIII">{{статья
|автор = A. Morbidelli, W. F. Bottke Jr., Ch. Froeschlé, P. Michel.
|заглавие = Origin and Evolution of Near-Earth Objects
|ссылка = http://www.boulder.swri.edu/~bottke/Reprints/Morbidelli-etal_2002_AstIII_NEOs.pdf
|язык = en
|ответственный = W. F. Bottke Jr., A. Cellino, P. Paolicchi, and R. P. Binzel
|издание = Asteroids III
|издательство = University of Arizona Press
|год = 2002
|выпуск = January
|страницы = 409—422
|archive-date = 2017-08-09
|archive-url = https://web.archive.org/web/20170809014123/http://www.boulder.swri.edu/~bottke/Reprints/Morbidelli-etal_2002_AstIII_NEOs.pdf
}}</ref>
<ref name="History of Asteroids">{{cite web
|url = http://dawn.jpl.nasa.gov/DawnClassrooms/1_hist_dawn/history_discovery/Development/a_modeling_scale.doc
|title = History and Discovery of Asteroids
|format = DOC
|publisher = NASA
|access-date = 2009-12-01
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GT0oDh?url=http://dawn.jpl.nasa.gov/DawnClassrooms/1_hist_dawn/history_discovery/Development/a_modeling_scale.doc
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Giant Planets">{{cite web
|author = Jack J. Lissauer, David J. Stevenson.
|date = 2006
|url = http://www.gps.caltech.edu/classes/ge133/reading/ppv_preprints/sec7-1.pdf
|title = Formation of Giant Planets
|publisher = NASA Ames Research Center; California Institute of Technology
|access-date = 2009-11-21
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GLs8LT?url=http://www.gps.caltech.edu/uploads/File/People/djs/lissauer
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Galilean Satellites">{{cite web
|author = Pappalardo, R T.
|date = 1999
|url = http://www.agu.org/cgi-bin/SFgate/SFgate?&listenv=table&multiple=1&range=1&directget=1&application=fm99&database=%2Fdata%2Fepubs%2Fwais%2Findexes%2Ffm99%2Ffm99&maxhits=200&=%22P11C-10%22
|title = Geology of the Icy Galilean Satellites: A Framework for Compositional Studies
|work = Brown University
|access-date = 2009-11-22
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20070930165551/http://www.agu.org/cgi-bin/SFgate/SFgate?&listenv=table&multiple=1&range=1&directget=1&application=fm99&database=%2Fdata%2Fepubs%2Fwais%2Findexes%2Ffm99%2Ffm99&maxhits=200&=%22P11C-10%22
|archive-date = 2007-09-30
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Cryovolcanism">{{cite journal
|author = J. S. Kargel.
|date = 1994
|url = https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF00613296
|title = Cryovolcanism on the icy satellites
|journal = U.S. Geological Survey
|volume = 67
|issue = 1–3
|pages = 101–113
|doi = 10.1007/BF00613296
|access-date = 2009-11-22
|lang = en
|archive-date = 2014-07-05
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140705173516/http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF00613296
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Hawksett">{{cite journal
|author = Hawksett, David; Longstaff, Alan; Cooper, Keith; Clark, Stuart.
|date = 2005
|url = http://adsabs.harvard.edu/abs/2005AsNow..19h..65H
|title = 10 Mysteries of the Solar System
|journal = Astronomy Now
|bibcode = 2005AsNow..19h..65H
|access-date = 2009-11-22
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GO9MTb?url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2005AsNow..19h..65H
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Geysers on Triton">{{cite web
|author = Duxbury, N. S., Brown, R. H.
|date = 1995
|url = http://trs-new.jpl.nasa.gov/dspace/handle/2014/28034?mode=full
|title = The Plausibility of Boiling Geysers on Triton
|work = Beacon eSpace
|access-date = 2009-11-22
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20090426005806/http://trs-new.jpl.nasa.gov/dspace/handle/2014/28034?mode=full
|archive-date = 2009-04-26
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Cometary fragmentation">{{статья
| автор = Sekanina, Zdenek.
| заглавие = Kreutz sungrazers: the ultimate case of cometary fragmentation and disintegration?
|nodot=1
| язык = en
| издание = Publications of the Astronomical Institute of the Academy of Sciences of the Czech Republic
| год = 2001
|том= 89
|страницы= 78—93
}}</ref>
<ref name="hyperbolic">{{статья
|автор = M. Królikowska.
|заглавие = A study of the original orbits of ''hyperbolic'' comets
|ссылка = http://www.aanda.org/index.php?option=com_article&access=standard&Itemid=129&url=%2Farticles%2Faa%2Ffull%2F2001%2F34%2Faa1250%2Faa1250.right.html
|язык = en
|издание = [[Astronomy and Astrophysics]]
|год = 2001
|выпуск = 1
|том = 376
|страницы = 316—324
|doi = 10.1051/0004-6361:20010945
|издательство = [[EDP Sciences]]
|archive-date = 2017-11-11
|archive-url = https://web.archive.org/web/20171111213415/https://www.aanda.org/index.php?option=com_article&access=standard&Itemid=129&url=%2Farticles%2Faa%2Ffull%2F2001%2F34%2Faa1250%2Faa1250.right.html
}}</ref>
<ref name="Comets aging">{{cite journal
|author = Fred L. Whipple.
|url = https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF00049540
|title = The activities of comets related to their aging and origin
|journal = Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy
|date = March 1992
|volume = 54
|issue = 1–3
|pages = 1–11
|doi = 10.1007/BF00049540
|access-date = 2010-02-07
|lang = en
|archive-date = 2014-07-05
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140705175653/http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF00049540
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="spitzer">''Stansberry J., Grundy W., Brown M., Cruikshank D., Spencer J., Trilling D., Margot J.-L.'' Physical Properties of Kuiper Belt and Centaur Objects: Constraints from Spitzer Space Telescope. — 2007. — {{arXiv|astro-ph/0702538}}</ref>
<ref name="Chiron biography">{{cite web
|author = Patrick Vanouplines.
|date = 1995
|url = http://www.vub.ac.be/STER/www.astro/chibio.htm <!--deadlink-->
|title = Chiron biography
|work = Vrije Universitiet Brussel
|access-date = 2009-12-05
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GUJkFH?url=http://www.vub.ac.be/STER/www.astro/chibio.htm
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Physical">{{книга
|автор = Stephen C. Tegler.
|часть = Kuiper Belt Objects: Physical Studies
|заглавие = Encyclopedia of the Solar System
|ответственный = Lucy-Ann McFadden et al
|год = 2007
|pages = 605—620
|язык=en}}</ref>
<ref name="Delsanti">{{cite web
|author = Audrey Delsanti and [[Джуитт, Дэвид|David Jewitt]].
|date = 2006
|url = http://www.ifa.hawaii.edu/publications/preprints/06preprints/Delsanti_06-009.pdf
|title = The Solar System Beyond The Planets
|work = Institute for Astronomy, University of Hawaii
|access-date = 2009-12-07
|lang = en
|url-status = live
|archive-url = https://www.webcitation.org/6Bto3WHqf?url=http://www.ifa.hawaii.edu/publications/preprints/06preprints/Delsanti_06-009.pdf
|archive-date = 2012-11-03
}}</ref>
<ref name="Satellites KBO">{{cite journal
|author = M. E. Brown, M. A. van Dam, A. H. Bouchez, D. Le Mignant, R. D. Campbell, J. C. Y. Chin, A. Conrad, S. K. Hartman, E. M. Johansson, R. E. Lafon, D. L. Rabinowitz, P. J. Stomski, Jr., D. M. Summers, C. A. Trujillo, P. L. Wizinowich.
|date = 2006
|title = Satellites of the Largest Kuiper Belt Objects
|journal = The Astrophysical Journal
|volume = 639
|pages = L43–L46
|doi = 10.1086/501524
|arxiv = astro-ph/0510029
|lang = en
}}</ref>
<ref name="Trojan">{{статья
|автор = Chiang et al.
|заглавие = Resonance Occupation in the Kuiper Belt: Case Examples of the 5:2 and Trojan Resonances
|ссылка = http://iopscience.iop.org/1538-3881/126/1/430/fulltext/
|язык = en
|издание = [[The Astronomical Journal]]
|год = 2003
|выпуск = 1
|том = 126
|страницы = 430—443
|doi = 10.1086/375207
|издательство = [[IOP Publishing]]
|archive-date = 2014-07-04
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140704032521/http://iopscience.iop.org/1538-3881/126/1/430/fulltext/
}}</ref>
<ref name="M. W. Buie">{{cite web
|author = M. W. Buie, R. L. Millis, L. H. Wasserman, J. L. Elliot, S. D. Kern, K. B. Clancy, E. I. Chiang, A. B. Jordan, K. J. Meech, R. M. Wagner, D. E. Trilling.
|date = 2005
|url = http://www.citebase.org/fulltext?format=application%2Fpdf&identifier=oai%3AarXiv.org%3Aastro-ph%2F0309251 <!--deadlink-->
|title = Procedures, Resources and Selected Results of the Deep Ecliptic Survey
|work = Lowell Observatory, University of Pennsylvania, Large Binocular Telescope Observatory, Massachusetts Institute of Technology, University of Hawaii, University of California at Berkeley
|access-date = 2009-12-07
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20120118131015/http://www.citebase.org/fulltext?format=application%2Fpdf&identifier=oai%3AarXiv.org%3Aastro-ph%2F0309251
|archive-date = 2012-01-18
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Beyond Neptune">{{cite web
|author = E. Dotto, M. A. Barucci; M. Fulchignoni.
|date = 2006-08-24
|url = http://sait.oat.ts.astro.it/MSAIS/3/PDF/20.pdf
|title = Beyond Neptune, the new frontier of the Solar System
|access-date = 2009-12-07
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GVccdb?url=http://sait.oat.ts.astro.it/MSAIS/3/PDF/20.pdf
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Big KBOs">{{cite web
|author = [[Джуитт, Дэвид|David Jewitt]].
|date = 2005
|url = http://www2.ess.ucla.edu/~jewitt/kb/big_kbo.html
|title = The 1000 km Scale KBOs
|work = University of Hawaii
|access-date = 2009-12-08
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GW9Hw3?url=http://www2.ess.ucla.edu/~jewitt/kb/big_kbo.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Centaurs and SDO">{{cite web
|url = http://www.minorplanetcenter.org/iau/lists/Centaurs.html
|title = List Of Centaurs and Scattered-Disk Objects
|work = IAU: Minor Planet Center
|access-date = 2010-12-29
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GWbZYE?url=http://www.minorplanetcenter.org/iau/lists/Centaurs.html#
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Littmann">{{книга
|автор = Mark Littmann.
|заглавие = Planets Beyond: Discovering the Outer Solar System
|ссылка = https://archive.org/details/planetsbeyonddis00mlit
|издательство = Courier Dover Publications
|год = 2004
|pages = [https://archive.org/details/planetsbeyonddis00mlit/page/n92 162]—163
|isbn = 9780486436029
|язык=en}}</ref>
<ref name="Eris">{{cite web
|author = Mike Brown.
|date = 2005
|url = http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/planetlila/
|title = The discovery of <s>2003 UB313</s> Eris, the <s>10th planet</s> largest known dwarf planet
|work = CalTech
|access-date = 2009-12-09
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GX5YzD?url=http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/planetlila/#
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Fajans et al 2001">{{статья
|автор = J. Fajans; L. Frièdland.
|заглавие = Autoresonant (nonstationary) excitation of pendulums, Plutinos, plasmas, and other nonlinear oscillators
|ссылка = http://scitation.aip.org/content/aapt/journal/ajp/69/10/10.1119/1.1389278
|язык = en
|издание = American Journal of Physics
|год = October 2001
|выпуск = 10
|том = 69
|страницы = 1096—1102
|doi = 10.1119/1.1389278
|archive-date = 2014-08-08
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140808052124/http://scitation.aip.org/content/aapt/journal/ajp/69/10/10.1119/1.1389278
}}</ref>
<ref name="Buie">{{cite web
|author = Marc W. Buie.
|url = http://www.boulder.swri.edu/~buie/kbo/astrom/136472.html
|title = Orbit Fit and Astrometric record for 136472
|publisher = SwRI (Space Science Department)
|access-date = 2009-12-10
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GXiBzg?url=http://www.boulder.swri.edu/~buie/kbo/astrom/136472.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="fahr">{{статья
|автор = Fahr, H. J.; Kausch, T.; Scherer, H.
|заглавие = A 5-fluid hydrodynamic approach to model the Solar System-interstellar medium interaction
|ссылка = http://aa.springer.de/papers/0357001/2300268.pdf
|язык = en
|издание = [[Astronomy and Astrophysics]]
|год = 2000
|том= 357
|страницы= 268
|издательство = [[EDP Sciences]]
|archive-url = https://web.archive.org/web/20170808135422/http://aa.springer.de/papers/0357001/2300268.pdf
|archive-date = 2017-08-08
}} См. иллюстрации 1 и 2.</ref>
<ref name="Voyager 1">{{статья
| автор = Stone, E. C.; Cummings, A. C.; McDonald, F. B.; Heikkila, B. C.; Lal, N.; Webber, W. R.
| заглавие = Voyager 1 explores the termination shock region and the heliosheath beyond
| язык = en
| издание = Science (New York, N.Y.)
| год = September 2005
| выпуск = 5743
|том= 309
|страницы= 2017—2020
| doi = 10.1126/science.1117684
}} {{cite journal|pmid=16179468 |date=2005 |last1=Stone |first1=E. C. |last2=Cummings |first2=A. C. |last3=McDonald |first3=F. B. |last4=Heikkila |first4=B. C. |last5=Lal |first5=N. |last6=Webber |first6=W. R. |title=Voyager 1 explores the termination shock region and the heliosheath beyond |journal=Science |volume=309 |issue=5743 |pages=2017–2020 |doi=10.1126/science.1117684 }}</ref>
<ref name="Asymmetric shock">{{статья
| автор = Stone, E. C.; Cummings, A. C.; McDonald, F. B.; Heikkila, B. C.; Lal, N.; Webber, W. R.
| заглавие = An asymmetric solar wind termination shock
| ссылка = https://archive.org/details/sim_nature-uk_2008-07-03_454_7200/page/70
| язык = en
| издание = Nature
| год = July 2008
| выпуск = 7200
|том= 454
|страницы= 71—4
| doi = 10.1038/nature07022
}} {{cite journal|pmid=18596802 |date=2008 |last1=Stone |first1=E. C. |last2=Cummings |first2=A. C. |last3=McDonald |first3=F. B. |last4=Heikkila |first4=B. C. |last5=Lal |first5=N. |last6=Webber |first6=W. R. |title=An asymmetric solar wind termination shock |journal=Nature |volume=454 |issue=7200 |pages=71–74 |doi=10.1038/nature07022 }}</ref>
<ref name="Suns Heliosphere">{{cite web
|author = P. C. Frisch (University of Chicago).
|date = 2002-06-24
|url = http://apod.nasa.gov/apod/ap020624.html
|title = The Sun's Heliosphere & Heliopause
|work = Astronomy Picture of the Day
|access-date = 2010-02-07
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GY9p3E?url=http://apod.nasa.gov/apod/ap020624.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Interstellar Mission">{{cite web
|date = 2007
|url = http://voyager.jpl.nasa.gov/mission/interstellar.html
|title = Voyager: Interstellar Mission
|publisher = NASA Jet Propulsion Laboratory
|access-date = 2009-12-12
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/610bznZTJ?url=http://voyager.jpl.nasa.gov/mission/interstellar.html
|archive-date = 2011-08-17
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Interstellar Explorer">{{cite journal
| author = McNutt R. L., Jr. |display-authors=etal
| year = 2006
| title = Innovative Interstellar Explorer
| journal = Physics of the Inner Heliosheath: Voyager Observations, Theory, and Future Prospects
| volume = 858
| publisher = AIP Conference Proceedings
| pages = 341–347
| url = http://adsabs.harvard.edu/abs/2006AIPC..858..341M
| access-date = 2009-12-12
| doi = 10.1063/1.2359348
| bibcode = 2006AIPC..858..341M
| archive-date = 2008-02-23
| archive-url = https://web.archive.org/web/20080223133244/http://adsabs.harvard.edu/abs/2006AIPC..858..341M
| url-status = live
|lang=en}}</ref>
<ref name="Interstellar space">{{cite web
|author = Anderson, Mark.
|date = 2007-01-05
|url = https://www.newscientist.com/article/mg19325850.900
|title = Interstellar space, and step on it!
|work = New Scientist
|access-date = 2009-12-12
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GYchae?url=http://www.newscientist.com/article/mg19325850.900
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Collisional evolution">{{cite journal
|author = Stern SA, Weissman PR.
|date = 2001
|url = https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11214311?dopt=Citation
|title = Rapid collisional evolution of comets during the formation of the Oort cloud
|journal = Space Studies Department, Southwest Research Institute, Boulder, Colorado
|volume = 409
|issue = 6820
|pages = 589–591
|doi = 10.1038/35054508
|pmid = 11214311
|access-date = 2009-12-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GZLZSU?url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11214311?dopt=Citation
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Oort Cloud">{{cite web
|author = Bill Arnett.
|date = 2006
|url = http://nineplanets.org/kboc.html
|title = The Kuiper Belt and the Oort Cloud
|work = The Nine Planets
|access-date = 2009-12-16
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GZpNSU?url=http://nineplanets.org/kboc.html#
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Jewitt Sedna">{{cite web|author=[[Джуитт, Дэвид|David Jewitt]].|date=2004|url=http://www2.ess.ucla.edu/~jewitt/kb/sedna.html|title=Sedna — 2003 VB<sub>12</sub>|work=University of Hawaii|access-date=2009-12-21|lang=en|archive-url=https://www.webcitation.org/617GaOXyF?url=http://www2.ess.ucla.edu/~jewitt/kb/sedna.html|archive-date=2011-08-22|url-status=live}}</ref>
<ref name="Brown Sedna">{{cite web
|author = Mike Brown.
|url = http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/sedna/
|title = Sedna
|work = CalTech
|access-date = 2009-12-21
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GarMbB?url=http://www.gps.caltech.edu/~mbrown/sedna/#
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="T. Encrenaz">{{книга
|автор = T. Encrenaz, JP. Bibring, M. Blanc, MA. Barucci, F. Roques, PH. Zarka.
|заглавие = The Solar System: Third edition
|издательство = Springer
|год = 2004
|pages = 1
|язык=en}}</ref>
<ref name="Solar Wind">{{cite web
|url = http://solarscience.msfc.nasa.gov/SolarWind.shtml
|title = Solar Physics: The Solar Wind
|work = Marshall Space Flight Center
|access-date = 2009-12-26
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GbYha2?url=http://solarscience.msfc.nasa.gov/SolarWind.shtml
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Vulcanoids">{{cite web
|author = Durda D. D.; Stern S. A.; Colwell W. B.; Parker J. W.; Levison H. F.; Hassler D. M.
|date = 2004
|url = http://www.ingentaconnect.com/search/expand?pub=infobike://ap/is/2000/00000148/00000001/art06520&unc=ml
|title = A New Observational Search for Vulcanoids in SOHO/LASCO Coronagraph Images
|access-date = 2009-12-23
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/611NgUFr7?url=http://www.ingentaconnect.com/search/expand?pub=infobike%3A%2F%2Fap%2Fis%2F2000%2F00000148%2F00000001%2Fart06520
|archive-date = 2011-08-18
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="SunFlip">{{cite web
|author = Tony Phillips.
|date = 2001-02-15
|url = http://science1.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2001/ast15feb_1/
|title = The Sun Does a Flip
|work = Science@NASA
|access-date = 2009-12-26
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20110618104803/http://science1.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2001/ast15feb_1/
|archive-date = 2011-06-18
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Star Poles">{{cite web
|date = 2003-04-22
|url = http://science1.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2003/22apr_currentsheet/
|title = A Star with two North Poles
|work = Science@NASA
|access-date = 2009-12-26
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GckZmk?url=http://science.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2003/22apr_currentsheet/
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Solar cycle">{{статья|автор=Riley, Pete; Linker, J. A.; Mikić, Z.|заглавие=Modeling the heliospheric current sheet: Solar cycle variations|ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2002JGRA..107.1136R|язык=en|издание=Journal of Geophysical Research (Space Physics)|год=2002|выпуск=A7|том=107|страницы=SSH 8-1|doi=10.1029/2001JA000299|url-status=dead|archive-date=2017-09-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20170901033914/http://adsabs.harvard.edu/abs/2002JGRA..107.1136R}} ([http://ulysses.jpl.nasa.gov/science/monthly_highlights/2002-July-2001JA000299.pdf Статья полностью] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20090814052347/http://ulysses.jpl.nasa.gov/science/monthly_highlights/2002-July-2001JA000299.pdf |date=2009-08-14 }})</ref>
<ref name="Erosion by Wind">{{статья
|автор = Richard Lundin.
|заглавие = Erosion by the Solar Wind
|ссылка = http://www.sciencemag.org/content/291/5510/1909.full
|язык = en
|издание = Science
|год = 2001
|выпуск = 5510
|том = 291
|страницы = 1909
|doi = 10.1126/science.1059763
|archive-date = 2014-08-24
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140824151417/http://www.sciencemag.org/content/291/5510/1909.full
}}</ref>
<ref name="Langner et al 2005">{{статья
|автор = U. W. Langner; M. S. Potgieter.
|заглавие = Effects of the position of the solar wind termination shock and the heliopause on the heliospheric modulation of cosmic rays
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/abs/2005AdSpR..35.2084L
|язык = en
|издание = Advances in Space Research
|год = 2005
|выпуск = 12
|том = 35
|страницы = 2084—2090
|doi = 10.1016/j.asr.2004.12.005
|издательство = [[Elsevier]]
|archive-date = 2008-02-21
|archive-url = https://web.archive.org/web/20080221175441/http://adsabs.harvard.edu/abs/2005AdSpR..35.2084L
}}</ref>
<ref name="Zodiacal Cloud">{{cite web
|date = 1998
|url = http://astrobiology.arc.nasa.gov/workshops/1997/zodiac/backman/IIIc.html
|title = Long-term Evolution of the Zodiacal Cloud
|access-date = 2009-12-26
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20060929030040/http://astrobiology.arc.nasa.gov/workshops/1997/zodiac/backman/IIIc.html
|archive-date = 2006-09-29
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="Shortlist stars">{{cite web
|date = 2003
|url = http://sci.esa.int/home/29471-esa-scientist-discovers-a-way-to-shortlist-stars-that-might-have-planets/
|title = ESA scientist discovers a way to shortlist stars that might have planets
|work = ESA Science and Technology
|access-date = 2009-12-26
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617Gdll1N?url=http://sci.esa.int/science-e/www/object/index.cfm?fobjectid=29471
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Dust beyond Jupiter">{{статья
| автор = M. Landgraf; J.-C. Liou; H. A. Zook; E. Grün.
| заглавие = Origins of Solar System Dust beyond Jupiter
| ссылка = http://iopscience.iop.org/1538-3881/123/5/2857/fulltext/
| язык = en
| издание =[[The Astronomical Journal]]
| год = May 2002
| выпуск = 5
|том= 123
|страницы= 2857—2861
| doi = 10.1086/339704
| издательство= [[IOP Publishing]]
}}</ref>
<ref name="Arizona">{{cite web
|url = http://atropos.as.arizona.edu/aiz/teaching/nats102/mario/solar_system.html
|title = Lecture 13: The Nebular Theory of the origin of the Solar System
|work = University of Arizona
|access-date = 2009-12-27
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GeDn2a?url=http://atropos.as.arizona.edu/aiz/teaching/nats102/mario/solar_system.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Protostar">{{статья
| автор = Jane S. Greaves.
| заглавие = Disks Around Stars and the Growth of Planetary Systems
| ссылка = http://www.sciencemag.org/content/307/5706/68.full
| язык = en
| издание = Science
| год = 2005
| выпуск = 5706
|том= 307
|страницы= 68—71
| doi = 10.1126/science.1101979
}}</ref>
<ref name="Kitamara">{{cite journal
| author = M. Momose, Y. Kitamura, S. Yokogawa, R. Kawabe, M. Tamura, S. Ida
| year = 2003
| title = Investigation of the Physical Properties of Protoplanetary Disks around T Tauri Stars by a High-resolution Imaging Survey at lambda = 2 mm
| journal = The Proceedings of the IAU 8th Asian-Pacific Regional Meeting, Volume I
| editor = Ikeuchi S., Hearnshaw J., Hanawa T.
| volume = 289
| publisher = Astronomical Society of the Pacific Conference Series
| bibcode = 2003ASPC..289...85M
| url = http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?2003ASPC..289...85M&data_type=PDF_HIGH&whole_paper=YES&type=PRINTER&filetype=.pdf
| access-date = 2009-12-27
| archive-date = 2017-09-01
| archive-url = https://web.archive.org/web/20170901020758/http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?2003ASPC..289...85M&data_type=PDF_HIGH&whole_paper=YES&type=PRINTER&filetype=.pdf
| url-status = live
|lang=en}}</ref>
<ref name="Planet Formation">{{статья
| автор = Boss, A. P.
| заглавие = Chondrule-forming Shock Fronts in the Solar Nebula: A Possible Unified Scenario for Planet and Chondrite Formation
| язык = en
| издание =[[The Astrophysical Journal]]
| год = 2005
|том= 621
|страницы= L137
| doi = 10.1086/429160
| издательство= [[IOP Publishing]]
}}</ref>
<ref name="Yi2001">{{статья
| автор = Sukyoung Yi; Pierre Demarque; Yong-Cheol Kim; Young-Wook Lee; Chang H. Ree; Thibault Lejeune; Sydney Barnes.
| заглавие = Toward Better Age Estimates for Stellar Populations: The <math>Y^{2}</math> Isochrones for Solar Mixture
| ссылка = http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJS..136..417Y
| язык = en
| издание =[[The Astrophysical Journal]]
| год = 2001
| том = 136
|страницы= 417
| doi = 10.1086/321795
| издательство= [[IOP Publishing]]
}} {{arXiv|astro-ph|0104292}}</ref>
<ref name="Formation of Stars">{{статья
|автор = A. Chrysostomou, P. W. Lucas.
|заглавие = The Formation of Stars
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/abs/2005ConPh..46...29C
|язык = en
|издание = Contemporary Physics
|год = 2005
|том = 46
|страницы = 29
|doi = 10.1080/0010751042000275277
|archive-date = 2016-02-05
|archive-url = https://web.archive.org/web/20160205135603/http://adsabs.harvard.edu/abs/2005ConPh..46...29C
}}</ref>
<ref name="Fiery future">{{cite web
|author = Jeff Hecht.
|date = 1994
|url = https://www.newscientist.com/article/mg14219191.900-science-fiery-future-for-planet-earth.html
|title = Science: Fiery future for planet Earth
|work = NewScientist
|access-date = 2009-12-27
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617Ges03y?url=http://www.newscientist.com/article/mg14219191.900-science-fiery-future-for-planet-earth.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Schroder_2008">{{статья
|автор = K.-P. Schröder, Robert Cannon Smith.
|заглавие = Distant future of the Sun and Earth revisited
|ссылка = http://mnras.oxfordjournals.org/content/386/1/155.full.pdf+html
|язык = en
|издание = [[Monthly Notices of the Royal Astronomical Society]]
|год = 2008
|том = 386
|страницы = 155—163
|doi = 10.1111/j.1365-2966.2008.13022.x
|bibcode = 2008MNRAS.386..155S
|издательство = [[Oxford University Press]]
|archive-date = 2014-09-03
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140903121624/http://mnras.oxfordjournals.org/content/386/1/155.full.pdf+html
}}</ref>
<ref name="Richard Pogge">{{cite web
|author = Pogge, Richard W.
|date = 1997
|url = http://www.astronomy.ohio-state.edu/~pogge/Lectures/vistas97.html
|title = The Once and Future Sun
|format = lecture notes
|access-date = 2009-12-27
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GfSSv2?url=http://www.astronomy.ohio-state.edu/~pogge/Lectures/vistas97.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="fn9">{{cite web
|author = English, J.
|title = Exposing the Stuff Between the Stars
|url = https://www.ucalgary.ca/ras/CGPSpress/Map1
|publisher = Hubble News Desk
|year = 2000
|access-date = 2009-12-28
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/64vJU9cwM?url=http://www.ras.ucalgary.ca/CGPS/press/aas00/pr/pr_14012000/pr_14012000map1.html
|archive-date = 2012-01-24
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="distance2">{{статья
| автор = F. Eisenhauer et al.
| заглавие = A Geometric Determination of the Distance to the Galactic Center
| язык = en
| издание =[[The Astrophysical Journal]]
| год = 2003
| выпуск = 2
|том= 597
|страницы= L121—L124
| doi = 10.1086/380188
| издательство= [[IOP Publishing]]
}} [https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/2003ApJ...597L.121E 2003ApJ...597L.121E]</ref>
<ref name="Structure Milky Way">{{cite journal
|author = R. Drimmel, D. N. Spergel.
|date = 2001
|title = Three-dimensional Structure of the Milky Way Disk: The Distribution of Stars and Dust beyond 0.35 ''R'' <sub>⊙</sub>
|url = https://archive.org/details/sim_astrophysical-journal_2001-07-20_556_1/page/180
|journal = The Astrophysical Journal
|volume = 556
|pages = 181–202
|doi = 10.1086/321556
|arxiv = astro-ph/0101259
|lang = en
}}</ref>
<ref name="Cosmic Year">{{cite web
|author = Stacy Leong.
|date = 2002
|url = http://hypertextbook.com/facts/2002/StacyLeong.shtml
|title = Period of the Sun's Orbit around the Galaxy (Cosmic Year)
|work = The Physics Factbook
|access-date = 2009-12-28
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GgQWCh?url=http://hypertextbook.com/facts/2002/StacyLeong.shtml
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Vega">{{cite web
|author = C. Barbieri.
|date = 2003
|url = http://dipastro.pd.astro.it/planets/barbieri/Lezioni-AstroAstrofIng04_05-Prima-Settimana.ppt <!--deadlink-->
|title = Elementi di Astronomia e Astrofisica per il Corso di Ingegneria Aerospaziale V settimana
|work = IdealStars.com
|access-date = 2009-12-28
|lang = en
|archive-url = https://web.archive.org/web/20050514103931/http://dipastro.pd.astro.it/planets/barbieri/Lezioni-AstroAstrofIng04_05-Prima-Settimana.ppt
|archive-date = 2005-05-14
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="astrobiology">{{cite web
|author = Leslie Mullen.
|date = 2001
|url = http://www.astrobio.net/news-exclusive/galactic-habitable-zones/
|title = Galactic Habitable Zones
|work = Astrobiology Magazine
|access-date = 2009-12-28
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GhU44b?url=http://www.astrobio.net/exclusive/139/galactic-habitable-zones
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Supernova">{{cite web
|date = 2005
|url = http://phys.org/news6734.html
|title = Supernova Explosion May Have Caused Mammoth Extinction
|work = Physorg.com
|access-date = 2009-12-28
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GiAIfX?url=http://www.physorg.com/news6734.html
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Copernicus">{{статья
|автор = WC Rufus.
|заглавие = The astronomical system of Copernicus
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/full/1923PA.....31..510R
|язык = en
|издание = Popular Astronomy
|том = 31
|страницы = 510
|archive-date = 2018-11-06
|archive-url = https://web.archive.org/web/20181106183904/http://adsabs.harvard.edu/full/1923PA.....31..510R
}}</ref>
<ref name="Near-Earth Supernovas">{{cite web
|url = http://science1.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2003/06jan_bubble/
|title = Near-Earth Supernovas
|publisher = NASA
|access-date = 2009-12-29
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GitIL7?url=http://science.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2003/06jan_bubble/
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = dead
}}</ref>
<ref name="10 light years">{{cite web
|url = http://www.solstation.com/stars/s10ly.htm
|work = SolStation
|title = Stars within 10 light years
|access-date = 2009-12-29
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617GjSJUv?url=http://www.solstation.com/stars/s10ly.htm
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Tau Ceti">{{cite web
|url = http://www.solstation.com/stars/tau-ceti.htm
|title = Tau Ceti
|work = SolStation
|access-date = 2009-12-29
|lang = en
|archive-url = https://www.webcitation.org/617Gjub79?url=http://www.solstation.com/stars/tau-ceti.htm
|archive-date = 2011-08-22
|url-status = live
}}</ref>
<ref name="Podolak2000">{{статья
|автор = M. Podolak; J. I. Podolak; M. S. Marley.
|заглавие = Further investigations of random models of Uranus and Neptune
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/abs/2000P%26SS...48..143P
|язык = en
|издание = Planet. Space Sci
|год = 2000
|том = 48
|страницы = 143—151
|doi = 10.1016/S0032-0633(99)00088-4
|archive-date = 2007-10-11
|archive-url = https://web.archive.org/web/20071011123825/http://adsabs.harvard.edu/abs/2000P%26SS...48..143P
}}</ref>
<ref name="Podolak1995">{{статья
|автор = M. Podolak; A. Weizman; M. Marley.
|заглавие = Comparative models of Uranus and Neptune
|ссылка = http://adsabs.harvard.edu/abs/1995P%26SS...43.1517P
|язык = en
|издание = Planet. Space Sci
|год = 1995
|выпуск = 12
|том = 43
|страницы = 1517—1522
|doi = 10.1016/0032-0633(95)00061-5
|archive-date = 2007-10-11
|archive-url = https://web.archive.org/web/20071011162739/http://adsabs.harvard.edu/abs/1995P%26SS...43.1517P
}}</ref>
<ref name="zeilik">{{книга
|автор = Michael Zellik.
|заглавие = Astronomy: The Evolving Universe
|ссылка = https://archive.org/details/astronomyevolvin0000zeil
|издание = 9th ed
|издательство = Cambridge University Press
|год = 2002
|pages = [https://archive.org/details/astronomyevolvin0000zeil/page/240 240]
|isbn = 0521800900
|язык=en}}</ref>
<ref name="Placxo">{{книга
|автор = Kevin W. Placxo; Michael Gross.
|заглавие = Astrobiology: a brief introduction
|ссылка = https://books.google.com/books?id=2JuGDL144BEC&pg=PA66
|издательство = JHU Press
|год = 2006
|pages = 66
|isbn = 9780801883675
|archive-date = 2014-07-02
|archive-url = https://web.archive.org/web/20140702095753/https://books.google.com/books?id=2JuGDL144BEC&pg=PA66
|язык=en}}</ref>
<ref name="Bouvier">''Bouvier, Audrey and Meenakshi Wadhwa.'' [http://www.nature.com/ngeo/journal/v3/n9/full/ngeo941.html The age of the Solar System redefined by the oldest Pb—Pb age of a meteoritic inclusion] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20111011115236/http://www.nature.com/ngeo/journal/v3/n9/full/ngeo941.html |date=2011-10-11 }}. ''Nature Geoscience,'' Nature Publishing Group, a division of Macmillan Publishers Limited. Published online 2010-08-22, retrieved 2010-08-26, [https://doi.org/10.1038/NGEO941 doi:10.1038/NGEO941]</ref>
<ref name="JPLbodies">{{cite web
|title = How Many Solar System Bodies
|publisher = NASA/JPL Solar System Dynamics
|url = http://ssd.jpl.nasa.gov/?body_count
|access-date = 2012-11-09
|archive-url = https://www.webcitation.org/6CgL8IIcK?url=http://ssd.jpl.nasa.gov/?body_count
|archive-date = 2012-12-05
|url-status = live
}}</ref>
}}
== Алитература ==
* Энциклопедия для детей. Том 8. Астрономия — Аванта+, 2004. — 688 с. — ISBN 978-5-98986-040-1.
* Астрономия: Учеб. для 11 кл. общеобразоват. учреждений/ Е. П. Левитан. — 9-е изд. — М.: Просвещение, 2004. — 224 с.: ил. — ISBN 5-09-013370-0.
* Я познаю мир. Космос/ Гонтарук Т. И. — М.: АСТ, Хранитель, 2008. — 398 с. — ISBN 5-17-032900-8, 978-5-17-032900-7.
* Белые пятна Солнечной системы/ Волков А. В. — М.: Ниола-Пресс, 2008. — 319 с. — ISBN 978-5-366-00363-6.
* Миграция небесных тел в Солнечной системе/ С. И. Ипатов. — Едиториал УРСС. — 2000. — ISBN 5-8360-0137-5.
* Небо Земли/ Томилин А. Н. — Л.: Детская литература, 1974. — 328 с.
* Баренбаум А. А. Галактика, Солнечная система, Земля. Соподчиненные процессы и эволюция //М.: ГЕОС. — 2002.
== Азхьарԥшқәа ==
* {{cite web|url=http://www.space.com/56-our-solar-system-facts-formation-and-discovery.html|title=Our Solar System: Facts, Formation and Discovery|work=Space.com|lang=en|archive-url=https://www.webcitation.org/64vJUhH5E?url=http://www.space.com/56-our-solar-system-facts-formation-and-discovery.html/|archive-date=2012-01-24|access-date=2013-09-08|url-status=live}}
* [http://www.phrenopolis.com/perspective/solarsystem/ Иллюстрация планет Солнечной системы и Солнца, в масштабе]{{In lang|en}}
* {{cite web|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/SOLNECHNAYA_SISTEMA.html|title=Солнечная система|work=[[Кругосвет]]|archive-url=https://www.webcitation.org/617Gku0ti?url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/SOLNECHNAYA_SISTEMA.html|archive-date=2011-08-22|access-date=2010-03-16|url-status=live}}
* {{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1202484 |author=В. С. Уральская (ГАИШ) |title=Современные знания о строении и составе Солнечной системы |publisher=[[Астронет]] }}
* {{cite web|url=https://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=SolarSys&Display=Overview|publisher=NASA’s Solar System Exploration|title=Our Solar System: Overview|access-date=2020-06-26|archive-date=2015-11-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20151107060506/http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=SolarSys&Display=Overview|url-status=dead}}
* [http://www.solarsystemscope.com/ Наглядная модель Солнечной системы] на solarsystemscope.com{{In lang|en}}
* [https://space.jpl.nasa.gov Симулятор Солнечной системы] от НАСА{{In lang|en}}
* {{cite web|url=http://www.jpl.nasa.gov/solar-system/|title=Solar System|publisher=NASA|lang=en|access-date=2013-12-31|archive-date=2013-09-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921080518/http://www.jpl.nasa.gov/solar-system/|url-status=dead}}
* [https://joshworth.com/dev/pixelspace/pixelspace_solarsystem.html Интерактивная карта Солнечной системы (1 пиксель = диаметр Луны = 3474,8 км)]
* [https://www.vesti.ru/nauka/article/2486115 Солнечная система сформировалась почти мгновенно? (основной этап формирования Солнечной системы завершился всего за 200 тысяч лет)] // [[Вести.ру|Вести]] — Наука, 16 ноября 2020
* {{cite web|url=https://mirax.space/solnechnaya-sistema/vse-o-nashei-planetnoi-sisteme|author=Певецкий А.А.|title=Солнечная система|publisher=[[mirax.space]]|access-date=2026-08-20|archive-date=2025-01-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20250108230053/https://mirax.space/solnechnaya-sistema/vse-o-nashei-planetnoi-sisteme|url-status=dead}}
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
{{DEFAULTSORT:мратә система}}
[[Акатегориа:Апланет системақәа]]
[[Акатегориа:Амратә система| ]]
[[Акатегориа:Апланетологиа]]
pibhw7qxue3zvr9gb11xs1dqm4d712v
Аҭоурых
0
55332
172818
172617
2026-08-31T00:35:11Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172818
wikitext
text/x-wiki
{{Аҵакырацәара|1=Аҭоурых|2=Адунеизегьтәи аҭоурых}}
[[Файл:Gyzis 006 (Ηistoria).jpeg|мини|280x280px|«Аҭоурых [[Аллегория|аллегориа]]», [[Гизис, Николаос|Николаос Гизис]], 1892]]
'''Аҭоурых''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтә ἱστορία - «азҵаара аҭара»; «азҵаарақәа рыҭарала иҳауз адыррақәа»<ref name="bre2008s130">БРЭ, 2008, с. 130.</ref>), '''аҭоурыхтә ҭҵаарадырра''' - [[Аҭҵаарадырра|аҭҵаарадырра]], аҭҵаарадырратә (академиатә) дисциплина, [[Ауаҩы|ауаатәыҩса]] [[прошлое|ииасхьоу раамҭа]] ҭнаҵаауеит; ауаатәыҩса ииасхьоу раамҭеи, аҭоурыхтә хҭысқәеи афактқәеи рымзыз-хылҿиаатә еимадарақәеи<ref name="evans1">{{cite web |url= http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/Whatishistory/evans10.html |title= The Two Faces of E.H. Carr |access-date= 2008-11-10 |author= Professor Richard J. Evans |year= 2001 |website= History in Focus, Issue 2: What is History? |publisher= [[University of London]] |archive-date= 2011-08-09 |archive-url= https://web.archive.org/web/20110809211116/http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/Whatishistory/evans10.html |url-status= live }}</ref><ref>{{cite web |url= http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/Whatishistory/munslow6.html |title= What History Is |access-date= 2008-11-10 |author= Professor Alun Munslow |year= 2001 |website= History in Focus, Issue 2: What is History? |publisher= [[University of London]] |archive-date= 2011-08-09 |archive-url= https://web.archive.org/web/20110809204914/http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/Whatishistory/munslow6.html |url-status= live }}</ref><ref name="arnold2000">Arnold, 2000.</ref>, иалкаау аҭоурыхтә процессқәа рзакәанеизшәарақәеи, [[Общество|асоциум]] аҿиареи, насгьы иарбанзаалак ауаҩытәыҩсатә усуреи рыхцәажәареи рыҭҵаареи рзы аҭоурыхтә ҭҵаарадырра ахархәара рынаҭоит [[Исторический источник|аҭоурыхтә хыҵхырҭақәа]], уахь иаҵанакуеит: еиуеиԥшым [[нарратив|анарративқәа]], [[Письмо|аҩыратә документқәа]], ҿырҳәалатәи аацҳамҭақәа, [[артефакт (археология)|аматериалтә артефактқәа]], [[лингвистика|алингвистикатә]] дыррақәа, иара убас [[Аекологиа|аекологиатә]] маркерқәа.<ref name="bre2008s130"/>
«Аҭоурых» - ажәытә хҭысқәеи, ииасхьоу аамҭа [[историческая память|гәаларшәагак]] аҳасабала иаазырԥшуеи, урҭ ахҭысқәа ирызку адыррақәа рыԥшаареи, реизгареи, реилыркаареи зныԥшуа зеиԥш терминуп.<ref name="arnold2000"/> [[история письменности|Аҩыра аԥҵахаанӡеи]] [[письменная история|аҩыратә ҭоурых]] алагамҭанӡеи иаҵанакуа ауаатәыҩса ииасхьоу раамҭа, [[Первобытное общество|ажәытәӡатәи аамҭа]] ҳәа иԥхьаӡоуп.<ref>{{cite web |url=https://www.dictionary.com/browse/prehistory |title=Prehistory Definition & Meaning |website=Dictionary.com |access-date=2022-12-06 |archive-date=2022-11-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221120231321/https://www.dictionary.com/browse/prehistory |url-status=live }}</ref>
Аҭоурыхтә ҭҵаарадырра аусхкқәа иреиуоуп: аҭоурыхтә хҭысқәа еиҳа еиӷьны еиҭазҳәо анарративқәа ма егьырҭ аҭоурыхтә хыҵхырҭақәа ралкаара;<ref name="evans1"/><ref name=Tosh1>{{cite book |title=The Pursuit of History|url=https://archive.org/details/pursuitofhistory0000tosh/page/52|last=Tosh|first=John |publisher=Pearson Education Limited |isbn=978-1405823517 | edition=4th|year=2006|page=52}}</ref> ҳаамҭазы иҟоу апроблемақәа реилкааразы аҭоурыхҿиарадырра иааннакыло аҭыԥи ииасхьоу аамҭа аҭҵаара иамоу ахәарҭеи.<ref>{{Cite book |author=Stearns, Peter N.; Seixas, Peter Carr; Wineburg, Samuel S. |url=https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/6/mode/2up |title=Knowing, teaching, and learning history : national and international perspectives |year=2000 |publisher=[[New York University Press]] |others=Internet Archive |isbn=978-0814781418 |page=6 }}</ref><ref>{{cite book |title= Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives |last= Nash l |first= Gary B. |editor= Peter N. Stearns |editor2= Peters Seixas |editor3= Sam Wineburg |chapter= The "Convergence" Paradigm in Studying Early American History in Schools |year= 2000 |publisher= New York University Press |location= New York & London |isbn= 0814781411 |pages= [https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/102 102–115] |chapter-url= https://archive.org/details/knowingteachingl00samw |url= https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/102 }}</ref><ref>{{cite book |title= Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives |last= Seixas |first= Peter |editor= Peter N. Stearns |editor2= Peters Seixas |editor3= Sam Wineburg |chapter= Schweigen! die Kinder! |year= 2000 |publisher= [[New York University Press]] |location= New York & London |isbn= 978-0814781418 |page= [https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/24 24] |chapter-url= https://archive.org/details/knowingteachingl00samw |url= https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/24 }}</ref> Иалкаау культурак иазҷыдароу, аха уи иахьыԥшым аҭоурыхтә хыҵхырҭақәа рыла ишьақәырӷәӷәам анарративқәа (иаҳҳәап, [[Артуриана|акрал Артур изку ажәабжьқәа]]), иҟаҵәҟьаз аҭоурыхтә хҭысқәа, насгьы зыгәра го аҭоурыхтә хыҵхырҭақәа реиԥш акәымкәа, урҭ аарԥшуп [[культурное наследие|акультуратә ҭынха]], мамзаргьы [[Легенда|алегендақәа]] ирыхәҭакны.<ref name="Low1">{{cite book |title= Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives |last= Lowenthal |first= David |editor= Peter N. Stearns |editor2= Peters Seixas |editor3= Sam Wineburg |chapter= Dilemmas and Delights of Learning History |year= 2000 |publisher= [[New York University Press]] |location= New York & London |isbn= 978-0814781418 |page= [https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/63 63] |chapter-url= https://archive.org/details/knowingteachingl00samw |url= https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/63 }}</ref>
''Аҭоурыхҭҵааҩ'' - аҭоурыхи [[Вспомогательные исторические дисциплины|ацхыраагӡатә ҭоурыхтә дисциплинақәеи]] ҭызҵаауа аспециалист иоуп.<ref>[http://feb-web.ru/feb/ushakov/ush-abc/09/us1c5706.htm Историк] // Толковый словарь русского языка / Под ред. Д. Н. Ушакова. — Т. 1. — Стб. 1257.</ref><ref>{{Книга|часть=Историк |автор = [[Ожегов, Сергей Иванович|Ожегов С. И.]] |заглавие = [[Словарь Ожегова|Толковый словарь русского языка]] |ответственный= Под ред. проф. [[Скворцов, Лев Иванович|Л. И. Скворцова]] |издание = 28-е изд. перераб |место = М. |издательство = Мир и образование |год = 2014 |страниц = 1376}}</ref><ref name="Ефремова">{{книга|часть=Историк |автор=[[Ефремова, Татьяна Фёдоровна|Ефремова Т. Ф.]]|заглавие=Современный словарь русского языка : орфографический, словообразовательный, морфемный : около 20 000 слов, около 1200 словообразовательных единиц|место=М.|издательство=[[АСТ (издательство)|ACT]]|год=2010|страниц=699|isbn=978-5-17-069855-4}}</ref> Иахьатәи аамҭазы аҭоурыхҭҵааҩцәа рҟынтә ԥыҭҩы заҵәык роуп аҭоурыхҭҵааҩцәа ҳәа изышьҭоу, уи ахаҭыԥан, изызку ахырхарҭақәа ирҿырԥшны, рхы иадырхәоит еиуеиԥшым аилкаарақәа: [[социальная история|асоциалтә ҭоурыхҭҵааҩцәа]], акультуратә ҭоурыхҭҵааҩцәа, [[феминистская история|афеминисттә ҭоурыхҭҵааҩцәа]], [[история науки|аҭҵаарадырра аҭоурыхҭҵааҩцәа]], [[политическая история|аполитикатә ҭоурыхҭҵааҩцәа]] уҳәа убас иҵегьы.<ref>Arnold, 2000, p. 55.</ref>
== Аилкаареи аетимологиеи ==
Ажәа «аҭоурых» раԥхьатәи аҵакы [[Древняя Греция|ажәытә бырзен бызшәа]] аҟынтәи иаагоуп, уи иаанагоит «аҭҵаара, аилкаара, ашьақәыргылара, адырра аиура». Аҭоурых ахҭысқәеи [[факт|афактқәеи]] рыҵабыргреи риашареи рышьақәыргылара иадҳәалан. [[Древний Рим|Ажәытә аурымтәи]] аҭоурыхҿиарадырраҿы ([[Историография|аҭоурыхҿиарадырра]] иахьатәи аҵакала — аҭоурых ҭызҵаауа аҭоурыхтә ҭҵаарадырра аҟәша ауп), ари ажәа иаанарԥшуа иалагеит ииасыз ахҭысқәа ирызку [[Нарратив|ажәабжьҳәара]]. Иаарласны, «аҭоурых» ҳәа ахьӡырҵо иалагеит иарбанзаалак иҟаҵәҟьоу ма ихыҭҳәаау хҭыск, ҟаларак ирызку [[рассказ|ажәабжьқәа]].<ref>''[[Утехин, Сергей Васильевич|Утехин С. В.]]'' [http://utechin.narod.ru/svu/notice/02_01.htm О понимании истории] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20140326182103/http://utechin.narod.ru/svu/notice/02_01.htm |date=2014-03-26 }}</ref>
Аспециалистцәа изларҳәо ала, [[Ионийцы|иониатәи]] ажәа ''аҭоурых'' (ἱστορία) аауеит «индоевропатәи ашьаҭа ''vid'' аҟынтә, зҵакы алаҭын бызшәаҟны ''video'' аурыс бызшәаҟны ''видеть'' ҳәа иаарԥшу».<ref name="tahogodi">[[Тахо-Годи, Аза Алибековна|Тахо-Годи А. А.]] Ионийское и аттическое понимание термина «история» и родственных с ним // Вопросы классической филологии. – М.: Издательство Московского университета, 1969. Вып. 2. С. 112.</ref><ref name="savelpolet"/>
[[Древняя Греция|Ажәытә Бырзентәыла]] ажәа «аҭоурых» ҵакыс иамаз аҭҵаарадырра амҩала ироуаз иарбанзаалак адырра ауп, иахьатәи аҵакы ала аҭоурыхтә дырра ахаҭа акәымкәа. Иаҳҳәап, ари ажәа [[Аристотель|Аристотель]] «Аԥстәқәа рҭоурых» аҟны ахархәара аиҭеит. Уи ҳԥылоит, иара убас [[Гомер|Гомер]] игимнқәа, [[Гераклит|Гераклит]] иҩымҭақәа, Афинтәи аҳәынҭқарра аҿаԥхьа аҭоубаура атекст уҳәа рҿы. Ажәытә бырзен бызшәаҿы иҟан ажәа ''historeîn'', «аҭҵаара», уи раԥхьа [[Иония|Иониа]] мацара аҟноуп ахархәара ахьамаз, уаантәи Бырзентәыла зегьы иалаҵәеит, анаҩс [[Эллинизм|аеллинистикатә цивилизациа]] зегьы.<ref name="Ferrater-Mora">Ferrater-Mora, José. ''Diccionario de Filosofia''. Barcelona: Editorial Ariel, 1994.</ref>
Иарбан [[Культура|культуразаалак]] аҿы еицырдыруа, аха ихьыԥшым ахыҵхырҭақәа рыла ирҵабыргым ажәабжьқәа, иаҳҳәап, [[Король Артур|акрал Артур]] изку алегендақәа, иаобиективтәу аҭҵаара акәымкәа, еиҳарак [[Культурные ценности|акультуратә ҭынха]] иахәҭакны иԥхьаӡоуп.<ref>{{книга |заглавие=Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives |ссылка=https://archive.org/details/knowingteachingl00samw |часть=Schweigen! die Kinder! |год=2000 |издательство=[[New York University Press]] |место=New York & London |isbn=0-8147-8141-1 |страницы=[https://archive.org/details/knowingteachingl00samw/page/24 24] |язык=en |автор=Seixas, Peter |ответственный=Peter N. Stearns, Peters Seixas, Sam Wineburg (eds.)}}</ref><ref name="Low1" /> Аҭоурых иарбан хәҭазаалак аҭҵаарадырратә дисциплинак аҳасабала абас еиԥш иҟоу ҭҵааразароуп.
Ажәытә бырзен аҵакала ажәа «аҭоурых» XVII ашәышықәсазы [[Бэкон, Фрэнсис|Френсис Бекон]] ахархәара аиҭеит еицырдыруа атермин «[[естественная история|аԥсабаратә ҭоурых]]» аҟны. Бекон изы аҭоурых — «аамҭеи ақәыԥшылареи рҿы зҭыԥ шьақәыргыло амаҭәарқәа рдырра ауп», уи хыҵхырҭас иамоу [[память|агәынкылара]] ауп ([[Аҭҵаарадырра|аҭҵаарадырра]] агәҭахәыцра ишалҵшәо еиԥш, [[поэзия|апоезиа]] афантазиа ишалҵшәо еиԥш). Абжьарашәышықәстәи Англиа аҟны ажәа «аҭоурых» еиҳарак ахархәара аман иааизакны ажәабжь аҵакы аҭаны (''story''). Иҷыдоу атермин аҭоурых (''history'') ииасхьоу ахҭысқәа реишьҭагыла аҳасабала англыз бызшәаҿы ицәырҵит [[XV век|XV ашәышықәса]] анҵәамҭазы, ажәа «аҭоурыхтә» (''historical'', ''historic'') — XVII ашәышықәсазы.<ref name="Whitney">Whitney, W. D. ''[https://books.google.com/books?id=wrACAAAAIAAJ The Century dictionary; an encyclopedic lexicon of the English language] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210202174044/https://books.google.com/books?id=wrACAAAAIAAJ |date=2021-02-02 }}''. New York: The Century Co, 1889.</ref><ref name="Ferrater-Mora"/> Германиеи, Франциеи, Урыстәылеи рҿы ажәа «аҭоурых» аҩҵакык рыла ахархәара амоуп.
Абиԥарақәа ргәалашәараҿы иаанхаз ахҭысқәа зегьы, еиуеиԥшым иҵабыргу рформақәа, аҭоурыхтә [[Хроника|хроника]] аҵакы шьақәдыргылоит<ref name="wordnet">[http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn WordNet Search — 3.0] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20050917065532/http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn |date=2005-09-17 }} {{Анеишьа амам азхьарԥш|число=23|месяц=05|год=2013|url=http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn|id=20090329}}, «History».</ref>. Уи ииасыз аамҭа аиҭашьақәыргыларазы еиҳа ихадоу ахыҵхырҭақәа ралкааразы иаҭахуп. Иарбанзаалак аҭоурыхтә [[архив|архивқәа]], еиуеиԥшым атекстқәеи адокументқәеи ахьыԥшаау азеиԥш архив аҵакы иахьыԥшуп; урҭ доусы «рхатәы ҵабырг» шрымоугьы, лассы-лассы рыхәҭак ҿаԥырҽуеит. Архивтә хыҵхырҭақәа рыдагьы, аҭоурыхҭҵааҩцәа рхы иадырхәар рылшоит абаҟақәа ирну аҩырақәеи асахьақәеи, аҿаԥыцтә жәабжьқәа, иара убас егьырҭ ахыҵхырҭақәа<ref>Michael C. Lemon (1995).The Discipline of History and the History of Thought. Routledge. Page 201. ISBN 0-415-12346-1</ref>, иаҳҳәап, [[археология|археологиатә]]. Аҭоурых иахьыԥшым ахыҵхырҭақәа рыла, археологиа еиҳарак аҭоурыхтә ҭҵаарақәа рзы ахәарҭа амоуп, ахҭысқәа лабҿаба избаз ршаҳаҭрақәа рышьақәырӷәӷәара ма рҿагылара мацара акәымкәа, иара убас информациала рхарҭәаара алнаршоит, иалкаау аамҭа хҵәахақәа ирхаану злаҟам ала.
== Аҭоурыхи амифқәеи ==
Аҭоурыхтә текстқәа змам архаикатә культурақәа рҿы, урҭ ахыҵхырҭақәа рроль нанагӡоит [[мифология|амифологиа]], уи ажәытәра иазку адыррақәа раиуразы ицхыраагӡоуп. Кыр иҿиахьоу аҭоурыхтә традициа аныҟоу аамҭақәа раангьы, амифопоетикатә традициа аҵак ду амоуп. Убри аан иҟоуп аҭоурыхтә хҭыс ҿыцқәа рызхәыцра зҽазызшәо амифологиатә текстқәа. Урҭ рыхцәажәара мҩаԥысуеит «адәахьтәи» аганахьалагьы «аҩныҵҟатәи» аганахьалагьы (автохҳәаа). Аҭоурых аҭҵаарадырра аҳасабалеи, ма амиф аҳасабалеи реизыҟазаашьа апроблема еиҳа ихадахоит раԥхьатәи аҭоурыхтә усумҭақәа рцәырҵра аамҭазы, аха уи аамҭазы еиҳарак акосмологиатә ҟазшьа змоу ажәытә мифопоетикатә схемақәеи атекстқәеи аԥыжәара шрымац ирымоуп. Иалыркаауеит: ауаа ирыдҳәалаз ажәытәтәи ахҭысқәа рҭоурых ҭҵаарадыррак аҳасабала, [[Древний Восток|Ажәытә Мрагылара]] ишьақәгылаз анцәа идҳәалоу ахҭысқәа ирызку атеократиатә квази-ҭоурых, насгьы амифқәа, аквазиаамҭатә форма шеиқәырхоугьы ауаа ирыдҳәалаз ахҭысқәа ирызхьамԥшуаз<ref name="toporov1987">Топоров. История и мифы, 1987.</ref>.
Аҭоурыхи амифологиеи реидҳәалара еилыкка иубарҭоуп [[космогонические мифы|акосмологиатә нарративқәа]] рҿы. Урҭ рҷыдарақәак анырра ду ҟарҵеит раԥхьатәи аҭоурыхтә текстқәа рышьақәгылашьеи рҵакқәеи рҿы. Ари анырра аарԥшуп азҵаара аҭак аҳасабала ишьақәгылоу атекст аҿы: Атекст шьақәгылоуп адунеи аиҿкаашьа иазку азҵаарақәеи аҭакқәеи рыла. Атекст еихшоуп ахҭысқәа рыхцәажәарала ишьақәгылоу ахәҭақәа рыла. Арҭ ахҭысқәа аамҭа ахҵәахақәа раҳасабала еишьҭагылоуп, хҵәахацыԥхьаӡа алагамҭа арбоуп. Акосмос ақәыԥшылара ахцәажәарақәа еишьҭаргыланы иаарԥшуп. Ахырхарҭа шьақәыргылахоит адәахьынтәи аҩныҵҟахь. Ашара етапк аҟынтәи анаҩстәи аетап ахь аиасразы иаҭахуп иҷыдоу азнеишьа. Ахҭысқәа хәыҷы-хәыҷла акосмологиатәи анцәатәи ҩаӡара аҟынтәи аҭоурыхтәи ауаҩытәыҩсатәи ҩаӡарахь илбаауеит. Акосмологиатә цәаҳәа аҵыхәтәантәи аелемент аҭоурыхтә цәаҳәа актәи аелемент акәхоит. Раԥхьатәи [[культурный герой|акультуратә фырхаҵа]] лассы-лассы арҭ аҩ-цәаҳәак рҳәааҿы дцәырҵлоит. Уи адгьылтә ҩаӡараҿы акосмос аԥҵара хиркәшоит. Иара иоуп асоциалтә нормақәа рышьақәыргыларала акультура-ҭоурыхтә традициа ашьаҭа зкуа. Атекстқәа рҟны асоциалтә ԥҟарақәа аарԥшхоит. Урҭ рхыԥхьаӡараҿы иҟоуп аколлектив аҩныҵҟа аибагаратә еизыҟазаашьақәа рыԥҟарақәа. Арҭ аԥҟарақәа рҟынтәи иаауеит аиуара асхемақәа<ref name="toporov1987"/>.
Амифопоетикатә текстқәа рҿы акосмологиатәи, аиуаратәи, иара убас аибагаратә еизыҟазаашьақәеи рсистема асхемақәа рыдагьы, амифҭоурыхтә традициақәа рсхема аҵанакуеит. Арҭ асхемақәа, еиҳарак, амифқәеи «аҭоурыхтә» [[предание|ҳәамҭақәеи]] рыла ишьақәгылоуп. Ҳаамҭазтәи аҵарауаа лассы-лассы агха рыхьуеит, насгьы амифи аҭоурыхтә ҳәамҭеи рҳәаақәа рышьақәыргылара гәрамгарҭас иҟарҵоит, аха атрадициа ныҟәызго рыбжьара ари аихшара ауадаҩрақәа цәырнагаӡом. Англыз етнограф [[Малиновский, Бронислав Каспар|Бронислав Малиновски]] «аҭоурыхтә» ҳәамҭақәа иалкаау традициак ныҟәызго иреиԥшу ауаҩытәыҩсатә персонажцәа злахәыз, насгьы аколлектив актуалтә гәалашәара (ажәаҳәаҩ ихатә гәалашәара, аҭаацәа рабиԥара ргәалашәара, агенеалогиатә схемақәа уб. иҵ.) зымҿхазкуа ахҭысқәа ирыдиҳәалон. «Аҭоурыхтә» ҳәамҭа иаҷыданы, амиф аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшуп даҽа ҭагылазаашьак аҿы ухаҿы иузаамго ахҭысқәагьы: убас, еиуеиԥшым аиҭакрақәа мҩаԥысуеит, урҭ рхыԥхьаӡараҿы иҟоуп ацәеижь аԥсахра, ауаҩы аԥстәы иеиԥшхара, усхкык аҟынтәи даҽа усхкык ахь аиасра. Амифи аҭоурыхи реиԥшымзаарақәа ҭырҵаауеит егьырҭ «анарративтә» проза хкқәа ирҿырԥшны.
Америкатәи аиндеиццәа [[нутка (народ)|нутка]] ркультураҿы амифи [[легенда|алегендеи]] реизыҟазаашьа ҭызҵааз [[Сепир, Эдуард|Едуард Сепир]] алкаа ҟаиҵеит аҩжанркгьы ныҟәызго иҟаҵәҟьаз ахҭысқәа рдырраҭарақәа раҳасабала ишахәаԥшуа, аха амиф ажәытәра лашьца ([[мифическое время|амифтә аамҭа]]), адунеи зынӡа даҽакала ианыҟаз аепоха иахыԥхьаӡалоуп; алегенда аҭоурыхтә персонажцәа аазырԥшуа, иалкаау аҭыԥи ажәлари ирызку, актуалтә [[ритуал|ритуалтә]] ма асоциалтә ҵакы змоу ахҭысқәа рыҽрыманадоит. [[сказка|Алакә]], амиф, аҭоурыхтә ҳәамҭа, иԥшьоу аҭоурых назлоу ԥшь-хәҭакны еилоу «анарративқәа» рсхема аҳәаақәа ирҭагӡаны иалкаахоит ҩ-ҷыдарак — «алакәтә» — «илакәтәым», «[[сакральное|асакралтә]]» — «исакралтәым»: алакә — лакәтәуп, исакралтәым; амиф — лакәтәуп, исакралтәуп; аҭоурыхтә ҳәамҭа — илакәтәым, исакралтәым; иԥшьоу аҭоурых — илакәтәым, исакралтәуп. Ари аусхкы ҭызҵаауаз аҵарауаа, иаҳҳәап, Е.Сепир, Б. Малиновски, В. Сиудов, К. Скотт Литтлтон, У. Беском, [[Вансина, Ян|Ж. Вансина]] уб. егь., апроза аҩныҵҟа еиуеиԥшым ажанрқәа алыркаауан, иара убас амифологиатәи аҭоурыхтәи ҳәамҭақәа рыбжьара атипологиатә аиасрақәа реишьҭагылашьақәа шьақәдыргылон. Ибжьаратәу аформақәа рахь иаҵанакуеит аҭоурыхтә хҳәаа иадҳәалоу, аха амифопоетикатә традициа иахылҿиаауа агәалашәара, ахроникатә нҵамҭақәа, ашаҳаҭтә ҿахәы, ахылҵшьҭра иазку аҳәамҭақәа. Агиографиатә легендақәа амифи аҭоурыхтә текстқәеи ирыдҳәалоуп. Иҟоуп еиҳа инарҭбаау апроблема: агиографиатә легендақәа «рҭоурыхтәра», иара убас аҭоурыхтә нарративқәа «рмифологиатәра», мамзаргьы «рҭоурыхтә ҵакы рцәыӡра». Уи ареалтә ҭоурыхтә хаҿқәа рбиографиақәагьы ирызкуп<ref name="toporov1987"/>.
Раԥхьатәи «аҭоурыхтә» прозақәа иреиуоу — аҭоурыхра иазааигәатәны уахәаԥшуазар — рхатә ҳәамҭа мацарақәа роуп «аҭоурыхтә» ҳәа ирыԥхьаӡо, егьырҭ ааигәа иҟоу акультурақәа рҳәамҭақәа амифологиатә аамҭа иаҵанакуеит, амифологиа аҳасабалагьы иахәаԥшуеит. Актуалтә гәалашәара иаҵанакуа аамҭа анҭыҵ — аҩыра змам атрадициақәа рҿы, шамахамзар, быжь-абиԥарак иреиҳаӡам — ажәытәра зегьы ахҭысқәа рыла еихшамкәа еизакны иҟоуп, ахҭысқәеи ажәабжьҳәаҩи рыбжьара аамҭатә дистанциа арбаӡам. Ҳ. ԥ. ҟ. 1-тәи азқьышықәсазы хыԥхьаӡара рацәала акультурақәа, Адгьылбжьарамшын инаркны аокеан Ҭынч аԥшаҳәақәа рҟынӡа, аҳәынҭқарра ашьақәгылара аамҭа рхыргеит, раԥхьаӡа акәны амифопоетикатә шьақәгылашьақәа рҿы акризис ҟалеит. Акосмологиатә схемақәа ртрадициатә формақәа ацәырҵра ҿыцқәа ишахәҭоу еиԥш рыхцәажәареи реилыркаареи рылымшеит. Ажәытә космологиатә традициаҿы аилыркаара зҭахыз аҭагылазаашьақәа рыхәҭак ауп изыхцәажәаз, убри аҟнытә убарҭ ацәырҵра ҿыцқәа назлаз, ахцәажәара ахкы ҿыцқәа аҭахын. Акосмологиатә нарративқәеи, [[этиологические мифы|аетиологиатә мифқәеи]], иара убасгьы заатәи аквазиҭоурыхтә текстқәеи рҟынтәи, акультура ииасуеит заатәи аҭоурых хцәажәарахь. Аамҭа цацыԥхьаӡа ишьақәнаргылоит адунеи аҭоурыхтә хәаԥшышьа, насгьы аҭоурых ҭҵаарадыррак аҳасабала ицәырҵуеит. Раԥхьа аҭоурыхтә хәаԥшра амифопоетикатә иаҟәгамызт, анаҩс уи иацәхьаҵны иаҿагылеит, аҵыхәтәаны, зынӡа мап ацәнакит. Заатәи аҭоурыхтә текстқәа рҿы макьана иубарҭоуп акосмологиатә жәабжьқәа рҷыдарақәа жәпакы. Убас, урҭ азҵаарақәа жәпакы рҭак ҟазҵо аиҿкаашьа рымоуп. Убас, заатәи [[русская летопись|аурыс ашықәснҵа]] алагамҭа «Абар [[Повесть временных лет|аамҭатә шықәсқәа ражәабжьқәа]]. Аурыс дгьыл ахьынтәиҟалаз. Киев раԥхьаӡа аҳра зуадаз, насгьы иарбан хылҵшьҭроу иамоу аурыс дгьыл» акыраамҭатәи атрадициа шьаҭас иамоуп. Џьара-џьара заатәи аҭоурых ԥҵамҭаҿы азҵаарақәеи аҭакқәеи рформа стилистикатә знеишьаны иҟалоит, иаҳҳәап, лассы-лассы уи аҩыза [[ирландские саги|ирландиатәи асагқәа]] рҿы иуԥылоит, мамзаргьы атекст иалкаау аҭыԥқәа рҿы иааԥшуеит, иаҳҳәап, китаитәи «[[Го юй|Го иуи]]», «Аҳрақәа ирызку ажәабжьқәа» рҿы. Азҵаара-аҭактә композициа ахархәара, хәҭа-хәҭала акәзаргьы, заатәи аҭоурыхтә хцәажәарақәа рҿы адиалогқәа рырацәара ауп изыдҳәалоу, иаҳҳәап, китаитәи «[[Шу цзин|Шуцзин]]» («Аҭоурых ашәҟәы») аҟны. [[Геродот|Геродот]] ихаҭа шаҳаҭс дахьзыҟамлоз, насгьы избаз иаҳасабала аӡәгьы изеиҭамҳәоз ахҭысқәа данрыхцәажәоз, адиалог аформа дазхьаԥшуан, џьара-џьара азҵаарақәеи-аҭакқәеи рформақәагьы. Ари автор иидыруаз адиалог иашақәа, ааԥхьарақәа, ажәахәқәа убас егьырҭгьы, ма зынӡа ахархәара риҭаӡом, ма иԥсахны иааигоит. Заатәи аҭоурыхтә текст аформа ахаҭа, еиҳарак, аҭак аԥшаара аҳасабала ишьақәгылан, уи азы атекст ибзианы аус адулатәын. Арахь иаҵанакуеит, Геродот ихы иаирхәаз амифқәа ррационалисттә интерпретациа аметоди аҭоурыхдырҩы [[Фукидид|Фукидид]] алҵшәақәа рыла илкаақәа рметоди. Аҭак аԥшаара, еиҳарак акосмологиатә нарративқәа ирықәшәо аритуалқәа рҳәаа иҭагӡаны, аҭак аиура апроцедура иадҳәалоуп<ref name="toporov1987"/>.
Заатәи аҭоурыхтә усумҭақәа амифопоетикатә традициа аҳәаақәа ирҭагӡоу аамҭеи ақәыԥшылареи реилкаара еиқәдырхоит. Аҭоурыхдырыҩцәа Геродот, Фукидид, [[Полибий|Полибии]] аамҭа [[цикличность|ациклтә модель]] еихыршон, уи ала иаарԥшхоит Геродот ихронологиа шҵаҵӷәыдоу, Фукидид «илогикатә» хронологиа еиԥш. Заатәи аҭоурыхтә усумҭақәа раԥҵаҩцәа иарбоу аилкаара аиааира рҽазыршәон, ахыркәшаратә аамҭатә цикл «ариашарала». Убас, урҭ аелементқәа еиҿызкаауаз, ахронологиа иадызҳәалоз асиақәа шьақәдыргылон. Ижәытәӡатәиу аҿырԥштәқәа рахь иаҵанакуеит «[[Палермский камень|Палермтәи ахаҳә]]» ала еицырдыруа ажәытә египеттәи ашықәснҵара еиқәхаз ахәҭақәа, ҳ.ԥ.ҟ. 25-тәи ашә., ҳ.ԥ.ҟ. XII—VII ашә. ирыҵаркуа аепонимқәа ассириатәи рсиақәа — лимма, иара убас аҭоурыхтә ҟазшьа змоу китаитәи атекстқәа, уахь иаҵанакуеит иалкаау аҳра аҭоурых, адинастиақәа, анналқәа, мамзаргьы изхылҵыз рыхьӡқәеи рыԥсҭазаара арыцхәқәеи еиқәзырхаз, [[Чжоу|Чжоу]] аепохаан ицәырҵыз ашьҭратә ҭаӡҩырақәа уб.иҵ. Ажәытәӡатәи заатәи-аҭоурыхтә текстқәа ирыҵаркуеит иара убас, хронологиала еишьҭаргылоу хыԥхьаӡара рацәала асиақәа, урҭ ирхыԥхьаӡалоуп [[Евмел Коринфский|Евмел]] иҩымҭа «Коринтиака» еиԥшу агенеалогиатә поемақәа, есышықәсатәи аофициалтә нҵамҭақәа, [[логографы|алогографцәа]] — [[Гекатей Милетский|Гекатеи Милетскии]] егьырҭи еиқәдыршәаз «Агенеалогиақәа». Агенеалогиақәа ахронологиатә еишьҭагылашьақәа рахь ииасыр рылшон. Индиатәи агенеалогиатә традициа [[пураны|апуранқәа]] рыла иалагоит — аканонтә [[индуизм|индуисттә]] текстқәа, аквазиҭоурыхтә жанр «[[Итихасы|Итихасы]]» атекстқәа — хаҭала иуҳәозар «аҭоурых». Ари атрадициа еиҳарак амифологиатә материал аҟны инарҵауланы ашьаҭа акит, иара убас Индиа ҭыԥқәак рҿы иахьа уажәраанӡа еиқәхеит, лассы-лассы маӡала. Агенеалогистцәа хԥа-ԥшьба шәышықәса рыҩныҵҟа аҭыԥантәи аҭоурых аиҭашьақәыргылара алзыршо асиақәа шьақәдыргылоит, иара убас амифологиатә «адунеи ашара аепохеи» [[первопредок|раԥхьаӡа изхылҵызи]] аҵыхәтәантәи ашәышықәсақәа рҭоурыхи рыбжьара аамҭалатәи аимҟьарсҭа еиҳарак амифологиатә материал ала ихадырҭәаауеит. Аҵыхәтәантәи аамҭазы хыԥхьаӡара рацәала агенеалогиатә традициақәа ирыхцәажәан Океаниа, Африка, иара убас Аладатәи, Агәҭантәи, Аҩадатәи Америка арегионқәа рҿы<ref name="toporov1987"/>.
Агенеалогиатә усумҭақәа ирықәшәоит акосмологиатә қәыԥшылара аобиектқәа рыла лассы-лассы зыхцәажәарақәа ирылаго, агеографиатә ҟазшьа змоу аԥҵамҭақәа. Акосмологиатә традициа аҟынтәи аҭоурыхтә традициахь, даҽакала иуҳәозар, амифқәа рҟынтәи аҭоурых ахь аиасра апроцесс аан, «аамҭеи» «ақәыԥшылареи» (иара убас урҭ ирышьашәалоу аперсонификациа зызу, нцәахәыс иԥхьаӡоу аобиектқәа, [[Кронос|Кронос]], [[Гея|Геиа]], [[Уран (мифология)|Уран]] реиԥш иҟоу уҳәа уб.иҵ.) амифологиатә нарратив, акосмологиатә драма алахәылацәа рҟынтәи аҭоурыхтә процесс ахьымҩаԥысуа ҳәаақәаны иҟалеит. Ари аиасра алыршахеит аилкаарақәа «аамҭеи» «ақәыԥшылареи» асакралтә ҟазшьа рцәыӡреи, насгьы ҿыц ицәырҵыз ахырхарҭа — аҭоурых — аҟны дара рзы еиҳа зхы иақәиҭу ахархәаратә ԥҟарақәа рышьақәгылареи иабзоураны. Аҭоурыхтә дунеихәаԥшышьа ашьақәгылара иацхрааит заатәи аҭоурыхтә усумҭақәа жәпакы. Урҭ рахь иаҵанакуеит автор еиуеиԥшым традициақәак дахьрызхьаԥшуа ажәабжьқәа (ажәытә бырзен логограф [[Гелланик|Гелланик]] еиқәиршәеит тәылақәак рзеиԥш ҭоурых ахронологиатә схема; [[Сыма Цянь|Сыма Циан]] еиқәиршәеит Китаи раԥхьатәи еизаку ҭоурыхны иҟалаз «Аҭоурыхтә нҵамҭақәа»), иара убас автор аамҭа хҵәахак, ма хҭыск ахьааирԥшуа ([[Пелопоннесская война|Пелопоннессктәи аибашьра]] иазку Фукидид ишәҟәы «[[История (Фукидид)|Аҭоурых]]»; аҭаацәара Бань рышәҟәы «Заатәи Хань рдинастиа аҭоурых»). Аҩ-ҭагылазаашьак рҿы атекст асакралтә ҟазшьеи амифи ирцәыхароуп. Арҭ атекстқәа амифгьы рылоуп, аха азеиԥш концепциа аҳәаақәа ирҭагӡаны ихадоу ароль ааннакылом, уи епизодны, детальны, аԥҵамҭа иалементны иҟалоит<ref name="toporov1987"/>.
Заатәи аҭоурыхтә текстқәа рзы акосмологиатә концепциақәа «аритми» ахырхарҭеи шьақәдыргылон. Иаҳҳәап, ақалақьқәа, аҳәынҭқаррақәа, адинастиақәа, ацивилизациақәа рҭоурых ахцәажәараан, аҭоурыхҭҵааҩцәа рхы иадырхәон акосмологиатә еилазаара аҟынтәи иааз аилкаарақәа, еиҳа иманшәалоу ахцәажәаратә схема аҳасабала, убарҭ иреиуоуп аира, аизҳара, адеградациа, аԥсра; арҭ апроцессқәа акосмологиатә мистериаҿы асакралтә елементны иҟамызт. Раԥхьатәи ажәабжьқәа еиҳарак аҳрақәеи (иаҳҳәап, ажәытәкитаитәи атрадициаҟны) аибашьрақәеи рыхцәажәарала ишьақәгылоу - акосмологиатә еиҿагыларақәа рҭоурыхтә аналог ауп. Заатәи аҭоурыхтә текстқәа рзы лагамҭаны иҟалеит ақалақь ашьаҭакра ([[Тит Ливий|Тит Ливии]] иҟны [[Рим|Рим]]), уи амифи аҭоурыхи еиланагӡоит, иара убас акосмологиатә ԥҵара атемагьы иадҳәалоуп. Аҭоурых аҿы амиф аҭынха иаҵанакуеит иҷыдоу аҭоурыхтә традициа ашьаҭакҩы ихаҿсахьа, уи лассы-лассы амифгьы аҭоурыхгьы иахырыԥхьаӡалоит, мамзаргьы уи иҟаҵәҟьазаара агәыҩбара рызцәырнагоит (аурымцәа рҿы [[Ромул и Рем|Ромулеи Ремеи]]; аславиантә традициаҿы [[Лях|Лиах]], [[Чех|Чех]], [[Крак|Крак]], [[Кий (князь)|Кии]] уҳәа егьырҭгьы)<ref name="toporov1987"/>.
[[Геродот|Геродоти]] егьырҭ заатәи аҭоурыхҭҵааҩцәеи аҭоурыхтә персонажцәа рхымҩаԥгашьа ахақәиҭра еижьаганы ирыԥхьаӡон, урҭ акосмологиатә хҭысқәа алахәцәа ргәазыҳәарақәа назыгӡо раҳасабала акәын ишаадырԥшуаз. Убасҵәҟьа ауп ишыҟаз абжьарашәышықәстәи аамҭазы иҟаз «апровиденциалисттә» традициагьы. Аҭоурых ҭҵаарадырратә дисциплинак аҳасабала, насгьы аҭоурыхра адунеихәаԥшышьатә конструкцианы ашьақәгылара иацхрааит аҭоурыхтә хҭысқәа зыхҟьаз аилкаареи, насгьы аамҭа цацыԥхьаӡа урҭ рыҿиареи. Уи аганахьала Фукидид илшаз рацәоуп. Геродот лассы-лассы азакәан амчхареи алахьынҵеи дрызхьаԥшуан, аха ус еиԥш иҟоу азнеишьа амзызқәа ҭҵаарадыррала реилкаара иацәыхаран<ref name="toporov1987"/>.
Заатәи аҭоурыхтә текстқәа рҿы акосмогониа иазҷыдароу «аԥҵаратә схема» ашьҭақәа еиқәырхан, уи уажәы ииаган, уаанӡа истатикатәны, иаморфтәны, еиҟәыҭхамкәа, рацәак хшыҩзышьҭра зҭатәым ҳәа иԥхьаӡаз - ауаҩы иҭоурых ахь. Аҭоурых аҿы ахҭысқәа еиӷьу аҟынтәи еицәоу ахь ииасуан; убри аан акосмогониатә мифқәа рҿы иаҳа ихадоу ҳәа иԥхьаӡоу аԥҵара «алагамҭа» ауп: иаԥҵаз адунеи абсолиуттә акзаареи аинаалареи аныԥшуан. Инарҭбааны аларҵәара аман ԥшь-шәышықәсак ирызкыз агәаанагара: актәи — [[золотой век|ахьтәы шәышықәса]], аҵыхәтәантәи — зегьы иреицәоу, узықәгәыӷратә иҟам аамҭа. Иҟан иара убас уи иаҿагылоу асхемақәагьы, уа ахьтәы шәышықәса ҳәа иԥхьаӡан аҭоурых анҵәамҭа — ари еиуеиԥшым [[хилиазм|ахилиастикатә]] концепциақәа ирызҷыдаҟазшьан<ref name="toporov1987"/>.
Заатәи аҭоурыхтә усумҭақәа (иаҳҳәап, ажәытәбырзентәи) ӷәӷәала аепос иадҳәалаз ажәабжьҳәаратә литература ажанр иаҵанакуан, уи амифологиатә шьаҭақәа шамоу ҩашьом. [[логограф|Алогографцәеи]] [[Геродот|Геродоти]] рҭоурыхтә текстқәа рҟны инарҭбааны рхы иадырхәон афольклортә, иара убас алакәтә материал. Аурымтәи аҭоурыхҿиарадырра аԥсыжратә қьабз аан ирҳәоз арҽхәарақәеи ({{lang-la|laudatio funebris}}), насгьы зыдунеи зыԥсахыз иԥсҭазааранҵеи ирыдҳәалоу, иамоуп иара убас афольклортә хыҵхырҭақәагьы. Убас, афольклортә стилистика аҷыдарақәа жәпакы [[Тацит|Тацит]] иҿы иубарҭоуп. Заатәи аҭоурыхтә усумҭақәа, лымкаала Геродот иҟны, амифологиатәи афантастикатәи материалқәа (рационалла аус зыдулоу) рацәаны иахьрылоу, иаҳҳәап, атыҩкрақәа, адгьылҵысрақәа, алахьынҵеи ([[Тихе|Тихе]]) алаԥықәшәареи рроль убас егьырҭгьы шаҳаҭра руеит арҭ атекстқәа амифопоетикатә традициа аҭынха шакәу. [[Аристотель|Аристотель]] Геродот «амифолог» ҳәа ихьӡиҵеит (ажәытә бырзен бызшәала μυθολόγος). Убри аамҭазы акраҵанакуеит амиф рационалла аилкаара, насгьы аҭоурыхтә материал ихыҭҳәаау аҟәыҭхара, уи Геродот илнаршеит амифологиа аҟынтәи аҭоурых ахь аиасра. Аепикатә традициақәа рышьақәгыларазы иҟаз аҭоурыхтә ҭагылазаашьақәа џьара-џьара даара еиуеиԥшымызт, убри аҟнытә атекстқәа рҟны аҭоурыхи амифологиеи реизышәара еиҟарамызт. Амиф ҟазшьа змоу индиатәи аепикатә поемақәеи («[[Махабхарата|Махабхарата]]», «[[Рамаяна|Рамаиана]]»), [[пураны|пуранақәеи]] реиԥш еицырдыруа иҟоуп, иара убас аҭоурых ҟазшьа змоу испаниатәи «[[Песнь о моём Сиде|Сара с-Сид изку ашәеи]]», исландиатәи акралтәи, ма абшьҭратәи [[саги|сагақәеи]]<ref name="toporov1987"/>.
Аҭоурых амиф аҟынтәи ахақәиҭтәра убарҭоуп асакралтә ҟазшьа зцәыӡыз, анаҩс аҭҵаарадырра аҭоурых зхылҿиааз атекстқәа рҟны еиԥш, ажәытә амифопоетикатәи адинхаҵаратәи традициақәагьы рҟны. Убас, аџьамтә традициаҿы ([[маздеизм|амаздеизми]] [[манихейство|аманихеиствеи]]) аҭоурых шьақәгылоуп иԥсабаратәым асхемала, аха уи ашьаҭа асакралтә беиарақәа рсистема еиқәзырхо акосмологиатә дунеихәаԥшышьаҿы иҟоуп. Даара акраҵанакуан аамҭа азҵаара ахаҭа азҿлымҳара (иаҳҳәап, [[Зерван|Зерван]] ихаҿсахьаҿы), уи апериодизациеи аҿиареи, иара убас аамҭеи аԥҵара амч хадақәеи реимадара - иҵоуроугьы иҵоурамгьы. Амиф аҟынтәи аҭоурых ахь аиасраҿы аҵакы аман [[иудаизм|аиудаизм]], уи Анцәеи (аԥсабаратә дунеи иалгоу, акосмологиаҿы аасҭа аҭоурых аҳәаақәа ирҭагӡаны иаарԥшу) аҳи (акосмологиатә еимадарақәа зцәыӡыз, шьҭралатәи напхгаҩны иҟалаз, аҭоурыхтә процессқәа ирыхәҭакхаз) аԥсабара иаҟәганы аҭоурых иахәҭакны иҟанаҵеит. [[Ақьырсианра|Ақьырсианра]] амиф аҟынтәи аҭоурых ахь шьаҭанкыла ииасит. [[Христианская мифология|Ақьырсиантә мифологиа]] раԥхьаӡа акәны, Анцәа аҭоурыхтә аамҭа дахәҭакны дҟанаҵеит, [[историчность Иисуса Христа|Иаса Қьырса]] иҟаҵәҟьоу аҭоурыхтә хаҿоуп ҳәа дшьақәырӷәӷәо. Адунеихәаԥшышьа ҿыц излаҳәо ала, ауаҩы амифи акосмологиеи рдунеи аҿы акәымкәа, аҭоурых аҟноуп дахьыҟоу. Аҭҵаарадырраҿы иҟан агәаанагарақәа аҭоурыхи амифи еиуеиԥшым реизышәарақәа ирызкны, аха урҭ аки-аки рхьыԥшымра мап ацәкымызт (уи инақәыршәаны — аҭоурыхра амифопоетикатә дунеихәаԥшышьа аҟынтәи), иара убас иҵаулоу ргенетикатә еимадарақәагьы<ref name="toporov1987"/>.
== Аҭҵаарадырра ==
Пруссиатәи аҭоурыхҭҵааҩ [[Ранке, Леопольд фон|Леопольд фон Ранке]] ишьақәирӷәӷәон: «Хаз иҟоу ажәларқәа рҭоурых аизга, адунеизегьтәи аҭоурых шьақәнаргылартә изыҟалом, избанзар урҭ ахҭысқәа реидҳәалара ацәыӡуеит. Аха адунеизегьтәи аҭоурых ҭҵаарадыррак аҳасабала дҵас иамоуп абри аидҳәалара аилкаара, насгьы ажәларқәа зегьы еидызҳәало ахҭысқәа рыҿиарамҩа аарԥшра»<ref name="КФЭ">Всемирная история // [[Краткая философская энциклопедия]]. / Под ред. Е. Ф. Губского и Г. Б. Кораблёвой. — {{М.}}: Прогресс, 1994.</ref>.
[[науковедение|Аҭҵаарадырратә знеишьақәа]] рҳәаақәа ирҭагӡаны аус зуа аҭҵааҩцәа ирыԥхьаӡоит, аҭоурых ихаҭәаау ҭҵаарадыррак аҳасабала адунеи аҿы ишьақәгылеит XIX ашәышықәса азбжеи анҵәамҭеи ирхымгакәа. Убасҟан ишьақәгылеит зхатәы хырхарҭақәа змоу ауаажәларратә ҭҵаарадыррақәа ([[психология|апсихологиа]], [[социология|асоциологиа]], [[Антропологиа|антропологиа]], [[политология|аполитологиа]], [[Экономика (наука)|аекономика]]), иара убри аамҭазгьы аҭоурых аҭҵаарадырақәа ргәыԥ иахыԥхьаӡалахеит<ref>Савельева, Полетаев, 2003, с. 292–295.</ref><ref>Савельева, Полетаев, 2008, с. 21.</ref>. Аҭоурых ҭҵаарадыррак аҳасабала ашьақәгылара атәы зҳәо ихадоу арбагақәа ируакуп ауниверситетқәа рҿы аҭоурыхтә факультетқәа раартра. Убри аҟнытә иахьатәи аҭҵаарақәа равторцәа гәҽанызаарала XVIII ашәышықәса аӡбахә рҳәоит аҭоурыхтә дыррақәа реизгара аҟынтәи ҭҵаарадыррала рызнеира аепоха аҳасабала. Уи иаԥхьанеиуаз аамҭа аҵкыс, еиҳа аҭҵаарадырратә знеишьала иалкаан<ref>Каменский, 2012, с. 277.</ref>.
Авторцәақәак аҭоурых [[гуманитарные науки|агуманитартә ҭҵаарадыррақәа]] ирхырыԥхьаӡалоит, даҽа шьоукы - [[общественные науки|ауаажәларратә ҭҵаарадыррақәа]]<ref>Scott Gordon and James Gordon Irving, ''The History and Philosophy of Social Science''. Routledge 1991. Page 1. ISBN 0-415-05682-9</ref>, мамзаргьы агуманитартәи ауаажәларратәи ҭҵаарадыррақәа ирыбжьаратәны ирыԥхьаӡоит<ref>Ritter, H. (1986). Dictionary of concepts in history. Reference sources for the social sciences and humanities, no. 3. Westport, Conn: Greenwood Press. Page 416.</ref>. Аҭоурых аҭҵаара лассы-лассы апрактикатә ма атеориатә хықәкқәа ирыдҳәалоуп, аха уи ауаҩытәыҩсатә дырраҭахрақәа раарԥшра акәзаргьы алшоит<ref name="graham-ch1">{{книга |заглавие=The Shape of the Past |ссылка=https://archive.org/details/shapeofpast0000grah |издательство=Oxford University |год=1997 |часть=Chapter 1 |язык= |автор=Graham, Gordon}}</ref>.
Аҭоурыхҭҵааҩцәа ахҭысқәа рхылаԥшҩцәеи рылахәцәеи ракәны излаҟоу ала, рҭоурыхтә усумҭақәа изҭагылоу аамҭа иашьашәаланы иҩуп, насгьы аполитика ииашамкәа азыҟазаара мацара акәымкәа, раамҭазы иҟаз азеиԥш ҩашьарақәа зегьы аадырԥшуеит. Италиатәи ахәыцҩы [[Кроче, Бенедетто|Бенедетто Кроче]] иажәақәа рыла, «аҭоурых зегьы — ҳаамҭазтәи аҭоурыхуп»<ref name=autogenerated1>Whitney, W. D. (1889). [https://books.google.com/books?id=wrACAAAAIAAJ The Century dictionary; an encyclopedic lexicon of the English language] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210202174044/https://books.google.com/books?id=wrACAAAAIAAJ |date=2021-02-02 }}. New York: The Century Co. Page [https://books.google.com/books?id=wrACAAAAIAAJ&printsec=frontcover#PPA2842,M1 2842] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210120061910/https://books.google.com/books?id=wrACAAAAIAAJ&printsec=frontcover#PPA2842,M1 |date=2021-01-20 }}.</ref>.
Англо-Америкатәи аҭоурыхҭҵааҩцәа аҭоурых аҟазара акәу, мамзаргьы аҭҵаарадырра (''Science'') акәу ҳәа иҟаз аимак иахцәажәон, урҭ рҟынтәи ари амаҭәар иаҳа иззааигәоу аилкаара иашьҭан<ref>Arnold, 2000, p. 114.</ref>. Британиатәи аҭоурыхҭҵааҩ [[Арнольд, Джон (историк)|Джон Арнольд]] излеиԥхьаӡо ала, аҭоурыхтә вариантқәа рахьынтә руакы алхра егьырҭ мап рыцәкны, ишәарҭоуп, избан акәзар абри аҩыза азнеишьала аҭоурых иаку, еиҿагылара змам «ииашоу» жәабжьны иаарԥшхоит. Арнольд иажәақәа рыла, «обиективтә» мамзар «аҭҵаарадырратә» («scientific»; англыз термин «science» аурыс термин «наука» аҵкыс еиҳа иҭшәоуп) ҭоурых зыҟалом. Ас еиԥш иҟоу аҭоурых адунеихәаԥшышьа, асоциалтә интересқәа, агендертә зҵаарақәа ирызку зхатәы гәаанагарақәа змоу асубиективтә ҭоурыхҭҵааҩцәа ргәазыҳәара иалҵшәоуп, насгьы урҭ лассы-лассы ахҭысқәа ирызку доусы иверсиа ииашоу акы аҳасабала иахәаԥшуеит. Иаку иҵабыргу аҭоурых аидеи — Аҭоурых иашаҵәҟьа — мыцхәы изызхьаԥшуа ауп, убри аҟнытә даараӡа ишәарҭазаргьы алшоит<ref>Arnold, 2000, p. 118.</ref>.
== Аҭоурыхҿиарадырра ==
{{main|Аҭоурыхҿиарадырра}}
[[Файл:General biography; or, Lives, critical and historical, of the most eminent persons of all ages, countries, conditions, and professions, arranged according to alphabetical order (1818) (14761572336).jpg|мини|230px|[[Геродот|Геродот]] (484 ҳ.ԥ.ҟ. - 425 ҳ.ԥ.ҟ.), «аҭоурых аб» ҳәа изышьҭоу]]
Атермин ''аҭоурыхҿиарадырра'' иамоуп акымкәа аҵакқәа. Актәи, уи аҭоурых аҩышьа, [[Методология истории|аҭоурыхтә метод]] ииашаны ахархәара, аҭоурыхтә [[познание|дыррақәа рыҿиара]] иазку аҭҵаарадырра ауп. Аҩбатәи, ари атермин ала иарбоуп, лассы-лассы тематикала, мамзаргьы даҽа знеишьак ала азеиԥш еизакыра аҟынтәи иалху аҭоурыхтә усумҭақәа реизга (иаҳҳәап, [[Средние века|Абжьаратәи ашәышықәсақәа]] ирызку [[1960-е годы|1960-тәи ашықәсқәа]] рҭоурыхҿиарадырра). Ахԥатәи, атермин «аҭоурыхҿиарадырра» иаҵанакуеит иалкаау аҭоурыхҭҵааҩцәа ргәаанагарақәеи русумҭақәеи рыҭҵаара (аҭоурыхтә усумҭақәа раԥҵара амзызқәа, урҭ ртемақәа ралхра, ахҭысқәа реилыркаашьа, автори иаԥхьаҩцәеи рдунеихәаԥшышьа, егьырҭ аҭоурыхҭҵааҩцәа рфактқәеи рызхьарԥшрақәеи рхархәашьа анализ рзыруеит). Апрофессионалтә ҭоурыхҭҵааҩцәа ауаатәыҩса рҭоурых иазку иаку жәабжьк, мамзаргьы ажәабжьқәа рцикл аԥҵара иалацәажәоит.
== Аҭоурых афилософиа ==
{{main|Аҭоурых афилософиа}}
Аҭоурых афилософиа — ауаатәыҩса рҭоурых аҵакы хада азҵаара аҭак аҟаҵара зҽазызшәо [[Афилософиа|афилософиа]] аҟәша ауп. Ари афилософиа аҟәша иаҵанакуеит аҭоурых [[Телеология|ателеологиа]] иазку агәҭахәыцрақәа, даҽакала иуҳәозар, аҭоурых планк иқәныҟәаны иҿиоума, ахықәкы, ма амҩақәҵагатә принципқәа амоума, насгьы иамоума аҭоурых анҵәамҭа. Аҭоурых афилософиеи [[Историография|аҭоурыхҿиарадырреи]] еиларҩашьатәым, даҽакала иуҳәозар, аҭоурых академиатә дисциплинаҵас аҭҵаара, уи иамоуп иалкаау аметодқәа, апрактикатә хархәара, насгьы ахатә ҿиара аҭоурых. Даҽа ганкахьала, аҭоурых афилософиеи [[История философии|афилософиа аҭоурыхи]] еиларҩашьатәым, даҽакала иуҳәозар, афилософиатә хшыҩҵак аҭоурых аҭҵаара.
Апрофессионалтә ҭоурыхҭҵааҩцәа аҭоурых [[Аҭҵаарадырра|ҭҵаарадырроу]], мамзаргьы [[Семь свободных искусств|зхы иақәиҭу ҟазароу]] ҳәа азҵаара иалацәажәоит. Ари аихшара еиҳарак иԥсабаратәым, избанзар аҭоурых адырратә хкы аҳасабала еиуеиԥшым аспектқәа рыла иахәаԥшуеит<ref>Elizabeth Harris, In Defense of the Liberal-Arts Approach to Technical Writing. College English, Vol. 44, No. 6 (Oct., 1982), pp. 628—636</ref><ref>{{Cite web |url=http://culturahistorica.org/wp-content/uploads/2020/02/white-historiography_art_science.pdf |title=Источник |access-date=2023-02-27 |archive-date=2023-02-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230227040705/http://culturahistorica.org/wp-content/uploads/2020/02/white-historiography_art_science.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.nature.com/nature/journal/v454/n7200/full/454034a.html |title=Arise Cliodynamics. Nature 454, 34-35 (3 July 2008) {{!}} doi:10.1038/454034a; Published online 2 July 2008 |access-date=2009-04-01 |archive-date=2010-04-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100419194114/http://www.nature.com/nature/journal/v454/n7200/full/454034a.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.sott.net/articles/show/161508-Transforming-history-into-science-Arise-cliodynamics- |title=Arise Cliodynamics. sott.net/articles |access-date=2009-04-01 |archive-date=2012-02-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120214013659/http://www.sott.net/articles/show/161508-Transforming-history-into-science-Arise-cliodynamics- |url-status=live }}</ref>.
Аҭоурых афилософиа аҿиараҿы ихадоу знеишьақәаны иалкаазар алшоит абарҭ:
* [[Общественно-экономическая формация|Аформациатә]] ([[Маркс, Карл|К. Маркс]], [[Энгельс, Фридрих|Ф. Енгельс]], [[Ленин, Владимир Ильич|В. И. Ленин]] убас егь.);
* [[Ацивилизациа|ацивилизациатә]] ([[Данилевский, Николай Яковлевич|Н. Иа. Данилевски]], [[Шпенглер, Освальд|О. Шпенглер]], [[Тойнби, Арнольд Джозеф|А. Тоинби]], [[Эйзенштадт, Шмуэль|Ш. Аизенштадт]], [[Ерасов, Борис Сергеевич|Б. С. Ерасов]], [[Бондаренко, Дмитрий Михайлович|Д. М. Бондаренко]], [[Следзевский, Игорь Васильевич|И. В. Следзевски]], [[Нефёдов, Сергей Александрович (историк)|С. А. Нефиодов]], [[Алексушин, Глеб Владимирович|Г. В. Алексушин]] уҳәа убас егь.);
* [[Мир-системный анализ|адунеи-систематә]] ([[Франк, Андре Гундер|А. Г. Франк]], [[Валлерстайн, Иммануил|И. Валлерстаин]], [[Амин, Самир|С. Амин]], [[Арриги, Джованни|Џь. Арриги]], [[Дус Сантус, Теотониу|Т. дус Сантус]], [[Чейз-Данн, Кристофер|К. Чеиз-Данн]], [[Абу-Лугод, Джанет|Џь. Абу-Лугод]], [[Чешков, Марат Александрович|М. А. Чешков]], [[Фурсов, Андрей Ильич|А. И. Фурсов]], [[Коротаев, Андрей Витальевич|А. В. Коротаев]], [[Гринин, Леонид Ефимович|Л. Е. Гринин]], уҳәа убас егь.);
* [[школа «Анналов»|анналтә школа]] ([[Блок, Марк|М. Блок]], [[Февр, Люсьен|Л. Февр]], [[Бродель, Фернан|Ф. Бродель]], [[Ле Гофф, Жак|Ж. Ле Гофф]], [[Гуревич, Арон Яковлевич|А. Иа. Гуревич]] уҳәа убас егь.).
== Аҭоурыхтә ҭҵаарадырра аметодқәа ==
{{main|Аҭоурых аметодологиа}}
[[Файл:ancientlibraryalex.jpg|thumb|275px|[[Александрийская библиотека|Александриатәи абиблиотека]]]]
Аҭоурыхтә метод ҳәа иашьҭоуп аҭҵааран иԥшааз, анаҩс аҭоурыхтә усумҭа аҩраан ахархәара змаз раԥхьатәи ахыҵхырҭақәеи егьырҭ ашаҳаҭрақәеи аус рыдулара апринципқәеи аԥҟарақәеи рықәныҟәара.
[[Геродот|Геродот]] (484-425 шш. ҳ.ԥ.ҟ.) иусумҭа «[[История (Геродот)|Аҭоурых]]» алагамҭаҿы ишиҩуа еиԥш, уи
<blockquote>еизганы ианиҵеит арҭ адыррақәа (ἱστορίης ἀπόδεξις — азҵаарақәа рыла иоуз адыррақәа ранҵара),
урҭ имҩаԥысуаз ахҭысқәа аамҭа цацыԥхьаӡа ирхамышҭразы,
насгьы аеллинцәеи аварварцәеи рус дуқәеи,
реибашьрақәа зыхҟьаз амзызқәеи еилкаамкәа иаанымхырц азы<ref>Геродот. История. / Пер. и прим. Г. А. Стратановского. Статья В. Г. Боруховича. (Серия «Памятники исторической мысли».) Л.: Наука, 1972. [http://ancientrome.ru/antlitr/t.htm?a=1269019585 Книга I. Клио] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150209032254/http://ancientrome.ru/antlitr/t.htm?a=1269019585 |date=2015-02-09 }}</ref>.</blockquote>
Аха аҭоурых аҿы [[научный метод|аҭҵаарадырратә методқәа]] рхархәара аусумҭа «[[История (Фукидид)|Пелопоннесстәи аибашьра аҭоурых]]» зҩыз [[Фукидид|Фукидид]] идырҳәалоит. Геродоти ахҭысқәа анцәа игәаԥхарала имҩаԥысуеит ҳәа изыԥхьаӡоз егьырҭ аҭоурыхҭҵааҩцәеи реиԥш акәымкәа, Фукидид аҭоурых ауаа ралхрақәеи рхымҩаԥгашьақәеи ирылҵшәаны дахәаԥшуан, ауаҩытәыҩсатә усқәа рҿы ауп амзызқәеи ахылҿиаақәеи рыԥшаара дахьашьҭаз<ref>{{книга |заглавие=Ancient Civilizations: The Near East and Mesoamerica |ссылка=https://archive.org/details/ancientcivilizat0000lamb_f5k0/page/5 |издательство=Benjamin-Cummings Publishing |год=1979 |страницы=5 |язык=en |автор=Lamberg-Karlovsky, C. C. and Jeremy A. Sabloff}}</ref>.
Ажәытәӡатәии абжьарашәышықәсатәи [[Китаи|Китаи]] иҟан рхатәы традициақәеи иҿиоу рҭоурыхтә ҭҵааратә методқәеи. Уаҟа апрофессионалтә ҭоурыхҿиарадырра ашьаҭа икит [[Сыма Цянь|Сыма Циан]] (145-86 ҳ.ԥ.ҟ.), «[[Ши цзи|Аҭоурыхтә нҵамҭақәа]]» равтор. Уи ишьҭрақәлаҩцәа ари аусумҭа аҭоурыхтә-биографиатә ҩымҭақәа рзы ҿырԥшыгас рхы иадырхәон.
[[Историография#Христианская историография|Ақьырсиантәи]], иара убас мраҭашәаратәи аҭоурыхҿиарадырраҿы анырра ду ҟаиҵеит [[Аврелий Августин|Аврелии Августин]]. XIX ашәышықәсанӡа аҭоурых еиҳарак Ҳазшаз ишьақәиргылаз аплан инақәыршәаны иҿион ҳәа ирԥхьаӡон. [[Гегель|Гегельгьы]] ари азнеишьа дықәныҟәон, аха уи идинтәым аҟазшьа аиҭон<ref name="graham-ch1"/>. Гегель ифилософиа аҟынтәи, ацәаҳәатә-ҭоурыхтә прогресс аидеиа [[марксизм|марксисттә]] ҭоурыхтә философиа иалалеит.
Арабтә ҭоурыхҭҵааҩ [[Ибн Хальдун|Ибн Хальдун]] [[1377|1377 шықәсазы]] аҭоурыхҭҵааҩцәа лассы-лассы иҟарҵоз агхақәа анализ рзиуан. Уи иазгәеиҭон ажәытәи аҿатәи ркультуратә еиԥшымзаарақәа, уи азы иаҭахуп ахыҵхырҭақәа азҿлымҳара рыҭара, ахәшьара рызҭо апринципқәа ралкаара, иара убас ииасхьоу ахҭысқәеи акультуреи рыҭҵаара. Ибн Хальдун аҭоурыхҭҵааҩцәа рыԥсымцқьарақәеи зегьы рыгәрагареи дрықәыӡбон<ref>[[Ибн Хальдун|Ibn Khaldun]], Franz Rosenthal, N. J. Dawood (1967), ''The Muqaddimah: An Introduction to History'', p. x, [[Princeton University Press]], ISBN 0-691-01754-9.</ref><ref name=Mowlana>H. Mowlana (2001). «Information in the Arab World», ''Cooperation South Journal'' '''1'''.</ref>. Иара иметод ацхыраара ҟанаҵеит аҳәынҭқарра, апропаганда, акоммуникациатә хархәагақәа, аԥсымыцқьарақәа аҭоурыхҿиарадырраҿы анырра шыҟарҵо аилкааразы<ref>Salahuddin Ahmed (1999). ''A Dictionary of Muslim Names''. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 1-85065-356-9.</ref>, убри аҟнытә Ибн Хальдун «арабтәи аҭоурыхҿиарадырра аб» ҳәа дыԥхьаӡоуп<ref name=Enan>{{cite book|title=Ibn Khaldun: His Life and Works|first=Muhammed Abdullah|last=Enan|publisher=[[The Other Press]]|year=2007|isbn=9839541536|page=v}}</ref><ref name=Akhtar>Dr. S. W. Akhtar (1997). «The Islamic Concept of Knowledge», ''Al-Tawhid: A Quarterly Journal of Islamic Thought & Culture'' '''12''' (3).</ref>.
Аҭоурыхҭҵаара аметодологиа аҿиараҿы анырра ду ҟазҵаз егьырҭ аҭоурыхҭҵааҩцәа рахьынтә рыӡбахә ҳәазар ҟалоит [[Ранке, Леопольд фон|Ранке]], [[Тревельян, Джордж Маколей|Тревелиан]], [[Бродель, Фернан|Бродель]], [[Блок, Марк|Блок]], [[Февр, Люсьен|Февр]], [[Фогель, Роберт|Фогель]]. [[Тревор-Ропер, Хью|Х.Тревор-Ропер]] еиԥш иҟоу авторцәа аҭоурых аҿы аҵаратә методологиа ахархәара иаҿагылон. Урҭ иазгәарҭон аҭоурых аилкааразы асахьашьара шаҭаху, убри аҟнытә аҭоурых аҭҵаарадырра акәымкәа, [[Аҟазара|аҟазара]] акәны иԥхьаӡатәуп ҳәа. Убас, [[Нольте, Эрнст|Ернст Нольте]], аклассикатә германтә философиатә традициа дықәныҟәаны, аҭоурых аидеиақәа рыҿиара аҳасабала дахәаԥшуан. Ҷыдала [[Хобсбаум, Эрик Джон Эрнест|Хобсбауми]] [[Дойчер, Исаак|Доичери]] русумҭақәа рыла мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы иаарԥшыз [[Марксизм|амарксисттә]] ҭоурыхҿиарадырра, [[Маркс, Карл|Карл Маркс]] ифилософиатә идеиақәа рышьақәырӷәӷәара хықәкы хадас иаман. Урҭ рҿагылаҩцәа, [[антикоммунизм|антикоммунисттә]] аҭоурыхҿиарадырра иадгылоз, иаҳҳәап, [[Пайпс, Ричард|Паипси]] [[Конквест, Роберт|Конквести]] амарксисттә иаҿагылоз аҭоурых аилыркаа аадырԥшуан. Иҟоуп иара убасгьы [[феминизм|афеминизм]] зныԥшуа инарҭбаау аҭоурыхҿиарадырра.
== Аҭоурыхтә аамҭахҵәахақәа ==
{{main|Аҭоурых аамҭеихшара}}
Аҭоурых еиуеиԥшым аамҭахҵәахақәа рыла ашара иалкаау зеиԥш идеиақәак рыклассификациазы ахархәара аиуеит<ref name="Marwick-p169">{{книга |заглавие=The Nature of History |ссылка=https://archive.org/details/natureofhistory0000marw |издательство=The Macmillian Press LTD |год=1970 |страницы=[https://archive.org/details/natureofhistory0000marw/page/169 169] |язык= |автор=Marwick, Arthur}}</ref>. Хаз игоу аамҭахҵәахақәа рыхьыӡқәеи рҳәаақәеи агеографиатә регионеи аамҭеихшара асистемеи ирхьыԥшызар алшоит. Еиҳараӡак ахьӡқәа ретроспективла ирыҭоуп, даҽакала иуҳәозар, ажәытәра ахәшьарақәа рсистема аадырԥшуеит анаҩстәи абиԥарақәа рпозициала, уи аҭҵааҩы анырра инаҭар алшоит, убри аҟнытә аамҭеихшараан иахәҭоу агәҽанызаара аарԥштәуп<ref name="Tosh-p168-169">{{книга |заглавие=The Pursuit of History |ссылка=https://archive.org/details/pursuitofhistory0000tosh/page/168 |издательство=[[Pearson Education|Pearson Education Limited]] |год=2006 |страницы=168—169 |язык= |автор=Tosh, John}}</ref>.
Аҭоурых («аҭоурыхтә аамҭахҵәаха») аклассикатә ҵакала иуҳәозар, [[Письменность|аҩыра]] [[История письменности|ацәырҵрала]] иалагоит.
[[Письменная история|Аҭоурых аҩыратә аамҭахҵәаха]] 5–5,5 нызқь шықәса раҟара аҵанакуеит, [[шумеры|ашумерцәа]] [[Клинопись|рсалҩыра]] ацәырҵра инаркны<ref>The Origin and Development of the Cuneiform System of Writing, Samuel Noah Kramer, ''Thirty Nine Firsts In Recorded History'', pp 381—383</ref><ref name=autogenerated3>[http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn WordNet Search — 3.0] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20050917065532/http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn |date=2005-09-17 }}, «History»</ref>.
Уи аамҭахҵәаха иаԥхьагылаз «[[Доисторический период|аҩыраҟалаанӡатәи аамҭахҵәаха]]» ҳәа иашьҭан.
== Аҭоурых аҟәшақәа ==
Хаз иҟоу атемақәеи ацәырҵрақәеи ҭырҵаауеит иҷыдоу аҭоурыхтә ҭҵаарадыррақәа:
* [[Военная история|Арратә ҭоурых]] — арбџьармчқәа рхылҵшьҭреи, рыргылареи, русурақәеи ирызку ҭҵаарадырроуп, [[Военная наука|арратә ҭҵаарадырра]] иахәҭакуп.
* [[История культуры|Акультура аҭоурых]] — аҭоурыхтә аамҭақәа, ажәларқәа, аиндивидцәа уҳәа егьырҭ аҭоурыхтә процессқәа ныҟәызго рдунеихәаԥшышьа иазку ҭҵаарадырроуп.
* [[История науки|Аҭҵаарадырра аҭоурых]] — аҭҵаарадырратә дыррақәеи, аполитикатәи азинтәи ҵарақәеи, афилософиа уҳәа уб.егь. рҭоурых ауп.
* [[История государства и права|Аҳәынҭқарреи азини рҭоурых]] — адунеи иқәынхо ажәларқәа еиуеиԥшым рҭоурыхтә аамҭақәа раан рҳәынҭқаррақәеи рзинқәеи рыҿиара азакәанеиуаршәақәа ҭнаҵаауеит.
* [[История политических и правовых учений|Аполитикатәи азинтәи ҵарақәа рҭоурых]] — еиуеиԥшым аҭоурыхтә аамҭақәа раан еиуеиԥшым ахәыцҩцәа аҳәынҭқарреи азакәани рҵакы, рхылҵшьҭра, рыҟазаара азҵаарақәа рзы ргәаанагарақәа рҷыдарақәа ҭҵаауеит.
* [[История религии|Адинхаҵара аҭоурых]] — адинхаҵарақәеи асакралтә культқәеи рцәырҵреи рыҿиареи, аҭыԥантәии адунеизегьтәии динхаҵарақәа реимадарақәеи рҷыдарақәеи рыҭҵаара ауп.
* [[История экономики|Аекономика аҭоурых]] — ауаҩы иеволиуциатә ҿиареи инхамҩатә усура анырреи ирыдҳәалоу ацәырҵрақәеи апроцессқәеи рыҭҵаара ауп.
== Ацхыраагӡатә ҭоурыхтә дисциплинақәа ==
{{main|Ацхыраагӡатә ҭоурыхтә дисциплинақәа}}
* [[Археография|Археографиа]] — аҩыратә хыҵхырҭақәа рҭыжьра атеориеи апрактикеи роуп.
* [[Археология|Археологиа]] — аматериалтә хыҵхырҭақәа рхархәарала ауаатәыҩса рҭоурыхтә ԥсҭазаара аҭҵаара ауп.
* [[Архивоведение|Архивҭҵаара]] — [[архив|архивқәа]] реидкылара, иара убас архивтә [[документ|документқәа]] рыҵәахреи рхархәареи ирыдҳәалоу азҵаарақәа рыҭҵаара ауп.
* [[Архонтология|Архонтологиа]] — аҳәынҭқарратә, адунеизегьтәи, аполитикатә, адинтә, иара убас егьырҭ ауаажәларратә еиҿкаарақәа рҿы [[Должность|амаҵураҭыԥқәа]] рҭоурых аҭҵаара ауп.
* [[Бонистика|Абонистика]] — [[Банкнота|ақьаадтә ԥаратә дыргақәа]] ркьыԥхьреи рҭыжьреи рҭоурых аҭҵаара ауп.
* [[Вексиллология|Авексиллологиа]] (абираҟҭҵаара) — [[Абираҟ|абираҟқәа]], [[Штандарт (знамя)|аштандартқәа]], [[вымпел|ахьынҷҳақәа]] уҳәа реиԥш иҟоу амаҭәарқәа рыҭҵаара ауп.
* [[Генеалогия|Агенеалогиа]] — ауаа [[Родство|рҭаацәаратә]] еизыҟазаашьақәа рыҭҵаара ауп.
* [[Генетическая генеалогия|Агенетикатә генеалогиа]] — [[генетика|агенетикатә]] методқәа рхархәарала аҭаацәаратә еизыҟазаашьақәа рыҭҵаара ауп.
* [[Геральдика|Агеральдика]] (агербҭҵаара) — [[герб|агербқәеи]], урҭ рхархәара атрадициеи апрактикеи рыҭҵаара ауп.
* [[Дипломатика|Адипломатика]] — аҭоурыхтә [[Акт (документация)|актқәа]] (азиндырратә документқәа) рыҭҵаара ауп.
* [[Документоведение|Ақьаадҭҵаара]] — ақьаадқәеи ақьаадтә-коммуникациатә усмҩаԥгатәқәеи ирызку акомплексттә ҭҵаарадырроуп, аҭоурыхтәи, ҳаамҭазтәи, апрогностикатәи планқәа рҿы ақьаадтә [[Информация|информациа]] ахыҵхырҭақәа ауаажәларраҿы раԥҵареи, рыларҵәареи, рхархәареи апроцессқәа рыҭҵаара ауп.
* [[Историческая география|Аҭоурыхтә географиа]] — аҭоурыхи [[География|агеографиеи]] рҳәааҿы иҟоу ҭҵаарадырроуп.
* [[Историческая демография|Аҭоурыхтә демографиа]] — ауаатәыҩса [[Демография|рдемографиатә]] ҭоурых аҭҵаара ауп.
* [[Историческая информатика|Аҭоурыхтә информатика]] — аҭоурыхтә процесс аҭҵаареи, аҭоурыхтә ҭҵаарақәа ркьыԥхьреи, аҭоурыхтә дисциплинақәа рырҵареи, иара убас архивтәи амузеитәи усурақәеи рҿы [[Информационные технологии|аинформациатә технологиақәа]] рхархәаразы алшарақәа рыҭҵаара ауп.
* [[Историческая метрология|Аҭоурыхтә метрологиа]] — ажәытәан ахархәара змаз ашәага-загақәа — аура, аҵакыра, амҽхак, акапан — рҭоурыхтә ҿиараҿы рыҭҵаара ауп.
* [[Источниковедение|Ахыҵхырҭаҭҵаара]] — [[Исторические источники|аҭоурыхтә хыҵхырҭақәа]] рыҭҵаара ауп.
* [[Кодикология|Акодикологиа]] — [[Рукопись|анапылаҩыратә]] шәҟәқәа рыҭҵаара ауп.
* [[Нумизматика|Анумизматика]] — [[Монета|аԥараҿырпқәа]] рҭыжьреи аԥаратә хархәарақәеи рҭоурых аҭҵаара ауп.
* [[Ономастика|Аономастика]] — [[Имя собственное|ахатәы хьыӡқәеи]] урҭ рхылҵшьҭреи ҭызҵаауа аҭоурых-[[Лингвистика|лингвистикатә]] дисциплиноуп; ҷыдала аҭоурыхтә [[антропонимика|антропонимикоуп]].
* [[Палеография|Апалеографиа]] — [[Письменность|аҩыра]] аҭоурых, уи аграфикатә формақәа рыҿиара, иара убас ажәытәӡатәи аҩыра абаҟақәа рыҭҵаара аҭоурых ауп.
* [[Папирология|Апапирологиа]] — [[Мсыр|Мысра]] иҟоу [[папирус|апапирусқәа]] ирну атекстқәа рыҭҵаара ауп.
* [[Сфрагистика|Асфрагистика]] — [[Удостоверяющая печать|амҳәырқәеи]], еиуеиԥшым амаҭәахәқәа рҿы урҭ рсахьақәеи рыҭҵаара ауп.
* [[Транснациональная история|Атранснационалтә ҭоурых]] — амилаҭтә культурақәа зегьы ирзеиԥшу азакәанеизшәарақәеи, иара убас урҭ реимадарақәеи реимакқәеи рыҭҵаара ауп. Арҭ апроцессқәа хаз игоу аҳәынҭқаррақәа русура, амилаҭтә интересқәа, ма аџьармыкьақәа иузрыдкылом.
* [[Фалеристика|Афалеристика]] — [[Награда|анашьамҭатә]] дыргақәа рыҭҵаара ауп.
* [[Хронология|Ахронологиа]] — аҭоурыхтә хҭысқәа аамҭала реишьҭагылашьа аҭҵаара, мамзаргьы [[Аамҭа|аамҭа]] ашәара иазку аҭҵаарадырра ауп.
* [[Эортология|Аеортологиа]] — [[Христианские праздники|ауахәаматә ныҳәақәа]] рыҭҵаара ауп.
* [[Эпиграфика|Аепиграфика]] — икьакьоу амаҭәарқәа (ахаҳә, акерамика, аметалл уҳәа) ирну аҩырақәа рыҭҵаара ауп.
== Аҭоурых иадҳәалоу адисциплинақәа ==
* [[Антропологиа|Антропологиа]] — ауаҩытәыҩсеи, уи адунеии иареи реизыҟазаашьақәа рыҭҵаара ауп.
* [[Гендерная история|Агендертә ҭоурых]] — асоциалтә еиҿкаара ихадоу аспектқәа иреиуоу ахацәеи аҳәсеи рыԥсҭазаашьа аимадара аҭоурых ауп.
* [[Социальная антропология|Асоциалтә антропологиа]] / [[Культурная антропология|Акультуратә антропологиа]] —
акультура иазку ҭҵаарадырроуп. Уи иаҵоит аҭоурых аҿиара аетапқәа зегьы рҿы аматериалтә обиектқәа, аидеиақәа, аидеалқәа, адунеихәаԥшышьақәа, ахымҩаԥгашьа анормақәа рыхкырацәара.
* [[Культурология|Акультурологиа]] — акультуреи уи аҿиара иазеиԥшу азакәанеизшәарақәеи ҭызҵаауа ҭҵаарадырроуп.
* [[Краеведение|Атәылаҿацәҭҵаара]] — архитектура, абиологиа, агеографиа, аҭоурых, акультура, алитература, амедицина, адинхаҵарақәа, ахатәнапхгара, ақыҭанхамҩа, аспорт, атопонимика, афортификациа, иалкаау арегион аекологиа рыҭҵаара ауп.
* [[Психоистория|Апсихоҭоурых]] — ажәытәан ауаа рхымҩаԥгашьа апсихологиатә мотивациа аҭҵаара ауп.
* [[Этнология|Аетнологиеи]] [[этнография|аетнографиеи]] — ажәларқәеи аетникатә гәыԥқәеи, урҭ рхылҵшьҭрақәа, ркультуреи рхымҩаԥгашьеи рыҭҵаара ауп (аҩ-дисциплинак рмаҭәар аилкаара, иара убас асоциокультуратә антропологиеи дареи реимадара еимактәны иаанхоит).
* [[Публичная история|Ауаажәларратә ҭоурых]] — ауаажәларратә сфераҿы аҭоурых аҟазаареи аҭоурыхтә дыррақәа раарԥшразы амассатә практикақәеи рыҭҵаара ауп.
== Еиду адисциплинақәа ==
* Аҭоурыхтә психологиа — аҭоурыхи [[Психология|апсихологиеи]] реимадараҿы иҟоу ҭҵаарадырроуп.
* [[Историческая социология|Аҭоурыхтә социологиа]].
* [[Социальная история|Асоциалтә ҭоурых]] — аполитикатә хҭысқәа рҿы мацара акәымкәа, ауаажәларрақәа рҿы асоциалтә ԥсҭазаара азеиԥш модельқәа реиҭакрақәа еиҳа хшыҩзышьҭра азҭо аҭоурыхҿарадырреи аҭоурыхтә анализи роуп.
* [[Историческая информатика|Аҭоурыхтә информатика]]
== Аҭоурыхтә хәшьарақәа ==
XX ашәышықәса инаркны Мраҭашәаратәи аҭоурыхҭҵааҩцәа хҭысқәак «аҭоурыхтә хәшьарақәа» рыҭара мап ацәыркуеит<ref name="Curran2000p413">Curran, Vivian Grosswald (2000) ''Herder and the Holocaust: A Debate About Difference and Determinism in the Context of Comparative Law'' in F.C. DeCoste, Bernard Schwartz (eds.) ''Holocaust's Ghost: Writings on Art, Politics, Law and Education'' [https://books.google.com/books?id=lLnBSq7YP0gC&pg=PA413&lpg=PA413 pp. 413–415] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150912190241/https://books.google.com/books?id=lLnBSq7YP0gC&pg=PA413&lpg=PA413 |date=2015-09-12 }}</ref>. Аҭоурыхтә гәаанагарақәеи, аилыркаарақәеи, ахәшьарақәеи [[Судебное решение|аӡбаратә қәҵарақәа]] иреиԥшӡам, урҭ еиуеиԥшым атәылақәа рҿы иҟоу [[Коллективная память|аколлективтә гәалашәареи]] аполитикатә кониунктуреи ирыдҳәалоуп<ref name="Curran2000p415">Curran, Vivian Grosswald (2000) ''Herder and the Holocaust: A Debate About Difference and Determinism in the Context of Comparative Law'' in F.C. DeCoste, Bernard Schwartz (eds.) ''Holocaust's Ghost: Writings on Art, Politics, Law and Education'' [https://books.google.com/books?id=lLnBSq7YP0gC&pg=PA415&lpg=PA415 p. 415] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150912184555/https://books.google.com/books?id=lLnBSq7YP0gC&pg=PA415&lpg=PA415 |date=2015-09-12 }}</ref>. Иаҳҳәап, XX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы Германиа зҵаара ӷәӷәаны иқәгылан «афашизм аиааира». Анацисттә жәытәра доуҳала ацәцара аҵарауаа, иара убас ауаажәларра рыбжьара акыр ажәашықәсақәа рыҩныҵҟа аимак-аиҿак аман. 1990-тәи ашықәсқәа рзы ауп аиқәшаҳаҭра аныҟала, [[Берлинская стена|Берлинтәи аҭӡы]] анкаҳа ашьҭахь, Германиа аидкылара азҵаарақәа зегьы ианраԥхьагыла<ref name="savelpolet">[[Савельева, Ирина Максимовна|''Савельева И. М.'']], [[Полетаев, Андрей Владимирович|''Полетаев А. В.'']] [https://fdp.hse.ru/data/648/531/1240/SP_txtb2.pdf Теория исторического знания] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20211023013855/https://fdp.hse.ru/data/648/531/1240/SP_txtb2.pdf |date=2021-10-23 }}. Учебное пособие. – СПб.: Алетейя, 2007. — 523 с. — ISBN 978-5-91419-059-7</ref>.
== Амцҭоурых ==
{{main|Амцҭоурых}}
Амцҭоурых — аҭҵаарадырра иашьҭоу, аха аҭҵаарадырра иацәыхароу аҭоурыхтә тематика аидеиақәеи аконцепциақәеи, ажәытәра хаҭалатәи ма аполитикатә хықәкқәа рзы «ахҩылаара» ауп.
Ахархәара рымоуп еиуеиԥшым аманипулиациатә маанақәеи алогикатә гхақәеи, [[выборочное представление фактов|афактқәа иналк-аалкааны раарԥшра]]гьы уахь иналаҵаны. Автор ихы иаирхәар илшоит амассақәа рҭоурыхтә дыррақәа рыԥсыҽра. Еиҳарак уи ҷыдалатәи агәҭакы амаӡамкәа, «машәырла»
иаԥҵахоит, насгьы цәырҵрак аҳасабала амҽхак ду амоуп.
Иаԥҵахар ҟалоит ''аҭоурых аинструменталтә знеишьа'' аҳәаақәа ирҭагӡаны, уи ажәытә аамҭа иамоу аҵак ду мап ацәкны, иахьатәи аамҭа аинтересқәа иақәыршәахоит. Автор, шамахамзар, хықәкыс имоу аҭоурых «аԥсахра» акәӡам, ахьӡ аиуреи абеиахареи роуп дзышьҭо. Иара убасгьы мотивациас иҟалар алшоит амчразы ақәԥара. Лассы-лассы [[теория заговора|ачарҳәаратә теориақәа]] ирыдҳәалоуп.
Еизааигәоу, еидҳәалоу еилкаарақәоуп [[псевдоархеология|апсевдоархеологиеи]] [[псевдолингвистика|апсевдолингвистикеи]]. Амцҭоурых амаанақәа ируакуп [[фальсификация исторических источников|аҭоурыхтә хыҵхырҭақәа реицакра]].
== Шәахә. иара уб. ==
* Аҭоурыхҭҵааҩцәа рсиа
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist|2}}
== Алитература ==
* {{БРЭ |том=12|страницы=130 |год=2008 |ref=БРЭ|статья=История |ссылка=https://old.bigenc.ru/domestic_history/text/2025855 |архив=https://web.archive.org/web/20230103225119/https://bigenc.ru/domestic_history/text/2025855 |архив дата=2023-01-03 }}
* ''[[Топоров, Владимир Николаевич|В. H. Топоров]].'' [http://cult-lib.ru/doc/dictionary/myths-of-the-world/articles/48/istoriya-i-mify.htm История и мифы] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20250405091312/http://cult-lib.ru/doc/dictionary/myths-of-the-world/articles/48/istoriya-i-mify.htm |date=2025-04-05 }} // Мифы народов мира. Энциклопедия / Гл. ред. С. А. Токарев. — М.: Советская энциклопедия, 1987. — Т. 1.
* {{книга
|автор = [[Блок, Марк|Блок М.]]
|часть =
|заглавие = Апология истории или ремесло историка
|оригинал =
|ссылка = http://historic.ru/books/item/f00/s00/z0000028/index.shtml
|ответственный =
|издание = 2-е изд
|место = М.
|издательство = [[Наука (издательство)|Наука]]
|год = 1986
|том =
|страницы =
|страниц = 254
|серия = Памятники исторической мысли
|isbn =
|тираж =
}}
* {{статья
|автор = ''[[Гуревич, Арон Яковлевич|Гуревич А. Я.]]''
|заглавие = Историк конца XX века в поисках метода
|оригинал =
|ссылка =https://www.elibrary.ru/item.asp?id=20141777
|издание = Одиссей: Человек в истории
|тип = журнал
|место = М.
|год = 1996
|том =
|номер =
|страницы =5–10
|Гуревич
}}
* {{книга |автор=[[Каменский, Александр Борисович|Каменский А. Б.]] |часть=К вопросу о становлении русской исторической науки |ссылка часть=http://ebookiriran.ru/index.php?view=article§ion=9&id=353 |заглавие=Исследования по источниковедению истории России (до 1917 г.). К 80-летию члена-корреспондента РАН [[Буганов, Виктор Иванович|В. И. Буганова]]. Сборник статей / редкол.: [[Рогожин, Николай Михайлович|Н. М. Рогожин]] (отв. ред.), Д. В. Лисейцев, А. В. Топычканов, И. А. Устинова |место=М.: Российская политическая энциклопедия (РОССПЭН) |год=2012 |страницы=276—289 |страниц=415 |ref=Каменский}}
* {{книга|автор=[[Кобрин, Владимир Борисович|Кобрин В. Б.]]|заглавие=Кому ты опасен, историк?|ссылка=http://vivovoco.astronet.ru/VV/BOOKS/DANGER/CONTENT.HTM|ответственный=|издание=|место=М.|издательство=Московский рабочий|год=1992|том=|страницы=|страниц=|серия=|isbn=|isbn2=}}
* {{книга |автор=[[Савельева, Ирина Максимовна|Савельева И. М.]], [[Полетаев, Андрей Владимирович|Полетаев А. В.]] |заглавие=Знание о прошлом: теория и история |место=СПб. |год=2003 |том=1: Конструирование прошлого |ref=Савельева, Полетаев}}
* {{книга |автор=[[Савельева, Ирина Максимовна|Савельева И. М.]], [[Полетаев, Андрей Владимирович|Полетаев А. В.]] |заглавие=Социальные представления о прошлом, или знают ли американцы историю |место=М. |год=2008 |ref=Савельева, Полетаев}}
* {{книга
|автор = [[Тойнби, Арнольд|Тойнби А.]]
|часть =
|заглавие = Постижение истории
|оригинал =
|ссылка = http://orel.rsl.ru/nettext/foreign/toinby/Toynbee000.html
|ответственный =
|издание =
|место = М.
|издательство = [[Прогресс (издательство)|Прогресс]]
|год = 1990
|том =
|страницы =
|страниц =
|серия =
|isbn =
|тираж =
}}
* ''Гарскова И. М.'' Историческая информатика. Эволюция междисциплинарного направления". СПб.: Алетейя, 2018. — 408 с.
* ''[[Ковальченко, Иван Дмитриевич|Ковальченко И. Д.]]'' Методы исторического исследования. — М.: [[Наука (издательство)|Наука]], 1987. — 452 с.
* ''[[Лаппо-Данилевский, Александр Сергеевич|Лаппо-Данилевский, А. С.]]'' Методология истории в 2 частях. Часть 2. Методы исторического изучения / А. С. Лаппо-Данилевский. — М.: Издательство Юрайт, 2019. — 315 с.
* ''Тош Дж.'' Стремление к истине. Как овладеть мастерством историка. — М.: Весь мир, 2000. — 296 с
* ''[[Февр, Люсьен|Февр Люсьен]].'' Бои за историю / Люсьен Февр; пер. А. А. Бобовича, М. А. Бобовича и Ю. Н. Стефанова; ст. А. Я. Гуревича; коммент. Д. Э. Харитоновича; [АН СССР]. — М.: Наука, 1991. — 629 с.
* ''[[Чернобаев, Анатолий Александрович|Чернобаев А. А.]]'' Историки России XX века: Биобиблиографический словарь: в 2 томах / Автор-сост. А. А. Чернобаев; ред. В. А. Динес. — Саратов: Саратовский государственный социально-экономический университет, 2005. — 570 + 608 с. — ISBN 5-8730-9438-1.
* {{книга |автор=[[Арнольд, Джон (историк)|Arnold, John H.]] |заглавие=History: A Very Short Introduction |ссылка=https://archive.org/details/historyveryshort00arno_0 |место=New York |издательство=[[Oxford University Press]] |год=2000 |isbn=019285352X |язык=en |ref=Arnold}}
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
{{DEFAULTSORT:ҭоурых}}
[[Акатегориа:Аҭоурых| ]]
[[Акатегориа:Агуманитартә ҭҵаарадыррақәа]]
6pp1j3kvpo0z9akelhhxss7933cloyr
Гомер
0
55375
172820
172788
2026-08-31T00:55:23Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172820
wikitext
text/x-wiki
{{Акарточка ашәҟәыҩҩы
| ахьӡ = Гомер
| ахатәы хьӡы = Ὅμηρος
| афото = Homeros MFA Munich 51.jpg
| ахҵара = Гомер ибиуст [[Музей копий классической скульптуры|аклассикатә скульптура акопиақәа рмузеи]] аҟны, [[Мюнхен|Миунхен]]
| аира аҭыԥ = ''иӡбам'': [[Саламин|Саламин]], [[Колофон (город)|Колофон]], [[Смирна|Смирна]], [[Афины|Афины]], [[Аргос|Аргос]], [[Родос|Родос]], иара убас [[Иос|Иос]].
| аԥсра аҭыԥ = [[Иос|Иос]] адгьылбжьаха
| аусура = апоет, иныҟәаҩу ашәаҳәаҩ-аед, ааӡаҩ.
| апериод =
| magnum_opus = «Илиада», «Одиссеиа»
| ажанр = [[героический эпос|Афырхаҵаратә епос]]
| абызшәақәа = [[Древнегреческий язык|Ажәытәбырзен бызшәа]]
| атәылауаҩра =
}}
'''Гомер''' ({{lang-grc|Ὅμηρος}}) — еицырдыруа [[Древняя Греция|ажәытәбырзен]] [[Апоет|поет]]-[[Сказительство|ажәабжьҳәаҩы]], [[Аепос|аепикатә]] поемақәа «[[Илиада]]» (европатәи алитература реиҳа ижәытәӡоу абаҟа<ref>{{книга |заглавие=Le monde d'Homère |издательство=Perrin |год=2000 |страницы=19 |язык= |автор=Vidal-Naquet, Pierre}}</ref>) иара убас «[[Одиссея|Одиссеиа]]» раԥҵаҩы. Иԥсҭазаара [[VIII век до н. э.|ҳ. ҟ. VIII—VII-тәи ашәышықәсақәа]] рахь иаҵанакуеит (зны-зынла [[IX в. до н. э.|ҳ.ҟ. IX-тәи ашәышықәсахь]]<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=https://www.britannica.com/biography/Homer-Greek-poet |title=Homer {{!}} Biography, Poems, & Facts {{!}} Britannica<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2022-06-16 |archive-date=2022-06-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220616140944/https://www.britannica.com/biography/Homer-Greek-poet |url-status=live }}</ref>)<ref name="автоссылка2">{{Cite web |url=https://www.krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/religiya/GOMER.html |title=ГОМЕР {{!}} Энциклопедия Кругосвет<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2022-06-16 |archive-date=2022-03-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220328202707/https://www.krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/religiya/GOMER.html |url-status=live }}</ref>, аха иара иҭоурыхтә ҟазшьа уажәгьы ҩашьарада иҟам<ref name="автоссылка1" /><ref>{{БРЭ|ссылка=https://old.bigenc.ru/literature/text/2368659|статья=ГОМЕР <!-- Заголовок добавлен ботом -->|том=7|страницы=378-379|архив=https://web.archive.org/web/20220615152745/https://bigenc.ru/literature/text/2368659|архив дата=2022-06-15}}</ref>.
Иҟалап уи [[аэд|даедызҭгьы]] (аклассикатә [[Бырзентәыла|Бырзентәыла]] [[Эпос (род литературы)|аепикатә]] [[Поэма|поемақәа]] рынагӡаҩы).
Иԥшааз ажәытә бырзентә литературатә [[Апапирус|папирусқәа]] рызбжак раҟара Гомер иҩымҭақәа рцыԥҵәахақәа роуп<ref>{{книга |заглавие=The World of Odysseus |ссылка=https://archive.org/details/worldofodysseus0000finl_x7g8 |издательство=[[The New York Review of Books]] |место=New York |год=2002 |страницы=[https://archive.org/details/worldofodysseus0000finl_x7g8/page/11 11]—2 |isbn=978-1-59017-017-5 |язык= |автор=Finley, Moses}}; Finley’s figures are based upon the corpus of literary papyri published before 1963.</ref>. [[Платон|Платон]] Гомер [[Эллины|аеллинцәа]] раԥхьатәи рааӡаҩ ҳәа изиҳәон<ref>{{БРЭ|ссылка=https://old.bigenc.ru/world_history/text/2378423|статья=ГРЕЦИЯ ДРЕВНЯЯ <!-- Заголовок добавлен ботом -->|том=7|страницы=705-729|архив=https://web.archive.org/web/20220404163744/https://bigenc.ru/world_history/text/2378423|архив дата=2022-04-04}}</ref>.
== Анысымҩа ==
[[Файл:Martynov Dacha Stroganova Homer Tomb 1812.jpg|thumb|300px|[[Санкт-Петербург|Санкт-Петербург]], [[Строгановская дача|Строганов идача]] абаҳчаҿы иҟоу «Гомер ижырҭа». [[Мартынов, Андрей Ефимович|А. Е. Мартынов]], 1813 шықәса]]
Гомер иԥсҭазаареи ихаҭареи ирызкны ҩашьарада акгьы еилкаам<ref name="автоссылка2" /><ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://bse2.ru/book_view.jsp?idn=030278&page=22&format=djvu |title=Введенский Б. А. . Большая советская энциклопедия Том 12 — Большая Советская Энциклопедия Второе издание<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2014-03-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319163345/http://bse2.ru/book_view.jsp?idn=030278&page=22&format=djvu |archive-date=2014-03-19 |url-status=dead }}</ref>.
Аха еилкаауп, «[[Илиада|Илиадеи]]» «[[Одиссея|Одиссеиеи]]» рҿы зыӡбахә ҳәоу ахҭысқәа акырӡа рышьҭахь ишаԥҵаз, аха урҭ рыҟазаара ииашаны иананҵаз [[VI век до н. э.|ҳ. ҟ. VI-тәи ашәышықәсанӡа]]. Иахьатәи аҭҵаарадырра Гомер иԥсҭазаара аҭыԥ ахьанаҭо ахронологиатә аамҭа ҳ. ҟ. VIII-тәи ашәышықәса ауп. Егьырҭ ажәытә хыҵхырҭақәа ирҳәоит уи [[Троянская война|Троиатәи аибашьраан]] дынхон ҳәа<ref>{{статья |заглавие=The Invention of Homer |место=[[Кембридж|Cambridge]] |страницы=98—101 |язык= |автор=Graziosi, Barbara |год=2002}}</ref>. Иахьазы иҟоуп аира арыцхәқәеи урҭ рзы ашьақәырӷәӷәарақәеи (иаҳҳәап, [[Мартин Личфилд Уэст|Мартин Личфилд Уест]] ари арыцхә шәышықәсабжак ала еиҵеитәуан — ҳ.ҟ. аабатәи ашәышықәса анҵәамҭантәи абыжьбатәи ашәышықәса аҟынӡа<ref>{{Cite web |url=https://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/11753589/Professor-Martin-West-OM.html |title=Search Icon<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2023-05-18 |archive-date=2023-05-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230518132021/https://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/11753589/Professor-Martin-West-OM.html |url-status=live }}</ref>).
Гомер дахьиз аҭыԥ еилкаам. [[Авл Геллий|Гелли]] иепиграмма инақәыршәаны, антикатәи атрадициаҿы быжь-қалақьк иԥсадгьыл ҳәа ахьӡҵара азин иазықәԥон: [[Смирна|Смирна]], [[Хиос (город)|Хиос]], [[Колофон (город)|Колофон]], [[Саламин|Саламин]], [[Родос (город)|Родос]], [[Аргос (город)|Аргос]], [[Афины|Афины]], насгьы ари епиграмма авариациақәа [[Кима|Кима]], [[Пилос|Пилос]], [[Итака|Итака]] ахьӡқәагьы рҳәоит<ref name=rskd/><ref>Анпеткова-Шарова Г. Г., Дуров В. С. Античная литература. Ч. I: Греция. — СПб.: Филологический факультет СПбГУ, 2004. — Т. I. — С. 63. — ISBN 5-8465-0191-5.</ref><ref name=autogenerated1 />. [[Геродот|Псеудо-Геродот]] ашәҟәы аҿы, [[Павсаний (географ)|Павсани]] «Еллада ахҳәаа» ҳәа зыӡбахә ҳәоу ашәҟәы аҿы ишырҳәаз ала, Гомер дыԥсит [[Киклады|Кикладтәи]] архипелаг аҿы иҟоу адгьылбжьаха [[Иос|Иос]] аҟны (уажәы дим [[Бырзентәыла|Абырзен Ремпублика]] аперифериатә еилазаара иаҵанакуеит). Иҟалап, «Илиадеи» «Одиссеиеи» ҩызҭгьы Бырзентәыла азиахәыҷтәи аԥшаҳәаҿы, [[ионийцы|Иониатәи ажәларқәа]] ахьынхоз, мамзаргьы ааигәа иҟаз адгьылбжьахақәа руак аҟны. Аха Гомер идиалект ииашоу адыррақәа аанагаӡом, избанзар уи ажәытә бырзен бызшәа иониатәии еолиатәии адиалектқәа реилаҵа ауп. Иҟоуп агәаанагара, иара идиалект Гомер диаанӡагьы акыршықәса раԥхьа ишьақәгылахьаз апоетикатә [[койнэ|коине]] аформақәа ируакуп ҳәа. Аҭҵааҩы Андреи Александр-иԥа Пустогаров игәаанагарала, «Илиада» зҩыз троиатәи ауаҩы иоуп. Уаҟа Троиа аҳра ҭынхас иамаз [[Гектор|Гектор]] иеибашьрақәеи иԥсреи рыӡбахә атәы ҳәоуп. Ашәҟәы алагоит Гектор дызлахәыз аибашьра аҽазыҟаҵарала, насгьы иԥсреи иԥсыжреи рыла ихыркәшоуп. Ахеиаа рыӡбахә лассы-лассы аирониа аҵоуп, троиаа ракәзар — ифырхацәа ҳаракқәоуп. Троиатәи аибашьра егьырҭ ахҭысқәа зегьы хыркәшарада иаанхоит<ref>{{Cite web |url=https://www.peremeny.ru/blog/25632 |title=Андрей Пустогаров. «Илиаду» написал троянец, или Краткая история греков. |archive-date=2025-11-11 |access-date=2026-01-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20251111173228/https://www.peremeny.ru/blog/25632 |url-status=live }}</ref>.
Ишаԥу еиԥш Гомер [[Слепой|длашәны]] даадырԥшуеит. Еиҳаракгьы иҟалап ари ахшыҩҵак иԥсҭазааратә фактқәа ирхылҿиаауа акәымкәа, антикатәи анысымҩа ажанр азы иҟазшьарбагоу реконструкциазар<ref name=autogenerated1 />. Ахьӡ «Гомер», уи аԥхьара версиак ала, ҵакыс иамоуп «илашәу» (ὁ μῆ ὁρῶν) ҳәа<ref name=rskd/>. Аԥааимбаражәатәи апоетикатәи абаҩхатәрақәа еидызкылоз антикатә логика инақәыршәаны, Гомер илашәра иазку агәаанагара аҵабырг цәгьала иазааигәаны уаҩ илахь иааиуан. Уи адагьы, ашәаҳәаҩ [[Демодок|Демодок]] «Одиссеиаҿы» даниз инаркны длашәуп<ref>Одиссея VIII, 63 сл.</ref>, уигьы [[автобиография|автобиографиатә]] ҟазшьа амоуп ҳәа угәы иаанагар алшоит.
Иҟоуп Гомери [[Гесиод|Гесиоди]] рыбжьара иҟалаз апоезиатә еицлабра иазку алегенда, уи зыӡбахә ҳәоу аусумҭа «Гомери Гесиоди реицлабра» [[III век до н. э.|III-тәи ашәышықәса ҳ. ҟ.]] аасҭа еиҳа ихьшәаны акәымкәа, аҭҵааҩцәа аӡәырҩы излазгәарҭо ала — акырӡа заагьы иаԥҵан<ref>Тронский И. М. История античной литературы М., 1983. С. 66.</ref>. Апоетцәа [[Эвбея|Евбеи]] адгьылбжьахаҿы иԥсыз Амфидем иаҳаҭыр азы ахәмаррақәа рҿы еиқәшәеит ҳәа рҳәоит, насгьы доусы иреиӷьыз ражәеинраалақәа ирыԥхьон. Аицлабраҿы ӡбаҩыс иҟаз аҳ Панед аиааира Гесиод ииҭеит, избанзар иара аибашьреи ашьрақәеи рахь акәымкәа, ақәаарыхреи аҭынчреи рахь ааԥхьара ҟаиҵоит. Убри аамҭазы, ауаа Гомер еиҳа идгылоит.
Илиадеи Одиссеии рыдагьы, аԥҵамҭақәа жәпакы Гомер идырҳәалоит, ҳәарада, аамҭала кырӡа уи ашьҭахь иаԥҵаз: «[[гомеровы гимны|Гомер ихьыӡрашәақәа]]» (ҳ.ҟ. VII—V-тәи ашәышықәсақәа, Гомер иҩымҭақәа реиԥш абырзен поезиа ижәытәӡоу ҿырԥштәқәаны иԥхьаӡоуп), акомиктә поема «Маргит» уҳәа убас иҵегьы.<ref name="rskd">Реальный словарь классических древностей / под ред. Ф. Любкера. — СПб., 1885. — Ст. «Homerus».</ref> Византиаа ҩажәаҟа поема ([[Киклики|ациклтәқәагьы]] уахь иналаҵаны) равторра Гомер идырҳәалоит, уи атәы ҳҳәар ҳалшоит, иаҳҳәап, [[Гермониак Константин|Константин Гермониак]] иҟаиҵаз Илиада апоетикатә еиҭаҟаҵара ҳахәаԥшны<ref>{{Книга|ссылка=https://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=/metadata/9/7/5/metadata-314-0000000.tkl&do=146452_05.pdf&lang=en&pageno=1&pagestart=1&width=406.32%20pts&height=654.72%20pts&maxpage=498|автор=Constantin Hermoniacos|заглавие=La guerre de Troie|ответственный=ed. Émile Legrand|год=1890|место=Paris|издательство=J. Maisonneuve, libraire-editeur|страницы=|страниц=|isbn=|archive-date=2021-08-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20210819000023/https://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=%2Fmetadata%2F9%2F7%2F5%2Fmetadata-314-0000000.tkl&do=146452_05.pdf&lang=en&pageno=1&pagestart=1&width=406.32%20pts&height=654.72%20pts&maxpage=498}}</ref>.
Ахьӡ «Гомер» аҵакы (раԥхьаӡакәны иуԥылоит ҳ.ҟ. VII-тәи ашәышықәсазы, [[Каллин|Ефестәи Каллин]] «[[Фиваида (эпос)|Фиваида]]» зҩыз ҳәа ихьӡ аниҳәо) антикатә аамҭахгьы аилыркаара рҽазыршәахьан, иҟан аҵакы авариантқәа «абаандаҩы» (Гесихи), «иашьҭанеиуа» ([[Аристотель|Аристотель]]) мамзаргьы «алашә»<ref name=rskd/><ref>P. Chantraine, ''Dictionnaire étymologique de la langue grecque,'' Klincksieck, Paris, 1968, vol. 2 (3-4) p. 797 ''ad loc.''</ref><ref>H.G. Liddell, R. Scott, ''A Greek-English Lexicon'', rev. ed. Sir Henry Stuart-Jones, Clarendon Press, Oxford, 1968 ''ad loc''.</ref><ref>Pseudo-Herodotus, ''Vita Homeri''1.3 in Thomas W. Allen, ''Homeri Opera'', Tomus V,(1912) 1946 p. 194. Cf. [[Lycophron]], ''Alexandra,'' l.422</ref> ([[Эфор Кимский|Кимтәи Ефор]]), «аха абарҭ авариантқәа зегьы, иахьатәи ажәалагалақәа — уи „аиқәыршәаҩ“ мамзаргьы „аккомпаниатор“ ҳәа аҵакы аҭара — реиԥш, рыгәра угартә иҟам. <…> Ари ажәа Иониатәи аформаҿы Ομηρος — шамахамзар ииашаҵәҟьаны хатәы хьӡуп»<ref name=autogenerated1 /><ref>Боура С. М. Героическая поэзия / пер. с англ. — М.: Новое литературное обозрение, 2002. — С. 547.</ref>.
«Гомер иҳаҭгәын» Санкт-Петербургҟа иааигеит аурыс флот афцар М. Домашнев, уи 1770 шықәсазы Егеиатәи архипелаг адгьылбжьахақәа руак аҿы имҩаԥысуаз, [[Русско-турецкая война (1768—1774)|1768—1774 шықәсқәа рзтәи Аурыс-Ҭырқәа еибашьра]] аан аграф [[Орлов, Алексей Григорьевич|Алексеи Григори-иԥа Орлов-Чесменски]] инапхгара аҵаҟа имҩаԥысуаз [[Первая Архипелагская экспедиция|Актәи архипелагтә експедициа]] аан иԥшааит. Асаркофаг аграф [[Строганов, Александр Сергеевич|Александр Сергеи-иԥа Строганов]] итәхеит, [[Строгановская дача|Строганов идача]] апарк аҿы иқәыргылахеит. Анаҩс аграф даара игәы иахәеит Гомер иҳаҭгәын иазку алегенда Санкт-Петербург иахьалаҵәаз<ref>{{Cite web |url=https://www.ntv.ru/novosti/122128/ |title=Петербургские мифы о саркофаге Гомера. |access-date=2025-01-19 |archive-date=2025-01-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250119114056/https://www.ntv.ru/novosti/122128/ |url-status=live }}</ref>. Иахьазы уи [[Ермитаж|Аҳәынҭқарратә Ермитаж]] аколлекциаҿы иҟоуп. Строганов исаркофаг аԥхьатәи аҭӡамц аҿы иану асахьақәа шамахамзар зегьы [[Мирмекийский саркофаг|Мирмекиатәи асаркофаг]] аԥхьатәи аҭӡамц аҿы иҟоу арелиеф ацәынхақәа ирышьашәалоит.
== Гомер изҵаара ==
{{main|Гомер изҵаара}}
«Илиадеи» «Одиссеиеи» равторра, урҭ рхылҵшьҭреи рԥеиԥши рҭаҩра аамҭа аҟынӡа ирызку апроблемақәа реизга «[[гомеровский вопрос|Гомер изҵаара]]» ҳәа хьӡыс иаиуит<ref>Анпеткова-Шарова Г. Г., Дуров В. С. Античная литература. Ч. I: Греция. — СПб.: Филологический факультет СПбГУ, 2004. — Т. I. — С. 64. — ISBN 5-8465-0191-5.</ref>.
Уи антикатә аамҭазгьы ицәырҵхьан<ref>{{Cite web |url=http://bse2.ru/book_view.jsp?idn=030278&page=23&format=djvu |title=Введенский Б. А. Большая советская энциклопедия Том 12 — Большая Советская Энциклопедия Второе издание |access-date=2014-03-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319163328/http://bse2.ru/book_view.jsp?idn=030278&page=23&format=djvu |archive-date=2014-03-19 |url-status=dead }}</ref>, убас, иаҳҳәап, усҟан иҟалеит аҳәамҭақәа, Гомер иепос Троиатәи аибашьра аамҭазтәи апоетесса [[Фантасия|Фантасиа]] лпоемақәа рышьаҭала иаԥиҵеит ҳәа.
=== «Аналитикцәеи» «аунитаристцәеи» ===
[[Файл:William-Adolphe Bouguereau (1825-1905) - Homer and his Guide (1874).jpg|мини|327x327пкс|Гомери имҩақәҵаҩи (1874) [[Бугро, Вильям|Уилиам-Адольф Бугеро]]]]
[[XVIII век|XVIII-тәи ашәышықәса]] анҵәамҭанӡа европатәи аҭҵаарадырраҿы аԥыжәара аман агәаанагара «Илиадеи» «Одиссеиеи» зҩыз Гомер иоуп, насгьы урҭ еиқәырханы иҟоуп иара ишаԥиҵаз еиԥшҵәҟьа ҳәа (аха, аббат [[Обиньяк, Франсуа Эделен|Франсуа Еделин д'Обиниак]] [[1664|1664 шықәсазы]] иҩымҭа «''Conjectures académiques''» аҟны иҳәеит «Илиадеи» «Одиссеиеи» [[VIII век до н. э.|ҳ.ҟ. VIII-тәи ашәышықәсазы]] [[Ликург Спартанский|Ликург]] Спарта еизигаз хазы игоу ашәақәа реизгақәа роуп ҳәа). Аха, [[1788|1788 шықәсазы]] Ж. Б. Вилуазон иҭижьит акодекс Venetus A аҟынтәи Илиадазы [[схолии|асхолиақәа]], урҭ ҿыгҳарала апоема ахаҭа акырӡа иеиҳан, насгьы антикатә филологцәа (еиҳарак [[Зенодот Эфесский|Ефестәи Зенодот]], [[Аристофан Византийский|Византиатәи Аристофан]], [[Аристарх Самофракийский|Самофракиатәи Аристарх]]) иртәыз шәкыла авариантқәа агәылан. Ари ашәҟәы анҭыҵ ашьҭахь еилкаахеит Александриатәи афилологцәа Гомер ипоемақәа рцәаҳәақәа шәкыла гәҩарас ишрымаз, мамзаргьы ииашамкәа ишырыԥхьаӡоз; урҭ анапылаҩырақәа рҟынтәи ианырхуамызт, аха иҷыдоу адыргала иалыркаауан. Асхолиақәа рыԥхьарагьы иҳамоу Гомер итекст апоет иԥсҭазаараҿы ҳәа иԥхьаӡоу аамҭа акәымкәа аеллинтә аамҭа иаҵанакуеит ҳәа алкаахьы ҳнанагоит. Абарҭ афактқәеи егьырҭ ахшыҩзышьҭрақәеи шьаҭас иҟаҵаны (уи гәаанагарала Гомер иаамҭазы [[Бесписьменные языки|аҩыра ыҟамызт]], убри аҟнытә апоет илшомызт абас еиԥш идуу апоема аԥҵара), [[Вольф, Фридрих Август|Фридрих Август Вольф]] ишәҟәы «Пролегомены к Гомеру»<ref>Wolf F.A. Prolegomena ad Homerum. Halle, 1795</ref> аҿы апоемақәа рыҩбагьы рыҟазаараан даараӡа шьаҭанкыла рҽырыԥсахуан ҳәа агәаанагара шьҭихит. Абасала, Вольф излеиҳәо ала, «Иллиадеи» «Одиссеиеи» авторк итәуп ҳәа аҳәара залшом.
Вольф Илиада атекст (цәгьам-бзиам иахьатәи аформала) ашьақәгылара аамҭа ҳ.ҟ. VI-тәи ашәышықәса иаҵанакуеит ҳәа иԥхьаӡоит. Аиашазы, антикатә авторцәа ԥыҭҩык ([[Цицерон|Цицерон]]гьы уахь дналаҵаны) излаарыцҳауа ала, Гомер ипоемақәа раԥхьаӡакәны еизганы иҩын Афинатәи атиран [[Писистрат|Писистрат]] мамзаргьы иԥа [[Гиппарх (тиран)|Гиппарх]] рыдҵала. Ари «Писистраттәи аҭыжьымҭа» ҳәа изышьҭоу аҭахын [[Панафинеи|Панафинеиаҿы]] «Илиадеи» «Одиссеиеи» рықәыргылара еиҳа арманшәаларазы. Аналитикатә знеишьа шьақәнарӷәӷәеит апоемақәа ртекстқәа рҿы иҟоу аиҿагыларақәа, урҭ рҿы аамҭарацәатә шьаҭақәа рыҟазаара, асиужет хада аҟынтәи инарҭбааны ацәхьаҵрақәа.
Аналитикцәа Гомер ипоемақәа шышьақәгылаз азы еиуеиԥшым агәаанагарақәа ҟарҵеит. [[Лахман, Карл Конрад Фридрих|Карл Лахман]] агәра ганы дыҟан «Илиада» ашәа хәыҷқәа рыла иаԥҵан ҳәа («ашәа хәыҷқәа ртеориа» ҳәа изышьҭоу). [[Герман, Готфрид|Готфрид Герман]], уи аҭыԥан, агәра ганы дыҟан, апоемақәа зегьы ашәа маҷ хәыҷы-хәыҷла аҽарҭбаарала ицәырҵит ҳәа, уи еиҳа-еиҳа аматериал ҿыц ацлон («раԥхьатәи агәыцә атеориа» ҳәа изышьҭоу).
Вольф иҿагылаҩцәа («аунитарицәа» ҳәа изышьҭоу) еиуеиԥшым аҿагыларатә аргументқәа ықәдыргылеит. Актәи, «писистраттәи аҭыжьымҭа» аверсиа агәра ганы иҟамызт, избанзар уи иазку адыррақәа зегьы акырӡа игәиантәуп. Ари ажәабжь аеллинтә аамҭазы иҟалар алшон усҟантәи аҳцәа русқәа ирҿырԥшны, урҭ еиуеиԥшым анапылаҩырақәа рыԥшаара иазгәышьуан (шәахәаԥш [[Александрийская библиотека|Александриатәи абиблиотека]]). Иҩбахаз, аиқәымшәарақәеи ацәхьаҵрақәеи авторцәа рацәаны ишыҟоу аанарԥшӡом, избан акәзар урҭ хымԥада аҩымҭа дуқәа рҿы иуԥылоит. «Аунитарицәа» апоемақәа зегьы равтор иакзаара шьақәдырӷәӷәон, «Иллиадеи» «Одиссеиеи» рҟны ахшыҩҵак аиашара, акомпозициа аԥшӡареи асимметриеи иаҵшьны.
=== «Аҿаԥыцтә теориеи» «анеоаналитикцәеи» ===
Гомер ипоемақәа ҿырҳәала еиҭаҵуан ҳәа агәаанагара, автор аҩырадатә аамҭазы дынхон азы, ажәытәанӡагьы иаарԥшын; избан акәзар иҟан адыррақәа ҳ.ҟ. VI-тәи ашәышықәсазы Афинатәи атиран [[Писистрат|Писистрат]] Гомер ипоемақәа ртекст официалла аԥҵаразы анапынҵа шииҭаз ала.
1930-тәи ашықәсқәа рзы америкатәи апрофессор [[Пэрри, Милмэн|Милман Перри]] ҩ-експедициак еиҿикааит, ари атрадициа Гомер итекстқәа рҿырԥшра хықәкыс иҟаҵаны, аладаславиантәи аепос аҭҵааразы. Ари амҽхак ду змоу аҭҵаара иалҵшәаны «ҿырҳәалатәи атеориа» еиқәыршәан, уи «[[Теория Пэрри-Лорда|Перри-Лорд итеориа]]» ҳәагьы иашьҭоуп ([[Лорд, Альберт|Альберт Лорд]] — изаамҭанымкәа иԥсыз М. Перри иус анагӡаҩы). Аҿаԥыцтә теориа инақәыршәаны, Гомер ипоемақәа рҿы иуԥылоит ҩашьара зқәым аҿаԥыцтә епикатә жәабжьҳәара аҷыдарақәа, урҭ рахьтә зегь реиҳа ихадароу апоезиатә формулақәа рсистема ауп. Ҿырҳәалатәи ажәабжьҳәаҩ еснагь ашәа ҿыцны иаԥиҵоит, аха нагӡаҩыс мацара ихы иԥхьаӡоит. Сиужетк змоу ҩ-ашәак, ҩаӡаралеи ажәала рцәажәашьалеи зынӡа еиԥшымзаргьы, ажәабжьҳәаҩ иганахьала ашәакуп, еиԥшымкәа «инарыгӡоу». Ажәабжьҳәаҩцәа аԥхьара-аҩра рыздырӡом, избан акәзар ишьақәыргылоу атекст аидеиа аимпровизациатә техника иазеицәоуп.
Абасала, ажәалатәи атеориа аҟынтәи иаабоит, «Илиадеи» «Одиссеиеи» ртекстқәа равтор ду ма равторцәа (Гомер иоуп) рыԥсы ахьынӡаҭаз ишьақәырӷәӷәо аформа шроуз. Аҿаԥыцтә теориа аклассикатә вариант урҭ апоемақәа диқтантла рҭаҩра аанагоит, избан акәзар урҭ аимпровизациатә традициа аҳәаақәа ирҭагӡаны ҿырҳәала ирыладырҵәозҭгьы, даҽазны рынагӡараан ртекст шьаҭанкыла аҽаԥсахуан. Аха иҟоуп даҽа еилыркаарақәакгьы. Апоемақәа рыҩбагьы авторк иакәу, ҩыџьа ракәу иаԥызҵаз, атеориа иҳаилнаркааӡом.
Уи адагьы, ажәалатәи атеориа ишьақәнарӷәӷәоит «Гомер иаԥхьа апоетцәа рацәаҩын» ҳәа иҟаз ажәытәтәи агәаанагарақәа. Иҵабыргыҵәҟьаны, аҿаԥыцтә епикатә жәабжьҳәара атехника акыр шәышықәсалатәи аҿиара иахылҵшьҭроуп, апоемақәа равтор ихаҭаратә ҟазшьақәа аанарԥшӡом.
Анеоаналитикцәа аналитика ҳаамҭазтәи ахаҭарнакцәа ракәӡам. Анеоанализ — [[гомероведение|Гомер иҭҵаарақәа]] рҿы автор ихы иаирхәоз раԥхьатәи апоетикатә шьаҭақәа ралкаара иазку хырхарҭоуп. «Илиадеи» «Одиссеиеи» рыҿдырԥшуеит еиҭаҳәаралеи цыԥҵәахалеи ҳаамҭанӡа иааз [[Киклики|ациклтә]] поемақәа. Абасала, анеоаналитикатә знеишьа аԥыжәара змоу аҿаԥыцтә теориа иаҿагылом. Иахьатәи аамҭазы зегь реиҳа иналукааша неоаналитикс дыҟоуп анемец ҭҵааҩы [[Кульманн, Вольфганг|Вольфганг Кулман]], амонографиа «Илиада ахыҵхырҭақәа» автор<ref>Kullmann W. «Die Quellen der Ilias». Wiesbaden, 1960</ref>.
== Асахьаркыратә ҷыдарақәа ==
[[Файл:Homeros MFA Munich 272.jpg|thumb|Гомер искульптуроу ихы (460 ҳ. ҟ. раҟара)]]
«Илиада» зегь реиҳа ихадоу акомпозициатә ҷыдарақәа иреиуоуп [[Зелинский, Фаддей Францевич|Фаддеи Франци-иԥа Зелински]] ишьақәиргылаз «ахронологиатә еиқәымшәара азакәан». Уи злаҟоу ала, «Гомер иҟны ажәабжь ахаангьы иахьалагаз аҭыԥ ахь ихынҳәӡом. Ус анакәха, Гомер иҟны апараллельтә усқәа раарԥшра залшом; Гомер ипоетикатә техника иадыруа ҩбатәи, аԥшькәакьтә еизшәара акәымкәа, иаабац, ацәаҳәатә еизшәара мацара ауп»<ref>Зелинский Ф. Ф. «Закон хронологической несовместимости и композиция Илиады» (в сб. Χαριστήρια. СПб., 1897, стр. 106).</ref>. Абасала, зны-зынла апараллельтә хҭысқәа еишьҭаргыланы иаарԥшуп, зны-зынла урҭ рахьтә акы мацара аӡбахә ҳәоуп, мамзаргьы иҵәахуп. Уи ауп апоема атекст аҿы иҟоу еиқәымшәарақәак ҳаилзыркаауа.
Аҭҵааҩцәа иазгәарҭоит арҿиамҭақәа [[Когезия (лингвистика)|реимадара]], ахҭысқәа реишьҭагыла аҿиара, афырхацәа хадақәа рхаҿсахьақәа реизакра. Гомер иажәалатәи аҟазареи уи аамҭазтәи аҿыханҵатә ҟазареи еиҿырԥшуа, лассы-лассы ирҳәоит апоемақәа ргеометриатә стиль аӡбахә<ref>См. напр. [[Лосев, Алексей Фёдорович|Лосев А. Ф.]] Гомер. М., 1960, с. 130 слл.).</ref>. Аха аналитикатә доуҳала еиҿагылоу агәаанагарақәа аарԥшуп «Илиадеи» «Одиссеиеи» ркомпозициа акзаара иазкынгьы<ref>См. напр. [[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] Анатомия «Илиады». СПб., 1998, стр. 10).</ref>.
Апоемақәа рыҩбагьы рыстиль формулатәуп ҳәа ҳҳәар ҳалшоит. Убри аан, аформула [[Клише (искусство)|аклишеқәа]] реизга еиԥш еилкааӡам, аха ацәаҳәаҿы иалкаау аметрикатә ҭыԥк иадҳәалоу (иԥсаххо) аҳәоуқәа рсистема аҳасабала. Убасала, аформула ҳалацәажәар ҳалшоит, ажәеицааирак атекст аҿы знызаҵәык ианаҳԥылогьы, аха уи асистема ишахәҭакыз ааҳарԥшыр ҳалшоит. Аформулақәа рыдагьы, иҟоуп цәаҳәақәак рҟынтәи еиҭаҟало ацыԥҵәахақәагьы. Иаҳҳәап, персонажк даҽаӡәы иажәақәа анеиҭеиҳәо, атекст зегьы еиҭаҳәазар ауеит, мамзаргьы шамахамзар ажәа-ажәала.
Гомер еилоу аепитетқәа иҟазшьарбагоуп («ашьапыццак», «агәил нацәа змоу», «адыдрҵысҩы»); абарҭқәеи егьырҭ аепитетқәеи рҵакы ҭагылазаашьала акәымкәа, атрадициатә формулатә система аҳәаақәа ирҭагӡаны ахәаԥшра ахәҭоуп. Убас, ахеиаа «[[Поножи|шьапҟәазқәоуп]]», урҭ абџьар рҟәынҵаны рыӡбахә ҳәамзаргьы, Ахиллес аԥсшьараангьы «дшьапыласуп».
Абжьарашәышықәсазтәиқәеи иахьатәиқәеи ажәабжьҳәаҩцәа рпоетика ҭызҵаауа иахьатәи абызшәадырҩцәа, иаҳҳәап, Абжьаратәи Азиатәи, амҽхак ду змоу аепикатә ҿаԥыцтә жәабжьқәа ирҷыдароу аҟазшьақәа алыркаауеит, урҭ еиԥмырҟьаӡакәа еиҭарҳәарц азы сааҭрацәала ашәаҳәара аҭахуп. Убас, ажәабжьҳәаҩцәа архәҭақәа рышьақәгылашьа ақалақьқәеи ажәларқәеи рыла еиқәырыԥхьаӡоит, насгьы урҭ рыԥхьаӡарақәа рҿы ахаангьы агха ҟарҵаӡом, уи Гомер иҩымҭа «Илиадаҿгьы» иааԥшуеит, уа Троиаҟа идәықәырҵаз аӷбақәа рхыԥхьаӡара ақалақьқәа рсиа ҟаҵоуп, насгьы урҭ афлотилиақәа рнапхгаҩцәа ртәгьы ануп. Ари ажәлар рҿаԥыцтә гәынкылара иаҷыдароуп. Афырхацәа реилазаашьа, урҭ реибашьрақәеи рфырхаҵарақәеи рсиа реишьҭагылара ԥсахрада иаанхоит, уигьы «Илиада» азы иҟазшьарбагоуп. Аха иалкаау асиужет аҟазаареи афырхацәа хадақәа рнысымҩа еилкаамкәа иахьыҟоуи анаҩстәи атекстқәа рлитературатә усадулара иазааигәоуп, иҟалап, ҳ. ҟ. VI-тәи ашәышықәсазы [[Писистрат|Писистрат]] ихаан акәзаргьы. Убри аамҭазы, еиҳа ижәытәӡатәиу, архаикатә «Одиссеиа», амифтә цәыршәахәқәеи, аҟәыдырԥаҩ [[Цирцея|Цирцеиеи]], [[циклопы|аблазаҵәқәеи]], адоумбеи-[[лестригоны|лестригонқәеи]], аԥша анцәахәы [[Эол|Еол]] иеихатә ӷбеи ахьыҟоу, атәцәеи ажәлар ирылҵыз ауааи рзы агәрыцҳашьара аныԥшуеит, уи «Илиадаҿы» зынӡа ыҟаӡам; ҭҵааҩцәақәак ргәаанагарала, уи иаанарԥшуеит даҽа авторрак, мамзаргьы «Одиссеиа» даҽа социалтә ҩаӡарак аҟны ишыҟоу. Ари апоема еиҳа ижәытәӡатәиу ахылҵшьҭра иақәҿнаҭуазар алшоит, апроф. Г. А. Бокшчанин игәаанагарала, Пенелопа лыԥҳәысҳәаҩцәа рхымҩаԥгашьа бааԥсқәеи, Одиссеи урҭ шахьирхәыз аҟазшьеи, архаикаԥхьатәи абшьҭратә закәан аҟазшьа змоу. Убри аамҭазгьы, «Илиадаҿы» анашанатә џьашьахәқәеи алакәтә персонажқәеи ртәы ҳәа акгьы ыҟам, аха [[Архаическая Греция|архаикатә]] ҟазшьа змоу аҳцәеи анапхгаҩцәеи рырратә фырхаҵара азышәаҳәара аҭыԥ амоуп.
== Гомер ипоемақәа рҭоурыхтә шьаҭа ==
XIX ашәышықәса азбжазы аҭҵаарадырраҿы иҟан агәаанагара «Илиадеи» «Одиссеиеи» ҭоурыхтәым ҳәа. Аха [[Шлиман, Генрих|Генрих Шлиман]] [[Гиссарлык|Гиссарлыктәи]] ахәаҟны, иара убас [[Микены|Микена]] имҩаԥигоз ажрақәа уи шиашам аадырԥшит. Анаҩс иаартын хетттәии мысратәии адокументқәа, урҭ Троиатәи аибашьраан иҟалаз ахҭысқәа реиԥшзаара рныԥшуеит. Микентәи ацыратә ҩыра ([[Линейное письмо Б|Ацәаҳәаҩыра Б]]) аилкаара «Илиадеи» «Одиссеиеи» раамҭазы иҟаз аԥсҭазаара иазкны адыррақәа рацәаны иаҳнаҭеит, ари аҩырала литературатә цыԥҵәахақәак шыԥшаамхазгьы. Иага ус иҟазаргьы, Гомер ипоемақәа рҟынтәи адыррақәа иҟоу археологиатәи адокументалтәи хыҵхырҭақәа иуадаҩны ирыдҳәалоуп, убри аҟнытә урҭ критикада рхархәара ҟалом: «ҿырҳәалатәи атеориа» аҟынтәи адыррақәа шаҳаҭра рзыруеит аҭоурыхтә дыррақәа рҿы ас еиԥш иҟоу атрадициақәа рҿы ицәырҵыр акәу аилагара дуқәа.
Уажәы еилкаахеит Гомер ипоемақәа рдунеи ажәытә бырзенцәа «[[Тёмные века (Древняя Греция)|ршәышықәса лашьцақәа]]» раан иҟаз аԥсҭазаара ииашоу асахьа шаанарԥшуа<ref>Феномен полиса в современной зарубежной историографии: Реф. сб. / РАН. ИНИОН. Центр социал. науч.-информ. исслед. Отд. истории; Отв. ред. Медовичев А. Е. — М., 2011. — 152 с. — (Сер.: Всеобщая история). С. 6.</ref>.
== Гомер адунеитә культураҿы ==
[[Файл:AmbrosianIliadPict47Achilles.jpg|thumb|Абжьарашәышықәсазтәи «Илиада» азы асахьа]]
Гомер ипоемақәа «Илиада», «Одиссеиа» ажәытә бырзенцәа ирырҭаз анырра [[евреи|ауриақәа]] [[Тора|Тора]] шырнырыз иаҿдырԥшуеит<ref>{{Cite web |url=http://scibook.net/filosofiya-nauki-knigi/formyi-grecheskoy-jizni-podgotovivshie-18898.html |title=2. ФОРМЫ ГРЕЧЕСКОЙ ЖИЗНИ, ПОДГОТОВИВШИЕ РОЖДЕНИЕ ФИЛОСОФИИ 2.1. Поэмы<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2016-02-08 |archive-date=2016-02-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160214223159/http://scibook.net/filosofiya-nauki-knigi/formyi-grecheskoy-jizni-podgotovivshie-18898.html |url-status=live }}</ref>.
Ажәытә Бырзентәыла [[Классическая Греция|аклассикатә епоха]] аҵыхәтәантәи аамҭазы иҟалаз аҵаратә система Гомер ипоемақәа рҵарала ишьақәгылан. Урҭ хәҭак, мамзаргьы зегьы гәынкыланы ирҵон, уи атемақәа рыла аԥхьарақәа еиҿыркаауан, уҳәа убас иҵегьы. Ари асистема [[Древний Рим|Рим]] иаҿнаҵааит, уаҟа [[I век|ҳера I-тәи ашәышықәса]] инаркны Гомер иҭыԥ [[Вергили|Вергили]] иааникылеит.
[[Финкельберг, Маргалит|Маргалит Финкельберг]] ишазгәалҭо ала, аиааира ззымгаз [[троя|Троиаа]] рышьҭрақәа реиԥш зхы зыԥхьаӡоз римаа Гомер ипоемақәа мап рцәыркит, уи иахҟьаны, абырзен бызшәала ицәажәоз Мрагылара аканонтә статус хьчо, Аиҭарҿиара ҟалаанӡа лаҭынтәи Мраҭашәара иацәыӡит<ref>{{Cite web |url=http://magazines.gorky.media/nlo/2008/93/te41.html |title=Журнальный зал {{!}} НЛО, 2008 N93 {{!}} Т. Ф. ТЕПЕРИК, В. БУЯКОВА, АЛИНА БОДРОВА — Гаспаровские чтения √ 2008<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2014-05-14 |archive-date=2014-05-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140514223623/http://magazines.russ.ru/nlo/2008/93/te41.html |url-status=live }}</ref>.
[[Файл:Sir Lawrence Alma-Tadema, English (born Netherlands) - A Reading from Homer - Google Art Project.jpg|thumb|right|[[Альма-Тадема, Лоуренс|Лоуренс Альма-Ҭадема]]. «Гомер иԥхьара», 1885 шықәса]]
Аклассика ашьҭахьтәи аамҭазы агекзаметриатә поема дуқәа Гомер идиалект ала иаԥырҵон, мамзаргьы «Илиадеи» «Одиссеиеи» ирҿыԥшны, мамзаргьы [[агон|ирацлабуа]]. Урҭ рахь иаҵанакуеит [[Аполлоний Родосский|Родостәи Аполлони]] иҩымҭа «[[Аргонавтика (Аполлоний Родосский)|Аргонавтика]]», [[Квинт Смирнский|Смирнатәи Квинт]] иҩымҭа «Пост-Гомертәи ахҭысқәа», насгьы [[Нонн Панополитанский|Панополитантәи Нонн]] иҩымҭа «Дионис ихҭысқәа». Егьырҭ аеллинтә поетцәа, Гомер ихаҭабзиарақәа ирықәшаҳаҭхозаргьы, аепикатә форма ду рҽацәырыхьчон, «аӡиас дуқәа рҿы аӡы хәашьуп» ҳәа ([[Каллимах из Кирены|Каллимах]]<ref>Гимн 2, 108—109.</ref>) — аусумҭа хәыҷы аҿы мацара ауп валашьа змам ахаҭабхзиара аҟынӡа анаӡара ахьалшо ҳәа агәра ганы.
[[Римская литература|Ажәытәтәи Рим алитератураҿы]] еиқәхаз раԥхьаӡатәи (аԥҵәаха) аусумҭа абырзен [[Ливий Андроник|Ливиус Андроник]] иҟаиҵаз аҩымҭа «Одиссеиа» аиҭага ауп. Римтәи алитература аусумҭа хада — [[Вергили|Вергили]] ифырхаҵаратә епос «[[Энеида|Енеида]]», «Одиссеиеи» (раԥхьатәи ашәҟәқәа 6) «Илиадеи» (аҵыхәтәантәи ашәҟәқәа 6) рҿыԥшра ауп. Гомер ипоемақәа иҟарҵаз анырра антикатә литературатә ҩымҭақәа шамахамзар зегьы рҿы иубарҭоуп.
Гомер [[Средневековая литература|Мраҭашәаратәи абжьарашәышықәсақәа]] рзы дрыздыруамызт избан акәзар Византиеи иареи реизыҟазаашьақәа ԥсыҽын, ажәытә бырзен бызшәа издыруамызт, аха агекзаметриатә фырхаҵаратә епос Вергили ибзоурала акультураҿы аҵакы ду ааннакылоит.
[[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиа]] Гомер ибзианы дырдыруан, насгьы ибзианы дҭырҵаауан. Иахьа уажәраанӡагьы еиқәханы иҟоуп жәабала инагӡоу Гомер ипоемақәа зну Византиатәи анапылаҩырақәа, уи антикатә литературатә ҩымҭақәа рзы зеиԥшыҟам усуп. Уи адагьы, Византиатәи аҵарауаа Гомер изку [[схолии|асхолиақәеи]] ахҳәаақәеи рыҩуан, еизыргон, насгьы иаԥырҵон. Иахьатәи акритикатә ҭыжьымҭаҿы архиепископ [[Евстафий Солунский|Евстафи]] «Илиадеи» «Одиссеиеи» ирызку ихцәажәара быжь-томк амҽханакуеит. Византиатәи аимпериа аҵыхәтәантәи аамҭазы, насгьы уи [[Падение Константинополя (1453)|анхыбгала]] ашьҭахь, абырзен напылаҩырақәеи аҵарауааи Мраҭашәараҟа амҩа рыԥшаауеит, насгьы [[эпоха Возрождения|Аиҭарҿиара]] аамҭазы Гомер ҿыц изааҭгылоит.
[[Данте Алигьери|Данте Алигьери]] Гомер џьаҳаным [[Ад (Божественная комедия)|актәи агьежь]] аҿы дҟаиҵоит, иқьырсианым, аха зусқәа бзиоу уаҩык иаҳасабала.
Иҟалап «Илиада» зегь раасҭа инаӡоу ахҩылаақәа руак Урыстәылаҟа иаазҭгьы [[Иван III Васильевич|Иуан III]] иԥҳәыс [[Софья Палеолог|Софиа Палеолог]] лбиблиотека иацны XV-тәи ашәышықәсазы. Ари «академиатә сиа» Византиатәи аклассикатә қьаадырша асахьа змоу еиҭеигеит [[Ломоносов, Михаил Васильевич|Михаил Васили-иԥа Ломоносов]]. Ақьаадырша аҩбатәи азбжак ԥыҭрак ашьҭахь гәымбылџьбарала игәылаԥиҟазар ҟалап Санкт-Петербург аус зуаз [[Шлёцер, Август Людвиг|Август Лиудвиг Шлиоцер]], насгьы XVIII-тәи ашәышықәсазы Германиа иҭиит, уаҟа уи ԥыҭрак ашьҭахь иагьыԥшаахеит. Раԥхьатәи аурыс бызшәахьы еиҭагоу апоезиатә еиҭага ду (Александриатәи ажәеинраалала «Илиада» ашәҟәқәа фба) [[Костров, Ермил Иванович|Ермил Иуан-иԥа Костров]] итәуп (1787).
1829 шықәсазы [[Гнедич, Николай Иванович|Николаи Иуан-иԥа Гнедич]] инаигӡеит «Илиада» аиҭагара. [[Белинский, Виссарион Григорьевич|Виссарион Григори-иԥа Белински]] ирецензиақәа изларҳәо ала, аоригинал аҟынтәи аиҭагара ҷыдала еиҷаҳаны, баҩхатәра дула иҟаҵан. [[Пушкин, Александр Сергеи-иԥа|Александр Сергеи-иԥа Пушкин]]гьы Гомер иеиҭагара атәы акьыԥхь аҿы ҩынтә далацәажәеит: «Гомер иҩымҭа Илиада, Гнедич еиҭеигаз...» ҳәа зыӡбахә ҳәоу азгәаҭа ацны («Литературная газета», 1830, № 2; шәахә ат. 6) насгьы акуплет «Илиада аиҭагара иазкны»:
{{Ацитата алагара}}
<poem>
Сара исаҳауеит зыбжьы мгоу анцәатә еллинтә ажәа абжьы;
Аҭаҳмада ду игага сныруеит игәаҭеиуа ԥсыла.
</poem>
{{Ацитата алгара}}
Ари ажәеинраала аԥхьа мызкы шабжьаз, Пушкин иԥсабаратәу алаф ҳаҭыр ақәҵаны «Илиада аиҭагахь» ҳәа аепиграмма иҩит, уи зыхҟьаз аҭагылазаашьақәа реиқәшәара ауп (Гомер длашәын, Гнедич дыхәан):
{{Ацитата алагара}}
<poem>
Гнедич дпоет хәахәан, алашә Гомер иеиҭагаҩ,
Уи аиҭагагьы аганкахьала аҿырԥштәы еиԥшуп.
</poem>
{{Ацитата алгара}}
Анапылаҩыратә епиграмма Пушкин игәцаракны ицәаӷәеит.
Иара убас Гомер деиҭаргон [[Жуковский, Василий Андреевич|Васили Андреи-иԥа Жуковски]], [[Вересаев, Викентий Викентьевич|Викенти Викенти-иԥа Вересаев]], [[Шуйский, Павел Александрович|Павел Александр-иԥа Шуиски]] («Одиссеиа», 1948 ш., Уралтәи Ауниверситет Ашәҟәҭыжьырҭа, атираж 900 екземплиар). Адунеи аҭоурых аҿы зегь реиҳа идуу Гомер иҭыжьымҭа ҳәа иԥхьаӡатәуп «Московски Рабочии» ашәҟәҭыжьырҭа иҭнажьыз, ацәа жәпа змаз, ҩ-томкны иҭыҵыз «Илиадеи», «Одиссеиеи», 1982 шықәса — атираж 150 нызқь екземплиар.
XXI-тәи ашәышықәсазы Гомер иеиҭагара иацырҵоит: [[Амелин, Максим Альбертович|Максим Альберт-иԥа Амелин]]<ref>Гомер. [http://magazines.gorky.media/novyi_mi/2013/2/g9.html Одиссея. Песнь первая] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20130829050517/http://magazines.russ.ru/novyi_mi/2013/2/g9.html |date=2013-08-29 }}. Перевод с древнегреческого и предисловие Максима Амелина. [[Новый мир (журнал)|Новый мир]]. 2013, № 2.</ref> («Одиссеиа» актәи ашәа, 2013 ш.); [[Сальников, Александр Аркадьевич|Александр Аркади-иԥа Сальников]] иахьатәи аурыс бызшәахьы еиҭеигеит «Илиада» (2011), «Одиссеиа» (2014—2015).
== Аиҭагақәеи аиҭаҳәақәеи, аҭыжьымҭақәеи ==
[[Файл:Page from the first printed edition of collected works by Homer.jpg|thumb|[[Флоренция|Флоренциа]] 1488—1489 шықәсқәа рзы икьыԥхьыз Гомер ишәҟәы аҟынтәи даҟьак. Ашәҟәы ҵәахуп [[Национальная библиотека Франции|Франциа Амилаҭтә библиотекаҿы]] ]]
* [[Ливий Андроник|Ливи Андроник]] (ҳ.ҟ. 280 шықәсазшәа — ҳ.ҟ. 200. шықәсазшәа) «Одиссеиа» алаҭын бызшәахьы еиҭеигеит.
* 1165 шықәсазы [[Сент-Мор, Бенуа де|Бенуа де Сент-Мор]] [[Старофранцузский язык|ажәытә францыз бызшәала]] «Троиа иазку ароман» ииҩит, 30000 цәаҳәа инареиҳаны зҵазкуа, уи Аквитаниатәи аҳкәажә [[Алиенора Аквитанская|Алиенора]] илзикит. Ианииҩуаз ихы иаирхәон Гомер ипоемақәа лаҭын бызшәала реиҭаҳәара, иара убас [[Дарет Фригийский|Фригиатәи Дарет]] иҩымҭа «Троиа аилаҳара аҭоурых», [[Диктис Критский|Криттәи Диктис]] иҩымҭа «Троиатәи аибашьра амшынҵа», [[Овидий|Овиди]] иҩымҭа «[[Метаморфозы (Овидий)|Аметаморфозақәа]]».
* [[Гермониак Константин|Константин Гермониак]] [[Эпирское царство|Епиртәи адеспот]] [[Иоанн II Орсини|Иоанн II Орсини]] (1323—1335) иԥҳәыс [[Анна Палеолог (регент Эпира)|Анна Палеолог]]и (1335—1337 рзы Епиртәи адеспотина) раҳҭынратә поет иакәын. Урҭ рыдҵала, иара Гомер иҩымҭа «Илиада» аус адулара мҩаԥигеит, зегьы еилыркаауа абызшәала ҿыц иҩны. «Илиада» аверсиа ҿыц аҿы 8799 ажәеинраала 24 рапсодиатә ашәақәа рахь еизгоуп.
* [[Пилатос, Леонтиос|Леонтиос Пилатос]] (?—1366) [[Франческо Петрарка|Франческо Петрарка]] изы алаҭын бызшәахьы апрозатә еиҭагара 1359 шықәсеи 1362 шықәсеи рыбжьара инаигӡеит.
* [[Полициано, Анджело|Анџьело Полициано]] (1454—1494) 1470 шықәсазы «Илиада» аҩбатәии ахԥатәии ашәақәа гекзаметрла алаҭын бызшәахьы еиҭеигеит, убри алагьы «Гомер қәыԥш» ҳәа ахьӡшьара даԥсахеит.
* 1488-1489 шықәсқәа рзы [[Флоренция|Флоренциа]] ақалақь аҿы хылҵшьҭрала абырзен [[Димитрий Халкокондил|Димитри Халкокондил]] раԥхьаӡакәны бырзен бызшәала «Илиадеи» «Одиссеиеи» икьыԥхьит. «Илиада» аҭыжьра ианазыҟеиҵоз иара ихы иаирхәеит 1468 шықәсазы Константинопольтәи алаҭын патриарх [[Виссарион Никейский|Никеиатәи Виссарион]] иара иаԥиҵаз Венециатәи [[Библиотека Марчиана|Марк ихьӡ зху ашәҟәыҵәахырҭа (Марчиантәи ашәҟәыҵәахырҭа)]] иаиҭаз аманускрипт Venetus A.
* Андреас Дивус 1537 шықәсазы [[Уанаҿа|Венециа]] ақалақь аҿы икьыԥхьит «Илиадеи» «Одиссеиеи» алаҭын бызшәахьы реиҭагақәа.
* [[Чапмен, Джордж|Џьорџь Чапмен]] (1559 шықәсазшәа — 1634) «Иллиадеи» «Одиссеиеи» раԥхьаӡатәи англыз бызшәахьы реиҭагақәа ҟаиҵеит.
* [[Кондратович, Кирьяк Андреевич|Кириак Андреи-иԥа Кондратович]] (1703—1788) 1758—1759 шықәсқәа рзы раԥхьаӡакәны «Илиада» прозала аурысшәахь еиҭеигеит. Аиҭага ҭыжьӡам, ишеиқәхазгьы.
* [[Ломоносов, Михаил Васильевич|Михаил Васили-иԥа Ломоносов]] (1711—1765) — раԥхьаӡа иҭыҵыз «Илиада» аҟынтәи ацыԥҵәахақәа реиҭагақәа дравторуп.
* [[Екимов, Пётр Екимович|Пиотр Еким-иԥа Екимов]] (1735 раҟара — 1795 ашьҭахь) 1776—1778 шықәсқәа рзы «Илиада» апрозатә еиҭага икьыԥхьит, 1779 шықәсазы аҭауад [[Потёмкин, Григорий Александрович|Григори Александр-иԥа Потиомкин]] «Одиссеиа» апрозатә еиҭага изыҟеиҵеит.
* [[Костров, Ермил Иванович|Ермил Иуан-иԥа Костров]] (1755—1796) 1778—1811 шықәсқәа рзы Александриатәи ажәеинраалала икьыԥхьит «Илиада» аиҭага.
* [[Гнедич, Николай Иванович|Николаи Иуан-иԥа Гнедич]] (1784—1833) 1829 шықәсазы «Илиада» гекзаметрла (аоригинал ажәеинраалатә шәагаа) аиҭага ҭижьит.
* [[Жуковский, Василий Андреевич|Васили Андреи-иԥа Жуковски]] (1783—1852) 1849 шықәсазы иҭижьит «Одиссеиа» аиҭага гекзаметрла (аоригинал апоезиатә шәагаа).
== Агәалашәара анаӡаӡатәра ==
* 1976 шықәсазы, [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] [[Меркурий (планета)|Меркури]] аҟны 320 километр аҭбаара змоу [[Гомер (кратер)|акратер]] Гомер ихьӡ ахнаҵеит.
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist}}
== Алитература ==
=== Атекстқәеи аиҭагақәеи ===
: ''Инарҭбаау адыррақәа шәахәаԥш астатиақәа [[Илиада|Илиада]], [[Одиссея|Одиссеиа]] рҟны''
: ''шәахәаԥш иара убас: Гомер иҩымҭақәа англыз бызшәахьы реиҭагақәа''
* [[книгопечатание|Акьыԥхьра]] анцәыр, [[1488 год|1488]] шықәсазы Флоренциа [[Димитрий Халкокондил|Димитри Халкокондил]] раԥхьаӡакәны иҭижьит «Илиадеи» «Одиссеиеи».
* ''Аурыс прозатә еиҭага'': Полное собрание творений Гомера. / Пер. Г. Янчевецкого. Ревель, 1895. 482 стр. (приложение к журналу «Гимназия»)
* Асериа «[[Loeb classical library]]» аҟны аусумҭақәа хә-томкны иҭыҵит (№ 170—171 — Илиада, № 104—105 — Одиссеиа); насгьы № 496 — Гомер ихьыӡрашәақәа, Гомертәи аапокрифқәа, Гомер иԥсҭазаара иазку.
* Асериа «[[Collection Budé]]» аҟны аусумҭақәа жәба-томкны иҭыҵит: «Илиада» (алагалеи 4 томи), «Одиссеиа» (3 том) насгьы ахьыӡрашәақәа.
* ''Краузе В. М.'' Гомеровский словарь (к Илиаде и Одиссее). Со 130 рис. в тексте и картою Трои. СПб., А. С. Суворин. 1880. 532 стб. (''ареволиуциаԥхьатәи ашкол ҭыжьымҭа аҿырԥштәы'')
* {{книга
|автор=Анпеткова-Шарова Г. Г., Дуров В. С.
|часть=Часть I. Греция
|заглавие=Античная литература
|место=СПб
|издательство=Филологический факультет СПбГУ
|том=I
|год=2004
|isbn=5-8465-0191-5
|ref=Анпектова-Шарова & Дуров}}
=== Гомер изку амонографиақәа ===
: ''абиблиографиа иара убас шәахәаԥш астатиақәа [[Илиада|Илиада]], [[Одиссея|Одиссеиа]] рҟны''
* ''Авдеенко Е.А.'' Гомер. "Илиада": Мировоззрение эпоса. Москва: Классис, 2017. 420 с. -(Серия "Классическая гимназия"). 500 экз. ISBN 978-5-9908708-4-0 Одобрено издательским советом Русской Православной Церкви
* ''Альтман М. С.'' Пережитки родового строя в собственных именах у Гомера. (Известия ГАИМК. Вып. 124). М.-Л.: ОГИЗ, 1936. 164 стр. 1000 экз.
* ''Гордезиани Р. В.'' [https://web.archive.org/web/20071113192455/http://annals.xlegio.ru/greece/gordez/index.htm#pge ''Проблемы гомеровского эпоса''.] Тб.: Изд-во Тбил. ун-та, 1978. 394 стр. 2000 экз.
* [[Егунов, Андрей Николаевич|Егунов, А. Н.]] Гомер в русских переводах XVIII—XIX веков. М.; Л.: Наука, 1964; переиздание М.: Индрик, 2001.
* ''Зелинский Ф. Ф.'' Гомеровская психология. Пг., Изд-во АН, 1920.
* ''Котенёва А. В.'' Психология в эпических поэмах Гомера. Понятия, феномены и механизмы. — Saarbrücken: [[LAP LAMBERT Academic Publishing]], 2016. ISBN 978-3-659-95960-8
* Лорд А. ''Сказитель''. М., 1994.
* ''[[Лосев, Алексей Фёдорович|Лосев А. Ф.]]'' [https://web.archive.org/web/20071101045452/http://annals.xlegio.ru/greece/losev/index.htm#homer ''Гомер''.] М.: ГУПИ, 1960. 352 стр. 9 т.э.
** 2-е изд. (Серия «[[Жизнь замечательных людей]]»). М.: Мол. гв., 1996=2006. 400 стр.
* ''Панченко Д. В.'' [http://eupress.ru/books/index/item/id/259 Гомер. «Илиада». Троя.]{{Анеишьа_амам_азхьарԥш|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} СПб., [[Европейский университет в Санкт-Петербурге|Издательство Европейского университета в Санкт-Петербурге]]. 2016.
* ''Петрушевский Д. М.'' Общество и государство у Гомера. М., 1913.
* ''Сахарный Н. Л.'' Гомеровский эпос. М.: ХЛ, 1976. 397 стр. 10000 экз.
* ''[[Суриков, Игорь Евгеньевич|Суриков И. Е.]]'' Гомер — М.: Молодая гвардия, 2017. — 320 с. — (Серия «[[Жизнь замечательных людей]]») — ISBN 978-5-235-03989-6.
* ''[[Таруашвили, Леонид Иосифович|Таруашвили Л. И.]]'' Гомер в зеркале новоевропейских переводов: Пластико-тектонический аспект. — М.: [[Памятники исторической мысли (издательство)|Памятники исторической мысли]], 2013. — 176 с. — ISBN 978-5-88451-313-6
* ''Толстой И. И.'' Аэды: Античные творцы и носители древнего эпоса. М.: Наука, 1958. 63 стр.
* ''Фрейденберг О. М.'' Миф и литература древности. М.: Вост. лит. 1978. 2-е изд., доп. М., 2000.
* ''[[Челышев, Павел Валентинович|Челышев П. В.]], Котенёва А. В.'' Очерки по истории мировой культуры: боги и герои античной мифологии. М.: [[Московский государственный горный университет |МГГУ]], 2013. 351 с. 100 экз. ISBN 978-5-91615-032-2
* ''[[Челышев, Павел Валентинович|Челышев П. В.]]'' Античный космос и его обитатели. — Saarbrücken: [[LAP LAMBERT Academic Publishing]], 2016. — 154 с. ISBN 978-3-659-96641-5
* ''[[Челышев, Павел Валентинович|Челышев П. В.]]'' Герои Троянской войны. Пособие. М.: Эдитус, 2017. 28 с. ISBN 978-5-000-604-4
* ''[[Челышев, Павел Валентинович|Челышев П. В.]]'' Хроники Илиона: духовно-нравственные основания истории. Пособие. М.: Эдитус, 2024. 64 с. ISBN 978-5-00217-251-1
* ''[[Челышев, Павел Валентинович|Челышев П. В.]]'' Хроники Илиона: Троянская война и конец рода героев. Пособие. М.: Эдитус, 2025. 66 с. ISBN 978-5-00217-478-2
* ''[[Челышев, Павел Валентинович|Челышев П. В.]]'' Очерки по истории культуры: феномен героического в античной мифологии. Пособие. М.: Эдитус, 2025. 72 с. ISBN 978-5-00217-477-5
* ''Шталь И. В.'' Художественный мир гомеровского эпоса. М.: [[Наука (издательство)|Наука]], 1983. 296 стр. 6900 экз.
* ''Ярхо В. Н.'' Вина и ответственность в гомеровском эпосе. ''[[Вестник древней истории]]'', 1962, № 2, с. 4-26.
* G. Autenrieth, R. Keep. [https://archive.org/details/homericdictionar00auterich/page/n8 A Homeric Dictionary]. New York, 1880.
* Cunliffe R. J. ''A lexicon of the homeric dialect''. L., 1924.
* Leumann M. ''Homerische Würter.'' Basel, 1950.
* Michalopoulos, Dimitri, ''L'''Odyssée ''d’Homère au-delà des mythes'', Le Pirée: Institut d’Histoire Maritime Hellène, 2016, ISBN 978-618-80599-2-4
* Treu M. ''Von Homer zur Lyrik''. München, 1955.
* Whitman C.H. ''Homer and the heroic tradition.'' Oxford, 1958.
Гомер ирецепциа:
* ''[[Егунов, Андрей Николаевич|Егунов А. Н.]]'' Гомер в русских переводах XVIII—XIX вв. М.-Л., 1964. (2-е изд.) М.: Индрик, 2001.
=== Астатиақәа ===
'''аурыс бызшәала'''
* {{БРЭ |статья=Гомер |автор= |том=7 |страницы= 378—379|ref=БРЭ|ссылка=https://old.bigenc.ru/literature/text/2368659|архив=https://web.archive.org/web/20221202153724/https://bigenc.ru/literature/text/2368659|архив дата=2022-12-02}}
* [http://www.varvar.ru/arhiv/texts/akimova2.html Гомеровский эпос: миф и ритуал.] // Акимова Л. И. Искусство Древней Греции: Геометрика и архаика. — СПб.: [[Азбука-классика]], 2007.
* {{ВТ-ЭСБЕ|Гомер|[[Мищенко, Фёдор Герасимович|Мищенко Ф. Г.]]}}
'''егьырҭ абызшәақәа рыла'''
* Реальный словарь классических древностей / под ред. Ф. Любкера. — СПб., 1885. — Ст. «Homerus».
=== Гомер ихьыӡрашәақәа рбиблиографиа ===
* [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/collection?collection=Perseus:collection:Greco-Roman Перевод гимнов Ивлин-Уайта] (англ.)
* В серии «[[Collection Budé]]»: ''Homere''. Hymnes. Texte établi et traduit par J. Humbert. 8e tirage 2003. 354 p.
Аурыс еиҭагақәа:
* ахьыӡрашәақәа хазы-хазы еиҭеигеит С. П. Шестаков.
* Гомеровы гимны. / Пер. [[Вересаев, Викентий|В. Вересаева]]. М.: Недра, 1926. 96 стр.
** переизд.: Античные гимны. М.: Изд-во МГУ. 1988. С. 57-140 и комм.
* Гомеровы гимны. / Пер. и комм. Е. Г. Рабинович. М.: Carte blanche, [[1995]].
Аҭҵаарақәа:
* ''Деревицкий А. Н.'' Гомерические гимны. Анализ памятника в связи с историей его изучения. Харьков, 1889. 176 стр.
== Азхьарԥшқәа ==
* [http://www.philology.ru/literature3/vakhrushev-97.htm Гомер]. Зарубежные писатели. Биобиблиографический словарь
* [http://fantlab.ru/autor10407 Афантастика алабораториа]
* [https://web.archive.org/web/20070930015304/http://all-art.org/literature/odissea/index.html Поэмы Гомера «Илиада» и «Одиссея» с комментариями, приложениями и иллюстрациями]
* [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/collection?collection=Perseus:collection:Greco-Roman Греческие тексты поэм]
* [http://omhpos.narod.ru/ Гомер «Одиссея» в переводе Шуйского, с комментариями]
* [https://www.anews.com/p/130536769-poeht-gomer-biografiya-i-tvorchestvo-poehmy-gomera-iliada-i-odisseya/ Поэт Гомер: биография и творчество. Поэмы Гомера «Илиада» и «Одиссея». Большая статья на Anews.com] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20200609153430/https://www.anews.com/p/130536769-poeht-gomer-biografiya-i-tvorchestvo-poehmy-gomera-iliada-i-odisseya/ |date=2020-06-09 }}
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
[[Акатегориа:Гомер| ]]
[[Акатегориа:Ҳ. ҟ. I-тәи азқьышықәсазы ииз]]
[[Акатегориа:Ажәытәбырзен поетцәа]]
[[Акатегориа:Ажәытә Бырзентәыла апоетцәа]]
[[Акатегориа:Ҳ. ҟ. 8-тәи ашәышықәсазтәи апоетцәа]]
[[Акатегориа:Абырзенцәа рмифқәа еиҭазҳәоз амифографцәа| ]]
[[Акатегориа:Апоетцәа лашәқәа]]
[[Акатегориа:«Анцәатә комедиа» аперсонажқәа]]
[[Акатегориа:Зусумҭақәа ҳаамҭанӡа иааз антикатәи ашәҟәыҩҩцәа]]
[[Акатегориа:Абырзен анцәақәа]]
[[Акатегориа:Ажәабжьҳәаҩцәа]]
[[Акатегориа:Амифографиа]]
[[Акатегориа:Бырзентәылатәи афантастика ашәҟәыҩҩцәа]]
[[Акатегориа:Нцәахәыс иҟаҵаз ахацәа]]
p0jby5ccmcpuioboangfx1hn4l6j5r1
Акультура
0
55378
172813
172627
2026-08-30T23:56:49Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172813
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Marco Porcio Caton Major.jpg|мини|[[Марк Порций Катон Старший|Маркус Порциус Като Аиҳабы]]<br>(234-149 ш. ҳ. ҟ.). Ажәа ''cultura'' раԥхьаӡа акәны иуԥылоит ақәаарыхра иазку итрактат ''[[De Agri Cultura|De Agri Cultura]]'' аҟны (160 ш. ҳ. ҟ. иназынаԥшуа).]]
'''Акультура''' ({{lang-la|cultura}} — «адгьыл сықәаарыхуеит, аус адызулоит»<ref>Этимологический словарь русского языка Семёнова А. В., статья «Культура»</ref>, шәахә. [[агрокультура|агрокультура]]<ref>Этимологический словарь школьника, Успенский Л. В., статья «Культ»</ref>, colere аҟынтәи — «ақәаарыхра, ахылаԥшра»<ref name="автоссылка1">Этимологический словарь русского языка Шанского Н. М., статья «Культ»</ref>, иазааигәоу — «[[культ|акульт]]»<ref name="автоссылка1" />) — [[люди|ауаа]] рҿы ишьақәгылаз [[ценность|ахәшьарақәа]], [[Норма (правило)|анормақәа]], [[Обычай|аҵасқәа]], [[Адин|адинхаҵарақәеи]] [[обряд|ақьабзқәеи]], [[Знание|адыррақәеи]] [[Умение|аҟазареи]], атехникеи атехнологиақәеи, [[Мышление|ахәыцшьа]], аусура, аинырра, акоммуникациа рзы азнеишьақәа<ref name="БРЭсult">{{БРЭ|статья=Культура|id=|автор=Межуев Вадим Михайлович, Константинов Андрей Викторович|ссылка=https://bigenc.ru/c/kul-tura-26efdd}}</ref>. [[Афилософиа|Афилософиа]], [[Культурология|акультурологиа]], [[Аҭоурых|аҭоурых]], [[Социология|асоциологиа]], [[Искусствознание|аҟазараҭҵаара]], [[Лингвистика|абызшәадыра]] ([[Этнолингвистика|аетнолингвистика]]), [[Политология|аполитологиа]], [[Этнология|аетнологиа]], [[Психология|апсихологиа]], [[Экономика|аекономика]], [[Педагогика|апедагогика]] рыҭҵаара амаҭәар.
Акультура ахылҵшьҭрас иԥхьаӡоуп ауаҩытәыҩсатә усура, [[познание|адырра]], [[творчество|арҿиара]].
== Акультура еиуеиԥшым аилкаарақәа ==
Адунеи аҿы иҟоу акультура, афилософиатәи аҭҵаарадырратәи [[Определение (логика)|ҳәаақәҵақәа]] рыхкырацәара, ари аилкаара акультуратә обиекти амаҭәари еиҳа иубарҭоу дыргак аҳасабала азхьаԥшра алнаршом, уи еиҳа еилккоу, иҭшәоу ахықәкылатәра аҭахуп<ref>{{книга |заглавие=Культурология. XX век. Энциклопедия в двух томах |ссылка=http://psylib.org.ua/books/levit01/txt061.htm |ответственный=Главный редактор и составитель С.Я.Левит |место=СПб. |издательство=Университетская книга |год=1998 |страниц=640 |isbn=5-7914-0022-5 |тираж=10000 экз. |archive-date=2009-05-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090531144259/http://psylib.org.ua/books/levit01/txt061.htm }}</ref>: Акультура еилкаахоит абас …
* «Акультура азеиԥшуаҩытәыҩсатәи адоуҳатәи [[Ценности|беиарақәа]] практикала рынагӡара ауп»<ref>Выжлецов Г. П. Аксиология культуры. — СПб.: [[СПбГУ]]. — С.66</ref>;
* «Ҭоурыхла иалкаау ауаажәларреи ауаҩи рыҿиара аҩаӡара, ауаа рыԥсҭазаареи русуреи аиҿкаара ахкқәеи аформақәеи рыла иаарԥшу, иара убас урҭ иаԥырҵо аматериалтәи адоуҳатәи беиарақәа рыла иарбоу» ([[БСЭ|АЕД]]);
* «Ауаҩы ихымҩаԥгашьа аганахьала [[Генетика|генетикала]] ихылҵшьҭратәым адырраҭара аизакра» ([[Лотман, Юрий Михайлович|Иу. М. Лотман]]);
* «Ауаҩы ибиологиатәым цәырҵрақәа реизак зегьы»<ref>{{книга |автор=[[Пелипенко, Андрей Анатольевич|Пелипенко А. А.]], [[Яковенко, Игорь Григорьевич|Яковенко И. Г.]] |заглавие=Культура как система |ссылка=http://apelipenko.ru/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.aspx |место=М. |издательство=[[Языки русской культуры]] |год=1998 |archive-date=2011-04-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110426005146/http://apelipenko.ru/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.aspx }}</ref>;
* «Акультура, аритуалтәи адинхаҵаратәи маҵзурақәа раҳасабала еиҳа ишьахәу, узыршанхо ацәырҵрақәагьы уахь иналаҵаны, анызаара ахышәарақәа рышьклаԥшразы ахархәагақәа риерархиатә система аҳасабала еилкаахар алшоит» (Ҳ. О. Уилсон);
* «Ҭоурыхла ишьақәгылаз ахымҩаԥгашьеи аусуреи рнормақәа рсистема». Ари асистемаҿы аиндивид азеиԥш норма иакзаҵәыку«зегьы еицырзеиԥшу» «аныԥшра» акәны аилыркаароуп. (Ҳ.Ильенков, Афилософиеи акультуреи).
[[Антропологиа|Антропологиаҿы]] акультура ҳәа еилыркаауеит «ауаажәларра азырбо ахымҩаԥгашьеи артефактқәеи рҿы иааԥшуа еицрыдыркылахьоу агәаанагарақәа. ...Акультура, абасала, абстракциоуп, даҽакала иуҳәозар, ауаажәларра еиуеиԥшым алахәылацәа уск, ма обиектк иарҭо аҵакқәа зымпыҵаку ҿырԥштәуп. ...Иара убасгьы, „акультура“ ауаажәларра алахәылацәа еицҿакны ҳәоуеиқшәарала рхымҩаԥгашьа акзаара аҩаӡара иеиԥшаҳтәыр ҳалшоит.» (Роберт Редфилд, 1941<ref>{{Акьыԥхьра |книга |язык=en |автор линк=:en:Robert Redfield |автор имя=Robert |автор=Redfield |заглавие=The Folk Culture of Youcatan |место=Chicago |издательство=University of Chicago Press |год=1941 |pages=132 }}</ref>; цит. по: Беккер, 2018<ref name="Беккер, 2018">{{Акьыԥхьра |книга |автор линк=Беккер, Говард |автор имя=Г. |автор=Беккер |заглавие=Аутсайдеры |место=М. |издательство=Элементарные формы |год=2018 |ответственный=Пер. с англ. Н. Г. Фархатдинова; под ред. А. М. Корбута |страниц=272 |страницы=99–100 |ббк=60.54 |isbn=978-5-9500244-2-9 }}</ref>).
=== Ажәытәӡара ===
Ажәытә Бырзентәыла атермин «акультура» иазааигәан [[пайдейя|паидеиа]], уи иаанарԥшуан аилкаара «аҩныҵҟатәи акультура», мамзаргьы, даҽакала иуҳәозар, «аԥсы акультура».
Алатын хыҵхырҭақәа рҿы раԥхьаӡа акәны ажәа уԥылоит [[Марк Порций Катон Старший|Марк Порциа Катон Аиҳабы]] адгьылқәаарыхра иазку итрактат «[[De Agri Cultura|De Agri Cultura]]» (ҳашықәсԥхьаӡара ҟалаанӡа 160 шықәса инарзынаԥшуа) — алатын проза зегь реиҳа изаатәу абаҟаҿы.
Ари атрактат баша адгьыл аус адулара акәымкәа, адәы ахылаԥшра иазкуп, адгьыл ақәаарыхра адагьы, ҷыдала гәыла-ԥсыла азыҟазаашьагьы азԥхьагәанаҭоит. Иаагозар, Катон адгьыл ҭыԥ аахәаразы абри аҩыза алабжьара ҟаиҵоит: умаашьакәа иааухәо адгьыл ҭыԥ акырынтә уакәшароуп; аҭыԥ бзиазар, шаҟа лассы-лассы игәоуҭало аҟара иугәаԥхоит. Абри «иугәаԥхо» хымԥада иҟазароуп. Уи ҟамлар, ахылаԥшра бзиагьы ҟалаӡом, мамзаргьы, акультура ҟалаӡом.
[[Файл:M-T-Cicero.jpg|thumb|left|Марк Туллиус Цицерон]]
Алатын бызшәаҿы ажәа аҵакырацәара амоуп:
* ақәаарыхра, аус адулара, ахылаԥшра (agri Lcr, C etc.); ааӡара (vitis C);
* адгьылқәаарыхра, [[сельское хозяйство|ақыҭанхамҩа]] Vr, Q, H;
* ааӡара, аҵара, аҿиара (animi C; culturae patientem commodare aurem H);
* амҵахырхәара, аҳаҭырқәҵара (potentis amici H)<ref>[http://lingvo.yandex.ru/la?text=cultura&lang=la&search_type=lingvo&st_translate=on «cultura» в переводных словарях]{{Анеишьа_амам_азхьарԥш|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
Аурымқәа рхы иадырхәон ажәа «акультура» иарбанзаалк обиектк аизыҟаратә еиҭарс аҿы, даҽакала иуҳәозар, изцааиуаз аиӷьтәра ҳәа ҵакыс измаз ажәеицааирақәа рҟны мацара: «culture juries» — ахымҩаԥгашьатә ԥҟарақәа раԥҵара, «culture lingual» — абызшәа аиӷьтәра уҳәа уб.иҵ.
Римтәи ацәажәаҩ, афилософ [[Марк Туллий Цицерон|Марк Тулли Цицерон]] (ҳашықәсԥхьаӡара ҟалаанӡа 106-43 шықәсақәа) «Тускулантәи аиҿцәажәарақәа» рҿы ажәа «акультура» аҵакы еиҭарсны ихы иаирхәеит, афилософиа «аԥсы акультура» («cultura animae») ҳәа ахиҳәааит, мамзар, афилософиа знапы алаку ауаҩы адоуҳаи ахшыҩи ркультура имоуп ҳәа иԥхьаӡон.
=== Европа XVII—XVIII ашәышықәсақәа рзы ===
[[Файл:Johann Gottfried von Herder by Johann Ludwig Strecker, 1775.jpg|thumb|Иоханн Готфрид Гердер]]
Зхатәы ҵакы змоу еилкаараны «акультура» цәырҵит анемец зиндырҩы, аҭоурыхҭҵааҩ [[Пуфендорф, Самуэль фон|Самуель Пуфендорф]] иусумҭақәа рҿы (1632-1694). Иара ари атермин ихы иаирхәеит [[общество|ауаажәларраҿы]] [[воспитание|иааӡоу]] «иԥсабаратәым ауаҩы» идҳәаланы, [[образование|аҵара змам]] ауаҩы диҿырԥшны.
Афилософиатә, анаҩс аҭҵаарадырратәи есҽнытәи ахархәарахь ажәа «акультура» раԥхьа иалеигалеит 1782 шықәсазы «Ауаҩытәыҩсатә жәла акультура аҭоурых аԥышәа» ҳәа ашәҟәы ҭзыжьыз анемец рккаҩы [[Аделунг, Иоганн Кристоф|И. К. Аделунг]].
1780-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы, атермин «акультура» аҭҵаарадырратә хархәара азҭоз [[Гердер, Иоганн Готфрид|И. Г. Гердер]] (1744-1803) иаахтны уи алатын хылҵшьҭреи ажәа «адгьылқәаарыхра» аетимологиатә еимадареи иақәирԥшуан. Иусумҭа аабатәи ашәҟәы «Ауаатәыҩса рҭоурых афилософиахь аидеиақәа» (1784-1791) аҟны иара «ауаҩытәыҩсатә жәла ааӡара» «агенетикатә процессгьы аорганикатә процессгьы» роуп ҳәа аарԥшуа иҩуан<ref>Сугай Л. А. Термины «культура», «цивилизация» и «просвещение» в России XIX — начала XX века // Труды ГАСК. Выпуск II. Мир культуры. — М.:ГАСК, 2000. — с. 39—53.</ref>:
{{Ацитата алагара}}
Ҳара иҳалшоит, ишакәхалак, ари ауаҩы игенезис аҩбатәи аҵакы аҭаны, акультура мамзаргьы, адгьыл ақәаарыхра ауп ҳҳәар ҟалоит, алашара ҳгәаларшәаны, [[просвещение|аҵаралашара]] ҳәа азаҳҳәар ҳалшоит, усҟан акультуреи алашареи реибаркыра адгьыл аҵыхәанӡа аҽеиҵнахуеит.
{{Ацитата алгара}}
[[Кант, Иммануил|И.Кант]], иаагозар, алшара акультура ааӡара акультура иаҿаиргылон. «Адәныҟатәи, „атехникатә“ культура ахкы ацивилизациа ҳәа азиҳәоит, — ҳәа азгәеиҭоит А.В. Гулыга. — Кант ацивилизациа ӷәӷәала аҿиара ибоит, агәҭынчымра аарԥшуа иазгәеиҭоит акультура ацәхьаҵра, аҵыхәтәантәигьы ԥхьаҟа ицоит, аха акырӡа ишьшьылаҳаны. Ари аишьашәаладара ауаатәыҩса ррыцҳарақәа жәпакы ирыхҟьоит»<ref>Гулыга А. В. Кант сегодня // И. Кант. Трактаты и письма. М.: Наука, 1980. С. 26.</ref>.
=== Урыстәылан XVIII—XIX ашәышықәсақәа рзы ===
XVIII ашәышықәсеи XIX актәи аԥшьбараки рзы аурыс бызшәа аилазаараҿы алексема «акультура» ыҟамызт, уи ус шакәу, иаагозар, [[Яновский, Николай Максимович|Н. М.Иановски]] еиқәиршәаз «Алфавитла иҟоу ажәеилыркааҩ ҿыц» иарҵабыргуеит (СПб., 1804. II ахәҭа. К инаркны Н аҟынӡа. Ад. 454). Ҩ-бызшәак рыла ишьақәгылаз ажәарқәа ажәа аурысшәахь аиҭагаразы ахархәара зылшо авариантқәа рыдыргалон. [[Гердер, Иоганн Готфрид|Гердер]], аилкаара ҿыц аарԥшразы, синонимқәаны ирыдигалаз анемец ажәақәа ҩба, аурыс бызшәаҿы ирықәшәоз акы заҵәык акәын — [[просвещение|аҵаралашара]].
Ажәа «акультура» аурыс лексикон ианалалаз 1830-тәи ашықәсқәа рҽеиҩшамҭа инаркны ауп. Иарбоу ажәа, аурыс лексикон аҿы аҟазаара азгәанаҭеит [[Ренофанц И. И.|И.И. Ренофан]] 1837 шықәсазы иҭижьыз «Аурыс шәҟәқәеи, агазеҭқәеи, ажурналқәеи рыԥхьара бзиа избо изы аџьыбаҭаҵа шәҟәы»<ref>Ренофанц И. Карманная книжка для любителя чтения русских книг, газет и журналов. СПб., 1837. С. 139.</ref>. Зыхьӡ ҳәоу ажәар иалнакаауан алексема аҵакқәа ҩба: актәи, «ачаарыхра, адгьылқәаарыхра»; аҩбатәи, «аҵарамазаара»<ref>Черных П. Я. Историко-этимологический словарь современного русского языка. М., 1993. Т. I. С. 453.</ref>.
Зҳәаақәҵақәа рҟынтәи ажәа «акультура» ҭҵаарадырратә терминк, философиатә категориак аҳасабала ауаажәларра рыхдырра ишаламлацыз аазырԥшуа Ренофанц ижәар адунеи ақәлара шықәсык шагыз, Урыстәыла ицәырҵит аусумҭа, иара автор аилкаара «акультура» ахь ааԥхьара адагьы, инеиҵыху аилыркаареи атеориатә ҵаҵӷәи аиҭеит. Зыӡбахә ҳәоу Санкт-петербургтәи Аимператортә медико-хирургиатә академиа академик, зҽаԥсазтәыз апрофессор [[Велланский, Данило Михайлович|Д.М. Веллански]] (1774-1847) иҩымҭа «Ахатәы физиологиа азеиԥш хәанга хадақәеи мамзаргьы аорганикатә физика адунеии» ауп. Аҵарауаҩ-медик, афилософ-шеллингшьҭаныҟәа, иарбоу иԥсабарафилософиатәу иусумҭаҟынтәи ауп атермин «акультура» аҭҵаарадырратә хархәара алагалара адагьы, Урыстәыла ииашаны акультура-философиатә идеиақәа рышьақәгыларагьы аԥхьаӡара шымҩаԥгатәу.
{{Ацитата алагара}}
Аԥсабара — ауаҩытәыҩса идоуҳла иаарыху, убри ауп Акультура, Амаҭәар иашьашәалоу аилкаара еиԥш, Ацәаҩа иақәшәо. Акультура амаҭәар шьақәзыргыло зеиӷьыҟам амаҭәарқәа роуп, Ацәаҩа амаҭәар акәзар, аҵакы иҟаҵәҟьоу еилкаарақәоуп. Акультураҿы арҿиарақәа мҩаԥысуеит еидҳәаларала, Ацәаҩаҿы аԥҵамҭақәа мҩаԥысуеит еидҳәаларада. Убри аҟнытә, Акультура зеиӷьыҟам ҟазшьоуп, Ацәаҩа ахаҭабзиараҵәҟьа амоуп. — Аҩбагьы, ҵакыла, еицтәароуп; Ацәаҩа аҳрақәа ахԥагьы: адгьыл иҵоу, аҵиаатә, аԥстәы, Акультура ахкқәа ирыднакыло амаҭәарқәа Аҟазареи, Аҭҵаарадыррақәеи, Ацәаҩашәатә Ҵареи ирықәшәоит<ref>Велланский Д. М. Основные начертания общей и частной физиологии или физики органического мира. СПб., 1836. С. 196—197.</ref>.
{{Ацитата алгара}}
{{Ацитата алагара}}
Ацәаҩа амаҭәартә мыругақәа ирықәшәоит Акультура зеиӷьыҟам аилкаарақәа, урҭ рдыррақәа рылаа, рцәеижьтә ҟазшьеи рыҳалал ҟазшьеи рҵакоуп. Аобиективтә еилкаарақәа афизикатә маҭәарқәа рыҭҵаара иаҵанакуеит, асубиективтә еилкаарақәа ауаҩытәыҩсатә доуҳаи уи аестетикатә рҿиамҭақәеи рыхҭысқәа ирызкуп<ref>Велланский Д. М. Основные начертания общей и частной физиологии или физики органического мира. СПб., 1836. С. 209.</ref>.
{{Ацитата алгара}}
=== Урыстәылан XIX—XX ашәышықәсақәа рзы ===
Аԥсабареи акультуреи реиҿагылара- еиҿырԥшра Веллански иусумҭаҿы аԥсабареи «аҩбатәи аԥсабареи» (инапылаҟаҵароу) классикала реиҿагылара акәӡам, аха илабҿабатәу адунеии уи зеиӷьыҟам ахаҿсахьеи реихьырԥшра ауп. Акультура — ари доуҳатә лагамҭоуп, Адунеитә Доуҳа аныԥшра, цәала-жьыла иарбазар зылшо, зеиӷьыҟам ала иаарԥшу — иахыгоу аилкаарақәа рҿы (аобиективтәи асубиективтәи, адырра ззынархоу амаҭәар зеиԥшроу ала)<ref>Сугай Л. А. Термины «культура», «цивилизация» и «просвещение» в России XIX — начала XX века // Труды ГАСК. Выпуск II. Мир культуры. — М.:[[Государственная академия славянской культуры|ГАСК]], 2000.-с.39-53.</ref>.
[[Бердяев, Николай Александрович|Н. А. Бердиаев]] иазиԥхьаӡон:
{{Ацитата алагара}}
Акультура акульт иадҳәалоуп, уи адинхаҵаратә культ аҟынтәи иҿиауеит, акульт аихшара, аҵакы еиуеиԥшым ахырхарҭақәа рыҭара иалҵшәоуп ҳәа. Афилософиатә хәыцра, аҭҵаарадырратә дырра, архитектура, аҿыханҵа, аскульптура, амузыка, апоезиа, амораль — зегьы ԥсабарала еизыршәаны ауахәаматә культ иалоуп, макьана инеиҵыхым, аихшара змам аформала. Акультурақәа рахьтә ижәытәӡатәиу — Египет Акультура ауахәамаҿы иалагеит, уи раԥхьатәи арҿиаҩцәа аныхаԥааҩцәа ракәын. Акультура абшьҭрақәа ркульт, аҳәамҭеи атрадициеи ирыдҳәалоуп. Уи иԥшьоу символикала иҭәуп, уаҟа даҽа доуҳатә ҵабыргык адыргақәеи аиԥшрақәеи рыҭоуп. Иарбан Культуразаалак (аматериалтә Культурагьы) адоуҳа Акультура ауп, иарбан Культуразаалак адоуҳатә шьаҭа амоуп — уи аԥсабаратә рыцҳарақәа риааиразы адоуҳа арҿиаратә усура иалҵшәоуп<ref>Бердяев Н. А. Смысл истории. М., 1990 °C. 166.</ref>.
{{Ацитата алгара}}
== Акультура аҭоурых аамҭеихшара ==
Европатәи акультура аҭоурых азы, иахьатәи акультурологиаҿы иадкылоуп анаҩстәи аамҭеихшара:
* Аԥхьаӡатәи акультура (4 азқь. ҳ. ҟ.);
* [[Древний мир|Ажәытәтәи адунеи]] акультура (4 азқь — V ашә. ҳ. ҟ.), уаҟа [[Древний Восток|Ажәытәтәи Мрагылара]] акультуреи [[Античность|Ажәытӡатәи аамҭа]] акультуреи алыркаауеит;
* [[Средние века|Абжьаратәи ашәышықәсақәа]] ркультура (V-XIV ашә.);
* [[Аиҭарҿиара|Аиҭарҿиара]] акультура мамзаргьы Аренессанс (XIV-XVI ашә.);
* [[Новое время|Аамҭа ҿыц]] акультура (XVI-XIX ашә.).
*
Акультура аҭоурых аамҭеихшара, [[Эпоха Возрождения|Аиҭарҿиара аепоха]] иаҵанакуа акультура, зхала иҟоу аамҭаны алкаара ҷыдара хадас иамоуп, аҭоурыхтә ҭҵаарадырраҿы ари аепоха ихьшәоу Абжьарашәышықәса, мамзаргьы заатәи Аамҭа ҿыц ҳәа иԥхьаӡоуп.
== Акультуреи аԥсабареи ==
Акультуреи [[Природа|аԥсабареи]] реимадара акультураҭҵаара апроблемақәа ируакуп.
[[Марк Порций Катон Старший|Марк Порци Катон Аиҳабы]] акультура аилкаара алеигалеит, адгьыл аус адулара иадкыло, ақәаарыхра, аиӷьтәра, аҳаҭырқәҵара ҳәа иҳәаақәиҵон. Ари аилкаараҿы, акультура ауаҩи [[природа|аԥсабареи]] русеицура, наҟ-ааҟтәи ахәарҭа иазырхоу акакәны ицәырҵуеит. Ас еиԥш аусеицураан, ауаҩы аԥсабара амаҭәарратә хәҭақәа идикылоит, игәҭакқәа алихуеит, иҵоит, аҭакс иџьабаа арҿиарала аԥсабара рбеиауа, аԥсы ахаҵо. Аԥсабара аиларбгара иазырхоу аусқәа ракәзар, иану [[Человечество|ауаатәыҩса]]гьы ирԥырхагамхарц залшом. Абас иҟоу ахымҩаԥгашьа иреиҳаӡоу ахдырратә усура иалҵшәаханы изыҟалаӡом, иара аазырԥшуагьы акультура ауп.
К.Ф. Завершински<ref>{{Книга|автор=Завершинский, К. Ф.|заглавие=Культура и культурология в жизни общества|ответственный=|издание=учебное пособие|место=Великий Новгород|издательство=НовГУ имени Ярослава Мудрого|год=2000|страницы=92|страниц=|isbn=|isbn2=}}</ref> излашьақәирӷәӷәо ала, акультура иазку агәаанагарақәа анышьақәгыло, Аиҭарҿиара аепоха аан ауп, «аԥсабаратәи анцәахаҵаратәи иреиԥшым иҷыдоу уаҩытәыҩсатә гәаанагарак аҳасабала». Ԥыҭрак ашьҭахь, «аԥсабаратә», «ацивилизациатә», «акультуратә» реиԥшымзаарақәа реилкаара мҩаԥысуеит Аамҭа Ҿыц аепоха аан, уи Иоганн Готфрид Гердер, Иммануил Кант русумҭақәа иузырҟәымҭхо ирыдҳәалоуп. Арҭ ахәыцыҩцәа ридеологиа ашьаҭаҿы, акультура ахшыҩ змоу зхы иақәиҭу рҿиараны иаарԥшуп, иара ахархәарала ауаҩы аԥсабара инапаҿы иааигоит, иҭахрақәа наигӡоит, убри аҟнытә аусура апроцесс аан, ауаҩытәыҩсатә ԥсабара акультура аиӷьтәра мҩаԥысуеит<ref>{{Cite web|url=https://lektsii.org/7-32179.html|title=Формирование духовной личности как части её духовной культуры|author=Аскалонова С.Б.|first=|website=Лекции|date=|pages=15|publisher=|access-date=2018-10-31|archive-date=2018-10-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20181031174026/https://lektsii.org/7-32179.html|url-status=live}}</ref>.
Иахьатәи, имаҷымкәа иуԥыло акультуреи аԥсабареи реиҿагылара алшоит, ауаҩытәыҩса иҟазаара аԥсабара иаҟәыҭханы, акультуреи ақалақьтә ԥсҭазаареи, [[Ацивилизациа|ацивилизациеи]] реиԥштәра азхәыцра алыршараан. Иуадаҩым ақалақьтә ԥсҭазаара иаҵанакуа ацәырҵрақәа рҿырԥштәқәа рыԥшаара, акультура ахкы иузахымԥхьаӡало, уимоу акультура аилаҳареи уи аҟамзаареи ирҿырԥшыганы изыҟамло. Арҭ реиԥш агәаанагарақәа ԥшаахар алшоит [[И. Г. Гердер|И. Г.Гердер]], [[Н. А. Бердяев|Н. А. Бердиаев]] русумҭақәа рҿы.
Агәрагара уадаҩӡам, ауаҩы дзырҿио аԥсабареи иареи хшыҩла русеицура апринципқәа раҟәыҭхара, еизгоу акультуратә мазара аилаҳарахь ишнанаго, анаҩс иара [[Ацивилизациа|ацивилизациатә]] ԥсҭазаара ахаҭагьы шеиланажьуа. Ҿырԥштәыс иҟалар алшоит ажәытә дунеи аҳәынҭқарра ҽиақәа жәпакы реилаҳареи иахьатәи ақалақь дуқәа рыԥсҭазаараҿы хыԥхьаӡара рацәала акультура акризис ацәырҵрақәеи.
== Акультура иахьатәи аилкаара ==
[[Антропологиа|Антропологиатә]] культура — аусура аганахьала — аԥсабареи, ауаажәларреи, ауаҩы ихаҭеи реиҭакразы, амаҭәарратәи адоуҳатәи аалыхқәа рыла иаарԥшу ауаҩытәыҩса иԥсҭазааратә мҩоуп.
[[Аксиологическая концепция культуры|Аксиологиатә культура]] («аксиос» — иаԥсоу) — иаԥсоу ахәшьара — иҟоуп ауаҩытәыҩсатә усура арҿиамҭақәа реизак, урҭ зыԥсоу иалкаау асоциалтә системақәа рыҩныҵҟа еицазхарҵахьоу, ари аизакыра иарбоу асоциалтә еиҿкаара доуҳатә шьаҭаны, дырганы иазыҟоуп.
Адырраҭара-семиотикатә культура — абиԥарала еимырдо, аҵакдурақәеи, анормақәеи, аҵакқәеи, адыргақәеи (асимволқәеи) рыла иаарԥшу асоциалтә ҵакы змоу [[информация|дырраҭароуп]].
== Акультуреи ацивилизациеи ==
{{Ацитата алагара}}
Акультура ахьԥсуа, ацивилизациа цәырҵуеит.
{{Ацитата алгара|источник=[[Освальд Шпенглер]]}}
Цивилизациак аҳасабала иахьатәи аилкаара «акультура» аиҳарак ишьақәгылеит XVIII — XIX ашәышықәсақәа рылагамҭазы [[Западная Европа|Мраҭашәаратәи Европа]]. Уинахыс ари аилкаара, ганкахьала, иаҵанакуа иалагеит Европа ахаҭа еиуеиԥшым ауаа ргәыԥқәа реиԥшымзаарақәа, даҽа ганкахьала — адунеи ахьынӡанаӡааӡо [[метрополия|аметрополиақәеи]] урҭ [[колония|рколониақәеи]] реиԥшымзаарақәа. Убри аҟнытәи уажәазы аилкаара «акультура» «[[Ацивилизациа|ацивилизациа]]» иаҟароуп, даҽакала иуҳәозар, аилкаара «[[природа|аԥсабара]]» иантиподуп. Ас еиԥш иҟоу аҳәаақәҵа ахархәара аҭо, хаз игоу ауааи атәылақәеи ацивилизациа аҩаӡарала имарианы реихшара алшоит. Хаз игоу авторцәа акультурагьы «адунеи аҿы зегьы иреиӷьу, иаԥҵаз, иҳәаз» ([[Арнольд, Мэтью|Метиу Арнольд]]) ҳәа ишьақәдыргылоит, уи аҳәаақәҵа иаднамкыло зегьы [[хаос|хыла-гәылоуп]], [[анархия|анархиоуп]]. Ари агәаанагарала, акультура ауаажәларраҿы асоциалтә ҿиареи апрогресси ӷәӷәала ирыдҳәалоуп. Арнольд иааиԥмырҟьаӡакәа иҳәаақәҵа ихы иаирхәоит: «... акультура, ҳара иҳадҳәалоу, зегьы ирызку адыррақәа раиура иахылҿиаауа, еиԥҟьара змам аиӷьтәра иалҵшәоуп, иара еибанаркуеит иреиӷьӡоу, иҳәази игәҭакызи» (Арнольд, [[1882|1882]]).
Апрактикаҿы, акультура аилкаара иреиӷьу аалыҵқәеи ахымҩаԥгашьеи зегьы рахь иаҵанакуеит, [[Аҟазара|аҟазареи]] [[классическая музыка|аклассикатә музыкеи]] уахь иналаҵаны. Абри агәаанагарала, аилкаара «акультуратә» ишакәхалак арҭ ахырхарҭақәа ирыдҳәалоу ауаа аднакылоит. Убри аан ауаа, аклассикатә музыка иадҳәалоу, еилкаарала иҳараку аҩаӡараҿы иҟоуп, аусуратә ҳаблақәа рҟынтәи [[рэп|ареп]] абзиабаҩцәа, мамзаргьы иаԥу аԥсҭазаашьа змоу [[Австралиа|Австралиа]] [[абориген|ашьагәыҭуаа]] раасҭа.
Амала, ас еиԥш иҟоу адунеихәаԥшышьа аҳәаақәа ирҭагӡаны, иҟоуп ахатәы цашьа — иаҳа имаҷны «акультура злоу» ауаа, аиҳарак, «иԥсабаратәу» ҳәа иахьрыхәаԥшуа, «иҳараку» акультура «ауаҩытәыҩсатә ԥсабара» ахәаҽра ахьадырҵо. Ари аҩыза агәаанагара уԥылоит XVIII ашәышықәса инаркны авторцәа аӡәырҩы русумҭақәа рҿы. Урҭ, иаагозар, инаҵшьны иазгәарҭоит [[народная музыка|жәлар рмузыка]] (анхацәа иаԥырҵаз акакәны) иԥсабаратәу аԥсҭазаашьа иаҳа ԥсыцқьарала ишаанарԥшуа, убри аан аклассикатә музыка хыхь-хыхьлатәины, [[декаданс|игәкажьганы]] иааԥшуеит. Ари аҩыза агәаанагара иқәныҟәаны, «мраҭашәаратәи ацивилизациа» анҭыҵ иҟоу ауаа — Мраҭашәара [[капитализм|акапитализм]] иԥхасҭанамтәыз «абнауаа аамсҭашәақәа» роуп.
Иахьа аҭҵааҩцәа реиҳараҩык ахырҟьацәарақәа рыҩбагьы мап рцәыркуеит. Урҭ ирыдыркылаӡом «ииашоу» акультура аконцепциа еиԥш, аԥсабара инагӡаны аҿаргыларагьы. Ара ирыдыркылоит «илыԥшаахым» акультура ҳаракы амазар шалшо «илыԥшааху» еиԥш, «имраҭашәаратәым» ауааԥсыра убасҵәҟьа культуратә уааԥсыраны иҟалар шалшо, амала ркультура даҽа знеишьақәак рыла ишаарԥшу. Иарбоу аконцепциаҿы «иҳараку» акультура алыԥшаахқәа ркультура ҳәа иԥхьаӡоуи, абаша уаа рҭахрақәа ирзырхоу атауарқәеи аԥҵамҭақәеи ирыҵаркуа «[[массовая культура|амассатә]]» культуреи реиԥшымзаара аарԥшуп. Иара убас усумҭақәак рҿы акультура ахкқәа рыҩбагьы, «иҳараку», «илаҟәу» еиуеиԥшым «[[субкультура|асубкультурақәа]]» рахь иаҵанакуеит.
[[философия жизни|Аԥсҭазаара афилософиа]] анемец хаҭарнак [[Освальд Шпенглер|Освальд Шпенглер]] игәаанагара акультура зхала иҟоу ацәеижь рацәа (еиуеиԥшым ажәларқәа), акыр шәышықәсақәа ицо зхатә еволиуциатә цикл иахысуа, ианыԥсуагьы, иаҿагыло ахь ииасны аиҭира ахҭысуеит — [[Ацивилизациа|ацивилизациахь]]. Ацивилизациа акультура иаҿадыргылоит уи зыԥсахуа аҿиара аетап аҳасабала, уаҟа хазы игоу ахаҭара арҿиаратә лшарақәа аҭахӡам, хадара зуа иԥсхьоу, ауаҩра злам агәаҵәажәпара ауп. Аглобализациа аамҭазы, аҵарауаа акультура аҭҵааразы аметодологиатә знеишьа хадақәа ирыхәаԥшуеит, уи аҵакы, аклассификациа азҵаарақәа, акультуреи ацивилизациеи реилкаарақәа реизыҟазаашьа адиалектика акатегориақәа «азеиԥш», «иҷыдоу», «иакзаҵәыку» рыла<ref>{{Статья|автор=Ажыбекова К. А.,Тогусаков О. А., Брусиловский Д. А.|заглавие=Коррелятивная взаимосвязь культуры и цивилизации (методологические аспекты)|ссылка=http://dom-hors.ru/rus/files/arhiv_zhurnala/fik/2017/3/philosophy/azhybekova-togusakov-brusilovskiy.pdf|язык=|издание=Общество: философия, история, культура|тип=|год=|месяц=|число=|том=|выпуск=3|номер=|страницы=9–16|issn=2221-2787|doi=10.24158/fik.2017.3.1|archive-date=2017-05-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20170517081536/http://dom-hors.ru/rus/files/arhiv_zhurnala/fik/2017/3/philosophy/azhybekova-togusakov-brusilovskiy.pdf }}</ref>.
Ҳаамҭазтәи [[Аҭҵаарадырра|аҭҵаарадырраҿы]] аҳра ауеит аилкаарақәа «акультуреи» «ацивилизациеи» еиԥшымзаарақәак аадырԥшуеит ҳәа агәаанагара, аха убри инаваргыланы урҭ иалкаау акзаарагьы аԥырҵоит, «медалк» аҩганк ракәны. Атерминқәа рыбжьара абсолиуттә еинаалара ыҟаӡам, зынӡа еинымаалара нагӡагьы ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://iknigi.net/avtor-vladimir-strogeckiy/101388-osnovy-kulturologii-vladimir-strogeckiy/read/page-7.html|автор=В. М. Строгецкий|заглавие=Основы культурологии|год=2014|место=[[Москва]], [[Берлин]]|издательство=Директ-Медиа|isbn=978-5-4475-2596-5|archive-date=2022-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20220406231132/https://iknigi.net/avtor-vladimir-strogeckiy/101388-osnovy-kulturologii-vladimir-strogeckiy/read/page-7.html}}</ref>.
=== Акультура дунеихәаԥшышьак аҳасабала ===
[[Романтизм|Аромантизм]] аепоха аан, хазы иҟаз аҳрақәа тәыланы реидкылара иазку амилаҭтә ҵысрақәеи, иара убас Австро-Венгриатәи аимпериа иаҿагыланы амилаҭтә маҷқәа рҵысрақәеи еиҳарак ирызҿлымҳаз [[Германиа|Германиа]] аҵарауаа, акультура «адунеихәаԥшышьа» ҳәа аилкаара шьақәдыргылеит. Ас еиԥш иҟоу агәаанагарақәа рсистемаҿы еиуеиԥшым, иузеидымкыло адунеихәаԥшышьақәа аетникатә гәыԥқәа реиԥшымзаара хадақәа ракәны иҟоуп. Уаанӡатәи агәаанагарақәа ирҿырԥшны аԥхьагылара шамазгьы, ари аҩыза азнеишьа макьанагьы «ацивилизациатә» культуреи «ипримитивтәу», мамзаргьы «ахылҵшьҭратә» культуреи реиԥшымзаарақәа еиқәнархон.
XIX ашәышықәса анҵәамҭазы [[антрополог|антропологцәа]], иаҳа еиуеиԥшым аилазаарақәа аҵанакуа иҟалартәы, акультура аилкаара дырҭбааит. [[эволюция|Аеволиуциатә]] теориа шьаҭас иҟаҵаны, дара ауаа еиԥшны иҿиалароуп, шьҭа ауаа акультура ахьрымоу афакт ахаҭа ауаҩытәыҩсатә ҿиара апроцесс аҳәаақәҵара ахаҭа аҟынтәи иаауеит ҳәа ргәы иаанагон. Убри аан, амала, иалкаау акультурақәа реиԥшымзаарақәа раарбаразы абиологиатә еволиуциа азхьаԥшра шырҭахымыз рныԥшуан — анаҩс [[расизм|арасизм]] еиуеиԥшым аформақәа шьҭызхыз азнеишьа. Дара агәра ргон, абиологиатә еволиуциа иаҳа ихарҭәааны акультура аилкаара ахаҭа шаанарԥшуа, аилкаара, аҩыра змам ауаажәларрақәа, измоугьы — инеиҭаҵ-ааиҭаҵуа, иҭыԥынтәалтәоу ажәларқәа рзы антропологцәа рхы иадырхәар рылшоз. Дара уи, ауаҩы иҿиараан адыррақәа роуреи рхархәареи рзы иаку асистема ахьаԥиҵаз, иара убас [[абстракция|абстракттә]] [[символ|символқәа]] раҳасабала урҭ егьырҭ ауаа рыҭара ахьилиршаз ала ишьақәдырӷәӷәон. Ауаҩытәыҩсатә индивидуумқәа ас еиԥш иҟоу асимволтә системақәа анырдыр, ианҭырҵаа, асистемақәа абиологиатә еволиуциа иахьԥшымкәа аҿиара иалагеит (даҽакала иуҳәозар, аӡәы даҽаӡәы идыррақәа иоур илшоит, урҭ аҩыџьагьы биологиала зынӡа еидҳәаламзаргьы). Ас еиԥш асимволқәа рхархәареи асоциалтә ԥышәа аиуреи алшара «ауаҩытәыҩсатә ԥсабареи» «ааӡареи» реимак аҿы ажәытә аргументқәа еиланаԥсоит. Абасала, Клиффорд Гиртзи егьырҭи ишьақәдырӷәӷәон ауаҩытәыҩсатә физиологиеи ахәыцреи раԥхьатәи акультуратә усурақәа ирылҵшәаны иҿиауан ҳәа, Миддлтон, ауаҩытәыҩсатә «инстинктқәа акультура ишышьақәнаргылаз» ала алкаа ҟаиҵон.
Хазы инхо ауаа ргәыԥқәа еиуеиԥшым акультурақәа аԥырҵоит, амала зыбжьара, хәҭа-хәҭалатәи аиҭныԥсахлара ҟалар алшо. Акультура есааира аҽаԥсахуеит, ауаа уи ҭырҵаар рылшоит, ари апроцесс зҽызыԥсахуа адәахьтәи аҭагылазаашьақәа [[Адаптация (биология)|рыҽрықәыршәара]] зегь реиҳа имариоу форманы иҟарҵоит. Иахьа антропологцәа акультура баша абиологиатә еволиуциа иалҵшәаны акәымкәа, уи иузаҟәымҭхо хәҭаны, [[Ауаҩы|ауаҩы]] анҭыҵтәи адунеи иашьцылара иамеханизм хаданы иахәаԥшуеит.
Арҭ агәаанагарақәа инарықәыршәаны акультура, ҭыԥк аҟынтәи даҽа ҭыԥк ахь аҽеиҭакра зылшо, [[антрополог|антропологцәа]] [[миф|амифқәеи]] [[обряд|аритуалқәеи]] иалкаау рформақәа, [[инструмент|амыругақәа]], анхарҭақәа рформақәа, ақыҭақәа реиҿкаашьа апринципқәа рыла иарбоу аиԥшымзаарақәа рыҭҵаара рылнаршо, ашьцылара афункциа змоу асимволқәа рсистема аҳасабала иааԥшуеит. Абасала, антропологцәа «аматериалтә культуреи» «асимволтә культуреи» реиԥшымзаара алыркаауеит, арҭ аилкаарақәа ауаҩы ирҿиара еиуеиԥшым аусхкқәа ахьадырбо мацарагьы акәымкәа, дара анализ азураан, еиуеиԥшым азнеишьақәа зҭаху, еиуеиԥшым ахалагаратә дыррақәа ахьрымоу азы.
Адунеитә еибашьрақәа ҩба рыбжьара аԥыжәара зауз акультура ас еиԥш ахәаԥшра иаҳәоит культурацыԥхьаӡа ахатәы ҳәаақәа шамоу, ахатәы ҭагылазаашьақәа рхархәарала акны ишахәаԥшлатәу. Уи иалҵшәаны ицәырҵит аилкаара «акультуратә [[релятивизм|релиативизм]]», аӡәы икультура аилкаарақәа ихы иархәаны даҽаӡәы ихымҩаԥгашьа идикылар илшоит ҳәа агәаанагарақәа, икультура аелементқәа ([[обряд|ақьабзқәа]] уҳәа уб. иҵ.) — урҭ ирыхәҭаку асимволқәа рсистема аилкаарала.
Абасала, акультура асимволтә [[код|кодқәеи]] урҭ аӡәы иҟынтәи даҽаӡәы иҭашьа азнеишьақәеи алоуп ҳәа агәаанагара иаанагоит акультура, иԥкызаргьы, есааира аҽшаԥсахуа. Акультуратә ҽыԥсахрақәа, амаҭәар ҿыцқәа раԥҵара иалҵшәахар шалшо еиԥш, даҽа культурак ианадҳәалоу аамҭазы имҩаԥысыр ҟалоит. Аҭынч ҳәаақәа ирҭагӡаны ианаанхо, акультурақәа реимадара иахылҿиаауеит еиуеиԥшым аелементқәа рымԥсахра (рыҭҵаарала), даҽакала иуҳәозар, акультурақәа реигәныҩра. Аиҿагылара, ма аполитикатә еиҟарамра аамҭазы, культурак ауаа, ҳәарада, ирылшоит даҽа еилазаарак акультуратә беиарақәа рымпыҵахалара, мамзаргьы рҵакдура адгалара («акультуратәра»).
Ацивилизациа ыҟанаҵы, аилазаарақәа зегьы ркультура аларҵәареи, аилибакаареи, адҵареи рпроцессқәа ирылахәын, убри аҟнытә иахьа культурацыԥхьаӡа рхатәы ҳәаақәа рыҩныҵҟа мацара иахәаԥшуа антропологцәа маҷҩуп. Ҳаамҭазтәи аҵарауаа иазырыԥхьаӡоит акультура аелемент ахатәы ҳәаақәа рыла мацара ахәаԥшра ҟалом ҳәа, уи аҟаҵара алшоит еиуеиԥшым акультурақәа инарҭбаау реизыҟазаашьаҿы мацарала.
Иарбоу апроцессқәа рыдагьы, [[Миграция населения|ауаа реиҭаҵра]] акультура аелементқәа анырра ӷәӷәа рнаҭоит. Аколониалтә [[экспансия|мпыҵахалара]], иара убас амассатә миграциа реиԥш иҟоу афеномен, [[рабство|атәцәа рыҭирагьы]] уахь иналаҵаны, еиуеиԥшым акультурақәа анырра рызҭо, аҵакы змоу факторны иҟалеит. Уи иахҟьаны еилазаарақәак аижәлантәымра ду роуит. Антропологцәақәак ишьақәдырӷәӷәоит ас еиԥш иҟоу агәыԥқәа азеиԥш культурала рҽеидыркылоит ҳәа, уи ԥыжәарас иамоуп еижәлантәым аелементқәа [[субкультура|субкультурақәаны]] рыҭҵаара алыршара. Егьырҭ ракәзар, иаку акультура аҟазаара залшом, еижәлантәым аелементқәа амультикультуратә еилазаара шьақәдыргылоит ҳәа ишьақәдырӷәӷәоит. Амультикультура адоктрина аларҵәара, асоциалтә гәыԥқәа ркультуратә адаздамра азхаҵара зҭаху, ахеиԥштәразы аҵысрақәа рышьҭыҵра иақәшәеит.
Асоциобиологцәа иара убасгьы ишьақәдырӷәӷәоит акультура иахәаԥшызар алшоит акультуратә еиҭныԥсахлара ахьымҩаԥысуа аелементартә елементқәа рганахьала ҳәа. Ас еиԥш иҟоу аелементқәа, мамзаргьы «[[мем|амемқәа]]» ({{lang-en|meme}}), [[Докинз, Ричард|Ричард Докинз]] ишәҟәы «[[Эгоистичный ген|Зхы мацара иазхәыцуа аген]]» аҟны ишрыхьӡырҵаз еиԥш ({{lang-en|The Selfish Gene}}), 1976 шықәсазы икьыԥхьыз абиологиаҿы агенқәа реилкаара иеиԥшуп. Ари аҩыза агәаанагара, ахьӡ-аԥша маҷк шаиузгьы, академиатә ҵарауаа реиҳараҩык зынӡа мап ацәыркуеит.
=== Акультура ахымҩаԥгашьа анормақәа раҳасабала ===
Анаҩстәи, инарҭбааны ахархәара змоу акультура аилкаара, х-хәҭакны еибаркуп:
* Аԥсҭазааратә ҵакдура;
* Ахымҩаԥгара анормақәа;
* [[Артефакт (археология)|Артефактқәа]] (аматериалтә ԥҵамҭақәа).
Аԥсҭазааратә ҵакдурақәа аԥсҭазаараҿы зегь реиҳа ихадоу ахшыҩҵакқәа адырбоит. Урҭ роуп акультура шьаҭас иамоу.
Ахымҩаԥгашьа анормақәа аилкаарақәа [[Ахшыҩырҵара|Ахшыҩрҵареи]] [[Нравственность|Ацәаҩашәеи]] ирныԥшуеит. Урҭ иадырбоит ауаа еиуеиԥшым аҭагылазаашьақәа раан рхы шымҩаԥыргаша. [[государство|Аҳәынҭқарраҿы]], формалла ишьақәырӷәӷәоу аԥҟарақәа, [[Закон (право)|Азакәанқәа]] ҳәа ирышьҭоуп.
Артефактқәа, мамзаргьы аматериалтә культура аԥҵамҭақәа, шамхамзар раԥхьатәи аҩ-хәҭак ирхылҿиааз роуп.
[[археолог|Археологцәа]] аматериалтә культура аелементқәа аус рыдырулоит, асоциалтә [[антрополог|антропологцәа]] [[символ|асимволтә]] культура рхы азырышьҭуеит ҳәа азнеишьа ԥҟарахеит, аҵарауаа ргәыԥқәа аҩбагьы, ҳәарада, аинформациа шеимырдогьы. Уи адагьы, антропологцәа «акультура» аобиектқәа, ма атауарқәа реизга аҳасабала адагьы, арҭ атауарқәа аԥызҵо, акыр иаԥсаны иҟазҵо процессқәаны, иара убас арҭ аобиектқәа рхы иахьадырхәо социалтә еизыҟазаашьақәаны еилыркаауеит.
Голландиатәи антрополог [[Крамер, Итске|Итске Крамер]] игәаанагарала, акультура иааннакыло аҭыԥ амаҭәарқәеи ахымҩаԥгашьеи иалкаау реишьҭагылашьа аиқәырхара ауп, уи аарԥшуп ажәақәа «ҳара ҳҿы ус иаԥуп» рыла<ref>Браун Д., Крамер И. Как управлять корпоративным племенем: Прикладная антропология для топ-менеджера. — М.: Альпина Паблишер, 2020. — С. 61. — ISBN 978-5-9614-2640-3.</ref>.
== Акультураҿы аҽыԥсахрақәа ==
Акультураҿы аҿиареи, аиҭакрақәеи, апрогресси шамахамзар адинамика иаҟароуп, иара зеиԥш еилкаарак аҳасабала иқәгылоит. Адинамика — иалкаау аамҭа аҳәаақәа ирҭагӡаны ишьҭыху, ҵҩа змам хырхарҭарацәала еиҿкаау апроцессқәеи атрансформациақәеи акультураҿы ҵҩа рымам<ref>[[Гавров, Сергей Назипович|Гавров С. Н.]], Ашер Т. Кризис глобализирующегося мира и переход к планетарной культуре // Новая цивилизация: междисциплинарный научно-практический сборник. Предисл. С. Н. Гавров / [[Лайтман, Михаэль|М. Лайтман]], С. Н. Гавров, [[Марков, Борис Васильевич|Б. В. Марков]], [[Сахаров, Андреи Дмитри-иԥа|А. Д. Сахаров]], [[Флиер, Андрей Яковлевич|А. Я. Флиер]] и др. — [[Самара]]: [[Самарский научный центр РАН]], 2007. — С.170-194.</ref>.
Аксиомақәа:
* акультураҿы иҟоу аԥсахрақәа афактор рацәа ирыхҟьаны амзыз-ҳәааҭагӡара рымоуп;
* иарбанзаалак акультура аҿиара аинновациа аҳәаа ахьԥшра (акультура иҭышәынтәалоу аелементқәеи аԥышәара хкқәеи реизыҟазаашьа).
Афакторқәа:
* аԥсабаратә аагарҭақәа;
* аимадаратә;
* акультуратә еилаҵәара (акультуратә ҟазшьақәеи акомплексқәеи уаажәларрак аҟынтәи даҽа уаажәларрак ахь реилалара (акультуратә контакт));
* анхамҩатә технологиақәа;
* асоциалтә институтқәеи аиҿкаарақәеи;
* ахәшьара-ҵакытә;
* арационал-дырратә.
== Акультурақәа реиуеиԥшымра ==
Еиуеиԥшым акультурақәа, хыхь-хыхьлатәи рдырра акәзаргьы, аиԥшымзаарақәа рацәаны ианарбоит. Иаагозар, уаажәларрак аҿы [[многожёнство|аҳәса рацәа раагара]] нормоуп, даҽа уаажәларрак аҿы уи иақәыӡбоит. Еилазаарак аҿы [[галлюцинации|алаԥшҵашәарақәа]] [[психическое заболевание|аԥсихикатә чымазара]] иазҳәоуп ҳәа ирыԥхьаӡоит, даҽа уаажәларрак аҿы урҭ ахдырра иреиҳаӡоу форманы, «амистикатә лаԥшҵашәарақәа», аҿаҳәатәқәа раҳасабала иахәаԥшуеит.
Аха иҟоуп, ауаажәларрақәа зегьы ирзеиԥшу, [[культурные универсалии|акультуратә дырраҭбаарақәа]] ҳәа изышьҭоу<ref name=ReferenceA>{{Cite web |url=http://www.ido.rudn.ru/ffec/soc/soc12.html |title=КАТЕГОРИЯ «КУЛЬТУРА» В СОЦИОЛОГИИ |access-date=2013-02-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130613031524/http://www.ido.rudn.ru/ffec/soc/soc12.html |archive-date=2013-06-13 |url-status=dead }}</ref>.
== Иарбанзаалак ауаажәларрақәа ркультура аижәлантәымра ==
Иарбан уаажәларразаалак аҿы иалукаар алшоит [[Элитарная культура|иҳараку (илыԥшааху) акультуреи]] жәлар ркультуреи ([[Афольклор|афольклор]]). Уи адагьы, иҟоуп аҵактәи асахьаркыратәи ган ала ирмариоу, зегьы ирзыманшәалоу [[массовая культура|амассатә культура]]. Уи иалшоит, иҳараку акультура еиԥш, жәлар ркультурагьы ақәцара.
Иара убасгьы ауаажәларраҿы еиуеиԥшым асоциалтә гәыԥқәа [[субкультура|рсубкультурақәа]] рацәоуп<ref name=ReferenceA />.
== Акультура аҭҵаара ==
Акультура академиатә маҭәарқәа жәпакы рҳәаа иҭагӡаны аҭҵаареи арефлексиеи ирмаҭәарны иқәгылоит. Ихадоу рхыԥхьаӡараҿы — [[культурология|акультурологиа]], [[культурные исследования|акультуратә ҭҵаарақәа]], [[культурная антропология|акультуратә антропологиа]], [[философия культуры|акультура афилософиа]], [[социология культуры|акультура асоциологиа]] уҳәа егьырҭгьы. Урыстәыла акультура иазку ҭҵаарадырра хаданы иԥхьаӡоуп акультурологиа, мраҭашәаратәи, еиҳарак англыз бызшәала ицәажәо атәылақәа рҿы акәзар, атермин акультурологиа иаҳа иҭшәоу аҵакала, акультура аҭҵаара культуратә системак аҳасабала еилкаахоит<ref>White, Leslie «The Evolution of Culture: The Development of Civilization to the Fall of Rome». McGraw-Hill, New York (1959)</ref><ref>White, Leslie, (1975) "The Concept of Cultural Systems: A Key to Understanding Tribes and Nations, Columbia University, New York</ref>. Арҭ атәылақәа рҿы акультуратә процессқәа рыҭҵаара азеиԥш маҭәартә хырхарҭаны иқәгылоит [[культурные исследования|акультуратә ҭҵаарақәа]] ({{lang-en|cultural studies}})<ref>Усманова А. Р. «Культурные исследования» // Постмодернизм: Энциклопедия / Мн.: Интерпрессервис; Книжный Дом, 2001. — 1040 с. — (Мир энциклопедий)</ref>. [[Культурная антропология|Акультуратә антропологиа]], ауаҩытәыҩсатә культуреи ауаажәларреи рыхкырацәара аҭҵаара иаҿуп, ахықәкы хадақәа ируакуп ари ахкырацәара аҟазаара зыхҟьаз аилыркаара. Акультуреи уи афеноменқәеи асоциологиа аметодологиатә хархәагақәа рыцхыраарала рыҭҵаареи, акультуреи ауаажәларреи рхьыԥшрақәа рышьақәыргылареи иаҿуп [[социология культуры|акультура асоциологиа]]<ref>[[Абушенко, Владимир Леонидович|Абушенко В. Л.]] Социология культуры // Социология: Энциклопедия / Сост. [[Грицанов, Александр Алексеевич|А. А. Грицанов]], [[Абушенко, Владимир Леонидович|В. Л. Абушенко]], Г. М. Евелькин, Г. Н. Соколова, О. В. Терещенко. — Мн.: Книжный Дом, 2003. — 1312 с. — (Мир энциклопедий)</ref>. [[Философия культуры|Акультура афилософиа]], ари акультура аҵаки астатуси рҷыда-философиатә ҭҵаара ауп<ref>[[Давыдов, Юрий Николаевич|Давыдов Ю. Н.]] Философия культуры // [[Большая советская энциклопедия]]</ref>.
== Акультура аларҵәара амҩақәа ==
Акультура аларҵәаразы ҵҩа змам амҩақәа ыҟоуп.
Акультура аларҵәара мҩаԥысуеит атехникатә хархәагақәеи асоциалтә институтқәеи рыла. [[Амассатә информациа ахархәагақәа|АИХ]], аҭҵаарадырра, аҟазара социалтә институтк аҳасабала, аҵара, [[семья|аҭаацәа]], еиуеиԥшым [[Общественное объединение|ауаажәларратә хеидкылақәа]], [[государство|аҳәынҭқарра]] уҳәа акультура аларҵәара аканалқәа ракәны иҟалар алшоит. Еиуеиԥшым агәырӷьарақәа, атрадициатәи аритуалтәи актқәа ([[Венчание|агәыргьынхаҵарақәа]], [[поминки|аԥсхәрақәа]] уҳәа) убас егьырҭгьы, иара убас акультуратә беиарақәа рыларҵәареи рыдкылареи рзы хархәагақәаны, мҩақәаны иқәгылар алшоит<ref name=":0">{{Книга|автор=|заглавие=Культурология: Учебное пособие|ответственный=|издание=Под ред. проф. Г. В. Драча.|место=Москва|издательство=Альфа-М|год=2003|страницы=67|страниц=432|isbn=}}</ref>.
Иалыркаауеит акультуратә инновациақәа рыҿиара абас еиԥш иҟоу аспектқәа: атиражҟаҵара, асублимациа, апроекциа, аидентификациа, урҭ иаадырԥшуеит акультура аиагара, уи адкылара, ашьҭкаара, аларҵәара рсоциал-ԥсихологиатә механизмқәа<ref name=":0" />.
== Шәахә. иара уб. ==
* [[Всемирный день культурного разнообразия во имя диалога и развития|Адиалоги аҿиареи рзы акультуратә еиуеиԥшымра Адунеизегьтәи Амш]]
* [[Семиотика культуры|Акультура асемиотика]]
* [[Тартуско-московская семиотическая школа|Тарту-Москватәи асемиотикатә школ]]
* [[Традиционная культура|Атрадициатә культура]]
* [[Субкультура|Асубкультура]]
* [[Контркультура|Аконтркультура]]
* [[Доминирующая культура|Аԥыжәара змоу культура]]
* [[Массовая культура|Амассатә культура]]
* [[Философия культуры|Акультура афилософиа]]
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist}}
== Алитература ==
'''аурыс бызшәала'''
* Асоян Ю., Малафеев А. [http://ec-dejavu.ru/c/Culture_1.html Историография концепта «cultura» (Античность — Ренессанс — Новое время)] // Асоян Ю., Малафеев А. Открытие идеи культуры. Опыт русской культурологии середины XIX — начала XX веков. М. 2000, с. 29-61.
* Беляев, И. А. [https://elibrary.ru/item.asp?id=29072057 Концепция культуры Д. В. Пивоварова] / И. А. Беляев // Интеллект. Инновации. Инвестиции. — 2016. — № 10. — С. 14-17.
* Беляев, И. А. [http://culturolog.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=2051&Itemid=6 Культура, субкультура, контркультура] / И. А. Беляев, Н. А. Беляева // Духовность и государственность. Сборник научных статей. Выпуск 3; под ред. И. А. Беляева. — Оренбург: Филиал [[УрАГС]] в г. Оренбурге, 2002. — С. 5-18.
* [[Барбашин, Максим Юрьевич|Барбашин М. Ю.]] [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2319050 Институциональный механизм этнокультурных заимствований (институционального механизма этно-культурное влияние). Вопросы культурологии. 2012, № 12 (декабрь), стр. 5-10.]
* [[Барбашин, Максим Юрьевич|Барбашин М. Ю.]] [http://www.evrazia.org/article/2064 Теоретические аспекты трансформации культур. 2012] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20240718010656/http://evrazia.org/article/2064 |date=2024-07-18 }}
* Вавилин Е. А., Фофанов В. П. [http://filosof10.narod.ru/lib/Filosofia/fofanov_culture.doc Исторический материализм и категория культуры: Теоретико-методологический аспект.]{{Анеишьа_амам_азхьарԥш|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Новосибирск, 1993.
* [[Зенкин, Сергей Николаевич|Зенкин С. Н.]] [http://ec-dejavu.ru/c-2/Cultural_relativity.html Культурный релятивизм: К истории идеи] // Зенкин С. Н. Французский романтизм и идея культуры. М.: [[РГГУ]], 2001, с. 21-31.
* [http://www.countries.ru/library/theory/culthist.htm История слова «культура».] // [[Ионин, Леонид Григорьевич|Ионин Л. Г.]] Социология культуры. -М.: Логос, 1998. — с.9-12.
* {{статья |автор=[[Келле, Владислав Жанович|Келле В. Ж.]] |заглавие=Процессы глобализации и динамика культуры |ссылка=http://www.zpu-journal.ru/zpu/2005_1/Kelle/9.pdf |автор издания= |издание=[[Знание. Понимание. Умение]] |тип= |место= |год=2005 |том= |номер=1 |страницы=69—70 |ref=Келле }}
* {{статья |автор=[[Колин, Константин Константинович|Колин К. К.]] |заглавие=Неоглобализм и культура: новые угрозы для национальной безопасности |ссылка=http://www.zpu-journal.ru/zpu/2005_2/Kolin/13.pdf |автор издания= |издание=[[Знание. Понимание. Умение]] |тип= |место= |год=2005 |том= |номер=2 |страницы=104—111 |ref=Колин }}
* {{статья |автор=[[Колин, Константин Константинович|Колин К. К.]] |заглавие=Неоглобализм и культура: новые угрозы для национальной безопасности (окончание) |оригинал= |ссылка=http://www.zpu-journal.ru/zpu/2005_3/Kolin/10.pdf |автор издания= |издание=[[Знание. Понимание. Умение]] |тип= |место= |год=2005 |том= |номер=3 |страницы=80—87 |ref=Колин }}
* ''[[Коротаев, Андрей Витальевич|Коротаев А. В.]], Малков А. С., Халтурина Д. А.'' [http://edurss.ru/cgi-bin/db.pl?cp=&page=Book&id=49742&lang=Ru&blang=ru&list=Found Законы истории. Математическое моделирование развития Мир-Системы. Демография, экономика, культура.] 2-е изд. М.: [[УРСС]], 2007.
* Лич Эдмунд. [https://web.archive.org/web/20111125121810/http://www.etnograf.ru/node/46 Культура и коммуникация: логика взаимосвязи символов. К использованию структурного анализа в антропологии.] Пер. с англ. — М.: «[[Восточная литература (издательство)|Восточная литература]]», 2001. — 142 с.
* {{книга|автор= [[Луков, Владимир Андреевич|Луков Вл. А.]]|заглавие= История культуры Европы XVIII–XIX веков|оригинал= |ссылка= http://www.mosgu.ru/nauchnaya/publications/2011/monographs/The_History_of_European_Culture.pdf|ответственный = |издание= |место= [[Москва|М.]]|издательство= [[ГИТР]] |год= 2011|том= |страницы= |страниц= 80|серия= |isbn = 978-5-94237-038-1|тираж= 100}}
* {{статья |автор=[[Луков, Михаил Владимирович|Луков М. В.]] |заглавие=Культура повседневности |ссылка=http://www.zpu-journal.ru/e-zpu/2008/4/Lukov_MV/ |автор издания= |издание=«[[Знание. Понимание. Умение]]» |тип= |место= |год=2008 |том= |номер=4 — [[Культурология]] |страницы= |ref=Луков М. В. }}
* {{статья |автор=[[Луков, Михаил Владимирович|Луков М. В.]] |заглавие=Обыденная культура и культура повседневности |ссылка=http://www.zpu-journal.ru/zpu/2005_3/Lukov_MV/28.pdf |автор издания= |издание=[[Знание. Понимание. Умение]] |тип= |место= |год=2005 |том= |номер=3 |страницы=199—203 |ref=Луков М. В. }}
* [[Маркарян, Эдуард Саркисович|Маркарян Э. С.]] Очерки истории культуры. — Ереван: Изд. АрмССР, 1968.
* [[Маркарян, Эдуард Саркисович|Маркарян Э. С.]] Теория культуры и современная наука. — М.: [[Мысль (московское издательство)|Мысль]], 1983.
* {{Источник/НФЭ|Культура|[[Стёпин, Вячеслав Семёнович|Стёпин В. С.]]|url=http://iph.ras.ru/elib/1574.html}}
* [[Сугай, Лариса Анатольевна|Сугай Л. А.]] [http://www.countries.ru/library/theory/cultsug.htm#m10 Термины «культура», «цивилизация» и «просвещение» в России XIX — начала XX века] // Труды ГАСК. Выпуск II. Мир культуры. — М.:[[Государственная академия славянской культуры|ГАСК]], 2000.-с.39-53.
* [[Флиер, Андрей Яковлевич|Флиер А. Я.]] История культуры как смена доминантных типов идентичности // [[Личность. Культура. Общество]]. 2012. Том 14. Вып. 1 (69-70). С. 108—122.
* [[Флиер, Андрей Яковлевич|Флиер А. Я.]] Вектор культурной эволюции // [[Обсерватория культуры]]. 2011. № 5. С. 4-16.
* {{статья |автор=[[Флиер Андрей Яковлевич|Флиер А. Я.]] |заглавие=Современная культура как тенденция |оригинал= |ссылка=http://www.zpu-journal.ru/e-zpu/2012/1/Flier_Contemporary-Culture/ |автор издания= |издание=Информационный гуманитарный портал «[[Знание. Понимание. Умение]]» |тип= |место= |год=2012 |том= |номер=1 (январь — февраль) ([http://www.zpu-journal.ru/e-zpu/2012/1/Flier_Contemporary-Culture/ Архивировано WebCite®]) |ref=Флиер |страницы= }}
* [[Флиер Андрей Яковлевич|Флиер А. Я.]] [http://cult-cult.ru/teoriya-kulitury-kak-filosofiya-istorii/ Теория культуры как философия истории] // Культура культуры — 2014 — № 1
* [[Чучин-Русов, Александр Евгеньевич|Чучин-Русов А. Е.]] [http://www.countries.ru/library/theory/chuchcult.htm Конвергенция культур.] — М.:Магистр, 1997.
* [[Шендрик, Анатолий Иванович|Шендрик А. И.]] Теория культуры. — М.: Издательство политической литературы «Единство», 2002. — 519 с.
* {{статья |автор=[[Шохин, Владимир Кириллович|Шохин В. К.]]|заглавие=Античное понятие культуры и протокультурфилософия: специфика и компаративные параллели |оригинал= |ссылка=http://vphil.ru/index.php?id=285&option=com_content&task=view |автор издания= |издание=[[Вопросы философии]] |тип= |место= |издательство= |год=2011|том= |выпуск= |номер=3 |страницы=51—61 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |язык= |ref=Шохин|archive-url= |archive-date=}}
'''егьырҭ абызшәақәа рыла'''
* Arnold Groh, ''Theories of Culture'', Лондон 2019, ISBN 978-1-138-66865-2.
* Georg Schwarz, ''Kulturexperimente im Altertum'', Berlin 2010.
* {{книга | автор= Даниэль Браун, Итске Крамер |заглавие= Как управлять корпоративным племенем: Прикладная антропология для топ-менеджера| оригинал= Danielle Braun, (Jitske Kramer). Building Tribes - Travel Guide for Organizations | издательство= Альпина Паблишер |год=2020|место = М.|allpages= 406|isbn= 978-5-9614-2640-3|ref= Браун, Крамер}}.
== Азхьарԥшқәа ==
* [http://ec-dejavu.ru/main.html Энциклопедия культур Deja Vu]
* [https://www.youtube.com/watch?v=75n-r97rIGU Культура в СССР = субкультура российской интеллигенции]
* [http://www.hischool.ru/ Ассоциация культурологических кафедр и научных центров]
* [http://intencia.ru/News-view-6.html Историческое развитие понятия «культура»]
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
{{DEFAULTSORT:культура}}
[[Акатегориа:Акультура| ]]
[[Акатегориа:Акультура асоциологиа]]
[[Акатегориа:Асоциалтә конструкционизм]]
[[Акатегориа:Ауаажәларратә концепциақәа]]
bdw7mtteivbj5nf24zowzouqjvk6wsb
Археологиа
0
55447
172816
172647
2026-08-31T00:23:53Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172816
wikitext
text/x-wiki
[[Афаил:Фанагория1.jpg|мини|255x255пкс|Ажәытәӡатәи абырзенцәа рколониа [[Фанагория|Фанагориа]] археологиатә жрақәа]]
{{Врезка
| Выравнивание = right
| Ширина = 237px
| Содержание = Археолог — мамзаргьы абзиабаҩ, мамзаргьы апоет
| Подпись = ''А. Блок «инҵаратә шәҟәқәа» рҟынтә''
}}
'''Археологиа''' ({{lang-grc|ἀρχαῖος}} "ажәытә" + {{lang-grc2|λόγος}} "ажәа, аҵара") — амаҭәартә [[исторические источники|хыҵхырҭақәа]] рхархәарала ауаҩытәыҩса рҭоурыхтә ԥсҭазаара ҭызҵаауа [[Аҭоурых|аҭоурыхтә дисциплина]] ауп<ref name="БРЭ-315">{{БРЭ |статья=Археология |ссылка=https://old.bigenc.ru/archeology/text/1832970 |автор=Л. И. Авилова, И. О. Гавритухин, А. Р. Канторович, С. В. Кузьминых |том=2 |страницы=315 |год=2005}}</ref><ref name="БСЭ3">{{БСЭ3|Археология|2|286 — 289|автор = [[Арциховский, Артемий Владимирович|Арциховский А. В.]]}}</ref>. Археологиа асоциалтә наука еиԥш, агуманитартә наука аҟәша ҳәангьы иуԥхьаӡар алшоит<ref name="Renfrew_Bahn1991">Renfrew C., Bahn P. G. [https://archive.org/details/archaeologytheor00renf_0 Archaeology: Theories, Methods, and Practice]. — London: Thames and Hudson Ltd., 1991. — ISBN 978-0-500-27867-3.</ref><ref>Sinclair A. The Intellectual Base of Archaeological Research 2004–2013: a visualisation and analysis of its disciplinary links, networks of authors and conceptual language // Internet Archaeology. — 2016. — № 42. — doi:10.11141/ia.42.8.</ref>. Европаҿы уи лассы-лассы ахатә зин змоу дисциплинак, мамзаргьы егьырҭ адисциплинақәа ирыхәҭакны иԥхьаӡоуп ҳәа иахәаԥшуеит, аха Аҩадатәи Америкаҿы археологиа антропологиа иахәҭакуп<ref>Haviland W. A., Prins H. E. L., McBride B., Walrath D. Cultural Anthropology: The Human Challenge. — 13th ed. — Cengage Learning, 2010. — ISBN 978-0-495-81082-7.</ref>. Аҭҵааҩцәа џьоукы ирыԥхьаӡоит археологиа аметодологиатә ҟазшьала [[Криминалистика|акриминалистика]] еиԥшу [[Источниковедение|ахыҵхырҭадырратә]] дисциплина ауп ҳәа<ref>{{Книга|автор=Клейн Л. С.|заглавие=Предмет археологии // Археология Южной Сибири : сборник научных трудов. Вып. 9.|год=1977|место=Кемерово|издательство=Издательство Кемеровского университета|страницы=3—14}}</ref>.
== Ахҳәаа ==
Археологцәа ауаҩытәыҩса иҭоурых аҭҵаара иалагоит 3,3 миллион шықәса раԥхьа Мрагыларатәи Африка [[Ломекви]] иҟаз раԥхьаӡатәи ахаҳәтә мыругақәа рус адулара инаркны аҵыхәтәантәи ажәашықәсақәа рҟынӡа<ref>{{статья |заглавие=3.3-million-year-old stone tools from Lomekwi 3, West Turkana, Kenya |ссылка=https://archive.org/details/sim_nature-uk_nature_2015-05-21_521_7552/page/310 |издание=Nature |том=521 |номер=7552 |страницы=310—315 |doi=10.1038/nature14464 |issn=1476-4687 |язык=en |тип=journal |автор=Roche, Hélène; Kent, Dennis V.; Kirwa, Christopher; Lokorodi, Sammy; Wright, James D.; Mortlock, Richard A.; Leakey, Louise; Brugal, Jean-Philip; Daver, Guillaume |месяц=5 |год=2015}}</ref>. Аха археологиеи [[ископаемые остатки|ажәытә ԥсыбаҩқәа]] ҭызҵаауа [[палеонтология|апалеонтологиеи]] аиԥшымзаара рымоуп. Уи еиҳараӡа ихадоуп атҵааразы аҩыратә қьаадқәа ахьыҟам ажәытәӡатәи ауаажәларрақәа рыҭҵааразы. [[Первобытное общество|Аԥхьабзазаратә ауаажәларра]] аҭоурых апалеолит инаркны адунеи ахьынӡа-наӡааӡо ауаажәларрақәа рҿы апхьара-аҩра ацәырҵраанӡа иаднакылоит 99% инареиҳаны ауаҩытәыҩса иҭоурых<ref name="Renfrew_Bahn1991"/>. Археологиа еиуеиԥшым ахықәкқәа амоуп, урҭ рҽеиҭанаркуеит акультура аҭоурых аилкаара инаркны, қьаадла ашьақәырӷәӷәара, насгьы аамҭа аҩныҵҟа ауаҩытәыҩсатә уаажәларра аԥсахра аилыркаара ажәытә амҩа ашьақәыргыларанӡа<ref>{{Cite web |url=https://www.livescience.com/44448-what-is-archaeology.html |title=What Is Archaeology? Archaeology Definition |work=Live Science |access-date=2017-08-25 |archive-date=2019-12-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191221143606/https://www.livescience.com/44448-what-is-archaeology.html}}</ref>.
Археологиа ихадоу апринцип — иарбанзаалак ауаҩы иусура ашьҭра ааннажьуеит<ref name="Новиков">''Василий Новиков''. [https://www.youtube.com/watch?v=e0-k7pFbvUY&t=3m30s Древних цивилизаций не было?] : лекция — Научно-просветительский Форум «Ученые против мифов-11» — Москва: 2019. — 19 октября</ref>.
Адисциплина иаднакылоит аҭыхрақәа, ажрақәа, иара убас аҵыхәтәантәи алҵшәа, иҳаҩсыз аамҭа иадҳәалоу еиҳаны адыррақәа аиуразы еидкылоу адыррақәа анализ рзоура. Инарҭбааны иуҳәозар, археологиа адисциплинабжьаратә ҭҵаарақәа ирықәныҟәоит. Уи шьаҭас иамоуп [[Антропологиа|антропологиа]], [[Аҭоурых|аҭоурых]], [[Этнология|аетнологиа]], [[География|агеографиа]], [[Геология|агеологиа]], [[Лингвистика|абызшәадырра]], [[Семиотика|асемиотика]], [[Социология|асоциологиа]], [[Текстология|атекстҭҵаара]], [[Физика|афизика]], [[Информатика|аинформатика]], [[Химия|ахимиа]], [[Статистика|астатистика]], [[Палеоэкология|апалеоекологиа]], [[Палеография|апалеографиа]], [[Палеонтология|апалеонтологиа]], [[Палеозоология|апалеозоологиеи]] [[Палеоботаника|апалеоботаникеи]] уҳәа убас иҵегьы.
Археологиа XIX ашәышықәсазы Европаҿы [[антикварианизм]] аҟынтәи аҿиара аиуит, уи нахысгьы адунеи зегьы аҿы ахархәара змоу дисциплинаны иҟалеит. Археологиа амилаҭтә ҳәынҭқаррақәа рҿы рхы иадырхәон ииасыз аамҭа иазку иҷыдоу аилкаарақәа раԥҵаразы<ref>Christina Bueno, ''The Pursuit of Ruins: Archeology, History, and the Making of Modern Mexico''. Albuquerque: University of New Mexico Press 2016.</ref>. Иара раԥхьатәи аҿиара инаркны, еиуеиԥшым археологиа адисциплинақәа аԥҵан, урҭ рахь иаҵанакуан [[морская археология|амшынтә археологиа]], афеминисттә археологиа, [[археоастрономия|археоастрономиа]], иара убасгьы археологиатә ҭҵаарақәа ацхырааразы иаԥҵан хыԥхьаӡара рацәала еиуеиԥшым аҵаратә методқәа. Ус акәзаргьы, иахьа археологцәа ирԥылоит ауадаҩрақәа рацәаны, уи амцархеологиа, [[Артефакт (археология)|артефактқәа]] рӷьычра<ref>{{Cite web |url=http://openscience.com/a-special-issue-of-open-archaeology-on-non-professional-metal-detecting/ |title=A Special Issue of Open Archaeology on Non-Professional Metal-Detecting |author=Markin P. |work=OpenScience |date=2017-04-10 |access-date=2017-04-11 |archive-date=2019-10-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191028212253/http://openscience.com/a-special-issue-of-open-archaeology-on-non-professional-metal-detecting/}}</ref>, ауаажәларратә зәлымҳара маҷреи, насгьы ауаҩы иԥсыбаҩ ажра аҿагылареи.
== Аҵакы ==
[[Афаил:Под одним солнцем.jpg|мини|[[Челябинская область|Челиабинсктәи атәылаҿацә]] аҿы ахысҩы инышәынҭра ажрақәа]]
[[Артефакт (археология)|Амаҭәартә хыҵхырҭақәа]] — ааглыхратә мыругақәеи урҭ рыцхыраарала иаԥҵоу аматериалтә амаҭәахәқәеи роуп: аҩнқәа, [[оружие|абџьарқәа]], [[украшения|аԥшӡагақәа]], [[посуда|асаанқәа]], [[Произведение искусства|аҟазаратә усумҭақәа]] — [[Трудовая деятельность|ауаҩы иџьабаа]] иалҵшәоу зегьы. Амаҭәартә хыҵхырҭақәа аҩыратә хыҵхырҭақәа иреиԥшӡам, урҭ [[Аҭоурых|аҭоурыхтә хҭысқәа]] иазку ажәабжьқәа рҿы ишиашоу аҵакы арбаӡам, насгьы уи шьаҭас иҟоу аҭоурыхтә лкаақәа анаукатә реконструкциа лҵшәаны иҟалоит. Археологиатә баҟақәа [[раскопки|ажрақәа]] мҩаԥызго, иҭызҵаауа, ажрақәа аԥшаахқәеи, алҵшәақәеи зкьыԥхьуа, нас уи адыррақәа рыла ауаҩытәыҩса иҭоурых еиҭашьақәзыргыло археологцәа-аспециалистцәа ирызцәырҵит крызҵазкуа зхатәҷыдара змоу амаҭәартә хыҵхырҭақәа ихымԥадатәины рыҭҵаара. Археологиа ихадоу аҷыдара ииуит аҩыра макьана зынӡа иахьыҟамызи, мамзаргьы ажәларқәа аҭоурыхашьҭахьтәи аамҭаангьы аҩыра змамызи аепохақәа рыҭҵаара аан.
Археологиа зеиԥшыҟам ала аҭоурых аҭыԥантәи аамҭатәи агоризонт арҭбааит. [[Письменность|Аҩыра]] ыҟоуижьҭеи 5000 шықәса раҟара ҵуеит, насгьы [[Адунеизегьтәи аҭоурых|ауаҩытәыҩса иҭоурых]] иаԥхьанеиуаз аамҭа зегьы (иаҟароуп, иҵыхәтәантәи адыррақәа рыла, 2 миллион шықәса раҟара) археологиа арҿиара иабзоураны мацара ауп еицырдыруаны ианыҟала. Насгьы аҩыратә хыҵхырҭақәа раԥхьатәи 2 зқьышықәсақәа рыҩныҵҟа рыҟазаарала ([[египетские иероглифы|Мысратәи аиероглифқәа]], ацәаҳәатә бырзен ҩыра, [[вавилон|Вавилонтәи]] [[клинопись|асалҩыра]]) анаука азы археологцәа рыла иаартын. Археологиа акырӡа аҵакы амоуп аҩыра аныҟаз аамҭақәа рзы, ажәытәтәии абжьаратәи аамҭақәа рҭоурых аҭҵааразы, избанзар амаҭәартә хыҵхырҭақәа рыҭҵаара аҟынтәи иаагоу адыррақәа аҩыратә хыҵхырҭақәа рдыррақәа акырӡа иханарҭәаауеит<ref name="БСЭ3"/>.
== Археологиа аҭоурых ==
Археологиа аӡбахә [[Древняя Греция|Ажәытәтәи Абырзенцәа]] рыбжьара еицердыруан. [[Платон]] «археологиа» аилкаара ажәытәра зегьы иадикылон.
[[Аиҭарҿиара]] аепоха аамҭазы, ари атермин лассы-лассы еилкахон [[Древний Рим|Ажәытәтәи Аурымтәи]] [[Древняя Греция|Ажәытәтәи Абырзенцәеи]] рҭоурых ҳәа. Лассы-лассы Урыстәыланҭыҵ атермин “археологиа” ауаҩы изку аҭҵаарадырра — [[Антропологиа|антропологиа]] ҳәа ахархәара аиуеит<ref>''Мартынов А. И.'' Археология. — М.: Высшая школа, 2002. — С. 8</ref>. XV ашәышықәсазы раԥхьатәи археологиатә коллекциақәа рахь иаҵанакуан [[Капитолийские музеи|Капитолтәи Амузеии]] [[Римская академия|Римтәи Академиеи]] реизара. [[Кириак Анконский|Анконатәи Кириак]] (1391 — 1449 ашьҭахь) археологиа ашьаҭаркҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа иԥхьаӡоуп («археологиа аб»), избан акәзар иара мрагыларатәи Адгьылбжьарамшын атәылақәа зегьы рҿы ажәытә ҭыԥқәа еизигон, рсахьақәа ҟаиҵон. Иара убас, еиқәырханы иҟоуп уи иҟаиҵаз абаҟақәа рсахьақәа, уахь иаҵанакуеит [[колонна Юстиниана|Иустиниан иколонна]], [[египетские пирамиды|Мысратәи апирамидақәа]], насгьы [[Парфенон]].
[[Афаил:Heinrich Schliemann in Troja 19 Jahrhundert.jpg|thumb|left|[[Шлиман, Генрих|Шлиман]] имҩаԥигоз Троиантәи ажрақәа рсахьа, XIX ашәышықәсазы иҟаз агравиура]]
XVIII ашәышықәсазы [[Геркуланум|Геркулануми]] [[Помпеи|Помпеии]] рҿы имҩаԥгаз ажрақәа иаадырԥшит еиуеиԥшым аамҭақәа рзы иҟаз ажәытә ҭынхақәа рахь иҟаз азҿлымҳара. XIX ашәышықәсеи XX ашәышықәса алагамҭеи рзы акыр зҵазкуа археологиатә аартрақәа мҩаԥган Абжьаратәи амшыни Мрагылара Ааигәеи рҿы: [[Троя|Трои]] [[Микены|Микен]] [[Шлиман, Генрих|Г. Шлиман]] 1870-тәи шықәса инаркны рыжрақәа, XX ашәышықәса алагамҭазы [[Эванс, Артур|А. Еванс]] [[Кносс]] [[Крит]] имҩаԥигоз ажрақәа, насгьы [[Винклер, Гуго|Г. Винклер]] [[хетты|хеттцәа]] раҳҭнықалақь [[Хаттуса|Ҳаттуса]] аҟны имҩаԥигоз ажрақәа, иара убас егьырҭ аӡәырҩы.
XIX ашәышықәса аҵыхәтәаны, археологиатә наука апрактика аҿиара аиуит, уи еиҳарак [[артефакт (археология)|артефактқәа]] реизгареи урҭ ибзианы рыхәҭақәа реихшареи рыла ишьақәгылан. Уи адагьы, адәахьтәи аҷыдарақәа рыла еиԥшу артефактқәа еидҳәалан, уи реиҿырԥшрала иалкаахеит [[археологическая культура|археологиатә культура]], уи аларҵәара аӡбара атәы уҳәар алшон артефактқәа атәтәра аларҵәара атәы ала. Аха 1960-тәи ашықәсқәа рзы, аҵарауаа рыбжьара аилкаара цәырҵит, артефактқәа реизгареи урҭ рыхәҭаатәра адагьы, археологиа акультурақәа рныҟәарақәеи урҭ реиҭакрақәеи ззыҟалаз ҳәа азҵаара аҭак ҟанаҵалароуп. Археологиахь абри аҩыза азнеишьа «[[новая археология|археологиа ҿыц]]» ҳәа иашьҭан (ԥыҭрак ашьҭахь «[[процессуальная археология|апроцессуалтә археологиа]]»), уаанӡатәи зегьы «ажәытә» археологиа [[Культурно-историческая археология|акультуратә, мамзаргьы акультуратә-ҭоурыхтә]] ҳәа рышьҭаҵара иалагеит.
Аха, акритикцәа аӡәырҩы ргәаанагарала, апроцессуалтә археологиа мыцхәы [[естественные науки|аԥсабаратә ҭҵаарақәа]] ирыдҳәалоуп, убри аҟнытә ауаҩытәыҩсатә культурақәа рҟны акыр зҵазкуа аспектқәа, иаҳҳәап, [[символ|асимвол]], [[Адин|адин]], уҳәа ԥсыхәазмам азхьамԥшра аанарԥшуеит<ref>{{статья | автор= Bentley R.A., Lipo C., Maschner H.D.G., Marler B.| заглавие= Darwinian Archaeologies| оригинал= | ссылка=https://archive.org/details/handbookofarchae0000unse_g8z9/page/109| автор издания= Bently R.A., Maschner H.D.G., Chippindale C.| издание= Handbook of Archaeological Theories| тип= | место= New York| издательство= Rowman & Littlefield Publishers| год= 2008|выпуск= |том= |номер= | страницы= 109—132| isbn= 0-7591-0032-2}}</ref>. Аха, 1980-тәи ашықәсқәа рзы ицәырҵыз [[пост-процессуальная археология|апост-процессуалтә археологиа]], апроцессуалтә археологиа апроблемақәа рыӡбаразы ирхаз, ихарҭәаам атеоретикатә ус адуларазы акритика азун<ref>{{статья | автор= Michael Shanks| заглавие= Post-processual Archaeology and After| оригинал= | ссылка=https://archive.org/details/handbookofarchae0000unse_g8z9/page/133| автор издания= Bently R.A., Maschner H.D.G., Chippindale C.| издание= Handbook of Archaeological Theories| тип= | место= New York| издательство= Rowman & Littlefield Publishers| год= 2008|выпуск= |том= |номер= | страницы= 133—146| isbn= 0-7591-0032-2}}</ref>.
=== Урыстәыла археологиа аҿиара аетапқәа ===
Урыстәыла, XIX ашәышықәса инаркны, иахьа уажәраанӡагьы иҟоуп агәаанагара, археологиа — [[Аҭоурых|аҭоурыхтә наука]] иахәҭакуп, инарҵауланы ажәыттәи [[средневековье|абжьарашәышықәсатәи]] ирыҵаркуа ауаҩы иусура иадҳәалоу еиҳараӡа иҵырхуа аматериалқәа ҭнаҵаауеит. {{date|13|2|1718}} инаркны аусԥҟа ишаҳәо ала, [[Пиотр I дуӡӡа|Пиотр Ду]] [[Кунсткамера]] рықәыргыларазы Урыстәыла ажәытә артефактқәа реизгара далагеит:
{{Ацитата алагара}}...иара убас, аӡәы адгьыл аҿы ма аӡаҿы ажәытә маҭәахәқәак иԥшаазар, урҭ рахь иаҵанакуеит: иаабац еиԥшым ахаҳәқәа, ауаҩы ма аԥстәы абаҩқәа, аԥсыӡ ма аҵыс абаҩқәа, уажәы иҳамоу еиԥшымкәа, ма убас еиԥш иҟоу акы, аха иаабац абаҩқәа ирыҿырԥшны даара идуу ма ихәыҷу; Иара убас, иарбан жәытә ҩырақәоу ахаҳәқәа рҿы, аиха, мамзаргьы аџьаз, мамзаргьы иарбан жәытәу, иаабац еиԥшым ашәақь, асаанқәа, егьырҭ ажәытәӡатәи, иаабац еиԥшым амаҭәахәқәа — урҭ ирзааргоз, урҭ рзы ихаҭәаау ахәшәара ҟалоит, уи ахәҭа иабзоураны, уи умбакәа ахә ақәҵара залшом...<ref name="автоссылка1">{{ВТ-ЭСБЕ|Археология}}</ref>{{Ацитата алгара}}
* XVIII ашәышықәса — XIX ашәышықәса алагамҭа. Ацәырҵра, раԥхьатәи аетап; Абаҟақәа жәпакы рыжрақәа ирылагоит.
* XIX ашәышықәса абжьара — 1930-қәа рыбжьара. Археологиа наукацыԥхьаӡа ҳәа аҿиара иалагоит, еиҿкаахоит археологиатә уаажәларра, амузеиқәа. Ишьақәгылоит аурыс археологиа, уи ихадоу ахырхарҭақәа еиҿкаахоит<ref>''Мартынов А. И.'' Археология. — М.: Высшая школа, 2002. — С. 9</ref>.
* 1930-тәиқәа рыбжьара — 1960-тәиқәа рынҵәамҭа. Аҭҵаарадырраҿы “[[Лысенковщина|Лисенкоизм]]” аамҭа, Асовет напхгара археологиаҿы акоммунисттә хәаԥшышьақәа рышьақәыргыларазы аҽазышәара. Уи адагьы, абри аамҭазы ауп археологиатә ҭҵаарақәа рзы арегионалтә центрқәа рышьақәгылара ианалагаз, насгьы СССР адгьылҵакыраҿы имҩаԥгахоит зымҽхак ҭбаау амассатә усурақәа. Амонографиатә усурақәа 1950—1960-шш. рзы иҩыз, иарбоу апериод азы рхатәлкаа ҟанаҵеит, иагьыҟалеит археологиа иреиҳау ахырхарҭақәа рҿы аклассикатә ҭҵаарақәаны, иагьазгәаҭатәуп зегь раԥхьаӡа акәны арегионқәеи, акультуратә акзаареи, еиуеиԥшым апериодқәеи рҿы атеоретикатә лкаа аманы идуу азеиԥштәра аԥышәақәаны ишыҟалаз.
* 1960-тәиқәа рынҵәамҭа — иахьатәи аамҭа. Уи аҭҵаарадырра [[Децентрализация|адецентрализациа]] ала иалкаауп (археологиа аҵара арегионқәа рахь аларҵәара; уаанӡа уи ҭҵаахон Академиатә центрқәа рҿы, [[МГУ|Москватәи Аҳәынҭқарратә Университет]], [[СПбГУ|Санкт-Петербургтәи Аҳәынҭқарратә Университет]], [[КГУ]] уҳәа убас егьырҭгьы). [[Поволжье|Волгатәи атәылаҿацә]], [[Урал]], [[Сибирь|Сибра]], [[Дальний Восток|Мрагылара харатәи]] ауниверситетқәа рҿы аҟәшақәа аԥҵахоит<ref>''Мартынов А. И.'' Археология. — М.: Высшая школа, 2002. — С. 7—10.</ref><ref>''[[Аскаров, Ахмадали Аскарович|Аскаров А. А.]], Буряков Ю. Ф., Квиркелия О. Р., Радилиловский В. В.'' Теоретические и методологические проблемы исследования в археологии. — Ташкент: Фан, 1988.</ref>.
=== Археологиа аҭоурых аҿы ихадоу ахҭысқәа ===
* 1722 — Аԥҵара иаҿыз [[Петербургская академия наук|Урыстәылатәи Анаукақәа Ракадемиахь]] дааԥхьан анемец ҵарауаҩ [[Мессершмидт, Даниэль Готлиб|Даниил Готлиб Мессершмидт]], уи имҩаԥигеит раԥхьаӡатәи археологиатә наукатә жрақәа [[Минусинская котловина|Минусинсктәи акотловина]] (Красноиартәи атәылаҽацә) Тагартәи адгьылбжьахалаҿы.
* 1748 — Ажәытәтәи ақалақь [[Помпеи]] ажрақәа
* 1799 — [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]] [[Мсыр|Мысра]]ҟа иныҟәара аан афранцыз еибашьцәа [[Розеттский камень|Розеттәи ахаҳә]] рыԥшаара
* 1802 — Ажәытәӡатәи аџьамцәа [[клинопись|рсалҩыра]] аҵакы аилкаара
* 1820 — Абырзен нхаҩы амхурсҭаҿы [[Венера Милосская|Венера Милосстәи]] диԥшаауеит
* 1824 — Мысратәи [[иероглиф|аиероглифқәа]] рҵакы аилыркаара
* 1830 — [[Керчь|Керч]] азааигәара [[Куль-Оба (курган)|Кул-Оба]] ахәҳәыгәра ажрақәа: [[Скифы|скифтәи]] археологиа алагамҭа
* 1836 — [[Копенҳаген|Копенгагентәи]] Амилаҭтә Музеи акуратор [[Томсен, Кристиан Юргенсен|К. Томсен]] “х-шәышықәсатәи асистема” (ахаҳә, аџьаз, аиха) ҳәа аконцепциала дықәгылеит, аҵыхәтәаны апопулиаризациа азиуит уи иҵаҩы [[Ворсо, Йенс Асмуссен|И. Я. Ворсо]], уи аамҭан ирҿиаз, уажәраанӡагьы иадкыло<ref>{{Cite web |url=http://kronk.spb.ru/library/bochkariov-vs-2009.htm |title=В. С. Бочкарёв, 2009 |access-date=2015-01-11 |archive-date=2013-10-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015032944/http://kronk.spb.ru/library/bochkariov-vs-2009.htm |url-status=live }}</ref>
* 1849 — [[Библиотека Ашшурбанипала|Ашурбанипалтәи абиблиотека]] аартра
* 1856 — [[Дюссельдорф|Диссельдорф]] азааигәара [[неандерталец|анеандерталец]] ихыбаҩ аԥшаара
* 1861 — Франциатәи аныҟәаҩ [[Анри Муо]] [[Камбоџа|Камбоџьатәи]] аџьунгли аҿы [[Ангкор-Ват]] ҳәа изышьҭоу аныҳәарҭа ду ааиртит.
* 1871 — [[Шлиман, Генрих|Генрих Шлиман]] [[Троя|Трои]] ажрақәа мҩаԥигоит
* 1876 — Генрих Шлиман [[Микены|Микена]] ҭиҵаауеит
* 1879 — [[Альтамира (пещера)|Альтамира]] аҳаԥы аҿы аҳаԥытә сахьақәа раартра
* 1900 — [[Эванс, Артур|Сер Артур Еванс]] [[Крит]] [[Минойская цивилизация|миноитәи ацивилизациа]] ааиртит.
* 1906 — [[Богазкёйский архив|Богазгеитәи архив]] аартра
* 1911 — [[Мачу Пикчу|Мачу-Пикчу]] аԥшаара, ажәытәтәи [[инки|Инкацәа]] рықалақь
* 1922 — [[Картер, Говард|Хоуард Картер]] [[Тутанхамон]] иԥсыжырҭа иԥшааит
* 1947 — [[Кумранские рукописи|Кумрантәи ақьаадрҳәы]] аартра
* 1951 — Еиқәырхаз [[Берестяные грамоты|аҵааҵлацәатә дырԥса]] аартра
* 1991 — [[Австриа]] аҵааршәыраҿы еиқәырхаз [[Эци|ажәытә уаҩы иԥсыбаҩ]] аԥшаамҭа
* 1993 — [[Урыстәыла]], [[Укок|хьӡык змоу ашьхаҟьаҟьара]] [[Алтайские горы|Алтаи]] аҿы [[Принцесса Укока|аҳкәажә Укок]] лмумиа аԥшаамҭа
== Археологцәа русура ==
[[Афаил:Dolina-Pano-3.jpg|thumb|174px|Археологиатә жрақәа ''Гран Долина'' ([[Атапуэрка (стоянки)|Атапуерка]], [[Испаниа]])]]
Археологцәа рхатә методқәа рыла [[археологический источник|археологиатә хыҵхырҭақәа]] ҭырҵаауеит, урҭ анализ рзуны, зеиԥш ҭоурыхтә ҭҵаарадырратә багаж афактқәеи агәаанагарақәеи рыла еиздырҳауеит. Археологиатә ҭҵаара иаднакылоит акабинеттә, мамзаргьы атеориатә хәҭа (адокументқәеи [[Артефакт (археология)|артефактқәеи]] аус рыдулара), насгьы '''адәахьтәи археологиа''', даҽакала иуҳәозар, апрактикатә ҭҵаара, уахь иаҵанакуеит иара убас [[подводная археология|аӡаҵатәи археологиа]].
Ажрақәа рыхкқәа иреиуоуп “ашәарҭадаратә жрақәа”, урҭ азакәантә ҭахрақәа инарықәыршәаны, ахыбрақәа рыргылара аламҭалазы имҩаԥысуеит, избанакәзар, ус анакәымха, аргыларақәа рҭыԥаҿ иҟоу археологиатә баҟақәа наӡаӡа иӡырц алшоит<ref>{{Cite web |url=http://www.archaeolog.ru/?id=48 |title=Отдел охранных раскопок |access-date=2013-03-02 |archive-date=2015-06-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150610210205/http://www.archaeolog.ru/?id=48 |url-status=live }}</ref>.
Иҟоуп иара убас [[экспериментальная археология|аексперименталтә археологиа]], уи ажәытәтәи атехникатә ҟаҵашьақәа, амыругақәа, аҩнтәи маҭәахәқәа, абџьарқәа реиҭашьақәыргылара, урҭ рлыҵшәара аҭцаара уҳә.уб.егь. Зны-зынла ажәытәтәи ауаажәларра рыԥсҭазаашьа зегьы асахьа аиҭарҿиара мҩаԥысуеит.
Иарбанзаалак иԥшаау аобиект аконтекст анҭыҵ, аҭыԥ, аҭагылазаашьа, ацәырҵра аҵаулара, ааигәара иԥшаау аобиект уҳәа убас иҵегьы рҟынтәи еиҟәыҭханы иԥхьаӡатәӡам.
Аобиект аԥҵара ма ахархәара [[Датирование|аамҭа ашьақәыргыларазы]] [[Археометрия|еиуеиԥшым аметодқәа рхы иадырхәоит]]: астратиграфиатә метод (иазгәаҭатәуп иарбан ҿыгхароу иахьышьҭаз, иарбанзаалак адгьыл аҿыгхара иалкаау аамҭатә период иашьашҿалазароуп), аиҿырԥшратә типологиатә, [[радиоуглеродное датирование|радиорацәатә]], [[дендрохронология|дендрохронологиатә]] уҳәа убас иҵегьы аметодқәа.
Археологцәа лассы-лассы рхы здыркуа арегионқәеи аҭоурыхтә аамҭақәеи роуп.
== Атермин «археологиа» аҭоурых ==
{{Ацитата алагара}}Ацәҳәыраҿы, абнатә хықәқәа рыбжьара, иарбанзаалак ацивилизациа иацәыхараны, ауаҩы игәымшәара зцәыӡыр зылшо аҳауатә ҭагылазаашьа хьанҭақәа рҿы аус зуа археолог иаҵкыс еиҳа илахьеиқәҵагоу занааҭк узыԥшаауам... Урҭ ари зегьы сенсацианы иҟарҵом — урҭ археологцәа. Урҭ русуратә ҭагылазаашьақәа зегьы еиԥшны ирыдыркыло акы акәызшәа аусура иаҿуп. Избанакәзар, урҭ рзы адунеи зегь аҿы иалырхыз занааҭ еиҳа аинтерес зҵоу занааҭ ыҟаӡам. Урҭ блала иаартым амаӡа ашәарҭарақәа рыҩныҵҟа инхоит. Иахьа акәым, уаҵәы акәым уи ааԥшыр алшоит, нас адунеитә пресса урҭ рыхьӡқәа рҳәоит. {{Ацитата алгара|источник=Е. Церен анемец ҭоурыхҭҵааҩ ицитата}}
Ажәа «археологиа» ({{lang-el|ἀρχαιολογία}}) раԥхьаӡа акәны [[Платон]] ихы иаирхәеит «иҳаҩсыз аамҭақәа рҭоурых» ааҵакы аҿы. Платон инаҩс, ажәа «археологиа» еицырдыруа ажәытәтәи аҭоурыхҭҵааҩ [[Дионисий Галикарнасский|Дионисиус Галикарнастәи]] иусумҭақәа руак ({{lang-el2|Ῥωμαϊκὴ Ἀρχαιολογία}}) ахьӡ аҿы ихы иаирхәеит. Уи аԥхьажәаҿы Дионисиус Археологиа аусқәеи атемақәеи абас еиԥш еиҭеиҳәоит: «Сара сҭоурых салагоит саԥхьагылаҩцәа ибжьарыжьыз ажәыттәи аҳәамҭақәа рыла, ибжьарыжьуан избанзар урҭ аԥшаара рзыуадаҩын. Сара сҳәамҭа мҩаԥысуеит раԥхьаӡатәи [[Пуническая война|Пунитәи аибашьра]] алагамҭазнӡа, уи ҟалеит 128 [[олимпиада (хронология)|аолимпиада]] ахԥатәи ашықәс аан. Сара еиԥшны еиҭасҳәоит аурымтәи ажәлар имҩаԥыргоз аибашьрақәеи аиҿагыларақәеи зегьы ирызкны. Иара убас сара иаасыцҳауеит [[государство|аҳәынҭқарра]] аҳцәа раани [[монархия|амонархиа]] ақәхра аани иамаз аҳәынҭқарратә аиҿкаареи анапхгареи аформақәа зегьы. Сара иаазгоит иҭбаау аҵасқәеи ақьабзқәеи, еицырдыруа азакәанқәеи реизга, насгьы иажәу аҳәынҭқарратә ԥсҭазаара зегьы иааркьаҿу алаԥшхгара ҟаҵаны иадызгылоит»<ref name="автоссылка1" />.
Дионисиус иусумҭа [[Иосиф Флавий|Иосиф Флавии]] изы ҿырԥшыгас иҟалеит, уи [[Евреи|аиудеиаа]] рҭоурых {{lang-el2|Ἰουδαϊκὴ Ἀρχαιολογία}} ҳәа ахьӡ аманы иҩит. Арҿиамҭақәа рыҩбагьы усҟантәи аҭоурыхтә ҳәамҭақәа иреиԥшым, археологиатә материалқәагьы рылаӡам.
Ҳаамҭазтәи археологцәа ажәытәӡатәи археологцәа рҟынтәи ирымԥсахуеит ахы мацара. Аурымцәа ажәытәтәи аҭоурых азгәаҭаразы ажәа ҿыцк рыԥшааит: «Antiquitates» (Cic. Acad. I, 2: Plin. H. N. I, 19; Gell. V, 13; XI, 1). [[Марк Теренций Варрон|Теренс Варро]] иусумҭа “De rebus humanis et divinis” ҳәа ари ажәа ҿыц ала ахьӡ аиҭеит.
Ақьырсиантә авторцәа рҟынтә «Antiquitates» еиԥшу аҵакы ала рхы иадырхәоит [[блаженный Августин|Аԥшьаҩы Августин]] (De Civit. Dei. VI. 3), иара убас [[блаженный Иероним|Аԥшьаҩы Иероним]] (adv. Iovin. II. 13). [[XVI]] ашәышықәса инаркны, аҩ-ажәақәакгьы еиҳа иҷыдоу ҵакык роуеит, насгьы усҟантәи аамҭа аусқәа ҭызҵаауа аҭоурых еиԥшымкәа, иҳаҩсыз аамҭа аԥсҭазаареи аҭагылазаашьеи раарԥшразы рхы иадырхәоит.
== Аларҵәара ==
Урыстәыла апорталқәа АРХЭ, [[Антропогенез.ру]], иара убас археологцәа Иван Семиан, Васили Новиков уҳәа убас егьырҭгьы археологиа [[популяризация науки|аларҵәара]] иаҿуп.
== Ауааԥсыра рыхдырраҿы ==
Иахьатәи [[постмодерн|апостмодернтә]] уаажәларраҿы археологиатә ҭҵаарадырра лассы-лассы «асенсациақәа аагаҩ» ароль нанагӡоит, урҭ рҭҵаарадырратә хырхарҭа иамыхәаԥшӡакәа. Археологцәа рылҵшәақәа раарԥшраан ари амедиа-центртә хырхарҭа иқәныҟәозар, зегь реиҳа ихадоу рзанааҭтә уалԥшьа дырбгоит. Ари атема аганахьала иҷыдоу адырра/компетенциа змам ауаҩы, еиҳарак, абас еиԥш иҟоу аинтерпретациақәа аҭҵаарадыррақәа рыла изеҩдырааӡом, еиҳаракгьы аҭҵааҩы аинтерпретациақәа анаукатә аппарати академтә регалиақәа рыла ианзакәаныртәу<ref>{{Статья |ссылка=https://ac1e3a6f-914c-4de9-ab23-1dac1208aaf7.usrfiles.com/ugd/2fab34_08af206f7469415e9c7cc07a3310416e.pdf#page=90 |ref=Селин |автор=Селин А. А. |заглавие=Образ Рюрика в современном пространстве Северо-Запада России |год=2016 |издание=Историческая экспертиза |номер=4 |страницы=90 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220318215221/https://ac1e3a6f-914c-4de9-ab23-1dac1208aaf7.usrfiles.com/ugd/2fab34_08af206f7469415e9c7cc07a3310416e.pdf#page=90 |archive-date=2022-03-18}}</ref>.
== Шәахә. иара убас ==
* [[Археологическая терминология|Археологиатә терминологиа]]
* [[Археологическая культура|Археологиатә культура]]
* [[Археологический памятник|Археологиатә баҟа]]
* [[Балтийская археологическая экспедиция|Балтикатәи археологиатә експедициа]]
* [[Дендрохронология|Адендрохронологиа]]
* [[Подводная археология|Аӡаҵатәи археологиа]]
* [[Археология конфликтов|Аиҿагыларатә археологиа]]
* [[Радиоуглеродный анализ|Арадиоарацәаҭә анализ]]
* [[Чёрные копатели|Ажҩы еиқәаҵәақәа]]
* [[Археология данных|Адыррақәа рархеологиа]]
* [[Археология медиа|Амедиа археологиа]]
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist|2}}
== Алитература ==
* {{БРЭ |статья=Археология |ссылка=https://old.bigenc.ru/archeology/text/1832970 |автор=Л. И. Авилова, И. О. Гавритухин, [[Канторович, Анатолий Робертович|А. Р. Канторович]], [[Кузьминых, Сергей Владимирович|С. В. Кузьминых]] |том=2 |страницы=315—322 |год=2005 |ref=Археология — БРЭ}}
* {{БСЭ3|статья=[https://archive.org/details/B-001-032-735-ALL/page/286/mode/2up Археология]|том=2|страницы=286—289|ref=Арциховский|автор=[[Арциховский, Артемий Владимирович|А. В. Арциховский]]}}
* ''А. Л. Монгайт.'' [https://runivers.ru/bookreader/book10460/#page/425/mode/1up Археология] // Советская историческая энциклопедия. — М.: Советская энциклопедия, 1961. — Т. 1. — Стб. 824—835.
* {{Книга |ссылка=https://archive.org/details/Archeology_Textbook_Yanin_Moscow_State_University_2006/mode/1up |заглавие=Археология |ответственный=под ред. [[Янин, Валентин Лаврентьевич|В. Л. Янина]] |год=2006 |место=М. |издательство=[[Издательство Московского университета|Изд-во МГУ]] |страниц=608}}
* {{Книга |ref=Авдусин |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/arheologiya_sssr/djvu/view |автор=[[Авдусин, Даниил Антонович|Авдусин Д. А.]] |заглавие=Археология СССР |год=1977 |издание=2-е изд., перераб. и доп |место=М. |издательство=[[Высшая школа (издательство)|Высшая школа]] |страниц=272}}
* {{Книга |ref=Авдусин |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/arheologicheskie_razvedki_i_raskopki/djvu/view |автор=[[Авдусин, Даниил Антонович|Авдусин Д. А.]] |заглавие=Археологические разведки и раскопки |год=1959 |место=М. |издательство=[[Издательство Московского университета|Изд-во МГУ]] |страниц=314}}
* {{Книга |ref=Авдусин |ссылка=http://archaeology.ru/Download/Avdusin/Avdusin_1980_Polevaya_arkheologia.pdf |автор=[[Авдусин, Даниил Антонович|Авдусин Д. А.]] |заглавие=Полевая археология СССР |год=1980 |издание=2-е изд., перераб. и доп |место=М. |издательство=[[Высшая школа (издательство)|Высшая школа]] |страниц=335}}
* {{Книга |ref=Авдусин |ссылка=http://www.sno.pro1.ru/lib/avdusin_osnovy_arkheologii/avdusin_osnovy_arkheologii.pdf |автор=[[Авдусин, Даниил Антонович|Авдусин Д. А.]] |заглавие=Основы археологии |год=1989 |место=М. |издательство=[[Высшая школа (издательство)|Высшая школа]] |страниц=335 |archive-date=2023-11-29 |access-date=2026-08-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231129015626/http://www.sno.pro1.ru/lib/avdusin_osnovy_arkheologii/avdusin_osnovy_arkheologii.pdf |url-status=dead }}
* {{Книга |ref=Амальрик, Монгайт |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/ischeznuvshie_civilizacii_amalrik/djvu/view |автор=[[Амальрик, Алексей Сергеевич|Амальрик А. С.]], [[Монгайт, Александр Львович|Монгайт А. Л.]] |заглавие=В поисках исчезнувших цивилизаций |год=1966 |издание=2-е изд., доп |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |страниц=280}}
* {{Книга |ссылка=https://vk.com/doc225306680_515222066?hash=c63TEC8LJsx2NBZnlGDbusVbSFao1i9gSKPZumouI1P&api=1&no_preview=1 |автор=[[Амальрик, Алексей Сергеевич|Амальрик А. С.]], [[Монгайт, Александр Львович|Монгайт А. Л.]] |заглавие=Что такое археология |год=1966 |издание=3-е изд., испр. и доп |место=М. |издательство=[[Просвещение (издательство)|Просвещение]] |страниц=250}}
* {{Книга |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/antichnaya_polevaya_arkheologiya/pdf/ |автор=[[Блаватский, Владимир Дмитриевич|Блаватский В. Д.]] |заглавие=Античная полевая археология |год=1967 |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |страниц=208 |серия=Материалы и исследования по археологии СССР. — № 146}}
* {{Книга |ссылка=https://archaeolog.ru/media/books_1980s/Blavatsky_1985.pdf |автор=[[Блаватский, Владимир Дмитриевич|Блаватский В. Д.]] |заглавие=Античная археология и история |год=1985 |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |страниц=279}}
* {{Книга |ref=Брей, Трамп |ссылка=https://vk.com/doc8173324_596298448?hash=yXwtcpYp446qImJ1zS6jpUrb5gG08yGsM4aKx1tdMzo&api=1&no_preview=1 |автор=Брей У., [[Трамп, Дэвид|Трамп Д.]] |заглавие=Археологический словарь |год=1990 |место=М. |издательство=[[Прогресс (издательство)|Прогресс]] |страниц=368}}
* {{Книга |ref=Гарден |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/theoretical_archaeology/pdf/ |автор=Гарден Ж.-К. |заглавие=Теоретическая археология |год=1983 |место=М. |издательство=[[Прогресс (издательство)|Прогресс]] |страниц=295 |серия=Общественные науки за рубежом: история}}
* {{Книга |ref=Добровольская, Можайский |ссылка=https://archaeolog.ru/media/books_2012/dobrovolskaya_2012.pdf |автор=[[Добровольская, Мария Всеволодовна|Добровольская М. В.]], Можайский А. Ю. |заглавие=Археология |год=2012 |место=М. |издательство=[[Московский педагогический государственный университет|МПГУ]] |страниц=116}}
* {{Книга |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/flying_into_past/pdf/ |автор=Дойель Л. |заглавие=Полет в прошлое |год=1979 |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] : [[Восточная литература (издательство)|ГРВЛ]] |страниц=296 |серия=[[По следам исчезнувших культур Востока]]}}
* {{Книга |ссылка=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/51/Введение_в_археологию._Часть_1_%28Жебелёв%2C_1923%29.pdf |автор=[[Жебелёв, Сергей Александрович|Жебелёв С. А.]] |заглавие=История археологического знания |год=1923 |место=Пг. |издательство=Наука и школа |страниц=199 |серия=Введение в археологию. — Ч. I}}
* {{Книга |ссылка=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/00/Введение_в_археологию._Часть_2_%28Жебелёв%2C_1923%29.pdf |автор=[[Жебелёв, Сергей Александрович|Жебелёв С. А.]] |заглавие=Теория и практика археологического знания |год=1923 |место=Пг. |издательство=Наука и школа |страниц=172 |серия=Введение в археологию. — Ч. II}}
* {{Книга |ссылка=https://archaeolog.ru/media/books_2013/Kamenetski-redu.pdf |автор=[[Каменецкий, Игорь Сергеевич|Каменецкий И. С.]], [[Маршак, Борис Ильич|Маршак Б. И.]], [[Шер, Яков Абрамович|Шер Я. А.]] |заглавие=Анализ археологических источников: возможности формализованного подхода |год=2013 |издание=2-е изд |место=М. |издательство=[[Институт археологии РАН|ИА РАН]] |страниц=182}}
* {{Книга |ref=Клейн |ссылка=http://www.sno.pro1.ru/lib/klein_arkheologicheskie_istochniki/klein_arkheologicheskie_istochniki.pdf |автор=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |заглавие=Археологические источники |год=1978 |место=Л. |издательство=[[Издательство ЛГУ|Изд-во ЛГУ]] |страниц=120 |archive-date=2024-09-20 |access-date=2026-08-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240920014529/http://www.sno.pro1.ru/lib/klein_arkheologicheskie_istochniki/klein_arkheologicheskie_istochniki.pdf |url-status=dead }}
* {{Книга |ссылка=http://www.archaeology.ru/Download/Klejn/Klejn_2001_Printsypy_arkheologii.pdf |автор=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |заглавие=Принципы археологии |год=2001 |место=СПб. |издательство=Бельведер |страниц=151}}
* ''[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]]'' [https://vk.com/wall-23433303_11772 История археологической мысли]: в 2 т. — {{СПб}}: [[Издательство СПбГУ|Изд-во СПбГУ]], 2011. — ISBN 978-5-288-05165-4; ISBN 978-5-288-05166-1 (Т. 1); ISBN 978-5-288-05167-8 (Т. 2).
* {{Книга |ссылка=https://archaeolog.ru/media/books_1980s/kruglikova_1984.djvu |автор=[[Кругликова, Ирина Тимофеевна|Кругликова И. Т.]] |заглавие=Античная археология |год=1984 |место=М. |издательство=[[Высшая школа (издательство)|Высшая школа]] |страниц=216}}
* {{Книга |ссылка=http://kronk.spb.ru/library/lebedev-gs-1992.htm |автор=[[Лебедев, Глеб Сергеевич|Лебедев Г. С.]] |заглавие=История отечественной археологии: 1700—1917 гг. |год=1992 |место=СПб. |издательство=[[Издательство СПбГУ|Изд-во СПбГУ]] |страниц=464}}
* {{Книга |автор=[[Мартынов, Анатолий Иванович (археолог)|Мартынов А. И.]] |заглавие=Археология |год=2005 |издание=5-е изд., перераб |место=М. |издательство=[[Высшая школа (издательство)|Высшая школа]] |страниц=448 |isbn=5-06-005131-5}}
* {{Книга |ref=Мартынов, Шер |ссылка=https://www-old.knu.kg/ru/images/lii_documenta/martynov_metody_arh_issled.pdf |автор=[[Мартынов, Анатолий Иванович (археолог)|Мартынов А. И.]], [[Шер, Яков Абрамович|Шер Я. А]] |заглавие=Методы археологического исследования |год=1989 |место=М. |издательство=[[Высшая школа (издательство)|Высшая школа]] |страниц=223}}
* {{Книга |ссылка=https://diasporiana.org.ua/wp-content/uploads/books/14044/file.pdf |автор=[[Миллер, Михаил Александрович|Миллер М. А.]] |заглавие=Археология в СССР |год=1954 |место=Мюнхен |страниц=159 |серия=[[Институт по изучению истории и культуры СССР]]. Исследования и материалы. — Серия 1-я, № 12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221128033847/https://diasporiana.org.ua/wp-content/uploads/books/14044/file.pdf |archive-date=2022-11-28}}
* {{Книга |ссылка=https://archaeolog.ru/media/books_1970s/mongait_1973.pdf |автор=[[Монгайт, Александр Львович|Монгайт А. Л.]] |заглавие=Археология Западной Европы: каменный век |год=1973 |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |страниц=355}}
* {{Книга |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/arheologiya_zap_evropy_bronz_i_zhel_veka/djvu/view |автор=[[Монгайт, Александр Львович|Монгайт А. Л.]] |заглавие=Археология Западной Европы: бронзовый и железный века |год=1973 |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |страниц=408}}
* {{Книга |автор=[[Фейган, Брайан|Фаган Б.]], ДеКорс К. |заглавие=Археология: в начале |год=2007 |место=М. |издательство=Техносфера |страниц=592 |isbn=978-5-94836-119-2}}
* {{Книга |ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/stranicy_istorii_russkoj_arheologii/pdf/ |автор=[[Формозов, Александр Александрович|Формозов А. А.]] |заглавие=Страницы истории русской археологии |год=1986 |место=М. |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |страниц=240}}
* {{Книга|ссылка=https://www.phantastike.com/archaeology/chelovek_i_nauka/djvu/view/|автор=[[Формозов, Александр Александрович|Формозов А. А.]]|заглавие=Человек и наука: из записей археолога|год=2005|место=М.|издательство=Знак|страниц=224}}
* {{Книга|ссылка=https://www.phantastike.com/history/russkie_arheologi_v_period_totalitarizma/djvu/view/|автор=[[Формозов, Александр Александрович|Формозов А. А.]]|заглавие=Русские археологи в период тоталитаризма: историографические очерки|год=2006|издание=2-е изд., доп|место=М.|издательство=Знак|страниц=344}}
* {{Книга|ссылка=https://открытаяархеология.рф/sites/default/files/Щукин_Машина%20времени%20и%20лопата.pdf|автор=[[Щукин, Марк Борисович|Щукин М. Б.]]|заглавие=Машина времени и лопата|год=1991|место=Кишинёв|издательство=Штиинца|страниц=247}}
* {{Книга |ссылка=https://archive.org/details/in.gov.ignca.17783 |автор=Bradford J. |заглавие=Ancient landscapes: Studies in Field Archaeology |год=1957 |язык=en |место=L. |издательство=G. Bell and Sons |страниц=297}}
* {{Книга |автор=[[Кларк, Дэвид (археолог)|Clarke D. L.]] |заглавие=Analytical Archaeology |год=1968 |язык=en |место=London |издательство=Methuen |страниц=526}}
* {{Книга |ссылка=http://archaeology.ru/Download/Drewett/Drewett_1999_Field_Archaeology.pdf |автор=Drewett P. L. |заглавие=Field Archaeology: An Introduction |год=1999 |язык=en |место=L. |издательство=UCL Press |страниц=196}}
* {{Книга |ссылка=https://archive.org/details/ArchaeologyTheoriesMethodsAndPracticeTheoriesMethodsAndPractice |автор=[[Ренфрю, Колин|Renfrew C.]], [[Бан, Пол|Bahn P.]] |заглавие=Archaeology: Theories, Methods and Practice |год=2012 |язык=en |издание=6th ed |место=L. |издательство=Thames and Hudson |страниц=656}}
* {{Книга |ссылка=https://archive.org/details/airphotographyar0000rile |автор=Riley D. N. |заглавие=Air Photography and Archaeology |год=1987 |язык=en |место=L. |издательство=Duckworth |страниц=151}}
* {{Книга |автор=Williams B. |заглавие=Breakthrough: Women In Archaeology |год=1981 |язык=en |место=New York |издательство=Walker and Company |страниц=174}}
* {{Книга |ссылка=https://archive.org/details/airphotointerpre0000wils |автор=Wilson D. R. |заглавие=Air Photo Interpretation for Archaeologists |год=1982 |язык=en |место=New York |издательство=[[St. Martin’s Press|St. Martin's Press]] |страниц=212}}
== Азхьарԥшқәа ==
{{dmoz|World/Russian/Наука/Общественные_науки/Археология/}}
{{Наука}}
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
[[Акатегориа:Археологиа| ]]
[[Акатегориа:Антропологиа]]
[[Акатегориа:Аҭоурых ахәҭақәа]]
p2l6kpgqmkrrbgnwxck4ov5rseooi4x
Аҭҵаарадырра аҭоурых
0
55559
172819
172635
2026-08-31T00:38:33Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172819
wikitext
text/x-wiki
{{Акарточка акомплекстә ҭҵаарадырра
| егьырҭ ахьӡқәа = Аҭҵаарадыррақәа рҭоурыхҭҵаара
| атема = Аҭоурых; Аҭҵаарадыррақәа
| аҭҵаара амаҭәар = Аҭҵаарадыррақәа
| ахыҵхырҭа аамҭа = XVIII ашәышықәса
| ахырхарҭа хадақәа =
| ацхыраагӡатә дисциплинақәа = Аԥсабаратә ҭҵаарадыррақәа рҭоурых, агуманитартә ҭҵаарадыррақәа рҭоурых, аҭҵаарадырратә еиҿкаарақәа рҭоурых
| аҭҵааратә центрқәа =
| аҵак ду змоу аҵарауаа =
}}
'''Аҭҵаарадырра аҭоурых''' ҳәа ҳзышьҭо еиуеиԥшым [[Аҭҵаарадырра|аҭҵаарадыррақәа]] рыҿиароуп, мамзаргьы ҳаамҭазтәи аҭҵаарадырратә дунеихәаԥшышьа аҭоурых ауп: аҭҵаарадырра иазгәанаҭо аҭҵаарадырратә ҵарақәеи, афактқәеи, ацәырҵрақәеи, аметодологиақәеи, агәаанагарақәеи, адунеихәаԥшышьақәеи, апроцессқәеи апроблемақәеи рҭоурыхтә ҿиара асахьа, урҭ рнырра аамҭа ианыԥшыр шалшо<ref>{{Статья|автор=Вернадский В. И.|заглавие=Очерки по истории современного научного мировоззрения: о научном мировоззрении|издание=Труды по истории науки|место=М.|издательство=Наука|год=2002|страницы=47—49}}</ref>.
[[Аҭҵаарадырра|Аҭҵаарадырра]], ҷыдала, аҭҵаарадырратә еилазаара ирынаҭаз адунеи иазку [[Эмпирическая закономерность|аемпирикатә]], [[Теория|атеориатә]], [[Ноу-хау|апрактикатә]] дыррақәа рыла ишьақәгылоуп. Ганкахьала аҭҵаарадырра аобиективтә дырра аанарԥшуеит, даҽа ганкахьала урҭ адыррақәа роуреи ауаа рхы ишадырхәо апроцесси аанарԥшуеит, аҭҵаарадырра ламыслатәи [[историография|аҭоурыхҭҵаара]] хшыҩзышьҭра анаҭозароуп [[Интеллектуальная история|ахәыцра аҭоурых]] анаҩсангьы, иааизакны [[Аҭоурых|ауаажәларра аҿиара аҭоурых]]гьы.
Иахьатәи аҭҵаарадырра аҭоурых шьаҭас иамоуп хыԥхьаӡара рацәала еиқәханы иҟоу аоригиналтә, ма ҿыц икьыԥхьу атекстқәа. Аха ажәақәа «аҭҵаарадырра», «[[учёный|аҵарауаҩ]]» рхаҭақәа рхархәара ианалагаз XVIII—XX ашәышықәсақәа раан ауп, уи аԥхьа аԥсабараҭҵааҩцәа русумҭақәа «аԥсабаратә философиа» ҳәа иашьҭан.
[[Эмпиризм|Аемпирикатә]] ҭҵаарақәа [[Древняя Греция|антикатәи аамҭақәа]] раахысгьы еицырдыруан (иаҳҳәап, [[Аристотель]]и [[Теофраст]]и русумҭақәа), [[научный метод|аҭҵаарадырратә метод]] аԥҵан [[Средние века|абжьаратәи ашәышықәсақәа]] рзы (иаҳҳәап, [[Ибн аль-Хайсам|Ибн аль-Ҳаисаам]], [[Аль-Бируни]], ма [[Бэкон, Роджер|Роџьер Бекон]]), иахьатәи аҭҵаарадырра алагамҭа [[Новое время|Аамҭа ҿыц]] идаҳәалоуп — XVI—XVII ашәышықәсақәа рзы Мраҭашәаратәи Европа имҩаԥысыз «аҭҵаарадырратә револиуциа» ҳәа изышьҭоу апериод.
Аҭҵаарадырратә метод ҳаамҭазтәи аҭҵаарадырразы ихадоуп ҳәа иԥхьаӡоуп, убри аҟнытә аӡәырҩы аҵарауааи афилософцәеи аҭҵаарадырратә револиуциа аламҭалазы иаԥҵаз аусумҭақәа «аҭҵаарадырра аԥхьатәи» ҳәа ирыԥхьаӡоит. Убри аҟнытә, аҭҵаарадырра аҭоурыхҭҵааҩцәа рыҭҵаарақәа [[Наука в Древней Греции|Антикатә аамҭеи]] [[Наука Средневековья|Абжьаратәи ашәышықәсақәеи]] рпериод иадырҳәаларц азы лассы-лассы аҭҵаарадырра ҳаамҭазы иҟоу аҵкыс еиҳа иҭбаау аҵакы арҭоит<ref>См. например:
* Dampier Wetham W. C. Science // Encyclopædia Britannica.— 11th ed.— New York: Encyclopedia Britannica, Inc, 1911.
* ''Clagett M.'' Greek Science in Antiquity.— New York: Collier Books, 1955.
* ''[[Пингри, Дэвид|Pingree D.]]'' Hellenophilia versus the History of Science // Isis, 1982.— 83, 559
* ''[[:en:Pat Munday|Munday P.]]'' History of Science // New Dictionary of the History of Ideas.— Charles Scribner’s Sons, 2005.</ref>.
== Аҭҵаарадырра аҭоурых аҭҵаара ==
Аҭҵаарадырра аҭоурых адисциплина, егьырҭ аҭоурыхтә дисциплинақәа реиԥш, ашьаҭа акии XVIII, XIX ашәышықәсақәа рзы<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/religiya-i-menyayuschayasya-istoriografiya-nauchnoy-revolyutsii |title=Источник |access-date=2023-09-07 |archive-date=2023-09-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907082758/https://cyberleninka.ru/article/n/religiya-i-menyayuschayasya-istoriografiya-nauchnoy-revolyutsii |url-status=live }}</ref>. Дени Дидрои (1713—1784) Жан Лерон д'Аламбер (1717—1783) рҩымҭа «Аенциклопедиа, мамзаргьы аҭҵаарадыррақәеи, аҟазареи, анапҟазареи ирызку аилыркаагатә жәар» (1751—1780) аҿы, XVII ашәышықәса ахәыцҩцәа — Френсис Бекон (1561—1626), Рене Декарт (1596—1650), Исаак Ниутон (1642—1727), Џьон Локк (1632—1704) — русумҭақәа ахә ҳаракны иршьоит, урҭ русумҭақәа рҟынтәи асхоластика, «ажәытәӡатәи аамҭа лашьца абзиабара», егьырҭ «ацәахыхрақәа» ахьаадмырԥшыз азы.
[[Джордж Сартон|Џьорџь Сартон]] (1884—1956), аҭҵаарадырра аҭоурых иазку актәи ажурнал, [[Isis (журнал)|Isis]] (1912) аредактор, иҳәеит: «Огиуст Конт иоуп аҭҵаарадырра аҭоурых ашьаҭаркҩы ҳәа иԥхьаӡатәу, еилыкка, иҷыдоу, ихаҭәаамзаргьы, уи иазкны агәаанагара змаз раԥхьаӡатәи уаҩны»<ref name="автоссылка1" />. [[Секорд, Джеймс|Џьим Секорд]] иазгәеиҭеит аҭҵаарадырра аҭоурых дисциплинак аҳасабала XIX ашәышықәса анҵәамҭазы Европеи Аҩадатәи Америкеи ишыҿиаз, европатәи амчра аҵаҟа ҳаамҭазтәи адунеи шцәырҵыз аарԥшразы<ref>[https://www.thebritishacademy.ac.uk/blog/what-is-the-history-of-science/ What is the history of science? | The British Academy<!-- Заголовок добавлен ботом -->]</ref> (шәахәаԥш [[Европоцентризм|Евроцентризм]]).
[[Мах, Эрнст|Мах]] аҭҵаарадырра аҭоурых дазхәыцуан, аҭҵаарадырра аметафизикеи адини раҟәыҭхара апроцесск аҳасабала, апрофессор [[:en:Margaret J. Osler|Маргарет Ослер]] XX ашәышықәсазы аҭҵаарадырра аҭоурых академиатә дисциплинак аҳасабала ашьақәгылараҿы анырра ду алҭеит<ref name="автоссылка1" />.
=== Урыстәыла ===
1921 шықәсазы [[Вернадский, Владимир Иванович|В. И. Вернадски]] иҟаиҵаз ажәалагалала [[Российская академия наук (1917—1925)|Урыстәылатәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]ҿы [[s:Записка о необходимости создания Комиссии по изучению истории науки, философии и техники (Вернадский, 1921)|аҭҵаарадырреи, афилософиеи, атехникеи рҭоурых аҭҵааразы Акомиссиа]] аԥҵан<ref>''Вернадский В. И.'' [[s:Записка о необходимости создания Комиссии по изучению истории науки, философии и техники (Вернадский, 1921)|Записка о необходимости создания Комиссии по изучению истории науки, философии и техники]] (Протокол от 14 мая 1921 г.) // Известия Российской Академии Наук. Серия VI. 1921. Том 15. Извлечения из протоколов заседаний Академии. С. 10-12.</ref>. 1922 шықәсазы уи ахьӡ ԥсахын СССР Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа иатәу Адыррақәа рҭоурых азы Акомиссиа (КИЗ) ҳәа<ref>{{Cite web |url=https://books.google.com/books?id=GBHVCwAAQBAJ&pg=PA10 |title=История техники и технологий - Вениамин Федюкин, Геннадий Зайцев, Светлана Атрошенко - Google Books<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2023-09-07 |archive-date=2023-09-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907090221/https://books.google.com/books?id=GBHVCwAAQBAJ&pg=PA10 |url-status=live }}</ref>. Уи хантәаҩыс дыҟан В. И. Вернадски.
1932 шықәсазы Адыррақәа рҭоурых азы Акомиссиа ашьаҭала СССР Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа [[Институт истории науки и техники|аҭҵаарадырреи атехникеи рҭоурыхтә Институт]] шьақәгылеит (1938 шықәсанӡа). 1944 шықәса инаркны аус ауеит С. И. Вавилов ихьӡ зху Урыстәылатәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа [[Институт истории естествознания и техники имени С. И. Вавилова РАН|аԥсабараҭҵаареи атехникеи рҭоурыхтә Институт]].
Аҭҵаарадырра аҭоурых иазкны иаиԥмырҟьаӡакәа аҭҵаарадырратә конференциақәа еиҿыркаауеит:
* 1995 шықәса инаркны — [[Годичная конференция ИИЕТ РАН|Урыстәылатәи аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аԥсабараҭҵаареи атехникеи рҭоурыхтә Институт есышықәсатәи аконференциа]]<ref>{{Cite web |url=http://ihst.ru/publications/iiet-annual-conference/ |title=Годичная конференция ИИЕТ РАН |access-date=2023-05-27 |archive-date=2023-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230527085307/http://ihst.ru/publications/iiet-annual-conference/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://ihst.ru/publications/iiet-annual-conference/ |title=Годичная конференция ИИЕТ РАН |access-date=2023-05-27 |archive-date=2023-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230527085307/http://ihst.ru/publications/iiet-annual-conference/ |url-status=live }}</ref>
* 2014 инаркны — [[История науки: Источники, памятники, наследие|Аҭҵаарадырра аҭоурых: Ахыҵхырҭақәа, абаҟақәа, аҭынха]]<ref>[https://www.arran.ru/files_/progconf2.pdf История науки: Источники, памятники, наследие] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20230706151605/https://www.arran.ru/files_/progconf2.pdf |date=2023-07-06 }}, Вторые чтения по историографии и источниковедению
истории науки и техники, 2016</ref><ref>{{статья|автор=Балакин Виктор Сергеевич, Запарий Владимир Васильевич|заглавие=Конференция "История науки: источники, памятники, наследие" в Москве|издание=Вестник Южно-Уральского государственного университета. Серия: Социально-гуманитарные науки|год=2020|ссылка=https://cyberleninka.ru/article/n/konferentsiya-istoriya-nauki-istochniki-pamyatniki-nasledie-v-moskve|номер=1|archive-date=2023-05-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20230527085306/https://cyberleninka.ru/article/n/konferentsiya-istoriya-nauki-istochniki-pamyatniki-nasledie-v-moskve}}</ref>.
== Аҭҵаарадырра аҿиара аҭоурых ==
Аҭҵаарадырра аҭоурых аҭҵаараҿы иҟоу апроблемақәа иреиуоуп апериодизациа апроблема<ref>{{Cite web|url=http://omdp.narod.ru/gip/nipn.htm|title=Наука и протонаука|author=Гурштейн А. А.|access-date=2018-06-05|archive-date=2018-02-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20180214121451/http://omdp.narod.ru/gip/nipn.htm|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://philosophy2008.wikidot.com/1-7|title=Проблема периодизации истории науки: проблема различия классической, неклассической и постнеклассической науки|website=Философия 2008|access-date=2018-06-05|archive-date=2018-05-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20180522114458/http://philosophy2008.wikidot.com/1-7|url-status=live}}</ref>.
Еиҳарак иалыркаауеит анаҩстәи аҭҵаарадырра аҿиара апериодқәа:
* '''[[Пранаука|Аҭҵаарадырраԥхьатәи]]''' — Ажәытәтәи Мрагылара ацивилизациақәа рҿы аҭҵаарадырра ахацыркра: [[Астрология|астрологиа]], Евклид иаԥхьатәи [[геометрия|агеометриа]], [[Грамота|аԥхьаҩыра]], [[Нумерология|анумерологиа]].
* '''Антикатә ҭҵаарадырра''' — [[Античность|Антикатә аамҭазы]] раԥхьатәи аҭҵаарадырратә теориақәа рышьақәгылареи ([[атомизм]]) раԥхьатәи аҭҵаарадырратә трактатқәа рышьақәыргылареи: [[Клавдий Птолемей|Птолеми]] [[Астрономиа|иастрономиа]], [[Теофраст]] [[Аботаника|иботаника]], [[Евклид]] [[геометрия|игеометриа]], [[физика Аристотеля|Аристотель ифизика]], иара убасгьы аҭҵаарадырраԥхьатәи еилазаарақәа рцәырҵра [[Платоновская Академия|Академиа]] ашьаҭала.
* '''[[Наука Средневековья|Абжьаратәи ашәышықәсақәа рыҭҵаарадырра]]''' — [[Джабир ибн Хайян|Џьабир ибн Хаиан]] [[Алхимия|иалхимиа]] аҿырԥштәы ахархәарала [[Научный метод|аҭҵаарадырратә методи]] [[Эксперимент|аексперименталтә ҭҵаарадырреи]] рышьақәгылара.
* '''[[Научная революция|Аҭҵаарадырратә револиуциеи]] аклассикатә ҭҵаарадырреи''' — [[Галилей, Галилео|Галилео]], [[Исаак Ньютон|Ниутон]], [[Карл Линней|Линнеи]] русумҭақәа рҿы аҭҵаарадырра иахьа иамоу аҵакала ашьақәгылара.
* '''Иклассикатәым (аклассикаԥхьатәи) аҭҵаарадырра''' — аклассикатә рационализм акризис аамҭазтәи аҭҵаарадырра: [[Дарвин, Чарлз Роберт|Дарвин]] [[теория эволюции|иеволиуциатә теориа]], [[Эйнштейн|Еинштеин]] [[теория относительности|иазхьыԥшра (относительность) атеориа]], [[Гейзенберг, Вернер Карл|Геизенберг]] [[принцип неопределённости|игәыҩбаратә принцип]], [[Большой Взрыв|Аԥжәара Ду атеориа]], Рене Том [[теория катастроф|амашәырцәгьа иазку итеориа]], [[Мандельброт]] [[фрактал|ифракталтә геометриа]].
Апериодқәа рыла даҽа еихшарак ҟалар алшоит:
* '''Аклассикаԥхьатәи''' (заатәи [[античность|антикатә]], абсолиуттә ҵабырг аԥшаара, ашьклаԥшрем азхәыцреи, аиҿырԥшрақәа рметод).
* '''Аклассикатә''' (XVI—XVII ашәышықәсақәа, аԥышәарақәа рыпланҟаҵара цәырҵуеит, [[Детерминизм|адетерминизм апринцип]] алагалахоит, аҭҵаарадырра аҵакы еизҳауеит).
* '''Иклассикатәым''' (XIX ашәышықәса анҵәамҭаз ицәырҵуеит амч ду змоу аҭҵаарадырратә теориақәа, иаҳҳәап, [[теория относительности|азхьыԥшра атеориа]], азхьыԥшратә ҵабырг аԥшаара, еилкаахоит адетерминизм апринцип еснагь ахархәара шамам, насгьы аԥышәа мҩаԥызго иакәзар иҭҵаара анырра шаиҭо).
[[Файл:Aristoteles Louvre.jpg|thumb|[[Аристотель]]]]
=== Ажәытәӡатәи аамҭақәа рзы аҭҵаарадырра ===
Адыррақәа реизгара иалагеит ацивилизациеи аҩыреи анцәырҵ ашьҭахь; ажәытәтәи ацивилизациақәа (Мысратәи, [[Древняя Месопотамия|Месопотамиатәи]], уҳәа убас иҵегьы) астрономиа, аматематика, амедицина, уҳәа рҿы иҟарҵаз аихьӡарақәа еицырдыруеит. Аха [[мифология|амифологиатәи]] [[Рационализм (философия)|арационалԥхьатәи]] ахдырра аҳра анауаз, урҭ ақәҿиарақәа аемпирикатәи апрактикатәи хырхарҭа изҭымҵит. Иаҳҳәап, [[Древний Египет|Мысра еицырдыруан]] агеометриа ала; аха Мысратәи агеометриазы арҵага шәҟәы угазар, усҟа иубарҭоу адгьылҭҵааҩы изы апрактикатә абжьгарақәа роуп, догматикала иаагоу («абри уоур уҭахызар, абри ҟаҵа, абас иҟаҵа»); [[теорема|атеорема]], [[аксиома]], [[Математическое доказательство|ашьақәырӷәӷәара]] ҳәа изышьҭоу адыррақәа ари асистема зынӡа иацәтәымын. Аиашазы, арҵаҩы иҟынтәи аҵаҩы иахь авторитарла адырра аиагара ахьыҟоу аҭагылазаашьақәа рҿы «ашьақәырӷәӷәарақәа» ахыччара акәушәа убоит.
Аклассикатә ҭҵаарадырра ашьаҭаҵәҟьа шьҭаҵан ҳәа иԥхьаӡатәуп [[Древняя Греция|Ажәытә Бырзентәыла]], VI ашәышықәсазы ҳашықәсԥхьаӡара ҟалаанӡа инаркны, усҟан раԥхьаӡ акәны [[мифология|амифологиатә хәыцра]] [[Рационализм (философия)|арационалтә хәыцрахь]] ииасит. Абырзенцәа мысрааи вавилонааи [[Опытное знание|аемпириа]] рымарыԥсахит, уи аҭҵаарадырратә методологиа ацҵоуп: [[логика|алогикатә]] хшыҩҵак аԥҟарақәа шьақәдыргылоит, [[гипотеза|агипотеза]] аилкаара аларгалоит уҳәа убас иҵегьы, алахтырақәа цәырҵуеит, иаҳҳәап, [[атомизм|атомизм атеориа]] еиԥш иҟоу. Аметодқәеи адыррақәеи рыҿиареи асистематизациа рзуреи рҿы ҷыдала акыр зҵазкуа аҭыԥ ааникылеит [[Аристотель]].
=== Абжьаратәи ашәышықәсақәа рзы аҭҵаарадырра ===
;Исламтәи Мрагылара
VII ашәышықәсазы, Арабтәылаҿы Арабтә империа ҿыц шьақәгылеит, уи VIII ашәышықәса абжанӡа аибашьрақәа раан иагоз аиааирақәа ирыбзоураны феодалтә мчра дуны иҟалеит — [[Арабский халифат|Арабтә халифат]]. Уи аилазаара иаҵанакуан [[Џьамтәыла]], [[Афӷанисҭан]], [[Средняя Азия|Абжьаратәи Азиа]] ахәҭак, Индиа Аҩада-Мраҭашәаратәи ахәҭак, Аҩадатәи Африка атәылақәа, [[Закавказье|Кавказхыҵтәи атәылақәа]], насгьы [[Пиренейский полуостров|Пиренеитәи адгьылбжьахабжа]] ахәҭа ду ([[Андалусия|Андалусиа]]) (Арабтә Мрагылара атәылақәа алаӡам). Убас, рҳәынҭқарра аҳәаақәа рырҭбаарала, арабцәа ажәытә дунеи акультура — абырзен-еллинтә, аурымтә, мысратә, арамеиатә, ирантә, [[Культура Индии|индиатә]], [[Культура Китая|китаитә]] — ҟазарала ирыдыркылеит, изиааиз, мамзаргьы ааигәа иҟаз ажәларқәеи рҟынтә иргеит, урҭ ирхьыԥшыз ажәларқәа — [[Тюрки|аҭырқәцәа]], [[Сирийцы|ашьамтәылауаа]], [[Аџьамцәа|аџьамцәа]], [[Хорезмийцы|ахорезмцәа]] (уажә — [[узбеки|аузбекцәеи]] [[туркмены|атуркменцәеи]]), [[Таджики|атаџьикцәа]], [[Берберы|аберберцәа]], [[Испанцы|аиспанцәа]] (андалусцәа) уҳәа убас егьырҭгьы — рылахәхарала. Абарҭ акультурақәа зегьы еицырзеиԥшыз адәахьтәи ҷыдаҟазшьаны иҟан [[Араб бызшәа|араб бызшәа]]. Арабцәа адунеизегьтәи [[Ацивилизациа|ацивилизациа]] аҿиараҿы акыр зҵазкуа ашьаҿа ҟарҵеит. [[исламская наука|Араб ԥсылмантә ҭҵаарадырра]] аҭоурых алагамҭазы иҿиеит [[Наука в Древней Греции|ажәытә бырзентә ҭҵаарадырра]] ианырны, насгьы уи аамҭазтәи [[Закавказье|Кавказнхыҵтәи]], [[Персия|Персиатәи]], [[Шьамтәыла|Сириатәи]], [[Мсыр|Мысратәи]], [[Индиа|Индиатәи]], [[Средняя Азия|Абжьаратәи Азиатәи]] ажәларқәа рҭҵаарадырра ҳаракы анырреи аимадареи ирыбзоураны.
Арабтә ҭҵаарадырра анаҩстәи аҿиара шьаҭас иамаз ааглыхреи [[Военное дело|арратә усқәеи]] рҭахрақәа ракәын, урҭ арабтәи мпыҵахалаҩцәа аҵак ду рырҭон. Арабтә ҭҵаарадырра, иааизакны [[арабская культура|арабтә культура]] еиԥш, уи аамҭазы аҵаратә усбарҭақәа рҟны еизган. Ашколтә ҵара шьақәгылеит Арабцәа рымпыҵахаларақәа рышьҭахь, [[Араб бызшәа|араб бызшәа]] анапхгареи [[Адин|адинхаҵареи]] ирбызшәаны ианрылаҵәаз ашьҭахь. [[мечеть|Аџьамааақәа]] рҿы VIII ашәышықәса инаркны аԥхьатәи ашколқәа ([[мектеб|амектабқәа]] ма акиуттабқәа) ыҟан.
Афилологиатәи аԥсабаратәи ҭҵаарадыррақәа рыҿиара абзоурала, Багдаттәи ахалифат аҿы, анаҩс егьырҭ Арабтә ҳәынҭқаррақәа рҿы аҭҵаарадырратә-аҵаратә центрқәа цәырҵит: VIII ашәышықәса инаркны [[Басра]], [[Эль-Куфа|Куфа]], [[Багдад]] рҟны аграмматикатә школқәа аартын. 830 шықәсазы Багдад ақалақь аҿы еиҿкаан «Дар аль-улюм» («Аҭҵаарадыррақәа Рыҩны») академиа. 972 шықәсазы [[Каир]] ақалақь аҿы [[университет аль-Азхар|аль-Азхартәи ауниверситет]] еиҿкаан. Араб-пиренеитәи адгьылқәа рҿы аҵара аҿиара ҳаракы аиуит. X ашәышықәсазы [[Кордова (Испания)|Кордова]] мацара 27 [[медресе|медрес]] ыҟан, уаҟа [[медицина|амедицина]], [[Аматематика|аматематика]], [[Астрономиа|астрономиа]], [[Афилософиа|афилософиа]] ддырҵон<ref>{{Статья|автор=Большаков О. Г.|заглавие=Средневековый арабский город|издание=Очерки истории арабской культуры (V—XV вв.)|место=М.|издательство=Главная редакция восточной литературы издательства «Наука»|год=1982}}</ref>.
Арабцәа иҟарҵаз ҭоурыхтә лшамҭас иԥхьаӡоуп, [[античность|антикатәи аҭҵаарадырра]] аихьӡарақәа анрыдыркыла, еихарҳаит, анаҩс Мраҭашәаратәи ажәларқәа ирыладырҵәеит, убри ала антикатә аамҭеи иахьатәи ацивилизациеи рыбжьара цҳаны иҟалеит. [[Евклид]], [[Архимед]], [[Клавдий Птолемей|Птолемеи]] русумҭақәа [[Западная Европа|Мраҭашәаратәи Европа ажәларқәа]] еицырдырит XII ашәышықәсазы [[латинские переводы XII века|арабцәа алаҭын бызшәахьы иҟарҵаз аиҭагақәа]] ирыбзоураны. Птолеми иусумҭа «Мегале синтаксис» («Аргылара ду») Мраҭашәаратәи Европа араб бызшәала еиҭагоу «Альмагест» ҳәа еицырдыруеит. Арабцәа [[Адгьыл|адгьыл шыгьежьу]] азы адыррақәа рыман, убри инақәыршәаны урҭ 827 шықәсазы [[Сирийская пустыня|Сириатәи ацәҳәыраҿы]] [[меридиан|америдиан]] архәа ршәеит, адунеи ашәагаа рдырырц азы, астрологиатә ҭаӡҩырақәа дыриашеит, ирыцырҵеит, аеҵәақәа жәпакы ахьӡқәа рырҭеит ([[Вега]], [[Альдебаран]], [[Альтаир]]). [[Обсерватория|Багдад, Самарканд, Дамаск ақалақьқәа рҿы иҟан аобсерваториеқәа]]. Индиатәи ахыԥхьаӡаратә система рхы иархәаны, арабтәи аҵарауаа ахыԥхьаӡара дуқәа рыла аус рыдулара иалагеит, урҭ рҟынтәи иааит раԥхьаӡа узбектәи аматематик [[Аль-Хорезми]] (780—847) ихы иаирхәаз [[алгебра|«алгебра»]] ҳәа аилкаара. Аматематика аҟны, [[Ал-Баттани]] (850—929) [[тригонометрические функции|атригонометриатә функциақәа]] (асинус, атангенс, акотангенс) аԥиҵеит, [[Абу-л-Вафа]] (940—997) [[геометрия|агеометриеи]] [[Астрономиа|астрономиеи]] рҿы иналукааша аартрақәа ҟаиҵеит. [[Гален]]и [[Гиппократ]]и русумҭақәа рхы иархәаны, арабтәи аҵарауаа [[медицина|амедицина дырҿиеит]], еиуеиԥшым [[минерал|аминералқәеи]] [[Аҵиаақәа|аҵиаақәеи]] рыхәшәтәратә ҟазшьақәа ҭырҵааит. [[Ибн аль-Байтар|Ибн ал-Баитар]] 2600 инареиҳаны [[порох|ахәшә]]қәеи ахәшәтәыгатәи егьырҭи аҵиаақәеи [[Лексикографический порядок|алфавитла]] еишьҭаиргылеит, дрыхцәажәеит, урҭ ирылан 300 раҟара иҿыцу аҵиаақәа. Арабцәа рмедицинатә дыррақәа еидикылеит Багдадтәи [[Шерсть (материал)|ахәы]]шәтәырҭа аԥҟаҩы [[Ар-Рази, Абу Бакр Мухаммад|Муҳаммад ал-Рази]] (865—925) [[Ибн Сина|ибн Сина Абу Али]] (Авиценна; 980—1037) иҩымҭа «Амедицина аԥҟараԥҵәа» XII—XVII ашәышықәсақәа рзы Мраҭашәаратәи Европатәи ахәышәтәҩцәа рзы лассы-лассы рхы иадырхәоз шәҟәны иҟалеит. [[офтальмология|Арабтә офтальмологиа]] [[глаз|абла]] аилазаашьа иазкны иамаз адыррақәа иахьатәиқәа ирзаагәан. Афармакологиатә химиаҿы еиуеиԥшым аԥшаарақәа ҟаиҵеит алхимик [[Джабир ибн Хайян|Џьабир ибн Ҳаиан]] (721—815). Арабцәа еиуеиԥшым атәылақәа рыжәларқәа, Мраҭашәаратәи Европагьы уахь иналаҵаны, [[железо|аиха]], [[Сталь|аџыр]], [[Кожа|ацәа]], ахәы, уҳәа рыла иҟаҵаз иҿыцу аалыҵқәа рӡыргара рҽазыршәеит, Китаиаа ирымарыԥсахит [[компас|акомпас]], ахәшә, [[Бумага|ақьаад]], Мраҭашәаратәи Европаҟа иаларгалеит [[Конопля|амарихуана]], [[рис|абанҭ]], аџьынџь, [[Тутовый шелкопряд|амжәатә ҟанҷ]], [[индиго]] ашәыга; [[хлопчатник|абамба]] акультура [[Китаи|Китаинтәи]] ирымаԥсахны Мраҭашәараҟа хараӡа ирыладырҵәеит; раԥхьаӡа акәны урҭ [[Сахароза|аҟарымш шьақар]] аарыхра иалагеит, насгьы хыԥхьаӡара рацәала [[Садоводство|абаҳчатәи]] [[Сельскохозяйственные культуры|ақыҭанхамҩатәи ҵиаақәа]] акклиматизациа рзыруит.
Аҭоурыхтәи агеографиатәи ҭҵаарадыррақәа рыҿиараҿы акырӡа аиӷьтәрақәа ҟаҵоуп. [[Аль-Вакиди]] (747—823), [[Аль-Балазури]] (820—892) ирыҩит арабцәа раԥхьатәи риааирақәа рҭоурых, [[Мухаммад ат-Табари|Муҳаммад ал-Табари]] (838—923), [[Аль-Масуди]] (дыԥсит 956 шықәсазы), [[Ибн Кутайба|Ибн Кьутаибеи]] (IX ашәышықәсазы) азеиԥш ҭоурых иазку адыррақәеи еиуеиԥшым ажәларқәа рыԥсҭазаара иазку акрызҵазкуа адыррақәеи еизыргеит. Арабтә ҵарауааи, аныҟәаҩцәеи, аҭиҩцәеи [[Мсыр|Мысра]], [[Џьамтәыла]], [[Индиа|Индиа]], [[Цейлон|Цеилон]], [[Индонезиа|Индонезиа]], [[Китаи|Китаи]], [[Западная Европа|Мраҭашәаратәии]] [[Восточная Европа|Мрагыларатәии]] Европа атәылақәа рахь рныҟәарақәа раан аинтерес зҵоу аинформациа аанрыжьит, урҭ рҿы, ҷыдала, Мрагыларатәи аславианцәа ([[Русь (народ)|аурысцәа]]) есыҽнытәи рыԥсҭазаара иазку акрызҵазкуа адыррақәа ыҟан. Абарҭ аусумҭақәа рҿы еиҭаҳәоуп аславиантә ҳәынҭқаррақәа [[Куябия|Куиабиа]] (Киев), [[Славия|Славиа]] (Новгород), [[Арсания|Артаниа]]; Аль-Масуди аӡбахә иҳәоит Саклаик напхгара ззиуаз Астарбрантәи аҳра, Дулеба напхгара ззиуаз Ванџь-Слава аҳра; урҭ аӡбахә рҳәоит славиантәи ажәларқәа зхьыԥшыз [[Маджак|Маџьак]] напхгара ззиуаз [[Волыняне|Волыниан]] (Волын) аҳра аӡбахә. [[Ибн Фадлан]], [[Ибн Русте|Ибн Руст]] (Ибн-Даста) аславянцәа рыԥсҭазаареи, рҵасқәеи, рымаҭәеи, русқәеи ирызкны анҵамҭақәа ҟарҵеит. [[Ибн Хордадбех]] аславианцәа [[Средняя Азия|Абжьаратәи Азиеи]] [[Багдад|Багдади]] рҟынӡа излацоз амҩақәа адырбеит. [[Ибрагим ибн Якуб|Ибн Иақәыб]] далацәажәеит Мрагыларатәи аславианцәеи егьырҭ ажәларқәеи ирыбжьаз ахәаахәҭра. Арабтәи авторцәа аславианцәа, иаҳҳәап, [[Святослав|Свиатослав]], [[Хазары|аҳазарцәеи]] [[Булгары|абулгарцәеи]] рахь ржәыларақәа ирызку адыррақәа аадырԥшуеит. Арабцәа [[Киев|Киев рдыруан]] Куиаба ма Куиава ҳәа. 1150-1153 шықәсазы Киев(«gurud Küjaw») хынтә даҭааит аҭиҩы Абу Ҳамид, уи Урыстәылатәи аҭитә маҭәахәқәа, абанкнотақәа ([[Белка|аеш цәақәа]]), уҳәа убас иҵегьы ртәы далацәажәоит. Аҭуџьарцәеи аныҟәаҩцәеи рдыррақәа шьаҭас иҟаҵаны араб ҵарауаа ишьақәдыргылеит ирдыруаз адунеи ахсаала. Ииашоу адыррақәа инарываргыланы араб ҵарауаа русумҭақәа рҿы иуԥылоит имаҷымкәа афантастикатә хыҭҳәаақәа<ref>{{БСЭ3|статья=Арабская культура}} // [[Большая советская энциклопедия]].— М.: Советская энциклопедия. 1969—1978.</ref>.
;Византиа
;[[Амрагыларахьтәи Урымтәыла|Византиатәи аимпериаҿы]] ажәытәтәи аҭҵаарадыррақәеи аҟазареи рыҿиара иалагеит IX ашәышықәса агәҭаны аепископ [[Лев Математик]] ихаан. Уаҟа [[Магнавра|Магнавра аҳҭынраҿы]] иаадыртит [[Константинопольский университет|иреиҳау ашкол]], уи арҵаҩцәа аберҭыԥқәа рҿы иҵәахыз ажәытә шәҟәқәа реизгара иалагеит. Аҳҭынраҿтәи аграмматикцәа антикатә напылаҩырақәа рыла иҭәыз абиблиотека ду еизыргеит, насгьы азакәан, аҭоурых, агрономиа ирызку аусумҭақәа аԥырҵеит, еиҭаргеит. Убас, ауаа ҿыцны ирдырит Платон, Аристотель, Евклид, уимоу Адгьыл шыгьежьу атәгьы<ref name="gavryushin1983">Гаврюшин, 1983.</ref>.
;
==== Алаҭын Мраҭашәара ====
[[Файл:Tycho Brahe in his laboratory.png|thumb|Тихо Браге]]Ари апериод азы аҵаратә центрқәас иҟаз аберҭыԥтә школқәа ракәын. Аха урҭ зегь раԥхьаӡа иргыланы амонахцәа рзы иҟан, насгьы аҵаратә программа зегьы рзы аԥхьашьеи Абиблиа аҵареи ракәын изызкыз. Аха иҟан ҷыдалатәи аҭагылазаашьақәа: иуахәаматәым аҭҵаарадыррақәа ҭырҵаауан Ирландиа аберҭыԥқәак рҿы, иара убасгьы еицырдыруа Вивариум аҿы (Иониатәи амшын аԥшаҳәаҿы иҟаз аберҭыԥ), уи аристократ ауриа [[Кассиодор]] VI ашәышықәса ҳара ҳеразы иаԥиҵеит.
[[Файл:Diagrammatic T-O world map - 12th century.jpg|thumb|[[Карта Т-О|Адунеи ахсаала Т-О ахсаала]]]]
Ауахәама аиҳабыра иуахәаматәым аҭҵаарадыррақәа рыгәра ргомызт. Убас, Римтәи апап [[Григорий I (папа римский)|Григори I]] (инықәырԥшны 550—604 ашықәсақәа) Венатәи аепископ изиҩуан:
<blockquote>
Ҳара иҳаҳаит ԥхашьарада ҳаззымхәыцуа ажәабжь, аӡәы аграмматика иурҵоит ҳәа. Ҳара даараӡа иаҳцәымӷу ари ажәабжь даара ибааԥсу анырра ҳанаҭеит<ref name="svasyan200273">Свасьян, 2002, c. 73.</ref>.</blockquote>
Аха, абжьаратәи аамҭақәа раан, Европа раԥхьаӡа аҭҵаарадырратә дыррақәа рылазырҵәоз ауахәама анапхгаҩцәа ракәын. Убас, Испаниатәи аепископ [[Исидор Севильский|Исидор Севильиатәи]] (инықәчрԥшны 560—636 ашықәсқәа) еидикылаз антикатә аԥсабаратә ҭҵаарадыррақәа ренциклопедиақәа — [[Этимологии|«Аетимологиақәа»]], «Амаҭәарқәа рыԥсабара иазкны» — даараӡа ауаа ирылаҵәеит. Аха урҭ аусумҭақәа рыҩаӡара лаҟәын; убас, Адгьыл шыгьежьу азы аҭҵаарадырратә гәаанагара далацәажәо, Исидор иаҳа дадгылоит [[Плоская Земля|Адгьыл ҟьаҟьоуп ҳәа иҟоу архаикатә концепциа]]<ref name="mccready1996">McCready, 1996.</ref>.
Ԥыҭрак ашьҭахь Британиатәи амонах [[Беда Достопочтенный|Ҳаҭыр ӡқәу Беда (Достопочтенныи)]] (инықәырԥшны 672—735 ашықәсқәа) ииҩыз «Амаҭәарқәа рыԥсабара иазкны» атрактат аҩаӡара акырӡа еиҳан. Аԥҵамҭа «Аамҭа аԥхьаӡара иазкны» аҿы Беда еилыкка иаирԥшуеит Адгьыл шыгьежьу аконцепциа, уи ахархәарала иҳаилнаркаауеит аҵх алашьцареи амш алашареи реиҟарамра<ref name="north1995228">North, 1995, p. 228.</ref>. Беда астрономиа бзианы издыруаз иаҳасабалеи [[Амшаԥ|Амшаԥы амш]] ашьақәыргылара иадҳәалоу иуадаҩыз амзартә проблемазы аспециалистк иаҳасабалеи дырдыруан.
;Каролингтәи аамҭа (IX—XI ашәышықәсақәа)
Европатәи аҵарадырраҿы аԥсахра ду ҟалеит VIII ашәышықәса анҵәамҭазы, Аимператор [[Карл Великий|Карл Ду]] ихаан. Иара иҭижьыз аусԥҟала, аныхабаақәеи аберҭыԥқәеи рҿы ашколқәа реиҿкааразы адҵа ҟаҵан, уаҟа адоуҳатә дыррақәа инарываргыланы ироуан иуахәаматәым адыррақәагьы. Аиҭакрақәа драԥшьгаҩын британтәи амонах [[Алкуин]], Карл адҵа ҟаиҵеит [[Ахен|Аахен]] иҟоу иҳҭынраҿы аимпериатә ҭаацәара алахәылацәа рзы ашкол («академиа») аԥиҵарц, уаҟа зхы иақәиҭу [[семь свободных искусств|быжь-ҟазарак]] рҵон: аграмматика, алогика, ариторика, астрономиа, арифметика, агеометриа, амузыка.
Раԥхьаӡа, Карл Ду иҵаратә реформа аамсҭцәа ракәын изызкыз: иааикәыршаны иҟаз ақыҭақәа рҟынтәи ахәыҷқәа аҵара ахьырҵоз аберҭыԥтә школқәа рӷьырак аркын<ref name="legoff20039">Ле Гофф, 2003, c. 9.</ref>. Ус шакәызгьы, Карл Ду иаԥиҵаз апроцессқәа ирыбзоураны ақалақьуаа рыбжьара аҵарадырра еизҳаит. Аберҭыԥтә школқәа ирыҿырԥшны, IX—XI ашәышықәсақәа рзы ақалақьтә школқәа (еиҳарак [[Собор (храм)|акафедралтә ныхабаақәа]] рҿы аус зуаз) еиҳа иҭбааз аҵаратә программақәа рыман: адинҭҵаара анаҩсангьы, зхы иақәиҭу аҟазареи иуахәамамтәым алитературеи ддырҵон. Уи абзоурала аҭҵаарадыррахь азҿлымҳара еизҳаит<ref name="eastwood2007">Eastwood, 2007.</ref>.
Европа ауааԥсыра рҭҵаарадыррақәа хыҵхырҭас ирыман ажәытә аурымтә авторцәа [[Плиний Старший|Плини]], [[Марциан Капелла|Маркиан Капелла]], [[Амвросий Феодосий Макробий|Макроби]], [[Халкидий|Халкидиа]] ренциклопедиатәи рахцәажәаратәи усумҭақәа<ref name="eastwood1997">Eastwood, 1997.</ref>. Убри аамҭазы, ари апериод аҿы иҩуаз ашәҟәыҩҩцәа ԥыҭҩык шьаҭас иргон еиуеиԥшым иаҭҵаарадырратәым, афантастикатә хыҵхырҭақәа; убас, [[Павел Диакон|Павел Диакони]], [[Ноткер Заика|Ноткер Заикеи]], егьырҭ авторцәа ԥыҭҩыки еиуеиԥшым ихыҭҳәаау аԥстәқәа шыҟоу рҳәеит, иаҳҳәап, [[Кинокефалы|ала рхы змоу ауаа]], [[минотавр|аминотаврқәа]], [[василиск|аваслискқәа]], ахы змам, шьапык змоу, блак змоу ауаа, уҳәа убас иҵегьы (арҭ ахаҵарақәа XIII ашәышықәсанӡа иҟан)<ref>{{Cite web |url=http://www.intelros.ru/2007/02/12/print:page,1,igor_fomenko_karta_mira_jeskhatologicheskijj_landshaft_srednevekovja.html |title=Фоменко И. Карта мира: Эсхатологический ландшафт Средневековья |access-date=2013-04-30 |archive-date=2007-12-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071214210718/http://www.intelros.ru/2007/02/12/print:page,1,igor_fomenko_karta_mira_jeskhatologicheskijj_landshaft_srednevekovja.html |url-status=live }}</ref>.
[[Файл:Raban-Maur Alcuin Otgar.jpg|thumb|[[Рабан Мавр]] (армарахь) [[Алкуин|Алкуини]] (агәҭаны) [[Отгар (архиепископ Майнца)|Маинцтәи аепископ Отгар]] рышәҟәқәа ирҭоит]]
Ари апериод аҿы акыр зҵазкуа хҭысны иҟалеит 847 шықәсазы анемец динҭҵааҩы, аббат [[Рабан Мавр]] ([[Алкуин]] иҵаҩы) ииҩыз 22 том змаз аенциклопедиа «Амаҭәарқәа рыԥсабара иазкны». Абжьаратәи ашәышықәсақәа рдоуҳа аныԥшит Рабан обиективла «ажәақәа рҟазшьақәеи амаҭәарқәа рыԥсабареи» рнаҩсангьы, урҭ рмистикатә еилкаара ақьырсианра иашьашәаланы иҩит. Рабан иенциклопедиа 22 том асимволтә ҵакы амоуп, Ажәытәтә Уасиаҭгьы 22 шәҟәқәы роуп иҟоу, уи алагьы иақәҿнаҭуеит, насгьы Ауасиаҭ Ҿыц [[Пропедевтика|аларҵәаратә жәалагалак]] аҳасабала иахәаԥшуеит.
Ари апериод аан имаҷыз апрофессионалтә ҵарауаа дреиуоуп, иаҳҳәар ауеит иара заҵәык иакәын иҟаз ҳәа, афранцыз монах Герберт Орилиаксктәи (инықәырԥшны 946—1003), иԥсҭазаара аҵыхәтәантәи ашықәсқәа рзы [[Сильвестр II]] ҳәа ахьӡ иҭаны Римтәи папас дҟаҵан. Герберт Испаниаҟа иныҟәараан арабтәи аҵарауаа ирҿиҵаауан астрономиеи аматематикеи. [[Реймсский собор|Реимстәи акафедралтә ныхабаа]] аҟны иҟаз ақалақьтә школ аҿы рҵаҩыс аус иуан, иара ихы иаирхәон ихаҭа иаԥиҵаз, насгьы зхаҭабзиара еиӷьитәыз астрономиатә мыругақәа. Герберт [[абак|абака]] ахархәара еиҭеиҭеит, [[арабские цифры|арабтә цифрақәеи]] (Испаниа даныҟаз ииҵаз) насгьы [[десятичная система счисления|жәаба-жәабалатәи ахыԥхьаӡаратә асистемеи]] аматематикатә ԥхьаӡаарақәа рпрактикаҿы ахархәара аиҭеит.
Ари апериод азы [[схоластика|асхоластика]] ӷәӷәала аҿиара иалагеит, уи [[Откровение|Аатра]] мацара акәымкәа, логикала ахшыҩҵакқәа шьаҭас измоу динҭҵааран. Ари ахырхарҭа ахаҭарнакцәа рахь иаҵанакуеит [[Иоанн Скот Эриугена|Иоанн Скот Ериуген]] (инықәырԥшны 810—878), [[Ансельм Кентерберийский|Ансель Кентербериисктәи]] (1033—1109), [[Беренгар Турский|Беренгар Турсктәи]] (инықәырԥшны 1000—1088), [[Иоанн Росцелин]] (инықәырԥшны 1050—1122).
Аха уи аамҭазы аҭҵаарадырреи иуахәаматәым афилософиеи рҿагылара ӷәӷәақәа ыҟан. Ари аиҿкаара напхгаҩыс даман XI ашәышықәсазы анырра ду змаз Италиатәи адинхаҵаратә усзуҩы, акардинал [[Пётр Дамиани|Петр Дамиани]] (1006/1007—1072). Иара иҳәеит:
<blockquote>
Избан ақьырсианцәа аҭҵаарадырра зырҭаху? Амра рбарц азы арлашага адыркуама<ref name="svasyan20027374">Свасьян, 2002, c. 73-74.</ref>? ...[[Платон]] аԥсабара амаӡақәа ҭиҵаауеит, апланетақәа рорбитақәа шьақәиргылоит, аеҵәақәа рныҟәарақәа иԥхьаӡоит — сара абарҭ зегьы мап рцәыскуеит. [[Пифагор]] Адгьыл асфераҿы апараллельқәа ааирԥшуеит — сара уи ҳаҭыр ақәысҵом... [[Евклид]] игеометриатә фигурақәа ирызку ауадаҩрақәа дыриааирц даҿуп — сара уигьы мап ицәыскуеит<ref name="zhilson2010178179">Жильсон, 2010, c. 178-179.</ref>.
</blockquote>
Логикала ишьақәырӷәӷәамшәа убозаргьы Дамиани итрактат «Анцәа зегьы зымчу» аҿы иҳәоит Анцәа иҭахызҭгьы ииасхьоу аамҭагьы иԥсахыр илшоит ҳәа. Аҭҵаарадырра аҿиареи уи аҟазаареи логикада иахьзыҟамло азы, ари атезис аҭҵаарадырреи иааизакны арационалтә дырреи рыҿиара аанкылара алнаршоит.
;XII ашәышықәса Аренессанс
XII ашәышықәсазы акультура еиҳа иуахәаматәым аҟазшьа аиуит, уи аԥхьатәи аамҭазы аасҭа. Ари апериод азы Европатәи акультуратә ԥсҭазаараҿы акыр зҵазкуа аԥсахрақәа ҟалеит: [[Ваганты|авагантцәа рпоезиа]] ацәырҵра, [[Король Артур|аҳ Артур ицикл]], [[Тристан и Изольда|Тристани Изольдеи рлегенда]] реиԥш иҟоу еицырдыруа алитературатә усумҭақәа раԥҵара, архитектураҿы астиль ҿыц — [[Готика|аготика]] аҿиара. Асхоластика еиҳа-еиҳа аҿиара аиуит, еиҳарак [[Пьер Абеляр|Пьер Абеларди]] [[Гильберт Порретанский|Гильберт Порретантәии]] реиԥш иҟоу ахьӡқәа рыла. Афилософцәа антикатә ҭынхахьы рхы дырхеит. XII ашәышықәса алагамҭазы инхоз афранцыз хәыцҩы [[Бернар Шартрский|Бернар Шартртәи]] ишиҳәаз ала,
<blockquote>
Ҳара адауцәа рыжәҩахырқәа ирықәлаз аҵанаа ҳауп. Ҳара урҭ раасҭа еиҳаны ихараны иаҳбоит, ус изаҳбо ҳаблақәа еиҳа иҵаруп, ҳара ҳхаҭа ҳҳаракуп азы акәӡам, урҭ ҳашьҭыхны рыҩаӡара дуқәа рҟынӡа ҳахьхаргалаз азы ауп<ref name="legoff200313">Ле Гофф, 2003, c. 13.</ref>.</blockquote>
Аиҭакра бзиақәа аҭҵаарадыррагьы ианырит.
XII ашәышықәса аламҭалазы Европа [[Алаҭын бызшәа|алаҭын бызшәала]] аҭҵаарадырратә литература ыҟамызт ҳәа ҳҳәар ҳалшоит. Аха, X—XI ашәышықәсақәа рзы европаа џьоукы адыррақәа рырҳаразы ныҟәара Испаниаҟа ицеит, уаҟа Арабтә дунеи аҭҵаарадырратә центр дуқәа ыҟан (ҿырԥштәыс иаагозар, [[Сильвестр II|Герберт Орильяксктәи — анаҩс Римтәи апапа Сильвестр II]]). Урҭ рыҩныҟа ихынҳәит зыхә ҳараку араб бызшәала иҩыз ашәҟәқәа рыманы, урҭ иаразнак алаҭын бызшәахьы еиҭаргеит. Ажәытә бырзен ҵарауаа русумҭақәагьы налаҵаны, арабтә аҭҵаарадырратә литература аиҭагаратә процесс ӷәӷәа XII ашәышықәсазы иалагеит. Ари аиҿкаараҿы зегь реиҳа активра аазырԥшуаз [[Толедо]] аус зуаз Италиатәи [[Герард Кремонский|Герардо Кремонсктәи]] (инықәырԥшны 1114—1187) иакәын, уи аматематика, астрономиа, аоптика, афилософиа, амедицина ирызку ашәҟәқәа 70 инареиҳаны араб бызшәа аҟынтәи алаҭын бызшәахьы еиҭеигеит. Урҭ рҟны иҟан [[Птолемей, Клавдий|Птолемеи иҩымҭа]] [[Альмагест|«Альмагест»]], Евклид иҩымҭа [[Начала Евклида|«Алагамҭа», Аристотель]] иҩымҭақәа [[Физика (Аристотель)|«Афизика»]], «Ажәҩан иазкны», насгьы егьырҭ аԥсабараҭҵааратә трактатқәа, [[Архимед]] иҩымҭа «Агьежь ашәара иазкны», [[Гиппократ|Гиппократи]] [[Гален|Галени]] рмедицинатә трактатқәа, иара убас аԥсылман ҵарауаа [[Сабит Ибн Курра|Сабит ибн Корра]], [[Аль-Кинди|ал-Кинди]], [[Ибн Сина|Авиценна]], [[ибн ал-Хайсам|ал-Хаисам]], [[ал-Фараби|ал-Фараб]], [[Ар-Рази, Абу Бакр Мухаммад|ар-Раз]] русумҭақәа.
[[Файл:Woman teaching geometry.jpg|thumb|Аделард алаҭын бызшәахьы еиҭеигаз [[Начала Евклида|Евклид иҩымҭа «Алагамҭа»]] [[Фронтиспис|афронтиспис]]]]
Араб бызшәа аҟынтә алаҭын бызшәахьы еиҭазгоз иналукааша аӡә иакәын англыз философ, аныҟәаҩҩ [[Аделард Батский|Баттәи Аделард]] (инықәырԥшны 1080—1160). Иара араб бызшәа аҟынтәи алаҭын бызшәахьы еиҭеигеит [[Евклид]] иҩымҭа «Алагамҭа» насгьы [[ал-Хорезми]] иҩымҭа «Зидж» (астрономиатә ҭаӡҩырақәа астрономиа атеориатә хәҭа иацны), раԥхьаӡа акәны Европа ауааԥсыра [[Тригонометрия|атригонометриа]] иабаирдырит. [[Сицилия|Сицилиагьы]] аус ауан аиҭагаҩцәа рышкол.
XI ашәышықәсазы асхоластика ашьаҭаркҩцәа руаӡәк [[Ансельм Кентерберийский|Ансель Кентербериисктәи]] иҳәеит Анцәа иҟазшьа бзиақәа ирылҵшәаны ишьақәиргылаз аԥсабара аиҿкаара шимԥсахуа ала ажәа шьҭеиҵеит, убри алагьы хатәгәаԥхарала ихатәы мчра аԥкра азиуит ҳәа. Анаҩс [[Пьер Абеляр|Пьер Абеларгьы]] уи аҩыза агәаанагара дадгылон: адунеи анишаз, Анцәа аԥсабара иаҭахыз зегь аиҭеит, убри аҟынтә уажәы уи аҟазааразы Ҳазшаз иҟынтә анырра аҭахӡам<ref name="dales1980536">Dales, 1980, p. 536.</ref>. XII ашәышықәса алагамҭазы афилософиатә концепциа ҭбаахеит, уи инақәыршәаны адунеи, Анцәа ишишазгьы, анаҩс иара ахатә (Анцәа иаиҭаз) азакәанқәа рышьаҭала аҿиара аиуит; Анцәа ихаҿсахьала, иеиԥшны иишаз ауаҩы ахшыҩ иоуеит, уи абзоурала урҭ азакәанқәа рдырра илшоит, насгьы рационалла зеилыркаара алымшо аҭагылазаашьақәа раан Анцәа ииашаҵәҟьаны иҽалаирхәит ҳәа еилкаатәуп. Ари ахырхарҭаҿы зегьы раасҭа улаԥш иҵашәо ахаҭарнакцәа дыруаӡәкуп [[Аделард Батский|Баттәи Аделард]], уи иусумҭа «Аԥсабаратә зҵаарақәа» аҿы иааирԥшит<ref name="grant20016972">Grant, 2001, p. 69—72.</ref>. Ари ахәаԥшышьа еилыкка иааԥшит [[Шартрская школа|Шартртәи ашкол]] аԥсабаратә философцәа русумҭақәа рҿы<ref name="stiefel1977">Stiefel, 1977.</ref><ref name="legoff20034445">Ле Гофф, 2003, c. 44-45.</ref> — [[Гильом Конхезий|Конштәи Гильом]], [[Тьерри из Шартра|Шартртәи Тьерри]], [[Бернард Сильвестр|Сильвестртәи Бернар]]. Шартртәи ахәыцҩцәа адунеи аҿиара ииашаҵәҟьаны анцәа иҽалаирхәуам ҳәа [[Натурализм (философия)|аԥсабаратә концепциақәа]] шьақәдыргылеит.
[[Пьер Абеляр|Абеларди]], [[Аделард Батский|Аделарди]], [[Шартрская школа|Шартртәи ашкол]] аԥсабаратә философцәеи ррационалисттәи рнатуралисттәи хәаԥшышьақәа аконсервативтә динхаҵаратә усзуҩцәа ӷәӷәала ирықәыӡбон. [[Гильом Конхезий|Конштәи Гильом]] урҭ рыӡбахә иҳәоит иусумҭа «Адунеи афилософиа» аҟны:
<blockquote>
Урҭ рхаҭақәа аԥсабара амчқәа рыздырӡом, насгьы ауаа зегьы урҭ реиԥш амчқәа рзымдыруазар рҭахуп; урҭ ирҭахӡам аӡәы аҭҵаарақәа мҩаԥигарц, аха еиӷьыршьоит анхацәа реиԥш рыгәра ҳгалар, зегьы зыхҟьо аԥсабаратә мзызқәа ҳарзымҵаарц. Аха, ҳара иаҳҳәоит, зегьы зыхҟьо ҭҵаатәуп ҳәа... Аха абарҭ ауаа... аӡәы аҭҵаара иҽалаирхәуеит ҳәа рдыруазар, деретикуп ҳәа рыладырҵәоит<ref name="grant200174">Grant, 2001, p. 74.</ref><ref name="lindberg1992200">Lindberg, 1992, p. 200.</ref>.</blockquote>
Аортодоксцәа рнапхгаҩы иакәын абжьаратәи ашәышықәсақәа рзы зегь реиҳа анырра змаз адинхаҵаратә усзуҩцәа ируаӡәкыз аббат [[Бернард Клервоский|Бернар Клервосктәи]]. Бернар ӷәӷәала дақәыӡбон адырра ахаҭазы аԥсабара адырра, иара убасгьы ахшыҩ ацхыраарала адин ахаҭа аҵакы аилкаара аҽазышәарақәа зегьы. Иара иоуп ихьыԥшым ахәыцра аазырԥшуаз афилософцәа ([[Пьер Абеляр|Пьер Абелиари]] [[Гильберт Порретанский|Гильберт Порретансктәи]]) ирҿагыланы еиуеиԥшым аинквизициатә процессқәа аԥызҵаз, уи акатоликра аҳәаақәа ирҭагӡазаргьы<ref name="sokolov1979184185">Соколов, 1979, c. 184-185.</ref>. Бернар иҩызцәа руаӡәк [[Гильом Конхезий|Конштәи Гииом]] аересиа дахаҭарнакуп ҳәа ахара идиҵеит.
;Асхоластика
Атеологиа ҭҵаарадыррак аҳасабала аҟаҵаразы, асхоластцәа аҭҵаарадырра закәу иазку азҵаара анаҩсангьы, уи ыҟазар захәҭоу азҵаара ықәдыргылеит. Адырраҿы уи аҵаки аусуреи реиҩдыраара аҭахуп ҳәа иазнеиуан асхоластцәа. Урҭ рзы уи аиԥшымра ԥсахшьа амамызт, избан акәзар уи аҩыза азнеишьа рыԥшааит ахаҵараҿы, уаҟа аобиективтәи асубиективтәи аганқәа еиларҩашьатәым. Ақьырсиан динхаҵара аҵакы узыԥсахуам, аха ишхарҵои уи аҵакы аилкааратә шьақәгылашьақәеи ахаҵаҩцәа реиуеиԥшымра инақәыршәаны рҽырыԥсахуеит.
Асхоластцәа излазгәарҭо ала, аҭҵаарадырра маҭәарс ирыԥхьаӡо амаҭәарқәа рхаҭақәа ракәӡам, амаҭәарқәа рҿы иҟоу изеиԥштәиу, ихымԥадатәиу амаҭәарқәа роуп. Адырра, ацәанырратә еилкаарала ишҳанаҭо ала, аҵакы ахала акәымкәа, апрактикатә ҭахрақәа рҵакы мацароуп иамоу. Ари аилкаара аҟынтәи даҽа дыррак ҳауеит, аҭҵаарадырра хырхарҭас иамоуп азеиԥш еилкаара, аха аобиектс ирымоу азеиԥш еилкаара акәӡам, урҭ рыла изызхәыцуа амаҭәарқәа роуп: алогика уахь иаламҵакәа. Арҭ реиԥш иҟоу аилкаарақәа аҭҵаарадырра ииашоу аҵакы анаҭоит. Аха, ари ззаҳҳәар ҳалшо абжьаратәи аамҭақәа рзы иҟаз ахәыцра - [[Реализм (философия)|ареализм]] захьӡу ахырхарҭа мацаразы ауп: асхоластикатә реализм ииашаҵәҟьаны амаҭәарқәа рҿы иҟоу азеиԥш еилнакаауеит, егьи, иаҿагылоу ахырхарҭа — [[номинализм|аноминализм]] — аилкаареи, ажәақәеи, ахьӡқәеи мацара роуп адырра аҵакы ҳәа иаԥхьаӡоит. Ахԥатәи алҵшәа — аҭҵаарадыррақәа рацәоуп, урҭ робиектқәа ракәны иҟалар зылшо ахьырацәо азы. Аҭҵаарадырра асхоластика иахәҭакны агәаԥхашәатә ҵакы арҭон, уи алагьы аҭҵаарадырра зыҟалар акузеи ҳәа иқәгылаз азҵаара аҭак ҟарҵон.
;Аиҭарҿиара
[[Эпоха Возрождения|Аиҭарҿиара аамҭа]], еиуеиԥшым аганқәа рыла VI ашәышықәса ҳера ҟалаанӡа иҟалаз ареволиуциа иаҿурԥшыр алшоит, аемпирикатәи адогматика аҟынтәи зхы иақәиҭу арационалисттә ҭҵаарақәеи рахь аиасра ҟалеит. Уи азы ацхыраара ҟанаҵеит [[Изобретение (право)|акьыԥхьра аԥҵара]] (XV ашәышықәса азбжазы), ԥхьаҟатәи аҭҵаарадыррақәа рзы ашьаҭа ӷәӷәала иарҭбааит. Зегь раԥхьаӡа иргыланы, агуманитартә ҭҵаарадыррақәа рышьақәгылара, мамзаргьы studia humana (атеологиа иаҿырԥшны — studia divina ҳәа изышьҭаз); XV ашәышықәса азбжазы [[Валла, Лоренцо|Лоренцо Валла]] иҭижьуеит атрактат [[О подложности Константинова дара|«Константин иҳамҭа аԥаршеира иазкны»]], убас ала атекстқәа рыҭҵаарадырратә сахьа ашьаҭа шьақәиргылоит; шәышықәса рышьҭахь, [[Скалигер, Иосиф Юстус|Скалигер]] [[хронология|аҭҵаарадырратә еишьҭагылашьа]] ашьаҭа шьақәиргылеит.
Убри аан, ирласны аемпирикатә дырра ҿыцқәа реизгара мҩаԥысуеит (еиҳарак аиспанцәа Америка анаадыртыз ашьҭахьи, насгьы [[Великие географические открытия|апортугалцәа ргеографиатә аартрақәа дуқәа репоха]] алагамҭеи), аклассикатә традициа иааннажьыз адунеи асахьа даҽа блалак ала уахәазырԥшуаз. [[Коперник]] итеориагьы уи ӷәӷәала иаԥырхагоуп. [[История биологии#Возрождение|Абиологиеи]] ахимиеи рахь азҿлымҳара еиҭаҿиоит<ref>''[[:en:Allen Debus|Debus A.]]'' Man and Nature in the Renaissance. Cambridge: Cambridge Univ. Pr., 1978.</ref>.
=== Иахьатәи аҭҵаарадырра аира ===
[[Файл:1543, Andreas Vesalius' Fabrica, Base Of The Brain.jpg|thumb|[[Везалий, Андреас|Везали]] анатомиа еиҭеирҿиеит]]
Иахьатәи [[эксперимент|аексперименталтә]] [[естествознание|ԥсабаратә ҭҵаарадырра]] ианалага XVI ашәышықәса анҵәамҭазы ауп. Уи ацәырҵра шьаҭас иаиоуит [[Реформация|апротестанттә реформациеи]] [[Контрреформация|акатоликтә контрреформациеи]], абжьаратәи аамҭақәа рзы адунеихәаԥшышьа ашьаҭақәа ахьынӡаиашоу азҵаара шьҭыхын. [[Лютер|Лутери]] [[Кальвин|Кальвини]] адинхаҵаратә доктрина шырыԥсахыз еиԥш, [[Коперник|Коперники]] [[Галилей, Галилео|Галилеои]] русумҭақәа [[Птолемей|Птолемеи иастрономиа]] мап ацәнакит, [[Везалий, Андреас|Везалии]] ишьҭанеицәеи русумҭақәа ахәшәтәраҿы акырӡа аԥсахрақәа аланагалеит<ref>Precise titles of these landmark books can be found in the collections of the [[Library of Congress]]. A list of these titles can be found in [[Leonard C. Bruno]] (1989), ''The Landmarks of Science''. ISBN 0-8160-2137-6</ref>. Абарҭ ахҭысқәа ирыбзоураны иалагеит иахьа [[научная революция|аҭҵаарадырратә револиуциа]] ҳәа изышьҭоу апроцесс.
[[Файл:GodfreyKneller-IsaacNewton-1689.jpg|thumb|[[Ньютон, Исаак|Ниутон, Исаак]]]]
Аҭҵааратә методологиа ҿыц атеориатә ҵаҵӷәы [[Бэкон, Фрэнсис|Франсис Бекон]] итәуп, уи иҩымҭа [[Новый органон|«Органон ҿыц»]] аҿы атрадициатә [[дедукция|дедуктивтә знеишьа]] ацәхьаҵра шьақәирӷәӷәеит (азеиԥш — гәынхәҵысҭалатәи агәаанагара мамзаргьы авторитеттә ӡбара аҟынтәи хаҭалатәи, даҽакала иуҳәозар, фактлатәи ахь) [[Индуктивное умозаключение|аиндуктивтә знеишьахь]] (хаҭалатәи — аемпирикатә факт — аҟынтәи азеиԥш ахь, даҽакала иуҳәозар, азакәанеиҿкаашьахь). [[Декарт]], ҷыдала [[Ньютон, Исаак|Ниутон]] рсистемақәа рыцәырҵра — аҵыхәтәантәи аексперименталтә дыррақәа шьаҭас ирыман — [[Новое время|иахьатәи аамҭазтәи аҭҵаарадырреи]] ажәытәтәи абжьаратәи аамҭақәа рытрадициеи аиҟәыҭхара иалҵшәахеит. 1687 шықәсазы [[Математические начала натуральной философии|«Аԥсабаратә философиа аматематикатә алагамҭақәа»]] ркьыԥхьра аҭҵаарадырратә револиуциа акульминациа акәын, насгьы Мраҭашәаратәи Европа уаанӡа иҟамлацыз аҭҵаарадырратә ҭыжьымҭақәа рахь аинтерес аизырҳара цәырнагеит. Ари апериод аҿы инхоз егьырҭ аҵарауаа рҟынтә, [[Браге, Тихо|Браге]], [[Кеплер, Иоганн|Кеплер]], [[Галлей, Эдмунд|Галлеи]], [[Браун, Томас (писатель)|Браун]], [[Гоббс, Томас|Гоббс]], [[Гарвей, Уильям|Гарвеи]], [[Бойль, Роберт|Боил]], [[Гук, Роберт|Гук]], [[Гюйгенс, Христиан|Гиуигенс]], [[Лейбниц, Готфрид Вильгельм|Леибниц]], [[Паскаль, Блез|Паскаль]] аҭҵаарадырратә револиуциаҿы рлагала ду ҟарҵеит.
;[[Эпоха Просвещения|Аҵарадырра аамҭа]]
XVII ашәышықәса, «Ахәыцра аамҭа» ԥсахын XVIII ашәышықәса, «Аҵарадырра аамҭа» ала. [[Ньютон, Исаак|Ниутон]], [[Декарт]], [[Паскаль, Блез|Паскаль]], [[Лейбниц, Готфрид Вильгельм|Леибниц]] иаԥырҵаз аҭҵаарадырра ашьаҭала, иахьатәи [[Аматематика|аматематика]], [[естествознание|аԥсабаратә ҭҵаарадыррақәа]] рыҿиара иацырҵеит [[Франклин, Бенџьамин|Франклин]], [[Ломоносов, Михаил Васильевич|Ломоносов]], [[Эйлер, Леонард|Еилер]], [[Леклер де Бюффон, Жорж-Луи|де Биуффон]], [[Д’Аламбер, Жан Лерон|д'Аламбер]]. Ирацәаны [[энциклопедия|аенциклопедиақәа]] аԥҵан, [[Дидро]] [[Энциклопедия, или толковый словарь наук, искусств и ремёсел|«Иенциклопедиагьы»]] уахь иналаҵаны, аҭҵаарадырра аларҵәара аиуит.
Аԥсабараҭҵаараҿы иҟалаз аҭҵаарадырратә револиуциа [[Афилософиа|афилософиеи]] [[общественные науки|ауаажәларратә ҭҵаарадыррақәеи]] рҿы аԥсахрақәа аанагеит, урҭ рыҿиара адинҭҵааратә еимакқәа ирыдҳәаламызт. [[Кант|Канти]] [[Юм, Дэвид|Иуми]] идинтәым афилософиа ауасхыр шьҭарҵеит, [[Вольтер|Вольтери]] [[атеизм]] аларҵәареи ауааԥсыра рзы афилософиатә зҵаарақәа рыӡбара ауахәама зынӡа иаҟәырыҭхеит. [[Адам Смит]], [[Давид Рикардо]] русумҭақәа рыла иахьатәи [[экономика|аекономика]] ашьаҭа шьҭарҵеит, [[американская революция|Америкатәии]] [[Великая французская революция|Франциатәии ареволиуциақәа]] рыла адунеи аҿы иахьатәи аполитикатә еиҿкаара ашьаҭа шьақәдыргылеит.
=== Иахьатәи аҭҵаарадырра ===
[[Файл:James clerk maxwell.jpg|thumb|[[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь. Максвелл]]]]
XIX ашәышықәсазы ауп аҭҵаарадырра азанааҭтә ҟазшьа анаиуз, насгьы [[учёный|«аҵарауаҩ»]] ҳәа аилкаара аҵара змаз ауаҩы изы мацара акәымкәа, аҵара змаз ауаа рыхәҭак [[профессия|рзанааҭ]] ауп ҳәа аанаго иалагеит. Ари апериод аан, ҳаамҭазтәи аҭҵаарадырра аинститут хадақәа шьақәгылеит, ауаажәларраҿы аҭҵаарадырра иааннакыло ароль еизҳацыԥхьаӡа, аҳәынҭқаррақәа русура аганқәа жәпакы рҿы уи аҵак ҷыда аанакылеит. Абарҭ апроцессқәа амч ду рынаҭеит [[промышленная революция|ааглыхратә револиуциа]], уаҟа аҭҵаарадырратә дыррақәеи [[Атехнологиа|атехнологиатә ҿиарақәеи]] еилаҵәеит. Атехника аҿиара аҭҵаарадырра аҿиара иацхрааит, аҵыхәтәантәи, анаҩс, атехнологиа ҿыцқәа рзы ашьаҭа аԥнаҵеит.
==== [[Естественные науки|Аԥсабаратә ҭҵаарадыррақәа]] ====
;[[Физика|Афизика]]
[[Файл:Albert Einstein Head.jpg|thumb|[[Еинштеин, Алберт|Еинштеин, Альберт]]]]
[[Файл:Trinity Test Fireball 25ms.jpg|thumb|[[Тринити (испытание)|Атомтә бомба]] раԥхьатәи аԥжәара]]
[[Физика|Афизика]] аҿиара аиуит [[Наука Средневековья|абжьаратәи ашәышықәсақәа]] раан [[Наука в средневековом исламском мире|Мрагылараҟны аԥсылманцәа рҿы]]. Аԥсылман ауриа афизик, аԥсабаратә философ [[Абу-ль-Баракат аль-Багдади|Абуль Баракат Натанель]] [[Научный метод|аҭҵаарадырратә метод]] дадгылан, насгьы [[эксперимент|аԥышәарақәа рымҩаԥгара]] акырӡа аҵанакуеит ҳәа иԥхьаӡон<ref>{{книга|автор=Shlomo Pines|заглавие=Studies in Arabic versions of Greek texts and in mediaeval science|издательство=[[Brill Publishers]]|год=1986|том=2|страницы=339|isbn=965-223-626-8}}</ref>. Иара иҩит ашәҟәы «Китаб ал-Му'табар», уаҟа [[Аристотель|Аристотель ифизикеи]] ифилософиеи дрықәыӡбон, иахьатәи аконцепциақәа ирзааигәоу аконцепциақәа аԥиҵеит.
Уи абжьаратәи аамҭақәа рзы амеханикатә ҵысра атеориа аҿиараҿы алагала ду ҟаиҵеит<ref name="Gutman2">{{книга|автор=Oliver Gutman|заглавие=Pseudo-Avicenna, Liber Celi Et Mundi: A Critical Edition|издательство=[[Brill Publishers]]|год=2003|страницы=193|isbn=90-04-13228-7}}</ref> — [[Теория импетуса|аимпетус атеориа]]. [[Механическое движение|Аҵысра иазкны]] Натанел агәра ганы дыҟан: «Икаҳауа амаҭәарқәа рырццакра аилыркаара рыдгалахоит [[сила|амч]]хара аизырҳара аизгарала, уи еишьҭанеиуа аццакра аманы». Ари аклассикатә механика азакәан ауп — еиԥмырҟьаӡакәа аус зуа амч аццакыра цәырнагоит. Абуль Баракат Натанел итеориа иаанарԥшит аҵысреи, аццакыреи, арццакыреи рыбжьара иҟоу аиԥшымра, амчи арццакыреи еицеиҟароуп, амчи аццакыреи мап<ref>{{книга|автор=Shlomo Pines|заглавие=Studies in Arabic versions of Greek texts and in mediaeval science|издательство=[[Brill Publishers]]|год=1986|том=2|страницы=203|isbn=965-223-626-8}}</ref><ref>[[Alistair Cameron Crombie|Crombie, Alistair Cameron]], ''Augustine to Galileo 2'', p. 67.</ref><ref name="Gutman2" />.
[[Абу-ль-Баракат аль-Багдади|Абуль Баракат Натанел]] Аристотель [[Аамҭа|аамҭа «аҵысра ашәага»]] ҳәа иконцепциа дақәыӡбеит, аамҭа «аҟазаара ашәага» ҳәа иазиԥхьаӡеит<ref name="Langermann">{{книга|автор=Y. Tzvi Langermann|заглавие=Islamic Philosophy|ссылка=http://www.muslimphilosophy.com/ip/rep/J008.htm|издательство=[[Routledge Encyclopedia of Philosophy]]|год=1998}}</ref>.
[[Гравитация|Агравитациа]] аклассикатә теориа [[Исаак Ньютон|Ниутон]] иаԥиҵеит. Абас еиԥш иҟоу афымцеи амхылдызи ирызку атеориа цәырҵит XIX ашәышықәсазы [[Фарадей, Майкл|Фарадеи]], [[Ом, Георг Симон|Ом]], [[Максвелл, Джеймс Клерк|Максвелл]] русумҭақәа рыбзоурала.
XX ашәышықәса алагамҭазы афизикаҿы ареволиуциа ҿыцк ҟалеит. Ниутон иклассикатә механика агхақәа ааԥшит, насгьы уи ахархәара аԥкра аиуит. Амикродунеи афеноменқәа рыхцәажәаразы, [[Планк, Макс|Макс Планки]] [[Бор, Нильс|Нильс Бори]] [[квантовая механика|акванттә механика]] ашьаҭа шьҭарҵеит, насгьы алашара аццакыра иаҿырԥшуа ахареи аццакыра дуқәеи рзы [[Альберт Эйнштейн|Альберт Еинштеин]] [[теория относительности|азыҟашьара (относительноть) атеориа]] аԥиҵеит. 1920-тәи ашықәсқәа раан, акванттә теориа аппарат [[Гейзенберг, Вернер Карл|Геизенберги]] [[Шрёдингер, Эрвин|Шредингери]] идырҿиеит, аԥышәараҿы иубо аелементартә ҟәырҷахақәа рхымҩаԥгашьа иашарала ирхцәажәарц азы, насгьы [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Едвин Хаббл]] иастрономиатә гәаҭарақәа ишьақәдырӷәӷәеит ихароу агалактикақәа рхымҩаԥгашьа Еинштеин иԥҟарақәа ишрықәшәо, анаҩс уи иалнаршеит иахьа иаҳбо Адунеи аҿиара ҳзырбо [[Большой взрыв|Аԥжәара Ду атеориа]] аԥҵара.
[[Вторая мировая война|Аҩбатәи Адунеизегьтәи аибашьра]] [[атомная бомба|атомтә бомба]] аԥҵара иацхрааит, иалагеит аинвестициа дуқәа зҭахыз афизикатә ԥышәарақәа, амашьына дуқәа раԥҵара, насгьы иаҭаххеит аҵарауаа рхыԥхьаӡара аизырҳара. Урҭ аусура рызҭоз аҳәынҭқаррақәа ракәын, урҭ арреи ааглыхреи рзы аҭҵаарадырреи атехникеи ирымоу аҵакы еилыркаауан.
;[[Химия|Ахимиа]]
Иахьатәи ахимиа аҭоурых алагоит [[Роберт Бойль|Роберт Боил]] ишәҟәы «Ахимик аскептик» (1661) ала, уи ала аҭҵаарадырраҿы [[критическое мышление|акритикала азхәыцшьа]] аметод ашьақәгылара иалагеит, иара убасгьы [[Каллен, Уильям|Каллен]], [[Блэк, Джозеф|Блак]], егьырҭ амедицинатә химикцәа русумҭақәа рыла, урҭ русураҿы ахыԥхьаӡаратә методқәа инарҭбааны рхы иадырхәон. Анаҩстәи акыр зҵазкуа ашьаҿа ҟаиҵеит [[Лавуазье, Антуан Лоран|Антуан Лавуазие]], уи аамҭазы иҟаз [[флогистон|афлогистон атеориа]] мап ацәкны, абылра аҵәыҵәритә теориа аԥиҵеит, [[закон сохранения массы|акапан аиқәырхара азакәан]] шьақәиргылеит (уи ихьыԥшымкәа, уи азакәангьы [[Ломоносов, Михаил Васильевич|Михаил Ломоносов]] ишьақәиргылеит).
Ари, насгьы егьырҭ ахимиатә закәанқәа рзы зегь реиҳа илогикатәу еилыркаарахеит (XIX ашәышықәса алагамҭазы [[стехиометрия|астехиометриа]] азакәанқәа ԥыҭрак шьақәдыргылеит) [[Дальтон, Джон|Џьон Далтон]] иатомтә теориа, уи инақәыршәаны амаҭәашьар ахимиатәи афизикатәи ҟазшьақәа зегь реиҳа ихәыҷу ахәҭакәа рҟазшьақәа рыла иалкаауп. Уи ашьҭахь ахимиа зегь реиҳа ихадоу аусқәа иреиуан атомтә капанқәа рышьақәыргылара, уи шьаҭас иҟаҵаны [[Дмитри Менделеев|Дмитри Менделеев]] 1869 шықәсазы адунеи азакәан хадақәа иреиуоу — [[периодический закон|апериодтә закәан]] ааиртит.
1820-тәи ашықәсқәа рзы, [[Вёлер, Фридрих|Волер]] арымӡла иҟаиҵаз ахимиатә синтез иабзоураны [[органическая химия|аорганикатә химиа]] аамҭаиалагеит. XIX ашәышықәсазы, ахимикцәа органикатә еилаҵақәак шәкы асинтез рзыруит, ашәышықәса анҵәамҭазы урҭ анаплакытә химиатә синтез азы хархәагас [[нефть|анефт]] ргеит. XX ашәышықәсазы, анефт абылтәы мацара акәымкәа, асинтетикатә материал ҿыцқәа раарыхразы хыҵхырҭаны иҟалеит, ҷыдала абеи апластмасси.
;[[Абиологиа|Абиологиеи]] [[медицина|амедицинеи]]
1847 шықәсазы Венгриатәи аҳақьым [[Земмельвайс, Игнац Филипп|Игнац Филипп Земмельвеис]] иҩызцәа ахшараиурҭахь инеиаанӡа рнапқәа рыӡәӡәарц рыдиҵеит, ари абжьгара мариа аинфекциатә чымазара иахҟьаны ахәыҷқәа рыԥсра армаҷит. Аха Земмельвеис иҟаиҵаз ахәаԥшрақәа емпирикала иахьыҟаз азы, урҭ зегьы ирыдыркыломызт, иаразнакгьы ирыламҵәеит. 1865 шықәсазы [[Листер, Джозеф|Џьозеф Листер]] [[антисептика|антисептика апринципқәа]] анаԥиҵа ашьҭахь ауп ахәышәтәраҿы [[Инфекционные заболевания|аинфекциатә чымазара аиааира]] аналыршаха.
Уи шьаҭас иамаз [[Пастер, Луи|Луи Пастер]] иҟаиҵаз аԥшаарақәа ракәын, уи [[гниение|абаара]], [[брожение|аҵәырра]], ачымазарақәа [[Микроорганизмы|амикроорганизмқәа]] ирыдиҳәалеит. 1880 шықәсазы иара илшеит [[Вакцина|аапкра зхәышәтәуа ахәшә]] аԥҵара, иара убасгьы [[Пастеризация|аиҵаршра аԥҵара]]<ref>{{книга |заглавие=Biology: Exploring Life |издательство=[[Prentice Hall|Pearson Prentice Hall]] |год=2006 |место=Boston, Massachusetts |ссылка=http://www.phschool.com/el_marketing.html |isbn=0-13-250882-6 |ref=Campbell |автор=Campbell, N. A.; Williamson B., Heyden R. J. |archive-date=2014-11-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141102041816/http://www.phschool.com/el_marketing.html }}</ref>.
XIX ашәышықәсазы иреиҳау аҭҵаарадырратә еихьӡарақәа иреиуан [[Дарвин, Чарлз Роберт|Чарлз Дарвин]] 1859 шықәсазы иҟаиҵаз [[Естественный отбор|аԥсабаратә алхрала]] [[Эволюция|аеволиуциа атеориа]]. Дарвин игәаанагарала, уажә иҟоу зегьы, насгьы иаадыртхьо ажәытә хкқәа, миллион шықәсала имаҩаԥысуа аԥсабаратә алхра иабзоуран, ауаҩы зқьышықәсала [[селекция|иԥсабаратәым алхрала]] аҩнытә ԥстәқәеи аҵиаақәеи рхкқәа шаԥиҵаз еиԥш. Дарвин итеориа ауаажәларра рҟны анырра ду ҟанаҵеит, насгьы адунеи аҿы ауаҩы иааникыло аҭыԥ аганахьала агәаанагарақәа рыԥсахра алнаршеит.
Дарвин иусумҭақәа реиԥш акәымкәа [[Моравия|Моравиатәи]] амонах [[Грегор Мендель]] (1866) иҭыжьымҭа хәыҷы акыр аамҭа ахшыҩзышьҭра амамызт. XX ашәышықәса алагамҭазы ауп аҵарауаа ианеилыркааз уи ауаҩы жәашықәсала урҭ дшыраԥхьагылаз [[наследственность|ашьҭра азакәанқәа]] рыҭҵаараҿы<ref>{{книга|заглавие=The Monk in the Garden : The Lost and Found Genius of Gregor Mendel, the Father of Genetics|ссылка=https://archive.org/details/monkingardenlost00heni|издательство=Houghton Mifflin|год=2000|isbn=0-395-97765-7|ref=Henig|язык=en|автор=Henig, R. M.}}. — «The article, written by an obscure Moravian monk named Gregor Mendel…».</ref>. Уи ашьҭахь, раԥхьаӡа аклассикатә, нас [[генетика|амолекуляртә генетика]] аҿиара иалагеит, иҟалап уи XX ашәышықәсазы абиологиа аҿиараҿы мчы хаданы иҟазҭгьы. 1953 шықәсазы, [[Уотсон, Джеймс|Џьеимс Уотсони]] [[Крик, Фрэнсис|Франсис Крики]], [[Франклин, Розалинд|Розалинд Франклини]] [[Уилкинс, Морис|Морис Уилкинси]] рыҭҵаарақәа ирыбзоураны, уажәы зегьы еицырзеиԥшу [[Дезоксирибонуклеиновая кислота|ДНК]] аилазаашьеи аусуреи рмодель ҟарҵеит<ref>''Watson J. D., Crick F. H.'' Letters to ''Nature'': Molecular structure of Nucleic Acid // [[Nature]], 1953.— 171.— pp. 737—738.</ref>. XX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы [[генетическая инженерия|агенетикатә инженериа]] аметодқәа аԥҵан, XXI ашәышықәса алагамҭазы, аҵарауаа ирдыруан ауаҩы [[геном|игеномқәеи]] егьырҭ аорганизмқәеи рструктуреи, уи акыр аҵанакуан абиологиеи, ахәшәтәреи, ақыҭанхамҩеи рыҿиаразы.
==== [[Гуманитарные науки|Агуманитартә ҭҵаарадыррақәа]] ====
Аԥсабаратә ҭҵаарадыррақәа рҿы аҭҵаарадырратә метод қәҿиарала ахархәара иалҵшәахеит, абри аметодологиа ауаҩы иҟазшьеи асоциалтә ԥсҭазаареи рыҭҵаараҿы ахархәара ахьаиоуз.
;[[Психология|Апсихологиа]]
Апсихологиа ҳаамҭазтәи аҭҵаарадыррак аҳасабала ишьақәгылеит XIX ашәышықәса анҵәамҭазы. 1879 шықәсазы [[Вундт, Вильгельм|Вильгельм Вундт]] [[Лейпциг|Леипциг]] ақалақь аҿы апсихологиатә ҭҵаарақәа рзы мацара раԥхьатәи алабораториа аԥиҵеит. Иахьатәи апсихологиа ашьаҭаркыҩцәа рахь иаҵанакуеит [[Эббингауз, Герман|Герман Еббингаус]], [[Павлов, Иван Петрович|Иван Павлов]], [[Фрейд, Зигмунд|Зигмунд Фреид]]. Ари ахырхарҭала анаҩстәи аусураҿы, ҷыдала Фреид иусураҿы, урҭ рнырра даараӡа иӷәӷәан, аҵакы ӷәӷәа аман рхатә усура азы акәым, зеиԥшла апсихологиа анаҩстәи аҿиара ахырхарҭазы.
XX ашәышықәса алагамҭазы Фреид итеориақәа аҭҵаарадырратә ҵакы рымамызт ҳәа иԥхьаӡан. Уи аамҭазы [[Титченер, Эдвард Брэдфорд|Едвард Титченер]] иатомисттә знеишьа, [[бихевиоризм|Џьон Уотсон ибихевиоризм]], уҳәа егьырҭ ахырхарҭақәа рацәаны иаԥҵан. XX ашәышықәса анҵәамҭазы, егьырҭ амаҭәарбжьаратә усхк ҿыцқәа аԥҵан, урҭ зегьы еизакны [[Когнитивные науки|акогнитивтә ҭҵаарадыррақәа]] ҳәа ирышьҭан. Урҭ аҭҵаарақәа рзы рхы иадырхәоит [[Эволюционная психология|аеволиуциатә психологиа]], [[лингвистика|абызшәадырра]], [[Информатика|акомпьиутертә ҭҵаарадырра]], [[нейробиология|анеуробиологиа]], [[Афилософиа|афилософиа]] рметодқәа. Ахшыбаҩ аусура аҭҵааразы аметод ҿыцқәа рацәахеит, иаҳҳәап, [[позитронно-эмиссионная томография|апозитрон-емиссиатә томографиеи]] [[компьютерная томография|акомпьиутертә томографиеи]], иара убасгьы [[Искусственный интеллект|иԥсабаратәым аинтеллект]] аус адулара.
;[[Экономика|Аекономика]]
[[Файл:Supply-demand-P.png|thumb|[[Закон спроса и предложения|Аҭахреи адгалареи]] рмодель]]
[[классическая политическая экономия|Аклассика-политикатә економика]] ашьаҭа икит [[Адам Смит]] еицырдыруа иусумҭа [[Исследование о природе и причинах богатства народов|«Ажәларқәа рбеиара аԥсабареи амзызқәеи рыҭҵаара»]] (1776) аҟны<ref><poem>… Зато читал Адама Смита
И был глубокий эконом,
То есть умел судить о том,
Как государство богатеет,
И чем живёт, и почему
Не нужно золота ему,
Когда простой продукт имеет.
[[Пушкин, Александр Сергеи-иԥа|А. С. Пушкин]] «Евгений Онегин»
</poem></ref>. Смит иаамҭазы еицырдыруаз [[меркантилизм|амеркантилизм]] атеориа дақәыӡбон, иара убасгьы ахәаахәҭра ахақәиҭреи [[разделение труда|аусура аихшареи]] дадгылон. Уи агәра ганы дыҟан аекономика ду ахала иҿиалар алшоит, уи амч ахатәы интерес ианаҭозар. Абарҭ алкаақәа роуп иахьатәи [[либерализм|алиберализм]] шьаҭас иамоу. Смит раԥхьаӡа акәны алкаа ҟаиҵеит атауарқәа рҭыжьразы аусуратә аамҭа ахарџь ишашьашәало ала ([[трудовая теория стоимости|ахә азы аџьатә теориа]]). Аха ари апринцип еиԥҟьарада ахархәараҿы аиқәымшәара аанарԥшит, аџьатә џьармыкьагьы уахь иналаҵаны. Смит иҟаиҵаз алкаақәа рыла, ихьыԥшым аицлабратә ҭагылазаашьаҿы акапиталист системала ахашәалахәы имоуроуп; ахашәалахәы зны-зынла мацара ауп ианыҟало. Анаҩс, [[Карл Маркс]] економикатә система даҽа модельк ааирԥшит, уи [[прибавочная стоимость|ахә ацҵара атеориа]] ауп. Ари атеориа инақәыршәаны, [[капитализм|акапитализм]] аан [[рабочая сила|аусуратә мчра тауарны]] иҟалоит, уи ахә ҿыц цәырнагоит, уи аусуратә мчра ахә аасҭа еиҳауп.
[[капитал|Акапитал]] аҟынтәи ахашәалахәы ааглыхратә мчы зтәу акапиталист итәуп.
[[марксизм|Марксистцәа]] ирымакуа [[Австрийская школа|Австриатәи ашкол]] аекономистцәа ахашәалахәы аҟазшьа анализ азура мап ацәыркит, [[теория предельной полезности|зда царҭа амам ахәарҭара атеориа]] рыдыргалеит.
1920-тәи ашықәсқәа рзы, [[Кейнс, Джон Мейнард|Џьон Маинард Кеинс]] [[Микроэкономика|амикроекономикеи]] [[Макроэкономика|амакроекономикеи]] реилкаара аекономикаҿы далацәажәеит. [[Кейнсианство|Кеинс итеориа]] инақәыршәаны, амакроекономикаҿы ицәырҵуа атрендқәа амикроекономикаҿы асубиектқәа ихьыԥшымкәа иҟарҵо аекономикатә алхраҿы анырра рырҭар рылшоит. Аџьармыкьа аиҿкааразы, аҳәынҭқарра иалшоит аекономикатә ҽырҭбаара агәазҭаҵарала [[совокупный спрос|аҭахра адгылара]].
[[Вторая мировая война|Аҩбатәи Адунеизегьтәи аибашьра]] ашьҭахь, [[Фридман, Милтон|Милтон Фридман]] иаԥиҵеит еицырдыруа даҽа економикатә теориак — [[монетаризм|амонетаризм]]. Ари аҵара аҳәаақәа ирҭагӡаны, амилаҭтә ԥара аҳәынҭқарраҿы аекономика еиҿызкаауа ахархәагақәа иреиуоуп ҳәа иԥхьаӡоуп, уи аиҿкааратә институт хаданы иҟоуп [[Центральный банк|Абанк Хада]].
;[[Социология|Асоциологиа]]
Абжьаратәи аамҭақәа рзы инхоз арабтәи автор [[Ибн Хальдун]] асоциологизы раԥхьатәи шәҟәыҩҩын ҳәа дыԥхьаӡатәуп<ref>''Enan M. A.'' Ibn Khaldun: His Life and Works.— The Other Press, 2007.— pp. 104—105.— ISBN 983-9541-53-6.</ref>. Аха ҳаамҭазтәи асоциологиагьы XIX ашәышықәсазы иалагоит [[Дюркгейм, Эмиль|Емил Диуркгеим]], [[Вебер, Макс|Макс Вебер]], [[Зиммель, Георг|Георг Зиммел]] уҳәа егьырҭ аҵарауаа русумҭақәа рыла. Урҭ хықәкы хадс ирыман асоциалтә еиҿкаара, асоциалтә гәыԥқәа рыбжьара иҟоу аидҳәаларақәа реилкаара, иара убасгьы ауаажәларра аиҩшара иаҿагылои арационалтә модернизациеи рзы ахархәагақәа рыԥшаара. Амикроҩаӡараҿы Зиммел иаԥиҵаз асоциологиатә ҭҵаарақәа еиҳарак еицырдыруа иҟалеит Америкатәи аҭҵаарадырраҿы, урҭ рхаҭарнакцәа дуқәа рахь иаҵанакуеит [[Мид, Джордж Герберт|Џьорџь Герберт Мид]], [[Блумер, Герберт|Герберт Блумер]], иара убас [[Структурный функционализм|аструктуратә функционализм]] ашьаҭаркҩы [[Парсонс, Толкотт|Толкотт Парсонс]]. XX ашәышықәсазы иаԥҵаз егьырҭ ахәыцратә школқәа иреиуоуп [[Гофман, Ирвин|Ервин Гофман]] ишкол, насгьы [[Теория рационального выбора|арационалтә алхра атеориа]].
;[[Политология|Аполитологиа]]
Аполитика аҭҵаара акырӡа атрадициа шамоугьы, аполитикатә ҭҵаарадырра ҳаамҭазтәи ҭҵаарадыррак аҳасабала егьырҭ [[общественные науки|ауаажәларратә ҭҵаарадыррақәа]] раасҭа ихьшәаны ицәырҵит. Уи шьақәгылеит [[Аҭоурых|аҭоурых]], [[Политическая философия|аполитикатә философиа]], [[Этика|аетика]], [[Политическая экономия|аполитикатә економика]], егьырҭ [[Аҭҵаарадырра|аҭҵаарадырреи]] [[Афилософиа|афилософиеи]] рганқәа ахьеилало аҭыԥ аҿы. [[феномен|Аполитикатә феноменқәа]] рыҭҵаара адагьы, аполитикатә ҭҵаарадыррагьы, аетика еиԥш, «анормативтә» хәҭа амоуп, уи [[правительство|анапхгара]] идеалтәу аформа аҟазшьақәеи афункциақәеи рыӡбара ауп.
[[Платон]], [[Аристотель]], [[Фукидид]], [[Ксенофонт]], уимоу [[Гомер]], [[Гесиод]], [[Еврипид]] уҳәа раԥхьатәи аполитика аҵарауаа ҳәа иԥхьаӡоуп. [[Древний Рим|Ажәытәтәи Рим]] аҟны аполитикаҿы иналукааша аспециалистцәа ракәын [[Гаи Иулии Цезар|Иулии Цезар]], [[Марк Туллий Цицерон|Цицерон]], [[Полибий|Полибии]], [[Тит Ливий|Тит Ливи]], [[Плутарх]], [[Аврелий Августин|Августин]], аԥсылмантәылақәа рҿы — [[Омар Хайям|Омар Хаиам]], [[Фирдоуси|Фердоуси]], [[Ибн Сина]], [[Маймонид|Рамбам]], [[Ибн Рушд]], абжьаратәи аамҭақәа рзы Европа — [[Макиавелли, Никколо|Макиавелли]].
XIX—XX ашәышықәсақәа рзы, аидеологиа, [[бихевиоризм|абихевиоризм]], адунеизегьтәи аизыҟазаашьақәа рыҿиара иадҳәаланы, аполитикатә ҭҵаарадырраҿы еиуеиԥшым ахырхарҭа ҿыцқәа цәырҵит: [[Избирательная система|алхратә система атеориа]], [[теория игр|ахәмаррақәа ртеориа]], [[геополитика|агеополитика]]/[[политическая география|аполитикатә географиа]], [[политическая экономия|аполитикатә економика]], [[политическая психология|аполитикатә психологиа]]/[[политическая социология|аполитикатә социологиа]], [[Государственное управление|аҳәынҭқарратә напхгара атеориа]], аиҿырԥшратә политикатә анализ, аимакқәа ртеориа.
=== Аҭҵаарадырратә еилазаарақәа рҭоурых ===
[[Файл:Proportions of languages in publications of the natural sciences worldwide from 1880 to 2005.svg|мини|400px|Абызшәа хадақәа рыла аԥсабаратә ҭҵаарадыррақәа рҭыжьымҭақәа рыхәҭақәа (1880—2005)]]
* 1435 — [[Академия Понтаниана|Понтаниана]] (Неаполь)
* 1652 — [[Леопольдина]] (Галле)
* 1660 — [[Лондонское королевское общество|Лондонтәи аҳратә еилазаара]]
* 1666 — [[Парижская академия наук|Парижтәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1700 — [[Берлинская академия наук|Берлинтәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1714 — [[Болонская академия наук|Болониатәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1724 — [[Петербургская академия наук|Санкт-Петербургтәи аҭҵаарақәеи аҟазареи ракадемиа]] * 1739 — [[Шведская королевская академия наук|Швециатәи аҳратә ҭҵаарадыррақәа ракадемиа]] (Стокгольм)
* 1742 — [[Датская королевская академия наук|Даниатәи аҳратә ҭҵаарадыррақәа ракадемиа]] (Копенгаген)
* 1751 — [[Гёттингенская академия наук|Геттингентәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1757 — [[Туринская академия наук|Туринтәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1759 — [[Баварская академия наук|Бавариатәи аҳратә ҭҵаарадыррақәа ракадемиа]] (Миунхен)
* 1763 — [[Гейдельбергская академия наук|Хаидельбергтәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1779 — [[Лиссабонская академия наук|Лиссабонтәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]]
* 1783 — [[Королевское общество Эдинбурга|Единбургтәи аҳратә еилазаара]]
* 1785 — [[Ирландская королевская академия|Ирландиатәи аҳратә академиа]] (Дублин)
* 1825 — [[Венгерская академия наук|Венгриатәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]] (Будапешт)
* 1846 — [[Саксонская академия наук|Саксонтәи аҭҵаарадыррақәа ракадемиа]] (Леипциг)
* 1847 — [[Австрийская академия наук|Аимператортә ҭҵаарадыррақәа ракадемиа]] (Вена)
* 1863 — [[Национальная академия наук США|Еиду Америкатәи аштатқәа рыҭҵаарадыррақәа рмилаҭтә академиа]] (Вашингтон)
* егьырҭ аҭҵаарадырратә еилазаарақәеи аиҿкаарақәеи
=== Жәларбжьаратәи аҭҵаарадырратә еиҿкаарақәа ===
Урыстәылатәи аҵарауаа злахәу ихадоу адунеизегьтәи аҭҵаарадырратә еиҿкаарақәа<ref>Ссписок международных научных организаций в 2019. Внутри организаций может быть своя дополнительная структура.</ref>:
* [[Международный научный совет|Жәларбжьаратәи аҭҵаарадырратә хеилак]] (ԥасатәи ИКУС) — International Science Council (ISC)
* [[Международный математический союз|Жәларбжьаратәи аматематикатә еидгыла]] (ЖәАМ) — International Mathematical Union (IMU)
* [[Международный союз теоретической и прикладной химии|Атеориатәи ахархәаратәи химиа иазку Жәларбжьаратәи Аидгыла]] (ИУПАК) — International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC)
* [[Международный союз теоретической и прикладной физики|Атеориатәи ахархәаратәи физика иазку Жәларбжьаратәи Аидгыла]] (ИУПАП) — International Union of Pure and Applied Physics (IUPAP)
* [[Комитет ИКСУ по исследованию космического пространства|ИКСУ акосмос аҭҵааразы акомитет]] (КОСПАР) — Committee on Space Research (COSPAR)
* [[Международный союз биологических наук|Жәларбжьаратәи абиологиатә ҭҵаарақәа реидгыла]] (ЖәАҬЕ) — International Union of Biological Sciences (IUBS)
* [[Международная организация по исследованию мозга|Жәларбжьаратәи ахшыбаҩҭҵааратә еиҿкаара]] (ИБРО) — International Brain Research Organization (IBRO)
* [[Международный союз физиологических наук|Жәларбжьаратәи афизиологиатә ҭҵаарақәа реидгыла]] (ЖәАҬР) — International Union of Physiological Sciences (IUPS)
* [[Международный астрономический союз|Жәларбжьаратәи астрономиатә еидгыла]] (ЖәАЕ) — International Astronomical Union (IAU)
* [[Научный комитет ИКСУ по антарктическим исследованиям|ИКСУ Антарктикатәи аҭҵаарақәа рзы аҭҵаарадырратә комитет]] (СКАР) — Scientific Committee on Antarctic Research (SCAR)
* [[Научный комитет ИКСУ по океанографическим исследованиям|ИКСУ аокеантә ҭҵаарақәа рзы аҭҵаарадырратә комитет]] (СКОР) — Scientific Committee on Oceanic Research (SCOR)
* [[Международная федерация по теории машин и механизмов|Амашьынақәеи амеханизмқәеи ртеориа иазку жәларбжьаратәи афедерациа]] (ИФТОММ) — International Federation for the Promotion of Mechanism and Machine Science (IFToMM)
* [[Научный комитет ИКСУ по солнечно-земной физике|ИКСУ амра-адгьылтә физиказы аҭҵаарадырратә комитет]] (СКОСТЕП) — Scientific Committee on Solar-Terrestrial Physics (SCOSTEP)
* [[Международная ассоциация по мерзлотоведению|Аҵааршәыра аҭҵааразы жәларбжьаратәи ассоциациа]] (ААЖәА) — International Permafrost Association (IPA)
* [[Международный союз по теоретической и прикладной механике|Атеориатәи ахархәаратәи механика иазку жәларбжьаратәи аидгыла]] (ИУТАМ) — International Union of Theoretical and Applied Mechanics (IUTAM)
* [[Международный сейсмологический центр|Жәларбжьаратәи асеисмологиатә центр]] (ЖәАЦ) — International Seismological Center (ISC)
* [[Международный союз теоретической и прикладной биофизики|Атеориатәи ахархәаратәи биофизикеи ирызку жәларбжьаратәи аидгыла]] (ИУПАБ) — International Union of Pure and Applied Biophysics (IUPAB)
* [[Комиссия по геологической карте Мира|Адунеи агеологиатә хсаалазы акомиссиа]] (ААХА) — Commission for the Geological Map of the World (CGMW)
* [[Международный географический союз|Жәларбжьаратәи агеографиатә еидгыла]] (ЖәАЕ) — International Geographical Union (IGU)
* [[Международная федерация по автоматическому управлению|Автоматтә хылаԥшра иазку жәларбжьаратәи афедерациа]] (ИФАК) — International Federation of the Automatic Control (IFAC)
* [[Всемирная программа исследования климата|Адунеизегьтәи аҳауаҭагылазаашьа аҭҵааратә программа]] (АААП) — World Climate Research Programme (WCRP)
* [[Международный геодезический и геофизический союз|Агеодезиеи агеофизикеи ирызку жәларбжьаратәи аидгыла]] (ААЖәА) — International Union of Geodesy and Geophysics (IUGG)
* [[Международный союз геологических наук|Жәларбжьаратәи агеологиатә ҭҵаарақәа реидгыла]] (ЖәАҬР) — International Union of Geological Sciences (IUGS)
* [[Международный союз по изучению четвертичного периода|Аԥшьбатәи апериод аҭҵааразы жәларбжьаратәи аидгыла]] (ИНКВА) — International Union for Quaternary Research (INQUA)
* [[Комитет ИКСУ по численным данным для науки и техники|ИКСУ аҭҵаареи атехникеи рзы ахыԥхьаӡаратә дыррақәа рзы акомитет]] (КОДАТА) — Committee on Data for Science and Technology (CODATA)
* [[Международный комитет исторических наук|Аҭоурыхтә ҭҵаарадыррақәа ирызку жәларбжьаратәи акомитет]] (АҬЖәА) — International Committee of Historical Sciences (ICHS)
* [[Международный научный радиосоюз|Жәларбжьаратәи аҭҵаарадырратә радио аидгыла]] (УРСИ) — Union Radio-Scientifique Internationale (URSI)
* [[Федерация европейских физиологических обществ|Европатәи афизиологиатә еилазаарақәа рфедерациа]] (ЕФЕР) — Federation of European Physiological Societies (FEPS)
* [[Пагуошское движение учёных|Пугуоштәи аҵарауаа реиҿкаара]] (ПА) — Pugwash Conferences on Sciences and World Affairs
* [[Международный союз по биохимии и молекулярной биологии|Абиохимиеи амолекуляртә биологиеи ирызку жәларбжьаратәи аидгыла]] (ААБЖәА) — International Union of Biochemistry and Molecular Biology (IUBMB)
* [[Федерация европейских биохимических обществ|Европатәи абиохимиатә еилазаарақәа рфедерациа]] (ЕАЕР) — Federation of European Biochemical Societies (FEBS)
* [[Международная комиссия по стеклу|Асаркьазы жәларбжьаратәи акомиссиа]] (АЖәА) — International Commission on Glass (ICG)
* [[Международная комиссия по оптике|Аоптиказы жәларбжьаратәи акомиссиа]] (ИКСУ) — International Commission for Optics (ICO)
* [[Международная ассоциация по распознаванию образов|Ахаҿсахьақәа рдырразы жәларбжьаратәи ассоциациа]] (АРЖәА) — International Association for Pattern Recognition (IAPR)
* [[Международная федерация философских обществ|Жәларбжьаратәи афилософиатә еилазаарақәа рфедерациа]] (ЖәАЕР) — Federation Internationale des Societes de Philosophie (FISP)
* [[Международный арктический научный комитет|Жәларбжьаратәи арктикатәи ҭҵаарадыррақәа ркомитет]] (ЖәАҬР) — International Arctic Sciences Committee (IASC)
* [[Международный институт прикладного системного анализа|Ахархәаратә системтә анализ азы жәларбжьаратәи аинститут]] (ИИАСА) — International Institute for Applied System Analysis (IIASA)
* [[Тихоокеанская научная ассоциация|Иҭынчу аокеан аҭҵаарадыррақәа реидгыла]] (ИААР) — Pacific Sciences Association (PSA)
* [[Международный академический союз|Жәларбжьаратәи академиатә еидгыла]] (ЖәАЕ) — Union Academique Internationale (UAI)
* [[Международная федерация клинической нейрофизиологии|Аклиникатә неирофизиологиа иазку жәларбжьаратәи афедерациа]] (АНЖәА) — International Federation of Clinical Neurophysiology (IFCN)
* [[Международный союз истории и философии науки|Аҭҵаарадырра аҭоурыхи афилософиеи ирызку жәларбжьаратәи аидгыла]] (ААААЖәА) — International Union of History and Philosophy of Science and Technology (IUHPST)
* [[Международный союз кристаллографии|Акристаллографиа иазку жәларбжьаратәи аидгыла]] (АЖәА) — International Union of Crystallography (IUCr)
* [[Международный союз геологических наук|Жәларбжьаратәи агеологиатә ҭҵаарақәа реидгыла]] (IUGS) — International Union of Geological Sciences (IUGS)
== Иара убас ==
* [[История науки: Источники, памятники, наследие|Аҭҵаарадырра аҭоурых: Ахыҵхырҭақәа, абаҟақәа, аҭынха]]
* [[Государственный реестр открытий СССР|СССР аартрақәа Аҳәынҭқарратә шәҟәыҵа]]
* [[Научная картина мира|Адунеи аҭҵаарадырратә сахьа]]
* [[Социология научного знания|Аҭҵаарадырратә дыррақәа рсоциологиа]]
* [[Комиссия по истории знаний|СССР Аҭҵаарадыррақәа ракадемиа адыррақәа рҭоурых акомиссиа]]
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist|3}}
== Алитература ==
{{refbegin|2}}
* {{книга
|автор=[[Еремеев, Владимир Евстигнеевич|Еремеев В. Е.]]
|заглавие=Введение в историю мировой науки и техники: Проспект курса лекций
|ссылка=
|ответственный=В. Е. Еремеев
|издание=
|место=М.
|издательство=Восточная литература
|год=2012
|страницы=
|страниц=304
|серия=
|isbn=978-5-02-036510-0
|тираж=150
}} (в пер.)
* [[Густерин, Павел Вячеславович|Густерин П. В.]] Первый российский востоковед Дмитрий Кантемир / First Russian Orientalist Dmitry Kantemir. — М.: Восточная книга, 2008. — 112 с. — 1000 экз. — ISBN 978-5-7873-0436-7
* {{книга|автор=Джуа М.|заглавие=История химии|место=М.|издательство=Мир|год=1966|страниц=452}}
* [[Бартольд В. В.]] Мусульманский мир // Сочинения. Т. VI. М., 1966
* Большаков О. Г. Средневековый арабский город // Очерки истории арабской культуры (V—XV вв.).— М.: Главная редакция восточной литературы издательства «Наука», 1982.
* Минеев В. В. Введение в историю и философию науки — Изд. 4-е, перераб. и доп. — М. — Берлин: Директ-Медиа, 2014. — 639 с.
* {{статья|автор=Aiton E. J.|заглавие=Celestial spheres and circles|издание=History of Science|год=1981|volume=19|pages=76—114|ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1981HisSc..19...75A}}
* {{книга|автор=Clagett M.|заглавие=The Science of Mechanics in the Middle Ages|место=Madison|издательство=Univ. of Wisconsin Pr.|год=1959|ref=Clagett}}
* {{статья|автор=Dales R. C.|заглавие=Medieval Deanimation of the Heavens|издание=Journal of the History of Ideas|volume=41|год=1980|ref=Dales|pages=531—550}}
* {{книга|автор=Dreyer J. L. E.|заглавие=History of the planetary systems from Thales to Kepler|издательство=Cambridge University Press|год=1906|ref=Dreyer|ссылка=https://archive.org/details/historyofplaneta00dreyuoft}}
* {{статья|автор=Eastwood B. S.|заглавие=Astronomy in Christian Latin Europe c. 500-c.1150|издание=Journal for the History of Astronomy|год=1997|ref=Eastwood|volume=28|pages=235—258|ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1997JHA....28..235E}}
* {{книга|автор=Eastwood B. S.|заглавие=Ordering the Heavens: Roman Astronomy and Cosmology in the Carolingian Renaissance|место=Leiden|издательство=Brill|год=2007|ref=Eastwood}}
* {{статья|автор=Franklin A.|заглавие=Principle of inertia in the Middle Ages|издание=Am. J. Phys.|ссылка=http://ajp.aapt.org/resource/1/ajpias/v44/i6/p529_s1|volume=44|год=1976|ref=Franklin|pages=529—545|url-status=dead}}
* {{статья|автор=Goldstein B.|заглавие=The Physical Astronomy of Levi ben Gerson|издание=Perspectives on Science|ссылка=http://www.pitt.edu/~brg/pdfs/brg_iii_1.pdf|volume=5|год=1997|ref=Goldstein|pages=1–30}}
* {{книга|автор=Grant E.|заглавие=Physical Science in the Middle Ages|место=New York|издательство=John Wiley and Sons|год=1971|ref=Grant}}
* {{книга|автор=Grant E.|заглавие=Much Ado About Nothing: Theories of Space and Vacuum from the Middle Ages to the Scientific Revolution|издательство=Cambridge University Press|год=1981|ref=Grant}}
* {{книга|автор=Grant E.|заглавие=The Foundations of Modern Science in the Middle Ages: Their Religious, Institutional and Intellectual Contexts|издательство=Cambridge University Press|год=1996|ссылка=https://books.google.ru/books?id=YyvmEyX6rZgC&printsec=frontcover&hl=ru#v=onepage&q&f=false|ref=Grant}}
* {{статья|автор=Grant E.|заглавие=The Medieval Cosmos: Its Structure and Operation|издание=Journal for the History of Astronomy|год=1997|volume=28|pages=147—167|ссылка=http://articles.adsabs.harvard.edu/full/1997JHA....28..147G}}
* {{книга|автор=Grant E.|заглавие=God and Reason in the Middle Ages|издательство=Cambridge University Press|год=2001|ref=Grant}}
* {{книга|автор=Grant E.|заглавие=A History of Natural Philosophy From the Ancient World to the XIX century|место=New York|издательство=Cambridge University Press|ref=Grant|год=2007}}
* {{книга|автор=Grant E.|заглавие=Planets, Stars, and Orbs: The Medieval Cosmos, 1200-1687|место=Cambridge|издательство=Cambridge University Press|год=2009|ref=Grant}}
* {{книга|автор=Gregory A.|заглавие=Eureka! The Birth of Science|место=|издательство=Icon Books Ltd|год= 2001|ref=Gregory}}
* {{статья|автор=Harrison P.|заглавие=Voluntarism and Early Modern Science|издание=History of Science|год=2002|volume=40|pages=63—89|ref=Harrison|ссылка=http://epublications.bond.edu.au/hss_pubs/61|archive-url=https://web.archive.org/web/20150307144637/http://epublications.bond.edu.au/hss_pubs/61/|archive-date=2015-03-07}}
* {{книга|автор=Lindberg D. C.|заглавие=The Beginnings of Western Science: The European Scientific Tradition in Philosophical, Religious, and Institutional Context, Prehistory to A.D. 1450|издательство=University of Chicago Press|год=1992|ссылка=https://books.google.ru/books/about/The_Beginnings_of_Western_Science.html?id=dPUBAkIm2lUC&redir_esc=y|ref=Lindberg}}
* {{статья|автор=Kaye S. M.|заглавие=Was there no evolutionary thought in the middle ages? The case of William of Ockham|издание=British Journal for the History of Philosophy|год=2006|volume=14(2)|pages=225—244|ref=Kaye}}
* {{статья|автор=Kren C.|заглавие=Homocentric Astronomy in the Latin West. The ''De reprobatione ecentricorum et epiciclorum'' of Henry of Hesse|ссылка=https://archive.org/details/sim_isis_fall-1968_59_3/page/n24|издание=Isis|год=1968|volume=59|pages=269—281|ref=Kren|jstor=227881}}
* {{статья|автор=Kren C.|заглавие=A Medieval Objection to “Ptolemy”|издание=British Journal for the History of Science|год=1969|volume=4|pages=378—393|ref=Kren|ссылка=https://dx.doi.org/10.1017/S0007087400010268}}
* {{статья|автор=McCready M. D.|заглавие=Isidore, the Antipodeans, and the Shape of the Earth|ссылка=https://archive.org/details/sim_isis_1996-03_87_1/page/108|издание=Isis|год=1996|volume=87|pages=108—127|ref=McCready|jstor=235736}}
* {{статья|автор=McColley G.|заглавие=The seventeenth-century doctrine of a plurality of worlds|издание=Annals of Science|ссылка=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00033793600200301|volume=1|год=1936|ref=McColley|pages=385—430}}
* {{книга|автор=North J.|заглавие=The Norton history of astronomy and cosmology|место=Ne York, London|издательство=W.W. Norton & Company|год=1995|ref=North}}
* {{книга|автор=North J.|заглавие=God's Clockmaker: Richard of Wallingford and the Invention of Time|издательство=Oxbow Books|год=2004|isbn=1-85285-451-0|ref=North}}
* {{книга|автор=Pedersen O.|заглавие=The first universities: studium generale and the origins of university education in Europe|издательство=Cambridge University Press|год=1997|ref=Pedersen}}
* {{статья|автор=Sarnowsky J.|заглавие=Concepts of Impetus and the History of Mechanics|издание=in: Mechanics and Natural Philosophy Before the Scientific Revolution, ed. by W.R. Laird and S. Roux|ссылка=http://www.springerlink.com/content/k5h60x7l0142811t/|volume=254|год=2007|ref=Sarnowsky|pages=121—145|url-status=dead}}
* {{статья|автор=Stiefel T.|заглавие=The Heresy of Science: A Twelfth-Century Conceptual Revolution|ссылка=https://archive.org/details/sim_isis_1977-06_68_242/page/n177|издание=Isis|год=1977|volume=68|ref=Stiefel|pages=347—362|jstor=231312}}
* {{статья|автор=Sylla E.|заглавие=Medieval quantification of qualities: The «Merton shcool»|издание=Archive for the Hisory of the Exact Sciencies|год=1971|volume=8|ref=Sylla|pages=9–39}}
* {{книга|автор=[[Тулмин, Стивен Эделстон|Toulmin S.]], Goodfield J.|заглавие=The Fabric of the Heavens: The Development of Astronomy and Dynamics|место=New York|издательство=Harper & brothers|год=1961|ref=Toulmin}}
* {{статья|автор=[[Гаврюшин, Николай Константинович|Гаврюшин Н. К.]]|заглавие=Византийская космология в XI веке|издание=Историко-астрономические исследования, вып. XVI|ссылка=http://rudocs.exdat.com/docs/index-194264.html|место=М.|год=1983|ref=Гаврюшин|страницы=325—338}}
* {{книга|автор=Гайденко В. П., Смирнов Г. А.|заглавие=Западноевропейская наука в средние века: общие принципы и учение о движении|место=М. |издательство=Наука|год=1989|ref=Гайденко и Смирнов}}
* {{книга|автор=Григорьян А. Т.|заглавие=Механика от античности до наших дней|место=М. |издательство=Наука|год=1974|ref=Григорьян}}
* {{статья|автор=[[Жильсон, Этьен|Жильсон Э.]]|заглавие=Разум и Откровение в Средние века|издание=Богословие в культуре средневековья|ссылка=http://krotov.info/history/14/pigol/gilson.html|издательство=Христианское братство «Путь к истине»|место=Киев|год=1992|страницы=5—48|ref=Жильсон|archive-date=2026-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20260118222201/https://krotov.info/history/14/pigol/gilson.html|url-status=dead}}
* {{книга|автор=Жильсон Э.|заглавие=Философия в средние века|место=М. |издательство=Культурная Революция, Республика|год=2010|ref=Жильсон}}
* {{книга|автор=[[Койре, Александр|Койре А.]]|заглавие=Очерки истории философской мысли. О влиянии философских концепций на развитие научных теорий|место=М. |издательство=Прогресс|год=1985|ref=Койре}}
* {{статья|автор=Ланской Г. Ю. |заглавие=Жан Буридан и Николай Орем о суточном вращении Земли|издание=Исследования по истории физики и механики 1995—1997|издательство=Наука|место=М.|год=1999|страницы=87—98|ref=Ланской}}
* {{книга|автор=Ле Гофф Ж.|заглавие=Интеллектуалы в средние века|ссылка=http://platonanet.org.ua/load/knigi_po_filosofii/istorija_srednevekovaja/goff_zhak_le_intellektualy_v_srednie_veka/8-1-0-3505|место=СПб.|издательство=Издательство С.-Петерб. университета|год=2003|ref=Ле Гофф|страниц=160|isbn=5-288-03334-X}}
* {{книга|автор=Майоров Г. Г.|заглавие=Формирование средневековой философии. Латинская Патристика|ссылка=http://platonanet.org.ua/load/knigi_po_filosofii/istorija_srednevekovaja/majorov_g_g_formirovanie_srednevekovoj_filosofii_latinskaja_patristika_1979/8-1-0-1848|место=М. |издательство=Мысль|год=1979|ref=Майоров}}
* {{книга|автор=[[Матвиевская, Галина Павловна|Матвиевская Г. П.]] |заглавие=Очерки истории тригонометрии: Древняя Греция. Средневековый Восток. Позднее Средневековье|издание=Изд. 2-е|место=М.|издательство=Либроком|год=2012|страниц=160|isbn=978-5-397-02777-9|серия=Физико-математическое наследие: математика (история математики)|ref=Матвиевская}}
* {{книга|автор=Рожанская М. М.|заглавие=Механика на средневековом Востоке|место=Москва|издательство=Наука|год=1976|ref=Рожанская}}
* {{статья|автор=Райнов Т. И. |заглавие=У истоков экспериментального естествознания: Пьер де Марикур и западноевропейская наука XIII-XIV вв |издание=Вопросы истории естествознания и техники|год=1988|номер=4|ref=Райнов|страницы=105—116}}
* {{книга|автор=[[Свасьян, Карен Араевич|Свасьян К. А.]]|заглавие=Становление европейской науки|ссылка=http://platonanet.org.ua/load/knigi_po_filosofii/istorija_nauki/svasjan_stanovlenie_evropejskoj_nauki/51-1-0-562|место=М. |издательство=Evidentis|год=2002|isbn=5-94610-009-2|ref=Свасьян}}
* {{книга|автор=Соколов В. В.|заглавие=Средневековая философия|ссылка=http://platonanet.org.ua/load/knigi_po_filosofii/istorija_srednevekovaja/sokolov_v_v_srednevekovaja_filosofija/8-1-0-1269|место=М. |издательство=Высшая школа|год=1979|страниц=448|ref=Соколов}}
* {{книга|автор=Суворов Н. С.|заглавие=Средневековые университеты|место=М.|издательство=Книжный дом «Либроком»|год=2012|isbn=978-5-397-02439-6|ref=Суворов}}
* {{книга|автор=Шишков А. В.|заглавие=Средневековая интеллектуальная культура|ссылка=http://platonanet.org.ua/load/knigi_po_filosofii/istorija_nauki/shishkov_srednevekovaja_intellektualnaja_kultura/51-1-0-129|место=М.|издательство=Савин С. А.|год=2003}}
* {{книга|автор=[[Гинзбург, Карло|Гинзбург К.]]|ссылка=http://ec-dejavu.ru/f/Forbidden_knowledge.html Тема запретного знания в XVI—XVII веках]|заглавие=Мифы — эмблемы — приметы. Морфология и история|место=М.|издательство=Новое издательство|год=2004|страницы=133—158}}
* {{статья|автор=[[Юшкевич, Адольф Павлович|Юшкевич А. П.]]|заглавие=О проблеме математизации знания в средние века|издание=Вопросы истории естествознания и техники|год=1990|номер=1|ref=Юшкевич|страницы=21—35}}
{{refend}}
== Азхьарԥшқәа ==
* [http://ihst.ru/ ihst.ru] — Институт истории естествознания и техники имени С. И. Вавилова РАН
* {{cite web|author=[[Жмудь, Леонид Яковлевич|Жмудь Л. Я.]]|url=http://www.tv100.ru/video/view/antichnaya-nauka-zhmud-lya-103482/|title=Античная наука (лекторий «Открытый университет»)|lang=ru|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402153825/http://www.tv100.ru/video/view/antichnaya-nauka-zhmud-lya-103482/|archive-date=2015-04-02}}
* [https://ethos.lps.library.cmu.edu/browse/ ENCYCLOPEDIA OF THE HISTORY OF SCIENCE].
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
{{DEFAULTSORT:ҭҵаарадырра аҭоурых}}
[[Акатегориа:Аҭҵаарадырра аҭоурых| ]]
[[Акатегориа:Аҭҵаараҵара]]
1g6r3ynjy51y85kojnao57dcmostkg8
Архитектура
0
55850
172805
172801
2026-08-30T15:56:52Z
Fraxinus.cs
8381
Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Архитектуратә дизаин]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала
172805
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Greece-0283 - Temple of Hephaistos (2215107461).jpg|thumb|240px|справа|[[Афины]] иҟоу [[Храм Гефеста|Гефест иныхабаа]]]]
[[Файл:Karliskrirche Wien nicht.JPG|thumb|240px|справа|[[Карлскирхе]]. 1716-1737 шықәсазы. Вена. Архитектор И.Б.Фишер фон Ерлах]]
[[Файл:Viaduct in Puxi, Shanghai.jpg|thumb|240px|справа|Ҳаамҭазтәи амегаполис. [[Шанхай|Шанхаи]]]]
'''Архитектура''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтә: ''ἀρχι-'', «ахада», ''τέκτων'', «аԥҵаҩы»), мамзаргьы '''аргылаҟазара''' — ари [[здание|ахыбрақәа]] р[[строительство|аргылар]]еи, ры[[Архитектурно-строительное проектирование|проектҟаҵаре]]и рзы ([[Архитектурный ансамбль|акомплексқәа]]гьы налаҵаны) [[Аҟазара|аҟазар]]еи [[Аҭҵаарадырра|аҭцаарадырр]]еи ауп. Иара убас ауаҩы иԥсҭазаареи иусуреи рзы аҭыԥтә ҭагылазаашьа аԥнаҵоит.<ref name="НИЭ">Архитектура // Новая иллюстрированная энциклопедия. Кн. 2. Ар-Би. — М.: [[Большая Российская энциклопедия (издательство)|Большая Российская энциклопедия]], 2002. — 256 с.: ил. — '''С. 21—22'''. — ISBN 5-85270-192-0 (кн. 2), ISBN 5-85270-218-8.</ref><ref name="бэс">Архитектура //{{книга|заглавие=Большой Энциклопедический словарь|часть=Архитектура|год=2000|автор=|язык=ru}}</ref><ref name="кр">{{Cite web |url=http://krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/izobrazitelnoe_iskusstvo/ARHITEKTURA.html |title=Архитектура //Энциклопедия Кругосвет |access-date=2014-10-26 |archive-date=2014-10-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141026125533/http://krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/izobrazitelnoe_iskusstvo/ARHITEKTURA.html |url-status=live }}</ref><ref name="БСЭ">
{{статья|автор=[[Иконников, Андрей Владимирович|А. В. Иконников]]|заглавие=Архитектура|издание=[[Большая Советская Энциклопедия]]. 3-е изд.|ответственный=Гл. ред. [[Прохоров, Александр Михайлович|А. М. Прохоров]]|том=2. Ангола — Барзас|издательство=Советская Энциклопедия|место=М.|год=1970|страницы=296—302}}</ref>
Архитектура [[Люди|ауаа]] рыԥсҭазаареи русуреи рзы, урҭ ргәазыҳәарақәеи, иара убасгьы ҳаамҭазтәи [[Техника|атехникатә]] алшарақәеи, [[Эстетика|аестетикатә]]и асахьаркыратә хәаԥшышьақәеи инарықәшәо материалла еиҿкаау аҭагылазаашьа аԥнаҵоит.<ref name="бэс" /><ref name="кр" />
Архитектураҿы еидҳәалоуп аобиектқәа рфонкционалтә (хықәкы, ахәарҭа), ртехникатә (аӷәӷәара, амчхара), аестетикатә (аԥшӡара) ҟазшьақәеи урҭ рсахьаркыратә ҵаки.<ref name="бэс" />
Еизааигәоу атерминқәа, иара убас еиԥшу аетимологиа змоу аха синонимқәам: [[архитектоника|архитектоникеи]], [[Тектоника (искусство)|атектоникеи]] роуп.
Архитектура ҟазарак аҳасабала асахьаркыратә ҵаки аҷыдареи иреиӷьны иаанарԥшуеит аклассикатә '''''[[Витрувий|Витрувиа]] Итриада''''': Аӷәӷәара, Ахәарҭара, Аԥшӡара (алаҭын: Firmitas, Utilitas, Venustas). Анаҩс, ари аформула инарҭбааны еилдырго иалагеит — архитектор аус зциуа х-дунеик, мамзаргьы «аҳрақәа» хԥа ҳәа.<ref>Prak N. L. The Language of Architecture: A Contribution to Architectural Theory. The Hague-Paris, 1968</ref>
Ажәытәтәи римтәи архитектор Витруви иаликааит «архитектура ахәҭақәа» фба:
* аординациа (ашьақәгылашьа, ма аиҿкаара; абырзен. taxis), ҳаамҭазтәи акомпозициа атеориаҿы «аконструкциа» ҳәа изышьҭоу аилкаара иазааигәоуп;
* аԥшӡара (арԥшӡага);
* Аишьашәалара ([[пропорционирование|апропорционалра]]);
* Аекономиа (аҳасабра);
* аевритмиа (аҭышәынтәалара);
* адистрибуциа, мамзаргьы ахыбрақәа рҭыԥ маншәала.<ref>Витрувий. Десять книг об архитектуре. — М.: КомКнига, 2005. — С. 11—14 (Кн. I, Глава II, 1—9)</ref>
Архитектуратә усумҭақәа лассы-лассы аҟазаратә усумҭақәа, акультуратә, мамзаргьы аполитикатә символқәа раҳасабала ирыдыркылоит. Аҭоурыхтә [[Ацивилизациа|цивилизациақәа]] рхатәы архитектуратә еихьӡарақәа рыла иҳәаақәҵахоит. Архитектура иалнаршоит ауаажәларра рыԥсҭазааратә функциақәа рынагӡара, убри аамҭазы аԥсҭазааратә процессқәа мҩақәнаҵоит. Аха архитектура иаԥҵахоит ауаа рылшарақәеи рҭахрақәеи инарықәыршәаны.<ref name="БСЭ" />
Аҭыԥ аус адулара маҭәарс иамоуп иара убас иааидкыланы [[Населённый пункт|аиланхарҭа]] аиҿкаарагьы. Ари аус — [[градостроительство|ақалақьргылара]]
ҳәа хазы хырхарҭаны иалкаахеит.<ref name="БСЭ" /> Уахь иаҵанакуеит ауаажәларра-економикатә, аргылара-техникатә, архитектура-сахьаркыратә, асанитар-гигиенатә проблемақәа ркомплекс. Убри иахҟьаны ақалақьргылара атәы узымдыркәа, архитектуратә ргыламҭа ииашаны ахәшьара аҭара уадаҩуп.<ref name="Мир архитектуры">{{книга|автор=[[Гутнов, Алексей Эльбрусович|А. Гутнов]], [[Глазычев, Вячеслав Леонидович|В. Глазычев]]|заглавие=Мир архитектуры|место=Москва|издательство=Молодая гвардия|год=1990|тираж=200000|страниц=351|isbn=5-235-00487-6}}</ref>
Архитектура иадҳәалоу иреиҳаӡоу жәларбжьаратәи анашьамҭақәа ируакуп архитектура аганахьала еиҳа иналукааша аихьӡарақәа рзы есышықәса иранашьахо [[Притцкеровская премия|Притцкертәи апремиа]].
1996 шықәсазы Барселона имҩаԥысуаз [[Международный союз архитекторов|жәларбжьаратәи архитекторцәа реидгыла]] (МСА) Аҩажәатәи ассамблеиа Хада аӡбарала, есышықәса жьҭаарамза актәи ашәахьаҽны иазгәарҭоит [[архитектор]]цәеи архитектуратә [[шедевр|шедеврқәа]] рыхә зшьои жәларбжьаратәи [[профессиональный праздник|рзанааҭтә ныҳәа]]-[[Всемирный день архитектуры|Адунеизегьтәи архитектура амш]].<ref>''[http://www.uia-architectes.org/en/s-informer/nouvelles/6967#.UdFt3qzDWgE World Day of Architecture — Message from the UIA President] {{Wayback|url=http://www.uia-architectes.org/en/s-informer/nouvelles/6967 |date=20140103221832 }}''</ref>
== «Архитектуреи» «аргылаҟазареи» реилкаарақәа реиԥшымзаара ==
Аурыс ажәа «архитектура» польшатәи абызшәа ахылаԥшрала architektura ажәытә бырз. бызшәа аҟынтәи иаагоуп, αρχιτέκτων — аргылаҩ хада; ἀρχη + τέκτων — ауасҭа (ажәытә урыс архитектонъ); алаҭ. architector).<ref>Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. В 4-х т. — М.: Прогресс, 1986—1987. — Т. 1. С. — 91</ref> Убри аҟнытә, Урыстәылаҿы «архитектон» ҳәа ишьҭан амҿлых аҟазара аиҳабы (амҿыргылаҩцәа), иара убас иажәхьоу: архитектор, алхитектур.<ref>Фасмер М. — Т. 1. С. — 89</ref> Аргылаҩцәа-ахаҳәеиқәҵаҩцәа реиҳабы даҽакала ишьҭан: '''аргылаҟазаҩ''' (ажәытә урыс бызшәа зьдъчии, зьдъ аҟынтә — «ахаҳәтә ҭӡы»; здать — акәаҳара, арҟәыҷра, анышәаԥшь ахьшьра, арӷәӷәара. Ари ажәа иадҳәалоуп ажәытәтәи аҟаҵарба ''здати'' - иаанагоит аргылара, аԥҵара.<ref name="Etymology">{{книга|автор = Преображенский, А.|заглавие = Этимологический словарь русского языка|место = М.|издательство = Типография г. Лиссиера и Д. Совко|год = 1910—1914|страницы = 246—247}}</ref> Раԥхьа аргылаҟазара ҳәа изышьҭаз ахаҳәтә ргылара акәын. Ашықәснҵамҭақәа абжьааԥны еиҩнашон аилкаарақәа «иаԥиҵеит» — ахаҳәтә хыбра иргылеит, «иқәиргылеит» — амҿтәы хыбра ҳәа.<ref name="Асеев">''[[Асеев, Юрий Сергеевич|Асеев Ю. С.]]'' Архитектура древнего Киева. Издательство «Будiвельник». Киев, 1982</ref>
Аамҭа цацыԥхьаӡа, ажәытәтәи аурыс ҟазацәеи европатәи аргылаҩцәеи реимадара еиҳа аҽарӷәӷәеит. Уи иахҟьаны, алатин ажәа «архитектор» раԥхьатәи аҵакы аԥсахит. Уаанӡа уи иаанагоз имариоу ауасҭаратә ус акәын, аха уажәшьҭа европатәи «аҭҵаарадырреи» аԥхьагылара змоу аргылара атехнологиақәеи ирсимволхо иалагеит. Уи инашьҭарххны ажәа «аргылаҟазара» даҽа ҵакыкгьы аиуит. Ари аурыс архитектура амилаҭтә традициақәа рыла иаанарԥшуа иалагеит. Убри аҟнытә, ҿырԥштәыс иаагозар, ицәырҵит зегьы еицырзеиԥшу аҳәаақәҵа «аурыс мҿтәы архитектура» ҳәа аилкаара (аетимологиала уахәаԥшуазар: «архитектура» еиҳа ииашахоит). Аха иахьа арҭ аҳәашьақәа рҿы аиҿагылара рбаӡом.<ref>[[Власов, Виктор Георгиевич|Власов В. Г.]] Архитектура. Классика и современность. Учебно-методическое пособие — СПб.: Изд-во СПб. Гос. Ун-та, 2014. — С. 8—9</ref>
Иналукааша анемец архитектор, атеоретик [[Земпер, Готфрид|Готфрид Земпер]] иоригиналтәу итерминологиаҿы, ақдеихасатә ԥҟара атектоникатә формеиҿкаара иалҵшәоуп, ахаҳәеиқәҵара — астереотомиатә (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи στερεός — икьакьоу, иӷәӷәоу, убас ажәытә бырзен ажәа τομη-аԥҟара, аихҵәарсҭа).
== Архитектор ==
Архитектор изанааҭ ахь иаҵанакуеит аспециализациақәа рацәаны. Ихадоу рахь иԥхьаӡоуп:
* Апроект архитектор хада, абжьааԥны аиҿкаара напхгаҩыс дамоуп: архитектура-проекттә биуро, мамзаргьы афирма ду, ахолдинг, аконцерн, апроекттәи аарыхратәи хеидкылақәа жәпакы зегьы еидызкыло.
* Архитектор-апроектҟаҵаҩ — уи инапынҵақәа рахь иаҵанакуеит аобиект азеиԥш архитектуратә ӡбара аус адулара: аескизтә проект, [[Проектная документация|апроекттә документациа]] аԥҵара (атехникатә специалистцәа алархәны): аусуратә ҵәаӷәанҵақәа ркомплектқәа раԥҵаразы ацхырааҩцәа ргәыԥ анапхгара аҭара), амакетҟаҵара (акомпиутертә модельҟаҵара), авидео-презентациа аԥҵара, иара убас архитектуратә проект анагӡара [[авторский надзор|автортә хылаԥшра]] аҭара;
* [[Градостроительство|Архитектор-ақалақьргылаҩ]] — аиланхарҭақәа рыплан хадақәеи ақалақьргыларатә документациеи аус адиулоит
* Ақалақь, мамзаргьы араион архитектор хада — апроекттәи агәаҭаратә усбарҭақәа русура еимаздо, ақалақьргылара аусхк аҿы аҭыԥантәи ахаланапхгаратә усбарҭақәа рнормативтә зинтә актқәа рынагӡаразы аус адулара ахылаԥшра азҭо — муниципалтә усзуҩуп
* [[Дизайнер интерьера|Аинтериер адизаинер]] (аинтериери амаругақәеи рыпроектҟаҵаҩ) — архитектор-проектҟаҵаҩ иоуп. Уи ахыбрақәа рзеиԥш композициеи астили аԥиҵоит, ишьақәиргылоит аҩнуҵҟатәи ауадақәа рыплани рымҽхаки, иара убасгьы иалихуеит иҩнаиргыло амаҭәарқәа, анаҩс урҭ ирԥшӡаны еиҿикаауеит;
* [[Ландшафтный дизайн|Аландшафттә архитектор]] — аҭыԥтә ӡбамҭақәеи, аҵакырақәа ариаҵәареи реиқәыршәареи рзы апроектқәа шьақәзыргыло, архитектуратә форма маҷқәа аус рыдызуло иоуп: ([[декор|адекоративтә]] вазонқәа [[фонтан|аӡыршәқәа]], [[Скамья|атәарҭақәа]], [[Беседка|амчандырқәа]], [[Стела|астелақәа]], алашарбагақәа)
* Архитектура аганахьала аҭҵаарадырратәи арҵаҩратәи усура мҩаԥызго [[Архитектуроведение|аҭоурыхҭҵааҩ, атеоретик]]
* Архитектор-ареставратор — атрибуциеи, абаҟа аҭҵаареи, еиуеиԥшым аекспертизақәеи, апрактикатә реставрациеи, аиҭашьақәыргылареи мамзар аиҭарҿыцреи рзы аспециалистцәа ргәыԥ напхгара азҭо иоуп
* Архитектор-аексперт — апроекттә документациа адәахьтәи аекспертиза азызуа иоуп
Архитектор изанааҭ аҟазаратә занааҭуп, насгьы ихақәиҭуп ҳәа иԥхьаӡоуп; архитектор иусураҿы иҽазишәоит ихьыԥшымкәа аҟазаара, аԥшӡареи ахәарҭареи ирызку иҩнуҵҟатәи гәаанагарақәа рымацара дрықәныҟәоит. Аха уи иусура акультуреи, аҭоурыхи, иҟоу аматериалқәеи атехникеи ирхьыԥшуп. Иара иуалуп ахыбра ахәарҭареи аӷәӷәареи зҭаху азакәанқәа рықәныҟәара, иара убас аҿаҵаҩцәеи аинвесторцәеи рҭахрақәа наигӡалароуп.
== Архитектура аҟазаратә хкык аҳасабала ==
[[Файл:Wrightfallingwater.jpg|thumb|[[Дом над водопадом|Аӡхыҽҽа иахагылоу аҩны]]. Арх. [[Фрэнк Ллойд Райт|Френк Ллоид Раит]]]]
Архитектура атеоретик [[Некрасов, Алексей Иванович|А.И. Некрасов]] иҩуан архитектура «аԥсҭазаара иҭаӡарҭоуп» ҳәа, уи иахҟьаны ицәырҵуеит «аԥсҭазаара ахьӡала аҭыԥ аӡбара», убри аҟнытә ақәыԥшыларагьы, амҽхакгьы, амассагьы ҷыдарак аҳасабала ирыдыркылоит, убри ауп архитектура аҵакгьы.<ref>Некрасов А. И. Теория архитектуры. — М.: Стройиздат, 1994. — С. 41— 42</ref> Аҭыԥ асахьаркыратә хаҿсахьа архитектуратә ҟазара амаҭәар шьақәнаргылоит. Убри аҟынтә «архитектура аҟазара материалс иамоу ахаҳәи амҿи ракәӡам, аҭыԥи аамҭеи роуп». Архитектура [[Аҟазара|аҟазаратә]] хкык аҳасабала адоуҳатәи аматериалтәи [[Акультура]] асферахь иаҵанакуеит. Аутилитартә ргылареи аестетикатә усуреи иреиԥшымкәа, иаҳҳәап [[дизайн|адизаин]], архитектура ҟазарак аҳасабала асахьаркыра-ԥшра змоу ауснагӡатәқәа аӡбоит, даҽакала иуҳәозар, асахьаркыратә хаҿсахьақәа рыла аҭыԥи аамҭеи ирызкны ауаҩы имоу игәаанагареи, иара убас адунеи аҿы ауаҩы иааникыло аҭыԥ атәы аанарԥшуеит.<ref>Власов В. Г. Архитектура // Власов В. Г. Новый энциклопедический словарь изобразительного искусства: В.10 т. СПб.: Азбука-Классика, т. 1, 2004. С. 487—497.</ref>
Ауаажәларра рҭоурыхтә ҿиара иҳәаақәнаҵоит архитектуратә рҿиара [[функция (философия)|афункциақәа]], акомпозициатә хкқәеи ажанрқәеи (еиҿкаау аҩныҵҟатәи аҭыԥ змоу ахыбрақәа, иаарту аҭыԥқәа шьақәзыргыло аргыларақәа, ансамбльқәа), атехникатә конструктивтә системақәа, архитектуратә ргыларақәа рсахьаркыратә шьақәгылашьа.
[[художественный образ|Ахаҿсахьақәа]] рышьақәгылашьа аметод ала архитектура ''исахьаркым'' (''атектоникатә'') [[Виды искусства|ҟазара хкқәа]] рахь иԥхьаӡоуп, урҭ анеикониатә (аконвенциатә) [[знак|дыргақәа]] рхы иадырхәоит, мамзаргьы абстракциатә хаҿсахьақәа, амаҭәарқәа, ацәырҵрақәа, ишиашоу ассоциативтә еилкааратә механизмқәа рахь ирхоу аусқәа.<ref name="apxu">{{Cite web |url=http://www.apxu.ru/article/kako/culpt/hudogectvennotvor4eckaa_deatelnoct_4eloveka.htm |title=Проект apxu.ru — Художественно-творческая деятельность человека |access-date=2010-12-15 |archive-date=2011-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110614211912/http://www.apxu.ru/article/kako/culpt/hudogectvennotvor4eckaa_deatelnoct_4eloveka.htm |url-status=live }}</ref>
Архитектура аҩымҭа апрагматикатә хәшьара ахатә афункционалтә хықәкы амаҵ аур шалшо агәаанагарақәа рыла иҳәаақәҵахоит.<ref name="БСЭ" />
Аха, ас еиԥш иҟоу ганкахьалатәи аҳәаақәҵара аҟазара [[историк|аҭоурыхҭҵааҩ]]цәеи [[теоретик|атеоретик]]цәеи аимак-аиҿак рызцәырнагоит, архитектура ацәырҵра азҵаарагьы уахь иналаҵаны. Раԥхьа игылоуп: амшцәгьа аҽацәыхьчаразы иаҭаху аутилитартә ҭахрақәа, мамзаргьы адоуҳатә ҭахра «ауаҩы исахьарку амодель аҿы иҩбатәра» ([[Каган, Моисей Самойлович|М.С. Каган]] иҳәаақәҵара).
Актәи ахшыҩҵак ишьақәнарӷәӷәоит еицырдыруа «[[Витрувий|Витруви]] иқьала». Уи иаҳнарбоит архитектура ақьала еиԥшу, имариоу ажәытә ҽыԥхьакырҭала ишалагаз. Даҽа ҿырԥштәык акәны иҟоуп [[Земпер, Готфрид|Г. Земпер]] имодель. Ари ԥшь-ҵәҩанҵәылатә шьаҟақәа рыла иргылоу «акуб» ауп. Арҭ ашьаҟақәа ахҵысҭақәа рыла еимадоуп, иара убасгьы аҭӡамцқәа ишшны иркуп.
Аҩбатәи аилыркаара архитектура асахьаҭыхратә ҟазшьа азҵаара иадҳәалоуп. <br>
Атрадициатә хәаԥшышьала архитектуреи, [[декоративно-прикладное искусство|аҩычага-хархәаратә ҟазаре]]и, [[промышленный дизайн|ааглыхратә дизаин]]и «иҿыханҵатәым», мамзаргьы «архитектоникатә» ҳәа изышьҭоу аҟазара хкқәа рахь иаҵанакуеит ([[Иконников, Андрей Владимирович|А. В. Иконников]], М. С. Каган).
Уи аҭыԥан, [[Габричевский, Александр Георгиевич|А. Г. Габричевски]], [[Виппер, Борис Робертович|Б. Р. Уиппер]], [[Зедльмайр, Ганс|Г. Зедльмаир]] уҳәа аҵарауаа аӡәырҩы архитектура асахьаркыратә ҟазара иахырыԥхьаӡалон. Аха дара архитектуратә ҟазараҿы исахьаркны, ирԥшӡаны иаарԥшу ахархәагақәа аҿыханҵеи, аграфикеи, аскульптуреи ирыҿурԥшозар, еиҳа абстракттә ҟазшьа шрымоу атәы азгәарҭон. Абасала, Б. Р. Уиппер абжьаратәи аамҭақәа рзы иҟаз аестетика акатегориақәа дырзааҭгылеит: «аԥсабара зырҿио» (лат. [[natura naturans]]) насгьы «иаԥҵоу аԥсабара» (лат. [[natura naturata]]). Актәи ахшыҩҵак ҵакыс иамоуп «аԥҵаратә мчқәа рыԥсабара», аҩбатәи ҵакыс иамоуп «ацәырҵрақәа рыԥсабара».<ref>''Виппер Б. Р.'' Статьи об искусстве. — М.: [[Искусство (издательство)|Искусство]], 1970. — С. 355—357.</ref> Архитектура иаанарԥшуеит «раԥхьатәи аԥсабара»; асахьаҭыхра, аскульптура, аграфика — аҩбатәи. Ус анакәха, зҵаарас иҟоу архитектуратә ҟазара иҷыдоу «иҿыханҵатәым аԥсабара» акәӡам, амаҭәари асахьатә методи рҷыдара ауп.
Архитектор иҟазшьа хадақәа аҭыԥтә еизыҟазаашьақәа ракәны иахьыҟоу азы, ҳара иаҳҳәар ҳалшоит архитектура иаанарԥшуа иааҳакәыршаны иҟоу аҵабырг аформақәа ракәымкәа, афизикатәи адоуҳатәи мчқәа, аенергиа, агәазыҳәарақәа, аҭыԥи аамҭеи рҿы ахәыцрақәа рыԥырра; еиҳа иҭшәоу ҵакыла, уи аргыларатә конструкциа аелементқәа рфункциоуп. Убри азоуп архитектуратә композициаҿы иубо ахәҭақәа зегьы — аҭӡамцқәа, агәашьақәа, акапительқәа, аҵәҩанқәа — аконструктивтә, реалла аус зуа детальқәа ракәымкәа, урҭ зыхәҭақәа аус руҵәҟьо аконструкциа сахьақәоуп, аха урҭ русура адәахьтәи аформақәа ирыҵаҵәахуп.
Асахьақәа рхархәара аметод ала, архитектура традициала ''ақәыԥшыларатә (апластикатә)'' ҟазара хкқәа рахь иԥхьаӡоуп, урҭ рырҿиамҭақәа:
* аамҭаҿы рҽымԥсахӡакәа, имҿиакәа аҭыԥ аҿы иҟоуп;
* амаҭәартә ҟазшьа рымоуп;
* амаҭәартә материал аус адулара нагӡахоит;
* ахәаԥшцәа ишиашоу, насгьы лабҿаба ирыдыркылоит.<ref name="apxu" /><ref>{{Cite web |url=http://www.glossary.ru/cgi-bin/gl_sch2.cgi?RPrgxyo,lxqol!oxqzxxyig |title=Глоссарий.ru |access-date=2010-12-15 |archive-date=2011-06-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110601222613/http://glossary.ru/cgi-bin/gl_sch2.cgi?RPrgxyo,lxqol!oxqzxxyig |url-status=live }}</ref>
[[Файл:Church of the Nativity of the Theotokos on Peryn.jpg|слева|мини|[[Перынский скит|Перын иҟоу Анцәадзыхшаз лқьырса ныҳәа ауахәама]] (1220-тәи ашықәсқәа)]]
Аха ас еиԥш иҟоу аформалтә морфологиагьы аҵарауаа еимаркуеит. Ашәышықәсақәа рышьҭахь ахыбрақәа рҽырыԥсахуеит, урҭ еиҭашьақәдыргылоит, ҿыцла ихарҭәаахоит. Еиҳарак [[интерьер|аинтериерқәа]] рҽырыԥсахуеит. Урҭ ауаа ирыцынхоит, насгьы аԥшәмацәа рыԥсахреи, урҭ ргьамеи, амодеи, афункциақәеи, асимволикеи рҽыԥсахреи ирыдҳәалоуп. Уи адагьы, архитектура адкылара аамҭала имҩаԥысуеит. Уи [[экстерьер|адәахьтәи]] аҩныҵҟатәи архитектуратә ҭыԥ аҿы ахәаԥшҩы иныҟәара аамҭеи акомпозициатә хырхарҭеи амоуп. Ашәышықәсақәа рыҩныҵҟа ахыбрақәа рсемантикеи рсимволикеи акырӡа аҽаԥсахуеит. Г. Зедльмаир иҩуан,
архитектура ишалшо «уи еиҳау, уи анаҩс игылоу, уи иҩахыкны акы аарԥшра» ҳәа.<ref>Sedlmayr H. Die Architektur Borrominis. — Berlin, 1930; Sedlmayr H. Die Entstehung der Kathedrale. — München, 1951; На рус. яз. см.: История архитектуры в избранных отрывках. М.: Изд-во Всесоюзной Академии архитектуры, 1935. С. 298—338</ref> Зедльмаир иара убасгьы ишьақәирӷәӷәон архитектура «аҟазарақәа зегьы рзы еиҿызкаауа мчуп» ҳәа, убри азы «аҿыханҵатә адагьы, аҟазарагьы аанырԥшуеит» ҳәа.<ref>Зедльмайр Х. Искусство и ситина. — . — М.: Искусствознание, 1999. — С. 10</ref> Ари ахшыҩҵак [[Микеланџьело|Микеланџьело]] иклассикатә афоризмгьы ишьақәнарӷәӷәоит: «Архитектура аҟазарақәа зегьы ирануп».<ref>Письмо Б. Варки. Апрель — июнь 1547 г.</ref>
Абасала, архитектура асахьаркыра-хаҿсахьатә «ахаҳә аҿы ахәыцра» (Г.К. Вагнер иҳәаақәҵа) аҳасабала аҭыԥ-аамҭатә ҟазара хкқәа рахь иаҵанакуеит.<ref>Власов В. Г. Архитектура как изобразительное искусство. Теория открытой формы, принцип партиципации и синоптический подход в искусствознании // Электронный научный журнал «Архитектон: известия вузов». УралГАХУ, 2018. — № 61.</ref> XX-XXI ашәышықәсақәа рзы аҟазараҿы имҩаԥысуаз аинтеграциатә трансморфологиатә процессқәа
архитектуратә, асахьаркыратә, адизаинтә рҿиара ажанрқәеи, аформақәеи, аметодқәеи еизааигәанартәуеит.<ref>Власов В. Г. Дизайн-архитектура и XXI век // Электронный научный журнал «Архитектон: известия вузов». — УралГАХА, 2013. — № 41</ref>
Архитектуратә ҟазара еилыхха иҟоу ахархәагақәа ируакуп ашәагаа, апропорциақәа, аметр, аритм, апластика, [[Тектоника (искусство)|атектоника]] ахышәаҵышәа, ахархәара змоу [[Строительные материалы|аматериалқәа]] р[[фактура|фактур]]еи, ры[[цвет|ԥштә]]и. Абарҭқәа зегьы [[Архитектурная композиция|архитектуратә композициа]]ҿы рҽеимырдоит.<ref name="бэс" /> Атектоника аилкаарала аргылара ишыӷәӷәазароу еиԥш, уахьахәаԥшуа иӷәӷәоушәагьы унарбозароуп. Атектоникатә ҭагылазаашьа иҽеим ҳәа агәаанагара цәырҵозар, уи ахыбра ҭышәынтәалам, насгьы зыгәра узымго акы акәны иҟоуп; адекоративтә детальқәа рырацәара мыцхәы ихьанҭоушәа агәаанагара унаҭоит. Абарҭқәа зегьы иҽеим [[Эмоция|ацәаныррақәа]] узцәырыргоит.<ref name="БСЭ" /> Архитектура ҟазарак аҳасабала лассы-лассы «ишьныхԥсылаз [[Музыка|амузыка]]» ҳәа иашьҭоуп.<ref>Власов В. Г. Архитектура — застывшая музыка или движущаяся мелодия? (спасёт гравитация, а не крещендо) // Электронный научный журнал «Архитектон: известия вузов». — УралГАХУ, 2016. — № 53. — № 41.</ref>
== Архитектура ахырхарҭа хадақәа ==
{{врезка
| Выравнивание = right
| Заголовок =
| Ширина = 200px
| Содержание =
''Архитектура'' х-лагамҭак шьаҭас иамоуп:<br>''аӷәӷәара'' (алаҭ. firmitas),<br>''ахәарҭа'' (алаҭ. utilitas),<br>''аԥшӡара'' (алаҭ. venustas).
| Подпись = [[Витрувий|''Марк Витруви Поллион'']]<br>архитектура иазку жәа-шәҟәык<ref name="Vitruvius">
{{книга|автор = Витрувий.|заглавие = Десять книг об архитектуре. Пер. с лат. Ф. А. Петровского|место = М.|издательство = Едиториал УРСС|год = 2003}}</ref>; Ашәҟәы I}}
=== Ахыбрақәеи аргыларақәеи рыпроектҟаҵареи ===
''Амҽхак-апланировкатә проектҟаҵара'' (архитектура иҭшәоу аҵакала, архитектура) — а[[здание|хыбрақә]]еи а[[Архитектурный проект|проектҟаҵаре]]и ры[[строительство|ргылар]]еи ирыдҳәалоу архитектура аҟәша хадоуп.
''Архитектуратә усура''- архитектуратә обиект аԥҵара хықәкыс измоу,архитекторцәа рзанааҭтә усуроуп, уахьгьы иаҵанакуеит:
* [[архитектурный проект|Архитектуратә проект]] аԥҵара а[[творчество|рҿиаратә]] процесс,
* Аргылареи аиҭашьақәыргылареи рзы [[проектная документация|апроекттә документациа]] аҟәшақәа зегьы аус рыдулара, акоординациа рзура,
* архитектуратә обиект аргылара [[авторский надзор|автортә хылаԥшра]].
=== Ақалақьргылара ===
[[Файл:Tseung_Kwan_O_Overview_201406.jpg|thumb|Гонконг]]
[[XX век|XX ашәышықәса]] азбжазы, архитектуратә занааҭ ҩ-хәҭакны еиҟәшеит: «зымҽхак ҭбаау апроектҟаҵара» (ахыбрақәа рыҟаҵара иадҳәалоу — «ахышәаҵышәақәа»), иара убас «[[градостроительство|ақалақьргылара]]» (даҽакала иуҳәозар, ақалақьтә раионқәа мамзаргьы афункциарацәатә комплекс дуқәа рыпроектҟаҵара).
«Ақалақьргылара» — ақалақьтә ҭагылазаашьа аҿиареи апланҟаҵареи рыпроблемақәа зыӡбо архитектура аҟәшоуп. Урҭ рхыԥхьаӡараҿы комплексла иаҵанакуеит ақалақь апланҟаҵаратә ӡбара аҿиара, аобиект ҿыцқәа рыргылара, асанитартә, аекономикатәи аекологиатәи аҷыдарақәа рызҵаарақәа.
Ҳаамҭазтәи [[градостроительство|ақалақьргылара]] ашьаҭаркҩы ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Ле Корбюзье|Ле Корбиузие]].<ref name="LeCorbusier">{{книга|автор = [[Ле Корбюзье]] |заглавие = Три формы расселения. [[Афинская хартия]] |оригинал = Пер. с франц. Ж. Розенбаума. Послесл. [[Бочаров, Юрий Петрович|Ю. Бочарова]] и [[Раппапорт, Александр Гербертович|А. Раппапорта]] |место = М. |издательство = Стройиздат |год = 1976 |страниц = 136}}</ref> Иара хыԥхьаӡара рацәала ақалақьргыларатә проектқәа итәуп (1922-1945), уаҟа имҩаԥгоуп «зхы иақәиҭу ақалақьтә план» аидеиа, мамзаргьы «ақалақь ариаҵәара» («Илашоу Ақалақь» — Ле Корбиузие ипроект ала). Ари аидеиа XX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы ауп ианаларҵәаха.
Архитектуреи ақалақьргылареи реизыҟазаашьа азҵаара ихадоу акы акәны иҟоуп (аимак ацуп).
Архитектуреи ақалақьргылареи реилкаарақәа реизыҟазаашьа иазкны, [[Афинская хартия|Афинтәи Ахартиа]] апункт 92 (Ле Корбиузие еиқәиршәаз, 1933 азы Афины [[Международный конгресс современной архитектуры|CIAM]] аконгресс иаднакылаз ақалақьргыларатә манифест) иануп:
{{Ацитата алагара}}Архитектура ихадоу аҵакы аанахәоит. Архитектура иаӡбоит ақалақь аԥеиԥш. Архитектура иҳәаақәнаҵоит анхарҭа аилазаашьа, ақалақьргылара аплан ашьаҭа хада. ''Архитектура анхарҭақәа акомплекс дуқәа рыла еиднакылоит, ииашоу аҳасабрақәа рышьаҭала.''{{Ацитата алгара}}
Хыхь иаагоу аҟынтәи «Афинтәи ахартиа архитектура раԥхьа иаԥхьаӡоит», ауаҩы имҽхак ҭбаа апринцип шьаҭас иҟааны: «Ауаҩы — амаҭәарқәа зегьы ршәага-зага иоуп».
Аха иҟоуп даҽа гәаанагарақәак. Иаҳҳәап [[Гидион, Зигфрид|Зигфрид Гидион]] иҩуеит<ref name="Giedion">{{книга|автор = [[Гидион, Зигфрид]] |заглавие = Пространство. Время. Архитектура |оригинал = Перевод. изд.: Raum, Zeit, Architektur: Die Entstehung einer neuen Tradition / S. Giedion — Ravensburg |ответственный = Сокр. пер. с нем. М.В. Леонене, И.Л. Черня. |издание = 3-е изд |место = М. |издательство = Стройиздат |год = 1984 |страницы = 39 |страниц = 455 с., ил.}}</ref>:
{{Ацитата алагара}}Иахьатәи аамҭазы архитекторцәа ибзиаҵәҟьаны ирдыруеит архитектура уаҵәтәи аԥеиԥш ақалақьргылара иузаҟәымҭхо ишадҳәалоу. Аҩны ԥшӡа заҵәык аҵакы маҷны иамоуп.{{Ацитата алгара}}
Еилкаауп, ари аҩыза азнеишьа хазы игоу ауаҩы имҽхак акәӡам шьаҭас иамоу, асоциалтә гәыԥ дуқәа, иааизакны ауаажәларра рымҽхак ауп.<br>
Асовет ақалақьргыларатә школгьы ақалақь амҽхак аҳасабала ахәыцшьа унарҵон<ref name="Гутнов">{{книга|автор = [[Гутнов, Алексей Эльбрусович|Гутнов А.Э.]] |заглавие = Эволюция градостроительства |место = М. |издательство = Стройиздат |год = 1984 |страницы = 5 |страниц = 256 с., ил.}}</ref>:
{{Ацитата алагара}}Хазы игоу ахыбра ақалақь аҿы иааннакыло аҭып узеилымкаакәа уи аиндивидуалтә ҟазшьа уныруам, иагьузаарԥшуам.
Ақалақьргылаҩ <...> аус адиулоит архитектуратә ргыларақәа раасҭа шәагаалагьы уадаҩралагьы еиҳау аобиектқәа.{{Ацитата алгара}}
Ҳаамҭазтәи урыстәылатәи азакәанԥҵарагьы ақалақьргыларатә аусура архитектуратә усура аасҭа инарҭбааны иахәаԥшуеит. [[Градостроительный кодекс Российской Федерации|Урыстәылатәи Афедерациа Ақалақьргыларатә кодекс]] 1-тәи астатиа инақәыршәаны.
{{Ацитата алагара}}''Ақалақьргыларатә усура'' — ари аҵакырадгьылқәа рыҿиара иазку усуроуп, уахь иаҵанакуеит иара убас ақалақьқәеи егьырҭ анхарҭа ҭыԥқәеи, инагӡоуп абарҭ ахкқәа рыла:
* [[территориальное планирование|аҵакырадгьылтә планҟаҵара]],
* [[градостроительное зонирование|ақалақьргыларатә зонаҟаҵара]],
* [[планировка территории|аҵакыра апланҟаҵара]],
* ''[[Архитектурно-строительное проектирование|архитектура-ргыларатә апроектҟаҵара]]'',
* [[Строительство|аргылара]],
* [[Капитальный ремонт|шьаҭанкылатәи аиҭашьақәыргылара]],
* Акапиталтә аргыларатә проектқәа [[Реконструкция (в градостроительной деятельности)|реиҭашьақәыргылара]].{{Ацитата алгара}}
[[XX век|XX ашәышықәса]] анҵәамҭазы, а[[Асоциологиа|социологи]]еи азеиԥш системақәа ртеориеи реилаҵәараҿы, ақалақьргылара аҟынтәи иалкаахеит «[[урбанистика|аурбанистика]]». Уи зхала иҟоу дисциплинаны иҟалеит.
=== Аландшафттә архитектура ===
[[Файл:Orangerie.jpg|thumb|[[Версальский дворец|Версальтәи аҳҭынра]] апарк — аландшафттә архитектура иаҿырԥшыгоуп]]
''Аландшафттә архитектура'' — а[[сад|баҳчақә]]еи, а[[парк|паркқә]]еи, егьырҭ аҭыԥқәеи реиҿкаара иазку, аландшафттәи ашәаԥыџьаԥи материалс иахьрымоу архитектуратә ҟәшоуп.
Аландшафттә архитектор а[[парк|паркқә]]еи, а[[сад|баҳчақә]]еи, ақалақьтә [[микрорайон|микрараионқә]]еи, урҭ рыкәша-мыкәша иҟоу аҭыԥқәеи рыриаҵәара инапы алакуп.
=== Аинтериер адизаин ===
''Аинтериер адизаин'' — ари [[архитектор|архитекторцә]]еи а[[дизайнер|дизаинерцә]]еи [[Профессионализм|рзанааҭтә]] р[[творчество|ҿиаратә]] усуроуп. Урҭ архитектура-сахьаркыратә хархәагақәа рыла ауада аҩнуҵаҟа а[[Функция (философия)|функционалтә]], а[[эргономика|ергономикатә]] иара убас а[[эстетика|естетикатә]] ҭыԥ аԥырҵоит.
=== Аформа маҷқәа рархитектура ===
''Аформа маҷқәа рархитектура'' — афункционал-декоративтә обиектқәа (иаҳҳәап агәарақәа), агәалашәаратә ҟазшьа змоу (иаҳҳәап аҳаҭгәынқәа), ақалақь аиҿкааразы иахәҭаку аобиектқәа (иаҳҳәап афонарқәа), аинформациа ныҟәызго аобиектқәа (иаҳҳәап астендқәа, аӡыргаратә ҭӡқәа) зҵазкуа архитектуратә ҟәшоуп.
=== «Ақьаадтә архитектура» ===
''[[Бумажная архитектура (род деятельности)|Ақьаадтә архитектура]]'' — ари ахыбрақәа ақьаад аҿы рыпроектҟаҵароуп, анаҩс урҭ рматериализациа хықәкыс измам [[архитектор|архитекторцәа]] ртеориатә усуроуп.
«Ақьаадтә архитектура» аҭоурых афантазиатә архитектуратә рҿиара хкык аҳасабала еицырдыруа [[Пиранези, Джованни Баттиста|Џь.Б. Пиранези]] игравиурақәа рциклқәа ирхырҿиаауеит. Аамҭа ҿыц иаҵанакуа ақьаадтә архитектура ҿырԥштәыс иамоуп [[Чернихов, Яков Георгиевич|Иаков Гьаргь-иԥа Чернихов]] играфикатә циклқәа.
<gallery mode="packed" heights="200" caption="Архитектура ахырхарҭақәа">
Файл:Marina Bay Sands model 1.jpg|[[Marina Bay Sands]] амакет; ''арх. [[Сафди, Моше|Моше Сафди]]
Файл:Life mounds charles jencks.jpg|''Life Mounds'' at Jupiter Artland, [[Шотландия|Шотландиа]]; ''арх. [[Дженкс, Чарльз|Чарльз Џьенкс]]
Файл:Rietveld chair 1.JPG|[[Красно-синий стул|Аҟәардә ҟаԥшь-иаҵәа]]; ''арх. [[Ритвельд, Геррит|Геррит Ритвельд]]
</gallery>
== Архитектура атеориа ==
{{врезка
| Выравнивание = right
| Заголовок =
| Ширина = 200px
| Содержание =
''Архитектура'' — аҭыԥ аҿы иҟоу [[музыка|амузык]]оуп, ишьхнаԥсылаз амузыкоушәа иҟоуп.
| Подпись = Афилософ [[Шеллинг|Фридрих Вильгельм Иозеф фон Шеллинг]]<ref>{{Cite web |url=http://www.bibliotekar.ru/encSlov/a/100.htm |title=Архитектура — застывшая музыка |access-date=2014-10-26 |archive-date=2014-08-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140826230715/http://www.bibliotekar.ru/encSlov/a/100.htm |url-status=live }}</ref>
}}
Аргыларатә жәар<ref>
{{книга
| заглавие = Терминологический словарь по строительству на 12 языках
| место = М.
| издательство = «Русский язык»
}}</ref>
архитектура атеориа [[Аҭҵаарадырра|ҭҵаарадыррак]] аҳасабала иҳәаақәнаҵоит, уи аҭҵаара обиектқәаны иҟоуп аԥсабареи архитектура аҷыдареи, архитектура ҟазарак аҳасабала ацәырҵреи, аҿиареи, аусуреи рзеиԥш закәанеизшәарақәеи, уи аҵаки, амҽхаки, аформақәеи.<br>
Иара убас, архитектура атеориа амаҭәар ахь иаҵанакуеит аилкаара хадақәа рсистема ([[Категория (философия)|акатегориақәа]]) — иара убасгьы [[архитектурная композиция|архитектуратә композициа]], а[[Функция (философия)|функциа]], а[[Форма (предмета)|форма]], а[[Конструкция (искусство)|конструкциа]], [[архитектоника]], [[Среда архитектурная|архитектуратә еилазаара]], [[симметрия|асимметриа]], [[асимметрия|асимметриа]], уҳәа убас иҵегьы. [[Объём|Амҽхак]] — ари адәахьала ирыдыркыло еибгоу, иԥку алагылазаара иахәҭакуп. [[Архитектурное пространство|Архитектуратә ҵакыра]] ҩныҵҟала ирыдыркыло алагылазаара иахәҭакуп.<ref name="Gegello">{{книга|заглавие = Очерки теории архитектурной композиции |ответственный = Гл. ред. А.И. Гегелло |место = М. |издательство = Гос. изд-во лит-ры по стр-ву, архитектуре и стр. материалам |год = 1960}}</ref>
== Архитектура аҭоурых ==
[[Файл:Classical orders from the Encyclopedie.png|thumb|right|Еиуеиԥшым [[Архитектурный ордер|архитектуратә ордерқәа]] р[[капитель|капительқәа]]<ref name="dAlembert">Иллюстрация из «[[Энциклопедия, или Толковый словарь наук, искусств и ремёсел|Энциклопедии, или Толкового словаря наук, искусств и ремёсел]]». Франция, XVIII век</ref>]]
[[История архитектуры|Архитектура аҭоурых]] — аамҭеи аҭыԥи рҿы архитектура афункционалтә, атехникатә, аестетикатә ҿиара ҭызҵаауа [[Аҭҵаарадырра|ҭҵаарадырр]]оуп.
== Архитектуратә стиль ==
[[Файл:Sicily Selinunte Temple E (Hera).JPG|thumb|right|[[Гера|Гере]] изку [[Сицилия|Сицилиа]] иҟоу абырзенцәа рныхабаа, иргылоуп V ашә. ҳера ҟалаанӡа.]]
«Архитектуратә стиль» иҳәаақәҵахар алшоит иалкаау аамҭеи аҭыԥи рархитектура аҟазшьа хадақәеи аҷыдарақәеи раҳасабала, уи иааԥшуеит афункционалтә, аконструктивтә, асахьаркыратә ганқәа рҷыдарақәа рыла (ахыбрақәеи, аргыларатә материалқәеи аконструкциақәеи, [[Архитектурная композиция|архитектуратә композициа]] амаанақәа зызку). Архитектуратә стиль аилкаара астиль азеиԥш еилкаара иахәҭакуп. Ари иалкаау асоциалтәи аекономикатә ҭагылазаашьақәа раан ауаажәларра р[[Аҟазара|ҟазаре]]и р[[Акультура|культуре]]и аганқәа зегьы зҵазкуа адунеи сахьаркыратә хәаԥшышьоуп. Уи еиднакылоит аҟазаҩ ирҿиара аидеиа хадақәеи аҷыдарақәеи.
[[Архитектурный стиль|Архитектуратә стильқәа]] рыҿиара а[[климат|ҳауатә]], а[[Техника|техникатә]], а[[Адин|динхаҵаратә]], а[[Акультура|культуратә]] факторқәа ирхьыԥшуп.
Архитектура аҿиара ишиашоу аамҭа ишадҳәалоугьы, еснагь астильқәа еишьҭаргыланы рҽырыԥсахӡом, аха идыруп астильқәа альтирнативак аҳасабала аамҭак ала ишеицыҟоугьы (иаҳҳәап, а[[барокко|барокко]]и а[[классицизм|классицизм]]и, а[[модерн|модерн]]и а[[Эклектика (архитектура)|еклектике]]и, а[[Функционализм (архитектура)|функционализм]], а[[Конструктивизм (искусство)|конструктивизм]], [[ар-деко]]).<ref name="Давидич">{{книга|автор = Давидич Т. Ф. |заглавие = Стиль как язык архитектуры |место = Харьков |издательство = Изд-во Гуманитарный центр |год = 2010 |страниц = 336 |isbn = 978-966-8324-70-3}}</ref>
Архитектуратә стиль, аҟазараҿы иҟоу астиль еиԥш — ҭагылазаашьатә еилкаароуп. Уи европатәи архитектура аҭоурых азхәыцразы иманшәалоуп. Аха регионқәак рархитектура аҭоурых аиҿырԥшразы астиль хцәажәагатә хархәагак аҳасабала ианаалом.
Иҟоуп убас еиԥш стильқәак (иаҳҳәап, а[[Архитектура модерна|модерн]]) еиуеиԥшым атәылақәа рҿы еиуеиԥшымкәа ахьӡқәа змоу.
А[[Постмодернизм|постмодернисттә]] [[Парадигма (философия)|парадигма]] аҳәаақәа ирҭагӡаны ишьақәгылеит афилософиеи абызшәатә хархәагақәеи рыла еиԥшым ахырхарҭақәа рацәаны. Хырхарҭак ахьыԥшымразы аҭҵаарадырратә аима-аиҿакқәа ыҟанаҵ, атерминологиаҿы акзаара ыҟаӡам, ҟалашьагьы амаӡам.
Иарбоу агхақәа шыҟоугьы, а[[Архитектурный стиль|стиль]] хцәажәагатә хархәагак аҳасабала [[История архитектуры|архитектура аҭоурых]] [[Научный метод|аҭҵаарадырратә метод]] иахәҭакуп, избанзар архитектуратә хәыцра аҿиара аглобалтә вектор ашьклаԥшра алнаршоит.
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist}}
== Алитература ==
* {{книга
| автор = Колин Эллард
| заглавие = Среда обитания: Как архитектура влияет на наше поведение и самочувствие
|оригинал = Colin Ellard “Places of the Heart: The Psychogeography of Everyday Life”
| место = М.
| издательство = [[Альпина Паблишер]]
| год = 2016
| allpages = 282
| isbn = 978-5-9614-5390-4
| тираж = 2000
| ref = Эллард
}}
== Азхьарԥшқәа ==
* {{ВТ-ЭСБЕ|Архитектура}}
* {{Open-Site|International/Russian/Искусство/Архитектура}}
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
[[Акатегориа:Архитектура| ]]
[[Акатегориа:Анџьныртә маҭәарқәа]]
[[Акатегориа:Архитектуратә дизаин]]
81hozgxgxkcp3h0u6epw3sy06g8meq3
172817
172805
2026-08-31T00:23:57Z
InternetArchiveBot
15973
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
172817
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Greece-0283 - Temple of Hephaistos (2215107461).jpg|thumb|240px|справа|[[Афины]] иҟоу [[Храм Гефеста|Гефест иныхабаа]]]]
[[Файл:Karliskrirche Wien nicht.JPG|thumb|240px|справа|[[Карлскирхе]]. 1716-1737 шықәсазы. Вена. Архитектор И.Б.Фишер фон Ерлах]]
[[Файл:Viaduct in Puxi, Shanghai.jpg|thumb|240px|справа|Ҳаамҭазтәи амегаполис. [[Шанхай|Шанхаи]]]]
'''Архитектура''' (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтә: ''ἀρχι-'', «ахада», ''τέκτων'', «аԥҵаҩы»), мамзаргьы '''аргылаҟазара''' — ари [[здание|ахыбрақәа]] р[[строительство|аргылар]]еи, ры[[Архитектурно-строительное проектирование|проектҟаҵаре]]и рзы ([[Архитектурный ансамбль|акомплексқәа]]гьы налаҵаны) [[Аҟазара|аҟазар]]еи [[Аҭҵаарадырра|аҭцаарадырр]]еи ауп. Иара убас ауаҩы иԥсҭазаареи иусуреи рзы аҭыԥтә ҭагылазаашьа аԥнаҵоит.<ref name="НИЭ">Архитектура // Новая иллюстрированная энциклопедия. Кн. 2. Ар-Би. — М.: [[Большая Российская энциклопедия (издательство)|Большая Российская энциклопедия]], 2002. — 256 с.: ил. — '''С. 21—22'''. — ISBN 5-85270-192-0 (кн. 2), ISBN 5-85270-218-8.</ref><ref name="бэс">Архитектура //{{книга|заглавие=Большой Энциклопедический словарь|часть=Архитектура|год=2000|автор=|язык=ru}}</ref><ref name="кр">{{Cite web |url=http://krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/izobrazitelnoe_iskusstvo/ARHITEKTURA.html |title=Архитектура //Энциклопедия Кругосвет |access-date=2014-10-26 |archive-date=2014-10-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141026125533/http://krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/izobrazitelnoe_iskusstvo/ARHITEKTURA.html |url-status=live }}</ref><ref name="БСЭ">
{{статья|автор=[[Иконников, Андрей Владимирович|А. В. Иконников]]|заглавие=Архитектура|издание=[[Большая Советская Энциклопедия]]. 3-е изд.|ответственный=Гл. ред. [[Прохоров, Александр Михайлович|А. М. Прохоров]]|том=2. Ангола — Барзас|издательство=Советская Энциклопедия|место=М.|год=1970|страницы=296—302}}</ref>
Архитектура [[Люди|ауаа]] рыԥсҭазаареи русуреи рзы, урҭ ргәазыҳәарақәеи, иара убасгьы ҳаамҭазтәи [[Техника|атехникатә]] алшарақәеи, [[Эстетика|аестетикатә]]и асахьаркыратә хәаԥшышьақәеи инарықәшәо материалла еиҿкаау аҭагылазаашьа аԥнаҵоит.<ref name="бэс" /><ref name="кр" />
Архитектураҿы еидҳәалоуп аобиектқәа рфонкционалтә (хықәкы, ахәарҭа), ртехникатә (аӷәӷәара, амчхара), аестетикатә (аԥшӡара) ҟазшьақәеи урҭ рсахьаркыратә ҵаки.<ref name="бэс" />
Еизааигәоу атерминқәа, иара убас еиԥшу аетимологиа змоу аха синонимқәам: [[архитектоника|архитектоникеи]], [[Тектоника (искусство)|атектоникеи]] роуп.
Архитектура ҟазарак аҳасабала асахьаркыратә ҵаки аҷыдареи иреиӷьны иаанарԥшуеит аклассикатә '''''[[Витрувий|Витрувиа]] Итриада''''': Аӷәӷәара, Ахәарҭара, Аԥшӡара (алаҭын: Firmitas, Utilitas, Venustas). Анаҩс, ари аформула инарҭбааны еилдырго иалагеит — архитектор аус зциуа х-дунеик, мамзаргьы «аҳрақәа» хԥа ҳәа.<ref>Prak N. L. The Language of Architecture: A Contribution to Architectural Theory. The Hague-Paris, 1968</ref>
Ажәытәтәи римтәи архитектор Витруви иаликааит «архитектура ахәҭақәа» фба:
* аординациа (ашьақәгылашьа, ма аиҿкаара; абырзен. taxis), ҳаамҭазтәи акомпозициа атеориаҿы «аконструкциа» ҳәа изышьҭоу аилкаара иазааигәоуп;
* аԥшӡара (арԥшӡага);
* Аишьашәалара ([[пропорционирование|апропорционалра]]);
* Аекономиа (аҳасабра);
* аевритмиа (аҭышәынтәалара);
* адистрибуциа, мамзаргьы ахыбрақәа рҭыԥ маншәала.<ref>Витрувий. Десять книг об архитектуре. — М.: КомКнига, 2005. — С. 11—14 (Кн. I, Глава II, 1—9)</ref>
Архитектуратә усумҭақәа лассы-лассы аҟазаратә усумҭақәа, акультуратә, мамзаргьы аполитикатә символқәа раҳасабала ирыдыркылоит. Аҭоурыхтә [[Ацивилизациа|цивилизациақәа]] рхатәы архитектуратә еихьӡарақәа рыла иҳәаақәҵахоит. Архитектура иалнаршоит ауаажәларра рыԥсҭазааратә функциақәа рынагӡара, убри аамҭазы аԥсҭазааратә процессқәа мҩақәнаҵоит. Аха архитектура иаԥҵахоит ауаа рылшарақәеи рҭахрақәеи инарықәыршәаны.<ref name="БСЭ" />
Аҭыԥ аус адулара маҭәарс иамоуп иара убас иааидкыланы [[Населённый пункт|аиланхарҭа]] аиҿкаарагьы. Ари аус — [[градостроительство|ақалақьргылара]]
ҳәа хазы хырхарҭаны иалкаахеит.<ref name="БСЭ" /> Уахь иаҵанакуеит ауаажәларра-економикатә, аргылара-техникатә, архитектура-сахьаркыратә, асанитар-гигиенатә проблемақәа ркомплекс. Убри иахҟьаны ақалақьргылара атәы узымдыркәа, архитектуратә ргыламҭа ииашаны ахәшьара аҭара уадаҩуп.<ref name="Мир архитектуры">{{книга|автор=[[Гутнов, Алексей Эльбрусович|А. Гутнов]], [[Глазычев, Вячеслав Леонидович|В. Глазычев]]|заглавие=Мир архитектуры|место=Москва|издательство=Молодая гвардия|год=1990|тираж=200000|страниц=351|isbn=5-235-00487-6}}</ref>
Архитектура иадҳәалоу иреиҳаӡоу жәларбжьаратәи анашьамҭақәа ируакуп архитектура аганахьала еиҳа иналукааша аихьӡарақәа рзы есышықәса иранашьахо [[Притцкеровская премия|Притцкертәи апремиа]].
1996 шықәсазы Барселона имҩаԥысуаз [[Международный союз архитекторов|жәларбжьаратәи архитекторцәа реидгыла]] (МСА) Аҩажәатәи ассамблеиа Хада аӡбарала, есышықәса жьҭаарамза актәи ашәахьаҽны иазгәарҭоит [[архитектор]]цәеи архитектуратә [[шедевр|шедеврқәа]] рыхә зшьои жәларбжьаратәи [[профессиональный праздник|рзанааҭтә ныҳәа]]-[[Всемирный день архитектуры|Адунеизегьтәи архитектура амш]].<ref>''[http://www.uia-architectes.org/en/s-informer/nouvelles/6967#.UdFt3qzDWgE World Day of Architecture — Message from the UIA President] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20140103221832/http://www.uia-architectes.org/en/s-informer/nouvelles/6967#.UdFt3qzDWgE |date=2014-01-03 }}''</ref>
== «Архитектуреи» «аргылаҟазареи» реилкаарақәа реиԥшымзаара ==
Аурыс ажәа «архитектура» польшатәи абызшәа ахылаԥшрала architektura ажәытә бырз. бызшәа аҟынтәи иаагоуп, αρχιτέκτων — аргылаҩ хада; ἀρχη + τέκτων — ауасҭа (ажәытә урыс архитектонъ); алаҭ. architector).<ref>Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. В 4-х т. — М.: Прогресс, 1986—1987. — Т. 1. С. — 91</ref> Убри аҟнытә, Урыстәылаҿы «архитектон» ҳәа ишьҭан амҿлых аҟазара аиҳабы (амҿыргылаҩцәа), иара убас иажәхьоу: архитектор, алхитектур.<ref>Фасмер М. — Т. 1. С. — 89</ref> Аргылаҩцәа-ахаҳәеиқәҵаҩцәа реиҳабы даҽакала ишьҭан: '''аргылаҟазаҩ''' (ажәытә урыс бызшәа зьдъчии, зьдъ аҟынтә — «ахаҳәтә ҭӡы»; здать — акәаҳара, арҟәыҷра, анышәаԥшь ахьшьра, арӷәӷәара. Ари ажәа иадҳәалоуп ажәытәтәи аҟаҵарба ''здати'' - иаанагоит аргылара, аԥҵара.<ref name="Etymology">{{книга|автор = Преображенский, А.|заглавие = Этимологический словарь русского языка|место = М.|издательство = Типография г. Лиссиера и Д. Совко|год = 1910—1914|страницы = 246—247}}</ref> Раԥхьа аргылаҟазара ҳәа изышьҭаз ахаҳәтә ргылара акәын. Ашықәснҵамҭақәа абжьааԥны еиҩнашон аилкаарақәа «иаԥиҵеит» — ахаҳәтә хыбра иргылеит, «иқәиргылеит» — амҿтәы хыбра ҳәа.<ref name="Асеев">''[[Асеев, Юрий Сергеевич|Асеев Ю. С.]]'' Архитектура древнего Киева. Издательство «Будiвельник». Киев, 1982</ref>
Аамҭа цацыԥхьаӡа, ажәытәтәи аурыс ҟазацәеи европатәи аргылаҩцәеи реимадара еиҳа аҽарӷәӷәеит. Уи иахҟьаны, алатин ажәа «архитектор» раԥхьатәи аҵакы аԥсахит. Уаанӡа уи иаанагоз имариоу ауасҭаратә ус акәын, аха уажәшьҭа европатәи «аҭҵаарадырреи» аԥхьагылара змоу аргылара атехнологиақәеи ирсимволхо иалагеит. Уи инашьҭарххны ажәа «аргылаҟазара» даҽа ҵакыкгьы аиуит. Ари аурыс архитектура амилаҭтә традициақәа рыла иаанарԥшуа иалагеит. Убри аҟнытә, ҿырԥштәыс иаагозар, ицәырҵит зегьы еицырзеиԥшу аҳәаақәҵа «аурыс мҿтәы архитектура» ҳәа аилкаара (аетимологиала уахәаԥшуазар: «архитектура» еиҳа ииашахоит). Аха иахьа арҭ аҳәашьақәа рҿы аиҿагылара рбаӡом.<ref>[[Власов, Виктор Георгиевич|Власов В. Г.]] Архитектура. Классика и современность. Учебно-методическое пособие — СПб.: Изд-во СПб. Гос. Ун-та, 2014. — С. 8—9</ref>
Иналукааша анемец архитектор, атеоретик [[Земпер, Готфрид|Готфрид Земпер]] иоригиналтәу итерминологиаҿы, ақдеихасатә ԥҟара атектоникатә формеиҿкаара иалҵшәоуп, ахаҳәеиқәҵара — астереотомиатә (ажәытә бырзен бызшәа аҟынтәи στερεός — икьакьоу, иӷәӷәоу, убас ажәытә бырзен ажәа τομη-аԥҟара, аихҵәарсҭа).
== Архитектор ==
Архитектор изанааҭ ахь иаҵанакуеит аспециализациақәа рацәаны. Ихадоу рахь иԥхьаӡоуп:
* Апроект архитектор хада, абжьааԥны аиҿкаара напхгаҩыс дамоуп: архитектура-проекттә биуро, мамзаргьы афирма ду, ахолдинг, аконцерн, апроекттәи аарыхратәи хеидкылақәа жәпакы зегьы еидызкыло.
* Архитектор-апроектҟаҵаҩ — уи инапынҵақәа рахь иаҵанакуеит аобиект азеиԥш архитектуратә ӡбара аус адулара: аескизтә проект, [[Проектная документация|апроекттә документациа]] аԥҵара (атехникатә специалистцәа алархәны): аусуратә ҵәаӷәанҵақәа ркомплектқәа раԥҵаразы ацхырааҩцәа ргәыԥ анапхгара аҭара), амакетҟаҵара (акомпиутертә модельҟаҵара), авидео-презентациа аԥҵара, иара убас архитектуратә проект анагӡара [[авторский надзор|автортә хылаԥшра]] аҭара;
* [[Градостроительство|Архитектор-ақалақьргылаҩ]] — аиланхарҭақәа рыплан хадақәеи ақалақьргыларатә документациеи аус адиулоит
* Ақалақь, мамзаргьы араион архитектор хада — апроекттәи агәаҭаратә усбарҭақәа русура еимаздо, ақалақьргылара аусхк аҿы аҭыԥантәи ахаланапхгаратә усбарҭақәа рнормативтә зинтә актқәа рынагӡаразы аус адулара ахылаԥшра азҭо — муниципалтә усзуҩуп
* [[Дизайнер интерьера|Аинтериер адизаинер]] (аинтериери амаругақәеи рыпроектҟаҵаҩ) — архитектор-проектҟаҵаҩ иоуп. Уи ахыбрақәа рзеиԥш композициеи астили аԥиҵоит, ишьақәиргылоит аҩнуҵҟатәи ауадақәа рыплани рымҽхаки, иара убасгьы иалихуеит иҩнаиргыло амаҭәарқәа, анаҩс урҭ ирԥшӡаны еиҿикаауеит;
* [[Ландшафтный дизайн|Аландшафттә архитектор]] — аҭыԥтә ӡбамҭақәеи, аҵакырақәа ариаҵәареи реиқәыршәареи рзы апроектқәа шьақәзыргыло, архитектуратә форма маҷқәа аус рыдызуло иоуп: ([[декор|адекоративтә]] вазонқәа [[фонтан|аӡыршәқәа]], [[Скамья|атәарҭақәа]], [[Беседка|амчандырқәа]], [[Стела|астелақәа]], алашарбагақәа)
* Архитектура аганахьала аҭҵаарадырратәи арҵаҩратәи усура мҩаԥызго [[Архитектуроведение|аҭоурыхҭҵааҩ, атеоретик]]
* Архитектор-ареставратор — атрибуциеи, абаҟа аҭҵаареи, еиуеиԥшым аекспертизақәеи, апрактикатә реставрациеи, аиҭашьақәыргылареи мамзар аиҭарҿыцреи рзы аспециалистцәа ргәыԥ напхгара азҭо иоуп
* Архитектор-аексперт — апроекттә документациа адәахьтәи аекспертиза азызуа иоуп
Архитектор изанааҭ аҟазаратә занааҭуп, насгьы ихақәиҭуп ҳәа иԥхьаӡоуп; архитектор иусураҿы иҽазишәоит ихьыԥшымкәа аҟазаара, аԥшӡареи ахәарҭареи ирызку иҩнуҵҟатәи гәаанагарақәа рымацара дрықәныҟәоит. Аха уи иусура акультуреи, аҭоурыхи, иҟоу аматериалқәеи атехникеи ирхьыԥшуп. Иара иуалуп ахыбра ахәарҭареи аӷәӷәареи зҭаху азакәанқәа рықәныҟәара, иара убас аҿаҵаҩцәеи аинвесторцәеи рҭахрақәа наигӡалароуп.
== Архитектура аҟазаратә хкык аҳасабала ==
[[Файл:Wrightfallingwater.jpg|thumb|[[Дом над водопадом|Аӡхыҽҽа иахагылоу аҩны]]. Арх. [[Фрэнк Ллойд Райт|Френк Ллоид Раит]]]]
Архитектура атеоретик [[Некрасов, Алексей Иванович|А.И. Некрасов]] иҩуан архитектура «аԥсҭазаара иҭаӡарҭоуп» ҳәа, уи иахҟьаны ицәырҵуеит «аԥсҭазаара ахьӡала аҭыԥ аӡбара», убри аҟнытә ақәыԥшыларагьы, амҽхакгьы, амассагьы ҷыдарак аҳасабала ирыдыркылоит, убри ауп архитектура аҵакгьы.<ref>Некрасов А. И. Теория архитектуры. — М.: Стройиздат, 1994. — С. 41— 42</ref> Аҭыԥ асахьаркыратә хаҿсахьа архитектуратә ҟазара амаҭәар шьақәнаргылоит. Убри аҟынтә «архитектура аҟазара материалс иамоу ахаҳәи амҿи ракәӡам, аҭыԥи аамҭеи роуп». Архитектура [[Аҟазара|аҟазаратә]] хкык аҳасабала адоуҳатәи аматериалтәи [[Акультура]] асферахь иаҵанакуеит. Аутилитартә ргылареи аестетикатә усуреи иреиԥшымкәа, иаҳҳәап [[дизайн|адизаин]], архитектура ҟазарак аҳасабала асахьаркыра-ԥшра змоу ауснагӡатәқәа аӡбоит, даҽакала иуҳәозар, асахьаркыратә хаҿсахьақәа рыла аҭыԥи аамҭеи ирызкны ауаҩы имоу игәаанагареи, иара убас адунеи аҿы ауаҩы иааникыло аҭыԥ атәы аанарԥшуеит.<ref>Власов В. Г. Архитектура // Власов В. Г. Новый энциклопедический словарь изобразительного искусства: В.10 т. СПб.: Азбука-Классика, т. 1, 2004. С. 487—497.</ref>
Ауаажәларра рҭоурыхтә ҿиара иҳәаақәнаҵоит архитектуратә рҿиара [[функция (философия)|афункциақәа]], акомпозициатә хкқәеи ажанрқәеи (еиҿкаау аҩныҵҟатәи аҭыԥ змоу ахыбрақәа, иаарту аҭыԥқәа шьақәзыргыло аргыларақәа, ансамбльқәа), атехникатә конструктивтә системақәа, архитектуратә ргыларақәа рсахьаркыратә шьақәгылашьа.
[[художественный образ|Ахаҿсахьақәа]] рышьақәгылашьа аметод ала архитектура ''исахьаркым'' (''атектоникатә'') [[Виды искусства|ҟазара хкқәа]] рахь иԥхьаӡоуп, урҭ анеикониатә (аконвенциатә) [[знак|дыргақәа]] рхы иадырхәоит, мамзаргьы абстракциатә хаҿсахьақәа, амаҭәарқәа, ацәырҵрақәа, ишиашоу ассоциативтә еилкааратә механизмқәа рахь ирхоу аусқәа.<ref name="apxu">{{Cite web |url=http://www.apxu.ru/article/kako/culpt/hudogectvennotvor4eckaa_deatelnoct_4eloveka.htm |title=Проект apxu.ru — Художественно-творческая деятельность человека |access-date=2010-12-15 |archive-date=2011-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110614211912/http://www.apxu.ru/article/kako/culpt/hudogectvennotvor4eckaa_deatelnoct_4eloveka.htm |url-status=live }}</ref>
Архитектура аҩымҭа апрагматикатә хәшьара ахатә афункционалтә хықәкы амаҵ аур шалшо агәаанагарақәа рыла иҳәаақәҵахоит.<ref name="БСЭ" />
Аха, ас еиԥш иҟоу ганкахьалатәи аҳәаақәҵара аҟазара [[историк|аҭоурыхҭҵааҩ]]цәеи [[теоретик|атеоретик]]цәеи аимак-аиҿак рызцәырнагоит, архитектура ацәырҵра азҵаарагьы уахь иналаҵаны. Раԥхьа игылоуп: амшцәгьа аҽацәыхьчаразы иаҭаху аутилитартә ҭахрақәа, мамзаргьы адоуҳатә ҭахра «ауаҩы исахьарку амодель аҿы иҩбатәра» ([[Каган, Моисей Самойлович|М.С. Каган]] иҳәаақәҵара).
Актәи ахшыҩҵак ишьақәнарӷәӷәоит еицырдыруа «[[Витрувий|Витруви]] иқьала». Уи иаҳнарбоит архитектура ақьала еиԥшу, имариоу ажәытә ҽыԥхьакырҭала ишалагаз. Даҽа ҿырԥштәык акәны иҟоуп [[Земпер, Готфрид|Г. Земпер]] имодель. Ари ԥшь-ҵәҩанҵәылатә шьаҟақәа рыла иргылоу «акуб» ауп. Арҭ ашьаҟақәа ахҵысҭақәа рыла еимадоуп, иара убасгьы аҭӡамцқәа ишшны иркуп.
Аҩбатәи аилыркаара архитектура асахьаҭыхратә ҟазшьа азҵаара иадҳәалоуп. <br>
Атрадициатә хәаԥшышьала архитектуреи, [[декоративно-прикладное искусство|аҩычага-хархәаратә ҟазаре]]и, [[промышленный дизайн|ааглыхратә дизаин]]и «иҿыханҵатәым», мамзаргьы «архитектоникатә» ҳәа изышьҭоу аҟазара хкқәа рахь иаҵанакуеит ([[Иконников, Андрей Владимирович|А. В. Иконников]], М. С. Каган).
Уи аҭыԥан, [[Габричевский, Александр Георгиевич|А. Г. Габричевски]], [[Виппер, Борис Робертович|Б. Р. Уиппер]], [[Зедльмайр, Ганс|Г. Зедльмаир]] уҳәа аҵарауаа аӡәырҩы архитектура асахьаркыратә ҟазара иахырыԥхьаӡалон. Аха дара архитектуратә ҟазараҿы исахьаркны, ирԥшӡаны иаарԥшу ахархәагақәа аҿыханҵеи, аграфикеи, аскульптуреи ирыҿурԥшозар, еиҳа абстракттә ҟазшьа шрымоу атәы азгәарҭон. Абасала, Б. Р. Уиппер абжьаратәи аамҭақәа рзы иҟаз аестетика акатегориақәа дырзааҭгылеит: «аԥсабара зырҿио» (лат. [[natura naturans]]) насгьы «иаԥҵоу аԥсабара» (лат. [[natura naturata]]). Актәи ахшыҩҵак ҵакыс иамоуп «аԥҵаратә мчқәа рыԥсабара», аҩбатәи ҵакыс иамоуп «ацәырҵрақәа рыԥсабара».<ref>''Виппер Б. Р.'' Статьи об искусстве. — М.: [[Искусство (издательство)|Искусство]], 1970. — С. 355—357.</ref> Архитектура иаанарԥшуеит «раԥхьатәи аԥсабара»; асахьаҭыхра, аскульптура, аграфика — аҩбатәи. Ус анакәха, зҵаарас иҟоу архитектуратә ҟазара иҷыдоу «иҿыханҵатәым аԥсабара» акәӡам, амаҭәари асахьатә методи рҷыдара ауп.
Архитектор иҟазшьа хадақәа аҭыԥтә еизыҟазаашьақәа ракәны иахьыҟоу азы, ҳара иаҳҳәар ҳалшоит архитектура иаанарԥшуа иааҳакәыршаны иҟоу аҵабырг аформақәа ракәымкәа, афизикатәи адоуҳатәи мчқәа, аенергиа, агәазыҳәарақәа, аҭыԥи аамҭеи рҿы ахәыцрақәа рыԥырра; еиҳа иҭшәоу ҵакыла, уи аргыларатә конструкциа аелементқәа рфункциоуп. Убри азоуп архитектуратә композициаҿы иубо ахәҭақәа зегьы — аҭӡамцқәа, агәашьақәа, акапительқәа, аҵәҩанқәа — аконструктивтә, реалла аус зуа детальқәа ракәымкәа, урҭ зыхәҭақәа аус руҵәҟьо аконструкциа сахьақәоуп, аха урҭ русура адәахьтәи аформақәа ирыҵаҵәахуп.
Асахьақәа рхархәара аметод ала, архитектура традициала ''ақәыԥшыларатә (апластикатә)'' ҟазара хкқәа рахь иԥхьаӡоуп, урҭ рырҿиамҭақәа:
* аамҭаҿы рҽымԥсахӡакәа, имҿиакәа аҭыԥ аҿы иҟоуп;
* амаҭәартә ҟазшьа рымоуп;
* амаҭәартә материал аус адулара нагӡахоит;
* ахәаԥшцәа ишиашоу, насгьы лабҿаба ирыдыркылоит.<ref name="apxu" /><ref>{{Cite web |url=http://www.glossary.ru/cgi-bin/gl_sch2.cgi?RPrgxyo,lxqol!oxqzxxyig |title=Глоссарий.ru |access-date=2010-12-15 |archive-date=2011-06-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110601222613/http://glossary.ru/cgi-bin/gl_sch2.cgi?RPrgxyo,lxqol!oxqzxxyig |url-status=live }}</ref>
[[Файл:Church of the Nativity of the Theotokos on Peryn.jpg|слева|мини|[[Перынский скит|Перын иҟоу Анцәадзыхшаз лқьырса ныҳәа ауахәама]] (1220-тәи ашықәсқәа)]]
Аха ас еиԥш иҟоу аформалтә морфологиагьы аҵарауаа еимаркуеит. Ашәышықәсақәа рышьҭахь ахыбрақәа рҽырыԥсахуеит, урҭ еиҭашьақәдыргылоит, ҿыцла ихарҭәаахоит. Еиҳарак [[интерьер|аинтериерқәа]] рҽырыԥсахуеит. Урҭ ауаа ирыцынхоит, насгьы аԥшәмацәа рыԥсахреи, урҭ ргьамеи, амодеи, афункциақәеи, асимволикеи рҽыԥсахреи ирыдҳәалоуп. Уи адагьы, архитектура адкылара аамҭала имҩаԥысуеит. Уи [[экстерьер|адәахьтәи]] аҩныҵҟатәи архитектуратә ҭыԥ аҿы ахәаԥшҩы иныҟәара аамҭеи акомпозициатә хырхарҭеи амоуп. Ашәышықәсақәа рыҩныҵҟа ахыбрақәа рсемантикеи рсимволикеи акырӡа аҽаԥсахуеит. Г. Зедльмаир иҩуан,
архитектура ишалшо «уи еиҳау, уи анаҩс игылоу, уи иҩахыкны акы аарԥшра» ҳәа.<ref>Sedlmayr H. Die Architektur Borrominis. — Berlin, 1930; Sedlmayr H. Die Entstehung der Kathedrale. — München, 1951; На рус. яз. см.: История архитектуры в избранных отрывках. М.: Изд-во Всесоюзной Академии архитектуры, 1935. С. 298—338</ref> Зедльмаир иара убасгьы ишьақәирӷәӷәон архитектура «аҟазарақәа зегьы рзы еиҿызкаауа мчуп» ҳәа, убри азы «аҿыханҵатә адагьы, аҟазарагьы аанырԥшуеит» ҳәа.<ref>Зедльмайр Х. Искусство и ситина. — . — М.: Искусствознание, 1999. — С. 10</ref> Ари ахшыҩҵак [[Микеланџьело|Микеланџьело]] иклассикатә афоризмгьы ишьақәнарӷәӷәоит: «Архитектура аҟазарақәа зегьы ирануп».<ref>Письмо Б. Варки. Апрель — июнь 1547 г.</ref>
Абасала, архитектура асахьаркыра-хаҿсахьатә «ахаҳә аҿы ахәыцра» (Г.К. Вагнер иҳәаақәҵа) аҳасабала аҭыԥ-аамҭатә ҟазара хкқәа рахь иаҵанакуеит.<ref>Власов В. Г. Архитектура как изобразительное искусство. Теория открытой формы, принцип партиципации и синоптический подход в искусствознании // Электронный научный журнал «Архитектон: известия вузов». УралГАХУ, 2018. — № 61.</ref> XX-XXI ашәышықәсақәа рзы аҟазараҿы имҩаԥысуаз аинтеграциатә трансморфологиатә процессқәа
архитектуратә, асахьаркыратә, адизаинтә рҿиара ажанрқәеи, аформақәеи, аметодқәеи еизааигәанартәуеит.<ref>Власов В. Г. Дизайн-архитектура и XXI век // Электронный научный журнал «Архитектон: известия вузов». — УралГАХА, 2013. — № 41</ref>
Архитектуратә ҟазара еилыхха иҟоу ахархәагақәа ируакуп ашәагаа, апропорциақәа, аметр, аритм, апластика, [[Тектоника (искусство)|атектоника]] ахышәаҵышәа, ахархәара змоу [[Строительные материалы|аматериалқәа]] р[[фактура|фактур]]еи, ры[[цвет|ԥштә]]и. Абарҭқәа зегьы [[Архитектурная композиция|архитектуратә композициа]]ҿы рҽеимырдоит.<ref name="бэс" /> Атектоника аилкаарала аргылара ишыӷәӷәазароу еиԥш, уахьахәаԥшуа иӷәӷәоушәагьы унарбозароуп. Атектоникатә ҭагылазаашьа иҽеим ҳәа агәаанагара цәырҵозар, уи ахыбра ҭышәынтәалам, насгьы зыгәра узымго акы акәны иҟоуп; адекоративтә детальқәа рырацәара мыцхәы ихьанҭоушәа агәаанагара унаҭоит. Абарҭқәа зегьы иҽеим [[Эмоция|ацәаныррақәа]] узцәырыргоит.<ref name="БСЭ" /> Архитектура ҟазарак аҳасабала лассы-лассы «ишьныхԥсылаз [[Музыка|амузыка]]» ҳәа иашьҭоуп.<ref>Власов В. Г. Архитектура — застывшая музыка или движущаяся мелодия? (спасёт гравитация, а не крещендо) // Электронный научный журнал «Архитектон: известия вузов». — УралГАХУ, 2016. — № 53. — № 41.</ref>
== Архитектура ахырхарҭа хадақәа ==
{{врезка
| Выравнивание = right
| Заголовок =
| Ширина = 200px
| Содержание =
''Архитектура'' х-лагамҭак шьаҭас иамоуп:<br>''аӷәӷәара'' (алаҭ. firmitas),<br>''ахәарҭа'' (алаҭ. utilitas),<br>''аԥшӡара'' (алаҭ. venustas).
| Подпись = [[Витрувий|''Марк Витруви Поллион'']]<br>архитектура иазку жәа-шәҟәык<ref name="Vitruvius">
{{книга|автор = Витрувий.|заглавие = Десять книг об архитектуре. Пер. с лат. Ф. А. Петровского|место = М.|издательство = Едиториал УРСС|год = 2003}}</ref>; Ашәҟәы I}}
=== Ахыбрақәеи аргыларақәеи рыпроектҟаҵареи ===
''Амҽхак-апланировкатә проектҟаҵара'' (архитектура иҭшәоу аҵакала, архитектура) — а[[здание|хыбрақә]]еи а[[Архитектурный проект|проектҟаҵаре]]и ры[[строительство|ргылар]]еи ирыдҳәалоу архитектура аҟәша хадоуп.
''Архитектуратә усура''- архитектуратә обиект аԥҵара хықәкыс измоу,архитекторцәа рзанааҭтә усуроуп, уахьгьы иаҵанакуеит:
* [[архитектурный проект|Архитектуратә проект]] аԥҵара а[[творчество|рҿиаратә]] процесс,
* Аргылареи аиҭашьақәыргылареи рзы [[проектная документация|апроекттә документациа]] аҟәшақәа зегьы аус рыдулара, акоординациа рзура,
* архитектуратә обиект аргылара [[авторский надзор|автортә хылаԥшра]].
=== Ақалақьргылара ===
[[Файл:Tseung_Kwan_O_Overview_201406.jpg|thumb|Гонконг]]
[[XX век|XX ашәышықәса]] азбжазы, архитектуратә занааҭ ҩ-хәҭакны еиҟәшеит: «зымҽхак ҭбаау апроектҟаҵара» (ахыбрақәа рыҟаҵара иадҳәалоу — «ахышәаҵышәақәа»), иара убас «[[градостроительство|ақалақьргылара]]» (даҽакала иуҳәозар, ақалақьтә раионқәа мамзаргьы афункциарацәатә комплекс дуқәа рыпроектҟаҵара).
«Ақалақьргылара» — ақалақьтә ҭагылазаашьа аҿиареи апланҟаҵареи рыпроблемақәа зыӡбо архитектура аҟәшоуп. Урҭ рхыԥхьаӡараҿы комплексла иаҵанакуеит ақалақь апланҟаҵаратә ӡбара аҿиара, аобиект ҿыцқәа рыргылара, асанитартә, аекономикатәи аекологиатәи аҷыдарақәа рызҵаарақәа.
Ҳаамҭазтәи [[градостроительство|ақалақьргылара]] ашьаҭаркҩы ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Ле Корбюзье|Ле Корбиузие]].<ref name="LeCorbusier">{{книга|автор = [[Ле Корбюзье]] |заглавие = Три формы расселения. [[Афинская хартия]] |оригинал = Пер. с франц. Ж. Розенбаума. Послесл. [[Бочаров, Юрий Петрович|Ю. Бочарова]] и [[Раппапорт, Александр Гербертович|А. Раппапорта]] |место = М. |издательство = Стройиздат |год = 1976 |страниц = 136}}</ref> Иара хыԥхьаӡара рацәала ақалақьргыларатә проектқәа итәуп (1922-1945), уаҟа имҩаԥгоуп «зхы иақәиҭу ақалақьтә план» аидеиа, мамзаргьы «ақалақь ариаҵәара» («Илашоу Ақалақь» — Ле Корбиузие ипроект ала). Ари аидеиа XX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы ауп ианаларҵәаха.
Архитектуреи ақалақьргылареи реизыҟазаашьа азҵаара ихадоу акы акәны иҟоуп (аимак ацуп).
Архитектуреи ақалақьргылареи реилкаарақәа реизыҟазаашьа иазкны, [[Афинская хартия|Афинтәи Ахартиа]] апункт 92 (Ле Корбиузие еиқәиршәаз, 1933 азы Афины [[Международный конгресс современной архитектуры|CIAM]] аконгресс иаднакылаз ақалақьргыларатә манифест) иануп:
{{Ацитата алагара}}Архитектура ихадоу аҵакы аанахәоит. Архитектура иаӡбоит ақалақь аԥеиԥш. Архитектура иҳәаақәнаҵоит анхарҭа аилазаашьа, ақалақьргылара аплан ашьаҭа хада. ''Архитектура анхарҭақәа акомплекс дуқәа рыла еиднакылоит, ииашоу аҳасабрақәа рышьаҭала.''{{Ацитата алгара}}
Хыхь иаагоу аҟынтәи «Афинтәи ахартиа архитектура раԥхьа иаԥхьаӡоит», ауаҩы имҽхак ҭбаа апринцип шьаҭас иҟааны: «Ауаҩы — амаҭәарқәа зегьы ршәага-зага иоуп».
Аха иҟоуп даҽа гәаанагарақәак. Иаҳҳәап [[Гидион, Зигфрид|Зигфрид Гидион]] иҩуеит<ref name="Giedion">{{книга|автор = [[Гидион, Зигфрид]] |заглавие = Пространство. Время. Архитектура |оригинал = Перевод. изд.: Raum, Zeit, Architektur: Die Entstehung einer neuen Tradition / S. Giedion — Ravensburg |ответственный = Сокр. пер. с нем. М.В. Леонене, И.Л. Черня. |издание = 3-е изд |место = М. |издательство = Стройиздат |год = 1984 |страницы = 39 |страниц = 455 с., ил.}}</ref>:
{{Ацитата алагара}}Иахьатәи аамҭазы архитекторцәа ибзиаҵәҟьаны ирдыруеит архитектура уаҵәтәи аԥеиԥш ақалақьргылара иузаҟәымҭхо ишадҳәалоу. Аҩны ԥшӡа заҵәык аҵакы маҷны иамоуп.{{Ацитата алгара}}
Еилкаауп, ари аҩыза азнеишьа хазы игоу ауаҩы имҽхак акәӡам шьаҭас иамоу, асоциалтә гәыԥ дуқәа, иааизакны ауаажәларра рымҽхак ауп.<br>
Асовет ақалақьргыларатә школгьы ақалақь амҽхак аҳасабала ахәыцшьа унарҵон<ref name="Гутнов">{{книга|автор = [[Гутнов, Алексей Эльбрусович|Гутнов А.Э.]] |заглавие = Эволюция градостроительства |место = М. |издательство = Стройиздат |год = 1984 |страницы = 5 |страниц = 256 с., ил.}}</ref>:
{{Ацитата алагара}}Хазы игоу ахыбра ақалақь аҿы иааннакыло аҭып узеилымкаакәа уи аиндивидуалтә ҟазшьа уныруам, иагьузаарԥшуам.
Ақалақьргылаҩ <...> аус адиулоит архитектуратә ргыларақәа раасҭа шәагаалагьы уадаҩралагьы еиҳау аобиектқәа.{{Ацитата алгара}}
Ҳаамҭазтәи урыстәылатәи азакәанԥҵарагьы ақалақьргыларатә аусура архитектуратә усура аасҭа инарҭбааны иахәаԥшуеит. [[Градостроительный кодекс Российской Федерации|Урыстәылатәи Афедерациа Ақалақьргыларатә кодекс]] 1-тәи астатиа инақәыршәаны.
{{Ацитата алагара}}''Ақалақьргыларатә усура'' — ари аҵакырадгьылқәа рыҿиара иазку усуроуп, уахь иаҵанакуеит иара убас ақалақьқәеи егьырҭ анхарҭа ҭыԥқәеи, инагӡоуп абарҭ ахкқәа рыла:
* [[территориальное планирование|аҵакырадгьылтә планҟаҵара]],
* [[градостроительное зонирование|ақалақьргыларатә зонаҟаҵара]],
* [[планировка территории|аҵакыра апланҟаҵара]],
* ''[[Архитектурно-строительное проектирование|архитектура-ргыларатә апроектҟаҵара]]'',
* [[Строительство|аргылара]],
* [[Капитальный ремонт|шьаҭанкылатәи аиҭашьақәыргылара]],
* Акапиталтә аргыларатә проектқәа [[Реконструкция (в градостроительной деятельности)|реиҭашьақәыргылара]].{{Ацитата алгара}}
[[XX век|XX ашәышықәса]] анҵәамҭазы, а[[Асоциологиа|социологи]]еи азеиԥш системақәа ртеориеи реилаҵәараҿы, ақалақьргылара аҟынтәи иалкаахеит «[[урбанистика|аурбанистика]]». Уи зхала иҟоу дисциплинаны иҟалеит.
=== Аландшафттә архитектура ===
[[Файл:Orangerie.jpg|thumb|[[Версальский дворец|Версальтәи аҳҭынра]] апарк — аландшафттә архитектура иаҿырԥшыгоуп]]
''Аландшафттә архитектура'' — а[[сад|баҳчақә]]еи, а[[парк|паркқә]]еи, егьырҭ аҭыԥқәеи реиҿкаара иазку, аландшафттәи ашәаԥыџьаԥи материалс иахьрымоу архитектуратә ҟәшоуп.
Аландшафттә архитектор а[[парк|паркқә]]еи, а[[сад|баҳчақә]]еи, ақалақьтә [[микрорайон|микрараионқә]]еи, урҭ рыкәша-мыкәша иҟоу аҭыԥқәеи рыриаҵәара инапы алакуп.
=== Аинтериер адизаин ===
''Аинтериер адизаин'' — ари [[архитектор|архитекторцә]]еи а[[дизайнер|дизаинерцә]]еи [[Профессионализм|рзанааҭтә]] р[[творчество|ҿиаратә]] усуроуп. Урҭ архитектура-сахьаркыратә хархәагақәа рыла ауада аҩнуҵаҟа а[[Функция (философия)|функционалтә]], а[[эргономика|ергономикатә]] иара убас а[[эстетика|естетикатә]] ҭыԥ аԥырҵоит.
=== Аформа маҷқәа рархитектура ===
''Аформа маҷқәа рархитектура'' — афункционал-декоративтә обиектқәа (иаҳҳәап агәарақәа), агәалашәаратә ҟазшьа змоу (иаҳҳәап аҳаҭгәынқәа), ақалақь аиҿкааразы иахәҭаку аобиектқәа (иаҳҳәап афонарқәа), аинформациа ныҟәызго аобиектқәа (иаҳҳәап астендқәа, аӡыргаратә ҭӡқәа) зҵазкуа архитектуратә ҟәшоуп.
=== «Ақьаадтә архитектура» ===
''[[Бумажная архитектура (род деятельности)|Ақьаадтә архитектура]]'' — ари ахыбрақәа ақьаад аҿы рыпроектҟаҵароуп, анаҩс урҭ рматериализациа хықәкыс измам [[архитектор|архитекторцәа]] ртеориатә усуроуп.
«Ақьаадтә архитектура» аҭоурых афантазиатә архитектуратә рҿиара хкык аҳасабала еицырдыруа [[Пиранези, Джованни Баттиста|Џь.Б. Пиранези]] игравиурақәа рциклқәа ирхырҿиаауеит. Аамҭа ҿыц иаҵанакуа ақьаадтә архитектура ҿырԥштәыс иамоуп [[Чернихов, Яков Георгиевич|Иаков Гьаргь-иԥа Чернихов]] играфикатә циклқәа.
<gallery mode="packed" heights="200" caption="Архитектура ахырхарҭақәа">
Файл:Marina Bay Sands model 1.jpg|[[Marina Bay Sands]] амакет; ''арх. [[Сафди, Моше|Моше Сафди]]
Файл:Life mounds charles jencks.jpg|''Life Mounds'' at Jupiter Artland, [[Шотландия|Шотландиа]]; ''арх. [[Дженкс, Чарльз|Чарльз Џьенкс]]
Файл:Rietveld chair 1.JPG|[[Красно-синий стул|Аҟәардә ҟаԥшь-иаҵәа]]; ''арх. [[Ритвельд, Геррит|Геррит Ритвельд]]
</gallery>
== Архитектура атеориа ==
{{врезка
| Выравнивание = right
| Заголовок =
| Ширина = 200px
| Содержание =
''Архитектура'' — аҭыԥ аҿы иҟоу [[музыка|амузык]]оуп, ишьхнаԥсылаз амузыкоушәа иҟоуп.
| Подпись = Афилософ [[Шеллинг|Фридрих Вильгельм Иозеф фон Шеллинг]]<ref>{{Cite web |url=http://www.bibliotekar.ru/encSlov/a/100.htm |title=Архитектура — застывшая музыка |access-date=2014-10-26 |archive-date=2014-08-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140826230715/http://www.bibliotekar.ru/encSlov/a/100.htm |url-status=live }}</ref>
}}
Аргыларатә жәар<ref>
{{книга
| заглавие = Терминологический словарь по строительству на 12 языках
| место = М.
| издательство = «Русский язык»
}}</ref>
архитектура атеориа [[Аҭҵаарадырра|ҭҵаарадыррак]] аҳасабала иҳәаақәнаҵоит, уи аҭҵаара обиектқәаны иҟоуп аԥсабареи архитектура аҷыдареи, архитектура ҟазарак аҳасабала ацәырҵреи, аҿиареи, аусуреи рзеиԥш закәанеизшәарақәеи, уи аҵаки, амҽхаки, аформақәеи.<br>
Иара убас, архитектура атеориа амаҭәар ахь иаҵанакуеит аилкаара хадақәа рсистема ([[Категория (философия)|акатегориақәа]]) — иара убасгьы [[архитектурная композиция|архитектуратә композициа]], а[[Функция (философия)|функциа]], а[[Форма (предмета)|форма]], а[[Конструкция (искусство)|конструкциа]], [[архитектоника]], [[Среда архитектурная|архитектуратә еилазаара]], [[симметрия|асимметриа]], [[асимметрия|асимметриа]], уҳәа убас иҵегьы. [[Объём|Амҽхак]] — ари адәахьала ирыдыркыло еибгоу, иԥку алагылазаара иахәҭакуп. [[Архитектурное пространство|Архитектуратә ҵакыра]] ҩныҵҟала ирыдыркыло алагылазаара иахәҭакуп.<ref name="Gegello">{{книга|заглавие = Очерки теории архитектурной композиции |ответственный = Гл. ред. А.И. Гегелло |место = М. |издательство = Гос. изд-во лит-ры по стр-ву, архитектуре и стр. материалам |год = 1960}}</ref>
== Архитектура аҭоурых ==
[[Файл:Classical orders from the Encyclopedie.png|thumb|right|Еиуеиԥшым [[Архитектурный ордер|архитектуратә ордерқәа]] р[[капитель|капительқәа]]<ref name="dAlembert">Иллюстрация из «[[Энциклопедия, или Толковый словарь наук, искусств и ремёсел|Энциклопедии, или Толкового словаря наук, искусств и ремёсел]]». Франция, XVIII век</ref>]]
[[История архитектуры|Архитектура аҭоурых]] — аамҭеи аҭыԥи рҿы архитектура афункционалтә, атехникатә, аестетикатә ҿиара ҭызҵаауа [[Аҭҵаарадырра|ҭҵаарадырр]]оуп.
== Архитектуратә стиль ==
[[Файл:Sicily Selinunte Temple E (Hera).JPG|thumb|right|[[Гера|Гере]] изку [[Сицилия|Сицилиа]] иҟоу абырзенцәа рныхабаа, иргылоуп V ашә. ҳера ҟалаанӡа.]]
«Архитектуратә стиль» иҳәаақәҵахар алшоит иалкаау аамҭеи аҭыԥи рархитектура аҟазшьа хадақәеи аҷыдарақәеи раҳасабала, уи иааԥшуеит афункционалтә, аконструктивтә, асахьаркыратә ганқәа рҷыдарақәа рыла (ахыбрақәеи, аргыларатә материалқәеи аконструкциақәеи, [[Архитектурная композиция|архитектуратә композициа]] амаанақәа зызку). Архитектуратә стиль аилкаара астиль азеиԥш еилкаара иахәҭакуп. Ари иалкаау асоциалтәи аекономикатә ҭагылазаашьақәа раан ауаажәларра р[[Аҟазара|ҟазаре]]и р[[Акультура|культуре]]и аганқәа зегьы зҵазкуа адунеи сахьаркыратә хәаԥшышьоуп. Уи еиднакылоит аҟазаҩ ирҿиара аидеиа хадақәеи аҷыдарақәеи.
[[Архитектурный стиль|Архитектуратә стильқәа]] рыҿиара а[[климат|ҳауатә]], а[[Техника|техникатә]], а[[Адин|динхаҵаратә]], а[[Акультура|культуратә]] факторқәа ирхьыԥшуп.
Архитектура аҿиара ишиашоу аамҭа ишадҳәалоугьы, еснагь астильқәа еишьҭаргыланы рҽырыԥсахӡом, аха идыруп астильқәа альтирнативак аҳасабала аамҭак ала ишеицыҟоугьы (иаҳҳәап, а[[барокко|барокко]]и а[[классицизм|классицизм]]и, а[[модерн|модерн]]и а[[Эклектика (архитектура)|еклектике]]и, а[[Функционализм (архитектура)|функционализм]], а[[Конструктивизм (искусство)|конструктивизм]], [[ар-деко]]).<ref name="Давидич">{{книга|автор = Давидич Т. Ф. |заглавие = Стиль как язык архитектуры |место = Харьков |издательство = Изд-во Гуманитарный центр |год = 2010 |страниц = 336 |isbn = 978-966-8324-70-3}}</ref>
Архитектуратә стиль, аҟазараҿы иҟоу астиль еиԥш — ҭагылазаашьатә еилкаароуп. Уи европатәи архитектура аҭоурых азхәыцразы иманшәалоуп. Аха регионқәак рархитектура аҭоурых аиҿырԥшразы астиль хцәажәагатә хархәагак аҳасабала ианаалом.
Иҟоуп убас еиԥш стильқәак (иаҳҳәап, а[[Архитектура модерна|модерн]]) еиуеиԥшым атәылақәа рҿы еиуеиԥшымкәа ахьӡқәа змоу.
А[[Постмодернизм|постмодернисттә]] [[Парадигма (философия)|парадигма]] аҳәаақәа ирҭагӡаны ишьақәгылеит афилософиеи абызшәатә хархәагақәеи рыла еиԥшым ахырхарҭақәа рацәаны. Хырхарҭак ахьыԥшымразы аҭҵаарадырратә аима-аиҿакқәа ыҟанаҵ, атерминологиаҿы акзаара ыҟаӡам, ҟалашьагьы амаӡам.
Иарбоу агхақәа шыҟоугьы, а[[Архитектурный стиль|стиль]] хцәажәагатә хархәагак аҳасабала [[История архитектуры|архитектура аҭоурых]] [[Научный метод|аҭҵаарадырратә метод]] иахәҭакуп, избанзар архитектуратә хәыцра аҿиара аглобалтә вектор ашьклаԥшра алнаршоит.
== Азгәаҭақәа ==
{{Reflist}}
== Алитература ==
* {{книга
| автор = Колин Эллард
| заглавие = Среда обитания: Как архитектура влияет на наше поведение и самочувствие
|оригинал = Colin Ellard “Places of the Heart: The Psychogeography of Everyday Life”
| место = М.
| издательство = [[Альпина Паблишер]]
| год = 2016
| allpages = 282
| isbn = 978-5-9614-5390-4
| тираж = 2000
| ref = Эллард
}}
== Азхьарԥшқәа ==
* {{ВТ-ЭСБЕ|Архитектура}}
* {{Open-Site|International/Russian/Искусство/Архитектура}}
{{Авторитет змоу адыррақәа}}
[[Акатегориа:Архитектура| ]]
[[Акатегориа:Анџьныртә маҭәарқәа]]
[[Акатегориа:Архитектуратә дизаин]]
qxiqmrkt7fbbuo48lcf42gnsjmr4z0d
Акатегориа:Запорожтәи аказақтә ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа
14
55852
172810
2026-08-30T18:45:46Z
Fraxinus.cs
8381
Новая страница: « [[Акатегориа:Урыстәылатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа| ]] [[Акатегориа:Украинатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа| ]] [[Акатегориа:Запорожтәи аказақтә аамсҭцәа]] [[Акатегориа:Рутениатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа]]»
172810
wikitext
text/x-wiki
[[Акатегориа:Урыстәылатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа| ]]
[[Акатегориа:Украинатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа| ]]
[[Акатегориа:Запорожтәи аказақтә аамсҭцәа]]
[[Акатегориа:Рутениатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа]]
5ptgrdchvooymm92c4y5211q53jhl2e
Акатегориа:Украинатәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа
14
55853
172811
2026-08-30T18:52:03Z
Fraxinus.cs
8381
Новая страница: «{{Commons category|Noble families of Ukraine}} [[Акатегориа:{{Title country}}тәи аамсҭцәа| ҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи ажәлақәа| ҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа]] [[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]] Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}}}т...»
172811
wikitext
text/x-wiki
{{Commons category|Noble families of Ukraine}}
[[Акатегориа:{{Title country}}тәи аамсҭцәа| ҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа]]
[[Акатегориа:{{Title country}}тәи ажәлақәа| ҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа]]
[[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]]
[[Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}}}тәи ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа]]
g559nlj40cwn6i21z9kwgfv4fvqfipn
172812
172811
2026-08-30T18:52:30Z
Fraxinus.cs
8381
172812
wikitext
text/x-wiki
{{Commons category|Noble families of Ukraine}}
[[Акатегориа:{{Title country}}тәи аамсҭцәа| ҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа]]
[[Акатегориа:{{Title country}}тәи ажәлақәа| ҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа]]
[[Акатегориа:Аҭауади-аамсҭеи рҭаацәарақәа атәылақәа рыла]]
[[Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}}} ҭауади-аамысҭеи рҭаацәарақәа]]
7lvz4ttyd4rcm4ndzwkdijgpfu6j94n